R.

Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

Primer K7 Gaus Veberov telegrafski kod (1833.).

Opis GW telegrafa – Kao i svaki telegraf, i GW telegraf je imao predajni i prijemni deo i dugački vod (liniju) između.
Predajnik je bio obični preklopnik ali koji je menjao smer napona koji se priključivao na početak voda. Prijemnik je bio
običan navoj od žice u čijem središtu je bila magnetna igla koja se zakretala u jednom ili drugom smeru u zavisnosti
od smera struje u vodu (tj. navoju).

Slika K7.1 Principijelna električna šema GW telegrafa

Slika K7.2 (levo) Oblik pozitivnog naponskog impulsa iz baterije, preko prekidača, na početku voda. (desno) Oblik
negativnog impulsa

Slika K7.3 Izgled prijemog namotaja sa magnetnom šipkom u sebi čija su se zakretanja opažala kroz mali teleskop
(radi povećanja osetljivosti tj. dometa telegrafske linije)
За свој телеграф из 1833. године Гаус и Вебар саставили су код за пренос знакова према скретању magnetne
igle u prijemniku левo и десно, деловањем струје једног или другог смера у navoju.
Код је, дакле, бинарни, с тим што су значења бинарних цифара изражена скретањем игле (лево, десно, тј. left,
right).
Гаус-Веберов код је наравномеран (кодне комбинације различите дужине за различите знаке).
Слично је и са Морзеовим кодом. И један и други код узимају у обзир учестаност појављивања знакова у
складу са чим је изабрана дужина A d M ldl 0 dldl кодне комбинације.
B ll N dll 1 dlld
C, ddd O dl 2 lddl
K
D ddl P dddd 3 ldld
E l R dddl 4 lldd
F, V dld S ddld 5 llld
G ldd T dldd1 6 lldl
H lll U ld 7 ldll
I, J dd W lddd 8 dlll
L lld Z ddll 9 llll
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

Primer K8 Bodov telegrafski kod

Сл. К8.1 Бодов телеграф: улазна клавијатура-тастатура-кодер или манипулатор (лево) као предајник,
електрична шема телеграфског система (средина), пријемник - штампач (десно). Тастатура представља у
ствари пет тастера-дирки којима телеграфиста директно за свако слово ствара одговарајућу комбинацију
напона (импулса) према Бодовој кодној листи. Запазити да су напони различитог поларитета што значи да
Бодеов телеграф ради са (+) и (–) импулсима тј. са дуплом струјом. Ротирајућа ручица В1 предајног
диструбутора А прелазећи преко сегмената очитава напонска стања на њима и одговарајући импулси крену
водом – телеграфском линијом. Синхроно, приспеле импулсе ручица В2 пријемног дистрибутора В разводи до
електромагнета који активирају своје котве и тако покрећу механизам штампача који откуца на траци
одговарајуће слово.

2
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

Слика К8.2 Шематска представа Међународног кода бр. 1 (заправо Бодовог кода) и његове модификоване врезије –
Међународног кода бр. 2 (тзв. Марејев код). Запазите да су код М. кода бр. 2 додати старт и стоп импулси (за
синхронизацију предајника и пријемника)

Slika K8.3 Objašnjenje rada sa tzv. duplom strujom i start-stop impulsa za sinhronizaciju (koji, dakle, nisu deo kodne
kombinacije) (na: http://www.samhallas.co.uk/repository/telegraph/introduction_teleprinters_1958.pdf )

Својства Бодовог кода

The Baudot code [bodo] is an early character encoding for telegraphy invented by Émile Baudot in the
1870s,[1] It was the predecessor to the International Telegraph Alphabet No. 2 (ITA2), the most common
teleprinter code in use until the advent of ASCII.
Бодов код (Међународни код бр. 1) има велики значај јер је послужио као основа за наредне кодове.
За разлику од Морзеовог кода, који је неравномеран, Бодов код је равномеран, све кодне
комбинације су исте дужине – 5 знакова.
Дакле (просечна) дужина комбинација Бодовог кода је 5 елемената.
Чак и додавањем старт и стоп импулса за синхронизацију овај код остаје равномеран, мада се ти
импулси не рачунају као кодни. Старт и стоп импулси имају улогу синхронизације ручица А и В у
дистрибуторима на предаји и на пријему.
С обзиром на старт-стоп систем функционисања овог телеграфа старт импулс траје као и основни
импулс кода док стоп импулс траје 1,5 основног импулса, дакле за 50% дужи, да би се обезбедила
сигурност у раду телеграфа.
3
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

Код Морзeовог кода дужина комбинација (кодних речи) јако варира, од најкраће, трајања 4Т0, за
слово Е (тачка - 1 такт - импулс + 3 такта - пауза) до најдуже, трајања 22Т0, за цифру 0. При
телеграфисању Морзеовим кодом просечно је потребно око 9,5 елементарних импулса за један знак.
Просечан број елемента за знак у неком коду назива се економичношћу кода. Закључујемо да је
Морзеов код дупло мање економичан од Бодовог кода, што је један од недостатака Морзеовог кода.
С друге стране, повољна особина Морзеовог кода је висока отпорност на сметње, због чега се
широко примењује у радио-везама. Отпорност проистиче из чињенице да поруку прима човек, и то
на слух, који ако је добро обучен може примити сигнале који су знатно изобличени дејством сметњи
и шумова (посебно на радио-вези).
Из тога закључујемо да човек (телеграфиста) у ствари представља и кодер и декодер у случају
преноса Морзеовим телеграфом. Код преноса Бодовим телеграфом телеграфиста је такође кодер
(види Сл.К8.1 лево)
али је декодер (пријемник) машина коју је знатно лакше направити него што би се то могло за
Морзеов (неравномеран) код, управо зато што су кодне комбинације једнаке дужине (имају исти број
елемената).
Модерни телепринтери функционишу на сличан начин само што се код њих уместо Бодове тастатуре
као улаз користи тастатура попут оне на писаћој машини којом се посредством сложеног
електромеханичког склопа активира 5 тастера према кодним комбинацијама. Дакле, овде је улога
телеграфисте сведена само на kucanje-писање док је процес кодовања пребачен на машину.

Ови кодови су очигледно били прилагођени мануелној телеграфији. Бодо је увео равномерни код
(полумануелна телеграфија) који је послужио као основа за телепринтерске кодове (полуаутоматска
телеграфија) чиме се знатно олакшало и отпремање и пријем.
Проширење Бодовог (Марејевог) кода се обавља слањем посебне секвенце која има значење „Shift“ после
које се приспела комбинација третира као посебан знак. Обратити пажњу на бинарну структуру (јединице)
кодних речи и распоред импулса у кодним комбинацијама Марејевог кода.

Primer K9 Nadogradnja Bodovog koda

Из Међународног кода бр. 2 изведен је седмозначни код (ARQ-1a) са непарним бројем јединица тако што се
стартном импулсу додаје комбинација овог кода па се добијеним комбинацијама од 6 елемената додаје
седми елемент, и то „0“ ако је број јединица у кодној речи паран и „1“ уколико је напаран.
Овај седмозначни код се користи за детекцијеу грешака насталих због сметњи при телеграфском преносу.
Даљим развојем дошло се до Међународног кода бр. 3 (CCITT br. 3) који је такође равномеран али уз то има и
константан број нула и јединица у свакој кодној речи (3 јединице и 4 нуле). Овај код омогућава откривање
свих појединачних и двоструких грешака.

4
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

Primer K10 ASCII teleprinterski kod

Капацитет Међународног кода бр. 2 (са 5 елемената) је сведен на 32 комбинације што ограничава
број знакова (слова, цифре и знакови) које треба пренети. Пораст информационих потреба довео је
до усвајања Међународног кода бр. 5 (познат и као ASCII код) који има 7 елемената за сваку кодну
комбинацију плус, уз стартни елеменат, паритетни елеменат и стоп елеменат.

5
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

Slika K10.1 Prvih 127 kombinacija osmoznačnog koda ASCII sa prikazanim značenjima.
https://ecomputernotes.com/fundamental/number-system/ascii-code
http://awpacomputing.weebly.com/lesson-17---characters.html
https://bournetocode.com/projects/GCSE_Computing_Fundamentals/pages/3-3-5-ascii.html

Slika K10.2 Kompaktni zapis ASCII koda u formi tabele – ukupno 16x8=128 kombinacija.

6
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

Slika K10.3 Kompaktni zapis ASCII koda u formi tabele – ukupno 16x8=128 kombinacija.
https://sltls.org/ASCII

Kompletna tabela osmoznačnog (osmobitnog) ASCII koda sa 256 kombinacija

28=256
Dati su dekadni, oktalni, heksadecimalni i binarni ekvivalenti, kao i symbol koji date kombinacije predstavljaju,
odnosno opis tog simbola.
Uočimo matematičku ekvivalentnost kombinacija, npr.
(25)dec = (00011001)bin
25=2x101+5x100 = 20+5 = 0x27+0x26+0x25+1x24+1x23+0x22+0x21+1x20 = 16+8+1

ASCII control characters (character code 0-31)

The first 32 characters in the ASCII-table are unprintable control codes and are used to control peripherals such as
printers.

DEC OCT HEX BIN Symbol Description

0 000 00 00000000 NUL Null char
1 001 01 00000001 SOH Start of Heading
2 002 02 00000010 STX Start of Text
3 003 03 00000011 ETX End of Text
4 004 04 00000100 EOT End of Transmission
5 005 05 00000101 ENQ Enquiry
6 006 06 00000110 ACK Acknowledgment
7 007 07 00000111 BEL Bell
8 010 08 00001000 BS Back Space
9 011 09 00001001 HT Horizontal Tab
10 012 0A 00001010 LF Line Feed
11 013 0B 00001011 VT Vertical Tab
12 014 0C 00001100 FF Form Feed
13 015 0D 00001101 CR Carriage Return
14 016 0E 00001110 SO Shift Out / X-On

7
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

15 017 0F 00001111 SI Shift In / X-Off

16 020 10 00010000 DLE Data Line Escape
17 021 11 00010001 DC1 Device Control 1 (oft. XON)
18 022 12 00010010 DC2 Device Control 2
19 023 13 00010011 DC3 Device Control 3 (oft. XOFF)
20 024 14 00010100 DC4 Device Control 4
21 025 15 00010101 NAK Negative Acknowledgement
22 026 16 00010110 SYN Synchronous Idle
23 027 17 00010111 ETB End of Transmit Block
24 030 18 00011000 CAN Cancel
25 031 19 00011001 EM End of Medium
26 032 1A 00011010 SUB Substitute
27 033 1B 00011011 ESC Escape
28 034 1C 00011100 FS File Separator
29 035 1D 00011101 GS Group Separator
30 036 1E 00011110 RS Record Separator
31 037 1F 00011111 US Unit Separator

ASCII printable characters (character code 32-127)

DEC OCT HEX BIN Symbol Description
32 040 20 00100000   Space
33 041 21 00100001 ! Exclamation mark
34 042 22 00100010 " Double quotes (or speech marks)
35 043 23 00100011 # Number
36 044 24 00100100 $ Dollar
37 045 25 00100101 % Procenttecken
38 046 26 00100110 & Ampersand
39 047 27 00100111 ' Single quote
40 050 28 00101000 ( Open parenthesis (or open bracket)
41 051 29 00101001 ) Close parenthesis (or close bracket)
42 052 2A 00101010 * Asterisk
43 053 2B 00101011 + Plus
44 054 2C 00101100 , Comma
45 055 2D 00101101 - Hyphen
46 056 2E 00101110 . Period, dot or full stop
47 057 2F 00101111 / Slash or divide
48 060 30 00110000 0 Zero
49 061 31 00110001 1 One
50 062 32 00110010 2 Two
51 063 33 00110011 3 Three
52 064 34 00110100 4 Four
53 065 35 00110101 5 Five
54 066 36 00110110 6 Six
55 067 37 00110111 7 Seven
56 070 38 00111000 8 Eight
57 071 39 00111001 9 Nine

8
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

58 072 3A 00111010 : Colon

59 073 3B 00111011 ; Semicolon
60 074 3C 00111100 < Less than (or open angled bracket)
61 075 3D 00111101 = Equals
62 076 3E 00111110 > Greater than (or close angled bracket)
63 077 3F 00111111 ? Question mark
64 100 40 01000000 @ At symbol
65 101 41 01000001 A Uppercase A
66 102 42 01000010 B Uppercase B
67 103 43 01000011 C Uppercase C
68 104 44 01000100 D Uppercase D
69 105 45 01000101 E Uppercase E
70 106 46 01000110 F Uppercase F
71 107 47 01000111 G Uppercase G
72 110 48 01001000 H Uppercase H
73 111 49 01001001 I Uppercase I
74 112 4A 01001010 J Uppercase J
75 113 4B 01001011 K Uppercase K
76 114 4C 01001100 L Uppercase L
77 115 4D 01001101 M Uppercase M
78 116 4E 01001110 N Uppercase N
79 117 4F 01001111 O Uppercase O
80 120 50 01010000 P Uppercase P
81 121 51 01010001 Q Uppercase Q
82 122 52 01010010 R Uppercase R
83 123 53 01010011 S Uppercase S
84 124 54 01010100 T Uppercase T
85 125 55 01010101 U Uppercase U
86 126 56 01010110 V Uppercase V
87 127 57 01010111 W Uppercase W
88 130 58 01011000 X Uppercase X
89 131 59 01011001 Y Uppercase Y
90 132 5A 01011010 Z Uppercase Z
91 133 5B 01011011 [ Opening bracket
92 134 5C 01011100 \ Backslash
93 135 5D 01011101 ] Closing bracket
94 136 5E 01011110 ^ Caret - circumflex
95 137 5F 01011111 _ Underscore
96 140 60 01100000 ` Grave accent
97 141 61 01100001 a Lowercase a
98 142 62 01100010 b Lowercase b
99 143 63 01100011 c Lowercase c
100 144 64 01100100 d Lowercase d
101 145 65 01100101 e Lowercase e
102 146 66 01100110 f Lowercase f
103 147 67 01100111 g Lowercase g
104 150 68 01101000 h Lowercase h
9
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

105 151 69 01101001 i Lowercase i

106 152 6A 01101010 j Lowercase j
107 153 6B 01101011 k Lowercase k
108 154 6C 01101100 l Lowercase l
109 155 6D 01101101 m Lowercase m
110 156 6E 01101110 n Lowercase n
111 157 6F 01101111 o Lowercase o
112 160 70 01110000 p Lowercase p
113 161 71 01110001 q Lowercase q
114 162 72 01110010 r Lowercase r
115 163 73 01110011 s Lowercase s
116 164 74 01110100 t Lowercase t
117 165 75 01110101 u Lowercase u
118 166 76 01110110 v Lowercase v
119 167 77 01110111 w Lowercase w
120 170 78 01111000 x Lowercase x
121 171 79 01111001 y Lowercase y
122 172 7A 01111010 z Lowercase z
123 173 7B 01111011 { Opening brace
124 174 7C 01111100 | Vertical bar
125 175 7D 01111101 } Closing brace
126 176 7E 01111110 ~ Equivalency sign - tilde
127 177 7F 01111111 Delete

The extended ASCII codes (character code 128-255)

DEC OCT HEX BIN Symbol Description

128 200 80 10000000 € Euro sign
129 201 81 10000001    
130 202 82 10000010 ‚ Single low-9 quotation mark
131 203 83 10000011 ƒ Latin small letter f with hook
132 204 84 10000100 „ Double low-9 quotation mark
133 205 85 10000101 … Horizontal ellipsis
134 206 86 10000110 † Dagger
135 207 87 10000111 ‡ Double dagger
136 210 88 10001000 ˆ Modifier letter circumflex accent
137 211 89 10001001 ‰ Per mille sign
138 212 8A 10001010 Š Latin capital letter S with caron
139 213 8B 10001011 ‹ Single left-pointing angle quotation
140 214 8C 10001100 ΠLatin capital ligature OE
141 215 8D 10001101    
142 216 8E 10001110 Ž Latin captial letter Z with caron
143 217 8F 10001111    
144 220 90 10010000    
145 221 91 10010001 ‘ Left single quotation mark
146 222 92 10010010 ’ Right single quotation mark
147 223 93 10010011 “ Left double quotation mark

10
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

148 224 94 10010100 ” Right double quotation mark

149 225 95 10010101 • Bullet
150 226 96 10010110 – En dash
151 227 97 10010111 — Em dash
152 230 98 10011000 ˜ Small tilde
153 231 99 10011001 ™ Trade mark sign
154 232 9A 10011010 š Latin small letter S with caron
155 233 9B 10011011 › Single right-pointing angle quotation mark
156 234 9C 10011100 œ Latin small ligature oe
157 235 9D 10011101    
158 236 9E 10011110 ž Latin small letter z with caron
159 237 9F 10011111 Ÿ Latin capital letter Y with diaeresis
160 240 A0 10100000   Non-breaking space
161 241 A1 10100001 ¡ Inverted exclamation mark
162 242 A2 10100010 ¢ Cent sign
163 243 A3 10100011 £ Pound sign
164 244 A4 10100100 ¤ Currency sign
165 245 A5 10100101 ¥ Yen sign
166 246 A6 10100110 ¦ Pipe, Broken vertical bar
167 247 A7 10100111 § Section sign
168 250 A8 10101000 ¨ Spacing diaeresis - umlaut
169 251 A9 10101001 © Copyright sign
170 252 AA 10101010 ª Feminine ordinal indicator
171 253 AB 10101011 « Left double angle quotes
172 254 AC 10101100 ¬ Not sign
173 255 AD 10101101 Soft hyphen
174 256 AE 10101110 ® Registered trade mark sign
175 257 AF 10101111 ¯ Spacing macron - overline
176 260 B0 10110000 ° Degree sign
177 261 B1 10110001 ± Plus-or-minus sign
178 262 B2 10110010 ² Superscript two - squared
179 263 B3 10110011 ³ Superscript three - cubed
180 264 B4 10110100 ´ Acute accent - spacing acute
181 265 B5 10110101 µ Micro sign
182 266 B6 10110110 ¶ Pilcrow sign - paragraph sign
183 267 B7 10110111 · Middle dot - Georgian comma
184 270 B8 10111000 ¸ Spacing cedilla
185 271 B9 10111001 ¹ Superscript one
186 272 BA 10111010 º Masculine ordinal indicator
187 273 BB 10111011 » Right double angle quotes
188 274 BC 10111100 ¼ Fraction one quarter
189 275 BD 10111101 ½ Fraction one half
190 276 BE 10111110 ¾ Fraction three quarters
191 277 BF 10111111 ¿ Inverted question mark
192 300 C0 11000000 À Latin capital letter A with grave
193 301 C1 11000001 Á Latin capital letter A with acute
194 302 C2 11000010 Â Latin capital letter A with circumflex
11
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

195 303 C3 11000011 Ã Latin capital letter A with tilde

196 304 C4 11000100 Ä Latin capital letter A with diaeresis
197 305 C5 11000101 Å Latin capital letter A with ring above
198 306 C6 11000110 Æ Latin capital letter AE
199 307 C7 11000111 Ç Latin capital letter C with cedilla
200 310 C8 11001000 È Latin capital letter E with grave
201 311 C9 11001001 É Latin capital letter E with acute
202 312 CA 11001010 Ê Latin capital letter E with circumflex
203 313 CB 11001011 Ë Latin capital letter E with diaeresis
204 314 CC 11001100 Ì Latin capital letter I with grave
205 315 CD 11001101 Í Latin capital letter I with acute
206 316 CE 11001110 Î Latin capital letter I with circumflex
207 317 CF 11001111 Ï Latin capital letter I with diaeresis
208 320 D0 11010000 Ð Latin capital letter ETH
209 321 D1 11010001 Ñ Latin capital letter N with tilde
210 322 D2 11010010 Ò Latin capital letter O with grave
211 323 D3 11010011 Ó Latin capital letter O with acute
212 324 D4 11010100 Ô Latin capital letter O with circumflex
213 325 D5 11010101 Õ Latin capital letter O with tilde
214 326 D6 11010110 Ö Latin capital letter O with diaeresis
215 327 D7 11010111 × Multiplication sign
216 330 D8 11011000 Ø Latin capital letter O with slash
217 331 D9 11011001 Ù Latin capital letter U with grave
218 332 DA 11011010 Ú Latin capital letter U with acute
219 333 DB 11011011 Û Latin capital letter U with circumflex
220 334 DC 11011100 Ü Latin capital letter U with diaeresis
221 335 DD 11011101 Ý Latin capital letter Y with acute
222 336 DE 11011110 Þ Latin capital letter THORN
223 337 DF 11011111 ß Latin small letter sharp s - ess-zed
224 340 E0 11100000 à Latin small letter a with grave
225 341 E1 11100001 á Latin small letter a with acute
226 342 E2 11100010 â Latin small letter a with circumflex
227 343 E3 11100011 ã Latin small letter a with tilde
228 344 E4 11100100 ä Latin small letter a with diaeresis
229 345 E5 11100101 å Latin small letter a with ring above
230 346 E6 11100110 æ Latin small letter ae
231 347 E7 11100111 ç Latin small letter c with cedilla
232 350 E8 11101000 è Latin small letter e with grave
233 351 E9 11101001 é Latin small letter e with acute
234 352 EA 11101010 ê Latin small letter e with circumflex
235 353 EB 11101011 ë Latin small letter e with diaeresis
236 354 EC 11101100 ì Latin small letter i with grave
237 355 ED 11101101 í Latin small letter i with acute
238 356 EE 11101110 î Latin small letter i with circumflex
239 357 EF 11101111 ï Latin small letter i with diaeresis
240 360 F0 11110000 ð Latin small letter eth
241 361 F1 11110001 ñ Latin small letter n with tilde
12
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

242 362 F2 11110010 ò Latin small letter o with grave

243 363 F3 11110011 ó Latin small letter o with acute
244 364 F4 11110100 ô Latin small letter o with circumflex
245 365 F5 11110101 õ Latin small letter o with tilde
246 366 F6 11110110 ö Latin small letter o with diaeresis
247 367 F7 11110111 ÷ Division sign
248 370 F8 11111000 ø Latin small letter o with slash
249 371 F9 11111001 ù Latin small letter u with grave
250 372 FA 11111010 ú Latin small letter u with acute
251 373 FB 11111011 û Latin small letter u with circumflex
252 374 FC 11111100 ü Latin small letter u with diaeresis
253 375 FD 11111101 ý Latin small letter y with acute
254 376 FE 11111110 þ Latin small letter thorn
255 377 FF 11111111 ÿ Latin small letter y with diaeresis

Slika K10.4 Kompaktni zapis ASCII koda u obliku tabele formata 32x8=256 ombinacija, zasnovane na pravilnom,
cikličnom ponavljanju nizov akombinacija u tabeli https://ub.fnwi.uva.nl/computermuseum/papertape.html
USAS X3.4-1967 AKA US-ASCII USAS X3.4-1967 was published 1967-07-07; fifty-three dang years ago! (while a
few characters were allowed multiple interpretations, it was the first version of the table we still use today: USAS
X3.4-1968, ANSI X3.4-1977, and ANSI X3.4-1986 each updated the standard, but the table effectively remains the
same.)
https://textfiles.meulie.net/bitsaved/Books/Mackenzie_CodedCharSets.pdf

00000000
00000001
00000010
00000011
00000100
00000101
00000110

13
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

00000111
00001000
00001001
00001010
00001011
00001100
00001101
00001110
00001111
00010000
00010001
00010010
00010011
00010100
00010101
00010110
00010111
00011000
00011001
00011010
00011011
00011100
00011101
00011110
00011111

Slika K10.5 Треба разликовати кодну комбинацију од кодног сигнала неког телеграфског кода. Лево је дата структура
сигнала цифре „6“ у међународном коду бр. 2 а десно сигал цифре „6“ у међународном коду бр. 5 где поред 7
информационих импулса (елемената) имамо стартни елемент (импулс), паритетни елемент (8-ми) и стоп импулс (у
трајању од два елемента)

Пример K11 – Kodovanje kroz pridruživanje i kodovanje kroz (matematičko) pravilo

Собе у хотелу могу се означити (кодовати) на различите начине
1. Словима. Ако соба има више него слова у алфабету могу се слова понављати.
2. Сличицама, нпр. воћа (и поврћа)

14
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

3. Бројевима. Цифре, као знаци помоћу којих се пишу бројеви соба, почињу да се понављају када број соба
пређе основу употребљеног бројчаног система и тада представљају кодне речи. То се посебно односи на
употребу римских бројева.
Коментар К11.1 – Проблем је претраживање, тражење собе, јер сличице воћа се не одликују уређеношћу.
Алфабет, за неписменог човека, се такође не одликује уређеношћу, па би он морао да собу са датим словом
(за њега сличицом) да тражи по сличности. Само писмени људи, и то они који знају редослед алова у
алфабету могу ту договорну уређеност да искористе при тражењу дате собе (са датим словом). Скуп цифара
неког бројчаног система такође има договорну уређеност, само што се лакше памти јер има знатно мање
елемената од алфабета
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
A B C D E F G H I J K L M N O P R S T U V W X Y Z

Слика К11.1 Различити начини означавања (кодовања) соба у

хотелу : словима (енглеске абецеде), декадним бројевима и
римским бројевима. Лако се може пратити и упоредити како се
понављају основни симболи употребљене кодне листе (слова,
декадне цифре, римске цифре – I, V, X, L, C, D, M) када број
елемената (соба) пређе број основних симбола. Редослед
означавања зависи од особина скупа који се кодује (собе се
линеарно претражују – дуж ходника, као и куће у улици – парни и
непарни бројеви; меморије се другачије – приступ до свих
локација је исти; адресе рачунара у LAN мрежи са топологијом
магистрале). Запис попут нпр. 22, XXII, може се схватити као
јединствен симбол. То је лако схватити ако га посматрамо као
слику – графичку структуру. Пошто ми знамо значење појединих
елемената у том знаку, а то су елементарне цифре датог
система, њихова комлексна структура – вишецифрени запис –
представља кодну реч.

Кодовање мора бити једнозначно – увек се дати

елеменат кодује припадним симболом. У супротном би
долазило до забуне и губитка информације.
Очигледно да уређени кодни систем олакшава кодовање
– бројеви у себи имају уређеност а слова (азбуке,
абецеде, алфабета) немају.

И у том погледу бројеви као систем симбола показују предност, јер се један те исти број може изразити на
различите начине, у различитим бројчаним системима.
Тако, нпр. декадски број 157 може да се изрази као

15
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

 1  10 2  5  101  7  10 0  0,1,2, ,9 m  10 157


157  1  2 7  0  2 6  0  2 5  1  2 4  1  2 3  1  2 2  0  2 1  12 0  0,1 m2 10011101
 1  34  2  33  2  32  1  31  1  30  0,1,2 m3 12211

Приметимо да су цифре које по нашој навици припадају декадском систему употребљене и у другим
бројчаним системима па то може да изазове забуну да нпр. тернарни запис „12211“ броја 157 (као количине
јединица) прочитамо као декадни запис, тј. као дванаест хиљада двеста једанаест. То не треба да збуњује јер
декадне цифре управо означавају количине „један“, „два“, „три“ итд. те при њиховој употреби у појединим
бројчаним системима треба само знати која је основа система у питању.
Ако то не би било наглашено било би неопходно користити посебне цифре за сваки бројчани систем што би
искомпликовало употребу, нпр.
( 157 )10⃗
kodovanje ( 12211 ) 3
Napomena К11.1 In mathematics and computer science, hexadecimal (also base 16, or hex) is a positional numeral
system with a radix, or base, of 16. It uses sixteen distinct symbols, most often the symbols 0–9 to represent values
zero to nine, and A, B, C, D, E, F (or alternatively a–f) to represent values ten to fifteen. For example, the
hexadecimal number 2AF3 is equal, in decimal, to (2×163) + (10×162) + (15×161) + (3×160), or 10995.
У општем случају, кодна листа (придруживања) (која, иначе, може бити и прилично гломазна) своди се на
просту релацију којом се сваки ненегативни цели број N може изразити као
K
N= ∑ an mn−1
n=1 (К11.1)
или
K K
N= ∑ a(n1) mn−1 ( 2) n−1
(1 ) = ∑ an m (2 )
n=1 n=1 (К11.2)
где је m основа датог бројчаног система док је аn цифра из његовог скупа цифара аn  [0,1,2,…,(m1)]. Ако овај
израз применимо на наш пример добијамо
( 157)10=1⋅102 +5⋅10 1 +7⋅10 0 =(12211 )3=1⋅34 +2⋅33 + 2⋅32 +1⋅31 +1⋅30 =
¿ ( 10011101)2=1⋅27 +0⋅26 +0⋅25 +1⋅2 4 +1⋅23 +1⋅22 + 0⋅21 +¿ 120
где смо индексима 10, 3 и 2 означили основе употребљених бројчаних система јер су употребљени у истом
изразу.
Што је већа основа бројчаног система то је потребан мањи број цифара n да се изрази неки број (количина
елемената) N
mn ≥N ⇒ n≥log m N (К11.3)
Napomena К11.2 Пример изражавања исте количине у различитим бројчаним системима показује однос
између броја употребљених цифара и величине основе бројчаног система.
( C 2 C14 C 9 )60 =2×602 +14×601 + 9×600 =( 8049 )10
( 32316 )7 =3×74 +2×7 3 +3×72 +1×71 + 6×7 0 =( 8049 )10
( K 1 K 0 K 2 K 9 ) 20=1×20 3 +0×202 +2×201 + 9×200 =( 8049 )10
Овде смо цифре система са основом 60 означили као коефицијенте
[ C 0 , C1 , C 2 , C3 , ⋯ , C 18 , C 19 , C 20 , C 21 , ⋯ , C 35 , C 36 , C 37 , ⋯ , C 57 , C 58 , C 59 ]
јер да смо их означили просто декадним цифрама морали бисмо да уводимо знак за раздвајање у написаном
броју, у нашем примеру
2 1 0
( C 2 C14 C 9 )60 =( 2|14|9 )60 =2×60 +14×60 +9×60 =( 8049 )10
Primer K12 – Teleprinter kao koder

16
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

Predajnik telegrafa je u suštini (brzi) prekidač kojim se ostvaruju serije prekida struje na liniji u skladu sa
kodnim kombinacijama. Taj postupak traži visokoobučenog operatora (telegrafistu) koji napamet i brzo
prevodi slova telegram u odgovarajuće kombinacije.

Slika K12.1 – (levo) Taster-predajnik Morzeovog telegrafa kojim se sekvencijalno generiše kodna
kombinacija za svako slovo telegrama. (sredina, desno) Klavijatura sa pet dirki kojom se odjednom generiše
cela kodna kombinacija za svako slovo

Sa izumom pisaće mašine (1870-tih) i njenim brzim omasovljenjem svako je mogao da uredno i čitko piše (a
i brzo ako je bio dovoljno uvežban).

Slika K12.2 – Prve Šolsove pisaće mašine.

Vrlo brzo se pojavila ideja o ukrštanju pisaće mašine i telegrafa, čime je nastao tzv. teleprinter. Tako je
svaka pismena osoba mogla da postane telegrafista, tj. teleprinterista.
Teleprinter je na početku bio elektromehanički sistem koji je pritisak na tipku pretvarao u električnu kodnu
kombinaciju (u početku Bodov kod) i slao je na liniju. Svaki teleprinter je bio primopredajnik u jednom
kućištu i u prijemnom modu je mogao da štampa primani telegram, kao pisaća mašina, a i da ga smešta na
papirnu traku u obliku kombinacija rupa.
Teleprinter je dakle elektromehanički (a kasnije i elektronski) koder koji pretvara kucanje po qwerty
tastaturi u kodne kombinacije, odgovarajuće sekvence impulsa, koje se šalju na liniju.

17
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

Slika K12.2 – Tri modela teleprintera, skinuti su poklopci da bi se videla unutrašnjost (sredina Siemens t37h (1933)
without cover). (desno) TeleType ASR 33 that looked something like this one which is at the National Museum of
Computing:
Korišćeni sajtovi
https://www.gutenberg.org/files/53481/53481-h/53481-h.htm
https://iclces.uk/articles/reading_punched_paper_tape.html
https://www.telegraphy.eu/pagina/artikels/BAUDOT%20def%2027%20mei%202019%20--geconverteerd-1.pdf
http://andrewwheen.com/index.php/book/pictures/
http://www.samhallas.co.uk/repository/telegraph/basic_principles.pdf
https://www.explainthatstuff.com/typewriter.html

Slika K12.3 – Strukturna blok-šema teleprintera, predajni deo. Centralni sklop je Combination bars, kao
sistem ukrštenih nazubljenih poluga koje se tako nameštaju pri pritisku na polugu nekog ot taster da se
prespajaju tačno određeni kontakti i generiše se odgovarajuća kombinacija impulsa.

18
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

Slika K12.4 – Glavni elementi predajnog i prijemnog dela teleprintera. Vide se kodni lenjiri sa kosim
ozubljenjam koji se pri pritisku na poluge nekog slova pomeraju levo-desno tako da aktiviraju upravo one
kontakte koji odgovaraju kodnoj kombinacija datog slova. To znači da je srce sistema za kodovanje zapravo
ovaj snop nazubljenih poluga.

(Ova mapa je van datog primera, za one znatiželjne da vide kakva je bila mreža telegrafskih kablova 1890.)

19
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

Primer K13 – Perforirana traka. Bušena traka. Punched tape – oblik kodovanja teksta
telegram.

Napomena K13-1 Umesto da se telegram odmah šalje linijom u obliku serija električnih impulsa, on se
prethodno nanopsio na papirnu traku bušenjem kombinacija otvora koje su odgovarale dotičnom
telegrafskom kodu. Tako snimljen telegram je mogao biti odaslan pomoću čitača trake, i to mnogo brže nego
da ga je telegrafista direktno kucao, a ostajao je i u arhivi kao document, i to ne kao tekst otkucan na listu
papira već u obliku da može i sačuvan kao document i biti opet odaslan, po potrebi.

Слика К13.1 Изглед прве бушене траке са распоредима отвора за изражавање основних елемената
Морзеовог кода – тачке, повлаке и паузе. https://www.clivemaxfield.com/diycalculator/popup-h-paper.shtml

Слика К13.2 Попречни распореди отвора који одговарају комбинацијама Бодовог кода.

Слика К13.2 Кореспонденција између импулса и отвора на бушеној траци код Међународног кода бр. 2.
http://www.circuitousroot.com/artifice/telegraphy/tty/codes/

20
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

Слика К13.3 Сви телеграфски (телепринтерски)

кодови имају и своје варијанте за бушене траке с
тим што се кодне комбинације наносе попречно у
односу на смер кретања траке. При томе се
примењује паралелно серијска конверзија пре
одашиљања садржаја на линију. (десно)
Петоканална и осмоканална перфорирана папирна
трака. Канал представља подужни низ отвора а кодну реч (рам) попречни низ отвора. Непрекинути низ малих отвора
служи са покретање траке (такт).

Слика К13.4 Димензије осмоканалне перфориране траке дају представу о густини смаштања података на
овом меморијском медијуму (аутор је могао мало да се потруди и лепше нацрта десну слчику, да отвори буду
елипсе а не кругови, на цртежу који има перспективу).
https://web.archive.org/web/20040408201444/http://homepages.cwi.nl/~dik/english/codes/punched.html
https://en.wikipedia.org/wiki/Punched_tape

21
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

Слика К13.5 The word "Wikipedia", and a CR/LF as 7-bit ASCII, without a parity bit, least significant bit on the right
—e.g. "W" is 1010111

How Data Is Represented

Тhere are spaces for nine holes, along the tape nine rows. Each row of data is called a frame, eight holding data
and one row of smaller holes for tape drive. The eight data columns consist of one parity (P) bit and seven bits
holding the character code of the character each row represents: a hole is a binary ‘1’ and a missing hole is
binary ‘0’. The most significant bit of the code is held in the column I’ve labelled 7 and the least significant bit is
in column 1. Hence, ignoring the parity column (P) (gray 0), the row indicated holds the seven data bits 1001110
which is 0x4E in hexadecimal. This is the ASCII character code for the character ‘N’.
The left-most column, labelled P, is the parity bit. Parity bits are used to provide a small amount of error
checking by imposing the rule that the total number of data holes in each row must be even. In this case,
columns 1..7 contain four holes and four is already even, so no parity hole is needed. The row below it has three
holes in columns 1..7 so an extra hole is added in the parity column. When the tape is being read, if it reads an
odd number of holes, the reader knows something has gone wrong.
The ICL 2903 system has its own system of character codes defining sixty four characters. The first thing the
system needs to do when reading the paper tape is to convert the ASCII codes into its own internal equivalent.

https://www.alamy.com/the-wonders-of-modern-mechanisma-rsum-of-recent-progress-in-mechanical-physical-and-engineering-science-mmercial-venture-improvements-in-telegraphy-a-practical-printing-telegraph-already-in-operation-and-a-pic-torial-
telegraph-that-reproduces-engravings-is-coming-soon-samuel-f-b-morse-did-a-great-deal-for-the-worldby-his-inventions-pertaining-to-telegraphy-and-j-hrogers-of-washington-promises-to-double-the-utility-ofthe-telegraph-as-an-adjunct-to-modern-
business-conveniencesthe-morse-alphabet-is-simple-and-easily-learned-but-theoperation-of-sending-a-message-by-means-of-its-image340287283.html?pv=1&stamp=2&imageid=9D8ECF0F-8614-4E82-8953-
E838ED6BD228&p=1221884&n=0&orientation=0&pn=1&searchtype=0&IsFromSearch=1&srch=foo%3dbar%26st%3d0%26pn%3d1%26ps%3d100%26sortby%3d2%26resultview%3dsortbyPopular%26npgs%3d0%26qt%3dsending%2520a%2520telegraph
%26qt_raw%3dsending%2520a%2520telegraph%26lic%3d3%26mr%3d0%26pr%3d0%26ot%3d0%26creative%3d%26ag%3d0%26hc%3d0%26pc%3d%26blackwhite%3d%26cutout%3d%26tbar%3d1%26et%3d0x000000000000000000000%26vp%3d0%26loc
%3d0%26imgt%3d0%26dtfr%3d%26dtto%3d%26size%3d0xFF%26archive%3d1%26groupid%3d%26pseudoid%3d%26a%3d%26cdid%3d%26cdsrt%3d%26name%3d%26qn%3d%26apalib%3d%26apalic%3d%26lightbox%3d%26gname%3d%26gtype%3d%26xstx
%3d0%26simid%3d%26saveQry%3d%26editorial%3d1%26nu%3d%26t%3d%26edoptin%3d%26customgeoip%3d%26cap%3d1%26cbstore%3d1%26vd%3d0%26lb%3d%26fi%3d2%26edrf%3d0%26ispremium%3d1%26flip%3d0%26pl%3d

IMPROVEMENTS IN TELEGRAPHY. Samuel F. B. Morse did a great deal for the world by his inventions pertaining to
telegraphy, and J. H.Rogers, of Washington, promises to double the utility of the telegraph as an adjunct to modern
business conveniences.The Morse alphabet is simple and easily learned, but the operation of sending a message by
22
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

means of its characters has proved sufficiently difficult to require the aid of trained operators. Mr. Rogers has
devised a system by means of which an ordinary typewriter may be used with an attachment that punches a paper
tape. This tape is taken to the telegraph office and run through a machine, whose operation is synchronous with a
machine at the receiving station, where the message is automatically printed, and delivered to its destination in the
form of a letter. This system gives a speed of two hundred or more words a minute, which is as fast as a person can
talk who desires to make himstlf understood.

This system is now actually in operation betweenWashington and Baltimore by the United States PostalPrinting
Telegraph Company, and seems destined to have 175 a wondrous growth. Though simple in its results, it required
twenty years of patient experimentation to bringit to perfection.

Koд машинског отпремања порука је морала претходно да буде припремљена на бушачу.

http://text-mode.org/?tag=teletype

Пример K14 – ИКМ – импулсно кодована модулација. РСМ – Pulse Code Modulation. A/D conversion
Током преноса линијом везе (било по воду или радио везом) преношени сигнал се изобличава због лоших
преносних својстава везе и сметњи које му се додају током преноса. Зато је пријемнику врло тешко да из
примљеног сигнала издвоји онај изворни, утолико теже што је таласни облик послатог сигнала сложенији.
У случају да је облик послатог сигнала прост (нпр. правоугаони импулс), и посебно ако се на пријемној страни
зна унапред облик сигнала који може бити послат, тада практично без обзира на величину изобличења
сигнала пријемник може препознати приспеће тог (очекиваног) сигнала и, знајући му облик, у порпуности га
реконструисати, повратити ти му форму коју је имао на предаји.
Како се то постиже?
Пријемник је подешен тако да не посматра читав (изобличени, ошумљени) импулс већ само његову
вредност у једном моменту. Тај моментат је одређен импулсом такта, који управља радом пријемника
(Сл.К14.1).
Поредећи очитану (измерену) вредност пријемног процеса) са прагом b пријемник доноси одлуку да ли се
на улазу појавио импулс (дакле само на основу очитане вредности импулса а не на основу његовог читавог
таласног облика (изобличеног и ошумљеног импулса).
Према томе, пријемнику није битан ни облик импулса
ни колико је изобличен и ошумљен већ је само
потребно да његова вредност у тренутку очитивања
поуздано одражава постојање или непостојање
импулса (Сл.К14.1).

Слика К14.1 Пријемник, као прост склоп, приликом

пријема не узима у обзир читав импулс већ само једну
вредност пријемног процеса у тренутку који је одређен
импулсом очитавања (такт-импулс). Због тога пријемник
своди читав пријемни импус (дакле изобличен и ошумљен)
на једну вредност па облик импулса и нема значаја за
пријемник и његов рад. Само је потребно да у тренутку
очитавања вредност импулса поуздано одражава амплитуду
импулса, његово постојање. Тако је са становишта
пријемника небитно да ли је ипулс утопљен и велики (а) или
мали (b) шум или је на његовом улазу неизобличен сигнал.

На основу овако донешене одлуке пријемник може генерисати исти онакав импулс какав је послат са
предаје.
Оваквим поступком пријема одстрањују се сва изобличења и шумови који су се преношеном сигналу
додали током преноса по линије везе.

23
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

Како овај прост поступак пријема применити на сигнале веома компликованог таласног облика?
Тако што континуални, сложени таласни облик преточимо у низ простих импулса. Еее, али!
Један прост импулс, а посебно ако му се унапред зна облик, такорећи не може да донесе никакву
информацију. Насупрот томе, компликовани таласни облик сигнала, препун случајних флуктуација, носи
велику коичину информација.
Превођење (дела) континуалног сигнала у просте импулсе, ради поједностављења процеса пријема,
постиже се тако што се он изрази великим бројем импулса, низом импулса велике густине јер је потребно
таласни облик који има много разлчитих тренутних вредности, густо поређаних, изразити имулсима који
имају само две вредности амплитуде.

Слика К14.2 Сваки део таласног облика аналогног (континуалног) сигнала представља се одговарајућим низом
импулс/пауза. При томе се мора очувати сва информација коју за корисника носи дати фрагмент аналогног-
континуалног сигнала. Претварање мора да се обави управо у том интервалу јер потом наилази следећи део
аналогног сигнала који такође треба обрадити - да не би дошло до губитка информације.

Поступак којим се ова трансформација постиже зове се дигитализација аналогног сигнала или аналогно-
дигитална конверзија.
Претварање аналогног сигналa у дигитални није једини начин на који дигитални сигнал настаје.
При куцању неког текста на рачунару притисак на тастер има за последицу унос одговарајуће бинарне
кодне комбинације у меморију рачунара (према тзв. ASCII коду), нпр. 1010110 за „V“. Бинарне цифре су у
ћелијама меморије представљене одговарајућим електричним стањима.
Ради одашиљања тог фајла рачунар очитава садржај ћелија меморије и генерише импулсе одговарајућег
облика које емитује на линију (вод). Резултат тог процеса је дигитални сигнал попут оног на Сл. К14.2.

Слика К14.3 Исти симболички (бинарни) садржај се за различите сврхе електрично

представља на различите начине: када се смешта у меморију и када се отпрема
линијом везе, већ према томе да ли се хоће његово чување или пренос (простирање).

Из овог можемо да закључимо да и импулси у које је претворен аналогни

сигнал такође представљају бите.
У томе постоји разлика. (Густи) низ импулса (бита) у које је претворен део
аналогног сигнала мора одаслати управо у току интервала (t1, t2) (Сл.К14.2)
јер одмах потом наилази нови део који такође треба дигитализовати. Ако је
уређај заузет обрадом претходног дела када наилази следећи он га
једноставно неће „видети“ па ће доћи до губитка информације. Према томе,
брзина којом аналогни сигнал улази у аналогно/дигитални претварач
одређује брзину којом импулси излазе из њега.
Као пример за то навешћемо податак за говорни сигнал, који је филтрован НФ филтром од 4 kHz, где се
сегмент сигнала трајања 1 секунде претвори (преточи) у 64.000 импулса.
Насупрот томе, код рачунара се може такорећи произвољно бирати брзина очитавања меморије тј.
брзина одашиљања импулса на линију.

24
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

Како се одвија конверзија аналогног сигнала у дигитални?

Прво се континуални сигнал одмерава (мере се његове вредности у одговарајућим тренуцима).

Слика К14.4 Процес одмеравања континуалног сигнала у регуларним тренуцима даје тзв. одмерке. (лево)
Идеализовани приказ одмеравања. (десно) Реалан процес одмеравања континуалног сигнала

Слика К14.5 Процес одмеравања континуалног сигнала се остварује импулснима модулатором, практично
прекидачем који под дејством управљачких импулса (такт) пропушта кратке фаргменте улазног таласног
облика, који заправо предстваљају одмерке улазног сигнала.

Слика К14.6 На приказаном делу таласног облика неког континуалног сигнала тачкама су назначене његове
тренутне вредности у нормализованом амплитудском опсегу [-1,0 ; +1,0] [V]. Временска оса је назначена
посредством нумерације одмерака (преузето са: http://www.angelofarina.it/Differentiation_Integration.htm)
25
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

Заокруживање вредности одмерака (квантовање)

Одмерци, будући да су узети из континуалног сигнала, могу имати све могуће вредности. Да би се од њих
могао формирати низ импулс/пауза, морају им се вредности свести на коначан скуп.
У математичком погледу тај поступак се зове заокруживање вредности одмерака, нпр.
2,5724917583⋯ [ V ] → 2,57|249175832⋯[ V ]
Тако се читав амплитудски континуум претвара у дискретан скуп вредности (Слика К14.7).

Слика К14.7 Математички гледано, континуалну осу реалних бројева могуће је

операцијом заокруживања пресликати у осу са дискретним бројевима који имају сведен
број децимала.

Корист од поступка дискретизације (одстрањивања делова таласног облика) је

тај што се сам пренос растерећује “непотребних” делова сигнала, односно
сигнал се преноси у сажетом облику.

Сада када је сложени таласни облик преточен у низ импулса пријемник мора
само да открије да ли у неком тренутку на његовом улазу постоји импулс или
пауза што је најпростији режим рада пријемика који је потпуно поуздан иако
пријемник то мора радити великом брзином.
На тај начин је постигнута висока отпорност трансформисаног аналогног
сигнала на деловање шума, много већа него када се он преноси у
непосредном облику.
Тако се од сирових одмерака добију квантовани одмерци и пошто пошто
формирају коначан скуп различитих вредности могуће их је представити другачијим скуповима, тј. кодовати.
На Сл. К14.8 приказан је поступак кодовања квантованих одмерака у декадном и бинарном бројчаном
систему.

Слика К14.8 Квантовани одмерци континуалног сигнала

представљају коначан скуп елемената које можемо да
означимо (кодујемо) декадним бројевима, нпр. по редоследу
раста, мада то није обавезан услов – само је битно да
придруживање одмерак-број буде једнозначно. Кодовања
можемо остварити и бинарним бројевима. Приметимо да
дужина бинарних бројева, тј. кодних речи расте, нпр.
(3)10=(11)2=(00000011)2 . Системи који обављају кодовање (и
уопште манипулацију кодним речима) су знатно
једноставнији ако су све кодне речи исте дужине (тзв.
блоковско кодовање). Да би се краће кодне речи по дужини
изједначиле са најдужом, испред њих се просто додаје
потребан број нула, до највеће дужине које јој не мењају
вредност, нпр. (000026=26, 00157=157 али и 00000011=11).
На слици је нумерација одмерака започета са 1 и завршена
са 128, или бинарно од 1 до 10000000, што значи да најдужа
кодна реч има осам бита. Ако започнемо нумерацију од 0
онда ће последњи елемент бити 127, или бинарно од 0 до
1111111 (седам бита) што даје разлику од 1 бит (види ASCII
табела бинарних и хексадецималних бројева).

У дигитализацији континуалног сигнала препоручљиво је користити бинарни систем чиме се рад пријемника
(и регенератора) олакшава до крајње границе а рекли смо да је сврха тог поступка повењање поузданости
преноса и отпорности на утицај сметњи и шумова (види ASCII табела бинарних и хексадецималних бројева).

26
 R. Babić – Teorija informacija – Kodovanje – primeri 2

Како се дигитализација врши у електронском домену?

Поступак је шематски приказан на Сл. К14.9.

Сл.К14.9 Шематски приказ

кодовања - вредност напона
одмерка мери се елементарним
напоном у низу циклуса тако што се
референтни напон компаратора
повећава у корацима (по а) сваки
пут када је компарација неуспешна
(тј када је одмерак А0 већи од
текућег референтног напона iа)
(слика а). Одмерак „чека“ док се
референтни напон скоковито
повећава и док не постане већи од
напона одмерка (слика b), када се
скоковито повећавање реф. напона
обуставља. Бројач (који није
приказан на слици) броји колико је
пута референтни напон био повећан и то предстваља висину одмерка изражену бројем елементарних напона. Ако је
бројач бинаран, његово стање на крају процедуре бројања заправо представља бинарни изараз висине одмерка.
Приметимо да се у овој операцији истовремено врши и квантовање (заокруживање) висине одмерка.

У геометријском смислу овакво кодовање је еквивалентно одбројавању подеока на ненумерисаној скали

метра (лењира) који је прислоњен уз мерену дужину. Истовремено је извршено и квантовање, где се грешка
креће у опсегу [0, а].
Како?
Кодер просто ређа елементарне напоне (напонске кванте) а уз одмерак на улазу. Нека је нпр. висина
изворног, сировог одмерка 1,5843 V а а=0,01 V. Тада ће кодер уз одмерак поређати 158 кваната. Када буде
поставио 159-ти тада ће низ напонских кваната имати укупан напон 1,59 V, дакле биће већи од напона
одмерка на улазу па ће компаратор обуставити процес надодавања кваната. Разлика напона 1,59 V -1,5843 V =
0,0057 V представља грешку квантизације.
У новчаном смислу, то је еквивалентно одбројавању неке суме новца монетама од нпр. 1 динар. Тако за суму
од нпр. 348 динара морамо одбројити 348 пута по 1 динар.
Приметимо да бисмо кроз илустрацију бројања новца могли и другачије да кодујемо неку суму (тј. висину
одмерка)

Банкноте/монете одговарају еталонима 100, 50, 20, 10, 5, 2, 1 дин, па се износ који треба платити (цена
производа) може схватити као величина одмерка, нпр.
187 дин = (100+50+20+10+5+2) дин
123 дин = (100+20+2+1) дин
Наводећи структуру употребљених монета претходне износе можемо изразити и у облику бинарних кодних
речи
187 дин = (1100 + 150 + 120 + 110 + 15 + 12 + 01) дин  1111110
123 дин = (1100 + 050 + 120 + 010 + 05 + 12 + 11) дин  1010011
из чије структуре бисмо могли једнозначно да прочитамо износ. Недостатак оваквог представљања је то што
се поједине монете могу понављати при формирању износа, нпр.
187 дин = [(150 +150) + 150 + (110 + 110) + 110 + 15 + 12 + 01] дин
а што би се могло представити кодном речи 0303110.

27