Professional Documents
Culture Documents
Бресква
Бресква
Бресква
пресек
Научна класификација
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Rosids
Ред: Rosales
Породица: Rosaceae
Род: Prunus
Подрод: Amygdalus
Биномијално име
Prunus persica
(L.) Stokes[1]
Синоними[2]
Синоними[прикажи]
Садржај
1Историја
2Енергетска и нутритивна вредност
o 2.1Лековито деловање
3Клима
o 3.1Падавине
4Земљиште
o 4.1Припрема земљишта
4.1.1Глинени непропустљиви хоризонт
4.1.2Дренажа земљишта
4.1.3Садница
o 4.2Сађење брескве
5Сортимент
6Болести
o 6.1Трулеж плодова
o 6.2Коврџавост листа брескве
o 6.3Краставост плодова
o 6.4Пепелница или рђаве пеге
7Референце
8Литература
9Спољашње везе
Историја[уреди | уреди извор]
Иако је латински назив повезује са Персијом, бресква је пронађена у Кини где је
била саставни део првих дана кинеске културе. У текстовима, бресква се при пут
јавља у једном спису из 10. века пре нове ере, где се спомиње као омиљено јело
кинеског цара. Оне су такође биле симбол бесмртности и дугог живота. У средњем
веку, бресква се преноси у Западну Азију, а у Европу је доноси Александар
Македонски са освајањем Персије. На амерички континент је доносе шпански
освајачи у 16. веку.
Шећери 8,39 g
Масти 0,25 g
Протеини 0,91 g
Витамини
бета-каротен 16 μg
(2%)
162 μg
Тиамин (Б1) (2%)
0,024 mg
Рибофлавин (Б2) (3%)
0,031 mg
Ниацин (Б3) (5%)
0,806 mg
Витамин Б5 (3%)
0,153 mg
Витамин Б6 (2%)
0,025 mg
Фолат (Б9) (1%)
4 μg
Холин (1%)
6,1 mg
Витамин Ц (8%)
6,6 mg
Витамин Е (5%)
0,73 mg
Витамин К (2%)
2,6 μg
Минерали
Калцијум (1%)
6 mg
Гвожђе (2%)
0,25 mg
Магнезијум (3%)
9 mg
Манган (3%)
0,061 mg
Фосфор (3%)
20 mg
Калијум (4%)
190 mg
Натријум (0%)
0 mg
Цинк (2%)
0,17 mg
Остали конституенти
Fluoride 4 µg
Јединице
μg = микрограми • mg = милиграми
IU = интернационалне јединице
одрасле.
Извор: NDb USDA
Клима[уреди | уреди извор]
У поређењу са осталим воћним врстама бресква је најосетљивија. Да ли ће гајење
брескве бити успешно или не зависи од учесталости и јачине мразева током
јесени, зиме и пролећа. Парцела не сме да буде на месту које је изложено јачим
мразевима током зиме или пролећа, јер тада су могућа оштећења цветова или тек
заметнутих плодова. Истовремено, неопходно је да температура у засаду буде
испод 7oC извесно време током периода мировања, како би се задовољили услови
јаровизације неопходне за нормално заметање плодова и раст у наредном
вегетационом периоду. Током периода мировања, стабла брескве подносе
температуре и до -26,6oC без озбиљнијих оштећења. Међутим, услед налета
топлијег времена, корен стабла почиње да упија воду, разблажујући концентрацију
ћелијског сока. Ткиво ксилема се испуњава водом, и биљка постаје екстремно
осетљива на нагли пад температуре. Делови парцеле у долини су подложнији
оштећењима од мразева јер се хладан, гушћи ваздух ту спушта и дуже време
задржава, поготову када је ваздушна дренажа отежана због шумарака или
грађевинских објеката. Отпорност пупољака на ниске температуре зависи од фазе
фенолошког развоја. Пупољци у почетној фази бубрења ће боље подносити ниже
температуре него пупољци у периоду пуног цветања.
Падавине[уреди | уреди извор]
Продужени периоди топлог времена у јесен праћени преобилним падавинама могу
одложити процес сазревања стабала, чиме се стварају услови за озбиљнија
оштећења током зиме, и то не само цветних пупољака већ и самих стабала.
Просечан годишњи ниво падавина за подручја која се сматрају најпогоднијим за
узгајање брескве крећу се од 556 мм (Палић-Суботица) до нешто мање од 716 мм
(Краљево). По свој прилици, ове количине падавина могу бити довољне за
одржавање високе продуктивности засада на парцелама на којима се примењују
адекватне агротехничке мере. Фактори као што су количина падавина, преобилна
родност и извесне карактеристике земљишта (порозност и вододржни капацитет)
могу лако да доведу до недостатка влаге и постану ограничавајуци фактор у
погледу остваривања производних циљева. Додатно наводњавање може бити
потребно, нарочито у најкритичнијим фазама раста и развоја плода.
Земљиште[уреди | уреди извор]
Бресква се може гајити на разним типовима земљишта, под условом да се за
сваки тип земљишта користи адекватна подлога. Што се тиче коштичавих воћних
врста, најбољи резултати се постижу на добро пропустљивој, дубокој, песковитој
иловачи са ниским салинитетом (низак алкалинитет) и са оптималним pH
вредностима између 6 и 7. Уколико се гаји на плоднијим, обично тежим
земљиштима, стабла брескве могу бити израженије бујности што их чини
осетљивијим на оштећења изазвана зимским мразевима, чиме се доводи у
питање њихов опстанак.
Припрема земљишта[уреди | уреди извор]
Уопштено говорећи, воћна стабла не подносе слабо дренирана земљишта
(глинени хоризонт, набијеност земљишта као последица вишегодишње
интензивне обраде и третирања земљишта) што за последицу има забаривање,
засићеност земљишта водом, нарочито у току вегетације.
Глинени непропустљиви хоризонт[уреди | уреди извор]
То је слој материјала налик стени, и може бити дебљине од 20 – 150 цм. Овај слој
је као бетон који онемогућава дренажу. Уколико се налази у површинском слоју
земљишта, на дубини од највише 120 цм, треба га разбити риголатором. Када се
једном тај непропустиви слој разбије, не долази до његовог поновног формирања
тако да није неопходно поновити поступак. Дубоким орањем се побољшава
ситуација настала као последица набијености земљишта или присуства
непропустивог слоја глине.
Дренажа земљишта[уреди | уреди извор]
Она се може побољшати постављањем дренажних цеви или садњом ’на
уздигнутим лејама’. Код дренажног система цеви треба поставити под нагибом
тако да се сувишна вода усмерава према перфорираним цевима, а потом се
гравитационом силом одводи од корена биљке у одводне канале. Овај поступак
захтева добру стручно-техничку оспособљеност, а често представља и прилично
скупу инвестицију. Одржавање цеви у „проточном стању“ без присуства земље и
другог отпада може да буде по приличан изазов.
Други, сасвим успешан метод, је садња ’на уздигнутим лејама’. Леје се уздигну за
око 50 цм од површине земљишта довољно да се маса кореновоф система
издигне изнад нивоа подземних вода чиме се избегава потенцијални проблем
трулежи корена. Под овим системом гајења постављање система за
наводњавање је апсолутни императив, јер земљиште на уздигнутим лејама се
брзо исушује.
Садница[уреди | уреди извор]
Када се бира садница брескве у расаднику, треба изабрати ону која је стара око
годину дана. Садница које је старија од две године теже се привикава на нову
средину и зато их треба избегавати при куповини. Садница би требало да изгледа
здраво, без знакова болести. Знакови болести могу бити браон или жуто лишће,
рупе или црне тачке по лишћу, успорен раст или оштећен корен. Бресква је
самоопрашујућа тако да се може посадити само једно дрво и оно ће рађати
плодове. Ако се сади више стабала требало би то да се учини у редовима.
Сађење брескве[уреди | уреди извор]
Садња брескве је једноставан процес, али је потребно обезбедити одређене
услове како би садница имала најбоље шансе да се прими у новој средини. Дрво
брескве захтева песковиту, растреситу земљу. Вода не би требало да се дуго
задржава на земљи после кише, а корен не може преживети у лепљивој земљи,
глини, иловачи. Бресква такодје захтева сунце преко целог дана. Брескву је
најбоље посадити док мирује, зими или у веома рано пролеће. Ово ће омогућити
корену време да се прилагоди новој средини пре него што дођу топлији месеци.
Пре него што се набави садница потребно је однети узорак земље на анализу у
неки расадник. Ово ће омогућити сазнање шта је потребно додати у земљу како
би бресква најбоље успевала. После овог корака потребно је направити рупу у
земљи која ће моћи да прихвати цео систем корена. Није препоручиво у рупу
додавати вештачко ђубриво да не би оштетили корен. Када се купи садница,
треба потопити корен у воду 24 сата пре садње. Затим треба одстранити сваки
оштећени део корена. Поставља се корен у земљу и прекрива земљом.
Сортимент[уреди | уреди извор]
Све сорте брескве које се данас гаје у интензивним засадима су резултат
оплемењивачког рада. У последњих 10 година, из оплемењивачких програма
Италије и САД признато је већи број сорти изузетних биолошких и привредних
особина које своје предности данас већ потврђују и у производним засадима на
значајним површинама.
Динамичне промене сортимента брескве у земљама са највећом производњом
није пратио и сортимент у Србији. Данас се у нашим плантажним засадима налазе
махом сорте:
Средњег и средње-касног времена сазревања
Redhaven
Glohaven
Suncrest
Cresthaven
Fayette
Spring Tajm − спрингтајм
Springold − спринголд
Сазревање половином јула
Springcrest
Collins
Early Redhaven
Dixired
Врло касног времена сазревања
Summerset
Hales Late − Халејева позна
Болести[уреди | уреди извор]
Да би се зараза појавила и болест развила три елемента морају да се догоде у
исто време:
Референце[уреди | уреди извор]
1. ^ Search results — The Plant List
2. ^ The Plant List, Prunus persica (L.) Batsch
Литература[уреди | уреди извор]
Мишић Д. Петар, Нове сорте воћака, Нолит, Београд 1982. година
Булатовић Спасоје, Савремено воћарство, Нолит, Београд, 1979. године
Пекић Боривоје, Бресква, Нолит, Београд, 1979. године