НАПИСАТИ НАЗИВ УНИВЕРЗИТЕТА

НАПИСАТИ НАЗИВ ФАКУЛТЕТА

Написати врсту студија

Написати смер
Написати који предмет је у питању

Семинарски рад
Натурални показатељи и обрачунски губици у области
заштите на раду

Ментор: Кандидат:
Написати име и презиме ментора Написати име и презиме

Место, датум и година.

 Садржај

УВОД

1. УПРАВЉАЊЕ ФИНАНСИЈАМА.....................................................................................................1

1.1. Економска димензија безбедности и здравља на раду.....................................................................1

1.2. Улога финансијске контроле..........................................................................................................3

1.3. Показатељи финансијског положаја..............................................................................................4

2. ГУБИТАК УКУПНОГ ПРИХОДА.......................................................................................................5

2.1. Укупан приход.................................................................................................................................7

2.2. Друштвени производ и доходак.....................................................................................................7

2.3. Утврђивање губитка радног времена на основу образаца............................................................8

3. НАТУРАЛНИ ПОКАЗАТЕЉИ И ОБРАЧУНСКИ ГУБИЦИ...........................................................10

3.1. Апсолутни показатељи..................................................................................................................10

3.1.1. Повреде на раду и професионалне болести..........................................................................11

3.1.2. Процена трошкова повреда на раду.....................................................................................12

3.2. Релативни показатељи...............................................................................................................13

3.3 Обрачунски губици исказани у вредносним показатељима........................................................17

3.3. Улагање у заштиту на раду у циљу смањења обрачунских губитака........................................18

3.4. Предлог мера које се могу предузети за смањење обрачунских губитака................................22

4. ПОДАЦИ О СТАЊУ ЗАШТИТЕ НА РАДУ......................................................................................23

4.1. Статистички подаци о несрећама на раду.......................................................................................23

4.2. Индикатори стања сигурности и здравља на раду......................................................................26

5. ПСИХОЛОШКА ПОЗАДИНА ПОВРЕДЕ НА РАДУ – ЗАШТО СЕ ЉУДИ ПОВРЕЂУЈУ НА

РАДУ.........................................................................................................................................................27

5.1. Тенденције повређивања...............................................................................................................27

5.2. Утицај темперамента на изгубљене радне дане због повреда на раду......................................29

 5.3. Утицај карактера појединаца на обрачунске губитке исказане у натуралним показатељима 30

5.4. Душевно исцрпљивање.................................................................................................................31

6. ИНВЕСТИЦИЈЕ У ЗАШТИТУ НА РАДУ.........................................................................................32

6.1 Накнадне (додатне) инвестиције...................................................................................................32

6.2 Инвестиције у заштиту на раду према намени улагања..............................................................32

6.3 Инвестиције у здравствену заштиту.............................................................................................41

ЗАКЉУЧАК..............................................................................................................................................44

ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................................................................46
УВОД

Економска димензија безбедности и здравља на раду сагледава се преко последица

повреда на раду, професионалних и других болести и исказује се одређеним финансијским
показатељима који зависе од броја и тежине таквих случајева. Наиме, повреде на раду и
професионалне болести, често су праћене хаваријама, одсуством са рада чиме се стварају
трошкови и издаци због тога што радник не ради, због застоја који настаје у производњи и
што се знатна средства издвајају за лечење радника, надокнаду његове зараде и трошкове и
издатаке који падају на терет послодавца и фондова социјалног осигурања. И на овај
начин, безбедност и здравље на раду утичу на продуктивност и економичност пословања у
предузећу, као и на квалитет и конкурентност производа на тржишту, тако да послодавац
има непосредни интерес да мере које обезбеђују безбедност и здравље на раду буду што
ефикасније. Зато је свако улагање у мере заштите за послодавца корисна инвестиција.
Предмет овог рада је сагледавање економских последица које изазивају незгоде на
раду. У циљу анализе у првом делу рада изложени су обрачунски губици исказани у
натуралним показатељима, у ширем контексту преко финансијске контроле уз истицање
њене улоге и значаја. Направљена је разлика између показатеља ради бољег разумевања
истих.
Детаљно се разматрају апсолутни, релативни и вредносни показатељи поткрепљени
резултатима конкретних истраживања и примерима из праксе. Сагледавају се економске
категорије на које се одражавају повреде на раду и то укупан приход, доходак и друге уз
статистички приказ и поређење тренутног и претходног стања, ради доношења адекватних
закључака и предлога побољшања постојећег стања.
Посебан акценат је дат психолошкој позадини повреда на раду, као значајног
фактора који доводи до повреда и губитака радних дана. Сагледан је утицај темперамента
радника и њихових карактера на предуслове за повреду на раду и економске губитке који
том приликом директно и индиректно настају, уз давање препоруку за њихово смањење у
предстојећем периоду.
1. УПРАВЉАЊЕ ФИНАНСИЈАМА

1.1. Економска димензија безбедности и здравља на раду

Економска димензија безбедности и здравља на раду може да се сагледа преко

последица повреда на раду, затим професионалних и осталих болести, а у углавном се
исказује неким финансијским показатељима који у великој мери зависе од тежине и броја
оваквих ситуација. Професионалне болести, као и повреде на раду, доста често су праћене
одсуством са рада, хаваријама, па се на тај начин стварају издаци и трошкови због тога
што радник не ради, због застоја који се јављају у самој производњи и што огромна
средства морају да се издвоје за лечење самих радника, затим због недостатака његове
зараде, као и осталих задатака и трошкова који падају на терет социјалног осигурања и
послодавца.
Ово значи да сама безбедност и здравље на раду углавном утичу на економичност и
продуктивност пословања у компанији, а самим тим и на конкурентност и квалитет
производа који се налазе на тржишту, па послодавац има непосредни интерес да она буде
ефикаснија. Управо из тог разлога више је него корисно улагање инвестиција у мере
заштите. Од степена безбедности у великој мери зависи радна и здравствена способност
запослених, а самим тим и продуктивност у самој компанији, која на националном нивоу
може да се одрази на висину националног дохотка. У исто време, бољом заштитом на раду,
као и смањењем повреда, смањиће се и оптерећења фондова социјалног осигурања, што на
непосредан начин може да се одрази на висину издвајања наведених средстава из
националног буџета и по основу доприноса.
У модерним условима, заштита запослених може да се посматра у ужем и ширем
смислу. Када је реч о ширем смислу, заштиту запослених обезбеђује социјално осигурање
и радно законодавство помоћу којих се уређују права на: зараду и остала примања,
скраћено и пуно радно време, помоћ и накнаду, безбедне услове рада, итд. Са друге стране,
у ужем смислу, под самом заштитом се углавном подразумева предузимање активности и
мера приликом заштите здравља радника од ризика који могу да се јаве у радној средини и
на радном месту, као и приликом стварања безбедних услова рада.
 У данашње време и у прошлости сами услови и садржаји рада нису исти, него се
мењају са ситуацијом у друштву и са технолошким развојем. Осим већ присутних
физичких разлика, свакодневно се појављују неке нове опасности, нови облици
угрожавања здравља запослених и новији ризици, као што су понашање ван рада и на
самом раду, фактори организације радног процеса и др.
Осим обрачунских губитака, који се јављају искључиво као последица изгубљених
радних дана непосредно повређених или оболелих радника у предузећима, јављају се и
други губици. У ове губитке улазе и они који су настали због престанка рада радника који
су се налазили у непосредној близини, када је повреда настала, због пружања помоћи
повређеном раднику, опадању радног морала и сл. Ово су тзв. ,,остали губици’’, на које се
до сада обраћала најмања пажња, иако они по свом обиму могу бити значајни.
Остварени губици представљају вредност неоствареног рада због губитака радног
времена оних радника који су прекинули рад, застоја средстава за рад или смањења
производње услед опадања радног морала, насталих дешавањем незгода на раду.
У наставку је дат графички приказ губитака у радном времену повезаних са
повредама на раду.

График бр.1. Губици у радном времену који су у вези са насталим повредама на раду 1 (Извор: мр Александра
Калезић, Заштита на раду, Управа за кадрове, Подгорица 2010)

1
Калезић A., Заштита на раду, Управа за кадрове, Подгорица 2010
1.2. Улога финансијске контроле

Сагледавање обрачунских губитака представља део финансијске контроле која је

значајан инструмент управљања финансијама који је у чврстој вези са финансијским
планирањем. Она се заснива на утвђивању степена одступања између остварених и
планираних величина и идентификовању узрока њиховог одступања, што се може
изразити у апсолутним и релативним односима.2 У пракси финансијске контроле користе
се оба начина истраживања одступања између планираних и стварних величина, али
предност се ипак даје методу релативних односа због већег степена јасноће.3
У складу са наведеним, такође треба рећи да финансијска контрола у предузећу јесте
посебан вид стручне контроле чији је основни задатак праћење, испитивање, оцењивање и
кориговање свих послова које обавља финансијска функција предузећа. Према томе,
предмет ове контролне функције јесте целокупно финансијско пословање предузећа. 4
Као што се види, финансијска контрола представља једну активност у систему
управљања финансијама којом треба да се обезбеди ефикасан надзор над обављањем свих
пословних поступака у циљу управљања финансијским аспектом укупних пословних
процеса у предузећу. На основу оваквог схватања контроле финансијске функције, осим
класичне финансијске контроле која се везује за формалне аспекте, развија се такође и
посебна врста финансијске контроле која се везује за управљачки приступ финансијама у
предузећу. Прецизније речено овај вид финансијске контроле састоји се у сталном
праћењу остварења планираних финансијских величина, утвђивању величине одступања и
омогућавању анализе узрока одступања између стварних и планских величина, као и
доношењу квалитетних одлука у циљу остварења планираних величина. 5
При томе, треба посебно нагласити да битну претпоставку за обављање функције
финансијске контроле представља стручно познавање, пре свега, суштине свих облика
финансијског пословања предузећа као и посебно овладавање методама и инструментима
контролне функције.

2
Adam, H. : „Longman Concise Dictionary of Business English,“ Longman, 1985.
3
Atkinson, A,A, Kaplan, S,R., Young, S,M,: „Management Accounting“, Fourth Edition, Pearson Education
International, New Jersey, USA, 2004.
4
Bannock, G, Bather, R, Rees, R,: „The Penguin Dictionary of Economy“, Penguin Book, Harmodswort, 1973.
5
Đukić, D.,: „UVOD U FINANSIJSKI MENADŽMENT“, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1999, str. 108
 За успешно управљање финансијским системом у предузећу неопходна је анализа
финансијког пословања (финансијска анализа). Као што је финансијско планирање део
интегралног планирања, а финансијска контрола део интегралне контролне функције, тако
је и финансијска анализа саставни део комплексне анализе предузећа. Финансијска анализа
је усмерена на посматрање, оцењивање и формулисање дијагнозе свих оних пословних
процеса који представљају домен интегралне финансијске функције у предузећу. 6

1.3. Показатељи финансијског положаја

За успешну финансијску контролу од изузетног значаја су показатељи. Потребно је

упознати се са најчешћим како би се адекватно разликовали. Релевантни показатељи
финансијског положаја, односно успешности пословања су рацио ликвидности, рацио
дугорочне финансијске равнотеже, рацио глобалне структуре имовине, рацио структуре
капитала и рацио ефикасности финансијског управљања.
У литератури је опште прихваћено мишљење да је рацио број количник који
квантифицира однос две функционално повезане билансне позиције, чија величина
представља информацију релевантну за финансијску анализу.7
Рациа ликвидности обухвата рацио опште ликвидности, рацио редуциране
ликвидности, рацио покрића текућих обавеза текућим потраживањима и готовоном и
рацио готовинске ликвидности.
Рациа дугорочне финансијске равнотеже обухвата рацио дугорочног финансијског
еквилибријума, рацио покрића имобилизација дугорочним капиталом, рацио покрића
имобилизација сопственим капиталом, рацио покрића залиха нето обртним фондом и
рацио покрића укупних обртних средстава нето обртним фондом.
Рациа глобалне структуре имовине обухвата рацио учешћа сталне имовине и рацио
учећа обртне имовине.
Рациа структуре капитала обухвата рацио самосталности, рацио задужености, рацио
учећа дугорочног капитала и рацио учешћа краткорочног капитала.

6
Милосављевић, M.: „Планирање и развојна политика предузећа“, „Научна књига“, Београд, 1979.
7
Марковски, С.,: „Аналитички показатељи на бази годишњих извештаја у иностраној литератури и пракси“,
„Књиговодство“ бр. 10/1991. стр. 71.
 Рациа ефикасности финансијског управљања обухватају коефицијет обрта купца,
просечан период наплате потраживања од купца, коефицијент обрта залиха, дани везивања
залиха, коефицијент обрта добављача, просечно време измирења обавеза према
добављачима, коефицијент обрта укупних пословних средстава, коефицијент обрта
сопствених средстава.
Од горе наведених показатеља треба разликовати показатеље који служе за
изражавање обрачунских губитака.

2. ГУБИТАК УКУПНОГ ПРИХОДА

Губитак укупног прихода представља производ добијен множењем изгубљених

радних дана због незгода на раду и професионалних болести са просечно дневно
оствареним укупним приходом по једном запосленом у временској јединици за коју се
обрачунава. Губитак укупног прихода израчунава се по формули:
GND = IRD*ND1

IRD – број изгубљених радних дана на нивоу друштва и

ND1 – просечно дневно стварени доходак по једном запосленом. Просечно дневно

остварени доходак по једном запосленом израчунава се на основу формуле:

ND1 = ND/Z*300

Где је ND укупан народни доходак остварен у јединици времена и Z просечан број

запослених.
Укупан број изгубљених радних дана због незгода на раду и професионалних
болести представља збир временских губитака насталих због привремене неспособности за
рад, привремене и трајне инвалидности, смртних повреда на раду, телесних оштећења и
лакших повреда на раду. Због великог оптерећења изгубљених радних дана, услед трајне
или привремене инвалидности, ,,смртних повреда’’ и телесних оштећења, исправније би
било да се година обрачуна терети само делом ових губитака, који се односе на годину
обрачуна. На тај начин би резултати били повољни за упоређивање насталих губитака у
различитим временским периодима.
Ако се посматрају изгубљени радни дани и губитак укупног прихода у два
различита временска периода, може се десити да је дошло до смањења броја изгубљених
радних дана и повећања губитака укупног прихода. Ово може довести до погрешног
сагледавања успешности примењених мера заштите на раду. Разлог овоме је пораст
просечно дневно оствареног укупног прихода по једном запосленом раднику.
Остали губици обухватају:
губитке у радном времену који су у вези са насталим незгодама на раду,
губитке у радном времену који су у вези са неповољним условима рада,
губитке услед застоја средстава за рад и
смањење производње услед опадања радног морала.

Све случајеве губитака радног времена оних радника који нису непосредно повређени,
али који су због насталих повреда и незгода на раду морали да прекину, на краћи или дужи
временски период, са обављањем својих радних задатака, скоро је немогуће унапред
предвидети.
Међутим, примера ради наводе се следећи карактеристични случајеви изгубљеног
радног времена “неповређених радника” који су престали са радом због:
пружања прве помоћи повређеним радницима,
радозналости,
отклањања насталих оштећења,
коментарисања у току рада,
рашчишћавања места незгоде,
послова у вези замене повређеног радника,
избора, обуке и ангажовања новог радника,
истраживања узрока незгоде,
састављања извештаја,
давања изјава и других информација итд.
2.1. Укупан приход

Приходи се обухватају у класи 6 контног оквира. Према Правилнику о садржини и

форми образаца финансијских извештаја за привредна друштва, задруге и друга правна
лица и предузетнике, приходи у шеми биланса успеха груписани су у четири категорије, и
то: пословни приходи, финансијски приходи, остали приходи и добици пословања које се
обуставља.8
Губитак укупног прихода представља производ добијен множењем изгубљених
радних дана због незгода на раду и професионалних болести са просечно дневно
оствареним укупним приходом по једном запосленом у временској јединици за коју се
обрачун врши.9

2.2. Друштвени производ и доходак

Друштвени производ мери вредност роба и услуга произведених у току једне године,
употребом фактора производње лоцираног на домаћој територији, без обзира који им је
власник. Будући да је друштвени производ један од најважнијих показатеља којим се
изражавају резултати друштвене производње неопходно је да ти резултати буду што
потпуније обухваћени.
Економска активност може се изразити на три начина. Сваки од тих приступа даје
нам другачију слику друштвеног производа, а узети заједно дају комплетну слику
привреде. разликујемо производни приступ, потрошни приступ и доходовни приступ.
Производни приступ даје друштвени производ као збир тржишних вредности свих
финалних производа и услуга који служе финалној потрошњи. Према потрошном
приступу друштвени производ добија се сабирањем износа које су крајњи потрошачи дали
за куповину производа и услуга. Укупна потрошња представља збир потрошње
домаћинства, бруто инвестиција, друштвеног трошења и салда извоза и увоза.
Према доходовном принципу, друштвени производ мери се сабирањем дохотка
становништва примљених од произвођача, али и дохотка произвођача (профита након
пореза) и дохотка државе (порези).
8
Крстић, Ј., Јездимировић, М., Ђукић, Т., Финансијско рачуноводство, Економски факултет у Нишу, 2007
9
Спасић, Д., Економика заштите на раду, Графика Галеб, Ниш 2003.
 Национални доходак наменски се дели на потрошњу и акумулацију. Национални
доходак, као и друштвени производ, има велику аналитичку вредност у макроекономији, а
износ националног дохотка по глави становника најчешће се узима као показатељ нивоа
животног стандарда једне земље.10
Губитак друштвеног производа добија се из односа броја изгубљених радних дана на
нивоу друштва и просечног дневно оствареног друштвеног производа по једном
запосленом.

2.3. Утврђивање губитка радног времена на основу образаца

Утврђивање ове врсте губитака радног времена врши се на основу одговарајућих

образаца, које попуњавају руководни радници ( пословође), с обзиром да су најчешће и
присутни настанку незгоде. Из тог разлога они су и у могућности да сагледају и временске
губитке који при томе настају.
Све случајеве губитака радног времена који су у вези, с насталим незгодама на раду,
скоро је немогуће унапред предвидети, а још је теже тачно сагледати њихово временско
трајање.
Међутим, ради добијања ближе слике о овој врсти осталих губитака у БИ “Сплит”,
послужиће подаци истраживања Управе за кадрове Црне Горе, где је извршено
израчунавање изгубљеног радног времена оних радника који су престали са радом због:
давања изјава и других информација о насталој повреди на раду, састављања извештаја о
повредама на раду и административног сређивања повредне листе.
Изгубљено радно време радника који нису непосредно повређени, али који су били
очевици тј. сведоци насталих повреда, састоји се од времена потребног за давање изјаве и
других информација о насталој повреди на раду одговорној особи у служби заштите на
раду.
С обзиром да се давање изјава и потписивање пријаве о повреди на раду врши у
служби заштите на раду, па се због тога јављају и губици у радном времену због доласка
ових радника са својих радних места у служби заштите на раду, односно одласка из службе
на своја радна места.

10
Здравковић, Д., Увод у економију, Факултет за пословни менаџмент, Бар 2008.
 Непосредним праћењем ових губитака у БИ “Сплит” у току 1986. године утврђено је
да због 577 повреда на раду, изјаву у служби заштите на раду дало укупно 1.154 радника.
У зависности од удаљености радног места радника који даје изјаву служби заштите на
раду, чекања у служби на давање изјаве, самог давања изјаве, као и због евентуалног
поновног доласка у службу, утврђено је да се по једном случају губи од 10 до 240 минута
На основу приказаних података може се закључити да је просечан губитак радног времена
по једном случају износио 23 минута, док је укупан губитак достигао вредност од 55
изгубљених радних дана.
Само административно обрађивање у служби заштите на раду захтева доста времена.
Тако на пример, референт за статистичку обраду података, у чији домен спадају и ова
питања, просечно на обради једне листе (прављење концепта, узимање података од
повређеног радника и сведока, архивирање, одлазак у надлежну институцију здравственог
осигурања и сл.) утроши 105 минута, или укупно 126 радних дана за обраду свих
повредних листа у 1986. години.
Ово значи да више од половине радног времена овај радник утроши на овај радни
задатак. Поред тога, дактилограф у Служби заштите на раду просечно по једној повредној
листи утроши 15 минута или укупно 18 радних дана годишње за попуњавање свих
повредних листи у тој години.11

11
Калезић, А., Заштита на раду, Управа за кадрове, Подгорица 2010.
3. НАТУРАЛНИ ПОКАЗАТЕЉИ И ОБРАЧУНСКИ ГУБИЦИ

Као последица незгода на раду, нежељених догађаја који се негативно одражавају

на рад и његов континуитет, настају трошкови и друге економске последице. Важно је у
предузећима приступити праћењу губитака који настају у току самог процеса рада. Пораст
губитака по основу незгода на раду директно се одражава на укупан приход, догодак, чист
доходак и на друге повезане величине. Потребно је акценат ставити на смањење овог
губитка јер се то директно позитивно одражава на могућност инвестирања. Треба
направити разлику између губитка због незгода и губитка предузећа. Губитак услед
незгода, односи се на губитак вредности због незгода на раду које се одражавају на
производни процес. Разликујемо обрачунске губитке и остале.
Обрачунски губици настају по основу повреде или обољења радника и односе се само
на предузећа. Они се могу изражити натурално и вредносно. Уколико пођемо од
могућности упоређивања података они могу бити апсолутни и релативни.

3.1. Апсолутни показатељи

Апсолутни показатељи се заснивају на броју изгубљених радних дана. Изгубљени

радни дани представљају економску категорију али не даје прецизне информације о стању
заштите на раду. То су описни показатељи и не могу служити у сврху поређења јер не
садрже све потребне информације да би се сагледали потенцијални узроци.
Можемо применити следећу формулу:
„ Σ IRD = IRDp + IRDpb+IRDsp-+IRDti+ IRDpi+IRDto+IRDmt

IRDp - изгубљени радни дани због повреда на раду,

IRDpb - изгубљени радни дани због професионалних болести,
IRDsp - изгубљени радни дани због повреда са на раду са смртним исходом,
IRDti - изгубљени радни ради због трајне потпуне инвалидности,
IRDpi - изгубљени радни ради због привремене потпуне инвалидности,
IRDto - изгубљени радни ради због тешких оштећења и
IRDmt - изгубљени радни ради због микро-траума“12.

12
Спасић, Д., Економика заштите на раду, Ниш 2003.
3.1.1. Повреде на раду и професионалне болести

Професионалне болести (лат. proffessio – посао, занимање) представљају патолошка

стања настала у непосредној вези с редовним занимањем болесника. То су одређене
болести (оштећења здравља) проузрокована утицајем процеса и услова рада на радника
који тај посао обавља. Заједничка карактеристика ових оштећења здравља јесте повезаност
с радом , па се праве и медицинске дефиницје углавном заснивају на ближем тумачењу ове
везе. Повреде на раду последица су једнократног деловања узрочника, а професионалне
болести резултат су трајног, узастопног или вишекратног деловања узрочника.
Данас се у већини земаља у свету и код нас у радном праву, грађанском праву и у
пензијском, инвалидском и здравственом осигурању спроводе препоруке Међународне
организације рада (МОР) и Међународне конвенције о давањима за случај повреда на раду
и професионалних болести. Наша земља је ратификовала све конвенције које се односе на
обештећења за случај ових повреда и обољења.
Повредом на раду, према Закону о пензијском и инвалидском осигурању, сматра се
повреда осигураника проузрокована непосредним и краткотрајним механичким или
хемијским дејством, као и повреда проузрокована наглим променама положаја тела,
изненадним оптерећењем тела или другим променама физиолошког стања организма, ако
је таква повреда узрочно везана за обављање послова, односно радних задатака. Повреда
на раду сматра се и повреда коју осигураник претрпи на редовном путу од стана до места
рада и обрнуто, на путу предузетом ради извшења радних задатака и на путу предузетом
ради ступања на рад. Повредом на раду се смарају обољења осигураника настала као
искључива последица неког несрећног случаја или више силе, за време обављања послова,
односно радних задатака или више силе, за време обављања послова, односно, радних
задатака или у вези са њима. Повредом на раду сматра се и повреда коју осигураник
претрпи при обављању послова и задатака у вези с акцијама спасавања или одбране од
елементарних непогода или несрећа, при обављању јавних и других друштвених функција
или грађанских дужности на позив државних и других овлашћених органа, при вршењу
обавезне војне службе и при обављању других послова и задатака за које је законом
утвђено да су од општег друштвеног интереса.
3.1.2. Процена трошкова повреда на раду

Иако је тешко проценити укупне трошкове повреда на раду и професионалних

болести, ипак је то изразито корисно како би се стекао јаснији увид у важност заштите
здравља и сигурности на раду. За високоразвијене земље постоје бројне студије које се
баве том темом. У овом ће се анализирати само мали сегмент укупних економских
трошкова: расходи повреда на раду и професионалних болести, а који се финанцирају
доприносом за заштиту здравља на раду.
Еуростат објављује податке о заштити здравља и сигурности на раду чланице
Еуропске уније (ЕУ) и додатно за Исланд, Норвешку и Швајцарску. Као изворе података
користи базу података и Анкету о радној снази. Подаци су класификовани по
карактеристикама поврећених радника (старости, полу, занимању), делатности и величини
предузећа, врсти повреда на раду и броју дана изостанка с посла.
По подацима за 2013. у ЕУ-у догодило укупно 3,1 мил. повреда на раду. Укључене су
само повреде које су резултирале с више од три календарска дана изостанка с посла.
Највећи удео у броју повреда имала је Немачка (27%), а затим Француска (18%), Шпанија
(12%), Италија (11%) и Велика Британија (8%). Најмање су имале Кипар, Литванија,
Бугарска и Малта, а Хрватска је заузела 11.
Корисно је погледати учесталост повреда на раду на 100.000 запослених Просек ЕУ-
а 2013. био је 1.533 повреде (без повреда са смртним исходом) на 100.000 запослених 1).
Највише је повреда на раду на 100.000 запослених имала Француска, а следиле су је
Португалија и Шпанија. Најмање је повреда било у Румунији, Бугарској и Литванији.
Важно је истакнути статистичке проблеме код повреда на раду:

1) Непотпуно пријављивање у неким земљама чланицама

2) Питање тачности података о броју запослених по делатностима (о чему зависи стопа
учесталости повреда);
3) Различито дефинисани обвезници пријављивања по земљама.
Код првог проблема ради се или о неупућености послодаваца или страху од финанцијске
штете за предузеће због потребног већег улагања у заштиту на раду.
У 2013. у ЕУ-у су се догодиле укупно 3.674 повреде са смртним исходом. У просеку,
развијеније земље ЕУ-а имају мање повреда на раду са смртним исходом. То упућује на
бољу заштиту на раду у тим земљама, али и чињеницу да су тешке повреде и повреде са
смртним исходом готово увек пријављене па је та статистика тачнија.
Користећи Анкету о радној снази, Еуростат објављује и податке о изложености
факторима ризика који негативно утичу на физичко и ментално здравље.

3.2. Релативни показатељи

Релативни показатељи о изгубљеним радним данима су много погоднији за

статистичка праћења и анализе. Могу се изразити индексом тежине повреде као економске
катеогорије која садржи и губитке изражене кроз број радних дана. Директно је сразмеран
броју изгубљених радних дана због повреда и рачуна се стављањем у однос броја
изгубљених радних дана због повреда помножених константом и броја остварених
ефективних часова радника за посматрани период. Такође, може се израчунати и као
производ броја радника и извршених радних часова.
У наставку се на основу рађеног истраживања може сагледати однос између број
изгубљених радних дана и радног ангажовања на појединим радним местима. У
истраживање је укључено 605 испитаника. Испитивану групу чини 448 здравствених
радника. Контролну групу чини 157 административних радника. У испитиваној групи је
било 83 медицинских сестара у примарном здравству (18,56%), 75 медицинских сестара
у секундарним или терцијарним установама које се баве болестима у области интерне
медицине (16,74%), 72 медицинске сестре у секундарним или терцијарним установама
који се баве болестима у области хирургије (16,10%), 76 лекара у примарном здравству
(16,96%), 74 лекара у секундарним или терцијарним установама који се баве болестима
у области интерне медицине (16,51%), 68 лекара у секундарним или терцијарним
установама који се баве болестима у области хирургије (15,17%).
 График број 2. Корелација и регресиона једначина укупног ОСИ скора и броја
изгубљених дана због професионалне болести

Број изгубљених дана због болести је статистички значајно већи код запослених на
секундарном/терцијарном нивоу у односу на запослене на примарном нивоу здравствене
заштите (з=10,56, п<0,001). Запослени на секундарном/терцијарном 57 нивоу су
статистички значајно дуже одсуствовали са посла због повреда на раду (т=6,44, п<0,001).
Број изгубљених дана због професионалне болести статистички значајно је већи код
запослених на на секундарном/терцијарном нивоу у односу на запослене на примарно
нивоу (т=5,23, п<0,001). Експозициони радни стаж је уједначен између две испитиване
групе (п=0,505).13
Табела број 1. Број изгубљених радних дана због болести, повреда на раду и професионалних болести у
односу на ниво здравствене заштите запослених (извор: Konstantinos (L) Lazaridis, Утицај професионалног
стреса на повреде на послу и радну способност медицинског особља)

Lazaridis, К., Утицај професионалног стреса на повреде на послу и радну способност медицинског особља,
13

Ниш 2016.
 Анализом повреда на раду за 2008. годину која је достављена Синдикату у складу са
Колективним уговором установљено је да је највећи број повреда настао на радном месту
(укупно77, од тога 65 лаких и 12 тешких повреда), а најмањи на службеном путу (2 лаке
повреде и 1 тешка) и на другом месту рада ( 3 лаке повреде). Уочен је и значајан број
повреда (укупно 22, 19 лаких и 3 тешке повреде) које су се догодиле на путу од стана до
места рада (долазак на посао).
На жалост у току 2008. године догодила се 1 повреда са смртним исходом. Стопа
инциденције повреда на раду за 2008. годину износи 1,35 што спада у категорију ниске
стопе.
Уколико се анализира стопа инциденције повреда на раду предузећа Телеком Србија
према организационим целинама, може се добити јаснија слика о кретању и стању повреда
на раду у односу на број запослених у тим организационим целинама. Највећу стопу
инциденције повреда на раду у периоду од 2005. до 2008. године има ИДР Север, а
најмању ИДР Југ.
У 2008. години у Друштву су изгубљена 3932 радна дана због повреда на раду
(узимајући у обзир само званично регистроване повреде).
Просечан број изгубљених радних дана по једној повреди на раду у Друштву, у 2008.
години, износи 31,71 радних дана. Ако се анализира број изгубљених радних дана по
једној повреди, по регијама, уочава се да је на регији Београд било изгубљено 27,89 радних
дана по једној повреди, на регији Центар 52,92 радна дана по једној повреди, на регији
Север 20,60, док је у Генералној Дирекцији број изгубљених радних дана по једној повреди
био 45,76.
Просечан број изгубљених радних дана у Друштву по једном запосленом износи 0,43
дана. За организационе целине просечан број изгубљених радних дана по једном
запосленом био је: за Генералну дирекцију 0,39 дана, за ИДР „Београд” 0,38 дана, за ИДР
„Север” 0,59 дана, за ИДР „Центар” 0,81 дан.
По старосној структури запослених уочава се да је највећи број повреда на раду у
2008. години настао код запослених између 40 и 49 година, као и између 30 и 39 година.
У ИДР „Београд” највећи број повреда имају запослени са радним стажом од 15 до 20
година, док укупно гледано за цело Друштво, највећи број повређивања се десио
радницима који имају од 21-31 годину радног стажа.
 Анализом повреда на раду према врсти посла види се да је највише повреда било на
пословима ТТ монтера 53, 21 %, укупно 66 повреда, од којих је у ваздушној мрежи било 30
повреда од којих се једна завршила смртним исходом услед пуцања стуба на регији
Центар. Затим следе послови ТТ монтера у подземној мрежи (кабловци), 24 повреде, а
потом следи 12 повреда ТТ монтера који обављају послове у претплатничкој мрежи.

График бр.3 Анализа повреда на раду предузећа Телеком Србија (Извор: http://www.sindikat-
telekoma.rs/sindikat/zas-na-radu/index.htm)

Поређења ради у Републици Српској прошле године се у области надзора

инспекције рада догодило 13 повреда на раду са смртним исходом и 57 тежих повреда на
раду. Из Инспектората скрећу пажњу послодавцима и радницима да безбедност и заштита
здравља на раду треба да буду основ и почетак сваке радне активности. Републичка
инспекција рада извршила је прошле године 6.301 контролу у Републици Српској, а
неправилности су утврђене у 2.153 случаја или 34 одсто контрола. Послодавцима је
изречено 1.819 мера, којима је наложено отклањање неправилности, а због почињених
прекршаја издато је 837 прекршајних налога у вредности 1.244.560 КМ14.

14
Инспекторат Републике Српске.
3.3 Обрачунски губици исказани у вредносним показатељима

Економски губици се могу поред релативних показатеља израчунати и вредносно.

Оно се врши са два становишта, и то са становишта предузећа и са друштвеног
становишта.15 Основицу за израчунавање ове врсте губитка чине изгубљени радни дани.
Овако добијени подаци у основи служе да би се унапредио у будућности систем заштите
на раду и мера за побољшање радних услова.
Губитак у смислу трошкова за предузеће може се радити на основу укупног прихода
или укупног дохотка. Међутим, у пракси се чешће користи губитак укупног прихода.
Губитак укупног прихода представља производ добијен множењем изгубљених радних
дана због незгода на раду и професионалних болести са просечно дневно оствареним
укупним приходом по једном запосленом у временској јединици за коју се обрачунава.
Губитак укупног прихода израћунава се по формули:

GUP = IRD x UP1

где је:

GUP - Губитак укупног прихода,

IRD - Изгубљени радни дани и
UP1 - Просечно дневно остварени укупни приход по једном запосленом раднику.16

Укупан број изгубљених радних дана због незгода на раду и професионалних

болести представља збир временских губитака насталих због привремене неспособности за
рад, привремене и трајне инвалидности, смртних повреда на раду, телесних оштећења и
лакших повреда на раду. Због великог оптерећења изгубљених радних дана, услед трајне
или привремене инвалидности, смртних повреда и телесних оштећења, исправније би било
да се година обрачуна терети само делом ових губитака, који се односе на годину
обрачуна. На тај начин би резултати били повољни за упоређивање насталих губитака у
различитим временским периодима. Формула која подржава овакав обрачун је:

15
Spasić, D., Nav.delo, str.196
16
Spasić, D., Nav.delo, str.197-198
 UP1=

где је:

UP - Укупан приход остварен у јединици времена која се посматра,

Z - Просечан број запослених и
Rd - Број радних дана остварених у конкретном предузећу.17

3.3. Улагање у заштиту на раду у циљу смањења обрачунских губитака

У последњих петнаестак година број повреда опао, али то није зато што се улагало у
заштиту на раду, већ зато што дуго у привреди и индустрији није било посла. Држава би
требало хитно да почне са давањем стимулације фирмама које поштују мере заштите
радника, што се чини у Немачкој и у Русији. Значи, предузећима која чувају своје
запослене требало би смањити ПДВ на куповину неких машина уз које се наплаћује и
опрема за заштиту радника.
Породицама двојици недавно погинулих радника је дато по 500.000 динара, а сигурно
је да би се са уложених 1.000.000 динара избегла несрећа. Последњих неколико година у
Србији је регистрована 141.000 радника са трајним оштећењима. Њима је укупно на име
одштете исплаћено 2.000.000 евра. Потребно је да послодавци улажу више у заштиту
радника. Послодавци све чешће не пријављују повреде на раду својих радника јер би били
кажњени. Те казне се крећу до 1.000.000 динара.

17
Spasić, D., Nav.delo, str. 198
 Слика 3.1. Несрећа на раду (Извор: http://www.abc.net.au/)

Министар за инфраструктуру Србије препоручује да је неопходно проверити

лиценце и исправност опреме извођача радова како би се смањио број несрећа на
грађевинама у Србији и да до несреће можда не би долазило да радови нису прекинути
због недостатка новца. По његовим речима: „Можда не би било несреће да су се радови
обављали током лета када није било кише и клизишта“.
Према подацима инспекције рада, у првом кварталу 2012. пријављене су 92 повреде
на раду, док је у истом периоду прошле године тај број био већи за 14.
Примера ради, у Крушевцу је број повреда на раду пријављених инспекцији био је
мањи у првом кварталу ове године у односу на исти период прошле године, али разлог
томе није повећана одговорност послодаваца. Упоредивши ове податке са подацима
Републичког фонда за здравствено осигурање, закључује се да послодавци не пријављују
све настале повреде на раду, тако да то може бити један од разлога за благи пад броја
забележених повреда.
Према подацима инспекције рада, у првом кварталу 2012. пријављене су 92 повреде
на раду, док је у истом периоду прошле године тај број био већи за 14. У складу са овим
податком, број поднетих прекршајних пријава за исти период био је мањи за 11.
Инспекција рада је извршила 105 надзора безбедности здравља на раду, којима је
обухватила 4.978 лица, на основу чега је донето 69 решења и наложено 245 мера.
Евидентно да рад на "црно" постоји, али да је тешко доказив због несарадње лица
затечених на послу и могућности антидатирања уговора о раду.
То значи да измене и допуне закона о пензијском и инвалидском осигурању у делу
који се односи на рок доставе пријаве на осигурање, за сада није дао очекиване позитивне
резултате нити је смањио могућност антидатирања уговора о раду.
Најчешће повреде на раду са смртним исходом дешавају у области грађевинарства,
више од 50 одсто, а најчешћи разлози су необезбеђени услови и недостатак опреме за
личну заштиту и безбедан рад.
Током 2016. године било је 29 смртних повреда на раду, било је 13 тешких повреда
на раду са смртним исходом, 774 тешке повреде на раду, обављени су надзори поводом 64
лаке повреде на раду, а инспекција је поднела 62 кривичне пријаве против несавесних
послодаваца. Најчешћи узроци повреда на градилиштима су необезбеђена висина и
некоришћење средстава за заштиту.
Послодавац је тај који треба да обезбеди спровођење свих превентивних мера. У
закону је јасно прописано да ако нису примењене све мере, онда радник може да одбије да
ради.

Слика 3.2. Контролисана радијациона зона (Извор: http://www.politika.rs/sr/)

Послодавци у Јагодини све више пријављују повреде на раду у својим фирмама, што
у претходном периоду није био случај. Већи број пријављених повреда на раду од стране
послодаваца указује и на постојање веће одговорности послодаваца да повреде на раду
уредно пријављују инспекцији рада.
За седам месеци ове године, инспектори су у Поморавском округу извршили 48
инспекцијских надзора поводом тешких, колективних и лакших повреда на раду, којих је
отприлике толико било и прошле године у истом периоду.
Приликом надзора инспектори рада уочена је и то да је узрок непажња и небрига
запослених у поступцима рада, непридржавање прописаних правила и процедура у раду,
као и некоришћење личне заштите при раду: шлем, рукавице, наочаре, кецеља... иако су
исти дати на употребу запосленима.
Примера ради, сваки трећи радник који је прошле године у Републици Српској
изгубио живот на радном месту није био упознат са опасностима посла који је обављао, а
највише их страда у високоризичним делатностима попут грађевинарства и дрвне
индустрије. Према подацима Инспектората РС, поред 57 случајева тежег повређивања
запослених, забележено десет повреда на раду са смртним исходом. Четири смртна
случаја десила су се у шумарству и дрвној индустрији, три у грађевинарству, један у
хемијској индустрији, два у осталим делатностима. У погледу обучености радника за здрав
и безбедан рад на радном месту, за три нису предочени докази да су прошли обавезну
обуку, а један радник није имао регулисан радноправни статус. Два послодаваца нису
испунили законску обавезу и донели акт о процени ризика на радном месту.
У области заштите на раду је проведено 2.159 контрола, те да су инспектори у 894
случаја утврдили неправилности. Најчешће неправилности односе се на пропусте у
погледу организације и спровођења мера заштите на раду, примену превентивних мера,
оспособљеност радника, те на пропусте у придржавању и спровођењу техничких норми
заштите на раду. Из Савеза синдиката РС упозоравају да је број случајева лакшег и тежег
повређивања, те смртног страдања људи на радном месту већи од званичних података.
Многи случајеви остану непријављени, јер је послодавцима битно да сакрију скандал,
а раднику да задржи посао због чега пристаје на решавање проблема у кругу предузећа.
Посебан проблем је што радници не пролазе неопходну обуку, посебно кад је реч о
ризичним пословима, те чињеница да на таквим пословима често раде без заштитне
опреме. Из Уније удружења послодаваца РС поручују да је велики број правилника и
прописа из ове области донесен реда ради, што не доприноси заштити на раду.
 Највише страдају на крају прве смене. Посматрано по годинама старости смртно
страдалих радника, углавном су то људи између 30 и 40, те преко 50 година. Петак је дан
када су се повреде са смртним исходом највише дешавале. У повреде на раду убрајају се и
оне које се догоде приликом доласка на посао и одласка с посла, што значи да се нису
догодиле на конкретном радном месту.

3.4. Предлог мера које се могу предузети за смањење обрачунских губитака

На први се поглед може чинити како приходи од доприноса за заштиту здравља на

раду, који терети послодавце, знатно премашују расходе у ту сврху. Међутим, будући да
су подаци о издацима за здравствену заштиту за повреде на раду и професионалне болести
непрецизно евидентирани јер све до тренутка признавања терете обвезно основно
осигурање без додатних специфичних анализа није могуће рећи колики су тачно расходи
за заштиту здравља на раду. Стога би требао обухватити свеукупне трошкове здравствене
заштите у тренутку настанка. Потребно је формирати засебан пословни фонд за
здравствено осигурање за случај повреда на раду и професионалне болести.

Предлог мера које се могу предузети:

признати пријављене повреде на раду и професионалне болести у журном поступку

(у 2015. само 15% пријава озљеда на раду није било признато);
трошкове здравствене заштите одмах теретити на фонд Заштите здравља на раду,
чим је особа изјавила да се ради о повреди на раду или професионалној болести;
припремити методологију књижења/терећења за материјалне трошкове,
након претходних мера преиспитати висину стопе доприноса за заштиту здравља на
раду;
унапредити информатички систем тако да се расходи могу пратити по делатностима
и свим наменама;
ускладити податке о броју повреда на раду у националној статистици. 18

4. ПОДАЦИ О СТАЊУ ЗАШТИТЕ НА РАДУ

18
Баћун, М., Допринос за заштиту здравља на раду | Институт за јавне финанције
4.1. Статистички подаци о несрећама на раду

Сваке године у Европској унији умире око 165.000 људи у несрећама на раду или
због здравствених обољења повезаних са радом, док у Србији годишње у несрећама на
послу страда око 40 људи. У свету се 28. априла обележава Дан безбедности и здравља на
раду.
У ЕУ годишње умире 5.580 људи у несрећама на раду, показују подаци европске
статистичке службе Еуростат, које је на свом сајту објавила Европска агенција за
безбедност и здравље на раду. Према подацима Међународне организације рада, 159.500
људи умире сваке године у ЕУ од болести повезаних са радом.
Европска агенција за безбедност и здравље на раду је навела да то значи да свака три
и по минута неко у ЕУ умире од узрока повезаних са радом. Статистике, такође, показују
да многи радници и послодавци нису свесни ризика са којима се суочавају или не знају
како да их отклоне. Према стратегији Европске уније за здравље и безбедност на раду за
2007-2012. број несрећа на раду у том периоду би требало да се смањи за четвртину.
У претходном периоду, од 2002. до 2004, број несрећа са смртним исходом смањио се
за 17%, а број несрећа због којих је радник одсуствовао три или више дана за 20%.
Напредак је међутим био неуједначен у односу на земље, компаније и категорије радника.
Стратегијом је предвиђено да чланице ЕУ побољшају и поједноставе законодавство у тој
области и примену тих закона у пракси, спроведу националне стратегије које би биле
усмерене на секторе и компаније у којима је било највише несрећа и да боље процењују
евентуалне ризике на раду.

Табела4.1. Извештај о повредама на раду и професионалим обољењима, у периоду од 2009. до 2012. године.19

Извештаји/Година 2009. 2010. 2011. 2012.

19
Стратегија безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2013. до 2017. године, Сл.
гласник РС“, бр. 100/2013. стр. 23
 Повреде на раду 9.391 8.670 10.247 6.765

Професионална
7 3 7 6
обољења
Обољења у вези са
3 5 4 -
радом

Међународна организација рада (МРО) укључује се у глобалну кампању на захтев

Покрета синдикалних организација, од 2003. године, промовишући стварање глобалне
превентивне културе сигурности и здравља на раду, извршавајући своје обавезе и
одговорност за спречавање смртности, повреда на раду и болести у вези с радом, те
осигурањем безбедног повратка својим домовима и породицама свим радницима након
радног дана.
Широм света државне институције, синдикалне организације, удружења послодаваца,
стручњаци сигурности и здравља на раду организују разне активности поводом овога дана.
Пратећи дефиницију СЗО која указује да здравље није само одсуство болести, промовише
се значај превенције повреда на раду и професионалних болести широм света.
Тема Светског дана сигурности и здравља на послу 2017. године је посвећена
доприносу имплементацији УН циљева одрживог развоја, посебно циља број 8,
фокусирајући се на критичну потребу да државе унапреде своје капацитете прикупљања и
употребе поузданих података о сигурности и здрављу на раду. Важност је наглашена
предлогом да се кампања спроводи читаве године, и у свим земљама.
Сваким радним даном у свету у просеку умире око 6.300 особа као резултат повреде
на раду или болести у вези с радом, што годишње представља више од 2.3 милиона смрти.
Годишње се региструје око 320 милиона несрећа на раду. Међународна организација рада
има намеру да подстакне свесност о димензијама и последицама незгода, повреда и
обољења у вези с радом на светском новоу. Такође, жели да промовише значај сигурности
и здравље свих радника на међународним скуповима, као и да стимулише и подржи
практичне акције на свим нивоима.
Глобална незапосленост порасла је са 170 милона у 2007. на око 202 милиона у 2012.,
од тога око 75 милиона младих жена и мушкараца. Готово 2,2 милијарде људи живе испод
границе сиромаштва од УС $ 2 и да је искорењивање сиромаштва могуће само кроз
стабилна и добро плаћена радна места. За глобално тржиште потребно је у 470 милиона
радних места на тржишту рада између 2016. и 2030. године.
Радници представљају половину светске популације, старости од 16 – 67 година, која
највише доприноси економском и социјалном развоју друштва. Међутим, широм света,
милиони мушкараца и жена раде под лошим и штетним условима. Упркос доступности
ефективних интевенција за превенцију утицаја великог броја штетности на раду као и
метода заштите и промоције здравља на радном месту, приметне су велике разлике између
поједних држава, па и унутар њих самих, по питањима која се тичу здравственог стања
радника као и изложености професионалним ризицима.
Неке од чињеница на светском нивоу којима располаже Међународна организација
рада (МОР):
више од 2 милиона радника годишње умире од болести у вези с радом,
више од 321 милион незгода годишње због опасности у вези рада,
сваких 15 секунди умире један радник због несреће или болести у вези рада,
сваких 15 секунди 153 радника у свету се повриједи у незгоди у току обављања
посла.

На основу података Европске Агенције за статитску (Еуростат) свеукупно је у

Европској заједници у 2014. години у просеку регистровано 2,3 несрећа на раду са
смртним исходом на 100.000 запослених (ЕУ 28), док је у истом временском периоду
забележено укупно 1.642 несрећа на раду на 100.000 запослених, које нису резултирале
смртним исходом. До 2030. године, очекује се да ће радници од 55 до 64 године старости
чинити 30% .
Узрок постојања полне разлике у односу на појаву повреда на раду се може
приписати чињеници да више мушкараца него жена чини радну снагу. Европска кампања
је започела 2016 и наставља се ове године, а посвећена је здрављу за све, на свим радним
местима и за све добне групе, тј. за раднике свих старости.

4.2. Индикатори стања сигурности и здравља на раду

 Индикатори стања сигурности и здравља на раду обезбеђују оквир за процену нивоа
до којег су радници заштићени од ризика и штетности на раду. Они користе предузећима,
владама и другима да формулишу политике и програме за превенцију настанка повреда на
раду, професионалних обољења и смртних исхода, као и за праћење имплементације ових
програма и скретања пажње на подручја с повећаним ризиком као што су одређена
занимања, врсте индустрије или локације рада.
КПИ, кључне показатељи, морају бити релевантни за менаџере, односити се на
перформансе сигурности и здравља на раду и треба да буду разумљиви.
Они обухватају следеће индикаторе:
Индикатори капацитета: број инспектора или здравствених професионалаца који се баве
сигурношћу и здрављем на раду.
Индикатори активности: број дана трајања одговарајућих тренинга, број обављених
прегледа.
Индикатори исхода: број повреда на раду и професионалних болести, број
болесних/повређених радника и број изгубљених радних дана

5. ПСИХОЛОШКА ПОЗАДИНА ПОВРЕДЕ НА РАДУ – ЗАШТО СЕ ЉУДИ

ПОВРЕЂУЈУ НА РАДУ

Ако се под личношћу подразумева јединствена комбинација биолошки датих и

стечених особина које су у интеракцији, онда се може тврдити да те особине одређују
карактеристично и доследно понашање. То понашање непосредно пре доживљене
повреде може да буде условљено како темпераментом тако и карактером особе. Не треба
заборавити да је физичко и здравствено стање део процеса душевног исцрпљивања, а то
такође може да буде иницијална каписла за неку повреду.

Слика 5.1. Повреда на радном месту

(Извор: http://www.restitucija.com/services/nezgode-na-radnom-mestu/)

5.1. Тенденције повређивања

Поједини радници се чешће повређују на радном месту од других иако обављају

исте послове и у истим условима рада. Такву тенденцију повређивања код неких људи
врло је тешко објаснити. Није лако утврдити зашто су неке особе индивидуално склоније
повређивању, односно у чему лежи индивидуални афинитет повређивања. Стручњацима
за безбедност и здравље на раду је познато да постоје различите способности и понашања
људи. Склоност ка повреди је уствари непоседовање оних способности и својстава који
су у датом моменту важни за сигуран и безбедан рад. Радници који не поседују те
способности и својства доживе већи број повреда од радника који их поседују. Такође је
познато да је вероватноћа повреде на раду највећа када је вероватноћа грешке у раду
највећа. Субјективно изазвана повреда је уствари “кажњена грешка”. Занимљиво је да
људе који су склони повредама на раду често погрешно сматрамо људима који само
 немају среће. Али то није тако, јер у непредвидивим ситуацијама емоционалне
потешкоће узрокују неприлагођене психо моторне реакције, што доводи до повреде на
раду.
Број повреда на раду опада како у функцији старења тако и у функцији радног стажа.
Већи број повреда имају млади људи, јер се чешће излажу ризичном начину рада и
агресивнији су од старијих. Старији чешће доживе повреду на комплексним радним
местима која захтевају брзо препознавање опасне ситуације и брзо доношење одлуке о
акцији, јер старијима треба дуже да перцепирају и организују реакцију, па чешће и греше.
У пракси, врло често, ово се објашњава тиме да људи по својој природи нису једнако
пажљиви, односно да постоје изразито непажљиви радници, па се као узрок повреде
наводи “непажња радника”.
Пажња је активност, односно активан однос према одређеним појавама. Она може да
буде усмерена према појавама, околини у којој се крећемо и живимо или на наше
емоције, доживљаје, представе и друге појаве нашег унутрашњег живота. Уколико је
пажња усмерена на унутрашњи живот интензивнија, утолико је слабија према околини па
ће вероватноћа повређивања бити већа. Зато је вероватније да ће емотивне особе пре
доживети повреду него особе које је теже инспирисати.
У немогућности (или незнању) да се открију (или прикрију) прави узроци повреде на
раду најчешће се користи опробани рецепт и напише “непажња радника” у рубрици о
узроку повреде. На одређен начин кривица и одговорност се пребацује на самог
повређеног радника, а оправдава руководилац, односно послодавац.

5.2. Утицај темперамента на изгубљене радне дане због повреда на раду

Темперамент раника је од утицаја на обрачунске губитке исказане у натуралним

показатељима. Из тог разлога у наставку ћемо сагледати како исти утиче на склоности ка
повређивању.
Под темпераментом се најчешће подразумева карактеристичан начин емоционалног
реаговања неке особе. Брзина, интензитет, трајање и врста реакције неке особе зависиће од
њеног темперамента. Најпознатија је подела на четири типа темперамента: сангвиничан,
флегматичан, колеричан и меланхоличан. Сангвинична особа се одликује брзим,
краткотрајним емоционалним реакцијама, лако мења расположење, склона је оптимизму и
ведра. Колеричан темперамент испољава снажне емоције, импулсивност и напраситост и
тешко контролише афекте. Флегматик реагује ретко, слабо изражава емоције, миран је и
сталожен без наглих промена у емотивном доживљавању и реаговању. Меланхолични
темперамент има ретке али изузетно интензивне емотивне реакције, које дуго трају. Има
тенденцију ка негативним емоцијама, осећају туге и забринутости.
Ова подела, иако недовољно осетљива на све могуће варијације људског реаговања,
представља основе по којима се може пратити емоционално реаговање људи. Обично се
тврди да је темперамент урођена карактеристика која се делимично мења током живота
особе и оплемењује сва њена стечена искуства. Разлике у темпераменту код људи се
објашњавају разликама у организацији рада нервног система. Заговорници теорија учења
се неће сложити да је темперамент непроменљив у људском функционисању и покушаће
да докажу како се одређеним начинима тренинга може утицати чак и на промену тока
функционисања аутономних биолошких функција организма.
Ипак, темперамент није само скуп стечених особина, већ је претежно условљен
наследним особинама и његов развој зависи од функционисања вегетативног нервног
система и жлезда са унутрашњим лучењем. Имајући то у виду, као и учење да је при
обликовању темперамента утицај социјалних фактора веома мали, пред стручњацима за
безбедност и здравље на раду се налази скоро нерешив проблем. Како променити стечене
и наследне особине радника који је склон повредама на раду и оспособљавањем за
безбедан и здрав рад деловати превентивно? Да ли је уопште могуће особу која се одликује
спором перцепцијом, брзим и краткотрајним емоционалним реакцијама, тренинзима и
оспособљавањем преобразити у мирну и сталожену особу без наглих промена у емотивном
доживљавању и реаговању? Да ли је уопште могуће обуздати темперамент доброг и
продуктивног радника који је склон брзом, често и непромишљеном раду? Одговори на
ова питања још увек нису прецизно утвђени.

5.3. Утицај карактера појединаца на обрачунске губитке исказане у натуралним

показатељима

Карактер је спој различитих особина појединца које дају целокупну слику о тој
особи. О њему можемо да говоримо само онда када имамо на уму спојеве којим је човек
везан за околину. Тај социјални аспект у структури личности је предмет нашег
интересовања, јер покушавамо да сагледамо везу између карактера и узрока повреде на
раду.
Однос према другим људима изражава се одређеним цртама карактера које познајемо
као искреност, агресивност, егоизам, односно себичност, односно несебичност, или
обзирност. У недостатку истраживања на овом пољу, тешко је било коју наведену особину
појединца довести у узрочну везу са повредом на раду.
То се не може рећи за однос појединца према раду који се огледа, између осталог:
марљивошћу, лењошћу, упорношћу, колебљивошћу, одговорношћу или неодговорношћу.
Неке од ових особина могу имати, по принципу процене ризика, знатан утицај и
претпоставку будућег догађаја. Будући догађај – опасност која прети марљивом
радохолику је повреда на раду, јер време експозиције опасношћу појединца склоном
марљивом раду знатно је дуже од времена излагања опасношу неодговорног појединца.
Однос према самоме себи човек изражава самопоуздањем, односно његовом
супротности коју називамо несигурност. Једна и друга особина појединца, у комбинацији
са другим карактерним цртама, могу допринети повреди у датом тренутку. Важна црта
карактера је самокритичност, односно некритичност, која се изражава код вредновања
личних поступака јер је познато да је број појава које су могле да изазову повреду далеко
већи од самог броја повреда на раду.
Мада се мазохизам не може објашњавати само жељом за патњом, посматрањем како
се неки радник, и поред тога што је оспособљен за безбедан и здрав рад, излаже опасности
обављајући своје послове, може се размишљати о томе да мазохизам код тих особа није
превазиђен.

5.4. Душевно исцрпљивање

Када анализирамо повреду на раду и утврдимо један или више узрока скренуте
пажње са радних операција на нешто друго, не можемо као узрок повреде навести
“непажња радника” јер сасвим је природно да човек у појединим фазама рада, обављајући
рутинске и монотоне послове уз монотипне покрете, размишља о нечем другом, односно
обавља послове са скренутом пажњом. То је уствари само последица динамике
унутрашњих функционалних стања организма.
Претпоставка да не постоје организациони и техничко-технолошки аспекти
повређивања су на жалост веома имагинарни, па се веома често као узрок повреде на раду
наводи “непажња”, чак и онда када је очит узрок повреде на раду – непоштовање, односно
непримењивање утврђених процедура и мера за безбедан и здрав рад.
И на крају можемо са разлогом закључити да човек, што више живи и ради у лошим
условима, све више свој дух троши. Тада радост, жалост, нада, жеља, изненађење све више
нестају. Људе осваја апатија, јер физичко и здравствено стање је само процес душевног
исцрпљивања. И то може бити узрок повреде.

6. ИНВЕСТИЦИЈЕ У ЗАШТИТУ НА РАДУ

6.1 Накнадне (додатне) инвестиције

И поред значаја превентивних мера у области заштите на раду, које имају за циљ
спречавање повреда и болести, није ретка појава да се посао обавља у неповољним
условима, тако да је ризик повређивања и обољевања радника у таквим срединама увек
присутан. У таквим случајевима може врло лако доћи до повреде или болести, а то је
уједно и основни разлог да се у таквим предузећима спроведу додатне инвестиције које
имају карактер накнадних инвестиција. Искуства из праксе су показала да су накнадна
прилагођавања средстава за рад и објеката мерама заштите на раду мање квалитетна и
ефикасна и да повећавају трошкове пословања. Ово из разлога што су додатне мере
заштите на раду обично скупље јер накнадна средства, а за време реконструкције
искључују се машине из процеса производње. Иначе додатне мере заштите на раду
примењују се обично кад неко настрада или после већих удеса и колективних незгода на
раду.
Када се ради о додатним инвестицијама у области заштите на раду значајно је да се
оне ефикасно и брзо предузимају, јер свака неодлучност у овом погледу може
проузроковати низ негативних последица. Осим тога, мора се имати у видуи чињеница да
свака додатна мера заштите на раду не изискује увек и ангажовање великих новчаних
средстава. У извесним случајевима се и минималним улагањима могу постићи врло велики
ефекти.

6.2 Инвестиције у заштиту на раду према намени улагања

Инвестиције у заштиту на раду могу се поделити и према намени улагања. Према
овом критеријуму разликују се три основне групе инвестиција:20
 инвестиције у непосредну заштиту,
 инвестиције у друштвени стандард и
 инвестиције у социјалну заштиту.
Инвестиције у непосредну заштиту
Инвестиције у непосредну заштиту обухватају све оне инвестиције чији је основни
задатак да непосредно утичу на спречавање појаве повреда на раду и професионалних
болести. Ова врста инвестиција обухвата улагања у:
 личну заштиту,
 здравствену заштиту и
 техничку заштиту.

Инвестиције у личну заштиту

Инвестиције у личну заштиту класификују се на инвестиције у средства:
 личне заштите и
 колективне заштите.

Радник је у обављању радних задатака често изложен различитим ризицима који

могу да угрозе његов живот и здравље. Ризици су различити и зависе од више чинилаца –

20
Spasić, D., Ekonomika zaštite na radu, Grafika “Galeb”, Niš 2003.
од делатности, радног места, врсте послова који се на њему обављају, услова рада и др.
Достигнути степен развоја технике и технологије није омогућио да се увек остваре
безбедни услови рада, већ да се даље јављају разне опасности и штетности.
С обзиром да у знатном броју привредних и других делатности није могуће
остварити безбедне услове рада, то се за таква радна места прописују различите мере и
средства заштите радника. Једна од важнијих мера заштите на раду је лична заштита
радника. Овај облик заштите се остварује помоћу тзв.средстава и опреме личне заштите,
као посебног облика заштите на раду.
Средства личне заштите обухватају сва средства и опрему коју радници
индивидуално користе у процесу рада, у циљу спречавања настанка повреда,
професионалних обољења и других штетних последица.
Значи основна намена средстава и опреме личне заштите на раду је да служе за
заштиту онога ко их користи, а не и других лица. На овакав закључак упућује и њихов
назив средства и опрема личне заштите због чега се често пута сусреће и назив „лична
заштитна средства“.
У данашњим условима рада употреба средстава личне заштите обавезна је на свим
пословима на којима прети стална и привремена опасност од механичких, хемијских,
радиолошких и других здравстених оштећења радника. Због тога средства личне заштите
на раду представљају тзв.последњу линију одбране радника у недостатку потпуне
техничке заштите или немогућности замене технолошких процеса мање штетним.
Да би се средства и опрема личне заштите на раду омогућавала што већу и потпунију
заштиту, то она морају да испуњавају одређене захтеве. Наиме, средства личне заштите на
раду треба да: 21
 ефикасно и успешно у целини заштите радника од одређене штетности или да
заштити део његовог тела за које средство заштите намењено, односно да штетности
сведу на дозвољену меру,
 раднику не причињавају додатне напоре при употреби и омогућавају лаку
покретљивост делова тела при обављању радних операција или задатака,
 немају неугодан мирис и не надражује кожу и дисајне органе,
 задовољавају естетски критеријум и не пуштају боју у току употребе,

21
Kalezić, A., Zaštita na radu, Uprava za kadrove, Podgorica 2010.
  квалитетом и дужином трајања одговарају захтевима стандарда.

Средства и опрема личне заштите на раду могу бити врло различита. У теорији и
пракси средства и опрема личне заштите се најчешће класификују по:
 врстама опасности и штетности од којих се штити радник и
 ономе чему служе, односно шта се са њима заштићује.

Средства и опрема личне заштите на раду која се користе за заштиту од различитих

опасности и штетности класификују се на:
 средства за заштиту од физичких опаснсоти,
 средства за заштиту од хемијских опасних материја и
 средства за заштиту од биолошких опасних материја.

Средства и опрема личне заштите на раду се према ономе чему служе, односно шта
се са њима заштићује, класификују се на:
 средства и опрема за заштиту главе,
 средства и опрема за заштиту очију и лица,
 средства и опрема за заштиту слуха,
 средства и опрема за заштиту органа за дисање,
 средства и опрема за заштиту руку,
 средства и опрема за заштиту ногу,
 средства и опрема за заштиту ручног зглоба, рамена и кичме,
 средства и опрема за заштиту трбушних органа,
 средства и опрема за заштиту тела,
 средства и опрема за заштиту од јонизујућих зрачења,
 средства и опрема за заштиту неповољних атмосферских утицаја,
 средства и опрема за заштиту од дављења у води и заштитне креме.

У наставку се налази табела са основим средствима личне заштите.

Табела 6.1: Основна средства личне заштите
Електроизолационе чизме пружају кориснику
додатну заштиту кориснику при раду на
местима на којима постоји опасност од
електричног удара тако да их користе
електричари, радници на одржавању трафо-
станица, радници у електродистрибуцији,
радници на железницама, итд.
ПВЦ ципеле са челичном капом и челичним
листом, антистатик, противклизни
ПВЦ/нитрилни ђон је лепљен и шивен са
горњиштем, отпоран је на уља и
угљоводонике и има апсорбер енергије у
области пете.
Маска за цело лице и полумаска за лице.
Користе се у хемијској индустрији,
фармацеутској индустрији, петрохемијској
индустрији, нафтној индустрији, пестициди.

Плетене бешавне рукавице од мешавине

модификованих стаклених влакана,
спандекса и најлона, са слојем ХЦТ нитрила
на длану и прстима, имају отпорност на
просецање ниво 5. Погодне за употребу у
машинској индустрији, индустрији стакла, за
рад са оштрим предметима где постоји
опасност од повреде због просецања.
Заштитни шлем МК1, дизајниран за
генералну употребу, произведен од ХДПЕ са
УВ стабилизатором, подесиви полиетиленски
уложак са качењем на 6 тачака, лаган и
удобан за ношење. Користи се у
грађевинарству, шумарству, металској
индустрији, електроиндустрији,
површинским ископинама, итд.
Антифони подешавајући, удобне пенасте
АБС наушнице, предвидјени за ношење у
току целог радног времена, хигијенско
паковање. За употребу у индустрији,
градјевинарству, пољопривреди. Користи се
у индустрији, компресорским станицама,
машинским постројењима, градилиштима, на
пистама, у ауто индустрији, исвуда где бука
прелази дозвољени ниво ...
Заштитне наочаре од поликарбонатног
стакла, антимаглин (АМ), имају широко
видно поље и могу се носити преко
диоптријских наочара, пенасти ПВЦ рам
омогућава перфектно налегање. Имају
широку еластичну траку за подешавање
обима, пружају заштиту од прашине,
течности, топљеног метала и чврстих
ужарених честица. Прикладне за заштиту
очију од прашине, течности, топљеног
метала и чврстих честица.
 Средства колективне заштите су она која омогућавају одређену заштиту већој групи
радника, а као што су нпр.: клима, инсталације, заштитне мреже (слика 6.1, заштитне
ограде (слика 6.2), ), уређаји за отпрашивање (слика 6.3) итд.

Слика 6.1: Заштитна мрежа за градилиште

Извор: хттп://www.алфапласт.рс

Слика 6.2: Заштитне ограде

Извор: хттп://www.алфапласт.рс

1
 Слика 6.3: Уређаји за отпршивање
Извор: хттп://www.домес.хр

Важно је напоменути да се осим личне и колективне заштите морају обезбедити и

озаке за безбеденост и здравље на раду, које имају за циљ да информишу и подсете
раднике и лица у непосредној радној околинии о мрама безбедности којих се морају
придржавати. Ознаке не предстваљају велику инвестицију, а значајно доприносе у виду
обавештења и упозорења на одеређене опасности, према чему играју важну улогу у
безбедности. У табели 6.2 се налазе основне ознаке које се примењују за покретна и
привремена градилишта.

Табела 6.2: Ознаке за градилишта

ОЗНАКА НАЗИВ МЕСТО ПОСТАВЉАЊА

ЗАБРАЊЕН УЛАЗ Поставља се на улаз у градилиште како

НА ГРАДИЛИШТЕ би се спречио улазак незапослених лица

2
 Поставља се на огради градилишта како
PAŽNJA
ПАЖЊА би се упозорили непосредни пролазници
GRADILIŠTE
ГРАДИЛИШТЕ на радове у непосредној близини и на
градилишту

PEŠACI PREĐITE NA
DRUGU STRANU ПЕШАЦИ
ULICE
ПРЕЂИТЕ НА Поставља се на огради градилишта уз
ДРУГУ пешаку стазу.
СТРАНУ УЛИЦЕ

ОБАВЕЗНА
Поставља се на улаз у градилиште .
ЗАШТИТА ГЛАВЕ

ОБАВЕЗНА
УПОТРЕБА
Поставља се на улаз у градилиште .
ЗАШТИТНИХ
ЦИПЕЛА

ОБАВЕЗНА
УПОТРЕБА Поставља се на скелама и прилазима
ЗАШТИТНОГ крову
ПОЈАСА

Поставља се у зони транспорта дизалице

ОПАСНОСТ
и материјала са другом опремом за рад.
ВИСЕЋИ ТЕРЕТ

ОПАСНОСТ ОД Поставља се у непосредној близини

ПАДА ПРЕДМЕТА радова који се изводе на висини (радови
СА ВИСИНЕ на крову, радови на скели и сл).

3
 ОПАСНОСТ Поставља се на разводне ормаре и у
ЕЛЕКТРИЧНА близини електричнин инсталација под
СТРУЈА напоном

Поставља се на пешачку стазу и

РАДОВИ НА ПУТУ
саобраћајницу уз градилиште

Поставља се на пешачку стазу и

ПАЖЊА
саобраћајницу уз градилиште, у близини
ОПАСНОСТ
ископа, радова на висини и сл.

6.3 Инвестиције у здравствену заштиту

Инвестиције у здравствену заштиту имају за циљ очување здравља и радне

способности радника. Ове инвестиције имају карактер превентивне заштите, а
обухватају:22
 изградњу здравствених објеката,
 набавку медицинске опреме,
 организовање прве медицинске помоћи,
 обезбеђивање хигијенских услова рада,
 здравствене прегледе радника,
 рехабилитацију и опоравак радника итд.

Циљ прве медицинске помоћи је да се последице повреда које настаје у току рада
сведу на што мању меру, да се одржи живот повређеног и да се спрече накнадне
компликације (инфекције ране, повреда крвних судова и нерава, крварења, гушења и сл.).
Обезбеђивање хигијенских услова рада је важно за спречавање настанка незгода и
повреда на раду. Наиме, добро одржавање хигијене доводи до:
 мањег броја повреда на раду,

22
Aranđelović, M., Jovanović, J., Medicina rada, Medicinski fakultet Niš, Niš 2009.
4
  подизања радног морала,
 повећања продуктивности и
 високе ефикасности.

Предузеће је дужно да сваког радника упути на одговарајући лекарски преглед који

може бити:
 претходни,
 периодични,
 систематски,
 контролни и
 ванредни.

Претходним лекарским прегледима утврђује се здравствена способност радника и

даје оцена о испуњавању услова за распоређивање на одређено радно место.
Професионалним лекарским прегледима утврђује се здравствено стање радника и
даје оцена о испуњавању услова за даљи рад на одређеном радном месту.
Опоравак и рехабилитација повређених и оболелих радника имају за циљ да
радницима поврате претходно здравствено стање, физичку спремност и радну способност,
тако да након тога могу и даље да обављају радне задатке које су извршавали пре настанка
повреда на раду или обољења.
На основу „Правилника о начину пружања прве помоћи, врсти средстава и опреме
који морају бити обезбеђени на радном месту, начину и роковима оспособљавања
запослених за пружање прве помоћи“, („Сл. гласник. РС“, број. 109/16), наводи да је
послодавац дужан да обезбеди пружање прве помоћи, да оспособи одговарајући број
запослених који ће увек бити на располагању за пружање прве помоћи.
Мора се обезбедити превоз запослених, у случају повреде или изненадног обољења,
ради обезбеђивања лечења. Средства и опрема за пружање прве помоћи морају да се
налазе и да буду доступна на свим местима где услови рада то захтевају и обележена у
складу са прописима. Неопходно је да се обезбеди зидни ормарић или преносиву торбу за
пружање прве помоћи у радним просторијама и просторима намењеним за рад на
отвореном. Један ормарић или преносива торба за пружање прве помоћи довољни су

5
до 20 запослених, од 20 до 100 запослених и даље на сваких 100 запослених, још по
један ормарић или преносива торба.

Слика 6.4 Иглед преносиве торбе и ормарића за прву помоћ

ЗАКЉУЧАК

Професионалне болести, као и повреде на раду, доста често су праћене одсуством

са рада, хаваријама, па се на тај начин стварају издаци и трошкови због тога што радник не
ради, због застоја који се јављају у самој производњи и што огромна средства морају да се
издвоје за лечење самих радника, затим због недостатака његове зараде, као и осталих
задатака и трошкова који падају на терет социјалног осигурања и послодавца.
Финансијска контрола у предузећу јесте посебан вид стручне контроле чији је
основни задатак праћење, испитивање, оцењивање и кориговање свих послова које обавља
финансијска функција предузећа. За успешну финансијску контролу од изузетног значаја
су показатељи. Потребно је упознати се са најчешћим како би се адекватно разликовали.
6
 Важно је у предузећима приступити праћењу губитака који настају у току самог
процеса рада. Обрачунски губици настају по основу повреде или обољења радника и
односе се само на предузећа. Они се могу изражити натурално и вредносно. Уколико
пођемо од могућности упоређивања података, натурални показатељи могу бити апсолутни
и релативни. Апсолутни показатељи се заснивају на броју изгубљених радних дана.
Релативни показатељи о изгубљеним радним данима су много погоднији за статистичка
праћења и анализе.
Осим обрачунских губитака, који се јављају искључиво као последица изгубљених
радних дана непосредно повређених или оболелих радника у предузећима, јављају се и
други губици. У ове губитке улазе и они који су настали због престанка рада радника који
су се налазили у непосредној близини, када је повреда настала, због пружања помоћи
повређеном раднику, опадању радног морала и сл.
Уколико је пажња усмерена на унутрашњи живот интензивнија, утолико је слабија
према околини па ће вероватноћа повређивања бити већа. Човек, што више живи и ради у
лошим условима, све више свој дух троши. Тада радост, жалост, нада, жеља, изненађење
све више нестају. Људе осваја апатија, јер физичко и здравствено стање је само процес
душевног исцрпљивања. Зато је потребно деловати превентивно на узроке а не накнадно
на последице јер су економске и духовне штете у накнадном деловању немерљиво веће.

Стање у овој области је посебно сложено у земљама транзиције. Осим недовољно

развијене свести о значају безбедности и здравља на раду, разлог за то се налази и у
чињеници да многе од тих земаља не могу да обезбеде средства потребна за спровођење
закона и подзаконских аката из ове области, као и за поштовање међународних норми и
стандарда. Као последица оваквих појава, долази до учесталих обољења и повреда на раду,
што имају мултиплицирајуће негативно дејство како на запосленог, тако и на организацију
и на читаву привреду у једном друштву.
Хуманизација рада у интересу је свих учесника у привредном животу, како
послодаваца, синдиката, запослених, па и саме државе. Средства неопходна за безбедност
и здравље на раду се не могу третирати као трошак, јер се унапређивањем ове области
чувају људски животи, спречавају повреде на раду, обезбеђује здравија и безбеднија
животна средина, али и већа продуктивност рада, производња и профит, па тиме и прогрес
у целини. Пожељно је да у сваком савременом предузећу постоји сектор који се бави
7
заштитом запослених на раду и њиховом безбедношћу. Њихова улога би била вишеструка
(социјална, хумана, друштвена).
Кроз овај рад се уочава који су то све економске последице које може да изазове
неадекватна заштита запослених. Задатак оних који се баве заштитом на раду био би
заједничко настојање да се заштити право запосленог на одговарајуће услове рада и
безбедности његове егзистенције у радном окружењу, потом заштита имовине предузећа
од штета као и да се нађу најповољнији начин за финансирање евентуалних губитка и
издатака, ако и до њих дође. Без обзира на положај у организацији, ово одељање не сме да
буде изоловано, већ напротив, треба да одржава комуникацију са осталим секторима и да
их укључује у свој рад.

ЛИТЕРАТУРА

1. Adam, H. : „Longman Concise Dictionary of Business English,“ Longman, 1985.

2. Aranđelović, M., Jovanović, J., Medicina rada, Medicinski fakultet Niš, Niš 2009.
3. Atkinson, A,A, Kaplan, S,R., Young, S,M,: „Management Accounting“, Fourth Edition,
Pearson Education International, New Jersey, USA, 2004.
4. Bannock, G, Bather, R, Rees, R,: „The Penguin Dictionary of Economy“, Penguin Book,
Harmodswort, 1973.
5. Баћун, М., Допринос за заштиту здравља на раду | Институт за јавне финанsије
6. Đukić, D.,: „UVOD U FINANSIJSKI MENADŽMENT“, Institut ekonomskih nauka,
Beograd, 1999, str. 108
7. Lazaridis, К., Утицај професионалног стреса на повреде на послу и радну способност
медицинског особља, Ниш 2016.
8. Калезић A., Заштита на раду, Управа за кадрове, Подгорица 2010

8
9. Крстић, Ј., Јездимировић, М., Ђукић, Т., Финансијско рачуноводство, Економски
факултет у Нишу, 2007
10. Милосављевић, M.: „Планирање и развојна политика предузећа“, „Научна књига“,
Београд, 1979.
11. Марковски, С.,: „Аналитички показатељи на бази годишњих извештаја у иностраној
литератури и пракси“, „Књиговодство“ бр. 10/1991. стр. 71.
12. Спасић, Д., Економика заштите на раду, Графика Галеб, Ниш 2003.
13. Стратегија безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2013. до
2017. године, Сл. гласник РС“, бр. 100/2013. стр. 23
14. Здравковић, Д., Увод у економију, Факултет за пословни менаџмент, Бар 2008.