ЈЈУЧИТI'Н

АН'fРОПОГЕОГРАФСК,\ ~IОНОГРЛФИЈА

IIОЛОЖ,\Ј

IЈуч11трн се 11алази у сеоероза11ад110~1 Д('ЛУ Rocooa Поља, у оно~1

делу, где се јуж11u orpa111111 Rо11ао1111ка 11р11ближују 11адина~1а Ч11ча111111е,
у ,,11учитрнскоъ1 рукаоцу", како је ЦR11j11h назнао ·raj дуr11 а узан11 део
Косова. Варош1111а се пружа 11ап11и11ом Oil под11ожја поr:.~е1tњ11х копао­
ничк11х коса до старог корита Ситни11е. Кроз варо1111111у 11рот11че С11т­
нич11иа приточи11а Трстенка (Гу~1н11шка Река), која r·e rнда 11е ул11ва
11а доњој ивиц11 11а11ош11це као 1Ја1111је, пеt, за 11ек11х 200 ъ1ета1>а запад110
0,1 napo1111111e, KO.~llKO је јо111 у !!'! DC'KY (,~llTlllll[:l ПO~IC'JJllЛa <·nojr• KOJJllTO
улеоо.

Део ВЈ·•111т1>на.

Вуч11трн лежи на Босанско-~Iакедонскоъ1 Путу, који се )' томе се­

вер11ом делу Косова По.ъа поклапа са Дубровачки~• llутеъ1. Од тога Бо­
санско-Македонског и Дубровачко~· Пута се у ран11ја врС'мена код Ву­
читрна одвајао пут ка североисток)·, који је преко послед1ы1х јужн11х
и RИCKllX кoпaORllЧKllX 01·ранака 11 преко Лаба 11 Топл1111е водио у
Ниш. Тај крак је уствари прсдужетак 11ута, кој11 је 0:1 Пећи 11 :\Iето­
хије водио ка Ни111)·. Вучитрн је тако некада б110 11:1 раr.крс1111ц11 два
врло важна пута.

ПОСТАНАК И IIРОШЛОСТ

~Iис.'IИ се да је на месту садашњега l'!учитрна био риъ1ск11 град 1~11-

цијавум.1 У састав српске државе Вучитрн је са околино~1 морао yl.11
још за Немање, кад је овај проширио границе своје државе све •до
Липљана. Град је у то време био или пуст или као насе.ъе незнатан,
јер се не помиње у тиъ1 Немањиним осваја1ьиъ1а. Као гра1t се Вучитр11'

1 К. Н. Косшић, Наши иови градови ва Југу. Београд 1922, с. 5б.

.
•
3 Вучитрн 217

средиште санџаката, 11с>1·0 да су у 1ьс>~1у 11~1а.111 с11оја <'сд11шта 1;0~1а1111а11т

пука (алај-бег), ко~1:111да11·r ја1111•1ара, а }'Э ·ro јс 6110 11 1·с>11и111·r1• 11:1д11јс,
баџдара 11 поре1·.ко1· 11адзор1111ка.~
У rrpnoj полоnи1111 18 ne1c:1 је досс.1Ьс1111•11с11 а1>ба11а111к11 1>011 Џ111111!,
11скорист110 сла6.1,е1ьс 11е11тра.111е }'П(>аnе 11 11а1·та.1}· а11арх11ју у 'Гу11ској
11 самоэва110 <~с про1·.'iас110 гос11одаре~1 I~oc1J11a 11 ~1а11.11х сусед1111х об:1ас·r11
са соој11~1 глав1111~1 сед11111тf'~1 у Пр111uт111111. Јlак11 1~с 11 у 11а1Ј111·1>пд(·ко~1
главно~• рег11стру эа ::~д~1111111ст11атu1111}' 111Јд1•.1у зс~1.•ьf', }' ·rзn. l1}'l'}'1ty, 11
чак 17 41 11 1779 110~1111ье 11уч11трнск11 r·a 11џа1t 11 n 1>111u1·11111!11а 11а х 11ја у са­
<·таоу вуч11тр11с1tога <'а11џака, 1 " ЈЗуч11тр11 ј<• ст11ар110 111>cc·rao б11т11 <"(Једи­
ш·rе~1 са11џака 11 у окв11(ЈУ тrp11·i·op11jc 1·11х с:1~1озuа11аца Џ1·11111hа 6110 СЗ)IО
11ах11јr.ко сред111uте. Ilародн11 11ec11111t тако у 11сс~111 о боју 11а Ле.111r1>аду,
11э11оссl111 <~акуп.ъа11.е nojcкf' ~la.111J,-пn1ur (Џ111111!,:1) 11з Пр11111т1111f' д:1 11а­
nал11 11а Срб11ју 11 у1·у11111 }'ста11ак у 11.rJj, В}·ч11т1111 11 окол1111у r~1·an.1,n у
ред 11ах11ја :\laл11t,-11au11111c 06.'1ac·r11 (ll}'lt, 1\', ст11х. 221). У Ј~уч11·rр11}' је
тада као nот•1111ьс11п1с Џ111111hа 11.1::1,'{ао )[a.111l1-11a1111111 ccc·r1>11],, .\х~1ст бr1·,

'

-
-- •
-
• •
-.. "--

~!ост пред Вучитрво•1, на ста1>0•1 кор11ту Снтннuе

кога }' 11аро,'{11ој пссм11 ••\11l1 елко Ву1соо11!1 11 Си11а11 К1~сеџ11ја« (R}'K, Ј\',
у додатку, послед1ьа песма, ст11х. 56, 79) 11.егов саоре~1г1111к ,\н~елко Jly-
кoo11h, кој11 је са~1 и испевао ту пес~1у о с110~1 ~1r1·да11у с П<Ј~1енут11~1 С11-
11аном, наэиuа пашо~~ - ,\мет пn1110~1. ,\~1и Буе 1838 иэр11ч110 бглеж11 да
је Вуч11тр11 потпадао под паu1алук .Јашар-па111е (Џ111111!,а). 11 У то доба
ил11 пред крај прве половине проu1лога века у llуч11тр11у је, опет као
потч11њен11к Џ111111hа, владао .\хмет-бего11 с1111, :\Iах~1ут-бе1-, кој11 се код
Нуп111hа пом11њс као !1Iахъ1ут-бег ,\х~1ет-6егоn11h. 1 ~ Пос.'iе смака Џ11ниl1а
са власти (око 1850) у Вучитр11у је 11спрпа било сед11ште муд11ра,'' а
доц11ије седи111тс кајмакаъ1а (среског 11ачелн11ка). По ослобо~е11,у јР, 11
да.ъе као среско ~~есто Среза вуч11трнског, Вуч11тр11 упрп1!1ен у [Јед ва­
ро1пица, пспрва у састав}- Звечанс1сог округа, потом l'ашке област11
и најзад у саставу Моравrке банов11не.

9 Сооа1еиик Xl.II, с. 26.

10 .Јужна Србија'' бр. 38 11 39 (јnн)·ар 11 фебруар 1924), с. 6М9 и 69Н.
11 ,\1ni Во11е, Rec11eil d' iti11t!raire• dn11s ln T11r1111iP d' E11rop~. \'ie11ne 1854, р. 222.
t:? в. 11 111 ,, .. - I(, Ноаи Ср" llЮЭ, с, 9i.
1 уд11р у Rучитр11у се споа1яњс 1857 и 1863 (А. Ги.••·Ферд11нг·1., Собрание со-
чииенil1, то111. третii•, С. - Петербург-с 1~73, с. 201: ,,fаненз1tјева и Ирб11јева, Путова1ье
оо с.вовеискн11 земљама Турске у Европи. Превео Ч. Ъlнјотовиli. Београд 1868, с.
201-202. У овом другом помену каже ес да је 11удир бно Осиаилнјn и да је био европ­
ок.и обучен).
 1

21/Ј Гnасввв Скопс- вariвor .IРЈ'Ш188 ХЈХ

ТОllОГРАФСКИ РАЗВЈЈТАК

то111е што су 1'урцu. како с1110 вeli видел11, у почетку своје ма­
llo
дав11не давали веt.у важност li)·чuтpuy но Првш·rвпи, односио по то111е
што су за поглавара у Вучитрну при 11рво11 звузеl~у (1439) поеtаввли
пашу св титулом беглербега I>y111t>.11нje, в по другом з_аувеt.у (1•56) од­
редили Вучитрн за средиште св11џвквта, изгледа да Је Вучаrрв у то
вр ме био веt.11 од Прuu1т11ие и дв је био ивјвеt.и град ва Косову. И у
11вро11у је очувв110 предање о ul!кадаш1ьој ве.11ичиви Вучитрна, само је
• •
0110 толико неЈед11ако, да ге наилвз11 и на нев:а причања, по в:о1в11а се
11еквдаш1ьn тер11тор11ја Вучитрна (no.11 куt.ама) првв:азује сасвв111 пре1е­
раио. По 11вјпрет1•ра11вјим прича1ьн111а, Нучитрн се невада простирао од
Добре .1I)·ке, се.11а с!'ое(ЈНО од 8)·ч11трна, па све до садашњег Новог Cua
:\laliyиcкu1·, што у правој .11иниј11 износи 9 вм дужине. Свав:ав:о је по
некој забе.11ешци о том пр11ча1ь)· К. .Јиричек навео да се Вучитрн крајем
14 и почетком 15 века пружао свt> до сас1ава Лаба и Ситввце в до по­
чt>тка Косова По.ъа.'' У 11очетку друrе по.11овпне 17 uев:а Емвја Чuе-

li11jn i<' 11:10<'0 ,111 је 8учвтр11 и111ао ово Аве хи:ьаае в:уl.а, скоро двоструко
11111ue 111Ј 111тn n111a f'BJtB. Јfако је n та.1в F.L'111jв 11aol'o ав је 0,1 освојt>1ьа Крита
f 16-151 1·11nд поче11 АВ опадо 11 .11в је отада затворено у њt•111у ов:о с10 Пl'­
.1е1·от rо1,пол1·к11х конака.'' што 111оже з11ачnт11 аа се и тери1орвјuво
11очl'о 1·11оњивз r11, ипак се онан да <'1' 1ьегова насељена nриторвја вије
11ротезв.1u r1110.1и11О, 1:0Ј1ико то прнt~:Rзују она претерана прича и• в овај
.l11реч"1:ов 11ввод. Доду1пr• пос1ојс 11 умРренија причања о веа..ашв.ој
• • •
11)·читрuс1:01 торяторн1и. а по 1e.11no111e o.t њnх, које се оснива ва ваво-
1111»& 11з R('ti:oг c1apor и C&Jla вагуб.'Ье11оr ТЈРl!КОГ уговора о crJD8ЉJ Ј
li1>aк И<'111:1; тур~ке .1f'војкt>, В)·читрв се 11а север ороrозао .10 месrа Про­
данчl', в:о1е 1·0 наЈ1азв за 800 111е1ара се1М'ровсточ110 0.1 варошв. '11 томе
)'ГОВОР)' о браку. DllO кажу, ПроЈ1аича.
oaaue је бuа .1евоја, в са­
.11аm1ьа Круша махаЈ1а, irraa l'e ова r111ва ••. оомвљЈ се ао 11a1:ue
граЈ1а Нучвтрва.
Нуч1прн ј1•, каво по ЕL'lнјв вв11к1110, почео 001.1•тв још оре сре-
1111не 17 Нl'Ка ..\ нешто JIOQ&нje за1ваt.f'н аус1рвјокв11 88JCiil'JIBM 001:0-
.10110 11в БaJ1anl'tro ПОЈ1уострво в сеобв111а њеrо80г в српс•ог в 1r1w•or

l t К. J{rc~•lt. Di• Jlaad•lutn••a u. В.rа а •rlle •· в.rыеа u. ЬаЈ8 will,_d

1lн lll•~lah•n. Рnк 111111. о, 111.
16 с-н111 Ј: LI 1. е. а
 •

Вуч11трн 219

становништва у~·лед ов11х похода, IЈуч11трп jt• спао 1Ја 11езнатЈ1у JI бедну
паланку, готово 11а гс:>.!Јо. ll ЈЈ(' ('аА10 еко1ЈОА1СКЈI 11 у погледу броја rnoj11x
станов11нка, 11его је 011 11 тер11тор11ја.'lно би<Ј 1""rna\JHO дос·га 1·А1ањен.
Тер11тор11ја.1110 је поЈ10Ј10 почео раст11 1111идолаже1~..с~1 11 наста11>Ј1в:1-
1ьеА1 11ов11х досс.ъенЈ1ка Срба 11э обл11жЈы1х r·c.'la око с11сдине про111ло1·а
ве-кв. Тада је 11астала Чаршијска маха.1а 11:1 ссЈ1ерозападноъЈ крај)' ва­
роши. ,\ 1878, дола1·ко~1 ъ1ухаџира 111 oc.'loбolieJJJJX 1~11ајева (;рбЈ1јс, варо­
шица се прош11р11ла 11 на 110.ъа11у Калс:>~1егда11, која се пружа.'lа северо-
11сточно од тnpliane, те је тако 11а том крај)' 11аста.'1а :\lуаџерска ъЈахала.
Ускоро по подизаЈьу :\/уаџерске А1аха.'1е про1111111)•је се Ча11u111јска А1а­
хала 11рема југу, чији је тај новЈ1 део назnа11 п11то~1 /!оток А1ахала.
Од краја прош.!Јо1·а века тернторијалн11 развој Вучитр1Ја је застао,
тако да ниј!' било ни рашhења н11 опадања. Ослобоl~с1ье на 1ьегов раз­
вој такоl~е н11је УТИI(аЛО ЈЈИ ПОЗИТIIВНО ни 11егатиnно.

CT,\HOBHllШTBO

/lучитрн је, како видесъ10, крајеъ1 14 века б110 једаЈI од г.'lавних

градова, па 11 престон11ца властеоске пород11це Бранков1Јhа. ,\л11 у пи­
саним 11зворима сем поА101ьа1ьа ч.!Јанова породЈ11(е Бранковиhа нРма по­
датака о становн11штву овога краја тога доба .•Јс:>1tЈ1ом се саъ10 у једној
повељи 11з 1405 о дава1ьу трговачк11х по11ласти1(а Д)·бро11•1аЈ1иъЈа 1Ја ТС>·
рнторвји Гргура 11 ЂурiЈа Бра1Јкоnвl1а, изда11ој у Пу 1111т11ну, ъ1eliy све­
доцима (.ъ1илогтвиц11~1а") поми1ьс 11 Ј1ојnода Лукач, 1 6
ЧЈЈје је 11ъ1е, 11з­
гледа, остапи.!Јо трага у 11мену јс:>днога д1•.1а Пр11ш·rЈЈ11с, раЈ1Ј1јс п11есто-
11ице Вранков1-1Ьа, у 11~1ен)' .'lокач ъ1аха.'lс )' Пр11шт111111.
Насељава1Ј,о Турака је )" lly•1J1т1J11y почело joJJI од Ј1111101· освојења
1439. Видел11 сА10 ла је за ту11ског 11а~1е1,ника у Ј!уч11·r1111у у то nреъЈе
постав.ъен вел11к11 дос·rоја11ственЈ1Ј•, бе1·.1ербrг l')'ЪЈслЈ1је. (~:1 1~.11ъ1 jt•, 11а­
зуА1с се, морало битЈ1 11 ъ111ого nојске 11 nој11их час11Ј1ка. ,\ rJo др)·гоъ1
турском освоје1ьу јуж1101·а дела дес11отовине, 1456, Пуч11т\Ј11 јс oдp1•lie11,
•
како смо 11Ј1лел11, за С(Једиште Ј1стоЈЈ~1с1-1ог са1Јџаката, ·re ЈС 11 тада )'
1ьему морало бит11 доста ЧЈЈЈ1овн11ка 11 службе11ика уо11111те.
,\л11 је порС>д т11х Т)'рских ч11нон1Ј11ка 11 службеника свакако било
н колонизова11ог муслиманског станов1111111тпа. Србn је, као што !,емо
в11дети, било у llучитр11у кроз цео пер11од турrке пладав1111е. ,\л11 све до
новијег времена неыа података ~сако се ъ1е1ьао б11ој11и од11ос 11зъ1Рl1У
српског станови11штва, rtoje је бројно опадало, 11 станов1111штва ТУ/Јскоr
или )'Опште муслиманског, које је пр11лолаз11ло 11 чијЈ1 се број повеhа­
вао током турске в.'lадавине. Евл11ја је у своме путо11ису слабо nocnc:>-
hивao пажњу хриЈuhанима и осталим 11ноперu11ма, па је тамо JI пр11
говору о Вучитрну записао 11еmто 11 о његопоъ1 станоn1111штву, ал11 само
муслиманскоы, док Србе 11ије ЈЈИ поменуо. Он 11аволи да с~· вуч11трнски
(турски) етановииц11 I>умелuоти, да српски ("боmњачк11") 11е знају, не1·0
говоре арба11ашки 11 турски.' 7 По мојиъ1 лич1111ъr испитиuа11.иъ1а по11екла
становништва на Косову, арбана1пког ста11оон11штва у то време није
б11ло у косовски~~ селима. Па чак 11 у садашњој ком11nктној арбанаш­
кој област11 ШаљЈ1 (Вучитрнској) на јужниъ1 1Јгран1111ъrа Копаоника
(ов:о Трепче), која је насе:1,ена становништвом 11з чет11р11 братства ар­
банашког племена Ша.~ье, Арбанаси потичу 11з почетка 18 11ека. Пр11 до­
сељавању првих Арбанаса у ову област ранија руларска варо1u Трс11ча
била је веt. напуштена, те је то 1ьихово досељавање ъ1ог.110 бит11 тек по­
сле 1690 г., када су у Трепч11 Л\Јестали рударски радов11. Џамија у
Трепчи је при досе.ъавању тих првих Арбанаса била запустела и по-

ЈG Monu1nenta Serblcв, с. 272.

17 Спо11еввк XLII, с. 27.
 . . - • •

Г.1аеввк CкooelIOI" ва7чвоr APJWt•a, XIX 6

220

че.1а се распадаТ11, па је због своје :ма.лобројпосrи и сиромаштва У прво

време пп1·}· оправ:ьалп, тав:о да С)" јој вре11ево11 пuи :мунаре и в:ров, те
је сада само рушевuпа. То се свав:ав:о ве би деси.110 да. су се ти први
.-\рбапаl'о доселило пре запуmтења те трепчавсв:е џа:ми)е, одиоеио пре
запуште1ьа града Трепче, пошто су се yocтaJIOll у ову обЈЈаст досеља­
ва.1п као мус.'lвмаио.•и Навод Евлоје Че.11ебије, да :међу 11уСЈ1в11авсв:и11
ста11овиuшт11ом има 11 тав:вог в:оје говори и арбанашки, 11иСЈ1и11 да се
може ПЈ)Отумачит11 тако да је баш међу турски11 чииовивцима и муж­
бея1111u)1а било 11 мус.11имаисв:их Арбанаса, који с·у за собом доводили и
11асе.ъавал11 и своје породице. Или пав: да је, и иеэависио од држа.вие
г.1ужбе, у В)·чптриу, а можда 11 у другим косоВСКИ11 rрадови11а, бВЈ10
11ас1ањенпх Арбанаса и да.1ев:о испред својих сеоских каса, в:ао што је
био с.'lучај }" првом .'lепенојама прош.'lога вев:а, да је Арбаuаса било у
.-\..1екси11цу, Ћулрпј11, па чак u у Београду,'' дов: арбанашке сеоске масе
11псу от11m.1с 11а север ;~а.ъе од Топ.1ице.
На десетину го11вва по Евлијппо11 про.11асв:у кроз Вучитрн у иаве
штају фра Бериар;~пва пз 16i1 наво.In се да у Вучв1рву ика че1·ври в:уt.е
Rато.лпка са 30 .'lуша. Иако се ве наво;tе њихова народност и с1арива, види
(·е опак да су т11 вуч1пр11ск11 като.1uци бп.10 нашега језвв:а, јер се за њи­
хоое верск(• потребе, осто као 11 за нека друга мес1-а у Србији, тражи
јеваиђе.ъе 11а нашем јез11и:у ( .e,·aпgelistario lllyrico" )1". Уз мус.1икансв:о
ста11ов11uштво у то време је. дак..1е, поред правос.'!авнпх Срба бВЈ10 ка.ло
11 1L11xon:1x l'ународ11пка като.1пчке Вl'роисповесто. Не видимо ко су и
0;1ак..1е б11.111 11 ч11)1е гс бави.1п тп като.101111. :\loж.Ia је то био ос1атав:
11~ке .1}·брооачке ко.1011uје 111 ра11пјега доба када су Вучитрн посеl.ива11п
дубровачко тр1-овцо_
Доц1111јl', 1690, за поn.1ачење .\устр11јаuаца 11ос.ле њиховог иеуспе-
1ппо1· похода па Ба.1ка11ско По.1уострuо, када су ocвojlL'IR и читаво Ко­
с·ово, због КО)1промптова11оt'r11 у помага1ьу Аустрuјаваца, Срби са Ко­
.r·ooa су cr· j(·.IUJl)I де.1ом 11с·е.111.111 у ,\устроугарску. ~le\y њима је бlL'lo
'11сР.ъе11uка 11 пз Вучитр11а. Тако ее само у Будиму, у про1ов:олу од
1720 г., поред пзвеспоr броја Првзрепаца, Пеl.аиаца, Ъаковаца, Св:оп­
: .ъанапа. Пр11mтеваца u .Косоваца" уопште, помиње п једва куl.а вз
Лучптрва." Прп rои 11ов.1ачењу Аус1·рвјаuаца се свакако иселио вз Ву­
читрна 11 овај поменуто ма.1и број ваших като.11ика,
Пос.1едuце тога неуспешног 11ycrpяciroг похода ва Ба1Јнаи вспо.ъlL'lе
су се у јакои етничком поремеl.ају великог це.'lа Старе Србије. Многа
српска се.1а су
. ~

oo.1acru напуштена
у ТОЈ
.ЈОШ
приликом ·rypcкora оrсrу-
пања 168!1 r. То се 0040 пз извештаја фе.'lдкарша.ла Веtераиија вз 1689 г"
У коие се велп да је један део ce.'la из око.11ипе Приш1·иве уви111rеи од:
честих упада Т~·рака и Татара и да су готово сва села иа ов:оЈЈвие
:Г1>епче п Вучuтрна напуmтеиа. 21 Српска села тих крајева свав:а•о су
ЈОШ оп"!е crpaдa-:ia прилпко11 повлачења Аустријавапа 1690 г. Арба-
11а<·11, КОЈИ су се ЈОШ од поче-rка турске в.1адавиие почели ширити у
западне п њuма блиске делове Старе Србије, по ток аус1рsјскок по­
влачењу почuњу се ув.1ачиrв у напуштена и раэре\еиа српска насеља

• 18 О В7чмrрвској Ша~• <>оwмрвмје у 11011 ч.1авq у ..r,._- Преr.1е.117•, ro._ ЈХ

•19з.;1, с. 167 11 JILЫ - На 50 rо.11мва пре Euaje кроз К"СОВо ја проmао барски вu­
бвскуо М. Бвоа в забuе811о u је то .1еоо в .11обро обрађено DO" е, пуво се.1а орвв!ЈF
иаввог е1авовввmтва. Starine ХХ, s. 121.
19 Tuz_ Р. 7.Юрђиић, Из Срб11је квеэ1 Muowa. сrавоввв1DТ11О - вас••а ~
l'Jl8JI 19"24, "- 164-168.
20 Stariпe Јпgое\. akad. zп. i umj. ХХ\", е. 199•
. 21 Спn•ев•к -С. • • 1,Х\'1, о. аа . .
22 Die fh!'iililige Tbeilпahme der SеrЬеп апd ltroalell ап der тier Jt>tztea oвter-
tl!ichiseb·tarldechen Kriegt>o. Wien 1115-&, е. 147. •
7 Вучитрн
221

и по срод11m1111и деловим 1 Старе Србије. 'l'ада се њихооа сеоска насе.ъа i

почи1ьу јављат11 u иа Косову. Најстариј11 арба11а1uк11 родов11 у Нуч11три· 1
ској Illaљи броје седаъ1 11ојасова._п1то з11ач11 да су иъ1 се 11рец11 доес- 1
л1111u око трсЪе џе••снпје _18 века."~ И по остал11ъ1 а1Јба11ашк11ъ1 нас1•.ъима \
3

11а Косову по мој11м још нсобјав:ье1111м 11с1111тива1~.11ма 11асе.ъа 11 11орекла

СТf!llовuиштна у _тој област11, цајстар11ј11 J!.Pб&!!a!llкll. родор1t_ l!(}_ _б11_ojq_ _
вuwe од осам ПОЈасеuа, r11то зняаи .12 СЈ ,1осеље•• 11 QKO rl!J8JIB't8 17 y--JS •
·oek, тек 11ос.Чс тог 11е)•спсшног аустријс1со1· 11охо11а 11n Балка111~ко По.1v­
острво 11 помаче1~.а назад ()&једио са ceofioъ1 ј1•д1101· дела 11аu1ег 11а110Да
под патр11јв1Јхом ,\рс!'и11јсм 111. За дlJyro1· а)'1"r1Ј11ј1,ко1· 11охо11а на 'f}'P·
ску, 1737, 11з (•а11реме11их п111·аuих 1·11оме1111ка ес в11д11 да је тn,1а на Ко­
сову neh б11ло 11е1uто арб:111ашк11х 11асе.1.а . .Јl'д11а 11зо11дн11ца с1Ј11ск11х
ус1·а11_и_~ш._кој11су1·0 na_r11.1ijapxoм .\рсеннјем 1\' 11в ~елу 11оъ1аrал11 ay1"rp1Ji·
ско 11о•од, cyк_ofu!.!IB се ио Kocdny, код Пу чi1·1·џ11а, с је11,11оъ1 l"PY 11оъ1 ,\џба·
11аса. По пораз)' те арба11в1uко 1·р)'Пс, та ј1• срп1,ка 11з1111д1111ц:1, 110111•д :Ј
,\рбанаса, вароб11ла још 19 же11а 11 дt•оојвка 11 700 коъ1ада с·rоке.'' (~11а­
како да ''У то биле врба1101uк1• же11е 11 арба11а1uка сто1са 11 да 1·у ·r11
Арба11ос11 б11л11 веh иостn1ье1111 ту llerдe }' окол111111 ll}•ч11·r1111a .
.\ yc-rp11ja111111 су се jou1 11СТ1• ( 1737) 1·01111111• 111)оукл11 1·а Ко1·011а 11а 11
из оста.1uх СЈЈ11ск11х крајева 1111 Бв.11~а111,к11ъ1 llo.1~·uc·1·11n}',
u1·1·0 ju за 1·обоъ1
повукл11 11 др}·1·у сеобу Србо )' У1·nрску. С11ака1с11 :1а јс у ·roj г1,0611 б11лu
11 С11ба из вучитрнске окоЈ111ие, а 11 нз саъ101·а lly•111·r1J11n.
'Га дно рата у раз)1аку од 11епу1111х r1ед1·с1•т 1·,1д1111а, 1сој11 с~· )"1·1111ал11
11а расе.'Ьана1ье вуч11тр11ск111· 11 c-ra110111111111·rn<1 нуч11тр11с1се
ста11001111ш·r11а
OKO.'IИllC, уч11н11лu су да llyч11·r1J11, кој11 је, како 110 Ев.111ј11 DllДC(')IO, ПО·
чео опадати још пред крај r1рвс r1олuв11111! 17 01·1~а. тада, по1·:1с та д11а pn·1·a,
опад11е на 1·nсвим иезнвт11у r1а.1анК}'. Додушt•, 11еъ1а 1111дnта1с11 о 11.е1·011оъ1
изгледу, ВОЛИЧИНll 11 броју куhа ИЛll ('1'8110DllllKa кроз 1\СО 1Н нск, а.111 со
•
све то може за111ислит11, када, 11 11ос.1е с1"0т1111у 1·одииа од дру1·uг аус-1·р11Ј-
сво1· п11хо.11а иа Балканско Iloл~·oc-rpuo, ,\:ч11 Буu 1Н3Н r. ·raj 11скада1u1ь11
велики 11 чувени Вучитр11 навина бсд110~1 пала11коъ1 10 11л11, 11а јсд110)1
другом месту, великим гелом. 28
Није боље изгледао 1111 чак у 11очетку дру1·е 110.1u11111111 11ро111лоrа
века. 1857 имао је око 400 куhа, од кој11х је око 2!i0 611ло •t)'<•л11ма11ских,
а око 150 православн11х (српскРх). Са~10 јо 11 ·гада у то:ч1• 11у·1·оп11С)', кој11
11ружа ове податке, забел!'жеио да ј1• 011 в11шс .111ч110 11:1 с1•.10 11с1·0 11а
l"pR.11.17 1863 r. се у је.1111ом путоп11су 11аз11nа оаро111 11 болс;1с11 да 11~1n око
600-700 вуhа.11 У еициклопедијскоъ1 .1ексико11у (Камус ул 11.1аъ1у) од
Шемсе.1111ив Самu беја од 181:19 г. стој11 да ЈЈуч11т1Ј11 llMB 4.000 ("Т<1нов1111ка.
l{авод Ив. Ива11иhа дв по турској 1•лужбе1rој сrа·rист11ци l\учит1Ј1r 11ма
1500 куhа са 10.000 ствиов11ика 19 ио можu 611т11 тачв11, а 11сто тако је
првтера11 в Нуmиhев uавод да је у Uучптриу тада било око 1200 куhа
са око 8000 с1аиовиика. 10 Вучитрн је око прелаза 19 у 20 век бројао
око 800 домова (од којих је било око 250 с11пских), како је то 11авео Т.
Отавн:оввt. 11 или око 4000 ста11овивка, вако јс то ие1uто ра1111је боло на­
МА8ИО у поменутом турском еиц11клоп<•дuјском лсксuко11у. То се вид11

13 .4·р А. Уро_,,ћ, О Вучвтри~кој Ша.1.в.,,Јунсn11 11per.1e.i'', ro.11. IX (1935~. с. 168·

tt 11-р JluШa Ки~u•uћ. Устанак Срба и Ариауто у Ст. Србији орnтив Турака li37
-1738 а oen6a у Уrоо.сиу. l".1асиик Своnскоr научног .~руwтнв, књ. \"11 \"111, с. 220.
26 ор. clL, с. 202.
26 ..4мi Boui, La Turquie d' ~:urope, tome 1\'. Poriн 1810. р. 609.
27 ..4. 1"1и1фр.111Н11 .• ОЈ•· cll. 201.
28 Jl<Jtt-jeea u HpDujeefJ, ор. cit. 210.
211 И•. lltИJнtUI, На Коеову. Беоrра.1 \ВОЗ, с. 131.
30 ор. с IL, с. 88.
31 Т. Cli<J...-ћ, IЈутне биеша~е оо Ст. Србији. Беоrрв.1 1910, с. 113.
 Гласник Скопског научног друштва XlX 8
222

11 11з ·ro1·a, што је ооо ъ1ест1Ј 11 11осле д11адРсета~ годи11а, и поред тога
1u·ro ъ1у за 'l'(J 111Јеъ1t• број куhа 11 !!rа110111111ка 11и1е оr1адао, 11ри попис~
од 1921 1·. 11ма.10 91G куhа са 4711 станоо1111ка, дакле пр11бл11~~.сан бро]
011оъ1 броју 11э кЈЈаја l!J 11с•ка, са 11зоесн11111 11рираштаје)1.
Из 1Јоо1· r1реrлРда со 111fд11 како се од почетка про1плога пека број
становника у Ј3у11111·рну постепе110 повеl.авао. Кад се узме у обз11р да
ј 1, досе:ьавања у Вуч11тр11 б11ло 11 у току 18 пека, иароч11то 11оrле ау­
стр11јско1· похода 1737, ка1со /,е се ·ro ъ1а.'10 да.ъе видет11 11з uaшux пода­
така, 011да c~t· ·rек 1111д11 да је стар11је ста11овни1птво 13учитрна, из доба
11ре та ,'\011 аусr1Ј11јска похода, 1·отово по·rпу110 расеље110. Како су ·r11 ay-
c·rp11jc1;11 11оход11 111тетно у·rи11ал11 11е саъ10 11а српско него и 11а ТУЈЈСко
(!TallOBllllUITHO, ·го 11 ъ1е~у српск11м 11 ~IP~Y турСКИАI, ОДВОСl!О ъ1услu111а11-
ск11ъ1 родоn11ъ1а, иА1а НЈЈЛО ъ1ало стари11ачк11х.
Од срr1ско1· t!rarro111111ш·r11n се )' c·rap111111e 11л11 старе досе.ъен11чке
)ЈОДОПС ll()llOЗllaтor 11оре1с:1а убрајају: Jjc1j11/i11, .T11.1111i1t, l/y1111/i1t 11 /Ja-
!/Hlllilt {ра1111јс :\l11л11!111). :\le~)' т11~1 стар11м родоо11~1а С)' и Ка.111ћ11, који
!')' свакако досе.•~:.01111 11з Боt·110, Хt•р11сгов11не 11л11 из об.1аст11 ЈЈаиuјег Но­
во r1a за рс ког Са 11џu к11. јер 11х 11аз11вај у Бош1ьац11ма .
•\ЈЈба11а111к11~1 11пд1ЈЈЈањР~1. које је 11ос.1Р др)·1·ог аустр11јског похода
поl·1·п.10 ~11101·0 ја•1е 11 1;ојс ј!• ·ra,'\a у јачој Ml'IJll 11очс•ло зах11атат11 суседну
Дре111111)' 11 j~·;1;11l' 1u~·~10011·re 01·ра11ке КопаtЈ1111ка, почело је 11 11се.ъава1~:.е
Србп 11з ·r11x об:1аст11. Ilсе.ъе1111ка Срба 11з 110~1е11}·т11х облас-r11 11з друге
ПO.'IOllllH(' lA 11e1ta 11~111 110 JJY'lllГ/JflCKOj OICCIЛllllll, а 11~1а llX ъ1ало 11 у ca-
hlO~I IJ)·1111·rp11)'. llз ДЈЈ1•1111111· t:y <:с тада дОl!е.111л11 /С.111н11ћ11 11 ,1Ј1111ган11ћ11,
1(ој11 11 11о!·с прс311а1t•11а 110 сел11а1а снојt• сгар1111е у Дрен11ц11, 113 којих су
1·е досе.ч11Ј111, 11ро11 111 l\.11111e, а /lР)'Г11 113 :\lурге. Са јужн11х огранака
I~or1no1111кa, 113 облаt··r11 Тре11че 11л11 садаш1ье ]lуч11трнске Ша.ъе, у то су
1·с 11ре~1<• )' 13Ј•ч11т1Ј11 дос!'.111л11 ('1iiy,711/i11 (113 села Жаже) и 1ia.1111.toвitft11
(113 'l'рсп•11•). 01111 1101'.1сд1ы1 t:)' 111Јо дос,Р.ч.е1ьа у В)•ч11·rрн 11звес110 време
прооt•:111 11)'•111т1Ј11ск11ъ1 СР.'111а1а I\onaч111111 11 Гојб}·.ъ11 .
)'
.\.111 Ј'ПОредо са арба11а1uкоа1 CTfJyjo~1 с·rа11ов1111штва која је ишла
111Је~1а I\ocon)' 11 !~усРд1111~1 облас·r11ъ1а ка Kocouy се у ·го време из истих
Ј'ЭЈЈОКа као 11 код
~

aptJa11au1кe струЈР,
. ЈЈа,'1,11 насе.ъаuања по расе.ъен11~1
• •
11аr~е:ы1~1а 11 111Јаз11и~1 предРл11ъ1а, 11КЈЈета.11а Једна српска струја са за-
пад11 - д1111ар1·1•а CTIJJ'ja -, 1;оја је 1111 Kocouy, 11apo1111·ro у северноъ1
• •
деЛ)', 1ако 3а<:'Г)'IЈ.ъсна 11 од ко1е 11l•1;ол11ко po11oua 11ма 11 )' саъ1оа1 Byч11-
·rpf1)'. И3 l\Ј·ча <:Ј' Ј' то преа1е досе.ъе1111 Ј]1Ј11-Јlе1111ћ11 11 ФЈЈ11iун11ћ11. Ов11
ПО!'.1t•д1ь11 с:~· са l-\oco1Ja Ј' Ку1111а1а, а 11ре досе.ъс1ьа у Вучитрн б11ли су
се 11астп1111л11 11 ж11оел11 ъ1а.10 у пу•111тр11скоа1 се.чу Скочн11. Из Шекулара
С)' З,1JJ!tв1.-rJ1111/i11. - 1:11111св1111 ·rако~е 11р1111адају ·гој струј11, јер су досе­
.1,ен11 11э I>11111сва у Рожај у, са~10 су 01111 ъ1олсда у сеобу покренути про­
.111ра1ьеъ1 Арба11аса Ј' \'ожај.
Иэ то1·а npPЪIP11a 11~1а у BJ· 1111·rp11y досељен11ка 11 11з Ибарског Ко­
.чаш1111а. Како јо Ибарск11 l\ола1111111 за ,1осе.ъ1•1111ке 11з Херпеговuие и
111Ј11е Горе б110 етап11а об.1аст )' 1ы1хооо~1 ъ1111·рира1ьу према Косову, то
СЈ' 11 1·11 Колашинц11 11а Косов)· најосЬ11ъ1 делом, по даљој стар11нu, 11з
Хrрцегон1111е 11 \{р11е Горс•. Иэ Ибарско1· Колаш11на су се у то време у
IЈуч11тр11 досР.'111ли /(<1н.111/i11, h'oj11ft11 11 Њ'11в11/i11. .
У дру1·у полоо11ну 18 нека пада 11 досе.ъавање //арл11/iа и Е.~езо·
в11/iа. Оба ова рода су досе.ъена 11э села Бразде у Скопској Црној Гори.
Пос.1!'f11ы1 (_Ел<•зtЈ011h11) DP.1e да С)' да.ъо~1 ста11ином из Боке Которске.
:\ 11ро!ЈЈ полов11н11 11рошло1·а пека су се доселили Чков11111i11 И3
Ибарско1· Ко.1а1uи11а. д1Јоriња1111 11 JIJ011a•111/i1t су тако~с досељени И3
Ибарско1· .Кола 1u11на, а.111 он11 родов11 знај у, што 11ъ1 чак н сама преэи­
ъ1е11а кал;у, да су да.ъоъ1 с·rар11ном 11з Дроб1ьака, од11осно пз l\Iopaчe. У
Нуч11тр11 су оба ова рода дошла пз пучитрпског Новог Села Беrовог.
11 Вучитрн
223

У то време ('У се доселПЈЈи и Il11.ьuнч1·в1tli1t (Качареввhи) 11э Баб­

љака са Косова (код Лип.ъаиа), чија је да.ъа старина у Севцу (Сир11-
ивЬ), 1Јатим Той.11tчан1t из суседног села Гојбу.ъе, чија је даЈьа (,'Тар11на
У Свбиици (Тоnлвца) и До.ьачан11 (Даичетов11Ьи) 11з вучитрнског села
Доља ка.

Од муслима11ск11х родова неки су не11оэнатог порt•к.1а, нек11 по­

тичу од поислам.ъених српских родова, чет11ри <')' право~· турског
Ј>Ода
порекпа, а највеh11 део вх је старином 11э Арбан11је 11 арба11ашко1· 110-
рекла. .
l\le\iy родове непоанатог 11орекла убраја се род ( .·rак'м") Хаџ11 Рид­
ван влп .'\:111,111 1111111·11 111ак'.1111. Кажу да 11м је 11редак досељен 113 Брусе,
али се нстовреме110 )·брајају у пр11паднике арба11ашко1· ф11са Бср11ша.
Срби пав: веле да су то давнашњ11 11оисла,1ље1111 11 потурчен11 (~ЈЈ611 и
да су се ава.1и Поповиt.11. Да.1.е, }' ЈЈодове 11е11оз11а·rо1· порек.1а убрајају
се још стари аt}'С.1/ЈМаЈЈСКИ ЈIОДОВ/1 .1111.111 ./уну.1 '/(((/IC'.1111 // .·lrflJJJ-1/1(/
-- . '
l/1111' .1411.
По111·ламље1111 и потурче1111 1·р11ски 1>одов11 С}' T111111fi 11 Ч116,1/t(111,
аатим Бt1.111вuк. кој11 јо 1'Тар11ноа1 11э косоuско1· сс.1а Пл1•а1с·r1111е, 11 'li1-
111u1(a, који ј1• као 11оис.1ам.ъен 11 потурчс11 .101·е.1Ь1·11 11з IIcJ,11.
Родови турско~· 1101>екла су: ,1/1·11(t1111, досс:~,с11 дап110 113 ~la.1c
Азије, затим Чак11 и Бин111, ДОl't•.ъе1111 113 Т1Јс11че 110 3а11)·ште11.}' то1· Ј>У­
дарско1· 1·радn 11рt>д крај 17 11ска. 11 .\Јун11, ч11ј11 ј(~ 11р(•дак досе.1.е11 11рс,1
крај прве ПОЛОВllНО 11роu1л11га в1•ка ICllO OljJlll(llp pC'tjlOJJ~1111·a111• турске
•
DOJCKC.
l'одови аЈЈбаиашког 1101Јекла су: Ј;уњс11(11, досе.ъе1111 у др)·1·ој 11оло­
ви1111 1И века из :\lалеспје, од 1јЈ11са I\pac1111l1a. llo до1·е.1.е11.)' С)' б11л11
прозва11п Куловиhима. 110 кул11, коју t')' 11одн1·.111 у l'op11.oj '1ахал11 (код
садашu.е 11ркве), јер је то б11.1а пр11а 1су:1а у IЈ)·ч11тр11у, а с11е др)·1·е
куhе би.1t• мале, 1111ске, 11рост1• 11 с.1а~10'1 1101cp1111t•11P. Из 1·01·а ,1оба су 11
.ttаљоц11, који су тnко\~е 113 )lа.1ссије 11 од 111,тu1·а ф111,а, а 11з ·1·ог:1 доба
t:y тако\~е 11 Ј.Јаz.ну1116егоо11/i 11, 11екадаш1ы1 uлаС'rодЈЈ1u11и 11уч11·r1111ске на­
хије у потчи1ье11ост11 пр!'ма косовск11а1 вла1'Тодр1u1111ма Џ111111h11м:.~.
У почетку 19 века с}· досе.ъс1111 /)11.ьa.1-,·1/11z11jf1в11ft11 11 .\.f1(111fi 11.
Стари11оu су 11э Скадарске ~lал1>с11ј1•, а у llyч11T[J11 дос1>.ъс1111, 11рв11 иэ
• Нокшв Ђаковес" ('Ј:.аковичк11х l'1•ка ), 11 друг11 - 11э ПРh11. - .1/с1/ј,11н11,
који су дошл11 за љима, до1·е.111л11 се 11з 1'}'<'ед1101· 1101101· 1 '1•.'Ја :\lа\~}·11-
ског, где њ11хово1· родn 11ма jo1u 11 1·де су досс.ъен11 111 1·ела .Ъу 11чета У
Лабу, а у Љупче - из косовског села Дрвара. Стар11иом су 111 Душаја
у Скадарској ~lалеспји, од фиса Крас11иhа. Ilреэ11мс им је, како сам11
воле, дошло по трави ,,ма\~уву'' (ма11д1>агор11~). од кој(• 11м је НРКада эа­
трудии.1а нека жена нероткиња. - .1/yrJ11нoв11fi 11 1·у досе.ъе1111 11э Пеh11
око 1835 1·., ка.11а им је предак до1uао эа а1уез11на у тада по.1н1·11утој
чаршпјској џамији. - Јlнџr .1/1·.нri1111в11fi 11, /'с111а 11 /U111111,·oн11fi 11 су у
то време досе.ъен11 11э д1>евице.

Овде су побројани само сrар11ји, 11.111 неh11, 11ли 11L-так11утпј11 родови.

~leliy арбанашким родовима 11ма доста кој11 су се у новије време досе­
Ј/И-,И са се.Ј1а вз окол11не. Таквих 11ових .11осе.ъе11uв:а са села нъ1а мало
п мeliy Србима, којима су обично наденута 11реэимена по се.'lима ода­
uе су се доселили. као IIouocc.1ц11, Суд11мчn1111 11тд.
У Вучитрну има и око croт11uy 1(игин1·к11z .l4/J1-.111.11aн1•1(11r куl.а.
Meliy њима је ов:о ЗО куЬа од crapиjux досе.ъ1•11uка, о око 70 куЬа их
је ту досе"ево ие околине по ослобо1 1 (•1ьу.
Седа114еоо1вх и осамдесетих годи11а прош.'lога века биле су у Ну­
чвтр11у и -1 куЬе Че11r..·1-.ю, кој11 <')' кnо 11 оt-талп Ч1>ркеав 11а Косову Т)'
 Г11асник Скопског научног друштва XIX 10
224

досеље1111 1864, када су по угушењу 1ы1хове буне против руске управе

11збегл11 са 1\авкаэа. 1-Iз Вучи·rрна су се 11осле ср11с1;0-турског рата 1877-
·78, када се Срб11ја 11р11бл11ж11ла l\oco11y, 11сел11л11 дубље У у11у·rраш-
1ьост 1'урске.

Од 916 куhа са 4711 ста11ов1111ка, кол11ко је, како 011дес~10, имао

1921, Iiyч11·rp11 је 1931 11оказао 11езнатан мањак: имао је 898 к~hа са 4658
с·rаноо1111ка. IIo 011шr1111ској стат11ст111111 од 1935, Вучитр11 бро111 948 куhо
cn 478! с·rа11001111ка. Пp11pau1·raj, кој11 се ооде 11окаэује у 11оређе1ьу са
стат11ст111;u~1 од 1931, долаз11, по обја1111ье1ьу 011шт11нс1;11х ч1111ou11u1ca,
отуда што је :.ia ·r11x послед1ы1х годи11:~ б11ло пр11.111чног досt•.ъапа1ьа се­
љака из окол1111е. По ·roj општинској с·rат11ст111111, )Јусл11ма11а 11ма 700
куЈ,а са 3625 ста11001111ка, а 11раоослав1111х 241! куhа са 11.59 ста11оuника.
Уз11ъ1ају!.11 у обз111> Д3 је )ICl1Y ЪIYCЛll)IUllClte доъ1оnе убрОЈСНО 11 стотину
1111га11ск11х ъ1усл11ъ1а11ск11х ку!,а, ·ro п1Ј~1бл11;1;ан 11ро11е11rуал11и од11ос етнич­
к11х група, 11зрачу11а·1· 11реъ1а броју с·rа11001111ка, 6110 би овакаu: Срба
25°/,, Ци1·ана 1011 10 11 c·ra11on1111кa ·rурскога 11 арба11ашкога јез11ка 65"/u.
Ова знатна број11а 11111•11ага )1ус.111ъ1а11скu1· станов11111итuа над пра-
1101:ла111111~111е 1101·11че uдau110. !!астала је после <:рпско-турско1· рата 1877-
-71!, када је 11з ·rадаu11ы1х ослобође1111х крајеоа, нароч11·rо из То11л11це,
дос1~ље11 11р11.111 11а11 број А1усли)1а11<·1,11х А1ухаџирск11х куhа. Са тим број-
1111ъ1 11ојачаnа1ье)1 )IУС.'111манс1;оr ;11:110.ъа, доее.1Ј.ава1ьеъ1 мухаџ11ра из Ср­
б11је, настала је jou1 neha а11а1>х11ја 11с само у околини, 1·де се такође
11асел11u nел11к11 број ~1ухаџира, 11его 11 у самој варош11. Због тога ова
"nарош ар11аутске а11архије", која је мо;1;да, после Ђаковице, б11ла
•
друга по а11арх11 11ност11 сво111х с·rа11001111ка у то време, не само да отада
1111је б11ла n11we збt•ж11ште српског с·rа11011ништа из села своје околине,
као што су 1·0 б11ле 11еке дру1·с вароши, 11с1·0 се због те анархије у њој
11 :због 1ье1101· 11р11нред1101· 011ада1ьа, 1;оје је о·r11очело по подизању
KOCODCKC ПЈЈУГС 11!73, )11101'11 IЬСНИ c·ra11on11111111 Срби 11r.ељавају из 1ье.
Нек11 су се сел11л11 у Косовску l\I11тpou1111;•, ~11101·0 куhе од побројаних
родопа су се оrсел11лс у Топлu11у, а најо11ше 11х се иселило у При­
шт11ну (Параше11д11!,11, Хаџ11 Apc11h11, Хаџ11 Јанчетопиhи (огранак Ђами­
лоnиl,а), Фиh11h11, Јор1·и!,11, Га1·11h11, Лксе11т11јев11h11, Кијаметовиhи, Кики­
реэови, 11ек11 од 'l'опалов11hа 11 др.).
l'liane со11ијалне п1>11л11ке од српско-турског рата 1877-78, а затим и
pJiane економске пр11лике од под11эања косовске пруге и 11аглог иапре-
1t<>11а11.а суседне nароши11е l\lитрооuце уч11ниле су да се Срби добрим
дс.10)1 i1cc.10 11з овога ~~еста. Те р11 аво соц11јалне прилике, разуме се,
1111су биле 11е11оно.ъ11е по ~1)•сл11мане, јер су устоар11 долазиле оц њих, а
pJiane еко110~1с1tс пр11л11ке су 11х, као господареl~)· класу, слабо погаl~але.
- 1\lусл11)1ани су <~е почел11 11сељаоат11 по ослобођењу. Иселило их се
око 30 куl,а у Т)•рску, 6 куhа у ,\рба1111ју 11 11екол11ко куhа у Приштину
11 Скопље.

И у таквој муслuмаuској и анарх11ч11ој турско-арбанашкој веt..иии

11а1111онална coecr вучитрнских Срба је била видно изразита. И не от­
скоро. Још пре стотину година, када путници називају Вучитрн великим
селом, бедном паланком или местом које више личи на село него иа
град, када је Вучитрн на путнике остављао врло суморан утисак и када
~е У њему беснила арба11ашка анархија, национална свест нашега живља
)е и поред свега тога била жива и изразита. То доказује чиљеница
освеhења вучитрнске 11ркве на дан народног свеца и просветитеља.
Вучитрнска црв:ва св. Илије, укопана неколико стопа у земљу, како
су. тада захтевали властодршци, подигнута је народним прилозима, а
највише заузима1ьем и трошком С11ме Лулиt.а и Пере Цупиt..а, који су
11

е88 CllOje ••...,. сатр.111 OllO 101а, DlllO је а llyшal. 3aбueac11u.'' Али та
ар888 lll:И r. оје бш no1uy110 ro10•. ЊЈ Ј с80ме оуто1111су хи ....
фер.u1вr • •а• 1867 oouu.e ао црuу беа кавга • u1roиa. 11 А в:Ј теф· .
те 088 11Р888
'~• о" ".1: је llI04 1·. Аа::сuтв)а
8111np011& /
МUО881.в, 8J'lllТpHC*Or трrоаца) -..11 се аа су ор11.аоец 8а IЬt'llO до,
арша•11ое • upo88 у а"вrама и Ј1'8ВР••а ооче.1и 11р11стнэвти 11467 и
... ou са p&.IOM " 1180H()("laCJ 11 :IКllllODВt")' 00'18.10 11168, а 9/IBPШIL,O 11171.
-Чr• .,., 8 је"ва DpUlla&вцa ие1rо1· Б11 1 жа
вэ TIНIOUU'la, .Д.брв.,нјо" Ш · V
1!09 •:VOllll....18 11• 1 111 ...а.ансу Q8e Jlll&IИ.'L ;\Јlв и ту такву, 11u.1)"4овр· :
Dl88J ro••• 8QО88Ма 11 аровuм, 11Ј'18Тр11ЦВ су ('(! llUЖ)"ЏHJlll
црuу, С11 •
ц ос881'8 Још 1834 rо"вве, 1-& Ја11уара (по с1вром), о чем~ ~.11.\М соо4очи
ватоао и.а преан.оЈ rpe.u ." •••рвје у ув)·траш•·о~и цра~,,Јf81С1.1 ј" те
rоа11ве 1-& Јавуар, аан Са. Са". пао у ве"е.ъу, вuаа t'4I н11 може у:1ет11
". Је тај .аав Jepq •••е ЈИТ 1111 0t"Вt!laeњe цр1181! овако, Со1)"Ч8ј11<>, иеrо
aa'l'O ш10 ct0 :кте.ао р re црава осаетu баш на ри н1ро4ноr еll(!твтељв
Са•. То Је ay.n- C88'10ra Саве, 1rојв је, према свему овоме, 6110 4обро
ра388Јев Ј то "оба •па 8J'lllТpBCUJ: Срба.

За аше ерс.оа•• 1ве11Оано )I061, с• аок

- llPHBPE4HH
!Ј1 ж.ввота (Јука Бран8'0·
Р.А.ЭВНТЛК

i<'
881.а бао ...roa apJra opecioвuaa. а оо смртв 8у8011Ој - rлааио М8'Ј10
ОЈ88118 o6 1 1cm1 Вpll118Dulaa, 8уч11Трн је cuaao имао u аажву о80ВО•·
nry J.orf •· 11ореа DPlllU1'Vllfl, бао наЈаа•внјв е11Оиомск11 центар на
Коооаr.
llocnaш11 r.11аан11м местом савuаата • . . . . . . војиа11 центром по
пur поа Тура, НЈЧllТрВ ј" Још u 111 ... сио ареме оа1Ј88о свој 1111Оном·
саа :1а•аЈ. У opeot 1101ou1111 18 веа (1630) Кураоешвlа ra аа8ава ае·
.1аам -rрrо•штен. ' ИМ".1еu u СЈ б.laroc-raњe в opocoepa1er ораТ11Ј1н
и" ••• " • 11ро8 lll'O 18 " " Неlа " apJroj D0-'081188 17 аеа Вучnрн
80'1 .... u оп••· •1а1 је Ј 11tt•J оре освојен.а Крнта (16-lli), allO Ев·
.ааја " " . U1'801N'80 с10 аеаесет J"ON10.1ca1: 11Оваа. Затварање ае.1ваоr
броја rocaoaca~ 8011аа "ош.10 Је M08Jll оа иеп1: ресf1орм11 Ј aaмlld·
npaqвJ•. •Је rJ nме ooroaue аР88а•е ••ноава•. ~Јатварањtо aeJ10J110r
броја ТАD81: 80Ua, ма аа " О88Ј:, јер Је по Еuвјвнон ново4у впак
• Т84а бuо fOCllO,ICDlt ..,... 80Је СЈ DЈТВ•Q••• '''1888.11' ГО<"ЈОПР••·
cino. моr.10 је тrвааn а а • .,.."" оојеа•••• ра ...в 'Ј чаршвјв, алв
о ТОМt' nna аоDтаа. Но • С18ва •J•npac•a •аршвја, аао Еuија на
1130. . . Ј 10• .._.,., 8818, бш Је 111 1 1 в бе8 6е:Јвс1ена, што t.e 9иач111и
D а pauje, бер 118 вреве Ј......, ввје бв.u aelao. Оту4а ив.1а9н
4а 811.111'1888, aporaep...w • 6аа DJ•.-rpнa t'llO 40 11оче1•а 17
•а ••СЈ а,, • ._.. оа ...-o•r DO.I Ја. "i. оа тоrа што ј•· вмао <"JWlae
u ооста11е . . . . . . . ." • • цевтар. "6 њему 1·е чаршија раэв•.11•
OllO.lllJllO •01•111О је бuо ооrребво р ова оорнрује потрt>6е 1·р111а в
6.lllJ8 u•u•••·
Чаршаја •laPra промета 111 Кооовr бuа јР та.ц у llp11ш·
._." 11Оја је бuа t"8MO о&ачво аавје8) •1К'.l•um·. uв у саобраlаајном
_...., •111•1 миоrо бо.~ DO.l~j но Jty~~·.•:·_ ~~ ~е она н •ао
• ." V'· ~ iТ /Ј..+ .. rJ ~· , ' . -
r. ......."~..,.. J_r- -1 " '
• ••• " - 1 -- '1
11 в..- r~: с11 ~О••~ .,..,.. ..__. ... •-· r.&.1 ..._... ••... • ·••"
.... L • - ... - ......... -к- о . " .._ . D-"- · - - - •.••• '
" - - _ - . " ~ 11t1 о - о,,. , ....._ - Наnае Је , .1•· Je.uю:t ·/
njtJ. ..,. r..- а • - Је ...,_ ~ 4oa••I• flJ, ара а...ј oapua• rue·
,.... ..,... • ......- ,......_ - - .u flJ "вn&11е •оЈ•uн
- --. w • - .., 881'1118 Ј _ _ . . Та - ~ Ј а,._
_,_
• R8d ........
----
-. 1 аЬd.
8pll"ln-n"8

88Ј. LVI, е. 1n.

г- ..,_ ...,181'111 11
 Г.1асввк Своосвог ваучвоr .1руштва ХЈХ 1!
226

11ахијско средиште у то време имала готово исто онолико куl.в (2060)

колико и сввџаквтсв:о средиште Вучитрн, али дов:. Вучитрн вма. саму
малу чаршију и без бевис11Јиа, приштинска чвршв1в тога доба Је, по
Евлији, бројала 300 дуl.аиа и 11 трговачких ханова. 1
Потом су крајем 17 в у почетку 18 века доmЈЈи ови помињати
11еуспели походи Аусrријвнвцв, који су, како смо веl. ввдеЈЈи, учинили
да се велики део вучвтрнског и српског и турског е1виоввиштва исели
и то тоЈЈив:о, дв је чвв: и после стогодишњег опорављања по другом
аустријском походу 1737, за путовања Ами Буе-а, 1838, варош достигла
тек петину овог броја становника, воји вам је у 17 веку навео Евлија
Челебија.
Ипак је у то доба, у првој половини прошлога века, у привредном
погледу варош била приличио напредна. У самој вароши је било трго­
ваца који <'У ради трговине путовали у тадашње велике оривред11е 11е11-
тре Балка11ског По.'Јуострва. као у Сарајево, Београд, Прил(•11, С1.'рез и
Јtраму, а ради набавке зејт11на 11еки су вш.11и 11 у Скадар.
8)•ч11трн i<'
тако у 1!1 веку привредно доб110 напредовао сос док
по11ивањ(• вардарско-косовске же.'lезнвчке 11ругс 11173 н11јР 11зазва.110 1ье·
гов пр11вредн11 застој, па донекле п 11ривредuо опадањР. Дотадашња
мала и незнатна сусе.11на варошица ~l11тровuца (уда.ъе11а 0.11 Вучвтр11в
свега 10 к11) са ~·воје тадашње звврш11с желРэ11ичке t:"1а11ице 11в тој
•
прузи 11очел11 Је, као извозно место за ж11то 11 стоку, нв1·.110 11а11редо-
вати, вел11к11111 делом 11а 11вчу11 8учит11на. Неликu део тв.11ашњег ве.1111-
ког просr11анства вучитр11ско1· среза. који јс дотле у1·лавиом у.11ввво у
са17ав вуч11трнске трж11ruие области, пр11вредuо С(• окренуо нворе.11пој
11 блиској 'lит11оввцu.
И по11ед тог застоја 11 извесног привредног опа.11в1ьв, 11ре.11 свм крај
11poruлora века Нучитрн је 11мао чаршију св око 150 дуl.внв. 17 Тв се
чnp1u11ja о,!lржаиала блвго.11ареl.в томе што је вв турске ВЈ1ВЈ1&внне ву­
ч11трн1·к11 срt•э био .11вв пута веl.и 110 што је сад, те је у њој и радним
данима б11ло увек сељака вз тог велвкu1· среза воји су .110.ЈЈазв.111 у ср('·
l'Kll 11ента11 судским илп а.1111иниt-тратuвн11м ПOC.llOM. Осим СВДВШ/ЬСГВ
11рострвнства. у вучuтрн1~ки срез јв та.11в спв.11во Горњи Лаб, који је у зв-
1•1•б11п срез вајРдно са Доњ11м Лвбом одвојен по осЈЈобоl~ењу 1012, па
1·отово 11ела Дреница. од које је 19111, такоl~е основан за1ХЈба11 cpl.'1, и
ват1111 садашња Борчанска општина 11а Кооао11нку, која је због вс­
.1вн:е )'даљености од 8учи1риа, 1018 прикљ)'Чl.'На ~lитрuвичком срезу.
\iучнтрн је сада уг.1ав11ом трг жита и с1ове, в.1111 СЈЈвбо:-в значаја.
llз 1ьега ('е највошР изаоэи ('ИТИ& <"ТОКВ и во:аrе ситне 1:1оке и око 300-
r.oo вагоиn ж11та годишње. Сl'.ъац11 са копаонвчвих сеЈЈа ,!\оиосе ва трг
K<>Jta, канnте, ра.11а, 11ржа.ъ1', бр11а и дl)Yre дрвенар11јl'. 11
Нучитрнrка чаршија пак и са.1 има око 150 .11уl.аиа. од којих јеава
треl.011в ппда 11а ваивтске, а ;~.ве треl.вне иа трговачке раАЉе. афанl.',
"111•:1ан(' 11 каф@џннн11Р. Тај се број рад1ьн о.11ржава некаво, ма .11а С1." у
чаршији ocel.a ве.'lнка криза. Нешто због 0111ео.ъења Лаба п Древвце
у зnrPбHI.' срезове и Q(•вивањв адмн11встрвтввних п привре.11нвх rреЈIНШТВ
)' њима 1\lодујево у .'lабу, l'рбицв и Дреивцнl, а варочи10 !lбог б.ЈiиаииР
КоrоwкР :\lптроввце, која сВР више нв11редује, ВЈчвr,.в Bt> само .!18 нема
внкаквогв нвгле.1а нв бо.ъу будуl.вост. му због
Clllll'll 10ra преасаојв
wl.
ооцање. 11 ПОСЈ1t>Ј1Ње нцt•, 80је су се оре .1есе1а• rо.11вва oo.11aniJ1e прв
отварањЈ ру.1вва Трепче. оропuе су о.1ма11: са арорааом 101'11 ру.11вва.

36 Са•••-•• С. L а. ХЈ.ЈЈ, е. :r..

:17 Б. Hrwмli, ор. 1!11 •• е. 80.
. 111 11. r.._11, На•а ••"Јетро~ја, •••т•. трrо1ва в м1nар11•ЈМ'Р, VJJ аео. С-11·
раЈ•" 1819. •· 161.
18 Вуч11тр11 227

Иако на територији IЈучитрвског среза, тај је руд1111к, пр11 11рорад11,

• •
своЈе инсталације за прање, ч11шhење 11 11ре11ад}' р}·д1• поди1·ао 11оред
Ибра, у својој близи11и и у близ1111и Косовск<"' ~I111·11ов11це, а 11с 1101>сд
Вуч11трна, како су т11 1Јучитрн11и захтевал11 11 очекивал11. 'Га1;:0 1,е про­
дајом жuоот11их 11ам111>111111а за вел11к11 б11ој рад11111са }' тиъ1 1'рс11ч111111~1
11uстала11ијама 11а 11бру, као 11 у самом руд1111ку, об11л110 к1Ј1Ј11с1·11 ~l11-
тров11ца, док liучитр11 од ·гога r>удника 11а ·г1!р11·гор11ј11 с11ога срсз:1 11с~1а
ба1u 11и~саквс ко1>11ст11. Због 11.с1·ове уда.ъеност11 про11адu~1 руд11111са 1'11с11чс
ес слабо корнС'г110 11 рад1111чк11 c11e·r 11з Јlуч11тр11а.
Алu 11орсд .ъуди кој11 се баве тр1·001111оъ1 11 за11а·г11ъ1а 11 111ЈЈЈ1•;1 111~­
л11ког броја с11ромаш11ог рад1111чко1· со1~та, у liуч11тр11у с1• 11р11.111ча11 бЈЈuј
становника бави 11 ::1емљорад1ьоъr (са слаб11м баш·гованс·гвом). С!'ъr 11ЈЈ:11111х
земљорадн11ка, у Јlуч11тр11у с1• зсм.ъорад11.0~1 као допунскоъr 11р1111р1•д11uъ1
~·раном за1111ма готово цс.'!окупно станов1111u1тво. 'l'р1·ов1111 и за11а·гл11јс
1·отово редовно 11ыају по коју 1ы1ву, 1соју oбpaliyjy или саы11 11л11 110-
моhу надничара. Они нанооо подижу 11 винограде, којих је би.'!о 11 у
доба Евлији11ог путова1ы 11 кој11 су затиъ1 забата.ъеии услед до11није
ду1·е анархије. Па 11 ыво1·е рад1111чк1• куhе, сем циганск11х, имају по коју
њиву, ч11јиъ1 обраl~ина1~.t•м доr1у11.ују споје 11t•дооо.ъне 1111иходе.

ТИП И КУ'Ј\А

У llуч11трну су у дµу1·ој r10.'1ов11111114 и првој половини l!J века б11л11

дuоµци Бранкооиhа. Ос11м ·г11х њихов11х двораца било је свакако и дру-
1·11х вел11ких и лепих згµада, а.'!и од 1ьих нема никаквих трагова. Из
·гога или можда још из ра11ијег доба остао је 1·радиh (тврt~авица) у раз·
11ал11нама у самој варошици и камени моС'Г са девет сводова испред ва­
µоши. иа 1·}·ву, под којим јо тада текла Сатница. 19
Изаб11ав1Ј111 га још одмах за важно админиС'Гµативно 11 војно сре­
диште, 1'урц11 му, 11одижуl111 1·patieвиue у њему за јавне и приватне по­
требе, још од почетка своје владавине дају своје обележје, које је у 17
вuку, за путова11.а Евлије Ч1•лебије, са џамијама, текијама, хамамом и
м1101·обројниъ1 1·оспод1,ким конацима, 10 морало бити доС'Га изрази·го. Kyhe
у lЈучuтрну су, по том Евлијином опису, биле rзидане и црепом r1окри­
D!'Не и имале доста простране вртове.

На тридесетак година r1осле Евлијиног пролаза кроз Вучитрн до-

1·одио се први, а доцније у 18 веку и други неуспели аустријски поход
на Балканско Полуострво. У 11анијим одељцима смо видели да су, захва­
тај уl.и IJyчuтpu, т11 походи учинили да се он јако расели и страшно
опадне у сваком погледу. Он је, видели смо такоt~е, толико опао да се
задуго 1111је могао опоравити. Колико је бедно изгледао после тих по­
хода, вuд1•л11 смо да је, 11 после сто·гину година од дру1·оr· а уст1>ијског
похода, 11а ,\ми БуР-n ОС'Гавио утисак великог села или бедне паланке,
u.'!И још доцн11је, 1857, када је, како је Хи,ъфердинг забележио, имао
свега400 куhа .11ли боље куhерака, већином од дрвенарије", те јс .више
личио на село него на град " .
Чак и на крају прошлога века, када су број куhа и број станов-
11ика у Вучитрну прил11чно нарасли, Вучитрн је доста бедно изгледао.
Боље в:уhе у њему биле су ретке, веh 1·отово све ниске, турскога т11па
и сламом пов:ривене. 41 Ул1111е су му биле не само тесне, криве и нечисте,
веh и давно и pliaвo калдрмr1са11е ил11 уопште некапдрмисане. 42 По свему

39 Овај 11ocr, преко кnјег су у 16 в 17 в. путници пре.ааэв.ав, у 18 веку је остао

на ~~·ву. јер ra је обиw.аа Ситивuа. /С. Н. КосШt1ћ, ор. cit" с. 57.
40 Спомеввк С. к. а. XLII. с. 26.
41 в. Rr""'li•ор. cit., с. 89.
•2 Т. ОЩанкогић, ор. oiL, с. 112-113,
\fi'
 Гласвuк Скопског научног друштва XIX
228
тоъ~е IЈу•111тр11 јс 11а пролаз1111ке оста.в.ъао врло _сумора11 ут11сак. Доој~11111
наu 111 х тадашњ11х конзула у Турско] liучитр11 Је 11згледао <:уморн11Ј11 од
свих napo1u11 у 'fуЈЈској 1соје су они видели. ,Ј('дна од средњев~коо1111х
13

српских престон1111а, знnт110 адм1111истратив110 ср('дИ!1fте за рn11и]е доба

турске в;1адави11е 11 .б11јели 1·рад Вучитр11~. како Је поз11а·r 11з ~11101·11х
11 аш 11 х 11а1Јодних 11eraъ1n, nреме11ом .'' ст1~11а1еъ1 пр_11л111са толико Је опао
11 заоста(Ј, да га посетио1111 наз11ва]у на]суморни]ом вароши, пус·rоши,
див.ъ11ноъ1.
Ипак крајем прошло-
.,.. . 1·а пека у Нуч11трну 11ије
'' било <·ое баш онако како
•• • су то поме11ути 11ашu 1со11-
зули забележили. Они су
' тај утисак добијали по ина­
че мале11ој, бедној и мртвој
•
чарши]и, а нароч11то по
ъ111оштву тадашњ11х с11ро­
маш11их српских куl,а, од
•
КОЈИХ су заиста, као и по
сел11)1а у то вреъ1е, многе

билР u: сламом r1окр11вене.

;\л11 је било 11 богатиј11х
срп<·к11х куЬа, и оне су б11-
ле 11е само под l1ерамидоъ1
11е1·0 11 лепше и по споља-

111 ње)1 изг.~еду 11 по уну­

тра ш1ьем уређе1ъу. Само су

те богатије 11 лепше срп­
t•ке куЬе ретко биле на
(•прат, 11арочито ако <:у б11-
ле у 11епосредном суседству

мусл11манск11х куЬа. У ·rо­

ме случају б11 се поред ку­
-·~- ",.Ј'~·.
'
,. t,е преъ1а тим ъ1усл11ъ1ан­
. .. -
•
'

- •

'
скиъ1
зат11
сусед11ъ1а морао под11-
11 одрхсават11 високи

•
зид (.авале") као препре­
ка за гледање у њихова
•
Сахат-ку лп. двор11шта, што Је изазива-
ло пр11личнс трошкове, а
11 поред снега то1·а могло се паст11 11а суъ11ьу да им се ипак гледа у
днориmта, па да се поква1Је коректн11 ко~111111јск11 односи. - ,\ мусл11ман­
ск1• куће су, као 11 сада, редовно биле ограђенг, призРъ1не - нижиъ1, а 0110
11а спрат - вишиъ1 зидов11ма. Оне ес са )'л11це не виде, 11 пролазник не
види шта 11ъ1а иза тих доста в11сок11х 11 неокречен11х зидова, махом од

l1ерпича, који остnв.ъају тај су~1ора11, ча1с 11туроба11 утисак. Т. Станко­

в11h је и забележио да у IЈуч11тр11у 11~1а ъ1ноrо леппх мусли~1анскuх
куЬа, али да се 110 вид<', јер су 01·11ађенс висо1с11м зидовима. 44
Вучитрн је, дакЈ1е, како С<' 11 11з досад изложеног еписа в11д11, варош
турско-источњачког т11па. У 1ьему превла)~ује турско-визант11јски rnп
куће, који је заступљен 11 врстом призеъ1не куЬе (.долма"), као и врстом
куЬе .на 1;ат·. Има га 11 код муслиманског 11 код православног станов­
ништва, ма да је код првог 11зразит11ј11 11 јаче заступ.ъен. - КуЬе си-

43 lbi,lc_111 и Ив. llвпниЬ, ОЈ>. cit., с. 1:13--13~.

-1-1 "Р· Clt •• с. 112.
ts Вучитрн 229

ромаш11ог cтa11on1111u1·rвa 11а поједин11•1 деловима перифер11је сличне су

сеоск11м куhама у uколи1111. То су обично 11р11зем11е куhе моранског т1~па.
Ал11 су и ()11е сада 11од hера•111д1111м кровов1~ма; <'ла•1ни кров је ишчезао
jo1u по•1етко•1 ()IЈОГ 11l'Ka, пре О(•лобо!~ења.
:'llодери11јих куhа варошке врсте 11ма врло мало и то у главној
улn11и l'орњс :'llnxa.1e (иэме!~у чаршије и цркве), која, нешто по том
ма.10•1 броју .1епш11х куЈ,а 11а ул11чној л1111ији 11 неmто по својој 11эу­
Зl'Т11ој 1uи1Ји11и о(·та11.ъа 11ешто пријати11ји ут11сак. Иначе по ча1Јшији,
као 11 110 остал11м ·rес1111м и 1с111111удаnим улица•1а 11::1ме!~у ·ra•11111x 11 писо­
к11х h('~11111ч11их э11до11:1, Јlуч11трн 11· да11да11ас оставл.а врло су•rораи
•
}"r11ca1c.
III·roсо ти•1r> <•т1111чко1· 11л11 верско~· гр~·писа1ьа куЈ,а, ('TRBJJ стој11
опа1><1. tI11cтo ср11с1со •1axa.1r> су Гор1ьа •1ахала 11 Чпр111ијска махала, •1а
да у 11pnoj 11ма 11 •1nл<1 •1ухаџ11/Ј:1. 1101uл11х 11а 11ма1ьа 11се.ъених СЈЈба у
То11ли11у 11л11 у сусl'д110 иа11011111. Ч11с·r11 ·rур('ко-а11ба11а1u1се махале су Ка­
рп~1nјл11ја 11 :\lупџе11скn •rnxaлa. !Iрете;1;1111 <'pпcrcn мnхала је Поток •1a-
xn.1n, а 1111е·rежно ·rур(·ко-арбn11аu1ка - Крушка •rахала. :\!е111ов11та је
Лом11р-хn11 )lахалп. 1·до поред Ту11акп 11 ,\рба11асn 11•1а 11 ДО("Га С11ба. Ц11-
1·n111,1с:1 ~rnxaлa 11111• эа TYJl<'KO добn ј(' (·тuар110 б11ла 1111гп111ок:1. Са11а •1e-
ii}'·r11)1, 11оред 1111rа11(·к11х, 11•1а у 11.ој 11 ср11ск11х 11 турско-а116:111а1uк11х куЈ,а .

• 1. .1·11111111•1111 li