Неокласицизам

Утицај просветитељских идеја и откривање античких локалитета,посебно Помпеје и

Херкуланума у другој половини XVIII века,створили су услове за појаву уметности
неокласицизма.Естетски идеали антике преносе се у све области уметности.Нарочити подстицај
неокласицизам добија током Француске револуције,када је нови правац постао узор у
уметничком стваралаштву просвећеног и слободоумног света. Захваљујући бројним
археолошким локалитетима Рим је био извор надахнућа за уметнике неокласицизма ,а водећу
улогу у промовисању новог покрета имали су Француски уметници .Тематика уметности
неокласицизма тесно је повезана са идејама Фнацуске просветитељске
филозофије.Реалистичан начин изражавања са склоношћу према идеализацији људских ликова
основно је начело у сликарству неокласицизма.Фигура је била анатомски прецизно
насликана,а простору се није поклањала велика пажња.Колорит је сведен на ахроматске
тонове, уз мање акценте хроматскихбоја слабог интензитета и наносио се на подлогу у
равномерном танком слоју.Основни принципи компоновања, равнотежа и хармонија
доприносе свечаном утиску слике.Нагласак није на просторној дубини,па се пажња посматрача
усмерава на идеализоване фигуре у првом плану слике.Два сликара се издвајају својим
стваралаштвом и личним печатом који уносе у неокласицистички манир: Жак-Луј Давид и Жан-
Огист Доминик Енгр . У обимном Давидовом стваралаштву издвајају се слике Убијена Мара
,Госпођа Рекамије и Сократова смрт. Међу Жан Доминиковим сликама издваја се Велика
адалиска .

Романтизам

Романтизам се јавља под утицајем филозофије идеализма крајем XVIII века.Уметници овог
правца истичу значај интуитивног , субјективног доживљаја света и снагу емоција у
разумевању људске егзистенције.Уметници су се изражавали на реалистичан начин , али су
себи допуштали знатно слободнији доживљај реалног , па су фигуре и простор око ње често
субјективно интрепретирали.У складу с тим , анатомска прецизност је занемаривана,а боја
нанесена широким потезима четкице у топло-хладном или светло-тамном контрасту носила је
емотивну и психолошку снагу.Често се користио дијагонални распоред , а примарна начела
компоновања били су асиметрија и узбудљив ритам .Симболика слика била је заснованана
личним , субјективним знаковима , а не на општеприхваћеним симболима,као што је то раније
био случај.Француски сликари Теодор Жерико и Ежен Делакроа били су међу водећим
представницима романтизма у Европи.Посебно место у Жериковој умметности има слика
Сплав Медуза.Неке од познатијих слика Ежен Делакора је слика Слобода предводи народ и
Сарданапалов смрт.Међу сликарима пејзажа посебно место припада Вилијему Тарнеру. Једна
од његових познатијих слика је слика Борбени брод Неустрашиви

Реализам

Уметнички покрет реализам настао је средином XIX века под утицајем великих друштвено
економских промена.Тежња уметника била је усмерена на објективно посматрање друштвених
стварности.Новине у садржају уметничких дела , у којима се појављују сиромашни грађански
слојеви и сељаци,означиле су потпуно потискивање религиозне и митолошке
тематике.Преовладавају призори из свакодневног живота,пејзажи и карикатуре.Реализам се у
потпуности испољио у сликарству , а архитектура доживљава преображај захваљујући новим
градитењским материјалима.Сликари реализма примпримењују реалистичан израз,али га
осавремењују слободнијим коришћењем боје,нанесене у широким потезима.Композиције су
једноставне,углавном хоризонтално постављене и хармоничне.Водећи уметник реализма је
Гистав Курбе.Неке од његових најпознатијих слика су Сарана у Орнану,Просејавање жита…
Оноре Домије уводи карикатуру.Једа од његових познатијих слика је Вагон треће класе.Иван
Рјепин,учесник у стварању покрета Передвижники, је насликао Одговор запорошких козака
турском султану.

Неокласицизам,романтизам и реализам у српској уметности

Неокласицизам се у српској уметност јавља најпре у Јужној Угарској у областима под

хазбуршком влашћу, а након аутономије ,1830. године , и у осталим деловима
Србије.Тридесетих година XIX века појављује се генерација уметника која доносе
неокласицистичку уметност из средње Европепознату под називом бидермајер.Тематика слика
бидермајера везује се за интимни породични портрет и жанр-сцене.Водећи слиакри тог
периода били су Константин Данил(Портерт уетникове жене ) и Катарина
Ивановић(Аутопортерт).

Средином XIX века романтизам почиње да се развија у Србији. Он се испољио кроз високо
емотивни и изразито субјективни доживљај стварности. Патриотски занос и боемски живот
обележили су уметност српског романтизма.У сликарству нову генерацију сликара предводи
Ђура Јакшић. У његовом опусу доминира изразито драматично доживљена историјска
тематика.Једна од најпознатијих његових слика је Девојка у плавом.

Повратак уметника школованих у иностранству утицао је на прихватање реализма као

савременог еврпоског стила.Реализам у Србији био је под утицајем академизма , струје у
уметности која је заступала сторга уметничка правила и изучаваласе на уметничким школама
шитом Европе.Академски реализам заступили су бројни уметници ,међу којима се истичу Паја
Јовановић и Урош Предић .Најпознатије слке Паје Јовановића су Слике Сеобе Срба,Крунисање
цара Душана и Проглашење Законика цара Душана . Као важна дела Уроша Предића се
издвајају слике из војвођанске свакодневнице , слике деце и портрети значајних
савременика,посебно место заузима слика Косовка Девојка.