Razuman čovek — Википедија https://sr.wikipedia.

org/wiki/Razuman_čovek

Homo sapiens (lat. Homo sapiens — „čovjek umni”, „čovjek

razumni”) jeste binomna nomenklatura, odnosno naučno ime Razuman čovek
ljudske vrste. Homo (lat. Homo — „čovjek”). To je rod Vremenski raspon:
porodice Hominidi (lat. Hominidae), koji — pored današnjeg Pleistocen — Sadašnjost
čovjeka — uključuje i neandertalce (lat. Homo ↓

PreЄ Є O S D C P T J K PgN
neanderthalensis) i mnoge druge izumrle pripadnike porodice
Hominidi. H. sapiens je jedina preživjela vrsta roda Homo.
Današnji ljudi su podvrsta anatomskih modernih ljudi Homo
sapiens sapiens, koji se razlikuju od onoga oblika za koga se
tvrdilo da je njihov direktni predak, a to je: Homo sapiens
idaltu. Inteligencija i prilagodljivost vrste Homo sapiens
dovela ju je do pozicije nesumnjivo najuticajnije vrste na
planeti. To se posebno odnosi na posljednjih desetak hiljada
godina, kada biološka evolucija srasta u neraskidiv splet sa
kulturnom evolucijom. Od svojih prapočetaka, kultura, uz
neviđeno ubrzanje sve djelotvornije prilagodjavanje čovjeka na
njegovo mjesto u opštoj ekonomiji prirode.[2][3]

Imenovanje i taksonomija
Status ugroženosti
Porijeklo
Evolucija
Reference
Literatura Najmanje ugrožen (IUCN 3.1)[1]
Naučna klasifikacija
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Binomno ime vrste Homo sapiens je skovao Karl Line
(1758).[4] Latinska imenica homō (genitiv hominis) znači Klasa: Mammalia
čovjek, ljudsko biće. Podvrste H. sapiens uključuju izumrlu Red: Primates
Homo sapiens idaltu i danas jedinu postojeću podvrstu Homo
Podred: Haplorhini
sapiens sapiens. Prema nekim izvorima, i neandertalci (Homo
neanderthalensis) su ubrajani u podvrstu Homo sapiens Infrared: Simiiformes
neanderthalensis.[5] Slično je i otkriveni primjerak vrste
Porodica: Hominidae
Homo rhodesiensis uvrštavan u podvrstu H. sapiens
rhodesiensis, a nalazi sa Jave u podvrstu H. sapiens soloensis Potporodica: Homininae
(po rijeci Solo), kao i novootkrivena vrsta Homo denisova. Ova
Pleme: Hominini
klasifikacija, međutim, u naučnim krugovima, nikada nije bila

1 од 5 22.12.2020. 16:43
Razuman čovek — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Razuman_čovek

šire prihvaćena. Rod: Čovek

Vrsta: H. sapiens
Binomijalno ime
Uobičajeno je da postoje dva kompeticijska viđenje Homo sapiens
paleoantropologa oko porijekla H. sapiens: nedavno, afričko Linaeus, 1758.
porijeklo modernih ljudi i multiregijsko porijeklo.
Podvrste
Od 2010. godine, genetička istraživanja dovela su do pojave
srednje varijante tumačenja čovjekovog porijekla, po kojoj Homo sapiens sapiens
„većina” ima nedavno afričko porijeklo plus „ograničena” †Homo sapiens idaltu
spajanja sa arhaičnim ljudima. †Homo neanderthalensis?
†Homo rhodesiensis?
Nedavno afričko porijeklo modernih ljudi je matični model
opisivanja porijekla i ranih migracija
anatomski modernog čovjeka. Teorija
se u popularnim medijima pominje
kao recentni vanafrički model (engl.
Out-of-Africa), a akademski
„hipoteza o nedavnom jedinstvenom
porijeklu”, „zamjenska hipoteza” i
model „nedavno afričko porijeklo”
(engl. RAO). Hipoteza da ljudi imaju
jedinstveno porijeklo (monogeneza,
monofiletija) objavljena je još u
Darvinovom Porijeklu čovjeka
(1871). Koncept se smatrao
spekulativnim sve do 1980-ih, kada
je — nakon studija mitohondrijske
DNK današnjeg čovjeka, u
kombinaciji s dokazima na osnovu
bioantropoloških podataka o
Prikaz porijekla H. sapiens od ranijih vrsta roda Homo. Horizontalna
arhaičnim primjercima. Prema
osovina predstavlja geografsku lokaciju, a vertikalana proteklo vrijeme
genetičkim i fosilnim dokazima,
u milionima godina. Plava polja označavaju prisustvo svake vrste u
arhaični ''Homo sapiens'' je evoluirao
vremenu i prostoru. Rani današnji čovjek se raširio iz Afrike u različite
u anatomski moderne ljude isključivo
dijelove Zemlje i interbridirao sa precima Homo heidelbergensis,
u Africi, između 200.000 i 100.000
Neandertalcima, Denisovcima i nepoznatim afričkim homininima (u
godina p. n. e., u jednoj grani,
vrhu, desno).[6]
ostavljajući Afriku prije 60.000
godina, uz još više proteklog vremena
za zamjenu (i/ili asimilaciju) ranijih
ljudskih populacija, kao što su Homo erectus i neandertalci.[7][3][8][9][10]

U skladu sa svojim nalazima, autori studije ukazuju da su primjese genetičkog materijala

neandertalaca — u nekim populacijama — prisutne i do 4%. Međutim, studija takođe ukazuje na to da
mogu postojati i drugi razlozi zbog kojih ljudi i neandertalci imaju zajedničke gene drevne hominidne
loze.

U septembru 2012. godine, ovaj zaključak je doveden u pitanje, i to u studiji naučnika sa Univerziteta

2 од 5 22.12.2020. 16:43
Razuman čovek — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Razuman_čovek

u Kembridžu. Postavili su hipotezu kako bi, umjesto DNK preklapanja preko hibridizacije, zajednički
geni mogli da budu ostaci zajedničkog pretka neandertalaca i modernih ljudi.

Multiregijski model porijekla današnjeg čovjeka i evolucije predložio je Milford H. Volpof, 1988.
godine. Prema ovoj teoriji, evolucija čovječanstva — od početka pleistocen]a, 2,5 miliona godina p. n.
e., pa do danas — odvijala se unutar jedne kontinuirane ljudske vrste (hronovrste), širom svijeta i sve
do moderne podvrste Homo sapiens sapiens.

Lobanja pronađena u grčkoj pećini Apidima 1978. godine datirana je 10. jula 2019. na starost od
215.000 godina, što je čini najranijim ostatkom Homo sapiensa koji je živeo van Afrike.

Divergencija DNK sekvenci čovjeka i

ostalih hominida u postocima

Evoluciona pozicija roda Homo. Nakon incijalne separacije od

glavne linije porodice Hylobatidae (sadašnji giboni), prije oko 18
miliona godina, linija pongina (Ponginae) se odvojila prema
današnjim orangutanima, dok su se hominine (Homininae) kasnije
razdvojile na tribuse Gorillini i Hominini.

Čovjek — Čovjek — Čovjek —

Pokazatelj
čimpanza gorila orangutan
Alu-elementi 2 — —
Nekodirajuće sekvence hromozoma
1,68 ± 0,19 2,33 ± 0,2 5,63 ± 0,35
Y
Autozomni pseudogeni 1,64 ± 0,10 1,87 ± 0,11 —
Pseudogeni hromozoma X 1,47 ± 0,17 — —
Autozomne nekodirajuće sekvence 1,24 ± 0,07 1,62 ± 0,08 3,08 ± 0,11
Geni Ks 1,11 1,48 2,98
Introni 0,93 ± 0,08 1,23 ± 0,09 —
Xq13.3 0,92 ± 0,10 1,42 ± 0,12 3,00 ± 0,18
Subtotal X hromozoma 1,16 ± 0,07 1,47 ± 0,08 —
Geni Ka 0,8 0,93 1,96

Vremenski okvir evolucije roda Homo od zajedničkog pretka sa čimpanzama je otprilike 10—2
miliona godina, a vrste H. sapiens od Homo erectus otprilike 1,8—0,2 miliona godina. Prilikom
proučavanja evolucije čovjeka, prije svega posmatra se razvoj roda Homo, ali se obično priključuje i
proučavanje drugih hominida i hominoida, kao što je Australopithecus. „Moderni ljudi” se definišu

3 од 5 22.12.2020. 16:43
Razuman čovek — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Razuman_čovek

kao vrsta Homo sapiens od koje je preostala samo postojeća podvrsta, poznata kao Homo sapiens
sapiens.

Homo sapiens idaltu je druga poznata podvrsta koja je izumrla prije 30.000 godina, a ponekad je
klasifikovana i kao podvrsta Homo sapiens neanderthalensis. Genetička istraživanja danas ukazuju
da su se funkcionalne DNK modernih ljudi i neandertalaca razišle prije oko 500.000 godina.[11][12]

Slično tome, otkriveni su i primjerci Homo rhodesiensis vrste koja je — po nekima — podvrsta, ali
takva klasifikacija nije široko prihvaćena.

U fosilnim zapisima, anatomski recentni ljudi prvi put se pojavljuju u Africi, prije oko 195.000 godina
(nalazište Omo). Molekulska istraživanja daju dokaze da se izdvajanje savremenih ljudskih populacija
od zajedničkog pretka desilo prije cca 200.000 godina.[13]

Širokim istraživanjima afričke genetičke raznolikosti otkriveno je da među 113 različitih populacija
najveću raznolikost ispoljava uzorak naroda San, što ih čini jednom od 14 „predačkih klaster
populacija”. Istraživanje takođe otkriva i porijeklo recentnih migracija u jugozapadnoj Africi, u blizini
granice priobalnih država Namibije i Angole.[14]

Snaga prirodne selekcije je nastavila da djeluje na ljudsku populaciju, uz dokaz da u svojim

određenim regijama genom ispoljava usmjerenu selekciju proteklih 15.000 godina.[3][8]

1. Global Mammal Assessment Team (2008). „Homo sapiens” (https://www.iucnredlist.org/species/1

36584). IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation
of Nature. Приступљено 12. 2. 2015.
2. Wood, B. (2005). Human evolution — A very short introduction. Oxford University Press. Oxford.
ISBN 978-0-19-280360-3.
3. Hadžiselimović, R. (1986). Uvod u teoriju antropogeneze. Svjetlost. Sarajevo. ISBN
978-9958-9344-2-1.
4. Linné, C. (1758). Systema naturæ (http://www.biodiversitylibrary.org/item/80764#page/28/mode/1
up). Regnum animale. ed. 10.
5. ncbi.nlm.nih.gov (http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/14745010/)
6. Stringer, C. (2012). What makes a modern human. Nature. 485 (7396): 33—35.
7. British Museum of Natural History, Ed. (1991). Man's place in evolution. Natural History Museum
Publications. Cambridge University Press. London. ISBN 978-0-521-40864-6.
8. Campbell, B. G. (2009). Human evolution: An introduction to mans adaptations. British Museum of
Natural History. London. ISBN 978-0-202-02041-9.
9. Wood 2005.
10. Lambert, D. (1989). The Cambridge guide to prehistoric man. Cambridge University Press.
Cambridge. ISBN 978-0-521-33364-1.. ISBN 0521333649. .
11. Green, R. E. et al. (2006). Analysis of one million base pairs of Neanderthal DNA. Nature. 16:
330—336.
12. nature.com (http://www.nature.com/nature/journal/v444/n7117/abs/nature05336.html.)
13. New Clues Add 40,000 Years to Age of Human Species (http://www.nsf.gov/news/news_summ.js
p?cntn_id=102968)

4 од 5 22.12.2020. 16:43
Razuman čovek — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Razuman_čovek

14. Gignoux, H. B.; Christopher, R.; Jobin, M. (2011). Hunter-gatherer genomic diversity suggests a
southern African origin for modern humans. Proceedings of the National Academy of Sciences of
the United States of America. 108 (13): 5154—5162.

Wood, B. (2005). Human evolution — A very short introduction. Oxford: Oxford University Press.
ISBN 978-0-19-280360-3.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Razuman_čovek&oldid=23452547”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 24. новембар 2020. у 20:05 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.

5 од 5 22.12.2020. 16:43