Потреба Православне Веронауке данас- потреба Јеванђеља

1. У књизи владика Атанасије говори да је Веронаука новија реч, али у суштини она
означава кратак преглед хришћанског учења о Богу, човеку, свету и Царству
небеском.
2. Црква на Истоку се увек бавила проповедању Јеванђеља. Како пре Крштења тако и
после, током читавог живота. Првенствено се веронаука- катихетика учила на
Литургији, у живом учешћу(учествовању). Не треба да буде само неко сувопарно
учење у учионици. Потребно је активно учествовати у Светим Тајнама Цркве.
3. Веронаука је и последњих пола века била угушена- забрањена. Једино су
манстири били тада били школе веронауке и морала.
4. И после комунизма треба да проће доста времена да Црква оздрави народ од
комунизма. Каже владика, да то није само нека стилска фигура, него једна реална
слика. Јер није Србин оно што је био ( окићен витештвом и јунаштвом), наравно да
се не подразумева за све Србе.
5. Веронаука мора бити редовна у школама, да се направи систем као што је у Грчкој,
Америци. Да се направи систем не само са стручним кадром који ће користити
неке модерне методе излагања. Потребно је да се деца науче у школама изворном
знању Живота Цркве.
6. Човек је за Веронауку боголика личност, жива слика Свете Тројице. Зато је код нас
учење живо и делатно. По Св.Григрију Богослову, православно вероучење је за
ђака и учитеља, сарашћивање са Христом.
7. Православна веронаука треба да буде добро организован план и програм
предавања, истински осавремењен, као што је Св. Сава на Сабору у Жичи 1221. год.
Говорио о обновљењу вере у српском роду.
8. Вероучитељ и ђаци треба да схвате без Цркве нема истинске
вере,живота,врлине,морала.... Јер веронаука која не води благодати и врлини,
Светим Тајнама само је „прапорац који звечи“.
9. Веронаука не сме да буде прихваћена у школама као „милостиња“ државе, него
као насушна потреба.
Затим владика Атанасије излаже кратак план за Веронауку: Креће се са
Откривењем( Бог као Св. Тројица, Свет Откривења, Човек Откривења, Заједница
Отркивења, Христос- центар и пуноћа Православног учења, Дух Свети као извор
Богопознања. Света Литургија у центру православне вере и живота, Свете Тајне и
врлине, Евхаристија, Васкрсење мртвих и Царство Божије као циљ света,и ми у
Њему.