Студент: Марко Димић

St. Sava School of Theology

Pedagogy with Catechetic and Methodology of Christian Education
RE 401/402

Методска јединица-17/30. новембра- 23/6.децембра

Исповест и Плач

30. новембар
1. Св. Григорије Чудотворац еп. Неокесаријски. Ево човека Божјега и силнога чудотворца,
прозваног другим Мојсејем. Рођен од родитеља незнабожних но знатних и богатих
Григорије најпре учи филозофију јелинску и мисирску, но познавши њену штурост и
недовољност, обрати се учитељима хришћанским, а нарочито Оригену у Александрији,
код кога се учаше неколико година и од кога прими крштење. Чист душом и телом он
хтеде себе целога посветити само Христу Богу, због чега се удаљи у пустињу, где у мучним
подвизима проведе дуго времена. Слава о њему пронесе се свуда, и Федим еп. Амасијски
хтеде га посветити за епископа Кесаријског. Прозорљиви Григорије опази намеру
Федимову, па се кријаше по пустињи од изасланика његових, да га не би нашли. Најзад га
Федим чудним начином посвети, и Григорије мораде се примити службе архипастирске.
Јавила му се Пресвета Богородица са св. Јованом Богословом, и по наредби Богородице
св. Јован му предао Символ Вере, познат под именом Григоријевим. Ко ће избројати сва
чудеса овога другог Мојсеја? Заповедао је злим дусима, заповедао горама и водама,
лечио све муке и болести, пред гонитељима бивао невидљив, прозирао у даљини не само
догађаје него и мисли људске. Скончао земни живот 270. године у дубокој старости. Када
је дошао за епископа у Кесарију затекао је сав град незнабожачки, само са 17 хришћана, а
када је одлазио из овог живота оставио је сав град хришћански, само са 17 незнабожаца.
Зато је примио венац славе од Господа свога у царству небеском.
2. Преп. Никон Радонежски. Ученик и наследник у игуманству св. Сергија Радонежског.
Када варвари нападоше на Русију он се мољаше Богу да отклони беду од руског народа.
Тада му се јави св. Сергије са Петром и Алексијем, упокојеним митрополитима
Московским, и рече му, да не тугује, јер та навала бива по попуштењу Божјем за неко
добро, но да ће она проћи, и мир се опет зацарити. Обновио манастир св. Тројице и
послужио многима примером подвижништва. Упокојио се 17. нов. 1426. год.
3. Преп. Генадије Ватопедски. Монах Ватопедски на дохијарској (економској) дужности.
При њему се чудесним начином напунило зејтином испражњено буре. То чудо приписано
је Пресветој Богородици, којој је манастир и посвећен, а понаособ икони њеној, која је
стајала онде.
РАСУЂИВАЊЕ
Следећи примери из живота св. Григорија нека покажу, како Бог чува и спасава
праведника од напасти. Још док беше на философској школи у Александрији св. Григорије
чуваше чистоту и своје душе и свога тела, као што је чува и очува до краја свога живота. У
томе он беше изузетак међу тадашњом распусном омладином. То изазва код његових
другова и завист и мржњу. Да би понизили Григорија они нађу и пошаљу једну блудну
жену, да изведе њихову злобну замисао. Једном када Григорије стајаше на неком тргу са
најпознатијим учитељима и филозофима, приђе та скверна жена и поче с виком тражити
од Григорија, да јој плати што јој је тобож остао дужан за нечисту везу с њом. Чувши ово
присутни људи једни се саблазнише, а други расрдише на бестидну жену и почеше је
одгонити. Но она још јачим гласом поче викати и новац тражити. Григорије невини
поцрвени као што би поцрвенило свако невино створење пред грубом клеветом, но не
показа ни срџбе ни мржње, него рече једном другу до себе, да јој да онолико колико
тражи, само да би се што пре уклонила. Друг послуша друга и предаде жени тражени
новац. Но у том часу попусти Бог злог духа на жену, те она паде на земљу, поче се грчити и
трзати, и зубима скрежетати, и пену на уста бацати. Видећи то сви се устрашише. А
Григорије свети, незлобив као јагње, помоли се Богу за њу, и жена оздрави и устаде. И
тако место понижења задоби Григорије још већу славу. – Други пример: када наста љуто
гоњење хришћана, св. Григорије посаветова хришћанима да се скрију, а и он сам са
ђаконом својим склони се на неко брдо. Но војници царски угледаше их и пођоше за
њима. Када беху сасвим близу, помоли се Григорије Богу за помоћ, и Бог их на једанпут
учини невидљивим за гонитеље њихове. Узалуд се војници окретаху у близини њиховој,
не могоше их видети, те се најзад без њих вратише дома.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам створење света, и то:
1. како четвртог дана створи Бог видела велика и мала;
2. како створи сунце да светли дању, и месец и звезде да светле ноћу.
БЕСЕДА
о ширини и дужини и дубини и висини
Да бисте могли разумјети са свима
светима, што је ширина и дужина и
дубина и висина. (Еф. 3, 18)
Ево плода вере и љубави! Ево дарова царских, које доноси Цар Христос кад се усели у
срце човеково. Разумевање тајни спасоносних; разумевање свега онога што је за живот
човеков важно. Но то разумевање није лично ни изузетно, није самолично и оригинално,
него се оно поклапа са разумевањем свих светих. Јер ко су свети, ако не богаташи у вери и
љубави? Њима се дарова разумевање тајни Божјих због њихове вере и љубави. Пробај,
дакле, твоје разумевање на њиховом разумевању, па ако видиш разлику, знај да си ти у
неправу. Ако ли се твоје разумевање поклапа с њиховим, значи достигао си њихову меру
вере и љубави, и значи Христос се уселио у срце твоје. Тада ћеш разумети шта је ширина
љубави Божје, којом обухвати у план спасења и Јевреје и незнабошце; и шта је дужина
Промисла Божјег, којом од правремена спремаше план спасења, па редом кроз закон и
пророке и чудеса многа; и шта је дубина смирења Христова, због кога се и у Ад спусти
лично, да спасе душе праведника; и шта је висина славе Христове, коју као човек прими
после свршетка Свога спасоносног дела на земљи. Као Крст Христов тако стоји ширина и
дужина, и дубина и висина, све обухватајући, све објашњавајући, све призивајући, све
милујући, све узвисујући.
О Господе Исусе, благи Господе наш, помилуј нас и спаси. Теби слава и хвала вавек. Амин.

1. децембар

1. Св. муч. Платон. Од града Анкире Галатијске; хришћанин по рођењу и васпитању. Још у
младим годинама показивао велико савршенство у свима добродетељима. Платон не
скриваше своју веру у Христа Господа, него јавно је проповедаше изобличавајући
идолопоклонике због клањања мртвим тварима место живоме Творцу. Због тога би
изведен на суд пред началника Агрипина, и би много истјазаван и мучен од овога. Када га
началник поче саветовати, да избегне смрт и сачува живот поклоњењем идолима,
одговори му Платон: „две су смрти, једна времена а друга вечна, тако два су и живота,
један маловремени а други бесконачни“. Тада Агрипин удари на њ страшне муке. Између
осталога нареди, те му врелу гвоздену ђулад метаху на обнажено тело; по том од коже му
кајише скрајаху. „Мучи ме још љуће, довикиваше мученик мучитељу, да се види јасно
твоја безчовечност и моје трпљење“. Када мучитељ напомену мученику Платона
филозофа, као незнабожачког филозофа, рече му мученик: „нити сам ја сличан Платону ни
Платон мени, осим једино по имену. Ја учим и учим се мудрости, која је Христова, а он је
учитељ оне мудрости, која је лудост пред Богом.“ По том би Платон бачен у тамницу, где
проведе 18 дана без хране и воде. Када се стражари задивише, да Платон могаше живети
гладујући тако дуго, он им рече: „ви се ситите месом, а ја светим молитвама; вас весели
вино, а мене Христос, лоза истинита“. Би најзад посечен мачем око 266. год. и прими
венац вечне славе.
2. Св. муч. Роман и Варул. Роман свети беше ђакон цркве Кесаријске. Једном он ревносно
проповедаше Јеванђеље у Антиохији. Па када би неки идолски празник и начелник
Антиохијски Асклипијад хтеде ући у храм незнабожачки да принесе жртву, Роман стаде
преда њ и рече му: „грешиш, начелниче, кад идеш идолима, нису идоли богови него је
Христос једини истинити Бог“. Разјарени начелник стави Романа на муке, те св. Роман би
бијен и струган без милости. У том часу виде св. Роман једно дете, по имену Варул, и рече
Асклипијаду: „и ово мало дете разумније је од тебе маторога, јер оно зна Бога правога а
ти не знаш“. Началник поче испитивати Варула о вери, и Варул изрече своју веру у Христа
Господа као јединог истинитог Бога, на супрот лажним идолима. Тада Асклипијад нареди
те малога Варула мачем посекоше, а св. Романа у тамници удавише 303. год. И тако оба
ова мученика наследише царство Христово.
РАСУЂИВАЊЕ
Ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други (Мат. 5, 39), заповедио је
Господ. То је најкраћи и најјаснији израз науке о смирености. Ничега се зли демони не
страше толико код човека као смиреног испуњавања заповести Господњих. У
Александрији беше неки богаташ и велмож, па имаше ћерку младу, у коју уђе зли дух, и
ћерка сиђе с ума. Рече неко очајноме оцу, да ћерку његову нико не може исцелити осим
монаха отшелника, који живе у пустињи, и у Александрију долазе с времена на време
ради продаје котарица, свога рукодеља; но и од њих нико неће хтети ући у кућу богаташа
велможе, ако им каже због чега их зове. Него је најбоље да он купи у њих котарица, и
позове их кући, да им плати, па кад буду ушли у кућу, тада замолите их, да се помоле Богу
за сву чељад у кући, даако тако Бог помогне и исцели полуделу девојку. Послуша отац,
оде на пазар у одређени дан, и нађе једног ученика св. Макарија, где продаје котарице.
Он брзо купи котарице, и позва монаха кући својој, да му плати. Када монах уђе у кућу,
луда ћерка изненадно искочи пред монаха и снажно га удари руком по једном образу.
Ћутке монах брзо окрете и други образ. У том зли дух завапи горко и побеже из девојке. И
девојка постаде потпуно мирна и разумна. Када се монах врати у пустињу исприча
старцима, шта се случи. И они сви прославише Бога што дарова толику силу ономе ко
испуњава заповести Његове.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно створење света, и то:
1. како петога дана Бог створи животиње што живе у води, и птице небеске у ваздуху;
2. како их благослови Бог, да се рађају и множе.
БЕСЕДА
о љубави претежнијој од разума
Познати претежнију од разума љубав
Христову. (Еф. 3, 19)

Љубав која претеже разум, превазилази наше појимање, то је љубав Христова. Нико не
може ни наслутити ни каквоћу ни величину те љубави док се Христос у њ не усели. Може
ли ико наслутити укус меда, ако никад није устима својим окусио мед? Тек кад вером уђе
Христос у срце човеку, човек осети неисказани укус љубави Христове, сладосни и опојни
мирис њен, и недосежну свеобухватљивост њену. Као што човек имајући Христа у срцу
додирује ширину и дужину и дубину и висину познања мудрости божанске, тако исто
имајући Христа у срцу човек додирује бескрајну пучину божанске љубави Христове. О
браћо моја, како су речи бледе, кад треба говорити о љубави Христовој, – никад и нигде
нису блеђе и немоћније него ту. Ваистину шта се може говорити пред таквим
изненађујућим доказима љубави Његове: створи нас из љубави, ваплоти се из љубави, из
љубави прими поругу и смрт, нас ради из љубави отвори нам небо и објави приготовљену
нам славу бесмртну! Но и ово што смо набројали само је нешто од свега онога неисцрпног
богатства, славе, красоте и животворне хране, што се назива љубав Христова. О кад би се
само удостојили вером да се Господ Исус усели у срца наша, да би могли окусити љубав
Његову неописану!
О Господе Исусе Христе, животе наш, мудрости наша и љубави наша, очисти нас и усели се
у нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

2.децембар
1. Св. Пророк Авдија. Родом из села Витахарамска, од предела Сихемских. Живео на двору
цара Ахава; али када цар одступи од правог богопоштовања и поклони се идолима,
Авдије не последова примеру царевом, него продужи служити Богу јединоме истиноме. А
када опака царица Језавеља због Илије диже хајку на све пророке Божје, Авдија сабра
стотину њих, сакри их у две пештере и храњаше их до краја (I. Цар. 18, 4). Савременик
великог пророка Илије, Авдија поштоваше Илију веома и слушаше га у свему као
следбеник и ученик његов. Живео на 900 година пре Христа и упокојио се мирно.
2. Св. муч. Варлам. Родом из Антиохије. Због вере у Христа Господа много истјазаван од
нечестивог судије. Најзад помисли судија да му се наруга и да га силом околности
примора да принесе жртву идолима, због чега уведе га у храм идолски, и стави му огањ
на длан и тамјан на огањ, мислећи да ће мученик морати због бола да баци огањ с
тамјаном из руке пред идоле, и да их тако и нехотично окади. Но херојски војник Христов
држаше огањ на длану своме и без помисли да га баци пред идоле, све док прсти не
изгореше и отпадоше и док длан не прегоре. И тако са огњем падоше на земљу и прсти
мученикови. „Десницу имаше јачу од огња“, говори св. Василије Велики…. „јер ако пламен
руку и опали, ипак рука држаше огањ као пепео.“ А Златоуст пише: „Гледали су с висине
ангели, посматрали архангели, сцена је била величанствена, превазилазећи у истини
природу човечју. Гле, ко не би пожелео видети човека, који се подвизавао, а није осећао
што је људима својствено, човека који је сам био и жртвеником, и жртвом, и жрецом?“
Када му сагори рука, и тело цело старца Варлама сруши се на земљу мртво, а душа му оде
у вечни покој Господа Спаситеља. Пострада овај преславни старац јунак 304. год.
3. Преп. Варлам и Јоасаф царевић. Подвижници Индијски. Јоасаф беше царевић, син цара
Авенира. Божјим Промислом посети га старац Варлам, научи га вери Христовој и крсти. По
томе се старац удаљи у планину на подвиг а Јоасаф оста, да се бори са многим
искушењима у свету и да их благодаћу Божјом побеђује. Најзад успе Јоасаф, да приведе
ка Христу и свога оца. Пошто се крсти цар Авенир поживе 4 године у великом покајању –
јер и грехе велике беше починио гонећи хришћане – па онда оконча свој земни живот и
пређе у бољи. Млади Јоасаф предаде царство своме другу Варахији, а он оде у пустињу,
да се подвизава Христа ради. Једина му жеља беше на земљи, да се још једном види са
својим духовним оцем, старцем Варламом. И Бог милостиви испуни му ту жељу, те
једнога дана Јоасаф стаде пред пећину Варламову и узвикну: Благослови оче! Старац
Варлам подвизаваше се у пустињи 70 година, а свега поживе 100 година. Св. Јоасаф у 25.
години остави царство и оде у пустињу, где поживе 35 година. Обојица имађаху велику
љубав ка Господу Исусу; преведоше многе у веру истиниту, и преселише се у вечну радост
Господа свога.
4. Св. муч. Илиодор. Из града Магида у Памфилији. Мучен за веру Христову у време цара
Аврелијана. При тешким мукама чуо глас с неба: „Не бој се, ја сам с тобом!“ Бачен у
усијаног бакарног вола, он се приљежно Богу мољаше. И Бог га спасе. Усијани во на
једном се охлади, и Илиодор изађе жив. Судија му довикну, да он чини неке мађије. На то
мученик рече: „Мађије су моје Христос!“ Би посечен и оде ка Господу.
РАСУЂИВАЊЕ
Прича старца Варлама Јоасафу. Човек неки бегаше испред страшног једнорога. Бежећи
тако паде у неки ров и ухвати се за једно дрво. И баш кад помисли, да је ван опасности, он
погледа доле низ дрво и угледа два миша, једног белог а другог црног, који наизменично
но непрекидно глодаху корен дрвета, да би га прегризли и оборили. Погледавши још
дубље виде велику и страшну змију, која са разјапљеним устима чекаше да прогута
човека, када дрво буде оборено. И још угледа, до самих својих ногу, четири мање
отровнице змије. Погледавши навише уз дрво, виде човек на гранама мало меда, па
заборави све опасности, које га окружаваху, пружи руке да дохвати то мало сласти с
дрвета. Тумачење: једнорог представља смрт, која од Адама до данас гони свакога човека
да умртви; ров испуњен свима опасностима јесте овај свет, дрво – пут нашег живота; бели
и црни мишеви – дани и ноћи, што се наизменично ређају и живот наш скраћују; велика и
страшна змија – ад; четири змије отровнице – четири стихије, из којих је тело човечје
састављено; мало меда на гранама дрвећа – то је мало сласти, које овај живот пружа
човеку. О кад се људи не би занели овом ништавном слашћу и заборавили страшне
опасности, које их окружавају и вуку у вечну пропаст!
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно створење света, и то:
 1. како Бог створи у шести дан стоку и ситне животиње и зверове по врстама њиховим;
2. како виде Бог, да је добро.

БЕСЕДА
о прослављењу Бога због Христа Господа
Ономе слава у цркви због Христа
Исуса у све нараштаје ва вијек вијека.
Амин. (Еф. 3, 21)

Слава Богу! Слава Богу у цркви! Слава Му због Христа Исуса! Слава Му у све нараштаје!
Слава Му ва вијек вијека! Никоме не приличи слава као Богу. Нити ико слави Бога као
црква Божја. Христос је откровитељ Бога; отуда сва слава Богу мора ићи кроз Христа
Господа. Црква ће трајати кроз све родове и нараштаје до краја времена; црква је
најчистије тело Христово, испуњено силом, мудрошћу и чудотворством; отуда се слава
Богу диже из цркве – из светиње Светоме, из чистоте Чистоме. Богу је најмилије
славословије из цркве још и због тога што је у цркви много душа и много гласова, па ипак
једнодушност и једногласност. Нека се нико, дакле, не издваја из општег слављења Бога;
и нека нико и не помисли, да је његово слављење Бога, у одвојености и засебности, боље
него ли слављење Бога у јединству и у целини свих верних. Није истина, да се један члан
губи у множини, те се његов глас пред Богом не чује. Не ради ли рука своје дело најбоље
кад је нераздвојно везана с телом? Тако и сваки члан тела? Исто је то и са сваким верним.
Када се он моли у цркви и са црквом (ма и у пустињи био он се може молити са црквом и
у цркви), не особећи себе од цркве, он се боље и чује и види пред Богом. Његова душа
налази многократног одјека у душама осталих верних, те се он већма истиче и распознаје
у својој молитви у вези са телом цркве него ли ван ове везе. О Господе Исусе, само од
Тебе, у Теби, и кроз Тебе ми можемо Бога славити. Теби слава и хвала вавек. Амин.

3. децембар
1. Преп. Григорије Декаполит. Рођен у Декапољу Исавријском од родитеља знаменитих и
благочестивих, Сергија и Марије. Када сврши школе, хтедоше га родитељи оженити, но он
одбеже у пустињу и замонаши се. Живео је на разним местима, као у Византији, у Риму,
на гори Олимпиској. Где год је био, свуда је удивљавао људе својим подвизима и
чудесима. Дешавало се да га је озаравала светлост небеска; да су му се ангели Божји
јављали. Он је гледао красоту ангелску и слушао умилно појање њихово. Поживео дуго и
богоугодно, и скончао мирно у IX столећу у Цариграду, преселивши се душом у радост
Господа свога.
2. Св. Прокл патријарх Цариградски. Ученик св. Јована Златоустог. 426. год. посвећен за
епископа Кизичког, а 435. год. изабран за патријарха Цариградског. Управљао је црквом
Божјом као мудри архијереј. За његово време догодила су се два знаменита догађаја.
Прво, пренете су мошти Св. Јована Златоуста из Комана у Цариград, по жељи цара и
патријарха. А у то време цароваше цар Теодосије Млађи, са сестром Пулхеријом. Друго,
беше велики земљотрес у Цариграду и по околини. Многа од најлепших и највећих здања
попадаше од страшнога труса. Тада патријарх с царем и мноштвом свештенства, великаша
и народа, изађоше на литију. И када се на литији мољаху Богу, деси се, да неко дете
чудесно би узето високо у ваздух, тако да се најзад не могаше очима догледати. По том се
врати и спусти лагано на земљу. Упитано где је било дете одговори, да је било однесено
на небо међу ангеле и да је чуло како ангели поје: свјатый Боже, сватыий крјепкiй, свјатый
безсмертный, помилуй нас! Чувши ту песму почеше је сви људи у литији певати, и
земљотрес одмах престаде. Од тада се одомаћи у цркви та дивна песма. А дете оно
ускоро се упокоји, и би сахрањено у цркви св. Ирине. Св. Прокл послужи као архијереј 20
година и сконча мирно у Господу 446. године.
3. Св. муч. Јевстатије, Теспесије и Анатолије. Беху ово браћа рођена, из Никомидије, од
родитеља незнабожачких, Филотеја и Јевсевије, који доцније приме веру истиниту од св.
Антима еп. Никомидијског, заједно са синовима својим. Филотеј беше рукоположен за
презвитера. Када се он упокоји са женом својом, наста страшно гоњење хришћана под
злочестивим царем Максимијаном, и три сина Филотејева беху изведени на суд. Суђени,
мучени, истјазавани на разне начине и најзад на смрт осуђени. Више пута јављаху им се
ангели у тамници, те им даваху ману за храну и испуњаваху срца њихова млада снагом и
храброшћу у трпљењу. Када их изведоше на губилиште приђоше им два друга, Паладије и
Акакије, и разговараху с њима. И док још беху у разговору, мученици свети предадоше
Богу душе своје. Тада им војници одсекоше мртве главе и однеше, да би их показали
судији. Пострадаше за Христа Господа око 313. године и преселише се у бесмртно царство
Христово.
4. Св. Исак архиеп. Јерменски. Родио се у Цариграду у време када отац његов беше
посланик цара Јерменског на двору Византијском. Био десетим архиепископом
Јерменским, и у том звању управљао црквом педесет година. Своје пастирствовање
ознаменовао, између других ствари, и преводом Св. Писма на јерменски језик. У једној
визији казало му се да ће Јермени временом одступити од чисте вере православне. Овај
знаменити јерарх упокојио се мирно 440. године и предстао ка Господу.
5. Св. три девице. Персијанке. У време цара Сапора ове три девице бише гоњене као
хришћанке, и најзад ножевима исечене. Из њиховог гроба израсту три смокве, које су
лечиле од сваке муке и болести.
РАСУЂИВАЊЕ
Нико од смртних није протумачио посланице апостола Павла са већом љубављу и са
већом дубином него св. Јован Златоуст. Да је сам св. Павле себе тумачио, не би боље
протумачио. И гле, историја нам каже, да и јесте сам Павле себе тумачио кроз ум и перо
Златоустово. Кад је св. Прокл био послушником код златоустог патријарха, његова служба
беше да пријављује посетиоце. Неки велмож би оклеветан код цара Аркадија, и цар га
истера из двора. Тај велмож дође да моли св. Златоуста за посредовање код цара у корист
своју. Прокл га хтеде пријавити патријарху, но погледавши кроз отшкринута врата виде
некога човека, где стоји наднет над патријархом и нешто му шапће у уши, док патријарх
пише. И тако се то продужаваше до саме зоре. Прокл тада рече велможи, да дође друго
вече, и сам оста у чуду, ко беше очај човек код патријарха и како могаше непријављен ући
у одају патријархову. Друге ноћи опет се деси то исто. И Прокл беше још у већем чуду.
Треће ноћи опет се деси то исто. И Прокл беше у највећем чуду. Па када га Златоуст упита,
да ли није долазио тај и тај велмож?, одговори Прокл, да је већ три ноћи чекао да уђе, но
да га он није смео пријавити због неког страног човека, постаријег и ћелавог, који је три
ноћи нешто шаптао патријарху на уши. Изненађени Златоуст рече, да се он не сећа, да је
ико последње три ноћи улазио код њега. И када упита послушника свога, какав изгледаше
страни човек, Прокл показа на икону св. апостола Павла, и рече, да беше исти такав. То
беше, дакле, сам апостол Павле, који управљаше умом и пером највећега тумача свога.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно стварање света, и то:
1. како се Бог Света Тројица саветоваше са самим Собом о стварању човека;
2. како створи Бог човека по образу Своме.
БЕСЕДА
о владању сходно звању
Да се владате достојно своме звању,
у које сте позвани, са сваким смирењем,
кротошћу и дуготрпљењем. (Еф. 4, 1-2)

Да се не гордите, да се не гневите, да не малодушествујете; јер је све то недостојно звања

хришћанскога. А то је звање тако високо и дивно, да се тешко човеку од гордости чувати;
тешко се уздржати изнад малодушности при опасностима и губитцима. Против три
нездрава стања апостол истиче три здрава стања, и то: против гордости смирење, против
гневљивости – кротост, против малодушности – дуготрпљење. Ове три врлине, смирење,
кротост и дуготрпљење не изражавају, рећиће се, у пуној мери висоту хришћанскога
звања. Но ништа у овоме свету не изражава потпуно висоту хришћанског звања.
Драгоценост и богатство тога звања не може ни да се види овде на земљи, то је као
затворен сандук, кога човек носи затворена по овоме свету, а отвара и износи блага из
њега у ономе свету. Висоту хришћанског звања могао би само онај да оцени ко би се
могао уздићи до највиших небеса и видети Христа Господа у слави, са ангелима и
светитељима. Ту је победнички скуп свих богоугодника са земље, који се удостојише
високе, високе почасти.
Господе Исусе Христе Боже наш, Твоје име најдраже нам је име. Теби слава и хвала вавек.
Амин.
4. децембар
1. Ваведење Пресвете Богородице. Када се Пресветој Дјеви Марији навршише три године
од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да
је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета
до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. Сабраше се и
многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху
учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама,
па онда Пресвета Дјева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дјева
украшена царским благољепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој,
невести Божјој. За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним
свећама. Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Дјеву на први степен, а она
онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац св. Јована
Претече, и узевши је за руку уведе је, не само у храм, него у Святая святыхъ, у Светињу над
Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Св.
Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет“ када је Дјеву
уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак
његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише
благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дјева оста при храму. И
пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећиваху је
често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога
света, Пресвета Дјева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из
храма нити ступати у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по
навршетку 12 година би дата св. Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом
обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон
задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја
живота. Пресвета Дјева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој
после следоваху у цркви Христовој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.
РАСУЂИВАЊЕ
Покори се вољи Божјој и не испитуј сувише судове Божје, јер можеш с ума сићи. Јер су
судови Божји безбројни и недокучни. Неки монах у пустињи, мислећи за себе да је
достигао савршенство, мољаше се Богу још, да му Бог открије Своје различне судове у
животу људском. И Бог му стави помисао у ум, да иде на далеко некоме старцу духовнику,
и пита о томе. Када пак монах беше на путу придружи му се ангел Божји у виду обична
човека и рече му да и он хоће к ономе старцу. Путујући тако заједно падоше на конак код
некога богољубива човека, који их добро угости, давши им да једу из сребрног тањира.
Када једоше, ангел узе тањир и баци га у море. Монаху то беше и чудно и криво, но
ћуташе. Други дан падоше на конак опет код некога човека гостољубца, који их усрдно
прими и својски почасти. При поласку изведе тај човек сина свога јединца, да га путници
благослове. А ангел Божји узе дете за гушу и удави. Ражљути се монах и упита ангела, ко
је он и зашто таква недела чини? Одговори му ангел кротко: онај први човек у свему је
Богу угодан, и ништа нема у дому његову што је неправдом стечено, осим оног сребрног
тањира. По Божјем суду ја бацих онај украђени тањир, да би човек онај био у свему прав
пред Богом. И онај други муж је Богу угодан, и нема ништа у дому његову што би
навлачило гнев Божји, осим сина му, који би, ако би одрастао, био велики злотвор и сасуд
демонски. Зато по Божјем суду удавих то дете, да му душу спасем за времена због
доброте очеве, а и оца да сачувам од беде многе. Ето то су и такви су тајанствени и
недокучни судови Божји. А ти, старче, иди у своју келију и немој се трудити улудо,
испитујући оно што је у власти јединога Бога.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно стварање света, и то:
1. како створи Бог човека од праха земнога;
2. како му дуну у нос дух животни;
3. како поста човек душа жива.
БЕСЕДА
о вернима као једном телу и једном духу
Једно тијело, један дух. (Еф. 4, 4)

Да се старају верни, да буду једно тијело и један дух; то препоручује свети апостол. Под
једним телом разуме се једна вера, без цепања, без јереси, без самовоље: цела црква је
једно тело, коме је глава Христос. Под једним духом разуме се љубав, љубав пламена
свих верних према Христу, од кога произлази и узајамна љубав. Множина да буде као
једнина; много људи као један човек. То је чудо хришћанске вере и хришћанске љубави.
Нема те силе у свету, која може бити јачом споном међу људима. Ни иста крв, ни исти
језик, ни исто огњиште, ни исти родитељи, нити ма какви материјални интереси – ништа
од тога није ни издалека онаква силна спона као вера и љубав хришћанска. Том силном и
неодољивом споном повезани су сви чланови цркве међу собом. И црква Божја стоји као
један човек, у времену и у вечности -једно тијело, један дух. Овоме чудесном јединству
ништа тако не противречи као гордост појединих људи. Гордост криви веру, хладни
љубав; гордост ствара јереси, цепа цркву, жртвује добро целине угодности личној.
Гордост је у суштини одсуство и вере и љубави. Нека нас Бог, браћо, сачува од гордости,
праисконог недуга рода људског. Да би били вазда једно тијело и један дух у Господу
нашем Исусу Христу. Теби Господе Исусе, Теби Главо Цркве, Теби слава и хвала вавек.
Амин.

5. Децембар
1. Св. мученица Кикилија (Цицилија). Рођена у Риму од родитеља богатих и знатних.
Имала је велику веру у Христа Господа и велику ревност за веру. Заветовавши Богу
доживотно девство, Кикилија света ношаше оштру власјаницу испод драгоцених хаљина,
које јој родитељи дариваху. А када је родитељи присилише на брак, и то са неким
незнабошцем, Валеријаном, она прве ноћи усаветова младожењу, да иде епископу
Урбану и крсти се, па по том и сам да живи девственим животом. Примивши веру
Христову Валеријан обрати у њу и брата свога Тивуртија. Беху по том ускоро оба ова брата
због вере осуђени на смрт. Но њихова верност ни пред саму смрт не ослаби. Вођени на
губилиште ова дивна браћа успеше да обрате у веру вођу страже, Максима. Сви тројица
заједно пострадаше за Христа Господа. Св. Кикилија сахрани њихова тела заједно. Тада би
и Кикилија изведена на суд, јер неуморно придобијаше незнабошце за веру Христову.
Само једно вече придобила их је на 400 душа. Када је судија упита, откуда њој толика
смелост, она одговори: „од чисте савести и од вере несумњиве.“ После љутих мука би
осуђена на посечење мачем. Џелат је три пута удари мачем по врату, но не може је убити;
само је рани, и из ране истицаше крв, коју верни сабираху у мараме, сунђере и судове
ради лечења. Три дана после тога мученица и девица Христова предаде дух свој Господу
своме, с киме се вечно весели. Пострада св. Кикилија са осталима око 230. год. Њене
мошти почивају у Цркви њенога имена у Риму. У западној цркви св. Кикилија сматра се
заштитницом црквеног појања и музике.
2. Св. Калист патријарх Цариградски. Назват Ксантопулос по келији Ксантопула на Атонској
Гори, где се он дуго подвизавао са другом својим Игњатијем. Са овим Игњатијем написао
је св. Калист свој сопствени опит о безмолвном животу у 100 глава. Ово дело заузима врло
видно место у подвижничкој књижевности. Калист је био под великим утицајем свога
учитеља св. Григорија Синаита, чије је житије он написао. Као патријарх Цариградски св.
Калист је једном отишао у Србију, и на том путовању разболео се и умро (како му је пред
пут и прорекао св. Максим Капсокаливит у Св. Гори).
3. Св. муч. Менигнос. Родом од Хелеспонта. Бавио се белењем платна, због чега је био
прозват Бељом. У време цара Декија он поцепа царску наредбу о гоњењу хришћана. За то
би бачен у тамницу, где му се јави сам Господ и охрабри га говорећи: „не бој се, ја сам с
тобом.“ У том часу окови се његови растопише као восак, тамница се отвори сама од себе,
и он изађе. Поново ухваћен, и суђен. Нечовечно мучен: одсекоше му прсте од руку и од
ногу, па га онда посекоше. Глава његова ноћу се светлила као свећа.
4. Св. праведни Михаил војник. Бугарин по рођењу. Са својом дружином борио се у грчкој
војсци против Агарјана и Етиопљана. Показивао чуда од неустрашивости. Убио страшну
змију и ослободио девојку. Ускоро по том преселио се у вечни живот овај праведни муж.
Живео и умро у IX столећу. Сахрањен најпре негде у Тракији, а 1206. год. цар Кало-Јован
пренесе му мошти у Трново.
5. Св. ап. Филимон, Архип и Апфија (види 19. фебруар).
РАСУЂИВАЊЕ
Залуд сав труд око учења, без труда око чистоте вере и живота. Небески свет се не
открива ученоме него чистоме. Кад је света Кикилија била уведена прве ноћи у брачну
одају са својим младожењом Валеријаном, она рекне младожењи: „хоћу да ти кажем
једну тајну: овде је ангел Божји, чувар моје девствености, кога ти не видиш; он стоји овде
спреман да заштити мене, слушкињу своју, од насиља; ако ме се само дохватиш, он ће те
убити“. Чувши то Валеријан поче молити Кикилију, да му покаже ангела, да га и он види.
Одговори му девица: „ти си човек који не познајеш истинога Бога, и не можеш видети
ангела Божјег док се не очистиш од скверне свога неверовања“. Када се Валеријан крсти,
виде ангела у великој светлости и красоти неизреченој. Исто тако и Тивуртије, брат
Валеријанов, када се крсти и промени живот свој од нечистоте на чистоту, виде свете
ангеле и разговара с њима. Исто тако и Максим, састрадалник њихов, када она два брата
беху посечени, закле се клетвом великом пред џелатима и народом унаоколо говорећи:
„видим ангеле Божје, светле као сунце, како узимају душе из тела мученика, као красне
девице из брачног чертога, и како их са великом славом узводе на небеса“. Но то што он
виде не видеше нити могоше видети неверни и нечисти.
СОЗЕРЦАЊЕ
До созерцавам чудесно стварање света, и то:
1. како Бог насади рајски врт у Едему на истоку, и онде смести човека;
2. како Бог учини те у Рају никоше дрвета лепа за гледање и добра за јело;
3. како Бог изведе пред човека све животиње, и човек им надеде имена.
БЕСЕДА
о томе шта чини јединство верних
Један Господ, једна вјера, једно
крштење, један Бог и отац свију. (Еф. 4, 5-6)

Ево разлога крупног, прекрупног, и јасног прејасног, због чега ми хришћани сви треба да
држимо јединство Духа у свези мира, и да будемо једно тијело и један дух. Јер нам је
један Господ Исус Христос, наш Создатељ, Искупитељ и Васкрситељ. И нема два права
Христа, да би било двојство међу нама. Једна иста крв проливена је с Крста за све нас, као
што су једна иста уста молила се за све нас у Гетсиманији. Једну веру имамо у Тројицу
Божанску, неразделну и животворну, Оца и Сина и Духа Светога, једно суштаство, три
ипостаси: у Оца нерођеног, у Сина рођеног, и Духа од Оца исходног. Једно крштење
имамо у име Оца и Сина и Духа Светога; крштење трикратним погружавањем у воду, за
смрт греху и ђаволу а за васкрсење и живот Христу Господу. Један Бог и Отац свију – то је
Отац Господа Исуса Христа, Сина Божјег јединородног, који и нас кроз Христа и због
Христа усиновљава и даје нам право говорити Му: Оче наш. Видите ли, браћо моја, какве
нас везе везују? Јачим везама ни звезде нису везане међу собом, ни вода за земљу, ни
огањ за ваздух. Видите ли, како крупни прекрупни разлози позивају нас на јединство? Све
друго што би нас од леве стране наговарало на подвојеност, ситно је према овим
разлозима као зрно песка према високим планинама. Не може ђаво разорити јединство
наше, ако му ми не помогнемо. Не може нас ђаво никад покорити, ако му се сами не
предамо.
О Господе Исусе, слатки и благи, како си нас чврсто везао за вечно добро! Одржи нас у тој
вези. Теби слава и хвала вавек. Амин.

6. Децембар

1. Св. Амфилохије еп. Иконијски. Земљак, друг и пријатељ св. Василија Великог и других
великих светитеља из IV столећа. Амфилохије рано остави метеж светски и повуче се у
једну пештеру, где као отшелник проживи у подвигу 40 година. Догоди се тада, те се
упразни епископска столица у Иконији, и Амфилохије чудесним начином би изабран и
посвећен за епископа Иконијског. Диван пастир и велики бранитељ чисте вере
православне. Учествовао на II Васељенском Сабору 381. год. Ревносно се борио против
Македонија злочестивог, и против аријанаца и Евномија. Лично молио цара Теодосија
Великог да изагна аријанце из сваког града у држави. Цар му не испуни жељу. После
неколико дана опет се јави Амфилохије цару. Када епископ би уведен у одају за примање,
цар сеђаше на престолу, а до њега с десне стране сеђаше син му Аркадије, кога Теодосије
беше узео себи за сацара. Ушавши Амфилохије свети поклони се цару Теодосију, а на
Аркадија, сина царевог, и не обазре се као да га ту и не бејаше. Разгневи се због тога цар
Теодосије веома, и нареди да се Амфилохије одмах истера из двора. Тада рече светитељ
цару: „видиш ли, царе, како не подносиш бешчешће сина; тако и Бог Отац не трпи
бешчешће Сина Свога, одвраћа се с ненавишћу од оних, који хуле Њега, и гневи се на све
присталице оне проклете (Аријеве) јереси“. Чувши ово цар разумеде зашто Амфилохије не
одаде почаст сину његовом, и удиви се мудрости и смелости његовој. Између многих
других трудова св. Амфилохије написао је неколико књига о вери. Упокојио се 395. год. у
дубокој старости и преселио се у живот бесмртни.
2. Св. Григорије еп. Акрагантски. Рођен у Сицилији близу града Акраганта, где је доцније
епископ био, од благоверних родитеља Харитона и Теодотије. Сав живот му је проткан
дивним чудесима Божјим. Чудесним начином отишао у Јерусалим, чудесним начином
изабран за епископа, чудесним начином спасао се од клевете. И сам је био велики
чудотворац, јер је био велики угодник Божји, велики духовник и подвижник. Участвовао
на V Васељенском Сабору у Цариграду. После тешких искушења скончао мирно почетком
VII века (или крајем VI).
3. Св. Александар Невски. Син кнеза Јарослава. Од малена срцем окренут к Богу. Победио
Шведе на реци Неви, 15. јула 1240. године, због чега је и прозват Невским. Том приликом
јаве се светитељи Борис и Гљеб једном војводи Александровом и обећаше своју помоћ
великоме кнезу, сроднику своме. У Златној Орди татарској није се хтео поклонити
идолима нити проћи кроз огањ. Због његове мудрости и телесне снаге и красоте уважавао
га и кан татарски. Зидао је многе цркве и чинио безбројна дела милостиње. Упокојио се у
својој 43. години, 14. новембра 1263. год. 23. новембра празнује се пренос његових
моштију у град Владимир.
4. Св. Митрофан еп. Воронежски. Славни руски јерарх, подвижник и родољуб. Друг и
изобличитељ Петра Великог. Упокојио се 23. нов. 1703. год. Чудотворне му мошти
откривене 1832. год.

РАСУЂИВАЊЕ
Бог попушта беду на праведнике, да их што јаче прослави. Јер савладана беда најјаче
објављује славу Божју и славу праведничку. Григорије свети Акрагантски беше у свему
праведник и угодник Божји. Но Бог попусти беду на њ, сличну беди, која некад постиже
св. Атанасија и св. Макарија. Наиме, два свештеника, Савин и Крискент, којима Григорије
много добра учини, не могоше никако подносити добродетељи Григоријеве. Јер таква је
особина порочности, да никако не може да подноси добродетељ. Савин и Крискент,
дакле, нађоше неку јавну жену блудницу и потплатише је, да оклевета Григорија, да је он
имао везе са њом. Једном када Григорије беше у цркви, жена се та увуче у његову спаваћу
собу; а када он дође с народом из цркве, та жена се појави из његове собе. Тада она
двојица свештеника почеше викати на Григорија, као на блудника. Григорије беше
присебан и готов на свако страдање. Затворише га у тамницу и спроведоше у Рим. Папа
поверова клеветницима, те две и по године држа Григорија у тамници без суда и осуде.
Тада се сазва сабор, на коме се имаше пресудити ствар Григоријева. Но пре него људи
пресудише, Бог пресуди. Она жена полуде, и као сумашедша би доведена пред сабор. Као
безумна она не умеде ништа одговарати. Григорије чудотворац помоли се Богу за њу, и
она оздрави, јер зли дух изиђе из ње. И она кроз плач посведочи, да је потплаћена, да
оклевета Божјег човека, и да ју је одмах после те клевете зли дух поседнуо и држао у
својој власти. А Савину и Крискенту, са осталим клеветницима, – преко 100 њих на број –
наједанпут лица поцрнеше као угарак. И бише клеветници кажњени прогонством.
Григорије свети би враћен на своју епархију и са великим торжеством примљен од народа
свога.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно стварање света, и то:
1. како Бог даде првим људима све биље и све родно воће за храну;
2. како забрани јести од дрвета познања добра и зла и то под претњом смрти.
БЕСЕДА
о благодати и даровима
 А свакоме се од нас даде благодат по
мери дара Христова. (Еф. 4, 7)

Ево начела различности међу хришћанима. Најпре је апостол набројао оно што нас чини
једнаким – а то је: један Господ, једна вјера, једно крштење, један Бог и отац свију – сада
пак истиче оно што нас, и ван наше воље, чини неједнаким. Наиме, неједнаким нас чини
мера дара Христова, према којој се даје благодат Духа Светога. Христос је глава великога
тела, које се зове Црква. Он строји то тело, и посебице сваки члан тога тела; Он је
стројитељ, и Он је једини познавалац плана грађевине. Он не дозвољава, да један члан у
тој грађевини буде несразмерно велики или несразмерно мали. Он даје меру свему и
свакоме. Тако Он одмерава овоме пет таланата, томе два, а ономе један. Да се нико не
срди и да нико не завиди. Да се не срди, јер ако је мање примио мање ће и одговарати;
да не завиди, јер оно што неко има више, није његово него Божје. Ако ли има много,
много ће му се и тражити, све како је речено у божанској причи о талантима. О браћо
моја, нека свак од нас, буде свесан мере дара свога и одговорности своје. Поштујмо и свој
дар и дар суседа нашег, јер су сви дарови од Бога и Божји. Господе Исусе, дародатељу
велики дарова различитих, Теби слава и хвала вавек. Амин.