FIZIČKOHEMIJSKA ANALIZA U FORENZICI

FORENZIKA: ova nauka se koristi u kriminalistici, u sudstvu, za rekonstrukciju događaja..

Forenzika sadrži neke prirodne i društvene nauke u sebi: psihologija(da se odredi profil ličnosti),
lingvistika(da se odredi akcenat i na osnovu njega poreklo, obrazovni nivo), sociologija, a od
prirodnih nauka tu spadaju medicina(tragovi bolesti ili preležanih bolesti na ostacima,
određivanje životnog doba, rekonstrukcija fizičkog izgleda, crte lica, pol),biologija(identifikacija
biljnih i životinjskih vrsta u vezi tragova),antropologija(vezana za skelete), DNK analiza,
balistika, spektroskopija glasa, primena fizičkih i FH metoda…

FH metode u forenzici: to su metode hemijske analize, tj određivanje hemijskog sastava,

određivanje prisutnih jedinjenja u uzorku: SPEKTROHEMIJSKE METODE,
HROMATOGRAFSKE METODE, ELEKTROHEMIJSKE METODE,
RENDGENOSTRUKTURNA ANALIZA, MIKROSKOPIJA,TERMOHEMIJSKE METODE.

Hemijska analiza može da bude KVALItativna (koji element ili jedinjenje) i KVANTItativna
(količina odnosno koncentracija) forenzičkih uzoraka tragova krivičnog dela. Mikrotragovi : to
su tragovi koji se ne vide golim okom, npr. metalni opiljci na mestu udara, kapljice krvi, tragovi
barutnih čestica, vlakno tkanine…I oni su vrlo važni za analizu, isto koliko je važno puščano
zrno ili delovi odeće ili metalna šipka… ANALIT: sastojak ili hemijska vrsta koja nas u datoj
situaciji zanima, ono što treba a odredimo, TRAG: analit koji je u uzorku prisutan ispod
definisanog nivoa koncentracije(0,01%). ELEMENTNA ANALIZA: kada potvrđujemo
prisustvo nekih elemenata ili njihove koncentracije u uzorcima(ovo nije dovoljna analiza za
analizu zemljišta ili stena, minerala…). Sa aspekta forenzike, najvažnije osobine analitičkih
metoda su: MIKRO ILI MAKRO METODA(KOLIKO JE UZORKA POTREBNO ZA
ANALIZU), NEDESTRUKTIVNOST, OSETLJIVOST(NAJMANJA KONCENTRACIJA
ANALITA KOJA MOŽE DA SE DETEKTUJE), PRECIZNOST.
Analizom atomskih spektara može da se odredi prisutnost elemenata i njihova koncentracija.
 ATOMSKA SPEKTROHEMIMJA:
1) metoda OPTIČKE spektroskopije
2) metoda RENDGENSKE spektroskopije(nedestruktivna metoda)
3) metoda MASENE spektroskopije
Zanimljivosti: sunčeva svetlost daje kontinualni spektar, linijski spektri su emisioni i
apsorpcioni. Oni se javljaju pri prelasku elektrona između stacionarnih stanja, pri čemu se javlja
emisija ili apsorpcija. Spektri predstavljaju otisak prsta svakog elementa.

1
  SPEKTROGRAFSKA KVALITATIVNA ELEMENTNA ANALIZA
Uzorak se unosi u lučnu plazmu(5000-8000K), gde se uzorak pobuđuje i emitujju se
karakteristične spektralne linije koje su otisak prsta svakog elementa. Spektrografske metode
koriste MALU KOLIČINU UZORKA, zovu se mikrometode. Preciznost ove metode je loša,
zato što se odjednom određuje veliki broj elemenata, DESTRUKTIVNA metoda(slobodno
goreći luk),uzorak se oštećuje. Međutim, umesto luka mogu da se koriste MANJE
DESTRUKTIVNE METODE(varnična i laserska plazma, varnica je manje osetljiva u odnosu na
luk ali zato manje oštećuje uzorak).I kod laserske analize: manja je destruktivnost. Luk i varnica
su semikvantitativne metode.
Kada se koristi ova metoda analize? Kod snažnih udaraca tupim predmetima po glavi,
pogotovo kod frakture lobanje, ostaju tragovi predmeta na lomu kosti, čak i mala količina
prikupljenih tragova može da ukaže na predmet kojim je naneta povreda(od kog
jmaterijala napravljena, od kojih legura..)
 RENDGENSKA FLUORESCENCIJA (XRF) I ELEKTRONSKA MIKRO-
ANALIZA(EMP)
To je metoda kod koje se uzorak pobuđuje (ozračuje) X-zračenjem, i dolazi do emisije
rendgenskog spektra elementa koji se nalazi u uzorku, nedestruktivna metoda. Ova metoda se
koristi za kvali i semikvanti analizu(da se odredi kojih elemenata ima u uzorku i otprilike
koliko),nije precizna metoda, nedovoljno osetljiva metoda, brza metoda.
U forenzici se XRF metofa koristi za brzu identifikaciju materija od kojih je neki predmet
napravljen, za analizu boja,uglavnom se koristi kod istrage saobraćajnih nezgoda. Zato što su
boje neorganske.Koristi se za analizu umetničkih slika. falsifikat/original(jer su slikarske boje
sadržale neorganske pigmente pre 20 tog veka), i za otkrivanje skrivenih portreta na slikama.
Međutim, ove semikvantitativne metode (mikro metode-mala potrošnja uzorka) nisu dovoljne za
identifikaciju legura(metala), jer nemaju veliku osetljivost.(ali mogud a se određuju niske konc
analita u uzorku).
Da bi metode bile preciznije potrebno je uzorak prevesti u rastvor, odnosno izvršiti pripremu
uzorka (razblažiti uzorak). ISP optička metoda je preciznija metoda, takođe i emisiona
spetrometrija, plamena atomska apsorpcija, sve one su pogodne za određivanej sastava
uzorka. Spektrometrija ISP : to je metoda kod koje se koristi ISP plazma, koja se formira u
inertnom gasu (Ar), bezelektrodna plazma, pod uticajem RF(radioferkventnog) EM polja.(T:
8000-10 000K), uzorak se unosi u obliku razblažennog rastvora, troši se puno uzorka, potrebna
je priprema uzorka tako što se čvrst uzorak rastvori, to nije mikro metoda, kvantitativna je
metoda i može da bude i kvalitativna metoda i da se više elemenata analizira odjednom.
 AAS(ATOMSKA APSORPCIONA SPEKTROMETRIJA):
Metoda koja ima tri vrste atomizera :
1. plamen
2. elektrotermalni atomizer

2
 3. atomizacija generacijom hidrida(hidridna tehnika)
PLAMEN kao atomizer: (PLAMENA AA SPEKTROSKOPIJA)
precizna metoda, osetljivost velika, troši se dosta uzorka, tako da nije mikrometoda, dosta spora
metoda, radi se element po element,nije pogodna za kvalitativnu analizu, uzorak mora se
pripremi u uvede u obliku razblaženog rastvora.Ova metoda se koristi za analizu legura, korisna
je za analizu stena, zemljišta,raznih minerala (za određivanje tragova elemenata u zemljištu i
metalima).
Koristi se za identifikaciju osobe koja je pucala(barutne čestice na ruci)(BALISTIKA): tu se
koristi parafinska rukavica, određuju se nitrati iz barutnih čestica na ruci uz pomoć reakcije sa
difenilaminom, koji boji rastvor u plavo ljubičasto u prisustvu nitrata iz barutnih čestica(koristi
se za određivanje tragova pucanja). Uzima se bris sa različitih regija ruke i hidridnom tehnikom
AAS ili MS ISP se određuje sadržaj Sb,Ba i Pb. Problem kod ove analize je ako je osoba oprala
ruke ili se rukovala sa nekim posle pucanja, dok se na ženskoj koži zadržava više barutnih
čestica zbog negovanja kože…
AA sa ELEKTROTERMALNOM ATOMIZACIJOM:
To je mikrometoda, radi se sa malim uzorcima, cevčica u koju se unosi uzorak se zagreva
električnom strujom, lošija je preciznost ove metode, spora je metoda i nije za kvali. analizu.
Dosta osetljiva metoda.AAS sa grafitnom kivetom je pogodna metoda za određivanje
tragova metala u tkivima.
AAS sa ATOMIZACIJOM GENERACIJOM HIDRIDA (HIDRIDNA TEHNIKA):
Analit se prevodi u hidrid pomoću natrijum-bor-hidrida, to je osetljiva metoda,spora metoda,
zahteva pripremu uzorka, nije pogodna za kvali analizu, nije mikro metoda, koristi se za analizu
As,Se,Hg,Sb,Bi,Pb… vrlo dostupan instrument, plamen je precizniji ali nije dovoljno osetljiv,
ali su zato grafitna kiveta i hidridna tehnika manje precizni ali su osetljiviji. Hidridna
tehnika se koristi kod trovanja As, Hg, Pb, mišomorom, često se koristi kod ubistva nastala
trovanjem.Kod ispitivanja koji se hemijski elementi nalaze u tkivima,izlučevinama, hrani
ili u materijalu organskog porekla, male koncentracije, gde su vrlo važni uzorci kosa,
nokti, pljuvačka, zemljište. Ova metoda može da da informacije o sastavu zemljišta, o
geofrafskom poreklu ili načinu ishrane žrtve ili npr geografskom poreklu opijata koji je
korišćen u ubistvu. Ova metoda je osetljivija od ISP MS. (isp masena spektroskopija).
 ISP MS (masena spektroskopija za elementnu i izotopsku analizu):
Kod ove metode, za razliku od spektroskopije elektromagnetskog zračenja, dolazi do jonizacije
uzorka i do usmeravanja jona, pod uticajem magnetnom polja. Masena spektroskopija se koristi
za elementnu analizu, uzorak se rastvori u kiselini i razblaži vodom i onda se u obliku aerosola
uvodi u izvor, čija je T dovoljna da se taj uzorak atomizuje i jonizuje. ISP je pogna kao atomizer
zbog svoje T, pa se zato koristi često maseni spektrometar sa ICP(ICP:isto što i ISP). Više se
koristi za određivanje svakog elementa posebno, jedan po jedan element.ISP MS je
najosetljivija komercijalna metoda , laka metoda, važna u forenzici za određivanje porekla

3
nastanka materijala organskog porekla, uglavnom kada je DNK uništena. Kvanti metoda i
semikvanti metoda, vrlo niskih koncentracija velikog broja elemenata. Važna je u
paleontologiji, u arheologiji, kada treba da se analiziraju nokti, kosa, zubi, kosti…
Zaključak (AAS):
Kada hoćemo da odredimo koji je materijal u pitanju, predmet od metala, legura?
RFA,ICP OES,FAAS,LIBS.(velike koncentracije uzorka)
Kada hoćemo da odredimo geografsko poreklo zemljišta, metala, makroelemente? ICP
OES,FAAS,LIBS.(malo manje koncentracije uzorka)
Kada hoćemo da odredimo metale u gušćih tkivima ? ICP OES,FAAS.
Kada hoćemo da odredimo metale u tečnim tkivima, nivo trovanja nekim metalima,
dozvoljeni nivo nekih metala u pijaćoj vodi, geografsko poreklo organskih materijala?
NEPLAMENE METODE APSORPCIJE,ICP, ICP MS.

MASENA SPEKTROSKOPIJA: IC, RAMAN, ULJ.

 METODE INFRACRVENE SPEKTROSKOPIJE (IC):

Atomi imaju potencijalnu energiju, molekuli imaju i vibracionu i rotacionu energiju. IC deo
spektra(bliska: 13000-4000 cm-1, srednja:4000-200 cm-1, daleka: 200-10 cm-1). Najčešće
korišćena oblast(otisak prsta za hemijska jedinjenja: 4000-670 cm-1, srednja IC oblast).
Vibracione frekvencije su karakteristične za određene funkcionalne grupe, i one se koriste za
identiikaciju materijala i za određivanje strukture nepoznatog materijala. Do apsorpcije IC
zračenja dolazi ako dolazi do promene dipolnog momenta usled sopstvenog vibracionog ili
rotacionog kretalnja molekula. Homonuklearni molekuli(N2,O2) ne apsorbuju u IC oblasti.
Rotacioni prelazi: spektri gasova(diskretne, jasno definisane linije, fina rotaciona srtuktura),
tečnosti i čvrsti uzorci(dolazi do proširenja linija zbog intramolekulskih sudara i interakcija).
VR prelazi:spektri gasova(serije bliskih linija),tečnosti i čvrsti uzorci(trake).
 FT-IC SPREKTROFOTOMETAR(IC SPEKTROFOTOMETAR SA
FURIJEOVOM TRANSFORMACIJOM):
Kako funkcioniše metoda? Zračenje se iz izvora usmerava na polarizator, koju jedan deo
zračenja usmerava na pokretno ogledalo, a drugi deo propušta na nepokretno ogledalo. Posle
releksije na ogledalima, zraci se vraćaju na polarizator i onda dolazi do njihove
interferencije(spajanja talasa, sabiranja zraka), posle čega prolaze kroz uzorak i padaju na
detektor. Signal detektora se zove INTERFEROGRAM, koji se Furijeovom transformacijom
prevodi u IC spektar.

4
 Prednosti FT-IC spektrometra: povećan je odnos signal/šum sa većim brojem
akumulacija(može da se smanji šum), veći je svetlosni fluks, povećana osetljivost metode,
visoka moć razlaganja, brže se snima smektar, mogu da se oduzimaju sabiraju, čuvaju
spektri i možemo da se konsultujemo sa bibliotekom spektra…
IC spektar: x- osa: talasna dužina (nm) ili talasni broj(cm-1), y- osa: transparencija(%) ili
apsorbancija. Važno, kada je transparencija onda je grafik nadole, linije u spektru su nadole,
pikovi. IC spektar je odnos inteziteta propuštene svetlosti kroz uzorak i praznu
ćeliju(referentni uzorak) u funkciji frekvencije.
IC spektroskopija: NEDESTRUKTIVNA METODA, LAKO MOGU DA SE DOBIJU
SPEKTRI UZORAKA U SVA TRI AGREGATNA STANJA(gasovito, tečno, čvrsto stanje).
Gasovi: gasna ćelija(zbog slabe apsorpcije gasova, potrebno je da optički put bude što duži)
Tečni uzorci(koristi se montirajuća ćelija): čiste tečnosti se snimaju kapilarno, rastvarači koji
mogu da se koriste su:CCl4,CS2i CHCl3. Koriste se i benzen, dihlormetan, cikloheksan.Za
polarna jedinjenja dimetilsulfoksid.
Čvrsti uzorci:
1. Tehnika KBr pastile(zato što KBr ne pokazuje apsorpciju između 400 i 350 cm -1).
Pomeša se 1 mg uzorka sa 150 mg Kbr praha, spraši u avanu, prenese u kalup i
presuje(hidraulična presa), a ako je pritisak visok može da dođe do modifikacije uzorka.
2. Tehnika suspenzije:

IC spektroskopija: (za analizu svih molekulskih vrsta)

1. Kvalitativna analiza (najčešće srednja IC oblast)
Na osnovu tabele u kojoj su predstavljene funkcionalne grupe, vrste jedinjenja i intezitet
trake(pika, spektralne linije) kao i oblast u kojoj apsorbuju zračenje, upoređujući nepoznat
spektar sa onim što nam je poznato u biblioteci tj bazi spektara, i na osnovu oblasti ‚‚otisak
prsta’’ možemo da odredimo koje se jedinjenje nalazi u uzorku. (pratimo položaj i intezitet traka
u spektru)
2. Kvantitativna analiza (najčešće bliska IC oblast)
Na osnovu Berovog zakona (A=abc).

Daleka IC oblast koristi se za određivanje strukture neorganskih i metalo- organskih jedinjenja.

Kombinacija FT-IC sprektrometra sa miskoskopom- dosta se koristi

Refleksione tehnike: koriste se kada uzorak veoma apsorbuje zračenje ili ako se radi o premazu
na površini koja nije prozračna za IC oblast; Postoje: ogledalska, difuzna i ometena totalna
refleksija.
Ogledalska teleksija: ako se površina uzorka na kojoj se nalazi premaz(sloj boje, laka) ponaša
kao ogledalo i onda se snop IC zračenja vrati u instrument, odnosno reflektuje se.
Difuzna refleksija: ako je površina nepravilna ili hrapava, ili se na njoj nalazi prah ili tkanina.
ATR ili Ometena totalna refleksija: zasniva se na totalnoj refleksiji svetlosti na međupovršini,
odnosno na graničnoj površini između dve sredine koje imaju različit indeks prelamanja. Uzorci

5
koji jako apsorbuju zračenje IC su: emulzije, vodeni rastvori, vlakna tkanina, krv(biološki
uzorci).
Zato je važan ATR kristal
.
ATR tehnika se često koristi, jer je brza, nedestruktivna tehnika i za ovu tehniku nije
potrebna nikakva priprema uzorka. Koristi se ATR kristal velikog indeksa prelamanja, npr
dijamanjt, cinkselen….
Princip metode je sledeći:
Kada je upadni ugao zračenja veći od kritičnog ugla za datu sredinu. doći će do potpunog
unutrašnjeg odbijanja odnosno do totalne refleksije na graničnoj površini između dve sredine
različitog indeksa prelamanja. Totalna refleksija javlja se kada snop zračenja naiđe iz optički
gušće u optički ređu sredinu. U sprektralnoj oblasti u kojoj optiški ređi materijal apsorbuje
zračenje dolazi do smanjenja inteziteta zračenja, dok će u onim oblastima u kojima nema
karakteristične apsorpcije doći do refleksije zraćenja, tj do ometanja upadnog snopa zračenja.

U forenzici IC spektroskopija koristi se :

1. kod analize smeša nelegalnih droga
2. za analizu krvi
3. veštačkih vlakana
4. motornih ullja(kompleksna analiza)
5. lubrikanti
6. boje
7. mastila i tonera
8. vlasi ljudske kose
9. analiza otiska prsta

Primena bliske IC spektroskopije za određivanje starosti krvi: (na osnovu starosti fleka od
krvi može da se odredi vreme kada je počinjen zločin, jer se dezoksi hemoglobin konvertuje u
meta hemoglobin u krv promeni boju iz crvene u braon, dok u spektru dolazi do pojave novih
traka u zavisnosti od starenja krvi).
Analiza otiska prsta: svaki otisak prsta je karakterističan za jednu osobu ali postoje otisci znoja
i otisci nastali usled dodirivanja lica, tela i oni sadrže estre masnih kiselina, proteine delova kože,
soli karboksilnih kiselina.

 RAMANSKA SPEKTROSKOPIJA:

Rejlijevo rasejanje je difuzno rasejanje sunčeve svetlosti na molekulima iz atmosfete(intezitet je

obrnuto srazmeran λ4). Najviše se rasipa svetlost malih λ .
Kada se snop monohromatskog zračenja (ULJ I UV oblast) usmeri na uzorak, najveći deo tog
zračenja biva propušten kroz uzorak, dok se jedan manji deo zračenja rasejan kao:
1. elastično rasejanje(Rejlijev efekat):kada rasejani fotoni imaju istu E ili c kao upadni snop
zračenja

6
 2. neelastično rasejanje(Ramanov efekat): kada 1-108 fotona, znači samo jedan mali deo
svetslosti, ima manju ili veći λ od upadnog snopa zračenja. (ramansko rasejanje: stoksovo
i antistoksovo rasejanje,pomeraj, koje se koristi za analizu)
Ramanskom spektroskopijom se analiziraju vibracioni prelazi molekula. Ramanski spektar:
x-osa:ramanski pomeraj(ne zavisi od talasne dužine, ali zavisi od strukture molekula na kome se
dešava rasejanje.)
y- osa: intezitet rasejanog zračenja
IC spektrar: detektuju se asimetrične vibracije.Nastaje apsorpcijom zračenja iz IC oblasti
spektra. Treba da dođe do promene dipolnog momenta usled vibracija.

Ramanski spektar: Rasejanje se javlja ako vibracija menja polarizabilnost molekula.

(zračenje iz ULJ i VID oblasti spektra).Detektuju se simetrične vibracije u molekulima,
zato su ove dve metode komplementarne. Uglavnom se koristi za KVALItativnu analizu,
manje za kvantitativnu analizu.
Intezitet traka u ramanskim sektrima zavisi od:
 polarizabilnosti molekula
 inteziteta zračenaj iz izvora
 koncentracija aktivnih grupa

Ramanski spektrometar: spektri su emisioni, uzorak je pod uglom od 90 0 u odnosu na

upadni snop zračenja, polarizator koji polarizuje zrak, laser je izvor zračenja(sa tal
dužinom ~700nm do 325 nm).
Laseri: monohromatsko zračenje
Detektori: fotografska ploča, fotomultiplikativne cevi sa fotokatodom, CCD detektori.

GLAVNI NEDOSTATAK RAMAN METODE JE FLUORESCENCIJA.

Fluorescencija: to je jak pozadinski efekat koji može skoro potpuno prekriti signal uzorka,
zbog relativno male efikasnosti ramanskog rasejanja u poređenju sa efikasnošću
fluorescencije(potiče od nečistoća).

PREDNOSTI RAMANSKE SPEKTROSKOPIJE U ODNOSU NA

KOMPLEMENTARNU IC SPEKTROSKOPIJU:
 nema priprema uzorka, vrlo jednostavna i kratka metoda
 voda slabo rasejava, uspešno ispitivanje vodenih rastvora
 vodena para i CO2 veoma slabo rasejavaju svetlost tako da nije potrebno
produvavanje drugim gasovima
 mogu se koristiti ćelije od stakla: nisu neophodni prozori od specijalnih
materijala(KBr, NaCl i dr. kao u IC spektroskopiji)
 pošto se ispituju normalne vibracije može da se odredi struktura analita na osnovu
ramanskih spektara
 trake u spektru su uže, a viši tonovi i frekvencije zbira i razlik su uglavnom slabog
intenziteta
 koristi se u oblasti od 10-4000 cm -1 pa se mogu analizirati i neorganski i organski
uzorci

7
  mogu se ispitivati simetrične veze koje su neaktivne u IC spektrima

Negativni aspekti:
 slab efekat ramanskog rasejanja
 preklapanje sa rejlijevim linijama(multipletnost pobuđivačkih linija)
 fluorescencija uzorka ili nečistoća
 apsorpcija zračenja(obojene supstance)
 manje pogodna metoda za kvantitativan rad

 Mikro- ramanska spektroskopija:

ramanski spektrometar je povezan sa mikroskopom i izvorom bele svetlosti, tako da može
da se lokalizuje mala površina uzorka a zatim da se snimi spektar. Može da se izaberu tkv. čiste
čestice, da bi se izbegla luorescencija, koja potiče od nečistoća organskog porekla koje mogu da
budu prisutne u uzorku.
Ova metoda je nedestruktivna i bezkontaktna metoda, za koju nije potrena priprema uzorka.
Izbegava se fluorescencija izborom čestica koje su čiste, potrebno je hlađenje držača da bi se
izbeglo razaranje uzorka ili fotohemijske reakcije u uzorku. Mogu se ispitivati:
1. vodeni rastvori(uglavnom se ispituju boje, prisustvo boja na slikama)
2. umetnički predmeti
3. biološki materijali
4. živi objekti
5. mikrostruktura
6. defekti u čvrstim materijalima
7. analiza čestica prašine,polutanata
8. inkluzija gasova i tečnosti u mineralima i geološkim uzorcima
9. analiza emulzija

U slučajevima kada se umetnički predmeti ne mogu iznositi iz muzeja koriste se prenosivi

ramanski spektrometri.

Identifikacija vlakana(nađenih na mestu nesreće): vlakna su važan dokazni materijal i bitno je

da se pri analizi ne unište. Vlakna se razlikuju po hemijskom sastavu i to je osnov za njihovo
razlikovanje i identifikaciju. Mikro- ramanska spektroskopija je metoda kojom se može odrediti
sastav vlakana poređenjem spektra datog vlakna sa spektrima baze podataka(tako možemod a
utvrdimo da li vlakna koja smo našli potiču od istog materijala).
Otkrivanje tragova droga u otiscima prstiju: otisci prstiju nastaju kao posledica prenosa
materijala sa kože prstiju na neku površinu prilikom dodira. Oni se uglavnom sastoje od znoja i
sebuma(masna sups koju luče žlezde a služi za vlaženje kože i kose), ali se mogu naći tragovi
šminke, hrane, tj svega štp je osoba dotakla, ono što je sitno i što može da se raznese. Ako se
osoba dodirivala drogu prstima, na njenim otiscima prstiju mogu da se nađu tragovi droge stari i
do 7 dana, bez obzira na pranje ruku. Ako otisak prsta ima veće količine sebuma, tada su
ramanski spektri manjeg kvaliteta i pokazaće veću fluorescenciju.
Primena Ramanske spetroskopije u analizi narkotika: u kriminalistici, ramanska
spektroskopija može da se koristi za identifikaciju narkotika u nepoznatom uzorku na osnovu
njegovih karakterističnih spektara(smeša heroina i kokaina je najčešća).

8
Identifikacija kokaina u alkoholnom piću: krijumčarenje narkotika se vrši i rastvaranjem u
alkoholnom piću.
Primena Ramanske spetroskopije za identifikaciju kokaina(droga) u plastičnim
kesama:tako da se isključuje svaka mogućnost kontaminacije dokaza.

SERS: površinski pojačana ramanska spektroskopija:

ona omogućava detekciju i veoma malih koncentracija supstanci prisutnih u analizi,
pojačavanjem njihovog signala. Uzorak se nanosi na odgovarajući supstrat, tako da se malo
uzorka troši pri analizi, tako da nije nedestruktivna metoda. (koncentracije 10-9–
10-12mol/dm3).Faktor povećanja intenziteta određenih linija je 103-107 .

Primena SERS-a u analizi eksploziva: npr za analizu eksplozivni, opasnih materija u

nepoznatom uzorku. Prednost ove metode je što se identifikacija uzorka može izvršiti kroz
plastične ili staklene kontejnere, što je vrlo važno zato što pruža sigurnost pri izvođenju ovakvih
vrsta analize.
Primena SERS-a u analizi mikrotragova: za analizu droga kao što je amfetamin,ekstazi,
heroin,kokain.

 ULJ-VID SPEKTROSKOPIJA:

Ako molekul ozračimo zračenjem iz ULJ i VID oblasti, moguće je pobuđivanje elektrona u
molekulu na escitovana stanja, što je i osnova ulj-vid spektroskopije. Ovo zračenje je
zračenje većih energija tj. manjih talasnih dužina od IC zračenja. E ovih prelaza je od 1 do
10 eV. Kada dođe do pobuđivanja elektronskih nivoa, ujedno dolazi do pobuđivanja ostalih
oblika kretanja i to dovodi do složenog izgleda spektra.
Destruktivna metoda zato što je potrebno rastvoriti uzorak u pogodnom rastvaraču, ali su
potrebne male količine uzorka. Prednost mikro-spektrofotometrijske metode je u tome što
se uzorak može direktno analizirati.
Interakcija zračenja sa materijom: pri prolasku svetlosti kroz uzorak, deo svetlosti je apsorbovan,
deo propušten, deo reflektovan ili rasejan.
U forenzici su od praktičnog značaja ulj-vid spektri višeatomskih molekula u kondenzovanim
stanjima(čvrsto i tečno stanje) i uglavnom će se sve metode svoditi na analizu ovih molekula.
Za spektre kondenzovanih stanja nije karakteristična dobro definisana vibraciona i rotaciona
struktura zbog postojanja intermolekulskih(unutrašnjih) interakcija, na nivou rastvorak-rastvarač.
Spektri ovih sistema se sastoje od niza traka koje imaju širinu od nekoliko desetina
nanometara(nm).
Elektronski prelazi su lokalizovani na određenim grupama atoma koje se zovu hromofore. (one
sadrže dvostruke i trostruke veze) .
Tipovi uzoraka:
Ulj-vid spektroskopijom se u praktičnoj forenzičkoj fizičkohemijskoj analizi mogu analizirati
rastvori organskih i neorganskih molekula. Prilikom kvantitativne analize moraju da budu
ispoštovani svi kriterijumi Berovog zakona,
Priprema uzorka:

9
Rastvarači koji se koriste treba da budu transparentni za oblast u kojoj se snimaju spektri.
Najčešći rastvarači su : voda, etanol, metanol, n-heksan, cikloheksan.
Na izgled spektra utiču i T i velika koncentracija elektrolita, pH, prisustvo supstanci koje
dodatno apsorbuju.
Detektori: deuterijumova i volframova lampa. Spektrofotometar: jednozračni i dvozračni.

Mikrospektrofotometrija: to je napredna generacija instrumenata, koja nastaje povezivanjem

mikroskopa i spektrofotometra i to se dosta koristi u forenzici. Ovi instrumenti ne zahtevaju
posebnu pripremu uzorka, nedestruktivna je analiza i moguće je nabaviti ove instrumente. Optika
koja se koristi u mikroskopiji je ista i u spektroskopiji, ali je situacija komplikovanija kada se
posmatra ULJ oblast spektra zračenja. Ova vrsta analize može da se koristi za analizu delova
vlakana, mastila, boja… (ali da bi se smanjila greška pri snimanju spektra poželjno je rastvoriti
uzorak u pogodnom rastvaraču)…
Ulj- vid spektroskopija je vrlo važna metoda ako se koristi nakon razdvajanja molekula iz
složene smeše(kada je povezana sa tečnom hromatografijom).

 HROMATOGRAFIJA:

Hromatografske metode omogućavaju razdvajanje, identifikaciju i određivanje komponenti

složenih smeša.
U tečnoj hromatografiji supstance se razdvajaju na osnovu polarnosti, veličine ili mogućnosti
obrazovanja specifičnih reakcija sa stacionarnom fazom, koja može da bude čvrsta ili u obliku
tankog filma. Mobilna faza je tečnost.Za razliku od gasne hromatografije, važno je da uzorak
bude u obiku gasa ili pare, tj da temperature budu daleko iznad sobne T. Razdvajanje se vrši u
kolonama koje su napunjene čvrstim kuglicama na kojima je apsorbovana tečna faza. Uzorak se
rastvara u pogodnom rastvaraču ili smeši rastvarača, i unosi u kolonu u kojoj uzorak pod
pritiskom prolazi preko stacionarne faze. U zavisnosti od polarnosti molekula u uzorku, može
doći do interakcija uzorka sa stacionarnom fazom, tako da će eluent u različito vreme
izaći(eluirati) iz kolone. Danas se koriste brzi skenirajući detektori koji mogu da snime ceo
spektar dok supstanca eluira iz uzorka. Uzorak prolazi kroz protočnu kolonu i istovremeno se
meri količina propuštene svetlosti, odnosno dobija se spektar supstanci koje u tom trenutku
prolaze i izlaze iz kolone.

Prednosti tečne hromatografije:

 Osetljivost, tačnost, jednostavnost, mogućnost razdvajanja neisparljivih komponenti
 Mogućnost tačne kvantifikacije
 Automatizacija procesa
 Mogućnost razdvajanja neisparljivih ili termolabilnih vrsta
 Korišćenje stadardnih rastvrača
 Primenljivost na uzorke koji su od značaja za forenziku
HPLC(tečna hromatografija visokih performansi ili pod visokim pritiskom, visoke efikasnosti):
to je tehnika u kojoj se tečnost kroz kolonu proteruje pod pritiskom od 400 bara, ili čak i većim
P.
Odziv detektora je srazmeran koncentraciji supstance.Hromatogram. Detektor može da bude
maseno spektrometrijski ili UV/VIS detektor(osetljiv za jone koji apsorbuju UV/VIS svetlost

10
primer. nitrati, nitriti, tiosulfati, uglavnom nedestruktivna metoda), ili konduktometrijski
detektor.
Analiza hrane,katjona u siru,

Tečna hromatografija sa ulj-vid detektorom:

Analiza tečnom hromatografijom sa ulj-detektorom omogućava dokazivanje prisustva i
kvantiikaciju supstance kroz nekoliko podataka.(kolika je količina neke supstance u uzorku).
Prvi je retenciono vreme za koje supstanca napusti kolonu, koje zavisi od izbora mobilne i
stacionarne faze, zavisi od protoka mobilne faze, od veličine čestica stacionarne faze i prirode
same supstance. Drugi podatak je snimljeni spektar, tako da poređenjem tog spektra sa bazom
podataka možemo da odredimo prisustvo supstance. Kvantifikacija je moguća na osnovu
vrednosti A, prema Berovom zakonu (A=abc), tako što se propusti čista supstanca ili standard
kroz kolonu pri istim uslovima koji su važili za uzorak, i onda se pokaže poklapanje retencionih
vremena i spektara uzorka i standarda.

Primena ulj-vid spektroskopije u forenzici:

Jedna od osnovnih forenzičkih tehnika prilikom analize materijala je poređenje sa standardnim
uzorcima koji postoje u laboratoriji,tj npr ispitiju se materijal sa osumljičenog i materijal iz
laboratoije. Ispitivanje boja i mastila, da se utvrdi da li su dve nijanse identične. Potrebno je da se
zna pri odabiru metode, da li je metoda destruktivna. Koristi se pri diskutovanju o nijansi boje pri
ispitivanju raznih vrsta dokaza.
Ovom metodom mogu se analizirati: boja sa automobila, vlakna, mastila, analiza farbe i
boja,flomasteri.

analizaboja(kurkumin- žuta boja), analiza slika, analiza tapiserija, tekstila.,analiza

vlakana(guma, poliester,vuna,svila,najlon, pamuk),
HPLS-US detekcija: hromatogram se dobija

 GASNA HROMATOGRAFIJA: (analiza toksina u tragovima)

Šta može da se ispituje? Zagađivači koji se ispuštaju u okolinu, produkti tih zagađivača,
kvalitativna analiza, drog, lekovi,alkoholi,toksini, pesticidi(posebno ako sadrže hlor).
Detektor:
Zahvat elektrona, plameno- jonizacioni detetor, maseno spektrometrijski detektor, foto
jonizacioni detektor.
Ekstrakcija pomaže u hromatografskom razdvajanju, uzorak se priprema tako što se izvrši
ekstrakcija.

11
  Radiohemija i radiografija:

Radiografija: to je upotreba X-zračenja u cilju posmatranja preseka nekog materijala(npr.

ljudsko tkivo). To je nedestruktivna metoda jer ne dolazi do oštećenja posmatranog objekta.
Princip ove metode je da se objekat ozrači X-zračenjem i da se iza tog objekta i isti zraci
sakupljaju na specijalizovanim detektorima koji daju 2D reprezentaciju objekta. X- zračenje je
EM zračenje čija je talasna dužina u opsegu od 0,01- 10 nm, dok je opseg energije 120 eV- 120
keV. (postoji meko: E=0,12-12 keV i tvrdo X zračenje: E=12-120 keV).Tvrdo zračenje se koristi
za radiografska snimanja zbog njegovo pogodnosti.
X- zračenje: jonizujuće zračenje, jonizuje sredinu kroz koju prolazi i zato ne predstavlja opasnost
po zdravlje ljudskog organizma. Dobija se radiografska slika(ploča ili film).
Forenzička radiografija: koristi se veoma često, ako je došlo do višestrukog sakaženja tela,ili do
ranjavanja vatrenim ili hladnim oružjem. Postoji tkv. dentalna radiografija koja pomaže u
identifikaciji tela, koristi se ako kao potvrda identiteta nepoznate osobe, za masovne nesreće jer
su zubi najstabilnije strukture u ljudskom telu i oni najbolje mogu da pomognu pri identifikaciji
osobe. (može da se odredi starost osobe, da se odredi pol ili rasna pripadnost osobe).
Mikroradiografija: koristi se kod određivanja stepena mineralizacije kostiju, kada se posmatra
presek kostiju, tom analizom može da se prikaže 3D rane koja je nastala upotrebom hladnog
oružja(noža) na kostima i da se tako rekonstruiše vrsta oružja koje je prouzrokovalo tu povredu.
Nuklearna medicina(koristi se radioaktivno zračenje).
Forenzika: u forenzici je važno ispitivanje otisaka prsta preko ove metode, na osnovu porekla
lipida i formiranja lipida, da li potiču od lojnih žlezda ili su epidermiološkog porekla. U procesu
anlize DNK koristi se autoradiografija, to je fotografija na filmu ili ploči koja nastaje delvanjem
radioktivnosti u procesu analize fragmenata DNK. Ova analiza je važna jer na osnovu DNK
možemo da identifikujemo nepoznatu osobu.
Za detekciju slabo vidljivih otisaka na nekim poroznim materijalima, dokumentima ili
novčanicama ili za detekciju generalno otisaka prstiju , koristi se beta emiter izotop sumpora 35S.
Analitička toksikologija:
RIA metoda(radio-imunološka metoda),kod identifikacije različitih hormona u krvi,recimo
prisustvo goveđeg ili svinjskog insulina ako osoba pati od dijabetesa, može nam pomoći kao
dokaz trovanja te osobe. (prvo se radioaktivno obeleženi antigeni vezuju za antitela, i meri se
početna radioaktivnost. A zatim se obeleženi antigeni mešaju sa neobeleženim antigenima iz krvi
i tu se događa i vezivanje za antitela, i opet se meri radioaktivnost. Na kraju se sa kalibracone
krive određuje koncentracija antigena u serumu za nepoznati uzorak).

 EPR(elektronska paramagnetska rezonancija):

EPR: rezonantna apsorpcija mikrotalasnog zračenja od strane nesparenog elektrona u prisustvu

magnetnog polja.
Kako se može dobiti EPR signal?
1. drži se konstantna mikrotalasna frekvencija, a kontinualno se menja magnetno polje.
2. na konstantnom magnetnom polju se primenjuje puls EM talasa.
Zašto EPR?
1. možemo detektovati i meriti slobodne radikale i paramagnetne vrste
2. visoka osetljivost

12
 3. kvalitativna i kvantitativna analiza
PrimenaEPR tehnike u forenzici:
Ova tehnika ima široku primenu u forenzici. Koristi se kod analize krvi, jetre,kože, metih tkiva
ili velikih krvnih sudova. Može se primeniti za detekciju paramagnetskih vrsta koje se dobijaju
ili kao posledice izloženosti radioaktivnom zračenju(zubi, kosti, koža, kosa…) ili kao rezultat
delovanja hemijskih agenasa. Koristi se i kod određivanja vremena smrti što je veoma važno u
forenzičkim ispitivanjima,ili kod analize krvi, seruma, urina da bi se utvrdilo prisustvo raznih
agenasa npr. hemijskih.Npr. kod određivana starosti krvi, ovo je najeikasnija metoda kod
otkrivana izloženosti nekog predmeta ili živog bića visokim dozama radioaktivnog zračenja.

 Magnetna rezonanca:
Šta se vidi na slici, ako se snima glava? vidi se voda, mast, meka tkiva(mozak),delimično se vide
kosti tj. koštana srž,ali se ne vidi vazduh.

 MASENA SPEKTROMETRIJA:

Koristi se za identifikaciju i određivanje Mr organskih jedinjenja.

Kako funkcioniše ova metoda? Od molekula naprave se molekulski joni, koji se raspadaju na
druge jone ili fragmente i ti joni se kreću u magnetnom ili električnom polju i kao zapis se dobija
maseni spektar.
Osnovni delovi MS?
1. Jonski izvor (tu se stvaraju pozitivni joni od analiziranih molekula): može da bude
elektronsko bombardovanje ili hemijska jonizacija,(zove se i komora za jonizaciju
uzorka), uglavnom se koristi jonizacija elektronima.
2. Maseni analizator(maseni filter). gde se analizirani joni razdvajaju u zavisnosti od mase
(m/z)
3. Detektor i sistem za obradu podataka(kompjuter sa bazom podataka).Važno: Jonski izvor,
maseni analizator i detektor su u vakuumu.
Maseni spektar: lična karta svakog jedinjenja(intenzitet pika je direktno proporcionalan vremenu
života jona, stabilan jon traje duže i ima intenzivniji pik), (na x osi je m/z, molekulska masa, dok
je na y osi relativni intezitet(%), zastupljenost, abundansa).(Najintenzivniji pik često nije
molekularni pik, ali su zato molekularni pikovi jako važni za analuzu)Oni molekuli koji imaju
visoku E nisu toliko stabilni, nego su kratkoživeći molekuli.Informacija: koji su joni prisutni u
uzorku, koncentracije tih jona.
Primena: kod analize droga(npr. za analizu kokaina)
Kombinacija HPLC-MS,GC-MS, tu se koristi kao detektor
Kombinacija GC-MS: kompleksne smeše mogu lako da se razdvoje gasnom hromatografijom,
a MS se koristi za detekciju i identifikaciju pojedinačnih komponenti iz te smeše.
Tehnike snimanja masenih spektara:
1. SCAN: kada se snima kompletan maseni spektar(kvali analiza)
2. SIM:kada se prate samo odabrani joni(kvanti analiza)

 MIKROSKOPIJA U FORENZICI:

13
Primena ove metode : analiza vlakna, tragova mastila, metaka, mrlja krvi, stakla, dlake…
Primena mikroskopa je gotovo nezaobilazna metoda koja ima široku primenu u forenzici.
Osnovna uloga svakog mikroskopa je da formira uvećan lik posmatranog objekta. Kombinacija
velikog uvećanja i visoke rezolucije, je vrlo važna zato što omogućava proučavanje čak i vrlo
sitnih detalja površine posmatranog objekta. Rezolucija : najmanje rastojanje između dve
najbliže tačke lika koje mogu da se vide razdvojeno. Moć razlaganja je mera rezolucije.
Optički mikroskop ima mnogo manju rezoluciju, otprilike 10-4 .

Tip mikroskopa koji će se koristiti u analizi bira se u sladu sa vrstom uzorka i informacijama
koje je potrebno dobiti.

U forenzici se mikroskopi koriste za upoređivanje različitih vrsta uzoraka i najčešće se koriste

sledeći tipovi mikroskopa:
1. SLOŽENI OPTIČKI MIKROSKOP:
Svetlost pada normalno na uzorak.
Primena u forenzici: koristi se za analizu uzoraka malih dimenzija, analiza dlake, vlakna, stakla,
kada želimo da dobijemo informacije o boji, veličini ili debljini uzorka, kili informacije o
mikrostrukturnim osobinama uzorka.

2. STEREOSKOPSKI MIKROSKOP(ili stereomikroskop):

On se koristi u naučnim laboratorijama, izvor svetlosti je najčešće UV,IC, ali je karakterističan
po tome što se uzorak osvetljava i reflektovanom i propuštenom svetlošću.
Primena: u naučnim istraživanjima, biološkim i geološkim istraživanjima, konkretno u
forenzici za analizu uzoraka koji ne zahtevaju veliko uvećanje, za analizu makroskopskih
osobina uzoraka.(u balistici, za posmatranje čaura).
Svetlost pada normalno ali padaju dve svetlosti paralelno na zajedničku glavu objektiva a
zatim na uzorak.

3. KOMPARATIVNI MIKROSKOP:
Jedan od najčešće korišćenih mikroskopa u forenzici jer omogućava upoređivanje dva objekta ili
uzorka jedan pored drugog. On se sastoji iz dva složena svetlosna mikroskopa koji
omoogućavaju korisniku da oba uzorka gleda kroz središnji okular koji prikazuje obe slike i da
tako vrši upoređivanje.
Primena:balistika, analiza metka, analiza dlake kose.
4. POLARIZACIONI OPTIČKI MIKROSKOP:
Svetlost pada normalno na uzorak, ali prvo prolazi kroz polarizator, kao monohromatska
svetlost stiže do uzorka.Sadrži : uzorak je između ukrštenih polarizatora i analizatora,da bi
se dobila jasna slika koristi se ANIZOTROPAN uzorak.
Primena: identifikacija i upoređivanje uzoraka minerala, keramike, polimera, poput legura,
pojedinih stena i nekih oksida metala. Za analizu zemljišta.

5. SKENIRAJUĆI ELEKTRONSKI MIKROSKOP(SEM):

14
Koristi se za analizu provodnih uzoraka. Primena: daje informacije o sastavu, obliku i veličini
uzorka, o teksturi, o izgledu površine uzorka, koristi se u kristalografiji. Dosta je skup
instrument.
Primena u forenzici: za analizu barutnih čestica, pri identifikaciji boja, kod analize vlakna, dlake
ovce ili psa, za analizu otiska prsta na staklu.

6. MIKROSKOP NA BAZI FLUORESCENCIJE:

To je jedna mikroskopska tehnika gde se za formiranje lika posmatranog objekta koristi zračenje
koje emituje sam objekat. Izvor zračenja je Hg ili Xe lampa.
Primena u forenzici: za ispitivanje uzoraka koji fluoresciraju(tj sadrže pigmente koji
fluoresciraju, npr. lažne novčanice, one ne pokazuju fluorescenciju ako se osvetle UV zračenjem
ali ako se gledaju pod ovim mikroskopom videće se fluorescencija boje kojom je premazana ta
novčanica), za ispitivanje boja, stranih tela na dokaznom materijalu,za analizu vlakna, analizu
tekstila.
7. MIKROSKOP NA BAZI KONTRASTA:
koristi se za analizu stakla, bioloških tečnosti, u biologiji ili medicini… Radi na bazi
interferencije…

8. INFRACRVENI MIKROSPEKTROMETAR SA FURIJEOVOM

TRANSFORMACIJOM (FT-IC SPEKTROMETAR):

To je složeni optički mikroskop .Svetlost pada normalno na uzorak. Ima dve vrste
detektora(DTGS i živa kadmijum telurid koji je brži od prvog ali je osetljiviji i omogućava brže
skeniranje uzorka).
Primena u forenzici: u analizi mastila, da li je novčanica stvarna ili lažna, za analizu boja,
pigmenata, aditiva. U analizi dlake, vlakana, najlona. U analizi tableta, lekova.
Dobijaju se IC spektri i kada se uveća deo spektra može da se vrši upoređivanje.

15