Biljke sakupljaju vlagu i hranljive materije iz zemlje i atmosfere i ovo

ima uticaja na proizvodnju nektra. Ova tečnost izlučena sadrži velike

količine nektara i male količine proteina, soli, kiselina, enzima i
aromatičnih sastojaka. Stvaranje meda ne zavisi samo od biljke, već i
od geografske pogodnosti i vremena. Ukratko, teško da ćete ikad dobiti
isti nektar a samim tim i med, što ga čini posebnim. Nektar varira u
ukusu i količini i vrsti šećera. Npr. nektar lipe sadrzi 32-35%, bele
deteline 40% a mazurana 70% šečera. Da li ste se ikad zapitali zašto
jabuka ima vise plodova na sunčanoj strani drveta? To je zbog toga sto
se nektar na sunčanoj strani koncentrisaniji, a samim tim i mnogo
atraktivniji za pčele. Veća poseta pčela je i bogatije oprašivanje za
biljku.

Kada se jednom sakupe, to se nosi natrag do košnice u saće sa

pčelinjim medom, u nesvarljivi deo, i onda se prenosi u košnicu gde je
skladište. Dve stvari moraju da budu urađene da se nektar pretvori u
med, prvo vodeni sastojci moraju biti smanjeni do ispod 20% da se
izbegne fermentacija. Pčele to postižu izlažući male količine tečnosti
toplim i dobro provetrenim delovima košnica. Drugo,saharoza u
nektaru je pretvorena u glukozu i fruktozu dodavanjem enzima
preoblikovanim proizvodima pčelinjih žlezda. Krajnji rezultat je hrana
napravljena od dehidriranog nektra-meda koji je smešten u
zapečaćenim voštanim saćima. Pčelar uzme samo višak na kraju
sezone i ponekad ih hrani slatkim tečnostima.

Kada su zapečaćene u voštano saće med je čista tečnost i njegovo

skladištenje je model higijenske zaštite hrane. Sav med će se na kraju
postaviti i granulirati, i ovaj proces može biti preokrenut blagim
zagrevanjem meda da se on otopi. Neki medovi su prirodno napravljeni
i imaju ukus kao granulirani šećer u medu. Neki su napravljeni kao
Kraljevski Preliv veoma čvrsti. Da bi prevazišli ovaj problem, pčelari
mešaju male količine meda sa trunjem pre no što ga postave i onda
nežno premeštaju med pre nego što on pomocu toga postane mekan.
Neki medovi nemaju aditive i korisniji su i stabilniji nego oni koji ih
imaju.

Zahvaljujući velikom sadržaju prostih šećera (voćnih i grožđanih),

vitamina, mineralnih materija i dr., med je dragocena ,  prirodna, lako
svarljiva hrana,  koja posle unošenja u organizam, direktno prelazi u
krvotok. Med je vrlo pogodna hrana za decu i sportiste, stare i
iznemogle, kao i za sve one koji se bave fizičkim ili intelektualnim
radom. Med ima antibakterijsko i antifungicidno dejstvo. Takva
svojstva meda, uz  njegova hranljiva i lekovita svojstva, doprinose da
je med izvanredna hrana, da obnavlja tkiva, da uklanja bol, da
stimuliše i poboljšava rad srca, da uklanja zamor, da ublažava razne
upale, da povećava otpornost organizma, da deluje umirujuće na
nervni sistem, da u mnogim slučajevima trovanja  ima protiv otrovno
dejstvo, da reguliše krvni pritisak, da ublažava tegobe u slučaju
oboljenja štitne žlezde hroničnih i akutnih oboljenja disajnih organa,
da jača organizam dece, iznemoglih i obolelih osoba, da smanjuje
staračke slabosti, da pospešuje oporavak od raznih oboljenja jetre,
bubrega, prostate, nervnog sistema, da jača umne i fizičke sposobnosti,
itd.

Da li je komercijalni med bolji od lokalnog? To sve zavisi od toga

odakle dolazi i kako je bio tretiran i napravljen. U nekim zemljama
pčele se hrane šećernim sirupom da se poveća količina meda. Da bi
ubrzali proces filtriranja i prekinuli granulaciju, neki proizvođaci greju
med na veoma visokim temperaturama. To uništava elemente koji
štete medu,kao i čestice polena i sve ostalo što nije dobro po med.

Osobine meda

Priroda je bogata ogromnom količinom biljaka cvetnica (samoniklim i

kultivisanim) čiji cvetovi pomoću specijalnih žlezda nektarija na svojim
cvetovima ili izvan njih izlučuju slatku i mirišljavu tečnost - nektar.
Nektar svojim mirisom, a cvet svojom bojom privlači pčele kako bi bio
izvršen proces oprašivanja.

Tom prilikom pčele prikupljaju i nektar. Prikupljeni nektar u mednom

mehuru pčele sekretom svojih pljuvačnih žlezda otpočinju razlaganje
složenih na proste šećere (fruktozu i glukozu). Taj proces razlaganja
nastavljaju i prihvateljice unutar košnice u svom želucu. Kad prerada
bude delimično završena u mednom želucu prihvateljica nektar biva
deponovan u ćelije. Tako med postaje jedina hrana u prirodi koja je već
prerađena, te organizam čoveka tu materiju može iskoristiti na
najadekvatniji način. Zato je i moguće da se gotovo svi hranljivi
sastojci koje med sadrži apsorbuju još u ustima tj. bez odlaska u
želudac. Pri ovome treba znati da se u toku pretvaranja nektara u med
u organizmu pčela i sam nektar dodatno obogaćuje raznim fermentima,
organskim kiselinama, hormonima i drugo. Zato i med u sebi sadrži više
od stotinu raznih sastojaka koji su potrebni za život pčele pa i za
ljudski organizam.

Iako je med izvanredna hrana on se u našim uslovima veoma slabo

koristi u te svrhe. Dobro bi bilo kad bi se bar koristio kao dopuna hrane
tj. kad bi ga čovek u različitim dobima, posebno u detinjstvu i starosti,
koristio svakodnevno u malim dozama i na taj nacin u organizmu bi se
obezbedila dovoljna količina svih hranljivih sastojaka koja mu je
svakodnevno potrebna. Sve napitke i slatkiše bolje je zaslađivati
medom nego šećerom. Znači i profilaktičkom dozom meda možemo
nadoknaditi svaki nedostatak u ishrani.

Potrebno je poznavati sastav i kvalitet svih vrsta meda jer samo oni
koji poznaju njegovu vrednost znaju zašto ga treba svakodnevno
upotrebljavati. Med je jedna od retkih namirnica čiste prirodne hrane
koja raspolaže mineralnim sastojcima u onim količinama koje su
dovoljne da se sačuva organska ravnoteža.

Med je takođe jedna od retkih namirnica koja svoje sastojke ne gubi

dugo što nije slučaj sa voćem i povrćem. On je i izvanredan posrednik-
prenosna veza između različitih vitamina.

Med je pre svega gradivna hrana puna sastojaka potrebnih za

normalan razvoj, posebno dečijeg organizma. On je istovremeno sa
svojim šećerima (ugljeni hidrati) i energetska hrana koja veoma brzo
daje potrebnu snagu i energiju svakom organizmu.

Med kao zaslađivač životnih namirnica ima ogromnu prednost nad

šećerom. Te prednosti su sledeće:

ne nadražuje zidove želuca i creva,

brzo i lako se asimiluje tj. glukoza i fruktoza se bez varenja absorbuju
u krv,
upotrebljen med brzo čoveka čini snažnim,
pri lečenju obezbeđuje veoma brži oporavak organizma,
najlakši je za pravilan rad bubrega,
ima laksativno (opuštajuće, smirujuće) dejstvo i
deluje smirujuće na nervni sistem.
Ono što mu daje posebnu prednost u upotrebi predstavlja činjenica da
ima visoko kaloričnu vrednost i kad se uzima u malim dozama. Treba
da bude omiljen i zato što se može koristiti na mnogostruke načine u
kombinacijama različitih namirnica kako za jelo tako i za piće.

Na osnovu rečenog da se zaključiti da redovno korišćenje meda

omogućuje valjano življenje od rođenja do duboke starosti. A da bi se
med mogao koristiti treba razlikovati pravi nektarski od falsifikovanog
meda. Prvi grade pčele od nektara, a drugi grade pčele i "pčelari" od
šećera. Prirodni - nektarski med se prepoznaje na više načina. Jedan od
njih se sastoji u tome što pravi med prilikom prosipanja pravi
neprekidnu nit sve dok poslednja kap ne iscuri što falsifikovani med
nema. Prirodna osobina nektarskog meda je kristalizacija. Pravilno se
kristališe samo nektarski med. On se kristališe u najsitnije čestice koje
su homogene u celoj količini meda. Brzina kristalizacije meda zavisi od
ujednačenosti temperature prostorije u kojoj je med smešten.

Postoji više vrsta medova, zavisno od vrste medonosne flore sa koje je

nektar ubran. Najpoznatiji medovi su: bagremov, šumski, livadski,
lipov, suncokretov itd. Treba da se zna da kvalitet meda, kao i ostalih
pčelinjih proizvoda, zavisi od kvaliteta tla sa koga se nektar ubere.
Nektar ubran sa degradiranih površina (u blizini velikih dimnjaka,
zemljište zatrovano hemikalijama...) ne može dati kvalitetan med.
Najkvalitetniji su oni koji su pčele ubrale na ekološki čistim područjima
kao što su udaljenija područja, šume, livade na većoj nadmorskoj visini
kao i one koje nisu degradirane. Pošto med uglavnom sadrži one
sastojke koje sadrži i tlo prirodno je očekivati da će kvalitetniji med u
pogledu sadržaja mineralnih sastojaka biti na arealima koji se nalaze
iznad banja, mineralnih voda i slično. To dalje znači, kvalitet meda kao
i kvalitet ostalih pčelinijh proizvoda umnogome zavisi od već
postojećeg primarnog opterećenja zemljišnih površina, kao i od
svakodnevnog, permanentnog sekundarnog opterećenja zemljišta
(degradiranje istog na različite načine), o čemu se u budućem radu sa
pčelama mora voditi računa. Kvalitet meda zavisi i od broja različitih
vrsta biljaka sa kojih je ubran nektar. Tako livadski i šumski med
spadaju među najkvalitetnije, jer je ubran sa više od stotine različitih
biljaka. Med ne gubi svojstva i može se čuvati veoma dugo.

Sastav meda

Nauka je ustanovila da med sadrži preko 70 dragocenih sastojaka, od

kojih su najvažnije aromatične materije (etarska ulja), biljne boje
(određuju ukus, aromu, i boju meda) i kiseline (mravlja, jabučna,
vinska, mlečna). Ove materije, uz određene fermente, prirodni su
konzervansi meda.

Energetska vrednost 100 g meda je oko 1,5 kJ. Jedan kilogram meda
ima hranljivu vrednost kao: 50 komada jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5
kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.

Rok upotrebe meda je praktično neograničen.

Med može da bude tečan ili kašaste konzistencije, delimično ili potpuno
iskristalisan.

Med,  kao što je već rečeno, sadrži dosta vitamina. U 100 g meda nalazi
se:
vitamin B1.... oko 5 mg
vitamin B2.... oko 40 mg
vitamin B3.... oko 0,5 mg
vitamin B6.... oko 10 mg
vitamin C...... oko 10 mg, itd.

Med se, uglavnom sastoji od različitih vrsta šećera, polenovih zrnaca i

vode. Prisutni su i enzimi. Sledi prosek od 490 ispitanih uzoraka
uglavnom nekristalizovanog meda.

Voda(%).... 17.2
Fruktoza(%). oko 38.19 mg
Dekstroza(%).... oko 31.28
Saharoza(%)... oko 1.31
Maltoza(%)...... oko 7.31
Viši šećeri(%).... 1.50
Neodređeno(%)..... 3.1
pH......... 3.91
Laktoza (%)...7.11
Pepeo (%)..... 0.169
Azot (%).... 0.04

Med kao produkt pčela ima veoma bogat i složen sastav i kao namirnica
mesto mu je na granici između hrane i leka. Glavni sastojci meda su
šećeri koji čine oko 79% ukupnog sadržaja. Na osnovu ovog podatka
se i zaključuje da je to pre svega složena energetska hrana. Od šećera
najznačajniji su fruktoza , glukoza, saharoza, a na maltozu i druge
disaharide otpada samo oko 7%. Med se zato i može brzo apsorbovati
u organizmu jer sadrži visok procenat prostih šećera. Viših šećera ima
oko 1, 5%.Vode u medu ima od do jedne petine. U sastav meda ulaze i
kiseline: glukonska, mravlja, sirćetna, jabučna, limunska, ćilibarna i
mlečna. Njih je 0, 57%. U sastav meda ulaze i min.materije: gvožđe,
bakar, mangan, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor,
aluminijum, magnezijum.Iako ih ima u malim količinama svaki
pojedinačni je od značajnog uticaja za poneke od vitalnih funkcija u
čovečijem organizmu. Na primer: prisustvo kalijuma i natrijuma
omogućuje normalnu jonizaciju i poboljšava rad nervnog sistema.
Dalje, većina mikroelemenata koji se nalaze u medu nalaze se u
čovekovoj krvi. Dokazano je da od 24 mikroelementa u krvi 22 sadrži
med. Ne unošenjem nekih od ovih elemenata (vanadij, gvožđe,
kobalt...) narušava se proces krvotoka. Navedenih mikroelemenata ima
i u voću i u povrću. Međutim, med je jedina prirodna tvorevina koja
sadrži gotovo 91% svih potrebnih materija za čovekov krvotok. Zato se
i njegovim malim količinama postižu izvanredni rezultati.