Naslov originala:

Star-crossed lovers

Kay Hooper

Uprkos
svemu
Prevela sa engleskog:
Jelena Ljumović Aleksić

BDR MEDIA d.o.o.

2018.
2
Neću te pustiti da odeš.
Zvezde koje se kupaju u nebu leta
posmatraju nas i do na kraj sveta.
I dok nas njihovih bezbroj očiju gleda
moje srce pustiti te ne da.

Neću te pustiti da odeš.

Mnogim sam te nitima vezao
kad bi želela da odeš ne bih prezao
već bih te čvršće njima stezao.
Neću te pustiti da odeš.

Robert Bridžis

3
 Predgovor

Niko nije znao kako je sve počelo, niti kada. Opčinjeni

istoričar na samom početku dvadesetog veka potražio je
porodice koje su imale saznanja o događajima koji su ga
zanimali u nameri da istraži i zapiše priču. Svi su mu
zalupili vrata. Razočaran, obratio se štampi, a jedan
izdavač se dovoljno zainteresovao za njegovu priču i
ponudio mu avans.
Pošto je našao oslonac i obezbedio podršku, istoričar
se predano prepustio istraživanju i razotkrio priču koja je
uspela da zadovolji sve druge, ali ne i njega samog. Do
kraja života se žalio da nikada nije uspeo da nađe pravi
razlog zavade; istraživao je događaje pune nasilja unazad
sve do petnaestog veka, ali i pored toga nije došao do
saznanja kada i kako je sve pošlo po zlu.
Nakon što je njegova knjiga izašla, istoričar se nimalo
nije iznenadio kada je čuo da je Kameron Stjuart objavio
oglas u nacionalnim novinama u kome, naravno, tvrdi da
je zavada nastala kada se Tavis Logan udružio sa kućom
Jork u toku Ratova ruža, a zatim svoju izdaju zapečatio
brakom sa ˝slabašnom francuskom droljom˝.
Grejdi Logan, da ne bi bio izostavljen, objavio je još veći
oglas u kome je tvrdio da je Vingejt Stjuart podržavao
Jorkove u polaganju prava na presto, a zatim je ukrao
Tavisovu suprugu Francuskinju - zločinački i
bez pardona. Što je značilo, pobedonosno je naglasio
Grejdi, da Kameron vodi poreklo od te francuske drolje.
I neprijateljstvo je nastavljeno.

4
 Istoričar je uzdahnuo i odmahnuo glavom dok su se
novine i časopisi, navodivši odlomke iz njegove knjige,
utrkivali ko će više zadovoljiti radoznalost čitalačke
publike.
Loganovi su, tvrdili su Stjuartovi, tiho šapnuli na uho
Henriju VIII da se oslobodi svoje španske kraljice i tako
uklonili s dvora Katarinu Aragonsku. Stjuartovi su,
uzvratili su Loganovi, bili krivi što je Ana Bolen izgubila
glavu.
Džejn Simor, koja je preminula na porođaju, nije stigla
da bude predmet zavade porodica Logan i Stjuart, ali
uvreženo je verovanje da je Ana Klevska postala Henrijeva
supruga zbog prelepog portreta koji su Loganovi pokazali
kralju Henriju; zatim su Stjuartovi sa zadovoljstvom
pomogli kralju da taj brak okonča.
Loganovi su odgovorili tako što su suptilno dvoru
ukazali na lepotu Katarine Hauard, a zatim su Stjuartovi
doprineli njenom svrgavanju - i gubitku glave - tako što su
kraljevskom veću predali navodno čvrst dokaz njenog
neverstva. Obe strane su prisvajale zasluge što je kralj
Henri bio u srećnom braku sa Katarinom Par.
Tokom vladavine Henrija VIII izgleda da se više
raspravljalo o njegovim razvodima nego o raskidu
sa Rimom, Pošto su i Loganovi i Stjuartovi bile stare
plemićke porodice, činilo se suludim što su pokušavali da
svrgnu jedni druge koristeći sumnjivog kralja kao oružje -
ipak, obe porodice su nekako opstale.
Opstale su i tokom kratke vladavine poslednjeg kralja
dinastije Tjudor, Edvarda VI, devetodnevne vladavine
kraljice Džejn Grej i nekoliko godina vlasti ˝Krvave˝ Meri I.
Iako su obe porodice, Logan i Stjuart, bile čvrste po pitanju
međusobnog neprijateljstva, nijedna nije bila dovoljno
luda i nepromišljena da koristi kraljicu Elizabetu I kao što
su koristile njenog oca Henrija; ali ni bezobzirne da

5
podstiču svoje naočite sinove da se udvaraju Elizabeti I
Tjudor, zvanoj Kraljica devica.
I Stjuartovi i Loganovi bacili su oko na Elizabetinog
naslednika Džejmsa I, ali su samo odmahnuli glavama
kada je njegov sin Čarls I objavio rat Španiji i zbog toga
izgubio glavu. Bili su tihi i povučeni tokom vladavine
Kromvela, a zatim su osetili olakšanje kada je krunisan
Čarls II.
Kada je Džordž III počeo da pokazuje svoje ludilo, obe
porodice, Stjuart i Logan, odvojeno, naravno, počele su da
pokazuju interesovanje za Ameriku. I obe su imale
neverovatnu sreću u novoj domovini; ipak, neprijateljstvo
porodica se nastavilo i na novom tlu.
Iako u Revoluciji nisu izabrali suprotne strane, ta
činjenica nije doprinela stišavanju neprijateljstva i sukoba
u narednim godinama i generacijama koje su samo
dolivale ulje na vatru. (Recimo, sukob je mirovao za
vreme Građanskog rata jer su obe porodice živele na
krajnjem Jugu.) Ono što su jedni podržavali, drugi su se
trudili da unište; šta su jedni imali, drugi su morali da
imaju bolje.
Ponekad je to neprijateljstvo dobijalo besmislene
razmere - recimo kada je Džeb Logan ofarbao svoj poljski
toalet u crveno kako bi bio iste boje kao kuća Kala
Stjuarta. Kal mu se osvetio tako što je pomerio njegov
poljski toalet neznatno iza rupe. Kad je Džeb otišao do
toaleta pre odlaska u krevet i upao u rupu, njegov vrisak
čuo se kilometrima daleko.
Neprijateljstvo je, neizbežno, bilo smrtno. Stjuartovi i
Loganovi su se generacijama međusobno ubijali - čak i bez
ikakvog povoda i razloga. Selidba u Ameriku to nije
promenila. Za sobom su ostavljali rasprave, dvoboje i
smrti. Krali su jedni od drugih, uništavali imovinu jedni

6
drugima, sabotirali ugled i poslove. Zadojili su decu
mržnjom i ohrabrivali dalje uništenje i osvetu.
Istoričar je primetio jednu doslednost u zavadi i
neprijateljstvu koja ga je opčinila, mada je svima ostalima
njen značaj promakao. Koliko je uspeo da ustanovi, otkrije
i sazna iz istorijskih izvora, u svakoj generaciji bilo je
značajnih momenata u kojima je neprijateljstvo moglo biti
zaustavljeno.
To se dešavalo u svakoj generaciji podmlatka kada
mladi nisu osećali ličnu mržnju ni prema kome iz porodice
sa kojom je njihova porodica bila u sukobu i kada su mogli
da se uzdignu iznad mržnje starijih. Međutim, ti momenti
su propuštani ili su prolazili neopaženo ili su oni koji su u
njima učestvovali, jednostavno pali na ispitu. Bivali su
uvučeni u sukob i pronalazili svoje razloge da ga nastave.
Niko u sebi nije mogao da nađe ono što je bilo potrebno da
se mržnja prevlada.
I tako su se vrteli u beskrajnom krugu bez početka i
vidljivog kraja. Iz čiste tvrdoglavosti i nerazumnosti birali
su slične kuće, slične poslove i živeli su na sličan način.
Nasuprot svim zakonima logike, birali su da žive u blizini
kako bi decu odgajali usmeravajući ih na mete koje treba
napasti.
Dugo nakon što su neke druge porodice koje su takođe
živele u zavadi i neprijateljstvu zakopale svoje ratne sekire,
Stjuartovi i Loganovi nastavljali su da kuju zavere sve dok
situacija nije sazrela za frapantan obrt.

Šteta što istoričar nije doživeo da vidi kraj. Dopao bi

mu se.

7
 Uvod

˝Neka je proklet!˝ Čarls Logan je posmatrao svog sina

ogorčenim sivim očima. ˝Pretpostavljam da to ne možemo
da dokažemo?˝
Džonatan Logan je odmahnuo glavom, a u njegovim
plavim očima sijalo je isto osećanje ogorčenosti. ˝Nema
šanse, tata. Inspektor je bio dovoljno pametan da ne uplati
novac na svoj račun u banci, a moj izvor u Gradskoj
skupštini neće da pravi zapisnik samo sa tim saznanjima.˝
˝Ali je siguran da je to bio Stjuart?˝
˝A ko bi drugi?˝, Džonatan se kratko nasmejao.
˝Inspektor je dobio pare da nas nedeljama drži po strani
dok je ispitivao svaku žicu u zgradi; nije hteo da nam
veruje da je struja razvučena po propisima. A zgrada
Stjuartovih je tada napredovala u radovima. Nemamo
nikakve šanse ako ne učinimo nešto da usporimo
Stjuartove.˝ Stariji Logan se okrenuo i pogledao kroz
prozor svoje kancelarije koja se nalazila na desetom
spratu. U daljini, između dve zgrade, mogao je da vidi svoje
najnovije delo kako se diže u nebesa. Spolja je
izgledalo završeno, ali unutra su njegovi radnici
danonoćno radili ono što su mogli. Ipak, dok inspektor ne
ispita celokupnu strujnu mrežu, radovi ne mogu biti
završeni.
Iako se neprestano takmičio sa svojim starim
neprijateljima, Čarls Logan ni u jednom trenutku nije
dozvolio da posao trpi radi žurbe. Međutim, u
ovom slučaju je ganjao radnike da posao obave ispravno
i brzo, jer je toliko toga zavisilo od tog posla.
8
 A sada...
˝Tata? Nećemo posustati?˝, upitao je Džonatan
nepoverljivo. ˝Ukoliko Stjuart prvi završi svoju zgradu
dobiće ugovor sa Tehtronom vredan milione. Po
celoj Atlanti će se hvalisati da nas je nadigrao...˝
˝Neće nas nadigrati˝, Čarlsov glas bio je samrtno tih.
˝Uradićemo šta god moramo, ali on nas neće nadigrati.˝

Brendon Stjuart je namršteno posmatrao kroz prozor

dok je slušao šta mu govori jedan od njegovih nadzornika
građevinskih radova. Nije progovarao dok je slušao
izveštaj, a zatim se okrenuo i pogledao svog sagovornika.
˝Godinama sarađujemo sa tim dobavljačima, Karle. Šta
se dešava, zaboga?˝
Nadzornik je bespomoćno slegnuo ramenima. ˝Ubijte
me ako znam, šefe. I sam sam se zaprepastio kad sam čuo
da polovina materijala koji smo naručili nije na stanju, a
ostatak, ispostavilo se, i nije ono što smo naručili. Jutros
sam poslao nazad četiri kamiona. Imam osećaj kao da smo
udarili u zid.˝
˝Logan˝, kazao je Brendon Stjuart, izgovarajući
prezime kao da je psovka.
Nadzornik je zatreptao. ˝Ne shvatam kako, šefe. Osim
ako... su prednost dali njegovoj narudžbini umesto našoj.
Imamo problema sa svim dobavljačima koji i njega
snabdevaju.˝
˝Želim da to prestane˝, kazao je Stjuart uzdrhtalim
glasom. ˝Ne zanima me šta mora da se uradi niti koliko
košta; želim da to prestane. Neću dozvoliti da me taj
prokletnik nadigra!˝

9
 ˝Oni ne znaju za to?˝
˝Ne, draga, ne znaju. Ne znaju koliko je seme mržnje
duboko i snažno pustilo korenje.˝
Zabrinuta, kazala je; ˝To je opasno.˝
Sajrus Fortjun1 se osmehnuo i mada je njegov osmeh
zračio ljubavlju, u njemu nije bilo potvrde da je sve u redu.
˝Tako su podeljene karte, plašim se. Ne znam kako će
ostali reagovati na to. Ali zagnojena rana mora da se otvori
kako bi otrov izašao napolje.˝
˝Biće povređena.˝
Sajrus je duboko uzdahnuo, u njegovim toplim tamnim
očima videlo se koliko mu je žao. ˝Ne vidim način da to
izbegnemo. To nije bio deo mog plana. Mogu samo da
pretpostavim šta bi on uradio.˝
˝Gluposti˝, glas joj je podrhtavao, ali ga je smekšala
osmehom. ˝Ti, po svaku cenu, učini sve ono što možeš
kako bi ublažio neprijatan udarac.˝
˝Ono što mogu...˝ Sajrus je kroz mali prozor pogledao
guste bele oblake pod njima i ponovo uzdahnuo. ˝Ali, tamo
gde ima ljubavi - prave ili pritvorne, mora biti i bola. Neke
udarce nemoguće je ublažiti.˝
Na to nije imala šta da kaže, odlično ga je poznavala,
pa je i znala da ne treba da insistira da joj da odgovor koji
je želela. Umesto insistiranja ćutala je, a njena mala ruka
skliznula je u njegovu dok je elegantan mlažnjak probijao
oblake ka pisti za sletanje na ostrvu Martinik.

1
Igra reči: eng. fortune - sreća, sudbina, prim. prev.
10
 I

˝Treba li ti pomoć?˝
Naleteli su jedno na drugo. U njihovim očima se videlo
iznenađenje pomešano sa nepoverenjem i opreznošću.
Zastao je nepomično kao da je naleteo na zid, a ona je
iznenada osetila potrebu da podigne nešto teško.
Mišel Logan se prva pribrala, odbacivši nagoveštaje koji
su bili besmisleni. ˝Ostavio me je na cedilu˝, lagala je i
pokazala u pravcu iznajmljenog automobila koji je stajao
parkiran pored puta. Pogledala je u svog mogućeg spasioca
i obuzdala kikot - samu sebe iznenadivši duhovitošću koja
ju je spopala dok se pitala je li kavaljerstvo izumrlo - usled
davne smrtne zavade Loganovih i Stjuartovih,
˝Pogledaću˝, ponudio je, dokazavši da Stjuartovi umeju
da prevaziđu destruktivne nagone, baš kao i Loganovi.
Barem onda kada je porodično borilište više od tri
hiljade kilometara daleko.
Mišel je uzmakla, i dalje svesna svoje oprezne napetosti
i posmatrala Ijana Stjuarta kako gleda ispod haube kola
koja je ona iznajmila. Okrenula je pogled ka putu. Bilo joj
je smešno kad je shvatila da se plaši čak i da je neko ne
vidi sa nekim od Stjuartovih.
Njen otac, koji je u svemu ostalom bio razuman čovek,
razmislio bi da je ostavi bez nasledstva samo kad bi bacio
jedan pogled na društvo u kome se nalazila... Ili bi čak i
bez razmišljanja to uradio.
Međutim, njen otac je bio u Atlanti, a ne ovde na
rajskom ostrvu Martinik. Zapravo, ovde nije bilo nikoga ko
11
bi mogao znati, ali i mariti za to što su se dva člana davno
zavađenih porodica neočekivano srela na putu ka For de
Fransu.
Posmatrala je neprijatelja trudeći se da bude
objektivna što je moguće više. Bio je krupan muškarac,
jaka ramena otkrivala su atletsku građu neobične
snage. Bio je tip muškarca koji je podjednako privlačno
izgledao u farmerkama i u elegantnom odelu, koji
je privlačio ženske poglede na svakom koraku. Sada je na
sebi imao farmerke i sportsku majicu sa kragnom. Imao je
zlatnu kosu, boje zrelog žita, gustu i razbarušenu tek
toliko da žena poželi da provuče prste kroz to sjajno klasje.
Većina žena, podsetila se Mišel iznenađena što je to
uopšte pomislila. Ali ne i ja.
Pomislila je i kako je nikada nisu privlačili plavi
muškarci, mada je ćutke morala da prizna da se
plava kosa savršeno slagala sa preplanulim tenom,
prelepim crtama lica i ledenoplavim očima. Ipak, Ijan
Stjuart bio je poslednji muškarac na svetu koji bi trebalo
da joj se dopadne.
Njih dvoje su se odlično poznavali na jedan neobičan
način. Ijan Stjuart i Mišelin brat Džonatan bili su vršnjaci,
a obe porodice su živele i radile u Atlanti, u Džordžiji. Kao
deca, Mišel i Džon su se takmičili protiv Ijana na izložbama
konja i rodeu, a momci su se ogledali i na fudbalskim
utakmicama suprotstavljenih školskih timova.
Mišel je znala da je Džon ostao barem bez jedne devojke
iz srednje škole zahvaljujući Ijanu Stjuartu, a Ijan je
izgubio dva konja koja je želeo na aukciji jer je Džon bio
odlučan da ih dobije.
Mišel je imala dvadeset šest godina, Ijan trideset jednu
i ovo je bilo prvi put da su se sreli nasamo, licem u lice,
kao odrasli.

12
 Nije znala kako da reaguje u neočekivanoj situaciji.
Celog života je slušala pogrde usmerene Stjuartovima kao
porodici; čak je i sama smislila nekoliko pogrdnih reči.
Znala je sve o sukobima koji su datirali još iz petnaestog
veka. Instinkt joj je govorio da bi trebalo da ospe paljbu po
Ijanu, ali razum se pitao ima li potrebe za tim.
Ijan je podigao pogled i primetio da ga je posmatrala, a
njegove plave oči bile su oprezne koliko su bile i njene.
Lagano se uspravio i na tren ju je ćutke posmatrao, a zatim
se okrenuo ka kolima. ˝Ovde je potreban mehaničar, a ja
to nisam˝, rekao je neodređenim tonom. ˝Idem za For de
Frans; mogu da pošaljem šlep po tebe. Ili˝, dodao je nakon
nekoliko trenutaka, ˝mogu da te povezem.˝
Mišel se zapitala hoće li se zemlja otvoriti i progutati ih
oboje zbog ove jeresi i nasmejala se kad je shvatila da su
joj mišići bili napeti kao da očekuje grmljavinu. To je bilo
besmisleno! ˝Hvala, bila bih ti zahvalna da me povezeš˝,
rekla je. ˝Iz hotela ću pozvati kompaniju od koje sam
iznajmila auto.˝
˝Gde si odsela?˝
˝U Arkadiji.˝
˝I ja sam.˝
Nakon nekoliko trenutaka dok je udobno sedela u
automobilu koji je Ijan iznajmio, oslobodila se
osećaja krivice zbog izdajničkog ponašanja. Jer nije bilo
izdajničko, nije, zaista. Bila je razumna žena i nije
videla razlog zašto bi čekala na užarenom suncu umesto
da prihvati kratku vožnju sa momkom koji je nikada ničim
nije povredio.
˝Sreća pa si naišao˝, rekla je opušteno. ˝Mogla sam
tamo da ostanem ceo dan.˝ Prošlo je nekoliko automobila
dok je stajala, ali nijedan se nije zaustavio.
˝Očekivao sam da odbiješ moju ponudu da te
povezem˝, prošaputao je.
13
 ˝Da smo kod kuće, to bi se verovatno desilo˝, priznala
je i okrenula glavu da se divi raznobojnom i živopisnom
pejzažu koji ih je okruživao. ˝Ali ko može da se svađa u
ovakvom raju?˝
Ijan ju je pogledao iskoristivši priliku da je pažljivo
osmotri dok je posmatrala kroz prozor. Odavno nije bio
ovako blizu Mišel Logan. Tog poslednjeg, nezaboravnog
puta na treningu pre konjičkog takmičenja, Mišel je zbacio
konj, a Ijan joj je pružio ruku da joj pomogne da ustane.
Šesnaestogodišnja Mišel mu je odgovorila sočnom
psovkom i ustala bez njegove pomoći.
Na tom takmičenju ga je pobedila.
Deset godina ju je promenilo... dosta. Onda je bila
mršava kao grančica; i sada je bila vitka, samo je više
niko ne bi poredio sa daskom. Izbledele farmerke i
obična svetla majica koje je nosila, isticale su njene obline
dovoljno da probude maštu. Noge su joj bile duge, ali
više ne koščate, već predmet muških snova. Njena do
struka duga crna kosa koja joj je razuzdano bila puštena
tokom celog detinjstva, sada je bila podignuta u punđu
ostavivši otkrivenom prelepu strukturu njenog lica.
Tokom odrastanja njeno lice nije uvek imalo sjajan sklad,
ali zrelost je ublažila oštre crte stvorivši zadivljujuću
lepotu.
U retkim prilikama u prošlosti kad ju je Ijan viđao - sa
udaljenosti, naravno i obično u prepunim prostorijama -
uvek je bio svestan njenog prelepog preobražavanja. Od
visokih roditelja prosečnog izgleda ponikla je ova vitka
žena maglovitih očiju i kao ugalj crne kose, izuzetne i
neobične lepote; podsečala je na keltske pretke koji su njoj
i Ijanu bili zajednički i nimalo nije ličila na svoju porodicu,
kao što ni on nije ličio na svoje roditelje.
Ijan se pitao je li razlika samo fizička; njen brat Džon
bi se pre vozio sa đavolom nego sa nekim od Stjuartovih.

14
 Osetivši da se njena pažnja vračala na njega, rekao je:
˝Šta ti radiš u raju?˝
˝Odmaram˝, odgovorila je prijatnim, promuklim
glasom. ˝Novembar u Atlanti je nepodnošljiv. Ta dosadna
hladna kiša. Nisam iskoristila odmor, a kompanija me ne
pušta da ga iskoristim sledeće godine. I tako, Martinik!˝
Nije pristala da radi u porodičnom građevinskom
preduzeću, znao je. Smatrao je čudnim, ali interesantnim,
što je radila u velikoj osiguravajućoj kući kao islednik
˝Trebalo je da dođem sa drugaricom˝, kazala je Mišel,
˝ali nju je posao zadržao, pa će mi se pridružiti za nekoliko
dana. A ti?˝
˝Poslom sam ovde˝, odgovorio je. ˝Trebalo bi da se
nađem sa potencijalnim klijentom, ali on je
odložio sastanak.˝
˝Ti si arhitekta, zar ne?˝
Klimnuo je glavom svestan da ga netremice posmatra.
Uveliko ga je iznenadilo to što je bio svestan njenog
prisustva. ˝Kao i tvoj brat˝, kazao je i krajičkom
oka primetio da je napravila skoro neprimetnu grimasu.
˝Pitam se je li, izvini na izrazu, to bilo isplanirano?˝
Zanosno se osmehnuo i rekao: ˝Da i Džon i ja budemo
arhitekte? Ne znam za vašeg oca, ali moj nimalo nije bio
oduševljen mojim izborom zanimanja. Pošto sam odrastao
na građevinama, smatrao je da sam naučio sve što je
potrebno kako bih jednog dana preuzeo kompaniju. Rođen
sam da sledim planove, kazao je, a ne da ih crtam.˝
Nasmejala se, a on se zaprepastio reakcijom svojih čula
na nju. Kao što je, kad ju je ugledao pored automobila,
istog trena znao da je to upravo ona. I osetio je opreznost,
ne zbog suočavanja sa neprijateljem već zbog nečega
sasvim neočekivanog.

15
 ˝Znači, nije isplanirano˝, kazala je. ˝Tata je pošizeo kad
je Džon rekao čime namerava da se bavi. Žalio se kako su
bili protraćeni svi oni raspusti tokom kojih je Džon učio o
radu kompanije. Smirio se u poslednjih nekoliko godina
nakon što mu je Džon objasnio da će arhitekta biti samo
plus u porodičnom poslu.˝
˝Moj otac još uvek to prihvata sa rezervom˝, kazao je
Ijan. ˝Svađamo se jednom mesečno, ne možemo
da omanemo.˝
˝I ko izlazi kao pobednik?˝, pitala je veselo.
˝Ja. Tata kaže da mu je uteha to što snažnog muškarca
može da stvori samo snažan muškarac.˝
˝Isto važi i za ćerke˝, prokomentarisala je Mišel.
˝Tvoj otac se nije slagao sa tim da budeš islednik?˝
Ako je i bila iznenađena time što je on to znao, to ničim
nije odala. ˝Šališ se? Čim ga pogledam, on se zamišljeno
zagleda u stare slike na zidovima. Sve ih je slikao naš
predak, naravno. Nije mu smetalo što jašem i učestvujem
na rodeu, ali svaki put se namršti kad se spomene kako je
njegova ćerka ovlašćeni islednik.˝
˝Nikada nisi osetila želju da se pridružiš porodičnom
poslu?˝
Mišel je na trenutak ćutala, gledala je neodređeno
ispred sebe kroz šoferšajbnu. Zatim je pogledala Ijana.
˝Posao kao posao me zanima, ali neki tatini ciljevi nisu
moji. Nisam znala da je toliko trošenje energije na rivalstvo
tako... gorko.˝
Bio je to prvi put da je jedno od njih spomenulo
porodično neprijateljstvo, Ijan je želeo da sazna šta ona
misli povodom toga, posebno pošto su njene izjave odavale
utisak da ona nije toliko zagrižena kao što su to bili njen
otac i brat. Međutim, tada su već stigli do hotela i dok se
zaustavljao na kružnom prilazu osetio je da ne želi da se
liši društva Mišel Logan.
16
 Portir je izašao da preparkira auto, a njih dvoje su
zajedno ušli u rashlađeno predvorje hotela. Ćuteći. Nisu
progovarati dok se nisu našli u liftu. Mišel je pritisla
dugme za svoj sprat i posmatrala ga kako čini
isto. Shvatila je da je njegova soba tri sprata iznad njene.
Zatim je Ijan prijatnim glasom prekinuo tišinu.
˝Za sada smo ovde sami nas dvoje. Hajde da večeramo
zajedno.˝
Mišel je bila zaprepašćena i trebalo joj je nekoliko
trenutaka da shvati zašto.
Jer je on bio Stjuart.
Celog svog života je slušala kako njeni najbliži
strastveno pričaju kako na svetu nema ništa gore od
Stjuartovih - posebno dvojica. Pod najbližim uglavnom se
misli na svog oca koga je oduvek obožavala. Koliko god
njen zdrav razum da se tome protivio, bilo je nemoguće da
ne misli o onome što joj je celog detinjstva usađivano u
glavu.
Kada su se vrata lifta otvorila na njenom spratu, Ijan
je pritisnuo dugme na tabli da ih zadrži. Intenzivno ju je
posmatrao. ˝Ovde u hotelu, naravno. Hrana je sjajna.˝
Kratko je uzdahnula, preplašena hladnim mestom koje
je otkrila u sebi. Mestom u kome je posejano tamno seme.
Zadrhtala je osetivši olakšanje; tamno seme možda jeste
posejano, ali iz njega ništa nije niklo. Ostao je samo odjek
onoga što je moglo izrasti.
Ili može izrasti.
Ta njena reakcija samo ju je podsetila na to da ona nije
samo učesnik nastavka priče koja je uklesana u kamenu
pre pet stotina godina, već je ličnost sa sopstvenim
mislima i uverenjima, i bili su smo njeni izbor i odluka da
li će mrzeti drugu osobu - sa ili bez određenog razloga.
A ovaj čovek i njegova porodica nisu joj davali ni jedan
jedini razlog za mržnju.
17
 ˝Mišel?˝
Da li je ikada izgovorio njeno ime? Sumnjala je. Zvučalo
joj je nekako nepoznato u njegovom izgovoru; bio je to
sirovo lep zvuk kakav nikad ranije nije čula. Pogledala ga
je, nesigurna i više nego oprezna, ali ju je hladan
nagoveštaj u njegovim očima naterao da prelomi.
˝Naravno˝, i glas joj je bio nesiguran i usredsredila se da
ga smiri, ˝Prijaće mi društvo.˝
Ijan se osmehnuo. ˝Fino! Naći ćemo se u predvorju.
Oko sedam?˝
Mišel je klimnula glavom. ˝Doći ću. I hvala ti što si me
spasao, Ijane.˝
˝U svako doba.˝
Izašla je iz lifta i odmah skrenula desno u hodnik koji
je vodio do njene sobe, Tek kada je ušla, oteo joj se
uzdrhtali smeh. Osećala se neobično, kao da su joj emocije
bile sasvim izmešane.
Spustila je tašnu na veliki krevet i skinula sandale, a
zatim namestila temperaturu na klima uređaju. Iako je
soba bila rashlađena, pošto je bio uključen termostat, njoj
je bilo vruće. Zaključila je da ju je toplota iscrpela dok je
stajala na suncu nakon što joj se automobil pokvario, pa
je pozvala sobnu uslugu da poruči ledeni čaj. Narednih
nekoliko minuta provela je u telefonskom razgovoru sa
kompanijom od koje je iznajmila automobil, a zatim
obukla šorts i otišla da otvori vrata konobaru.
Nakon što je otišao, namestila je jastučiće na krevetu i
zavalila se držeći hladan čaj u ruci. Pustila je televizijski
program na kome su se prikazivale vesti, ali nije pažljivo
slušala iako je gledala u ekran.
Ijan Stjuart. Bio je nevažan, ali sastavni deo njenog
života otkako je znala za sebe, a sada se iznenada pojavio
na glavnoj sceni bez ikakvog upozorenja. I nije znala kako
se oseća zbog toga.
18
 Prizori od pre deset godina živo su joj se razvijali u
mislima, iznenađujući je svojom jasnoćom. Krug prilikom
zagrevanja na Grand pri trkama. Jahala je mladog konja.
Ništa nije očekivala od njega, htela je samo malo da ga
zagreje i preskoči sa njim nekoliko prepreka kako bi se
navikao na masu. Na trećem skoku se izvio i zbacio je sa
leđa.
Ijan se našao tamo, jahao je iskusnog skakača, i prvi
joj je ponudio ruku da joj pomogne da ustane. Postiđena
što je pala kao kakva neiskusna jahačica i to skoro pred
njegove noge, izustila je nekoliko neprijatnih komentara o
njegovim precima i ustala ne prihvativši njegovu
ispruženu ruku. Žaoka u njenom ponosu bila je bolna i
bila je prava sreća što nije forsirala mladog i neiskusnog
konja; ipak, kada je kasnije sa njim ušla na stazu, bila je
rešena da dobije trku i bez milosti ga je ganjala.
Držala je uzde čeličnim stiskom, ne dozvolivši mu da
se otrgne prilikom skokova, usmeravajući ga sa
nepokolebljivom odlučnošću snažnije nego ikada
pre. Rezultat je bio spektakularna pobeda, a taj konj je
postao najbolji skakač koga je ikada imala.
I to samo zbog sramote koju je doživela.
Sećanje ju je nateralo da postavi sebi neka pitanja. Da
li je za tih deset godina između svoje šesnaeste i dvadeset
šeste počela da oseća nešto drugo prema Ijanu Stjuartu? I
da li je osećala drugačije? Nije bila rešena da ga tog dana
pobedi zbog porodičnog rivalstva; nije se čak ni setila
neprijateljstva između njihovih očeva. Učinila je to jer se
zbog pada osećala neprijatno i želela je Ijanu da pokaže da
je prvoklasan jahač i da može da ukroti svakog konja.
Klinački ponos, zaključila je. To je bilo sve. Godinama
posle tog događaja nije ni pomislila na Ijana. Jeste, viđala
ga je povremeno izdaleka na društvenim događajima, ali
njen otac i Džon su često imali opaske u vezi sa Ijanom i

19
njegovim ocem. Nije razmišljala o njemu, niti o posebnom
i nepovoljnom mestu koje je zauzimao u njenom životu.
Bila je zauzeta završavanjem škole, fakulteta, nalaženjem
posla. Izlazila je sa momcima, ali ni sa jednim nije ostvarila
ozbiljniju vezu.
Zazvonio je telefon koji je stajao na ormariću pored
kreveta i Mišel se snažno trgla. Napravila je grimasu i
podigla slušalicu. ˝Halo?˝
˝Ponovo su nam isto uradili˝, rekao je Džon bez ikakvog
uvoda.
Nije morala da pita koji to oni niti zašto ju je brat zvao
da joj priča o tome; Džon ju je skoro svakodnevno
izveštavao o svemu što se dešavalo sa Stjuartovima kada
nije bila kod kuće.
˝I šta sad?˝, pitala je potiskujući saznanje da bi joj brat
rekao da se smesta vrati kući kad bi znao da je Ijan na
Martiniku u istom hotelu.
˝Podmitili su polovinu inspektora, zamisli!˝ Kao i
obično, kad je govorio o Stjuartovima njegov prijatan glas
postajao bi grub. ˝Naši radnici sede skrštenih ruku dok
inspektori pregledaju struju i vodovod. Ispituju svaki
centimetar cevi i žica u toj prokletoj zgradi!˝
˝Džone, ne veruješ valjda u priču da su podmitili
gradske zvaničnike?˝, pokušala je da apeluje na njegov
zdrav razum iako je znala da je uzalud.
˝Podmićivanje i odugovlačenje. Pa ti bar znaš kako to
ide.˝
˝Pretpostavljam da nemaš nikakav dokaz?˝
˝Mišel, šta je tebi? Otkad su Stjuartovi toliko glupi da
ostavljaju tragove?˝ Čak i kompliment je bio ponižavajući.
Naslonila se na uzglavlje kreveta i tiho uzdahnula.
Volela je svog brata, ali, kao i njihov otac, bio je slep kada

20
se radilo o Stjuartovima. ˝Izvini˝, rekla je vedrije. ˝Teško je
osećati mržnju u raju.˝
Džon je promrmljao nešto umesto odgovora, a zatim ju
je upitao: ˝Je li Džeki sa tobom?˝
˝Nije, zadržala se zbog posla. Stiže za nekoliko dana.˝
˝Šta ćeš da radiš?˝
Mišel nije mogla da se ne nasmeje. ˝Brate dragi,
verujem da mogu da se zabavim i sama nekoliko dana.
Otkako sam ustala iz kolevke nisam baš tako loša.˝
˝Čuvaj se.˝ Bio je zadovoljan njenim odgovorom, ali i
pomalo zabrinut. ˝Velike devojke moraju više da brinu o
sebi od devojčica, a ti si daleko od kuće.˝
˝Biće sve u redu, Džone. Obećaj mi samo da ti i tata
nećete uraditi ništa suludo iz puke pretpostavke da
Stjuartovi nešto rade protiv vas.˝
Nasmejao se. ˝Čućemo se sutra, Miša.˝
Prijalo joj je kad je izgovorio njen nadimak iz detinjstva,
ali nije joj dao odgovor. ˝Džone...˝
˝Nemoj da se zaljubiš u nekog visokog crnog
neznanca.˝
Mišel je zabrinuto spustila slušalicu. Ustala je da
dopuni čašu, a zatim se vratila na krevet. Nije osećala
krivicu što nije kazala Džonu da je Ijan bio tu. Njen brat se
oduvek previše zaštitnički ponašao prema njoj kada
su muškarci bili u pitanju i burno bi reagovao kad bi znao.
Ipak, bila je uznemirena dešavanjima u Atlanti, ali i
onim što se s njom ovde dešavalo. Zdrav razum joj
je govorio da nema zašto da brine zbog obične večere
sa muškarcem u hotelskom restoranu, ali činjenica da je u
pitanju bio Ijan Stjuart mnogo ju je mučila.
Pogledala je na sat. Pet. Za dva sata bi trebalo da siđe
i pristojno večera sa zakletim neprijateljem njenog brata i
oca. Sama pomisao delovala je melodramatično, ali Mišel
21
se nije nasmejala. Bila je sasvim svesna da bi i obična
večera sa Ijanom Stjuartom bila dovoljna da na sebe
navuče gnev porodice.
Ako ikada saznaju.

Stajao je u blizini recepcije u predvorju kada je Mišel

izašla iz lifta. Prilazila mu je laganim i odlučnim koracima
sa neprijatnim osećajem da spaljuje sve mostove za sobom.
Obukla se da se ohrabri: tamnoplava pamučna haljina
koju je nosila bila je duga, sa visokim okovratnikom, ali joj
je ostavljala gole ruke; znala je da joj taj model odlično
stoji.
I on je sigurno zaključio isto jer je primetila kako mu
oči sijaju divljenjem dok ju je posmatrao. I sam je bio
neformalno obučen - nosio je svetloplavi sako i tamne
pantalone, a bela košulja mu je bila otkopčana oko vrata.
˝Mislio sam da ćeš me ispaliti˝, rekao je kad mu je
prišla.
˝Umalo jesam˝, priznala je iskreno.
˝Zašto si se predomislila?˝
Mišel je kratko uzdahnula. ˝Iz čistog inata,
pretpostavljam. Volim da sama donosim zaključke o
nečemu.˝
˝I o nekome?˝
˝I o nekome.˝ Osmehnula se.
I Ijan se blago osmehnuo, ali mu je pogled bio oprezan.
˝Naravno. Činjenica da niko za ovo neće saznati nimalo
nije uticala na tvoju odluku.˝
˝Naravno da nije. Otkud znam, možda si unajmio
fotografa da nas slika, pa da pošalješ slike mom
ocu.˝ Zatreptala je svesna šta je izgovorila.

22
 Ijan ju je ovlaš uhvatio za ruku i poveo je ka restoranu.
˝Nisam.˝
˝Izvini. Ne znam zašto sam to rekla.˝
˝Jer si naučila da sumnjaš u motive svakoga ko se
preziva Stjuart.˝
˝Sumnjaš li ti u moje motive?˝
˝Ne.˝
Mišel ga je pogledala dok su koračali, iznenađena što
njeno teme dopire samo do njegovih ramena iako je nosila
visoke potpetice. ˝Zašto ne sumnjaš?˝ bila je
iskreno radoznala. Pitala se je li drugačije vaspitavan od
nje ili je jednostavno uspeo da se izdigne iznad svega toga.
Ijan joj nije odgovorio dok ih konobar nije odveo do
njihovog stola u tihom restoranu. Kada su im dati jelovnici
i kada su ponovo ostali sami, nagnuo se ka njoj preko
stola. ˝Jer mislim da si iskrena, Mišel. Kad bi htela da se
boriš sa mnom, ti bi to otvoreno učinila.˝
˝Sa motivima koji bi se vijorili transparentno poput
zastava?˝
˝Da. Voleo bih da veruješ da je i sa mnom tako.˝
Oklevala je, ali nije mogla da slaže. ˝I ja bih. Razumni
deo mene to želi.˝
˝Ali˝, prošaputao je.
Mišel je klimnula glavom. ˝Ali. Razmišljala sam o tome
dok sam sedela gore u sobi. Misliš li da posle petsto godina
to nosimo zapisano u genima?˝
˝Ne mogu da verujem u to.˝
˝Ni ja.˝ Spustila je glavu i počela da lista jelovnik,
dodavši veselo: ˝Umirem od gladi. Preskočila sam ručak da
bih mogla da istražujem ostrvo.˝
Blago osvetljenje u restoranu u kombinaciji sa njenom
crnom kosom i plavom haljinom davali su joj
nekakav zanimljiv i neobičan izgled. Njen stav prema
23
njemu samo je pojačavao utisak, bila je oprezna i
nesigurna. Ijan nije mogao da prestane da je posmatra,
iako je opominjao sebe da je to gore od nesmotrenosti, to
je bilo suludo.
Nije ga zabrinjavalo to što je sedeo za stolom sa Mišel
Logan; to je bilo potpuno bezopasno i čak će i otac - posle
prvobitnog zgražavanja - verovatno moći da ga razume.
Ono što ga je mučilo bila je njegova reakcija na nju. Svaki
odsjaj u njenim mističnim sivim očima očaravao ga je i nije
mogao da odvoji pogled od njenog lepog lica, kao da je bila
njegova zvezda vodilja.
Dok ju je blago držao za ruku i vodio predvorjem ka
restoranu, bio je živo svestan njene topline i prijatnog
mirisa njenog parfema. Želeo je da spusti ruke na njena
gola leđa, da dotakne tu bledozlatnu kožu koja je delovala
tako meko i svilenkasto. Zatim ga je pogledala tim očima
koje proganjaju i osetio je kako je nešto prostrujalo kroz
njega. Nije znao šta to znači, ali je instinktivno bio svestan
da se nešto zauvek promenilo.
˝Mislim da ću probati piletinu,˝ Pogledala ga je, a
slabašno rumenilo oblilo joj je obraze. ˝A ti?˝
Shvatio je da je primetila da blene u nju, da ju je
uznemirio njegov intenzivan pogled. ˝I ja ću isto˝, rekao je
pojma nemajući šta je želela da naruči.
Mišel je prekrstila dlanove preko jelovnika i pogledala
ga. Smireno je rekla: ˝O čemu smo ono pričali? Da, o
sumnjičavosti. Da li se uvukla u gene ili razum, pošto je
još uvek prisutna,˝
˝Ja nemam ni jedan jedini razlog da te mrzim, Mišel. Ni
ti nemaš nikakav razlog da mrziš mene.˝
Klimnula je glavom. ˝Znam. Ali ne mrzeti je jedno, a
sprijateljiti se nešto sasvim drugo. Mislim, čak i kad bismo
mogli. Čak i kad bismo želeli. Jer nismo samo mi u
pitanju.˝
24
 ˝Zašto?˝ Nesvesno se nagnuo ka njoj, želeo je da ga
gleda, da vidi šta ona misli i oseća. Nije razmišljao o tome
što je govorio, samo je želeo da ona shvati ono što je njemu
bilo savršeno jasno. ˝Ovde smo samo ti i ja, Mišel. Nema
braće i očeva da nam vire preko ramena. Nikoga ovde
nimalo ne zanima jesmo li neprijatelji, prijatelji... ili
ljubavnici.˝
Osetila je neobično uzbuđenje kad je izgovorio
poslednju reč. Nije znala je li sama reč ili način na koji ju
je izgovorio izazvala reakciju u njoj. Nije se usuđivala da
ga pogleda u oči jer se plašila onoga što bi mogla videti u
njima. Obuzimao ju je nemir, sličan prolećnom povetarcu,
i nije uspevala da smiri dah.
˝Mišel?˝
Lagano, i dalje ga ne pogledavši, rekla je: ˝Kad sam bila
mala, nisam znala da je Stjuart prezime. Tata ga je
neprestano izgovarao, ali po tonu u njegovom glasu mislila
sam da reč ‘Stjuart’ označava nešto loše.˝
Vrlo svesno se nagnuo preko stola i spustio svoj dlan
na njene prekrštene ruke. ˝Do svoje sedme godine mislio
sam da je Logan neka psovka. Ali više nemam sedam
godina. A ni ti više nisi mala. Moramo početi od nas, Mišel.
Ili ćemo, u suprotnom, samo slepo slediti tradiciju svojih
porodica dugu dvadeset generacija.˝
Posmatrala je krupnu šaku koja je pokrila njene ruke i
osećala njenu toplinu i snagu. Konačno je podigla pogled
do njegovih očiju i u njima videla prodornost koju je i ranije
primetila. ˝Mislim da ne bih bila dobar pionir˝, rekla je
nesigurno. ˝Toliko toga bih stavila na kocku. Toliko toga
bih mogla da izgubim. Izgubila bih.˝ Ljubav svog oca. I
brata.
Na tren stisak Ijanove ruke postao je čvršći, a zatim se
odmakao i sklonio ruku. ˝U redu˝, rekao je tiho.
˝Pretpostavljam da je i odsustvo mržnje nešto.˝

25
 Ijan je dao znak konobaru i nastavio istim blagim
tonom. ˝Možemo barem večerati u miru; naše porodice ne
moraju da znaju ni da se nalazimo na istom ostrvu.˝
Mišel je naručila hranu i slušala Ijana kako naručuje.
Preplavio ju je osećaj gubitka, ali i gorak ukus poraza.
Nikad u životu se nije istinski zaljubila, barem joj nikad
niko nije toliko značio - a Ijan joj je značio puno. Nije znala
zašto, možda jednostavno zbog toga što je bilo u njenoj
prirodi da sama donosi zaključke i ima svoje mišljenje.
Ipak, ponekad, nije bilo izbora. Kada bi znala da će ratne
sekire biti zakopane ukoliko Ijan i ona sklope mir među
sobom, rizikovala bi, pomislila je odlučno. Ali svog oca i
brata je suviše dobro poznavala da bi verovala da je to
moguće.
˝Nemoj da si zabrinuta˝, rekao je Ijan nežno. ˝Možda je
na nas došao red da preuzmemo uzde, možda ćemo uspeti
da sklopimo primirje.˝
˝Ne˝, rekla je. ˝Ti možda ne gajiš mržnju, ali Džon je
gaji. Tata ga je zatrovao. On ga je slušao mnogo više od
mene. Ne znam, možda on nosi taj teret jer je stariji. Ili
možda što će preneti dalje prezime Logan. Tata nije
razuman kad ste vi u pitanju. Koliko god da su tvoje
namere dobre, Ijane, ako te neko dovoljno dugo mrzi i
pokušava da te povredi, mrzećeš i ti njega.˝
Ijan se namrštio: ˝Izgleda da je tvoj otac ogorčeniji od
moga. Znaš li zašto?˝
Odmahnula je glavom. ˝Ne, ali Džon nešto zna. Kad
smo bili mladi kazao mi je da je tvoj otac nekada davno
uradio nešto strašno našem ocu. Nije hteo da mi kaže šta.˝
˝Verovatno nešto u vezi sa ženama.˝
Iznenadila se. ˝Zašto si to rekao?˝
˝Da je nešto drugo u pitanju Džon bi ti rekao.˝
Mišel se zamislila i u dubini duše osetila jezu. Je li neka
nepoznata žena doprinela raspirivanju već gorkog
26
rivalstva? Šta se desilo? Žene su slaba karika kada su u
pitanju smrtne zavade; mogu biti iskorišćene kao žrtve ili
kao oružje. Kada joj je to palo na pamet, osetila je još jedan
talas jeze, a zatim bes. Prokleta sumnjičavost! Ijan joj je
predložio da sklope primirje, a ne da odu u krevet.
Da odu... u krevet...
Na tren je prestala da diše i osetila je vrtoglavicu. Pred
očima su joj promicale slike, sirove i snažne - i nepobitno
uzbudljive. Prvi put u životu zapanjujuće je postala svesna
sopstvene seksualnosti, a slike su bile takve da nije umela
da se odupre. Sama pomisao da se nađe u krevetu sa
Ijanom Stjuartom u njoj je probudila emocije, konfuzne
koliko i složene.
˝O čemu razmišljaš?˝, iznenada ju je upitao.
Mišel je osetila kako joj obraze obliva rumenilo. Nije
nameravala da prizna da su joj se po mislima još uvek
motale erotične slike, jer je i sama bila zaprepašćena time.
˝Ja... volela bih da je tako jednostavno. Želela bih da se
radi samo o nama˝, čula je sebe kako izgovara promuklim
glasom i trgla se jer je znala da je istina to što kaže.
˝Onda, hoćeš li mi verovati?˝
˝Ne znam. Ali ako rizikujem, riziku ću podvrgnuti samo
sebe.˝
Konobar je stigao i krenuo da servira hranu na sto, pa
joj Ijan ništa nije odgovorio. Mišel je bila zahvalna što ih je
prekinuo, očajnički pokušavajući da iskoristi priliku da se
sabere i privikne na ta sasvim neočekivana i sasvim
nepoznata osećanja. Jela je hranu, a nije osećala njen
ukus zaprepašćena onim što joj se desilo - i zašto se desilo.
Zašto se desilo? Zašto su slučajan susret sa Ijanom i
neobavezna večera probudili u njoj te nalete divlje strasti?
Kako je moguće da od svih muškaraca baš prema ovom
muškarcu oseća tako nešto? Nikada do sada nije osetila

27
želju, uopšte; njena ranija interesovanja za muškarce bila
su slaba i bledunjava u poređenju sa ovim.
A sada...
U njoj je rasla napetost dok su joj se emocije haotično
smenjivale. Da sklopi primirje sa Ijanom? Ne, to sada neće
biti moguće. Čak i da su samo njih dvoje u pitanju, znala
je da to što želi od njega nimalo nema veze sa mirom. Kao
da se srušila nekakva barijera u njoj i ono što je videla iza
nje, zaprepastilo ju je i uplašilo.
˝Mišel?˝
Podigla je pogled ka njemu i ugledala prijatno i lepo lice
koje joj je bilo strahovito poznato, jer joj je nešto, nekakav
duboko skriven osećaj, rekao da je iza te barijere uvek
postojalo ono na šta je sada naišla. Čekalo je.
Bilo je to suviše za prihvatiti, za razmisliti; morala je da
pobegne od toga. Spustila je viljušku i odmakla stolicu.
˝Izvini˝, prošaputala je i ustala.
˝Mišel, šta nije u redu?˝ I on je ustao. Zabrinuto ju je
posmatrao, ali je u njegovom pogledu bilo još nečega.
Nije mogla da mu odgovori jer su svi odgovori bili
izuzetno opasni. Bez reči je odjurila od stola. Čula je da je
doziva, ali zvuk njenog imena terao ju je da još
brže koraca. Dok je stigla do predvorja skoro da je
trčala. Nije ni primetila da je nekoliko prolaznika
iznenađeno posmatra kad je izjurila napolje, u noć.
Hotel je imao privatnu plažu koja je u ovo doba bila
pusta i Mišel je potrčala. Izula je visoke potpetice čim je
izašla iz hotela i ostavila ih tamo gde su pale. Prošla je
pored osvetljenog bazena i zaslepljeno išla stazom kroz
bujan vrt dok nije osetila pesak pod nogama i ugledala
mesečinu kako se razliva po tamnoj vodi okeana.
Okrenula se kada je stigla do vode i potrčala po
vlažnom pesku. Godinama je negovala naviku jutarnjeg
trčanja kako bi ostala u kondiciji. Trčala je brzo, a vetar joj
28
je raspleo kosu dignutu u punđu. Trčala je jer je morala
da pobegne.

29
 II

˝Mišel!˝
Sustigao ju je na severozapadnom delu plaže kada je
prišla skupini vlukanskih stena koje su se izdizale praveći
granicu između hotelske i gradske plaže.
Kada ju je uhvatio za ruku i naterao da stane okrenuvši
je ka sebi, osetila je bes i podigla ruku kao da želi da ga
udari po širokim grudima.
Posmatrala ga je, a njena podignuta ruka nije se
pomerala. Jasno ga je videla na mesečini. Želela je da bude
mračnije jer je i on isto tako jasno mogao da vidi nju.
˝Od čega bežiš?˝, pitao ju je.
Primetila je da je u odličnoj kondiciji jer nimalo nije bio
zadihan posle trčanja. Njeno srce je tuklo i kao da nije
mogla da udahne dovoljno vazduha u pluća. ˝Pusti me!˝,
zahtevala je.
Pustio joj je ruku, ali ju je čvrsto, obema rukama,
uhvatio za ramena. ˝Želim da znam od čega bežiš, Mišel.˝
Osetila se uhvaćenom u zamku iako je oko njih bio
otvoren prostor. Bio je tako krupan i s tolikom lakoćom i
brzinom ju je uhvatio uprkos tome što je imala poletnu
prednost. Nije mogla da mu umakne. Ipak, morala je da
zaustavi to pre nego što se desi nešto što neće moći da se
popravi, pre nego što bude prekasno. Obuzela ju je panika
i ovaj put ga jeste udarala pesnicama u grudi.
˝Pusti me! Neću ti dozvoliti da mi to uradiš, neću!˝
Ijan skoro da nije osećao udarce. Instinktivno je
potrčao za njom. Hteo je samo da je zaustavi jer je u njenim
30
očima primetio nešto divlje i zastrašujuće. Sada je to isto
osetio u njenom glasu, u telu koje se grčevito borilo da se
otrgne od njega. Njene reči zvučale su mu besmisleno, ali
je razumeo prizvuk straha u njenom glasu. Ona ga se
plašila, bila je skoro prestravljena. To saznanje bolelo ga je
poput noža zarivenog u grudi.
Mogao je jednostavno da je pusti kako bi je uverio da
je neće povrediti, ali nije želeo da mu ponovo pobegne. Ne
prestajući da razmišlja, privukao ju je u zagrljaj, zarobio
joj ruke njihovim telima i čvrsto je držao.
˝Mišel, prestani. Budi mirna. Ja te neću povrediti.˝
Primorao je sebe da smireno priča. I dalje se otimala, ali
kada je osetila kako se donji deo njenog tela priljubio uz
njegov, ostala je bez daha i paralisala se.
Mali talas im je nežno zapljusnuo stopala. Njegove ruke
sada su bile na njenim golim leđima, a koža joj je bila
glatka i nežna baš kao što je i izgledala. Kosa joj je
neuredno padala niz leđa i preko njegovih ruku, poput
tople i teške svile. Bila je sasvim ukočena, skoro da nije
disala, ali je on mogao da oseti svaku izvajanu oblinu
njenog tela i njenu toplinu.
˝Ne˝, rekla je nežno, ali odlučno. Lagano je zabacila
glavu i pogledala ga, a njegove oči su sijale na mesečini.
Bila je tako krhka pored njega, tako ženstvena, a reakcija
njegovog tela bila je divlja, čula su mu postala toliko
napeta da je skoro bilo bolno. Srce mu je tuklo prislonjeno
na njene grudi, a nagon čiste, sirove zelje pekao ga je u
međunožju, drhtavo i bolno.
˝Ne?˝, prošaputao je. Znao je da više nisu govorili o
strahu. Oči su joj bile širom otvorene, a pogled uprt u
njegovo lice. Usne su joj blago bile otvorene i uzdrhtale.
˝Nemoj to da radiš. Nemoj to da se desi˝, glas joj je bio
jačine šapata.

31
 Njegove ruke snažnije su se stisle oko nje. ˝Znala si da
će se to desiti, je li? Zato si pobegla.˝
Prestravilo ju je to što je izgovorio, ostavilo je sasvim
ranjivom. ˝To je suludo! Kako bih samo mogla da
pomislim... Pusti me, Ijane!˝
˝Znala si˝, ponovio je. Glas mu je bio promukao i dublji.
˝I ti si isto osetila.˝
Mišel je odmahnula glavom, ali to je bio gest
bespomoćnosti, a ne odbijanja. Ako se ikada osetila
uhvaćenom u zamku, to je bilo ništa u poređenju sa ovim
osećanjem. Iznenadna i ogromna snaga privlačnosti nije
joj ostavila vremena da konsoliduje odbranu, a njen napor
da pobegne bio je uzaludan. I negde u njoj, dublje nego što
je mislila, postojalo je saznanje da je ovo bilo neizbežno.
Prijalo joj je da bude u njegovom zagrljaju. Njeno telo
je to znalo onog istog trena kad je dotaklo njegovo. Nije
mogla da porekne da je njenim telom kolalo strahovito
uzbuđenje.
Mišel je osetila kako se pomerio, prislonivši je prisnije
sebi. Uzdahnula je od osećanja koja su je preplavila i
uspela da izusti slabašno: ˝Nemoj.˝
Ijan je lagano saginjao glavu zaklonivši mesečinu, a
ona je sada videla samo sjaj njegovih očiju. Polako je
zažmurila kada su njegove usne dotakle njene. Na tren je
osetila kao da hoda po ivici, kao da bira na koju će stranu.
Izbor je napravljen i više nije bilo povratka. Osetila je kako
joj se telo privija uz njegovo, ruke dižu ka njegovom vratu,
a usne divlje otvaraju od neverovatnog zadovoljstva koje su
joj donosile njegove.
Jednostavno i tek tako, nešto je eksplodiralo među
njima. Talasi neverice i iznenađenja naterali su ih
da zadrhte. Ijan ju je podigao u naručje i više nije osećala
tlo pod nogama. Njene grudi bile su prislonjene uz njegove,

32
paleći ga i preko odeće, a njene željne slabine savršeno su
pristajale uz njegove kao da su stvoreni jedno za drugo.
Mišel se davila u talasi ma vreline, sasvim bespomoćna
da se otrgne onome što se dešavalo. I ranije se ljubila, ali
je uvek ostajala ravnodušna. Očigledno nije bila senzualna
žena; nikad nije osetila ni najmanju potrebu da ide dalje
od poljupca. Međutim, u Ijanovom naručju osećala je da
želi da mu bude još bliže, da ga snažnije oseti, a ta želja je
bila jača od bilo čega što je ikada osetila.
Njegove usne snažne i gladne i jezik koji je zalazio u nju
duboko istražujući izazvali su drhtavicu u celom njenom
telu. Odgovorila je bez razmišljanja i oklevanja, strast koja
je plamtela u njoj kao plima odnela je sve osim požude.
Imala je osećaj da je oduvek znala da će to biti on. Snažan
stisak njegovih čvrstih grudi ostavio ju je bez daha, njegov
ravan stomak bio je prislonjen uz njen, a drhtava punoća
u njegovom međunožju savršeno se stapala sa njenom
vrelom mekoćom - kao da joj je sve to bilo poznato dok joj
je telo drhtalo.
Jednom rukom joj je mrsio kosu, a drugu je zavukao u
prorez na haljini kad ju je čvršće privio uz sebe. U njoj je
eksplodiralo zadovoljstvo, vrelo i vrtoglavo, a uzvik
zadovoljstva stajao joj je zaglavljen u grlu. Zatim je snažno
podigao ruku, a ona je nesvesno ispustila uzdah
razočaranja.
˝Mišel˝, glas mu je bio dubok i tih, u njemu se osećala
skoro bolna želja. Celo telo mu je bilo ukočeno, a grudi su
mu se dizale i spuštale kao da je trčao dugo i očajnički.
˝Nemoj da prestaješ˝, prošaputala je i čvršće stisla ruke
oko njegovog vrata dok je pokušavala da mu spusti glavu
niže.
Na trenutak Ijan se skoro predao. Vitko telo u
njegovom naručju bilo je toplo i žudno, pomeralo se do
njegovog istom silinom želje koju je i sam osećao.

33
Njen isprekidan dah pomutio mu je samokontrolu,
potreba za predajom preplavila mu je um i mislio je samo
na jedno - da je spusti na vlažan pesak i da se njihova
tela spoje u vreloj strasti. Saznanje da bi ga mrzela
nakon toga bilo je jedino što je uspelo da ga zaustavi.
Njegove ruke našle su se na njenim kukovima i nežno
je odmakao njeno telo od svog. Protestovala je
pokušavajući ponovo da mu se primakne, a Ijan je
uzdahnuo. Promuklo ju je upitao. ˝Ko sam ja, Mišel?˝
Zatreptala je zbunjeno. ˝Ijan˝, prošaputala je.
Stisak njegovih ruku postao je čvršći, ali on se nije
zaustavljao mrzeći sebe zbog toga. ˝Koji Ijan? Reci
do kraja.˝
Njene usne napućene od poljubaca iznenada su
zadrhtale. ˝Stjuart˝, prošaputala je.
˝S njim želiš u krevet?˝
Kratko pitanje pogodilo je Mišel poput oštrog noža i
konačno je osvestilo. Njene ruke i dalje su stajale
oko njegovog vrata. Lagano ih je spustila, a zatim
uzmakla unazad dok joj nisu pale pored tela. Noge su joj
drhtale, celo telo joj je drhtalo i jedva je disala. Deo nje
je želeo da ga ljuto izgrdi zahtevajući da zna zašto je
sve pokvario, zašto je morao da je podseti ko je, a drugi deo
je pokušavao da se izbori sa onim što je maločas skoro
umalo učinila.
˝Hvala... što si me podsetio˝, potrudila se da izgovori
što smirenije.
˝Želim te, Mišel˝, rekao je tihim glasom koji se jedva
čuo. ˝Želim te ovde, na ovom pesku.˝
Kao kroz maglu je shvatila da se prepao zbog toga što
bi ona, zaslepljena u vrtlogu strasti, donela pogrešnu
odluku.

34
 I Mišel je toga bila odlično svesna. Njen um je dvadeset
godina neumoljivo programiran protiv njega, a eto, njeno
telo se predalo već posle prvog dodira. Nije bilo načina da
se prevaziđe taj konflikt. Ni najmanje.
Grčevito se povukla. ˝Nije trebalo da dođeš ovamo za
mnom˝, prošaputala je. ˝Trebalo je da me pustiš da
pobegnem.˝
Polako je odmahnuo glavom. ˝Od ovoga ne možeš
pobeći.˝
˝Moram.˝
˝Mišel...˝
˝Moram. Neću da uništim svoju porodicu, Ijane. Cena
je previsoka, ne mogu da je platim. Među nama ne može
biti ničega. Čak ni mira.˝
˝Među nama ima nečega. To nije mržnja, a bog zna da
nije ni mir, ali to nešto postoji, Mišel. Ne možeš ga
ignorisati. I ne možeš pobeći od toga.˝
˝Videćeš.˝
Opsovao je sebi u bradu, a zatim grubo rekao: ˝A šta bi
bilo kad bih te sad bacio na pesak? Kad bih te ljubio i
dodirivao dok se ne priviješ uz mene kao što si malopre
učinila? Da li bi tada pobegla?˝
Odgovorila mu je razgolićeno istinito: ˝Ne bih.˝
Koraknuo je ka njoj kao da ga je njeno priznanje
privuklo, a zatim se zaustavio, napet koliko i ona. ˝Ali bi
me mrzela, zar ne?˝
˝Mislim da bih.˝ Osetila je kako joj se u očima skupljaju
suze i zatreptala je kako bi ih sprečila da iskliznu. Ruke su
joj se bespomoćno raširile, a zatim spustile. ˝Kloni me se,
Ijane. Zbog oboje. Zbog tereta koji moramo da nosimo
zarad naših očeva.˝
˝I to je to?˝

35
 Mišel je osetila neverovatan umor i iscrpljenost; celo
telo ju je bolelo, a glava joj je pulsirala od osećanja koja je
probudio u njoj. Klimnula je glavom i okrenula mu leđa.
˝Stani.˝ Opsovao je, a zatim odmahnuo glavom kao da
odustaje. Gurnuo je ruku u džep sakoa i izvadio malu
elegantnu tašnu. Pružio joj ju je i rekao: ˝Ovo si zaboravila
na stolu.˝
Uzela je tašnu, a zatim krenula plažom ka hotelu.
On nije pošao za njom.

***
Našla je svoje cipele pored vrata kroz koja je malopre
istrčala i uzela ih je u ruku, ne trudeći se da ih obuje.
Stopala su joj bila mokra i puna peska. Nije marila. Ne
obraćajući pažnju na nekolicinu radoznalih pogleda u
predvorju, prišla je liftovima i popela sa na svoj sprat.
Imala je osećaj da se u njoj nešto promenilo i bila je
zaprepašćena naglošću kojom se to desilo. Juče je bila
samouverena i sigurna, takva su joj bila i osećanja, nije se
opterećivala neprijateljstvom koje je uništilo toliko života.
Ali za nekoliko kratkih sati, njena bezbrižnost joj je
oduzeta.
Njen otac se često žalio na njen nedostatak namere da
mu se pridruži u proklinjanju Stjuartovih, ali samo bi
slegnuo ramenima jer je voleo svoju ćerku. Možda je negde
bio i svestan da mržnja ne izgleda lepo na licu žene. Ipak,
nikad ni pomislio nije da u dubini duše ona nije osećala
toliku mržnju koliku je osećao on. On je to jednostavno od
nje očekivao.
Bez trunke sumnje je znala da ako njen otac otkrije
koliko joj je falilo da završi u naručju njegovog neprijatelja,
on bi ga zbrisao sa lica zemlje.

36
 Mišel je nekada verovala da je to neprijateljstvo samo
melodramatično, ali njeno ismevanje je prestalo onoga
dana kada je prvi put videla - zaista videla i shvatila -
dubinu mržnje svog oca. Nije imala više od trinaest godina.
Iz muškobanjaste devojčice je izrastala u devojku i snažno
se suprotstavljala ocu kada ju je terao da obuče haljinu i
izigrava domaćicu njegovim poslovnim saradnicima koje bi
zvao na večeru. Pošto joj je majka umrla, kuća je ostala
bez domaćice, a Mišel je nevoljno prihvatila tu ulogu.
Tokom jedne od tih večera, jedan od gostiju joj je pokazao
sukob između dve porodice u novom i veoma ozbiljnom
svetlu. Otišla je iz prostorije, a kad se vrlo brzo vratila,
zastala je na vratima u pravi čas da čuje šta je gost rekao.
Sada se više nije sećala tačnih reči koje je upotrebio, ali
kazao je kako će ćerka Čarlsa Logana jednog dana biti
prava lepotica. Zastala je, osetivši neočekivano
zadovoljstvo. Ali tada se jedan drugi čovek nasmejao i
rekao nešto što joj je pokvarilo raspoloženje.
˝Stjuart ima sina sličnih godina. Taj mladić je veliki
zavodnik; pazi da ne baci oko na Mišel. Bila bi to savršena
osveta!˝
Zapanjila se, a zatim pogledala lice svog oca i shvatila
šta je zapravo mržnja. Skamenjen izraz lica i hladan sjaj
njegovih očiju bili su toliko zastrašujući da je istog trena
osetila da joj je muka. Iako je naizgled smireno odgovorio,
u njegovom odgovoru čula je neumoljivu istinu.
˝Dan kad Stjuart bude bacio oko na moju devojčicu
biće to poslednji dan koji će videti. Neće morati da se muče
da ga sahranjuju jer ću ga rastrgnuti na komade.˝
Mišel se prisetila te večeri i na trenutak se naslonila na
vrata, a zatim pronašla ključeve u svojoj tašnici i ušla u
sobu. Zatvorila je i zaključala vrata, tašnicu bacila na
krevet, a cipele na pod.

37
 Više nije bila slatka devojčica, ali jeste bila ćerka svoga
oca i neosporna istina da je pružila povoda Ijanu da je
zavede bi možda sprečila njenog oca da izvadi pištolj i
krene za njim, ali ništa na svetu ga ne bi sprečilo da je se
odrekne.
Ijan je manje brinuo o tome šta bi o njihovoj mogućoj
vezi mogao reći njegov otac, znala je. Možda je njegov otac
bio manje ogorčen. A možda je Ijan bio svestan bolne istine
za Mišel: muškarac može da spava sa ćerkom neprijatelja
i to nazove osvetom. Ili jednostavno može da slegne
ramenima i kaže da je u pitanju bila seksualna
privlačnost, ne mareći za to ko je ona.
Ali žena... ne, kod žena je to drugačije. Bio bi to najteži
mogući udarac koji bi mogla da zada svom ocu, onaj od
koga se nikada ne bi oporavio - da spava sa njegovim
neprijateljem.
Spremala se da se baci na krevet kada je začula
kucanje na zajedničkim vratima iz susedne, spojene sobe
i veseli glas kako je doziva.
˝Mišel! Otvaraj - stigla sam!˝
Džeki. Bila je to njena najbolja prijateljica od detinjstva
i jedna od retkih koja nije pripadala porodici, a dobro je
znala prirodu mržnje i neprijateljstva koje je vladalo
između Stjuartovih i Loganovih. Ostala je siroče i živela je
sa tetkom i tečom, pa je, dok su odrastale, više vremena
provodila u Mišelinoj nego u svojoj kući i skoro ceo život
slušala o tome kako su Stjuartovi proklinjani.
Mišel se pogledala, a zatim stala ispred ogledala na
ormaru. Zatreptala je od prizora koji je ugledala. Kosa joj
je neuredno padala na bledo lice, usne su joj bile crvene i
otečene, a u očima joj se skrivao mračan izraz. Ali tu sada
nije mogla ništa. Još jedan udarac u vrata stavio joj je do
znanja da je Džeki bila nestrpljiva.

38
 Otvorila je zajednička vrata sa svoje strane i prva
progovorila: ˝Kada si stigla? Ja sam šetala plažom.˝
Džeki ju je odmerila od glave do pete, a zatim prasnula
u smeh. ˝Nije valjda. Izgledaš kao da te je poplava izbacila.˝
˝Baš ti hvala˝, Mišel se trudila da zvuči veselo.
˝Recepcioner mi je rekao da misli da si izašla, malopre
sam stigla. Hoćeš da mi praviš društvo dok se
raspakujem?˝
˝Prvo bih da se istuširam. Pesak mi je do kolena.˝
˝Važi˝, rekla je Džeki nevoljno i okrenula se ka
otvorenim koferima koji su stajali na krevetu.
˝Pretpostavljam da si večerala.˝
˝Aha.˝ Je li? Nije mogla da se seti. Ali nije bila gladna.
˝Ja moram da naručim nešto. Hrana u avionu je
uobičajeno bila grozna. Hoćeš ti nešto?˝
˝Neću da jedem, može čaj.˝
˝Poručiću.˝
Mišel se sklonila od vrata. Uzela je spavaćicu iz jedne
od fioka i otišla u kupatilo. Jarko svetio u maloj prostoriji
mnogo snažnije ju je osvetlilo od prigušenog svetla lampe
u sobi. Džeki nije primetila ništa neobično, ali Mišel je
odlično poznavala svoju prijateljicu i znala je da joj neće
promaći ono što je očigledno.
Svukla je odeću i dugo se tuširala. Kada je izašla
skupila je svoju gustu kosu u peškir i navukla spavaćicu
preko glave. Trudila se da ne razmišlja, ali još jedan pogled
u ogledalo vratio joj je sećanja na Ijanove poljupce.
Izgledala je kao da se ljubila, usne su joj bile otečene,
a boja tamnija nego obično. Stavila je peškir pod
hladnu vodu, a zatim na svoje usne kako bi obrisala
tragove.
Osetila je kako je prožima talas gorčine. Zaista je
strašno brisati s lica sve tragove poljupca jednog
39
muškarca! Posebno kad je izazvala te poljupce i strasno
odgovorila na njih. Mišel je odlučno odagnala misli.
Naručeni hrana i piće su stigli i stajali su na tacni na
malom stolu pored balkonskih vrata u Džekinoj sobi. Mišel
je sela ne stolicu - onu na koju nije direktno padala
svetlost lampe - i sipala sebi šolju čaja. Džeki je sela na
drugu i predala se uživanju u sendviču koji je naručila.
˝I? Kako je na Martiniku?˝, pitala je veselo. ˝Znam da
si već istraživala iako si juče stigla.˝
˝Isto je kao što je obećano u turističkom katalogu.
Predeli su prelepi; čekaj samo da vidiš Mon Pele. For de
Frans ima šarolike kuće i drvorede palmi niz ulice. Zaista
je prelep.˝
˝Pošto si večeras šetala po plaži, pretpostavljam da je
hotelska plaža odlična.˝
˝Onako. Duga je oko sedamsto metara i blizu smo luke
u kojoj je gust saobraćaj. Ali hotel ima predivan vrt i veliki
bazen.˝ Uspela je da se osmehne. ˝Usluga je dobra, hrana
je odlična, kreveti udobni, a rum je jeftin.˝
Džeki se zakikotala. ˝Ni ti ni ja ne volimo rum.˝
˝Ali je jeftin ako ga budemo htele. U međuvremenu,
možemo da ležimo na plaži ili pored bazena, a kad se
umorimo od izležavanja možemo da istražujemo ostrvo.
Danas sam ga samo malo obišla, tako da imamo mnogo
toga da vidimo.˝
˝Zvuči sjajno˝ rekla je Džeki i uzdahnula. Bila je
riđokosa sa sjajnim zelenim očima na živahnom licu. Puna
života, bila je Mišel kao sestra koju je volela još od
detinjstva.
˝Lepo ćemo se odmoriti. Kad smo već kod toga, mislila
sam da ćeš stići tek za nekoliko dana?˝
˝Problem je prevaziđen ranije nego što sam očekivala.˝
Džeki je napravila grimasu. Radila je za jednu televizijsku

40
kuću u Atlanti i tamo su problemi bili svakodnevna pojava,
posebno u informativnoj redakciji u kojoj je ona radila kao
saradnik producenta. ˝Čim se prašina slegla, kazala sam
Dagu da nestajem pre nego što se još nešto desi.˝
˝Nije te vratio sa aerodroma?˝
Nasmejala se. ˝Očigledno nije pošto sam ovde. Mogla
bih da se zakunem da sam čula nekoga kako uzvikuje moje
ime sa razočaranjem dok sam nestajala u uskom prolazu
ka avionu.˝
˝Jesi li ostavila poruku Kolu?˝
Džekino lice se odmah raznežilo na pomen imena
muškarca njenog života, ali je zatim napućila
usne. ˝Poruku na telefonskoj sekretarici, dođavola! Nije
bio u gradu.˝
Mišel još uvek nije upoznala zavodnika koji je ukrao
srce njene najbolje drugarice, ali je poslednjih
nedelja često slušala njegovo ime,
˝Kuda je otišao ovog puta?˝
˝Bog sveti zna. Čovek bi pomislio da putujući trgovac
zna kuda putuje, ali izgleda da Kol to nikad ne zna. Jedva
stigne da mi pošalje ruže s porukom. Rekao je da će se
zadržati samo nekoliko dana, pokušaću sutra da ga
pozovem. Volela bih kad bi mogao da uzme koji slobodan
dan. To bi bilo sjajno.˝
˝Hvala˝, prošaputala je Mišel.
˝Ne kažem da mi sa tobom nije zabavno, ali više bih
volela da spavam sa predivnim muškarcem nego sa
najboljom prijateljicom i cimerkom sa koledža. Želim da
saznam da li hrče.˝
˝Još ne znaš?˝
˝Ko je imao vremena da spava?˝ Džeki je bila srećna.
Mišel je osetila pomalo zavisti i istog trena je odagnala.
Osmehnula se i rekla: ˝Zašto si onda pošla na odmor sa

41
svojom starom cimerkom sa koledža? Znam da smo ovo
putovanje planirale mnogo pre nego što si upoznala Kola,
ali razumela bih da...˝
˝Znam, ali je rekao da ima dosta posla, a meni je bio
potreban odmor. Sem toga, Kol i ja smo kratko zajedno da
bismo postavljali velike zahteve jedno drugom. Ne želim da
pomisli da ne mogu da mrdnem bez njega.˝
˝Nemoj samo da osećaš obavezu da ostaneš ovde sa
mnom.˝
˝Neću.˝ Džeki je pojela sendvič i ustala da dovrši
raspakivanje, dodavši mirnim glasom: ˝Nego, šta se tebi
desilo?˝
Mišel je otpila gutljaj čaja kako bi sebi dala vremena da
odreaguje. ˝Kako to misliš?˝
˝Pogledaj se u ogledalo. Kao da te je pregazio voz.
Očigledno je da nećeš ništa da mi kažeš, pa sam primorana
da ti izvlačim reći iz usta.˝
Mišel se oduvek poveravala svojoj drugarici i imala je
poverenja u nju. Međutim, ono što se desilo nije mogla da
poveri Džeki jer ne bi mogla da je razume; ona nije imala
krv Loganovih iako je bila kao član porodice i bila uverena
da su Stjuartovi najveći bednici na kugli zemaljskoj.
Mišel se osetila izuzetno usamljeno - pokušala je da
smisli nešto što ne bi bila laž, ali da ne kaže istinu.
Džeki je nastavila da se raspakuje, ali je povremeno
pogledala u pravcu svoje najbolje prijateljice. Na kraju je
nežno dodala: ˝Mora da je bilo prilično loše.˝
Mišel je duboko uzdahnula i rekla: ˝Moram sama to da
svarim. Smeta li ti?˝
˝Tvoj otac i Džon su dobro?˝
˝Jesu.˝
Džeki je klimnula glavom. ˝Dobro. Ne zaboravi da sam
tu kad budeš spremna da razgovaraš o tome.˝
42
 ˝Neću.˝
Nakon što je dugim, prodornim pogledom odmerila
svoju drugaricu, Džeki je kazala da ide da se istušira, a
Mišel se vratila u svoju sobu po kojoj je nervozno šetkala.
Trgla se kad je telefon zazvonio. Namrštila se, sela na
krevet i pogledala na sat pre nego što se javila. Džon ne bi
zvao dvaput u jednom danu, osim...
˝Halo?˝
˝Mišel, ne prekidaj.˝
Osetila je kako njeno srce počinje snažnije da tuče i
progutala knedlu. Prvi put je čula njegov glas
preko telefona, ali ga je odmah prepoznala. ˝Nisam ni
nameravala˝, rekla je ozbiljno. ˝Htela sam nešto da ti
kažem. Džeki je malopre stigla tako da više nisam sama.˝
˝I želiš da se držim podalje˝ rekao je Ijan jednostavno.
˝To sam ti već rekla na plaži.˝
Na trenutak je ćutao, a zatim uzdahnuo. ˝Neće biti
lako, Mišel. Mislio sam ono što sam ti rekao. Želim te.˝
Glas mu je bio tih, a poslednje dve reči zvučale su kao
zahtev, a ne izjava.
Mišel je naslonila glavu na uzglavlje kreveta i
zažmurila. Zašto, jednostavno, ne spusti slušalicu?
Trebalo bi da spusti slušalicu. Puls joj se ubrzao i bilo joj
je vruće. ˝Čak i da znam da mogu da ti verujem, to ne bi
bilo moguće. Zar ne shvataš?˝, glas joj je drhtao dok su
sumnje koje su je proganjale izbijale na površinu. ˝Ili ti je
možda sasvim jasno?˝
˝Šta to treba da znači?˝
˝Želiš da uništiš moju porodicu, Ijane, da li je to u
pitanju? Da li to pokušavaš?˝
˝Ne radi se ovde o našim porodicama, zaboga, već o
nama˝, glas mu je postao oštriji i grublji. ˝O tebi i meni i

43
onome što se dešava između nas. To nema nikakve veze ni
sa kim drugim.˝
˝Grešiš.˝
˝Ne grešim. Dvadeset generacija, Mišel. Dvadeset
generacija koje su živele sa mržnjom i sumnjom. Možda
želiš da budeš deo toga, ali ja nemam nameru. Tvoj brat
može da me mrzi koliko hoće, ali ja neću da se svađam sa
njim. Možeš li to da shvatiš? Neću da se preganjam sa
njim. Ako budem morao otići ću iz Atlante, ali to
neprijateljstvo prestaje sa mnom.˝
˝Zašto?˝ Pročistila je grlo i umirila glas: ˝Zašto si tako
odlučan?˝
Glas mu je ponovo bio tih i sirov: ˝Noćas sam u naručju
držao Loganovu. Možda se to nikada ne bi desilo da se
nismo sreli u raju, ali desilo se. Nikad ne reci nikad, Mišel,
ali ja znam da nikada neću moći da te mrzim. Kako bih
onda mogao da mrzim tvog brata?˝
U očima su joj zablistale suze, ali nije zaboravila šta joj
je Džon rekao. Šta ako se u Atlanti desilo, ili samo što se
ne desi, nešto zbog čega će je mrzeti? Šta ako mu njen otac
i Džon ne ostave izbora?
˝Mišel, molim te, veruj mi. Neću učiniti ništa što će te
povrediti, ali ne mogu da se držim podalje od tebe.˝
Drhtavo je uzdahnula boreći se sa snažnom željom.
Pored toga, borila se i sa sumnjom i strahovima, ali i sa
saznanjem da to prosto nije moguće. ˝Ako ne želiš da me
povrediš moraćeš da se držiš podalje. Zbogom, Ijane.˝
Pažljivo je spustila slušalicu.

Tri dana se Ijan držao podalje. Potrudio se da bude van

Džekinog vidokruga. Prepoznao je riđokosu devojku koja
ga je, u retkim prilikama kad su se sretali u prošlosti,

44
posmatrala kao da je gubav. Osećao je da ona prema
njemu pokazuje snažniju odbojnost od Mišel.
Ipak je posmatrao Mišel dok je dolazila i odlazila sa
svojom prijateljicom. Provodila je u hotelu što je manje
moguće vremena, verovatno da bi bila što dalje od njega.
Međutim, trećeg dana Džeki ju je dovukla na bazen. Ijan
je čuo ridokosu kako se smeje i govori da joj je bilo dosta
obilaženja i da želi malo da lenčari.
Ijan je osetio iskru ljutitosti kad je primetio kako se
Mišel nervozno okreće unaokolo. Besmisleno
neprijateljstvo između njihovih porodica uzelo je danak od
nje - ali i od njega. Odrasli muškarac i žena koji
se uzajamno privlače treba da ignorišu jedno drugo jer se
od njih očekuje da budu neprijatelji.
Privlače? Gospode, ta reč je neupotrebljiva i slaba za
ono što je osećao kada bi je pogledao.
One večeri kada mu je spustila slušalicu shvatio je da
želi Mišel Logan na duge staze. Jasno se sećao nje u
različitim uzrastima i životnim dobima... i svog
divljenja njenoj talentovanosti i odlučnosti, ali i lepoti.
Godinama je to duboko u sebi znao, ali nije smeo da
dozvoli tom osećanju da raste jer je sama ideja bila
nezamisliva.
Sve do sada. Bili su hiljadama kilometara daleko od
kuće i bojnog polja koje je oboma bilo poznato; možda je
zato bilo lakše razmisliti o nezamislivom. Nakon što ju je
držao u svom naručju i opekao se vatrom koja je planula
među njima, nezamislivo je postalo neophodno.
Dok ju je posmatrao ta tri dana, Ijan je neprestano
razmišljao. Nabrajao je razloge koji su bili protiv njih,
pokušavajući da razume da bi ona više rizikovala od njega
i pitao se zašto jednostavno ne može da zaboravi tu ludost.

45
 Međutim, kada ju je video u zoru četvrtog dana, znao
je da ne može da je zaboravi, da ne može da je pusti da mu
pobegne i da ne može da se drži dalje od nje.
Sunce tek što se pojavilo, i sjajnom narandžastom
svetlošću obasjavalo je ostrvo kada je izašao iz vrta i
ugledao njene tragove u pesku. Plaža je bila pusta, na njoj
su bili samo njih dvoje. Hodala je lagano duž obale ka
mestu na kome su stajali kad su se poljubili. I baš kao i
tada, pratio ju je ne razmišljajući.
Stigla je do podnožja vulkanske stene. Ovog puta se
popela i zagledala u more. Njena sjajna crna kosa spuštala
joj se niz leda upletena u jednostavnu pletenicu koja je na
kraju bila vezana gumicom. Bila je bosonoga i na sebi je
imala belu haljinu koja ju je činila ženstvenijom. Haljina je
bila duga i imala je tanke bretele.
Nije bila svesna njegovog prisustva i Ijan je stigao do
nje pre nego što ga je spazila. Osetio je kako mu se stomak
vezuje u čvor. Stajala je bosonoga na steni dok joj
je haljina lepršala na blagom povetarcu milujući joj
butine. Oči su im bile u istoj visini jer je on stajao na
pesku.
Mišel je raširila oči, ali nije rekla ni reč.
Nije se usuđivao da joj priđe bliže; iako se nisu
dodirivali, provokativna pozicija u kojoj su se našli
ispunila je vazduh napetošću. Nije mogao da se suzdrži i
ne podigne ruke na njene butine, nešto iznad
kolena, zgužvavši joj bele nabore haljine.
˝Gde ti je drugarica?˝, prošaputao je.
˝Spava. Ona nije ranoranilac.˝
˝Jesi li ti ovde svakog jutra? Ako jesi, voleo bih da
znam.˝
Mišel je nežno pročistila grlo. ˝Obično trčim ujutru.
Danas nisam bila raspoložena.˝ Pokušavala je da ne
zadrhti od zadovoljstva dok je on palčevima ritmično
46
milovao osetljiva mesta na unutrašnjem delu njenih
butina.
˝Trudio sam se da se držim podalje˝, rekao je Ijan
promuklo. ˝Ali ne mogu, Mišel.˝
Krenula je da gura njegove ruke sa svog tela, ali nekako
nije uspela da nameru izvede do kraja; čim ga je dotakla
kao da ju je napustila sva snaga i odlučnost. Drhtala je od
želje za njegovim dodirom.
Želeo je da je privije uz sebe, poljubi njene sočne usne,
ponovo je oseti u rukama. Potreba da joj se prepusti i
izgubi u njoj, dok na svetu ne ostane ništa drugo osim njih
dvoje, bila je toliko snažna da mu je sasvim obuzela misli
i naterala njegovo telo da zadrhti.
Iznenada je zažmurio i skoro panično joj stavio ruke
oko struka. ˝Ja ti ne verujem˝, rekla je glasom koji je
prelazio u uzdah slasti. ˝Nemoj to da mi radiš!˝
Ijan je duboko uzdahnuo i jedva uspeo da povrati
kontrolu. Kako da se izbore sa milionima misli i emocija
kada su ovako eksplozivno fizički reagovali jedno na
drugo? Bilo je nemoguće razmišljati. Nikad u životu
nijednu ženu nije toliko želeo, a bilo je očigledno da je i
njena želja bila podjednako snažna.
˝Pogledaj me, Mišel˝, naredio joj je glasom punim
napetosti.
Povratila je dah, a njeni kapci su se lagano podizali
otkrivajući zamagljene oči boje kao u šumske lisice koje su
ga proganjale.
˝Dozvoli mi da te naučim da mi veruješ. Pruži mi
priliku. Daj nam šansu.˝
˝Čak i kad bi...˝ Zastala je kad je odmahnuo glavom.
˝Polako, korak po korak˝, kazao je, a glas mu je još
uvek bio dubok i promukao. ˝Moramo biti sigurni. Ako ne
možeš da mi veruješ, nikad nećemo saznati šta je moglo

47
biti sa nama. U tom slučaju sve se ovde završava.˝ Pitao se
hoće li biti u mogućnosti da ispuni to što je rekao kad je
jedva uspevao da se obuzda. ˝Molim te, Mišel˝, nežno je
dodao.
Osetila je kako u njoj nešto odustaje, kako se u njoj
ruši nešto jače od prvog zida koji je pao one noći. Iznenada
su joj misli postale smirene i jasne, nestao je bol koji je
prouzrokovala neodlučnost. Kao da je bila sputana nekim
nevidljivim nitima kojih se konačno oslobodila i prihvatila
neizbežno.
Posmatrala je te sjajne plave oči, a njene ruke su
lagano popustile stisak kojim su, opirući se, držale njegove
šake. ˝U redu˝, rekla je nesigurno. ˝O, šta sad?˝
Ijan ju je uhvatio za ruke i odmakao se, nežno je
povukavši da stane pored njega na pesak. ˝Sada ćemo da
se bolje upoznamo˝ rekao je.
Mišel ga je pogledala, a njeni prsti nesvesno su se
ispreplitali sa njegovima. ˝Moraću da kažem Džeki.˝
˝Kako će reagovati?˝
˝Neće dobro. Ona je bukvalno odrasla u mojoj kući, pa
je čula kako se prezime Stjuart nebrojeno puta spominje u
negativnom kontekstu. Nisam čak ni sigurna da me neće
odati.˝
˝Zvala bi tvog oca ili brata?˝
Mišel je slegnula ramenima. ˝Pokušaću da je
odgovorim od toga. Ne želim da oni znaju, Ijane. Ne želim
da ih povredim ako... ako nije neophodno.˝
Klimnuo je glavom u znak prihvatanja. ˝Mogle biste obe
da doručkujete sa mnom. Na onoj maloj terasi pored vrta.˝
Ne znajući hoće li Džeki hteti čak i da sedne za isti sto
sa Stjuartom, Mišel je uspela nesigurno da se osmehne.
˝Pitaću je.˝

48
 Ijan ju je držao za ruku dok su se vraćali ka hotelu. U
želji da napetu situaciju učini podnošljivijom, rekao je:
˝Kaži joj da bude tvoj pas čuvar, da te čuva od zmaja.˝

49
 III

Džeki Flin je stajala naslonjena na ogradu terase i

zadovoljno udisala morski vazduh. Po prirodi nije
bila ranoranilac, ali boravak na ovom ostrvu joj je prijao
i nije joj bilo teško da ustane ranije nego obično. Počelo je
da joj biva jasno zašto je Mišel volela jutra. Verovatno je
odavno ustala i, po navici, trči plažom. Mišel nije bila tip
koji će se izležavati čak ni na odmoru.
Džeki se izvila preko ograde vireći na levu stranu gde
se nalazila staza koja je vodila ka plaži, a koju je skrivalo
krilo hotela. Ugledala je Mišel.
Sa muškarcem.
Sa visokim plavim muškarcem, zainteresovano je
primetila Džeki. Držao je Mišel za ruku, posesivno pre nego
drugarski. Posmatrala ih je kako dolaze iz vrta i prolaze
pored bazena. Svakim korakom bili su joj sve bliže. Osmeh
joj je izbledeo i osetila je kako u njoj raste nervoza. Mogla
je odlično da vidi lice svoje najbolje drugarice, ali
muškarca je mogla da vidi samo iz profila jer je bio okrenut
ka Mišel i nešto joj je govorio.
Bilo je nečega u njegovoj pojavi...
Razgovor koji se vodio nekoliko sprat ova ispod
konačno je bio završen i muškarac je ostao da posmatra
Mišel kako odlazi. Džeki je sada uspela da mu vidi lice,
suviše jasno. Odmakla se od ograde, osetivši mučninu.
˝Gospode˝, prošaputala je.

50
 Džeki je stajala na vratima koja su spajala sobe.
Bleda je, pomislila je Mišel, a oči su joj imale
zaprepašćen izraz. ˝Džeki? Jesi li dobro?˝
˝Videla sam te˝, Džeki je jedva izustila. ˝Videla sam te
sa njim.˝
Mišel je lagano prišla stočiću koji je stajao pored
balkonskih vrata i sela na jednu od stolica. Ekstremna
reakcija njene prijateljice nije je iznenadila, ali ju je
rastužila. Dvadeset godina trovanja učinilo je da Džeki
mrzi osobu koju čak i ne poznaje, nekoga ko joj nikad ništa
nažao nije učinio. Bio je to stravičan dokaz snage ispiranja
mozga.
˝Kaži mi da nisam to videla˝, preklinjala ju je Džeki koja
je ušla u sobu i sela na Mišelin krevet. ˝Reci mi da to nije
bio Ijan Stjuart.˝
˝Bio je.˝
˝Mišel.˝
˝Dan nakon što sam stigla ovamo imala sam problem
sa automobilom˝, rekla je Mišel ozbiljno. ˝Zaustavio se da
mi pomogne.˝ Zatim se u njenom glasu začuo bolan
podsmeh. ˝Nije svet propao, Džeki. Nije me grom udario.
On se nije pretvorio ni u kakvo čudovište niti u Džeka
Trboseka. Samo mi je ponudio da me poveze do hotela i te
noći smo večerali zajedno.˝
Džekino lepo lice imalo je zaprepašćen izraz. ˝Mišel, on
je Stjuart! On i njegov otac godinama čine sve kako bi
uništili tvoju porodicu...˝
˝Ne, ne Ijan.˝
˝Pretpostavljam da ti je on to rekao.˝
Da li je? Rekao je da se ne bi sukobljavao sa njenim
bratom, setila se Mišel. Da se sa njim završava
neprijateljstvo. Ali nije porekao svoju umešanost

51
u prošlosti. Osetila je kako je spopadaju sumnje i brzo ih
je odagnala.
˝Džeki, pokušaj da razumeš. Ja ovo nisam tražila;
nisam ni znala da je on na ovom ostrvu. A poslednje što
želim jeste da povredim tatu i Džona.˝
˝Ali?˝, oštro ju je upitala Džeki.
˝Nešto se desilo te prve večeri...˝
˝Je li te povredio?˝
Mišel je odmahnula glavom i uzdahnula. ˝Ne, ništa
slično. Desilo se u meni, ništa on nije uradio. Prvi put u
svom životu ja... osetila sam da sam žena. Preplavila su me
osećanja, želje i strahovi. Prestravila sam se i odjurila.˝
Džeki ju je namršteno posmatrala. ˝Bukvalno si
odjurila? Kuda?˝
˝Na plažu.˝
˝Pratio te je.˝
˝Jeste. Znao je zašto i od čega sam pobegla. Kada me
je poljubio...˝
˝Znala sam!˝ uzviknula je Džeki, a njen uobičajeno
prijatan glas postao je oštar. ˝Taj kreten pokušava da te
zavede!˝
Mišel se razljutila. ˝Je l’?˝, uzvratila je. ˝Onda je te noći
propustio savršenu priliku jer se nisam nimalo opirala!
Molila sam ga da ne prestaje!˝
Džeki je ustuknula. Posmatrale su se; na licu jedne
devojke ocrtavala se zapanjenost, a ljutnja na licu druge.
Nije to bio prvi put da su se sporečkale, ali jeste
bilo najozbiljnije razilaženje stavova koje su ikada imale.
˝On nešto smera˝, rekla je konačno Džeki ustreptalim
glasom. ˝On želi da te povredi, Mišel.˝
˝Zašto si tako sigurna u to? Zato što je Stjuart? Kad
sam ja u pitanju, da li njegovo prezime znači da on može

52
samo da mi nanese bol? Može li da se desi da je samo
muškarac koji me smatra privlačnom?˝
˝Znači tako?˝, kazala je Džeki. ˝On je za tebe...
privlačan... samo kao muškarac? Uprkos svom prezimenu,
Mišel? Ili upravo zbog njega?˝
˝Kako to misliš?˝
˝Zabranjeno voće! Trebalo bi da je slađe.˝
Mišel je opet osetila kako je obuzima sumnjičavost.
Zatim je odmahnula glavom i prošaputala: ˝Uopšte nije
tako jednostavno.˝
˝Nije? Ijan Stjuart je poslednji muškarac na svetu sa
kojim bi trebalo da se petljaš. Tvoj otac bi te se odrekao u
svakom smislu. Kao i Džon.˝
˝Svesna sam toga.˝
Džeki je ponovo bila neprijatno iznenađena, kao da je
očekivala da će povratiti drugaricu iz tog trenutnog ludila.
Posmatrala ju je nekoliko trenutaka, a zatim rekla
slabašnim glasom: ˝Bio bi mu to šlag na torti. Mogao bi da
uništi tvoju porodicu, a istovremeno uživa dok to čini. On
hoće da te natera da ti postane najvažniji na svetu i da ti
ništa drugo ne bude važno, dok ne slomiš srce svom ocu
i...˝
˝Dosta, stvarno!˝ Mišel je pokušavala da obuzda
ljutnju. Ustala je i ispravila se. ˝Ti si mi najbolja
prijateljica, Džeki. Znam da mi želiš sve najbolje. Onda me
pusti da sama otkrijem šta je to najbolje za mene. Možda
to neće biti Ijan, ali moram sama da odlučim. Ne mogu da
ga mrzim zato što mi je tako rečeno.˝
Džeki je ponovo ućutala, a nakon nekoliko trenutaka
je upitala: ˝Pretpostavljam da od mene očekuješ da ne
progovaram o ovome?˝
˝Tati i Džonu? Nadam se da nećeš.˝ Mišel je uvukla
stopala u sandale i proverila da li se ključ od sobe još uvek

53
nalazio u džepu njene suknje. ˝Na kraju krajeva, možda
neće imati šta da im se kaže. Ali, ako bude, to treba ja da
učinim.˝
Džeki je gledala u pod kad je progovorila: ˝U redu,
ćutaću. Možda se opametiš pre nego što oni budu
povređeni ˝
Mišel je krenula ka vratima, a zatim se zaustavila i
pogledala svoju prijateljicu. ˝Ijan nas je pozvao
na doručak. Hoćeš da pođeš?˝
˝Nisam gladna.˝
Nije ni očekivala drugačiji odgovor. ˝Bićemo za nekim
od stolova na terasi, ako se predomisliš.˝ Stigla je skoro do
vrata kada ju je zaustavio tihi glas njene drugarice.
˝Mišel?˝
˝Da?˝
˝On strahovito može da te povredi. Može da te povredi
više od bilo kog drugog muškarca.˝
Mišel na to nije imala šta da joj kaže jer je bilo istina.
Tiho je izašla iz sobe i otišla da se pridruži Ijanu za
doručkom.

˝Nije to lepo prihvatila˝, primetio je Ijan nekoliko

trenutaka kasnije.
Mišel je sela na stolicu okupanu suncem preko puta
njega i uspela blago da se osmehne. ˝Plašim se da
nije. Zaista ne mogu da je krivim. Ona je divna osoba, ali
nije ništa racionalnija od mojih po pitanju zavade sa
Stjuartovima.˝
˝Pretpostavljam da ti je predočila sve razloge zbog kojih
ne bi trebalo da me ponovo vidiš?˝
˝Jeste˝, uzdahnula je Mišel. ˝Sve o kojima sam
razmišljala, ali i nekolicinu onih koji mi nisu pali na
54
pamet.˝ Zatim je odmahnula glavom: ˝Ne, to nije istina.
Džeki nije rekla ništa što ja već nisam kazala sebi.
Samo je... nekako zvučalo mnogo gore kad sam čula od
nje.˝
Ijanova vilica se stisla. ˝Mogu da zamislim.˝
Mišel je pogledala iza njega i pomalo se unervozila.
˝Nećeš morati. Izgleda da se predomislila.˝ Ijan je ustao
dok im je Džeki prilazila, a Mišel mu je skoro nečujno
došapnula: ˝Nadam se da imaš debelu kožu.˝
Zaista mu je bila potrebna, zaključio je Ijan u narednih
sat i kusur. Džeki nimalo nije skrivala svoju odbojnost, a
svaki put kad bi joj se pružila prilika za zajedljiv komentar,
nije se ustručavala da ga kaže. Ijanu nije smetalo zbog
njega lično; bilo je potrebno mnogo više od otrova jedne
riđokose iz suprotnog tabora da ga natera da izgubi
kontrolu. Ali smetalo mu je zbog Mišel, jer je znao da nju
to pogađa. Nije mnogo pričala, jedva je pipnula doručak, a
ljutito crvenilo joj je više puta oblilo obraze.
Poslednje što je Ijan želeo bilo je da izazove razdor
između Mišel i njene prijateljice; cena njihove veze bi bila
previsoka i bez toga. Ipak, nije mogao da sedi skrštenih
ruku i sluša tu mržnjom zadojenu mladu ženu kako ruši
njihovu vezu pre nego što je i počela.
Potpisao je račun, ustao, a zatim nežno podigao Mišel.
˝Izvini nas, molim te˝, rekao je Džeki najljubaznije što je
mogao.
Ignorisala ga je i pogledala prijateljicu. ˝Džon će
verovatno zvati, Mišel. Hoćeš li da mu kažem da se vucaraš
unaokolo?˝
Mišel joj je odgovorila na isti način: ˝Nisam znala da
umeš da budeš tako zla, Džeki. Do sada. Kaži mu šta god
hoćeš˝, rekla je i okrenula se.

55
 Ijan je primetio da je Džeki prebledela, ali nije znao da
li od ljutnje ili stida. Uhvatio je Mišel podruku i kroz
predvorje je poveo ka izlazu iz hotela.
˝Taj mali eksperiment je bio greška˝, rekao je. ˝Ona me
mrzi iz dna duše. A borba uopšte nije njena.˝
˝Izvini˝, Mišel je tiho rekla dok joj je srce podrhtavalo.
Nije joj odgovorio dok nisu seli u njegov automobil i
krenuli dalje od hotela. ˝Nema ama baš nikakvog razloga
da se izvinjavaš. I Džeki je žrtva prethodnih pet stoleća,
baš kao i mi.˝
Mišel se okrenula i pogledala ga: ˝Ali mi ne reagujemo
isto. Zašto? Po čemu se ti i ja razlikujemo?˝
˝Nešto je jače od nas. Nešto je jače i od tog smrtnog
neprijateljstva. A ti i ja moramo da otkrijemo šta je to,
Mišel.˝
Zabolele su je Džeki ne opaske... pitala se kakav li će
uticaj to imati na njenu vezu sa Ijanom. Tokom doručka je
sve vreme bila svesna napetosti koja se u njoj skrivala, a
svaka žaoka od Džeki samo je doprinosila njenom
intenzitetu.
Dok je netremice posmatrala Ijana, osetila je kako želja
u njoj raste umanjujući sumnje i dvoumljenja. Želela je da
je zagrli, da oseti njegove usne na svojima i njegovo snažno
telo do svog. Želela je da zaboravi da su bili bilo šta drugo
osim muškarca i žene. Želje su joj bile jednostavne, jasne,
na njih nije uticala nikakva sumnja, strah, nepoverenje.
˝Kuda idemo?˝, pitala je.
Ijan ju je ovlaš pogledao, mišići na vilici su mu se
zategli i snažnije je stisnuo volan. ˝Zaboga, ne gledaj me
tako!˝, upozorio ju je ozbiljno.
Trebalo bi da joj bude neprijatno što su joj se osećanja
tako jasno videla na licu, ali nije. Osećala je samo

56
zadovoljstvo što je njegov odgovor bio tako brz. ˝Ja tu ne
mogu.ništa˝, odgovorila je.
Uzdahnuo je, a zategnuti mišići vilice mu se opustiše.
˝Potrudi se, molim te, jer imam želju da te bacim na zadnje
sedište poput napaljenog tinejdžera.˝
Mišel se trudila da ne gleda u njega, ali nije mogla.
Uzbudilo ju je ono što joj je rekao i nije mogla da misli ni o
čemu drugom. Morala je čvrsto da stisne usne da ne bi
rekla kako ništa na svetu ne bi želela više od toga da on
ispuni tu svoju pretnju.
Ijan ju je ponovo pogledao i snagom volje uspeo da se
usredsredi na put ispred sebe. Taj kratak pogled bio je
dovoljan da raspali bol u preponama koji je pokušavao da
suzbije i kontroliše. Ako ne bude pažljiv, zaustaviće
automobil ispod neke od palmi duž puta ili će stati ispred
nečije kuće i vodice ljubav sa njom ne mareći za to da li će
neko tuda proći. Sedela je pored njega u elegantnoj beloj
haljini - iako haljina uopšte nije bila svečana. Imala je
mrežu, nalik ribarskoj, sa strane i napred među grudima;
zlatna koža joj se jasno videla kroz nju sve do vitkog
struka. Nije nosila brushalter; trebalo je samo da odveže
bretele na njenim ramenima i pamučna haljina bi
oslobodila njene grudi za njegove dodire. Način na koji ga
je gledala samo je pogoršavao situaciju. Te njene oči koje
su ga proganjale bile su nežne i zamagljene željom
kako samo ženske oči mogu biti.
Ijan je snažno pročistio grlo i kontrolisao se čeličnom
voljom. ˝Mišel, moramo biti pažljivi zbog nas dvoje. Ako
postanemo ljubavnici pre nego što stekneš poverenje u
mene...˝
Ljubavnici. Ta reč je u njoj izazvala talas topline. Da
bude Ijanova ljubavnica, da leži u njegovom naručju, da
oseti težinu njegovog tela na svom, da mu pripada. To je
ovde bilo u pitanju, znala je, samo su oboje oklevali to

57
otvoreno da kažu. Samo to ih je spojilo iako je trebalo da
budu na suprotnim stranama u porodičnom ratu. Između
njih se pojavila sasvim neočekivana, suluda privlačnost i
morali su da odluče kako najbolje da se postave prema
njoj.
Konačno je okrenula glavu. Gledala je kroz šofer-
šajbnu pokušavajući da sabere svoje zbrkane misli. ˝Kuda
idemo?˝, ponovila je sigurnijim glasom.
˝U park pored vode˝, odgovorio je. Glas mu je još uvek
bio pomalo čudan. ˝Želim da malo
prošetamo. Porazgovaramo.˝
˝Pored toliko ljudi oko nas˝, prošaputala je.
˝Bog mi je svedok da bih najradije ostao nasamo sa
tobom, ali mislim da to treba da izbegavamo.˝
Mišel se nije protivila, iako je deo nje to želeo. Ijan je
bio u pravu. Bilo je suviše opasno da ostanu sami, bili bi
u velikom iskušenju. Ćutala je dok su lagano hodali
parkom pored vode. Mesto je bilo prepuno turista,
uglavnom Amerikanaca, ali svejedno - mesto je bilo mirno
i prijatno.
˝Rekao si da sam suviše iskrena da bih imala skrivene
motive˝, rekla je i pogledala ga. ˝Kako možeš da budeš tako
siguran? Mislim, sigurno si godinama slušao kako
Stjuartovi napadaju Loganove.˝
˝Tačno, napadaju Loganove˝, priznao je. ˝Ali samo tvog
oca i Džona. Ne verujem da je moj otac ikad rekao išta
protiv tebe lično. Najgore što je bilo jeste da me je terao da
klečim na kukuruzu kad si me pobedila u trci konja pre
deset godina. Kazao mi je kako treba da se stidim što sam
dozvolio da me nadmaši klinka Loganovih na zelenom
konju.˝
Mišel nije mogla da se ne osmehne. ˝Bila sam rešena
da te pobedim tog dana - ali ne zato što si Stjuart.˝

58
 Ijan je kazao: ˝Znam. Bila si besna kao ris što si pala
pred moje noge.˝
Iznenadila se i rekla: ˝Tako je, ali otkud ti to znaš?˝
Napravio je nekoliko koraka u tišini, a zatim je uhvatio
podruku. ˝Videlo ti se u očima. Nije bilo mržnje, već neke
žestine i tvrdoglavosti. Koliko se sećam kazala si nekakve
ružne stvari o mojim precima kada sam ti pružio ruku da
ti pomognem da ustaneš, ali to ti je najverovatnije izletelo
po inerciji.˝
Pogledala je svoju ruku kako mirno stoji u njegovoj.
Ponudu da joj pomogne, koju je tako žestoko odbila u
šesnaestoj godini, sada je prihvatila. Iznenada se zapitala
da li bi možda nešto bilo drugačije da ju je prihvatila prvi
put.
˝O čemu razmišljaš?˝, pitao ju je.
Mišel je uzdahnula. ˝A o čemu bih?˝
˝Ne možeš da se otrgneš tome, je li?˝
˝Na to ni ti ni ja ne možemo da zaboravimo. Ijane, rekao
si da se ne bi svađao sa Džonom. A jesi li? U prošlosti,
mislim.˝
Odmerenim glasom, Ijan je kazao: ˝Nikada ništa loše
nisam učinio tvom ocu, tvom bratu niti njihovom
preduzeću, Mišel. Nikada se nisam služio kvarnom
taktikom kako bih stekao prednost nad njima. Nikada.˝
˝Morala sam da pitam˝, rekla je tiho.
˝Znam.˝ Čvršće ju je stisnuo za ruku. ˝Hajde da se
nagodimo. Nećemo razgovarati o neprijateljstvu i zavadi,
niti o porodicama neko vreme. Mi treba da upoznamo
jedno drugo i to je jedino što je sada važno.˝
˝Pokušaću.˝
˝Dovoljno˝, prošaputao je.

59
 Ceo dan su proveli istražujući ostrvo. Oprezno, kao da
hodaju na tankoj žici, uspostavljali su ravnotežu između
privlačnosti koju su osećali jedno prema drugom i onoga
ko su bili. Otkrili su da imaju iznenađujuće mnogo
sličnosti, kao i da se poprilično razumeju.
Ovo drugo, mislila je Mišel, sigurno je posledica onoga
ko su. Ironično, ali ono što je predstavljalo pretnju njihovoj
vezi ujedno je bio razlog da se bolje razumeju. Delili su
jedinstvenu, zajedničku prošlost, istorija duga pet vekova
povezivala je njihove porodice i, koliko god da je bila loša,
predstavljala je čvrstu vezu među njima.
Mišel je razmišljala o tome dok je te večeri otključavala
vrata svoje sobe. Ona i Ijan su ručali i večerali van hotela,
kasno su se vratili i pitala se šta li je Džeki mislila u
njihovom odsustvu.
Najgore, bez sumnje.
Vrata koja su povezivala sobe bila su zaključana sa
Džekine strane. Mišel je uzdahnula, ali nije pokušala da ih
otvori. Posle svega što je njena prijateljica mislila, bilo je
malo toga da se kaže. Otišla je da se istušira i ubrzo izašla
u spavaćici.
˝Mišel?˝ Džeki je stajala na zajedničkim vratima u
kratkoj pidžami. Činilo se da je plakala.
˝Možemo... možemo li da razgovaramo? Imam malo
ledenog čaja.˝
Mišel je bez reči pošla sa svojom prijateljicom u njenu
sobu, sela pored balkonskih vrata i prihvatila čašu
hladnog pića. ˝Je li Džon zvao?˝, pitala je.
˝Nije.˝
Mišel se zabrinuto namrštila dok je posmatrala čašu
koju je držala u ruci. Istina da Džon nije zvao svakog dana,
ali u poslednjih par razgovora bio je neobično ćutljiv po
pitanju dešavanja u kompaniji - i svega što se ticalo zavade
sa Stjuartovima. Znao je da se njegova sestra ne slaže sa
60
izrekom ˝oko za oko˝ i mada joj je na brzinu ispričao o
novim smicalicama Stjuartovih, nije spominjao šta su on i
njihov otac činili kao odmazdu.
To je Mišel zabrinjavalo. Iako je Ijan negirao bilo kakvu
ličnu umešanost u probleme između dve porodice, ništa
nije rekao u vezi sa svojim ocem, a Džon je bio siguran da
Sljuartovi stoje iza problema sa kojima se suočavalo
njihovo preduzeće - mada je, naravno, to bila njegova
uobičajena reakcija na svaki problem koji bi iskrsnuo u
poslu. Osećala je nelagodu zbog onoga što se sigurno
dešavalo u Atlanti, posebno otkad su ona i Ijan pokušavali
da sagrade most umesto da dignu ogradu.
˝Izvini˝, kazala je Džeki i sela na krevet podigavši noge.
˝Izvini zbog svega što sam rekla i mog jutrošnjeg
ponašanja.˝
Mišel je bila više nego iznenađena. ˝To je prilična
promena stava˝, primetila je lagano. ˝Iznenadna promena.˝
Džeki je delovala posramljeno. ˝Ceo dan razmišljam o
tome. Ja sam ti prijatelj, Mišel. Trebalo bi da budem na
tvojoj strani šta god da se desi. Bog zna da niko drugi neće
biti.˝
˝Kako možeš da budeš na mojoj strani? Ti mrziš Ijana.˝
˝Nije važno šta osećam prema njemu, znam koliko tebi
sve ovo teško pada. Videla sam sinoć na tvom licu. Ako su
tvoja osećanja prema Ijanu toliko snažna da mogu da
prevaziđu činjenicu da je on Stjuart - ko sam, onda, ja da
ti kažem da grešiš?˝
Mišel je klimnula glavom i dalje iznenađena. ˝Drago mi
je što si se predomislila.˝
Džeki se nesigurno osmehnula i kazala: ˝Znam koliko
teška veza može biti kada ima toliko prepreka. Ne treba ja
da ti skrećem pažnju na ono što je očigledno.˝
Mišel je otpila gutljaj čaja, a zatim tiho rekla. ˝Ne daješ
nam puno šanse, je li?˝
61
 Džeki joj je odgovorila podjednako tiho: ˝Ne mogu da te
lažem, drugarice. Ne vidim srećan kraj. Hiljadama
kilometara smo daleko od kuće i možda ovde i možeš da
vidiš Ijana u drugačijem svetlu. Ali kada se vratimo u
Atlantu, on je Stjuart, a ti si Logan. U Atlanti ste na
suprotnim, zaraćenim stranama. Pre ili kasnije, moraćeš
da se vratiš u stvaran svet.˝
˝Možda ćemo moći zajedno da se vratimo u njega.˝
Džeki ju je dugo posmatrala, a zatim se naslonila na
krevet. I usne su joj se izvile u iznenadan, žalostan osmeh.
˝Volela bih to da vidim. Ako dođe do toga, imalo bi isti
efekat kao Šermanov marš kroz Atlantu.˝

Usprkos činjenici da se predomislila, Džeki je u

naredna dva dana odbijala svaki Ijanov poziv. Bila je
pristojna kad bi se zatekla u njegovom društvu, ali se
trudila da ga izbegava. Mišel je prihvatila Džekinu
ograničenu podršku, a zatim prestala da brine o svim
problemima koji su stajali pred njima i čekali ih. Takođe je
prihvatila Ijanovu rešenost da izbegavaju da
ostanu nasamo, iako je provodila besane noći, bila mu je
zahvalna zbog toga.
Istraživali su ostrvo, plivali u hotelskom bazenu i šetali
po plaži - uvek okruženi drugim ljudima. Delili su obroke,
stavove i razmišljanja. Upoznali su raspoloženja onog
drugog. Bliskost među njima je rasla, a sa njom i osećaj u
kom pravcu njihova veza ide.
U ranim dvadesetim je shvatila da je bila besmisleno
prezaštićena kada su muškarci bili u pitanju. Pošto je bila
muškobanjasta, nije joj smetalo što je njen otac branio da
se viđa sa momcima dok nije napunila osamnaestu, niti
što je njen brat oterao svakog momka koji bi pokazao imalo

62
interesovanja za nju. Ona se nije tome protivila zato što ni
nju nije posebno zanimalo da se zabavlja sa nekim.
Tek kad je završila koledž i zaposlila se, počele su da
joj smetaju čvrste uzde. Nastavila je da živi u porodičnoj
kući jer joj je to bio dom, a istovremeno je izbegavala i
raspravu sa ocem i bratom, jer da je htela da se odseli,
rasprave bi sigurno bilo. Pošto je živela pod krovom svog
oca, Mišel je osećala da mora da mu se oduži tako što će
poštovati njegova pravila. Možda je zbog nedostatka
ženskog uticaja na život njegove ćerke Čarls Logan oduvek
bio strog, a njegova uverenja bila staromodna.
Loganovi su bili porodica koju je oblikovalo južnjačko
nasleđe i Čarls Logan nije bio jedini otac koji je poštovao
stara pravila Juga uprkos realnosti koju je život nosio u
poslednjem kvartalu dvadesetog veka. Bio bi zaprepašćen
i duboko uvređen kad bi Mišel izabrala da otvoreno živi sa
nekim muškarcem u vanbračnoj zajednici. Iako ju je
nevešto upoznao sa svojim stavovima o toj temi u ranoj
mladosti, suština je bila jasna - pristojne devojke morale
su ostati nevine do prve bračne noći.
A Mišel Logan je bila pristojna devojka.

˝Izuzetno si tiha.˝
Prostrli su peškire na pesak odmah u senci iza vrta
daleko od staze koje je vodila na plažu, a samim tim i
gužve. Na plaži je bilo i drugih gostiju hotela, ali su bili
daleko - u vidokrugu, ali ipak nenametljivo.
Mišel je spustila knjigu i legla na stomak. Posmatrala
je okean, a ne Ijana, želeći da ima smelosti da mu se baci
u naručje i zaboravi na sve ostalo. Njene sumnje su rasle
umesto da nestaju. Imala je bolno osećanje da će izgubiti
nešto beskrajno dragoceno ukoliko nešto ne učini - i to
brzo.
63
 ˝Mogu li da ti verujem?˝ iznenada ga je upitala.
˝Nadam se.˝
Uspravila se i pogledala ga. Oboje su bili u kupaćim
kostimima; on je nosio laganu vetrovku, a ona pamučni
ogrtač preko svog dvodelnog kostima.
˝Nakon ovih nekoliko dana... jednostavno ne znam.˝
Mišel je odmahnula glavom. ˝Da li je poverenje
slepo? Hoću li se jednog jutra probuditi i reći: ‘Da, od
danas verujem Ijanu ? Ili ću te pogledati i prosto znati?˝
˝Mišel...˝
Osetila je napetost kao da stoji na ivici provalije. ˝To se
neće desiti, Ijane. Ne može se dvadeset godina izbrisati za
nedelju dana. To je sve što imamo - nedelju dana. Čak ni
to jer tvoj klijent stiže prekosutra, a ja za sedam dana
odlazim kući.˝
˝Šta želiš da kažeš?˝, glas mu je bio grub.
Mišel se trudila da nađe odgovarajuće reći. ˝Šta će biti
kad se vratim kući? Nisam ništa sigurnija nego što sam
bila prvog dana. Ne znam mogu li da ti verujem. Ne znam
čak ni da li verujem sebi da... da razumem to što osećam.
Znam samo da ono što nismo ovde našli, nećemo naći ni u
Atlanti ˝
Ijan je duboko uzdahnuo, svestan da su došli do
kritične tačke. Mišel je vagala u svojoj glavi, znao je, u
tišini se borila čak i kada je šetala pored njega, osmehivala
mu se i pričala o drugim stvarima. Borila se protiv života
koji je provela sledeći nametnuta pravila i na kraju nije
bila ni u šta sigurna. Osim u nesigurnost.
Dospela je u ćorsokak; Ijan nije znao šta da uradi da
zadobije njeno poverenje. Mučila ga je frustriranost jer je
do ludila želeo Mišel, a ona mu je bila van domašaja zbog
zavade u kojoj nijedno od njih nije želelo da učestvuje.
Mučio je sebe do krajnjih granica izdržljivosti jer sve što je

64
hteo, bilo je da ih zaključa u svojoj sobi i učini da svet
nestane. Ta želja ga je stavljala na Tantalove muke.
˝Ijane?˝ Posmatrala ga je osećajući da je nešto skriveno
duboko u njoj tera da pobegne. Nikad ga nije videla takvog,
mišići na njegovom lepom licu su se stisli, a oči su mu
zasjale vrelo i snažno. Instinktivno je znala šta se u njima
krije. Uspaničila se, ali je strast ubrzo preplavila njene
sumnje i strahove.
Nagnuo se ka njoj i Mišel je osetila kako je spušta na
peškir. Osetila je njegove snažne bokove na svojima,
napetost mišića na ruci kojom ju je držao. Spustio je glavu
i usnama nežno dotakao njene. Dah mu je bio vreo.
˝Možda nismo tražili na pravom mestu˝, promuklo je
prošaputao.
Mišel je pogledala te živahne oči dok je njegov prvi dodir
izazvao gomilu osećaja u njenom telu. Ruke su joj
zadrhtale od snage sopstvenih osećanja kada ga
je pomilovala po licu. ˝Možda˝, šapatom se složila.
Ijan je tiho zeječao i zagnjurio glavu među njene grudi.
Zaustavila je dah, zarila prste u njegovu gustu kosu dok je
osećala kako njegove usne klize po njoj. Tanak materijal
ogrtača bio je slaba zaštita, ali je čak i on bio previše dok
je Ijan nestrpljivo upijao slatkoću kože koja se ispod njega
nalazila. Prva tri velika dugmeta lako su se otkopčala i on
je rukama krenuo da istraži obline njenih grudi.
Njen oskudan kupaći kostim bio je poslednja prepreka,
ali Ijan nije pokušao da je ukloni. Usne su mu klizile po
ivici gornjeg dela njenog kupaćeg kostima, a jezik je
istraživao ukuse njene nežne kože. Osetio je kako je
zadrhtala, kako su se njeni prsti jače žarili u njegovu kosu
dok joj se sa usana oteo tih jauk od čijeg je nežnog i
nekontrolisanog zvuka zadrhtalo čitavo njegovo telo u
neobuzdanoj želji.
˝Da?˝, pitao ju je.
65
 Ponovo je uzdahnula, a glas joj je bio jedva čujni šapat:
˝Da... da...˝
Ijan je podigao glavu i strasno ju je poljubio, gladno
upijajući njene usne. Njen odgovor je bio trenutan,
strastan, a telo joj se divlje pripijalo uz njegovo. Naterao je
sebe da se seti gde se nalaze. Opsovao je, uhvatio ju je za
ruke i ustao, povukavši i nju za sobom.
˝Ijane?˝, glas joj je bio nesiguran i uzdrhtao.
˝Idemo u moju sobu˝, promuklo je rekao. ˝Smesta ˝
Mišel se nije bunila. Nije mogla. Išla je za Ijanom kao
da joj život zavisi od toga. Čak i da su njeni otac i brat
stajali u predvorju, ne bi se zaustavila niti oklevala. Želja
koju je osećala bila je toliko jaka da ju je jedva podnosila,
pritisak je bio skoro neizdrživ. Bio je neizdrživ.
Nije marila koliko će je koštati, šta će izgubiti. Platila
bi bilo koju cenu.
Bili su sami u liftu i Ijan ju je privio u naručje. ˝Neću ti
pružiti priliku da se predomisliš˝, prošaputao je gledajući
je svojim sjajnim očima.
Žestok osećaj zadovoljstva kada se prislonila uz
njegovo snažno telo naterao je Mišel da zažmuri i zaustavi
dah. Klizila je dlanovima po njegovom vratu izdignuta na
prste kako bi mu bila bliža. ˝Ne želim da se predomislim˝,
prošaputala je i sva njena čula i osećanja bila su usmerena
samo na njega i ni na šta drugo.
Ijan je uzdahnuo i podigao je u naručje kad su se vrata
lifta otvorila. Nosio ju je hodnikom do svoje sobe. Sobarica
je upravo izlazila, a on je prošao pored nje izvinivši joj se
nestrpljivo, i zatvorio vrata za njima.
Nervozan kikot zamro je u Mišelinom grlu kada ju je
lagano spustio da stane pored kreveta okupanog suncem
koje je ulazilo u sobu kroz balkonska vrata. Spustila je
ruke na dopola otkopčan rajsferšlus njegove tanke
vetrovke. Grudi su mu bile snažne, prekrivene zlatnim
66
maljama koje je nežno milovala dlanovima. Osetila je
napete mišiće i zadrhtala od želje da ga dodiruje po celom
telu. Kao kroz izmaglicu joj se pojavila misao da treba da
mu kaže da nikada nije bila ni sa jednim muškarcem, ali
to priznanje nije moglo da izađe iz njenog stegnutog grla.
Želela ga je, želela je ovo i ništa drugo nije bilo važno.
˝Mišel...˝ Obuhvatio joj je lice rukama i poljubio je.
Usne su mu bile tople i snažne. Zadrhtala je kad je osetila
dodir njegovog jezika na unutrašnjoj strani svojih usana.
Čim je šire razmakla usne odmah joj je odgovorio strasnije.
Mišel je obuzela vrtoglavica u vrelom talasu. Očajnički
je želela da ga dodirne, pa je do kraja otkopčala rajsferšlus
njegove tanke jakne. Svukao ju je i zbacio na stranu, a
zatim se oslobodio njenog ogrtača tako što ga je
jednostavno razvezao i spustio ga niz njena ramena.
Sasvim nesvesno je izula sandale.
Uzdahnula je kad su njegove usne napustile njene dok
je osećala njegove ruke na sebi, kako joj klize niz leđa i
odvezuju tanke vrpce gornjeg dela kupaćeg kostima.
Zaječala je kad je svukao to malo tkanine sa nje i kad je
na golim grudima osetila malje na njegovim dok se
privijala uz njega. Vatra koja je buknula u njoj otimala se
kontroli, njena želja je bila toliko jaka da je morala da
stisne zube kako bi sprečila divlje, primitivne krike da joj
se otrgnu sa usana.
Ijan ju je snažno zagrlio i usnama se obrušio na njen
svileni vrat. Osećala se tako živom u njegovim rukama,
tako je žudno odgovarala na njegove dodire da nije
uspevao da se kontroliše više od tinejdžera. Želeo ju je
takvom grozničavom strašću, gorom od gladi, snažnijom
od žeđi. Uzdahnuo je, a zatim ju je uhvatio za stražnjicu i
zario glavu među njene gole grudi.
Osećao je kako njeno srce tuče kao ludo i kako mu se
njeni nokti zarivaju u leđa. Istraživao je dolinu

67
među njenim grudima, a zatim usnama ispitao njihove
obline i zaustavio se na bradavicama. Snažno je
uzdahnula kad ju je čvrsto obuhvatio.
Mišel nije mogla da veruje šta oseća. Njegove usne na
njenim grudima izazvale su toliko zadovoljstvo u njoj da su
joj treperili svi nervni završeci, a duboko u stomaku osetila
je prijatan bol. Privila se uz njega, drhteći dok su joj sva
čula uživala.
˝Ijane...˝ Glas joj je bio slabašan, drhtav, a oči su joj se
lagano sklapale. ˝Ijane, molim te...˝
Lagano ju je spustio na krevet, a zatim se uspravio da
se oslobodi obuće i kupaćih gaća. Pre nego što je Mišel
shvatila da ju je na tren ostavio, on je već bio pored nje.
Osetila je njegove ruke na svojim kukovima i instinktivno
ih je izdigla kada je krenuo da joj svuče donji deo kupaćeg
kostima.
Mišel je polako otvorila oči shvativši da je gola tek kad
je primetila kako ju je posmatrao. Stidljivost je nestala pre
nego što se i ispoljila, jer ju je gledao sa toliko želje da joj
je umalo srce stalo. Nije mogla da zamisli da leži sasvim
naga na krevetu okupana sunčevom svetlošću dok je neki
muškarac posmatra. Nije osećala stid već samo neizdrživo
uzbuđenje.
˝Mišel˝, rekao je napetim glasom ne prestajući da je
ljubi vrelim usnama po glatkom vratu. Rukama je milovao
njene grudi, stomak koji se grčio, a zatim mu se ruka
spustila do tamnih kovrdža među njenim napetim
preponama.
Osećala je kako je dodiruje i eksplozija zadovoljstva
izazvala je uzdah iz njenog grla. Napetost koju je osećala
bila je skoro brutalna, sasvim je izgubila kontrolu nad
sopstvenim telom, slepo mu je odgovarala instinktom
iskonske strasti. Raširila je noge i snažno ga uhvatila za

68
ramena dok je njegovo milovanje izazivalo talase
zadovoljstva u njoj.
˝Učini to...˝, strasno je prošaputala, skoro plašeći se tih
divljih osećaja. ˝Ijane, molim te...˝
Ispustio je uzdrhtali izdah trudeći se da pronađe ono
malo kontrole koje mu je ostalo dok je zaranjao među
njene razmaknute noge. Spremno ga je dočekala, telo joj je
bilo toplo i vlažno, njene zamagljene oči postale su tamnije
od želje. I njegova želja je bila toliko snažna i hitna da je
mislio da će eksplodirati, ali je zaustavio kako bi lagano
prodro u nju.
Ni u jednom trenutku mu nije palo na pamet da bi
mogla biti devica; gledao je kako je muškarci odmeravaju
od njene šesnaeste godine. Sem toga, tako senzualno je
odgovarala na njegove dodire da je bilo očigledno da je i
ranije osećala želju. Iako se njeno telo opiralo njegovom
laganom prodoru, nije odmah shvatio šta je bilo u pitanju.
˝Polako˝, prošaputao je kad je osetio kako postaje
napetija i primetio kako joj se oči šire. Poljubio ju
je strasno prekrivši njene usne svojima dok ju je
gladno uzimao. Kada je začuo tih jauk koji joj se oteo sa
usana, tek onda mu je postalo jasno.

69
 IV

˝Mišel? Draga?˝ Ijan je imao osećaj da ga je neko udario

u stomak. Prožimala ga je zaprepašćenost i još jedno
snažno osećanje. Zajedno sa tim i želja toliko velika da mu
se krik oteo iz grla, stresao se kako bi odagnao divlju glad
iz svog tela. Znao je da nikada ne bi oprostio sebi da ju je
povredio ili uplašio, i jedino mu je to saznanje pomoglo da
uspostavi kontrolu nad sobom.
Pogledala ga je, a njene prelepe oči bile su sjajne i
vlažne. Usne su joj drhtale. Dlanove je lagano podigla sa
njegovih ramena do vrata i njeno telo se instinktivno privilo
uz njegovo. Bila je bez daha. ˝Ijane˝, prošaputala je.
Strasno ju je poljubio i nije prestajao dok nije počela
da prede poput mačke i nemirno se izvija pod njim. Lagano
i veoma pažljivo je uronio u njeno uzdrhtalo telo.
Mišel je iznenadila snaga osećanja i osećaj bliskosti.
Osećala je kako joj telo odgovara na pokrete njegovog tela,
a zatim kako pritisak u njoj raste izazivajući bol. Čak i tada
nije želela da on prestane jer je snažnije od bola osećala da
gori od želje da je on sasvim poseduje. Nije znala da
muškarac može biti toliko jak, njegova muževna snaga
činila je da prihvati sve samo da bi zadovoljila želju koja se
u njoj tako silovito javila.
Promuklo je šaputao nešto, izgovarao reci utehe i ljubio
suze koje su klizile niz njene slepoočnice. Zatim je osetila
oštar bol i, mada je jauknula, bila je svesna samo
neopisivog zadovoljstva koje ju je prožimalo. Njegovo
snažno telo se lagano smirivalo i poslednji trag bola je
nestao kad je osetila kako podrhtava u njoj. Za nju je to
70
bilo sasvim novo i do tada nepoznato osećanje, a opet
nikad lepše i celovitije.
˝Mišel?˝ Bio je oslonjen na laktove, oči su mu
potamnele i dobile safirnoplavu boju dok su ispitivale
njeno lice, a dah mu je bio isprekidan.
Ponovo je osetila kako se napetost širi njenim telom i
čvršće mu je obavila ruke oko vrata. Čula su joj
podrhtavala od nepoznatih osećanja i nesvesno je ispustila
uzdah zadovoljstva. ˝Nemoj da prestaješ˝, prošaputala je.
Uzdahnuo je, shvativši da je sada već bilo nemoguće da
prestane. Ubilo bi ga kad bi morao da se odmakne od
njenog vrelog i poput somota nežnog tela. Mišići su mu se
grčili, a u preponama je osećao snažnu napetost koja je
pulsirala. Dugo i sasvim nepodnošljivo suzdržavanje imali
su efekat vode koja je nadirala u zapušenu česmu, i znao
je da je samo na tren od eksplozije.
Stisnuo je zube i počeo lagano da se kreće u njoj, kao
kroz maglu svestan da nikad u životu nije osetio ništa
nalik tome. Zadovoljstvo je bilo neverovatno; njegovo telo
dosezalo je vrhunac slatkih muka. Želja koju je osećao
prema tom vitkom telu priljubljenom uz njegovo bila je
veća od tačke ludila; osećao je kako ga proždire - ali i kako
nju proždire.
Tihi zvuk koji joj se iskrao sa usana probudio je u
njemu skoro primitivne divlje nagone, snažnu posesivnost
nepoznatu koliko i jaku. Bila je njegova, osećao je to
svakim delom svoga bića. Želeo je da se izgubi u njoj, da
im tela ostanu tako spojena dok ih smrt ne rastavi.
Mišel je osetila kako je ponovo obuzima luda želja i
sasvim je bila prepuštena instinktima. Njeno telo je znalo
da uhvati ritam njegovog, znalo je sasvim da mu se poda u
divljoj strasti koja ih je nosila. U njoj su se dizala osećanja
poput plime, prirodne sile kojoj se nije moglo suprotstaviti.
Neprestano je ponavljala njegovo ime, skoro nesvesna da

71
ga uzvikuje dok je plovila ka nezamislivim mestima. Zatim
je iznenada osetila da joj ponestaje dah, da divlji talasi
zadovoljstva tresu njeno telo u grmljavini koja je njime
harala.
Ijan ju je snažno držao dok se izvijala pod njim, njeni
uzvici zadovoljstva toliko su ga obuzimali da je imao osećaj
da proživljava agoniju zadovoljstva. Pala je i poslednja
barijera njegove samokontrole i postao je gluv i slep za sve
ostalo sem za ženu koju je držao u naručju i koja je u
njemu izazvala dosad neslućeno zadovoljstvo koje se
oslobađalo.
Mišel je imala osećaj da lebdi na oblacima dok su joj
udovi bili sasvim opušteni i mlitavi. Jedva je bila svesna
okruženja u kome se nalazi, njegovog krupnog tela i trzaja
negde duboko u njoj. Nije se odvojio od nje, a njoj je prijala
ta, dotad nedoživljena, bliskost. Volela je da njegovo
snažno telo leži na njenom, voleja je snagu njegovih
kukova na unutrašnjoj strani svojih butina, malje njegovih
grudi na svojim grudima. Volela je pokrete njegovih
snažnih mišića na leđima i ramenima dok ih je snažno
stiskala dlanovima.
Volela je njega.
To saznanje došlo je iznenada, ali je u njenim mislima
imalo svoje mesto kao da se odavno nalazilo tu. Sada joj je
bilo jasno zašto je želja koju je osećala za njim bila toliko
snažna, zašto bi i najmanji njegov dodir u njoj palio vatru
i zašto mu se predala bez oklevanja. Volela ga je. Bio je
poslednji muškarac na svetu koga bi trebalo da zavoli, i
toliko toga im nije išlo naruku da je to bilo zastrašujuće.
Ipak, sada ništa od toga nije bilo važno.
Volela ga je. I dozvolila je sebi da uživa u tom novom i
predivnom osećanju bez razmišljanja o tome kolika mu je
cena.

72
 Ijan se izdigao na laktove, a pogled mu je i dalje bio
mutan. ˝Izvini što sam te povredio, draga˝, promuklo je
prošaputao.
Mišel jeste osećala blag bol, ali on nimalo nije bio
važan. Kao i svaki bol, kad prestane više ga se niko i neće
sećati. Podigla je glavu da ga poljubi, a zatim
se osmehnula.
Osetio je kako mu je srce poskočilo. Njen osmeh i
mistična dubina njenih očiju pogodili su ga na nekakav
čudesan način koji nije umeo da objasni. ˝Trebalo je da mi
kažeš˝, čuo je sebe kako progovara.
˝Zašto?˝, nežno ga je upitala. ˝Da li bi se zaustavio?˝
Napola je zatvorio oči. ˝Ne bih mogao da se zaustavim
ni da se krov obrušio na nas˝, rekao joj je. ˝Zaboga, Mišel,
toliko si me izludela da skoro nisam znao šta radim.˝
˝I ti si mene˝, ozbiljno mu je kazala.
Nije mogao da se ne osmehne. Nestala je briga da li ju
je povredio kad je shvatio da su oboje podjednako uživali
u zadovoljstvu. Nežno ju je poljubio, a zatim krenuo da se
odmakne.
Stisla ga je nogama. ˝Ne idi. Volim da ležiš tako.˝
˝I ja volim, ali sam pretežak.˝
Odmahnula je glavom i obavila mu ruke oko vrata.
˝Nisi.˝ Zažmurio je i kao kroz maglu je čuo njen glas.
˝Ostani sa mnom.˝
Ijan je znao da je tonula u san. Napetost koja je danima
kulminirala i divlje vođenje ljubavi nesumnjivo su je
iscrpeli. I sam je bio iscrpljen, ali nije nameravao da se
prepusti snu dok je ona podnosila njegovu težinu na sebi.
Uprkos njenim uveravanjima, znao je da je pretežak da bi
dugo ležao na njenom nežnom telu.
Izdigao je gornji deo tela i sačekao da Mišel zaspi.
Posmatrao ju je sasvim svestan činjenice da je

73
njegova želja za njom bila sasvim slepa. Čak i sada kada je
bio potpuno svestan, osećao je grčeve u stomaku i
napetost u mišićima koji su mu nagoveštavali da još
jedan talas želje nije daleko.
Delovala je tako krhko i ranjivo dok se u snu privijala
uz njega. U tom njenom nežnom telu skrivala se divlja
strast koja je izbila tako neočekivanom i neumoljivom
silovitošću. U svojoj nevinosti sigurno je i sama bila
zaprepašćena njom, a opet sasvim je učestvovala u svemu
što se odigravalo među njima. Njena sposobnost da
prihvati i pruži zadovoljstvo bila je srceparajuća, u svojoj
prostoj jednostavnosti.
Ijan je sklonio pramen svilenkaste crne kose sa njene
slepoočnice. Osećao je kako mu se puls ubrzava, a u
slabinama raste napetost Bila je tako lepa, tako
divlje uzbudljiva.
Snaga i značaj onoga što su uradili nije ga puštala na
miru, čak iako je pokušao da ne misli o tome. Pažljivo se
odmakao od nje, a kada je pospano promrmljala nešto u
znak protesta, zagrlio je. Istog trena se sklupčala uz njega
i mirno uzdahnula.
Njega je napustila želja za dremežom, oterao ju je novi
talas želje koja se u njemu budila. Od samog početka
odbijao je da gleda dalje od sadašnjosti u nameri da istraži
šta je to što se dešavalo među njima, želeći nju da natera
da prihvati realnost. Nazvao je to strašću, ali sada je znao
da je bilo nešto mnogo više.
Znao je, takođe, i to veoma dobro, da će ono što se desi
u raju biti dočekano na nož u stvarnom svetu. Oni koji će
ih na nož dočekati, njegov, a posebno njen otac, bili su
vrhunski stručnjaci u tome da unište sve što je valjalo.
Nisu imali milosti, ni njihova deca nisu bila izuzetak.
Ijanove ruke snažnije su stegle Mišel kada je konačno
shvatio kolika sila je protiv njih. Više nije važilo ono sta bi

74
bilo kad bi bilo’, jer je bilo. Više nema odmeravanja rizika
i procene je li bitka vredna. Vreme za odluku je odavno
prošlo - ukoliko ga je uopšte i bilo.
Možda nikada i nisu imali izbora.

***
Mišel je isprva jedva bila svesna neudobnosti. Osećala
se vrelom i lepljivom, a svetlost koja je sijala s druge strane
njenih očnih kapaka bila je nepodnošljiva. Njen unutrašnji
sat govorio joj je da je bila sredina popodneva i pitala se
zašto je dozvolila sebi da zaspi u to doba dana. Kada je
pokušala da ustane, iznenada je osetila kako je nešto
snažno sputava.
Njen prvi nagon bio je da pobegne, ali kad je malo
podigla glavu, shvatila je gde se nalazi. I sa kim. Otvorila
je oči zatreptavši zbog snažne svetlosti; sunce je bilo u
svom punom sjaju, a ni dašak vetra nije dolazio kroz
balkonska vrata kao da ne želi da kvari tu
vrelu nepomičnost.
Ijan ju je ozbiljno posmatrao i držao je čvrsto obema
rukama. ˝Zdravo.˝
Ja ležim gola, pomislila je pitajući se da li treba da bude
zaprepašćena tom činjenicom. Ležim gola pored golog
muškarca na krevetu okupanom suncem.
Osetila je kako joj se usne izvijaju u smešnoj potrebi
da se zakikoću. ˝Zdravo. Je li u pitanju moja mašta ili je
ovde zaista strahovito vruće?˝
˝Strahovito je vruće. Klima je isključena.˝ Zagrlio ju je
snažnije, a zatim se odmakao i ustao sa kreveta, sasvim
nesvestan svoje golotinje, i podigao je u naručje.
˝Mogu da hodam˝, rekla je, pitajući se je li to istina.

75
 Poljubio ju je, a zatim poveo ka kupatilu, ignorišući
njenu primedbu. Uneo ju je u malu prostoriju, otvorio
vrata tuš kabine i spustio je da stane, a zatim joj se
pridružio i zatvorio vrata.
Mišel je osećala blagu nervozu jer je bio krupan u tako
maloj kabini. Bila je sasvim nespremna na mlaz hladne
vode koji je prekrio njenu vrelu kožu. ˝Dođavola!˝, povikala
je sklanjajući mokru kosu s lica i pitajući se šta se desilo
sa njenom pletenicom.
Ijan se nasmejao i kratko ju je poljubio. ˝Moramo malo
da se rashladimo˝, kazao je,
˝Mogao si da me upozoriš pre nego što si pustio vodu˝,
rekla je, ali su se njene reči izgubile u šuštanju. Suviše
preplavljena strašću maločas nije zaista ni pogledala
njegovo telo; sada nije mogla da odvoji pogled od njega,
očaralo ju je ono što je videla. Znala je da je visok i krupan,
ali sada dok je stajao nag pred njom u uskoj tuš kabini
izgledao je još snažniji i krupniji. Imao je zategnute mišiće
koji su se ocrtavali ispod zategnute bronzane kože, više
ličeći na građevinaca, nego na arhitektu. Guste plave malje
na njegovim širokim grudima spuštale su se ka ravnom
stomaku. Dok joj se pogled spuštao usne su joj se sušile.
˝Čini mi se da si do malopre žmurila˝, rekao je veselo,
ali dubokim glasom.
Osetila je kako joj novi talas vreline udara u obraze.
Osetila je uzbuđenje jer se on uzbudio samo od njenog
pogleda. ˝Sigurno˝, priznala je, stidljivo mu uzvrativši
pogled.
Osmehnuo se, privukao je bliže i okrenuo leđima ka
sebi, a zatim uzeo šampon i počeo da joj pere kosu.
Mišel je poput mačke prela od zadovoljstva. Prijali su
joj dodiri njegovih dugih prstiju. Isprva im je dodir bio
nežan, ali ubrzo je počela da oseća kako je obuzima
napetost. Srce je počelo snažnije da joj lupa, a dah joj je
76
postao isprekidan. Okrenula se ka njemu dok je ispirao
šampon sa njene kose.
Mišel je i dalje bila iznenađena što ne oseća ni
najmanje stida, niti neprijatnosti. Sigurno je to zbog Ijana
- zbog načina na koji je posmatrao njeno telo, na koji ju je
dodirivao - osećala se lepom i željenom, ponosnom što je
pronašao toliko zadovoljstvo u njoj. Njegovi dlanovi nežno
su prelazili preko njenih grudi, prateći njihov oblik, lagano
paleći njenu osetljivu kožu. Zatim je nepodnošljivo sporo
spuštao svoju ruku niz njen stomak, pa obe do prepona.
Uzdahnula je i uhvatila se za njegova ramena tražeći
oslonac jer su je noge izdavale. Svim svojim bićem bila je
usredsređena samo na njegove dodire. Neizdrživa
osetljivost koje do skoro i nije bila svesna postala je novi
izvor bola koji je jedva podnosila. Osetila je neodoljivu glad
za njim; vrelina ju je ispunila. Lagano ju je milovao prstima
po najosetljivijem mestu sve dok nije počela da drhti od
siline strasti koja ju je obuzela.
Ijan je tada lagano sklonio ruku preko kuka do njene
zadnjice. ˝Polako˝, prošaputao je. Mišići na licu bili su mu
napeti i obraćao se sebi podjednako koliko i njoj.
˝Zašto?˝
Oči su mu zasjale zbog snažnog prizvuka protesta u
njenom glasu. ˝Ne želim ponovo da te povredim. Osetljiva
si, potrebno ti je vremena.˝
Jedini bol koji je Mišel osećala bilo je neizdrživo
pulsiranje koje je znala da on može odagnati. Obuzeta
iznenadnom željom da ga dotakne, uzela je sapun i počela
da ga trlja o malje na njegovim grudima. Kada je napravila
dosta pene, ostavila je sapun i klizavim rukama počela da
ga dodiruje uživajući u njegovom telu. Grubo mu je prešla
preko čvrstih bradavica, a kad je zadrhtao, osetila je kako
se njom razliva divlje uzbuđenje.
˝Mišel...˝
77
 Tiho upozorenje je bilo sasvim slabašno i nije moglo da
je zaustavi. Čak i neočekivana senzualnost koju je otkrila
da poseduje, nije bila više od nevažnog iznenađenja.
Stomak mu je bio ravan i čvrst, kukovi uski, a butine
snažne. Mogla je da vidi šta njeni dodiri izazivaju u njemu.
Neverovatno ju je uzbuđivalo saznanje da on ništa manje
ne može da odoli njoj koliko i ona njemu.
Iz radoznalosti, podjednako koliko i iz želje koja ju je
izluđivala, istražila je svaki delić njegovog tela. Jeste ga
osetila u sebi, ali ga nije dodirivala, ne ovako, nemoćna da
se zaustavi. Jedva svesna njegovog teškog disanja, lagano
je dlanovima milovala unutrašnju stranu njegovih butina
i vrlo nežno je sklopila prste oko njegove muškosti. Osetila
je kako se trgao i začula promukao zvuk kako mu se oteo
iz grudi. Njegov odgovor ju je samo još više raspalio. Bio je
čvrst u njenoj ruci i pulsirao od goruće želje, a ona se
sasvim istopila od strasti dok ga je dodirivala.
˝Gospode˝, Ijan je prošaputao strasno i privio je u
naručje. Naglim pokretom je slučajno uključio tuš i voda
ih je polivala kad se gladno obrušio na njene usne. Tako
očajnički ju je želeo da nije mogao da sačeka da izađu iz
uske kabine. Jedva je podneo čak i nekoliko neophodnih
pokreta. Njene nežne ruke na sebi bilo je više nego što je
mogao da podnese.
Zagrlila ga je rukama oko vrata i privila svoje vlažno
telo uz njegovo. Zvuci neizrecive želje stajali su zarobljeni
u njenom grlu. Osećala je sirovu i iskonsku napetost.
Toliko ga je želela da su čak i trenuci bili nepodnošljivi. Na
leđima je osetila hladan zid obložen pločicama, a noge su
joj se razdvojile kada je dlanovima skliznuo među njih.
Osetila je kako je podiže, zatim pritisak na svojoj
ustreptaloj koži, a zatim neopisivu prijatnost njegovog
ulaska. Snažno ga je obuhvatila nogama puštajući ga još
dublje u svoju mekoću, a strast koja ju je

78
sasvim savladala, naterala je da pusti krik divljeg
zadovoljstva. Telo joj je podrhtavalo od siline osećaja.
Ijan nije bio svestan zvukova koji su se otimali iz
njegovog grla. Nije bio svestan ničega osim neobuzdane
potrebe za zadovoljstvom. Ona se uvijala oko njega, njena
nežna koža bila je tako vrela, a talasi zadovoljstva koji su
je prožimali stavljali su ga na slatke muke koje su ga divlje
vodile ka burnom oslobađanju.
Mišel je bila sasvim iscrpljena, mogla je samo da spusti
glavu na njegov vrat kad su joj noge konačno skliznule niz
njegove. Čula je kako mu srce snažno udara i samo je tiho
uzdahnula, sa zadovoljstvom i žaljenjem, kad su im se tela
razdvojila.
˝Zaboga, Mišel˝, rekao je Ijan promuklo dok je prstima
uvrtao njenu mokru kosu i zabacio joj glavu kako bi mogao
da je poljubi. Dodir usana je bio vreo.
Osmehnula mu se, a zatim veselo rekla: ˝Pod tušem
smo.˝
˝Mogli smo vrat da slomimo.˝
˝Onda bolje da izađemo.˝
Njena razumna izjava ga je osvestila. Mada, nakon
malopređašnje akrobatike sumnjao je da im preti opasnost
od samog stajanja u kabini. Ipak je poslušno zatvorio vodu
i otvorio vrata.
Nakon nekoliko trenutaka Mišel je sedela na krevetu
uvijena u peškir dok je drugim brisala kosu. Posmatrala je
njihovu odeću razbacanu po podu. ˝Nemam šta da
obučem˝, rekla je. ˝Osim kupaćeg i ogrtača kome su sva
dugmad pokidana. Jesi li ti to uradio?˝
˝Zar se ne sećaš?˝, pitao ju je oblačeći farmerke.
˝Pa, ne baš. Kao da je važno. Mogu da skupim krajeve.˝
Ijan je seo pored nje. ˝Ne treba ti ništa da obučeš.
Ostani sa mnom.˝

79
 Prstima je nameštala mokru kosu i nesigurno ga
pogledala. ˝Večeras?˝
˝I sutra uveče. I svake noći koju sebi možemo da
priuštimo.˝ Glas mu je bio veseo.
˝Važi˝, rekla je jednostavno.
˝Moramo da razgovaramo.˝
Preko njenih očiju prešla je senka. ˝Ne želim da
razgovaramo.˝
Spustio ju je na krevet i nežno poljubio. ˝Moramo,
draga. To i sama znaš.˝
Skoro neprimetan osmeh lebdeo joj je na usnama, a
zatim nestao. U njenom pogledu videla se uznemirenost i
žaljenje. ˝Da, znam.˝
˝Rešićemo to˝, obećao je, odagnavši misli jer je znao da
nema bezbolnog rešenja. ˝Naruči nešto da pojedemo.
Odmah se vraćam.˝
˝Kuda ćeš?˝
Ijan se nevaljalo osmehnuo. ˝Idem da kupim
kontraceptivne pilule. Pretpostavljam da ih nemaš.˝
Mišel je osetila kako crveni što je bilo, pomislila je,
sasvim besmisleno. ˝O!˝
Ponovo ju je poljubio. ˝Toliko sam bio zanesen da
nisam ni pomislio na zaštitu. Izvini.˝
˝Ni ja nisam razmišljala o tome˝, podsetila ga je.
Pogledom je potražio njen stomak. ˝Možda je
već prekasno˝, rekao je šaljivo.
Od same pomisli da bi mogla nositi njegovo dete oblila
ju je toplina. Međutim, ona nije bila sigurna u njegova
osećanja. Iako ih je spojila divlja želja, nije ništa rekao o
budućnosti. A sve je bilo protiv njih...
Uspela je da se osmehne i kazala tužno: ˝Da se
Stjuartovo seme primi u Loganovima? Naši preci bi se u
grobu prevrtali.˝
80
 ˝A naši očevi bi se pojeli od besa˝, dodao je Ijan. ˝Mada,
i sasvim neočekivane stvari se dešavaju.˝
˝Znam.˝
Oklevao je, a zatim ju je nežno poljubio. ˝Šta god da se
desi, zajedno ćemo se suočiti sa tim.˝
Pošto se obukao i otišao, Mišel je ustala i pronašla
košulju u njegovom ormanu. Obukla ju je i pozajmila
njegov češalj da očešlja zamršenu kosu, a zatim je naručila
hranu. Pokupila je odeću sa poda. Nakon blagog oklevanja,
ponovo je podigla slušalicu i pozvala broj u Džekinoj sobi.
Javila se posle prvog zvona.
˝Ja sam˝, rekla je Mišel.
˝Zdravo, strance˝, suvo je odgovorila Džeki.
˝Htela sam samo da ti javim da... da ću neko vreme biti
sa Ijanom. Nemoj da brineš.˝
Nastala je duža pauza, a zatim je Džeki odgovorila:
˝Znači, ljubavnici ste.˝ Glas joj je bio bezizražajan.
˝Jesi li iznenađena?˝
˝Ne, nisam iznenađena. Džon je malopre zvao. Rekla
sam mu da si dobro i da si na plaži. Ne volim da lažem,
Mišel.˝
˝Nisi slagala, dobro sam.˝
˝Ako ti tako kažeš˝, Džekin glas je bio usiljeno
ljubazan.
Mišel je uzdahnula i odustala. ˝Razgovaraćemo
kasnije, važi?˝
˝Naravno.˝
Pošto je spustila slušalicu, Mišel je ostala da sedi na
krevetu i zuri u prazno. Džekina reakcija je bila samo
primer, blag primer onoga što je čeka u Atlanti. Nije želela
da misli o tome; uspeće da zaboravi u Ijanovom naručju.
Ali nije mogla da zaboravi zauvek. Volela je Ijana - ali
da li je mogla da mu veruje? Čak i sada, nakon svega što
81
su zajedno doživeli, nije znala odgovor. Sama u njegovoj
sobi, kada njega nije bilo pored nje da odagna svaku
racionalnu misao i stvarnost, osećala se zabrinuto,
nesigurno i bolno ranjivo. A mračne misli vrzmale su joj se
po glavi. Džeki je bila u pravu, Ijan je mogao da je povredi
više od bilo kog drugog muškarca.
Nije imala izbora već da rizikuje, priznala je sebi. Nije
bilo najveće iznenađenje to što se zaljubila u Ijana iako su
im porodice bile u smrtnoj zavadi, niti to što je sasvim
podivljala u njegovom naručju. Najveće iznenađenje za nju
je bilo potpuno odsustvo svog ličnog ponosa. Odgajana je
da bude ponosna, u saznanju da je bila potomak ugledne
plemićke porodice; vaspitavao ju je čovek koji se beskrajno
ponosio svojim prezimenom.
Ipak, njena ljubav prema Ijan u sve je to potisla u drugi
plan. Pošto je volela, bila je izuzetno ranjiva i nakon što je
uklonila sve barijere, ostala je u saznanju da je ponos bio
sasvim nevažan. Sve dok je bude želeo, ona će mu
pripadati. Pripadaće mu do kraja života.
Njoj lično nije bilo važno ko je on bio. Međutim, njeni
otac i brat to nikada tako neće posmatrati. Uporedo sa
njenim vlastitim sumnjama i nesigurnošću, morala je da
se bori i sa groznim saznanjem da bi njena veza sa Ijanom
mogla biti varnica koja će izazvati još ostrašćeniji sukob
između njihovih porodica.
˝Jesi li se upristojila?˝
Iznenađena, podigla je pogled i ugledala Ijana na
vratima sobe. Uopšte nije čula kad je otključao vrata.
˝Naravno da sam se upristojila˝, rekla je odagnavši svoju
nervozu.
Pažljivo ju je pogledao, a zatim rekao: ˝Nisi˝, i nestao.
Vratio se nakon nekoliko trenutaka i zadnjicom otvorio
vrata gurajući kolica sa hranom. ˝Za mene jesi˝, kazao je,
˝ali ne i za konobara.˝

82
 ˝Obučena sam.˝
˝Obukla si moju košulju - a u njoj izgledaš strahovito
seksepilno. Jesam li ti rekao da si lepa?˝
˝Mmm... ne sećam se.˝
˝Sigurno nisam naglas izgovorio. Lepa si.˝ Ijan je hranu
sa kolica stavljao na stočić koji se nalazio
pored balkonskih vrata. ˝To sam mislio i kad si imala
šesnaest godina.˝
˝Molim?˝ To ju je zaista iznenadilo.
Odgurao je prazna kolica nazad u hodnik, a zatim se
vratio i zatvorio vrata. Prišao je krevetu, podigao je da
ustane i zagrlio. ˝Što te je to toliko iznenadilo?˝
Mišel je treptala gledajući njegovo nasmejano lice. ˝Bila
sam smešna i previše mršava.˝
˝Predivno mršava. Kosa ti je bila divlje raspuštena, a
tvoje oči su me proganjale. Otada si neprestano u mojim
mislima, poput pesme koju ne mogu da zaboravim.
Pogledom sam te tražio po prepunim salama, ulazu u
pozorište, ili u restoranu i pitao se šta bi bilo da sam
pokušao da ti se udvaram posle svih onih psovki kojima si
me obasuta kada si imala šesnaest godina...˝
˝Ne bih te psovala˝, prošaputala je shvativši da je
govorio istinu.
Ijan ju je poljubio i čvrsto zagrlio. Zatim ju je poveo do
stola i smestio na stolicu, i sam seo na drugu. ˝Bolje da
jedemo kako bismo povratili snagu˝, rekao je pomalo
grubim glasom. Pogledao je, a oči su mu plamtele.
Pošto je ispravno pročitala njegov pogled, Mišel je
osetila kako je obuzima želja. Gospode, osetila bi slabost
samo kad bi ga pogledala. Prikovala je pogled za tanjir i
usredsredila se na jelo iako je zaboravila šta je naručila.
Ijan je jeo automatski, nije mogao da skine pogled sa
nje. Bila je tako prelepa u toj njegovoj košulji, a tamna

83
kosa koja joj se spuštala niz ramena činila je da izgleda
kao da ponovo ima šesnaest. Znao je da je zabrinuta i da
je, dok on nije bio tu, razmišljala o onome šta ih čeka. Ali
znao je da će, ako je uzme u naručje, zaboraviti na sve
probleme. Bar nakratko.
Obostrana želja koja je postojala među njima u stranu
je potiskivala sve ostalo, ostavljajući samo njih i njihova
osećanja. Ipak, sa njene druge strane stajao je svet i svi
problemi koji su u njemu postojali.
Tiho, ne podižući pogled, kazala je: ˝Misliš li da mi
možemo zaustaviti neprijateljstvo?˝
˝Ne znam.˝ Bilo mu je žao što ne može da joj da neki
bolji odgovor.
Tada ga je pogledala, a sive oči bile su zamagljene.
˝Među našim očevima uvek su stajale zavade. Jesi
li svestan da bi naša veza mogla biti povod za još
veći sukob?˝
˝Nećemo to dozvoliti, Mišel.˝
˝A kako ćemo sprečiti? Kazaćemo im da oni nemaju
veze sa tim i da smo u pitanju samo nas dvoje? Oni to tako
ne gledaju. Hoćemo li im kazati da ovo nismo planirali? To
je nebitno. Oni neće razumeti, Ijane. Nikada neće
razumeti.˝
Ćutao je nekoliko trenutaka, a zatim odgurnuo tanjir i
naslonio se. Preko volje je rekao: ˝Tebi će biti teže čak i ako
pretpostavimo da možemo da ih sprečimo da se okome
jedan na drugoga. Koliko god da se moj otac razljuti, neće
me se odreći. Ja sam njegov jedini sin, poslednji izdanak
porodične loze.˝
Mišel je nesvesno zadrhtala. ˝Tata... neće biti tako
racionalan. Imaću sreće ako mi dozvoli da spakujem svoje
stvari. Pre nekoliko godina sam ga čula kad je rekao šta bi
uradio ako bi me neko od Stjuartovih samo pipnuo. Videla

84
sam izraz u njegovim očima. Plašim se onoga što bi mogao
učiniti tebi i tvom ocu.˝
˝Mišel...˝ Pružio je ruku i dlanom prekrio njen dlan.
˝Ja čak ne znam ni kako da mu saopštim. Kao ni
Džonu.˝ Stisla mu je ruku kao da joj život od toga zavisi.
˝Rekla bih da se više plašim onoga što bi Džon mogao da
uradi. Oduvek je bio veoma zaštitnički nastrojen prema
meni - a tebe ne može očima da vidi.˝
˝Ali tebe voli˝, tiho je rekao Ijan, ˝I tvoj otac te voli. Ne
verujem da bi te povredili.˝ Iako je delimično verovao da je
ona u pravu, da njena porodica lako može reagovati burno,
s druge strane smatrao je nemogućim da je iko pogleda u
oči i kaže ili učini nešto što bi je povredilo.
Mišel je izvukla ruku i ozbiljno ga pogledala, ˝Ne
veruješ? Hoćeš da ti kažem kako će se oni postaviti prema
ovome, šta će reći? Reći će da si me namerno namagarčio,
da si me hladnokrvno zaveo sa namerom da mi rasturiš
porodicu. Reći će da si me iskoristio kao oružje kako bi što
više odložio završetak zgrade koju moj otac zida, da želiš...
da uništiš moju porodicu na svaki mogući način, da želiš
da nas zavadiš...˝
˝Mišel...˝
Naglo je ustala i odmakla se od stola, od iznenadnih
tamnih oblaka koji su se pojavili u njegovom
očima. Naslonila se na otvorena balkonska vrata i
posmatrala rajski predeo. ˝Eto, to će oni reći˝, prošaputala
je.
˝A i ti to misliš, zar ne?˝ Sada je i Ijan ustao, prišao joj
i grubo je okrenuo ka sebi. ˝Zaboga, ti mi i dalje ne
veruješ!˝
Posmatrala je žilu kucavicu na njegovom vratu kako
snažno pulsira, nemajući snage da ga pogleda u oči.
˝Dvadeset godina već slušam grozote. Ne želim, ali ih
neprestano slušam. Znam kako će se moj otac i Džon
85
osećati, znam. Ja sam najbolje oružje koje možeš da
iskoristiš da ih uništiš.˝
˝Čak i sada?˝ U glasu mu se osećala napetost. ˝Čak i
sada misliš da te ja koristim?˝
Osetila je kako joj se u očima skupljaju teške suze i
konačno je podigla pogled ka njegovom licu. ˝Ja to ne
želim. Zar ne shvataš, Ijane? Kada me zagrliš ništa drugo
nije važno i postojimo samo nas dvoje i ja znam da moram
da rizikujem. Ne mogu protiv osećanja koja budiš u meni.˝
˝Ali mi ne veruješ da neću uništiti tvoju porodicu.˝
Podigla je ruke ka njegovom licu u nameri da ga smekša.
Međutim, njen dodir izgleda nije bio dobrodošao. Mišići su
mu i dalje bili napeti, a pogled ozbiljan. Želela je da on
razume kako se osećala.
˝Molim te... Ti si me naveo da se suočim sa tim. Sam si
rekao da treba da razgovaramo. Pokušavam da ti kažem
da koliko god moja osećanja prema tebi bila snažna, iako
nikada ne bih mogla da te mrzim, još ne mogu da
zaboravim sve ono čime su nas trovali. Ako ja to ne mogu
da zaboravim, ako ne mogu da ti verujem i pored svega što
osećam prema tebi, kako će onda moja porodica ikada
moći da se pomiri sa tim? Ijane... Uništiće ih ono što ti i ja
imamo.˝
Iznenada ju je zagrlio tako snažno kao da nešto
pokušava da je otrgne od njega. Nije želeo da se suoči sa
činjenicom da nikada, ali nikada, ne mogu biti samo njih
dvoje, da ono što osećaju jedno prema drugom ne može biti
izuzeto od neprijateljstva koje vekovima vlada među
njihovim porodicama. Sada je to morao da prihvati. Oboje
su bili sputani porodičnim i krvnim vezama na suprotnim
stranama u ratu koji stolećima ne prestaje i ništa što bi
osećali jedno prema drugom taj rat ne bi moglo da okonča.
Njegov otac ga se ne bi odrekao, ali gorčina i osećaj da
je izdat zauvek bi stajali između njih. A njen otac i brat

86
nikada ne bi mogli da ga prihvate u njenom životu. Ne, jer
neprijateljstvo među porodicama ni najmanje ne popušta.
˝Naći ćemo način da to sprečimo˝, prošaputao je u
tamnu svilu njene kose. Snažnije ju je zagrlio i podigao joj
glavu da joj vidi lice. ˝Nekako. Nećemo im dozvoliti da se
međusobno unište - niti da unište nas.˝
Mišel je pustila da je uteši njegova uverenost jer je
druga mogućnost jednostavno bila suviše bolna. Bilo kako
bilo, sada nema povratka. Sklonila je sve one grozne reči
koje je slušala nazad u njihovu tamu, i ostala su samo
njena ogoljena osećanja prema njemu. U njoj se budila
želja takvom silinom, podstaknuta očajanjem, znala je, ali
nije marila. Bila je toliko iskrena i nesputana mračnim
stvarima. Njena osećanja su bila jedino u šta je mogla biti
sigurna da među njima postoji.
˝Želim te˝, prošaputala je.
Zastao mu je dah kad se snažnije privila uz njega, a oči
su mu istog trena zasijale dok je spuštao glavu ka njoj.
˝Mišel˝, prošaputao joj je na usnama. ˝Mišel...˝

Kasno narednog jutra Ijan je duhovito opsovao dok se

oblačio, osećanja su mu bila očigledna. ˝Nije dovoljno što
je klijent morao tako rano da stigne˝, rekao je nervozno,
˝već se usudio da me zamoli da se nađemo na drugom
kraju ostrva i provedemo ceo dan na gradilištu.˝
˝Šta ću ti ja˝, kazala je Mišel dok je ležala na svojoj
strani kreveta i posmatrala ga.
˝Pođi sa mnom.˝
˝Zaista misliš da bi to bilo pametno?˝, prošaputala je.
Ijan ju je pogledao kako gola leži na njegovom krevetu
prekrivena samo čaršavom. Tačno je znao o čemu je

87
razmišljala. Sinoć su otišli na večeru u hotelski restoran,
a pre toga su svratili do Mišeline sobe da se ona presvuče.
Nisu sačekali desert.
Osmehivala se‘tako prijatno i tajnovito da mu je srce
stalo, a zatim je rekla: ˝Tvoj klijent verovatno ne bi bio
oduševljen kad bismo nestali nekud u žbunju.˝
Nagnuo se oslonivši se rukama na krevet. ˝Misliš li da
bi se to desilo?˝
˝Šta ti misliš?˝
Ijan je prokleto dobro znao da bi; u poslednja dvadeset
četiri časa kao što mu je bilo neophodno da diše, postalo
mu je neophodno da je dodirne, a pošto je njena želja bila
snažna koliko i njegova, ti dodiri nisu mogli proći bez
posledica. ˝Deluješ na mene kao da ponovo imam
osamnaest, uzburkala si mi hormone˝, rekao joj je.
˝Fino.˝ Osmehnula se i izdigla da ga poljubi.
˝Dođavola! Mrzim što te ostavljam˝, prošaputao je,
pomislivši kako bi ubio nekog drugog muškarca kad bi
video da mu se tako osmehuje. Primitivni znaci želje koje
je osećao u njenoj blizini više ga nisu iznenađivali, shvatio
je jednu svoju istinu. Bio je snažno, posesivno i neizbežno
zaljubljen muškarac.
Odmaknuo se od nje, a ona je tužno uzdahnula i rekla:
˝To je samo nekoliko sati. Ionako treba malo vremena da
provedem sa Džeki. Da se javim kući i tako.˝
˝Vratiću se pre šest, šta god klijent rekao.˝
˝U redu. Biću ovde ili u svojoj sobi.˝
Kad je otišao, Mišel se protegla poput lenje mačke i
nevoljno ustala. Htela je što duže da zadrži osećaj
prijatnosti i odlučno je odagnala loše misli dok je oblačila
ono što je sinoć žurno svučeno.
Sećanje je izmamilo osmeh na njene usne dok je izlazila
iz njegove sobe. Otišla je u svoju sobu da se istušira i
88
presvuče, ali joj je osmeh nestao sa usana kada je
videla zatvorena vrata između njene i Džekine sobe koja su
je podsetila na sve što je želela da zaboravi. Nakon
kratke, ali žučne jučerašnje diskusije između nje i Ijana,
nijedno od njih nije želelo da ponovo pokrene temu
njihove budućnosti, pa je sve nekako ostalo nedorečeno.
Mišel nije želela da misli o tome. Znala je da problemi
neće nestati ignorisanjem, ali predivni sati sa Ijanom i
zadovoljstvo koje je pronašla u njegovom naručju bili su
nešto posebno i još uvek nije želela da ih dovodi u opasnost
na bilo koji način.
Češljala je kosu kad se Džeki iznenada pojavila na
vratima koja su povezivala sobe.
˝Zdravo. Već te je ostavio?˝
Mišel je pogledala svoju drugaricu želeći da može da
kaže nešto što bi joj umanjilo brigu ali bezbrižan
ton njenog glasa nije uspeo da sakrije nervozu. ˝Ijan je
otišao da se nađe sa klijentom na drugom kraju
ostrva.˝ Džeki se naslonila na komodu. ˝Znači, ti si
zadnja rupa na svirali?˝
˝Na nekoliko sati.˝
˝Hajdemo onda kod vidovnjaka da vidimo kakva nas
sudbina čeka.˝
Mišel nije bila iznenađena njenim predlogom. Džekino
interesovanje za proricanje sudbine odavno joj je bilo
poznato; od ranih tinejdžerskih godina neprestano je razne
drugare vukla kod proricatelja sudbine iz dlana, kod
tumača tarot karata i raznih drugih vidovnjaka. Imala je
čitavu kolekciju svojih budućnosti, u većini ju je čekao
visok, crn i zgodan muškarac - a onaj sa kim se trenutno
zabavljala odgovarao je tom opisu i samo je produbio njeno
verovanje u sudbinu.
To njeno verovanje Mišel nikada nije delila. Šalila se sa
Džeki da su joj već prorečene sve moguće sudbine. I njoj
89
su predskazali visokog, zgodnog crnog muškarca u
budućnosti. Jedan vidovnjak koji joj je proricao sudbinu
sa dlanova išao je čak toliko daleko da joj je rekao da će joj
prvi ljubavnik biti tamnoputi muškarac prodornog
pogleda.
Pa, pomislila je veselo Mišel, polovično je bio u pravu.
Veselo je kazala: ˝Važi. Jesi li već našla vidovnjaka na
ostrvu?˝
Džeki je izvukla vizitkartu iz zadnjeg džepa farmerki.
˝Ovo mi je jutros gurnuto pod vrata. U luci se održava mali
karneval, samo danas. A gospođa Fortjun nudi proricanje
sudbine iz tarot karata.˝
Mišel se zapitala kako niko nije gurnuo karticu pod
vrata njene ili Ijanove sobe i zaključila da je gospođa
Fortjun imala mali broj vizitkartica. Na njenu sreću,
kartica je dospela u ruke istinskog vernika u proricanje
sudbine.
˝Dogovoreno˝, pristala je. ˝Nadaš li se da ćeš saznati
kada će te Kol zaprositi?˝
˝Ovog puta˝, veselo je dodala Džeki, ˝ne zanima me
mnogo moja budućnost, već tvoja.˝

90
 V

Karneval je ličio na mnoge koje je Mišel viđala u

Sjedinjenim Državama. Bilo je tu svega: luna-park
za decu, brojne tezge i igre, kao i veliki broj ljudi.
Ovaj karneval se razlikovao od ostalih jedino po tome
Što su se na njemu čula tri jezika. Najviše je bilo
turista, uglavnom Amerikanaca, svi su uživali u događaju
i veselo ulazili u šarene šatore.
Šator gospođe proročice bio je iznenađujuće tih,
posebno u poređenju sa užurbanošću koja je vladala van
njega. Bio je nežnoljubičaste boje i na njegovom ulazu
je stajao natpis na engleskom jeziku na kom je bilo
obaveštenje da se čitanje tarot karata vrši unutra. Ispred
ulaza sa desne strane stajao je muškarac i nije odavao
nameru da pozove radoznale turiste da uđu unutra.
Posmatrao je prolaznike i povremeno bi se osmehnuo ili
klimnuo glavom ako bi ga neko pogledao.
Džeki, koju ništa nije zanimalo osim sudbine svoje
najbolje prijateljice, uhvatila je Mišel podruku i povela je u
šator.
Mišel se pomirila sa sudbinom. Međutim, kad su
prolazile pored muškarca koji je stajao na ulazu u šator,
on joj je sasvim privukao pažnju. Izgledao je savršeno. Bio
je veoma krupan, a belo odelo bilo je izuzetnog kroja i
stajalo mu je kao saliveno. Bio je, pomislila je Mišel,
poprilično star iako je imao držanje mladića. Imao je
zdravu i gustu sedu kosu, belu bradu i tamne oči koje su
se caklile prijatnim sjajem i odisale mudrošću. Elegantne

91
dlanove držao je prekrštene preko zlatnog vrha štapa koji
je držao i kojim je pomerao krilo šatora oslobađajući ulaz.
˝Dame˝, njegov duboki glas bio je snažan, ali
istovremeno i nežan za jednog tako krupnog čoveka.
˝Koliko?˝, pitala je Džeki bez uvoda.
˝Imate li karticu?˝, uzvratio je. Kada mu je pokazala,
ljubazno je dodao: ˝Znači, jedno besplatno proricanje.˝
˝Tvoje˝, kazala je Džeki drugarici i povukla je unutra.
Pošto je imala iskustva sa mnogim šarlatanima i
navodnim prorocima, Mišel se iznenadila unutrašnjošću
šatora. U njemu nisu visile nikakve slike, nisu gorele svece
i nije bilo nikakvih simbola i statua. Stajao je samo jedan
kauč pored niskog, širokog, staklenog stola i stolica sa
njegove suprotne strane. Zidovi šatora bili su goli.
Žena, koja je ustala kad su ušle, takođe je bila
svojevrsno iznenađenje za Mišel. Bila je sitna i nežna.
Umesto uobičajenih ciganskih šarenih haljina, na sebi je
imala vrlo modernu crvenu haljinu koja je odisala ukusom
i naglašavala njenu plavu kosu i svetlu put.
˝Dobro došle˝, rekla je prijatnim glasom.
Džeki je Mišel dala znak da pođe prva i pokazala
karticu. ˝Moja prijateljica je došla da joj kažete kakva je
sudbina čeka.˝
˝Izvolite, sedite˝, rekla im je gospođa Fortjun i sama
lagano sela na stolicu.
Mišel je sela, Džeki se smestila pored nje, i posmatrale
su gospođu proročicu kako se naginje nad sto i iz drvene
kutije vadi karte umotane u mekan materijal. Odmotala je
karte, spustila tkaninu kojom su bile zamotane, a zatim
predala špil Mišel. ˝Presecite, molim Vas.˝ Oklevajući,
Mišel je radoznalo posmatrala ženu. Bila je izuzetno lepa.
Na licu nije imala ni jednu jedinu boru iako je Mišel
verovala da ima podosta godina. Oči su joj bile živahno

92
zelene, toliko neobične boje da je Mišel na tren posumnjala
da je prirodna, a njihova dubina i jasnoća bile su zaista
neverovatne.
Mišel se iznenada unervozila pomislivši da ako ijedan
smrtnik ima moć da proviri kroz vrata budućnosti, onda je
to sigurno ova žena. Mišel je namerno ćutala i sedela
veoma mirno. Znala je da takozvani proroci i vidovnjaci
imaju sposobnost prepoznavanja govora tela i da znaju da
uoče suptilne promene u glasu dok vešto na ‘klijentima’
primenjuju ono što sami nazivaju umećem proricanja
sudbine.
Ipak, prelepa starija dama nije ni podigla pogled i ništa
nije pitala Mišel. Lagano je otvarala karte i ređala ih po
nekom njoj znanom i komplikovanom redu, u tišini
posmatrajući svaku koju bi spustila, pre nego što bi uzela
narednu. Kada je završila sa ređanjem, progovorila je
svojim nežnim, jasnim glasom. U njenom tonu nije bilo
dramatičnosti niti mistične teatralnosti. Samo je prstom
dodirivala svaku kartu koju je tumačila.
˝Tvoja prošlost. Potičeš iz veoma stare porodice čiji su
koreni u tamnim keltskim vresištima. U tvojim venama
teče krv strasnih ratnika, a tvoja duša pati zbog strašnog
konflikta, zbog koga si i rođena da ga okončaš. Jedan
neočekivan susret do neviđenih razmera će uzburkati
tvoja osećanja. Postoji jedan muškarac kome ne možeš
verovati, ali ne možeš mu ni odoleti.˝
Mišel nije zadrhtala, ali samo zbog toga što je snažno
bila koncentrisana da ne napravi i najmanji mogući
pokret. Ipak, osetila je kako joj puls postaje brži, a spojeni
dlanovi hladniji.
Stara dama je nastavila i dalje ne dižući pogled. ˝Tvoja
sadašnjost. Stojiš između neprijatelja. Starih, starih
neprijatelja. A oko tebe su znani sukobi i događaji, ali i oni
za koje se ne zna. Sukobe je započela tvoja krv, ali u njima

93
nije učestvovala tvoja ruka. Stare rane moraju biti
osvećene; želja za osvetom je poput neizdržive gladi,
nepodnošljive žeđi, i mora biti zadovoljena. Opasnost
vreba sa svih strana. Tu je jedan pouzdan glas, nepoznato
ali znano lice, oči skrivene od tvog pogleda. Osećaš velike
sumnje i strahove, ali i snažnu strast. Mnogo rizikuješ.
Ljubavnici uprkos svemu.˝
Mišel je čula kako je Džeki zaprepašćeno uzdahnula,
ali je sama bila izuzetno mirna i nije progovarala. Kao kroz
san je posmatrala nežnu ruku te žene kako se polako
pomera od karte do karte i slušala prijatan, ali uverljiv
glas.
˝Tvoja budućnost. Bićeš u rascepu između onoga što je
bilo i onoga što bi moglo biti. Pred tobom su dva puta -
jedan vodi ka uništenju svega što smatraš dragim, a drugi
vodi trijumfu srca i duše. Oba su bolna. I oba su tragična.
Događaji koji su na vidiku predstavljaju pretnju tebi i
svemu do čega ti je stalo; čak i sada, seme sejano
decenijama pre, raste noseći tamne i gorke plodove. Ti ne
možeš promeniti ono što mora biti, već samo sačuvati
svoju budućnost snagom svoje volje. Sukob srca i razuma
jeste bitka koju moraš voditi i pobediti ukoliko želiš da
pronađeš zadovoljstvo. Moraš se mnogo čega odreći kako
bi dobila sve. Moraš naći hrabrost u istini koju osećaš i tek
tada će ti se put sam otvoriti.˝
Stara gospođa je tek tada podigla pogled, a oči su joj
bile tamnije od saosećajnosti. Ljubazno je rekla: ˝Sve
je uvek zapisano, dete. Uvek je predodređeno. Tvoja
sudbina je da zavoliš neprijatelja svoje porodice.˝
Mišel je posmatrala te oči pune saosećanja. Skoro da
je imala osećaj da joj prodiru do dna duše. ˝Ja ne verujem
u sudbinu˝, prošaputala je.
˝Veruješ˝, rekla je tiho gospođa Fortjun. ˝Oduvek si
znala da je on pravi čovek za tebe.˝

94
 Mišel se nije sećala kako je ustala. Nije se sećala ni
kako je izašla iz šatora. Postala je svesna gde se nalazi tek
kad su se ona i Džeki našle u gužvi na šetalištu. Džeki je
bila neobično tiha, a Mišel se nije iznenadila kada je začula
svoj uzdrhtali glas. ˝Jesi li ti to namestila? Jesi li joj platila
da kaže sve ono?˝
˝Nisam.˝ I Džeki je bila pod snažnim utiskom svega što
je čula da bi mogla da se brani. ˝Da jesam - ona ne bi rekla
sve što je kazala. Poslednje što sam želela da Čujem jeste
da je Ijan Stjuart tvoja sudbina.˝
˝Ja ne verujem u sudbinu˝, ponovila je Mišel.
˝Jesi li zaljubljena u njega, Mišel? Voliš li ga?˝
˝Da.˝

˝Izgleda da je dobro prošlo˝, rekao je ulazeći u šator.

Podigla je pogled sa karata koje su i dalje stajale poredane
na stolu. Njene živahne oči neobično su sjajile. ˝Saj, šta se
desilo sa obeleženim špilom?˝
Blago iznenađen, odgovorio je: ˝Zar nije bio u kutiji?˝
˝Nije˝
˝Nije važno, draga. Ipak si uspela nekako da
improvizuješ.˝
˝Nisam improvizovala.˝
˝Nisi?˝
˝Nisam, Tumačila sam karte upravo onako kako su
pale. Svaka je imala jednu pozitivnu odliku.˝ Pogledao je u
karte na stolu, a zatim ponovo u nju. U dubini njegovih
prijatnih očiju naslućivao se smešak, ˝Zaista neverovatno˝,
rekao je mirno.
Odmahnula je glavom i počela da skuplja karte, a zatim
je, kao da govori sebi, kazala: ˝Ne znam zašto sam

95
iznenađena. Nakon svih tih godina, čovek bi pomislio da
se navikao.˝
˝Na šta, ljubavi?˝
˝Na tvoje veštičarenje.˝
Sajrus Fortjun je preklopio svoje elegantne dlanove na
vrhu štapa. Zavodljivim glasom je dodao: ˝Ona je presekla
špil. Ti si slagala karte i tumačila ih. Kako sam ja mogao
da utičem na to?˝
Oteo joj se smeh, bio je pun ljubavi, ali i radoznalosti.
˝Nisi uticao. Jednostavno si znao da će tako biti.˝ Ozbiljno
ga je pogledala. ˝Saj, da si stigao u pravo vreme pre trideset
pet godina...˝
˝To dvoje ljudi ne bi postojalo.˝
˝Jesi li mogao tada to da okončaš?˝
Oklevao je. ˝Imao sam priliku.˝
˝Mislim da si bio u pravu kada si rekao da se sve
dešava onda kad treba da se desi˝, kazala je. ˝A treba da
se desi sada. Njima je ljubav suđena.˝
˝Jeste˝
˝Nije gotovo, zar ne?˝
˝Nije˝, rekao je nežno. ˝Ovo je tek početak.˝

˝jesi li mu rekla?˝, pitala ju je Džeki usiljeno. Sedele su

na terasi hotela i ručale - ili je barem trebalo da ručaju.
Nijedna nije pipnula hranu i zamišljeno su ćutale sve do
sada.
Mišel je odmahnula glavom. ˝Želela sam. Nekoliko puta
sam htela, ali... nisam mogla da izustim ni reč.˝
˝Bilo bi grozno da ti je rekla da si imala
nekakav predosećaj, ali ovo...˝

96
 ˝Misliš da ne znam?˝, glas joj je bio nesiguran uprkos
svim nastojanjima da ga kontroliše. Pogledala je
prijateljicu. Emocije su joj bile uskomešane. ˝Džeki, ja ovo
nisam tražila. Nasmrt sam preplašena od toga kako će tata
i Džon reagovati kad saznaju.˝
˝Moraju li da saznaju?˝
˝Ovo nije samo prolazna veza!˝
Džeki je odvratila pogled od njenih sjajnih očiju. ˝U
redu. Šta je Ijan rekao?˝
˝Pokušali smo da razgovaramo o tome. Ali nema
nikakvog rešenja. Bilo šta da uradimo to će imati strašan
uticaj na naše porodice. Napetost koja vlada između njih
nikada nije bila jača. Naši očevi se nadmeću za taj
značajan ugovor i obojica se iz petnih žila trude da završe
svoje projekte. Ne znam šta se trenutno dešava u Atlanti,
ali Džon je ubeđen da su Stjuartovi potplatili pojedine
inspektore da sabotiraju naš projekat.˝
˝I ranije su to radili˝, rekla je Džeki ravnodušno. ˝Jesu
li? To je najgora stvar u ovom neprijateljstvu, Džeki, i slepa
si ako to ne uviđaš.˝
˝Šta to govoriš?˝
˝Ni za šta nema dokaza. Optužbe sa jedne strane,
poricanja sa druge, neprestano. Ali, to je privatna borba.
Da, pola juga zna za nju, ali je ipak privatna. Ne idemo na
sud, ne skupljamo dokaze koje bismo izneli pred porotu.
Ne radi se to tako. Mi tapkamo u blatu i nastavljamo da se
mrzimo beskrajno jer neprijateljstvo nikako da se okonča.˝
Džeki je kratko ćutala, a zatim odmahnula glavom i
tvrdoglavo pogledala Mišel. ˝Sve što ja znam je da ti to ne
možeš da sprečiš niti zaustaviš. Čula si šta je gospođa
Fortjun rekla. Izaberi pogrešan put i uništićeš sve do čega
ti je stalo. A ne treba nam nikakav prorok da kaže i tebi i
meni da je pogrešan put bilo kakva veza sa Ijanom
Stjuartom.˝
97
 Mišel je uzdahnula. ˝Rekla je i da mi je bilo suđeno da
ga zavolim.˝
˝Ali nije rekla da je njemu suđeno da zavoli tebe.˝ To je
bolelo još snažnije jer je Mišel bila osetljiva, a nisu je
napuštale ni mračne sumnje. S jedne strane je verovala da
je Ijanu stalo do nje, da nije bila u pitanju samo strast.
Ipak, toliko toga se desilo među njima za tako kratko
vreme da je Mišel bila ranjiva i nesigurna.
˝Zabranjeno voće˝, rekla je Džeki izazivački. ˝Možda je
i on želeo da ga proba.˝
˝Ne bi toliko rizikovao da je samo to u pitanju˝,
prošaputala je Mišel. ˝Nije tako jednostavno.˝
˝A šta on to rizikuje? Njega se otac neće odreći˝, rekla
je Džeki nesvesno ponovivši Ijanove reči. ˝On mu je jedino
dete, jedini sin. Sem toga - možda njegov otac misli da su
devojke Loga novih dobre samo za to. Možda nimalo neće
mariti što je Ijan spavao sa tobom; biće mu to samo još
jedan adut više da njime proganja tvog oca.˝
˝Nemoj.˝
Džeki je spustila pogled, Mišel je bila osetljiva i
povređena. ˝Ne želim da ti neprestano ponavljam jedno te
isto. Ali moraš da se suočiš sa činjenicom da sve stavljaš
na kocku. Tvoj otac i Džon nikada neće prihvatiti Ijana kao
tvog ljubavnika. Nikada. Mišel, oni bi te radije videli
mrtvu.˝
Mišel je ustala od stola i otišla. Bila je jedva svesna da
se povlačila u svoju sobu kao ranjena životinja u potrazi za
skrovištem. Očajnički je želela Ijana, želela je da se nađe u
njegovom zagrljaju i oseti njegovo telo do svog. Želela je da
odagna tamu koja ju je obavijala, konfuziju i bol.
Bilo joj je strašno kad je čula kako joj najbolja
prijateljica kaže da bi je njen otac i brat radije videli mrtvu
nego u naručju čoveka koga voli. Ali još strašnija je bila
razarajuća činjenica da je to istina.
98
 ˝Mišel?˝
˝Ostavi me na miru, Džeki.˝ Stajala je oslonjena na
balkonska vrata gledajući u daljinu.
˝Možemo da se vratimo kući˝, Džeki ju je molila. ˝Već
danas. Niko ne mora da zna. Neka sve bude kako je bilo i
pre...˝
˝Nikada više neće biti kao što je bilo.˝ Bila je to jedina
istina u koju je bila sasvim sigurna. Ništa u njenom životu
više neće biti kao što je bilo.
˝Vidi šta ti je već uradio. Tako si krhka, raspala bi se
kad bi te samo neko pipnuo. Ovo te razdire. Šta god da
uradiš, samo ćeš biti povređena. Mišel...,˝
Mišel se okrenula, ali je njene reči zaglušila snažna
zvonjava telefona. Uzdahnula je kako bi se smirila, zatim
je sela na krevet i podigla slušalicu. ˝Halo?˝
˝Mišel?˝
Iznenada joj je postalo hladno, jeza joj se spustila niz
kičmu. Otac je nikada nije tako oslovljavao. Osim kad bi
se nešto desilo. ˝Tata? Šta nije u redu?˝
˝Džon je povređen.˝ Glas mu je bio bezizražajan.
˝Jutros, na gradilištu.˝
˝Je l’ mnogo ozbiljno?˝, pitala je panično plašeći se
odgovora.
˝Ne znam. Još ne mogu ništa konkretno da mi kažu.
Bio je jedva svestan kad su ga doveli, ali uspeo je da kaže
ko je kriv.˝
˝Kriv?˝ Preplavila ju je hladnoća. ˝Nije bio nesrećan
slučaj?˝
˝Nije, prokleto nije!˝, kazao je njen otac. Njegova
samokontrola je popuštala i u glasu mu se osećala teskoba
i ozlojeđenost. ˝Džon je na delu zatekao sabotera, Mišel.
Uspeo je da ga natera da mu prizna istinu pre nego što je
prokletnik srušio ceo zid na Džona.˝
99
 Mišel ništa nije pitala; nije želela da čuje. Glas njenog
oca je podrhtavao od mržnje i grmeo od uverenosti.
˝Taj prokletnik je mislio da će skinuti sumnju sa sebe
zato što nije bio u gradu kad se to desilo, ali njegov
plaćenik je propevao. Ijan Stjuart je sve to isplanirao još
pre nekoliko nedelja. Juče je zvao i poslao svog čoveka na
zadatak. Da Džon nije prozreo i otišao na lice mesta, šteta
bi bila deset puta veća.˝
˝Ne˝, pomislila je kako je rekla naglas, ali njen otac
očigledno ništa nije čuo.
˝Dođi kući, Mišel.˝
˝Stižem prvim avionom˝, prošaputala je.
˝Sačekaće te automobil na aerodromu.˝
Mišel je spustila slušalicu iznenađena što joj ruke nisu
drhtale. U njoj je vladala bura.
˝Šta se desilo?˝, pitala je Džeki nervozno. ˝Bleda si kao
krpa.˝
Mišel je jedva izustila: ˝Moram da se vratim kući.˝
˝Počni da se pakuješ. Ja ću pozvati avio kompaniju. I
ja se vraćam sa tobom.˝
Mišel nije pokušavala da odvrati svoju prijateljicu.
Naredna dva sata prošla su im kao u magnovenju.
U avionu je bila toliko iscrpljena od unutrašnje borbe da
nije imala snage ni da razmišlja.
Ijan? Ne! To nije mogao biti on. Sve je to jedna užasna
greška; mora biti. Mora postojati neko drugo objašnjenje
za ono što se desilo. Rekao je da se ne bi suprotstavljao
njenom bratu, da Džon može da ga mrzi iz dna duše, ali da
on neće da ulazi u sukob sa njim. Da li ju je slagao, a ona
mu poverovala? Da li je mogao da je drži u svom naručju i
želi je željom koja je bila stvarna, znala je da je stvarna, a
da istovremeno kuje zaveru protiv njene porodice?

100
 Nije želela da veruje u to, nije mogla da veruje uprkos
očevoj uverenosti i svojim strašnim sumnjama. Kako može
da voli čoveka sposobnog za takvu izdaju? Mora da postoji
drugo objašnjenje...
˝Mišel?˝, napeto ju je pozvala Džeki. ˝Ti ne možeš da
znaš da li bi Ijan...˝
˝Ne znam je li on to uradio.˝
˝Ali tvoj otac je rekao da ga je Ijan angažovao.˝
˝Onda je njegova reč protiv Ijanove, zar ne?˝ Nakratko
je nastala tišina, a zatim je Džeki kazala: ˝I ti sigurno
veruješ u to. Nisi ni ostavila poruku Ijanu.˝ Mišel nije
okretala glavu, već je nastavila da gleda kroz prozor iako
nije imala šta da vidi. ˝Ne, nisam mu ostavila poruku.
Pobegla sam kao kukavica. Plašila sam se da se suočim sa
njim.˝
˝Šta li bi ti rekao da si ostala i suočila se? Da on to nije
uradio? Naravno da bi ti to rekao. Mišel, ovog puta je neko
povređen. Džon je povređen. I neka mu je bog u pomoći
ako je gadno stradao.˝
˝Znam.˝ O, da, znala je. Okidač je izvučen i samo je
pitanje vremena kad će mržnja eksplodirati. Šta joj je ono
rekla proročica? Da je želja za osvetom poput gladi i žeđi?
Mišel je odlično znala da je njen otac sada i gladan i žedan,
da je pređena granica i da je sukob ponovo postao smrtno
neprijateljstvo. Njen otac neće čekati dokaz; imao je sve što
mu je bilo potrebno.˝ Mišel je zurila kroz avionski prozor u
bele oblake pod sobom. Strah za brata i neizdržive sumnje
o Ijanu kidale su joj dušu i shvatila je da je svaka nada za
mirno rešenje sukoba sada prestala da postoji.
˝Ne možeš promeniti ono što biti mora...˝
Može li išta da učini osim da trpi taj nepodnošljivi bol i
bespomoćno gleda kako se uništavaju svi koje voli?
Automobil kompanije njenog oca čekao je na
aerodromu nju i Džeki kad su konačno izašle sa terminala
101
u kome je vladala neverovatna gužva. Prtljag im je brzo
stigao i krenule su pravo u bolnicu. Bio je pravi
novembarski dan u Atlanti. Padala je sitna hladna kiša, a
ona je bila daleko od raja. Grad je delovao tmurno i sivo,
posebno uveče.
Kad su stigle u bolnicu i izašle iz lifta na spratu gde se
nalazio Džon, Čarls Logan im je odmah pošao u susret. Bio
je snažan i vitalan i u svojim šezdesetim. Na njemu su se
godine ogledale samo u sedim vlasima na smeđoj kosi i u
borama na licu jer je bio muškarac koji je veći deo radnog
veka proveo napolju. Sive oči bile su jedina sličnost između
njega i njegove ćerke; bio je visok i snažne građe, njegove
grube crte lica nisu imale nikakvu sličnost sa nežnim
linijama koje je Mišel nasledila od njihovih keltskih
predaka.
˝Tata? Je li Džon...?˝ Trčala je ka njemu, a Džeki ju je
u stopu pratila.
˝Dobro je˝, rekao je i kratko je zagrlio. ˝Nesvestica i
slomljen zglob, ali sutra će već kući.˝
Mišel je preplavilo olakšanje, ali je i dalje bila svesna
zastrašujućeg izraza u očima njenog oca. ˝Mogu li da ga
vidim?˝
˝Soba 484. Budan je.˝
˝Ja ću sačekati ovde˝, rekla je Džeki. Bilo je primetno
da je i njoj spao teret sa srca kad je čula vesti.
Kavaljerski, kako se uvek ponašao kad je bio u društvu
mladih žena - posebno lepih - Čarls Logan ponudio je
Džeki da ga uhvati podruku. ˝Mogao bih da te odvedem na
kafu, zar ne?˝
˝Fino zvuči. Mišel, pozdravi Džona.˝
Mišel je klimnula glavom, ostavila oca i, Džeki i krenula
hodnikom do Džonove sobe. Pažljivo je otvorila vrata. On
je sedeo i brzo se okrenuo. Njegov namršten pogled odmah

102
je postao prijatniji. Imao je zavoj preko desnog oka, a leva
ruka bila mu je zavijena od prstiju do lakta.
˝Mišel! Izvini što sam te dovukao sa odmora. Tata nije
trebalo da ti javlja.˝
Prišla mu je, sagla se i nežno ga poljubila. ˝Ne budi
smešan.˝ Trudila se da zvuči veselo, a on je uspeo da joj se
osmehne.
Džonatan Logan je bio visok i fizički jak muškarac nalik
svom ocu i imao je izražene crte lica koje su njegovoj
muževnosti davale posebnu lepotu. Imao je smeđu kosu
srednje dužine i plave oči koje je nasledio od oba roditelja.
Ipak, očevi geni su kod njega bili izraženiji. Kao i stariji
Logan, Džon je bio tvrdoglav, pomalo arogantan i lako se
ljutio. Bio je blizak sa sestrom uprkos razlici od pet godina
koja je stajala između njih. Bio je zaštitnički nastrojen
prema njoj i zbog naklonosti, ali i snažnog osećaja
odgovornosti prema porodici.
Mišel je oduvek obožavala svog starijeg brata, ali je ta
ljubav nikada nije učinila slepom za njegove mane. On
nikada nije prihvatio činjenicu da je njegova sestra bila
odrasla žena savršeno sposobna da vodi računa o sebi; za
Džona je ona još uvek bila mala sestra buntovnog duha.
˝Nisi nešto pocrnela˝, kritički je primetio.
˝Dovoljno. Jesi li čuo šta ti je hirurg rekao?˝
Džon je odgovorio: ˝U prethodnih nekoliko sati čuo sam
prokleto mnogo lekara. Privuci tu stolicu ovamo i sedi.˝
Poslušala ga je, trudeći se da deluje smireno pod
njegovim ispitivačkim pogledom. Očigledno joj nije pošlo
za rukom.
˝Nasmrt si preplašena˝, rekao je nežno njen brat.
˝Opusti se, dobro sam.˝

103
 Mišel je ispreplitala prste na rukama koje je držala u
krilu. Spustila je pogled na njih, a zatim je pogledala brata.
˝Džone, šta se desilo?˝
˝Verujem da ti je tata rekao.˝
˝Jeste, ali želim da čujem od tebe.˝
Slegnuo je ramenima. ˝Juče sam dobio dojavu...˝
˝Od koga?˝
˝Pojma nemam. Od nekog muškarca, barem je zvučao
kao muškarac. Sigurno je Stjuarte izdao neko od njihovih
ljudi. Pozvao je u kancelariju i rekao da bi nam bilo bolje
da stražarimo noću ako ne želimo da se nešto desi na
gradilištu.˝
Mišel je osetila kako se u njoj budi bes. ˝I ti naravno
nisi ni pomislio da pozoveš obezbeđenje ili policiju.˝ Džon
je izbegavao da je pogleda u oči. ˝Znam ko je to bio i hteo
sam da ih uhvatim na delu. Godinama čekam takvu
šansu, zaboga!˝
˝Mogao si da nastradaš!˝
˝Nisam.˝ Tvrdoglavo je stisnuo usne. ˝Rešio sam da
ništa ne kažem tati i odem sam. Pretpostavljao sam da
njihova sabotaža mora biti vrlo pažljivo izvedena kako ne
bi bili otkriveni, ali sam znao da ne može proći
neprimećeno. Napravio sam nekoliko zamki u kontrolnoj
sobi elektronskog sistema, pretpostavivši da će tu udariti.
Zatim sam rešio da proverim liftove i tu sam ga zatekao.
Već je bio postavio eksploziv da uništi kablove.˝
˝I šta se desilo?˝, pitala je Mišel suvih usana. ˝Nisam
znao da je uključio tajmer. Kad sam ga ščepao odmah je
sve izbrbljao. Rekao je da je plaćen u kešu - polovinu je
dobio pre nekoliko nedelja - i do detalja mu je objašnjeno
šta treba da uradi. Juče mu je javljeno da krene u akciju.
Unajmio ga je Ijan Stjuart.˝
˝Je Ii siguran u to?˝

104
 ˝Naravno da je siguran. Zaboga, Mišel, imenovao ga je!˝
Nešto je Mišel palo na pamet, nešto što je naučila na
svojoj obuci za posao. Polako je kazala: ˝Je li ti rekao kako
je angažovan? Mislim, je li se lično sreo sa Ijanom
Stjuartom ili je u pitanju nešto drugo?˝
Džek se namrštio: ˝Nisam imao vremena da pitam.
Eksploziv se aktivirao i umesto da samo spali kablove,
odvalio je i deo zida. Polovina se obrušila na mene. Ničega
se ne sećam osim da me je izvukao radnik obezbeđenj a.
Nažalost, saboter je već bio utekao i nismo uspeli da ga
nađemo.˝
Mišel je ispitivački posmatrala brata. ˝Zar ne shvataš,
Džone? Taj čovek je mogao da kaže bilo šta. Možda njegov
posao nije bio da sruši zgradu, već da natera Stjuartove i
Loganove da se hvataju za vrat. Možda su te upravo zato
zvali. Da bi bio proglašen metom.˝
˝Sa kojim ciljem?˝, iako je pitao, Džon se nimalo nije
slagao sa njom.
˝Dobro znaš kao i ja. Ugovor sa Tehtronom vredi
milione; Loganovi i Stjuartovi su na vrhu komercijalnih
preduzimača u Atlanti, ali ne i jedini. Ukoliko
mi eliminišemo jedni druge, neko treći će izbiti na
vrh. Slušaj, svi znaju da tata i Brendon Stjuart žure da
završe projekte na kojima trenutno rade. Njihove ponude
Tehtronu su vrlo povoljne tako da je pitanje samo ko će
prvi da počne. Ukoliko se kompanije budu međusobno
spoticale, Tehtron neće moći da računa na njih i
angažovaće nekog drugog.˝
Džon je samo odmahnuo glavom. ˝Stjuartovi stoje iza
toga. Ja to znam.˝
˝Džone...˝
˝Dođavola, Mišel, već su pokušavali da nas sabotiraju!
Podmitili su inspektore da nas uspore.˝
˝Otkud znaš?˝
105
 ˝Rekao sam ti. Imam izvor u Gradskoj skupštini.˝
˝Koliko pouzdan?˝
˝Nikad nije omanuo. Plaćam ga čitavo bogatstvo da ne
omane.˝
˝Možda ga neko plaća više.˝
Džon se uzvrpoljio na krevetu. ˝Slušaj šta pričaš.
Izmislila si čitavu teoriju zavere samo zato što ne želiš da
priznaš da su se Stjuartovi obrušili na nas. Oduvek si im
davala taj luksuz da sumnjaš.˝
˝Šta je loše u tome? Džone, ti nemaš nikakvog dokaza.
Nikad nisi ni imao nikakav dokaz - samo izveštaje od
nekakvih izvora koje plaćaš da ti daju informacije. Izvore
koji mogu da uzimaju i novac nekog drugog da bi ti rekli
ono što želiš da čuješ. I nisam izmislila činjenicu da svi u
Atlanti znaju da bi Loganovi i Stjuartovi najradije jedni
drugima skočili za vrat. Ne moraš da mi kažeš da
eksplozija nije prijavljena policiji, čak ni osiguravajućem
društvu; porodično neprijateljstvo ne funkcioniše tako i to
svi znaju.˝
˝Pa?˝
˝Pa, treća strana sigurno zna da mogu slobodno da
rade šta god žele bez straha da će biti uhvaćeni i osuđeni.
Znaju da ni Stjuartovi ni Loganovi neće tražiti nekog trećeg
krivca za svoju nevolju. Samo nas navode jedne na druge
dok se međusobno ne uništimo.˝
˝To je besmisleno, Mišel!˝
˝Je li? Besmislenije od toga što je neprijateljstvo počelo
pre pet vekova zbog nekog razloga koga se više niko i ne
seća? Besmislenije od mržnje, jer se od nas očekuje da
mrzimo, jer nam je rečeno da tako treba?˝
˝Oni su naši neprijatelji˝, rekao je Džon dok je
posmatrao svoju zavijenu ruku.
˝Jesu li? Jesi li siguran?˝

106
 ˝Jesam. Posle...˝ Naglo je zastao.
˝Posle čega?˝ Navirala su sećanja i nastavila je: ˝Džone,
davno si rekao nešto u vezi sa tatom i Brendonom
Stjuartom. Šta se desilo među njima?˝
˝Nije važno.˝
Mišel je obuzeo bes i glas joj je drhtao: ˝Nije važno?
Kako možeš tako nešto da mi kažeš, Džone? Ti i tata jedva
čekate da krenete na Stjuartove, a ti mi kažeš da nije
važno? Zar ne misliš da se to i mene tiče? Zaboga, radi se
o mojoj porodici! Mislim da zaslužujem da znam zašto moji
otac i brat toliko strasno mrze da ne mogu da budu
racionalni u toj svojoj mržnji. Reci mi!˝
˝U redu˝, nevoljno je pristao Džon. Duboko je
uzdahnuo. ˝Pre trideset pet godina tata i Stjuart su
se zaljubili u istu ženu.˝
Uprkos Ijanovoj opasci da se njihovi očevi sigurno
toliko mrze zbog neke žene, ta informacija je za Mišel bila
zaprepašćujuća. ˝Molim?˝
Kratko se nasmejao. ˝Baš lepo, zar ne? Tata nije hteo
mnogo da priča, ali sigurno ih je huškala jednog protiv
drugog. Tata se strahovito zaljubio, bio je spreman sve da
učini za nju. I verovao je da ga ona voli kada... kada su
spavali zajedno.˝
˝I šta se onda desilo?˝
Džon je slegnuo ramenima. ˝Nakon nekoliko nedelja
ona je raskinula njihovu vezu rekavši tati da je pogrešila i
da je shvatila da voli Brendona Stjuarta. Ona i Stjuart
objavili su veridbu, a on se kočoperio kao pevac pošto je
porazio tatu. Ne znam tačno šta se posle desilo, osim da je
došlo do nekakve svađe između njih i da je ta žena otišla.
Ostavila ih je obojicu.˝ Mišel je mogla samo da zamisli
kako je njen otac podneo poraz - posebno od Stjuarta - ali
ta priča joj je delovala nepotpuno. Bilo je tu više od onoga

107
što je Džon znao. ˝I zato tata tako ogorčeno mrzi
Brendona Stjuarta?˝
˝Zar to nije dovoljan razlog? Tata je voleo tu ženu,
Mišel, a Stjuart mu je preoteo.˝
Mišel je lagano kazala: ˝Meni se čini da je donela
odluku s mnogo bola. Ipak, je na kraju izgubila obojicu.˝
˝Možda je shvatila da nije volela Stjuarta toliko koliko
je mislila. Tata je sigurno posle toga ne bi prihvatio nazad.˝
˝Tačno.˝ Posmatrala je svog brata. ˝Čak iako ju je toliko
voleo.˝
Džon se namrštio na njen sarkazam. ˝Očigledno ne
shvataš kako se tata osećao.˝
˝Očigledno. Nije ti palo na pamet da su se tata i mama
venčali pre nešto više od trideset četiri godine? Možda mu
srce i nije bilo toliko slomljeno. A možda se mama
umešala, pa ga preotela. Je li to bilo u pitanju, možda?˝
˝Nisam pitao˝, rekao je usiljeno Džon.
˝Možda bi trebalo. Možda bi oboje trebalo da ga
pitamo.˝ Mišel se pitala da li je i sama delovala tako
nervozno poput svog brata. Čudno je saznati da je toliko
opšteprihvaćenih činjenica u životu bilo zasnovano
na nagađanjima. Njihov otac je uvek pričao kako je majka
njegove dece bila najveća ljubav u njegovom životu; sada
ispada da je voleo i pre nje i da su te emocije bile toliko
snažne da su izazvale podjednako jaku mržnju.
Potrudila se da joj glas bude smiren i kazala: ˝To može
i ne mora dati tati dovoljan razlog za mržnju. Ali, šta je sa
nama, Džone? Gde piše da moramo i mi da mrzimo zbog
nečega što se desilo pre nego što smo se rodili?˝
˝Mišel, oni pokušavaju da nas unište!˝
˝A šta ako nije tako?˝ Sasvim se usredsredila na svog
brata, celim svojim bićem je želela da nađe rupu u tom
zidu mržnje. ˝Šta ako zaista neko koristi Stjuartove - ali i

108
nas - za sopstvene ciljeve? Možeš li barem da razmisliš o
toj mogućnosti?˝
˝Daj mi nekakav čvrst dokaz˝, odgovorio joj je. ˝Ne
samo teoriju.˝
Ustala je i posmatrala ga nekoliko trenutaka. ˝Nisi
duhovit˝, prošaputala je. ˝Nije ti bio potreban čvrst dokaz
da bi verovao da su krivi Stjuartovi.˝
Džon je ćutao sve dok nije stigla do vrata. Njegovo
pitanje tiho je odzvonilo u tišini. ˝Šta ti se desilo,
Mišel?˝ Osvrnula se da ga pogleda. ˝Možda ne želim
da budem leming.˝
˝Šta?˝
˝Leming! To su sićušne životinje koje se skupe u grupu
i jurnu prema litici. Izvrše grupno samoubistvo. Možda im
je pre nekoliko vekova neko rekao da je to ispravno.˝
Džon je spustio pogled na svoj slomljeni zglob. ˝Vidimo
se sutra kod kuće, Mišel.˝
Izašla je iz sobe umorna i ljuta. Ljutnja je bila novo
osećanje, ali prijalo joj je više od bola i bespomoćnosti. Bila
je ljuta na tvrdoglavu zaslepljenost svog oca i Džonovu
mržnju, ljuta na nepoznatog pretka koji je ko zna kada
započeo sav taj haos, ljuta na sebe što nije imala hrabrosti
da kaže Džonu šta joj se zaista desilo.
Shvatila je da je manje bilo pitanje hrabrosti, a više
želje da ne nanese bol svojim priznanjem. Sam bog zna da
je ovo bio najgori mogući trenutak da vesti saopšti
porodici, mada, trenutak nikad neće biti ˝pravi˝. Ipak,
kada bi nekako mogla da zaustavi i okonča to
neprijateljstvo ili ga barem umanji pre nego što se desi
nešto strašno, pre nego što neko bude povređen...
Nije imala prilike da svoju ideju izloži ocu sve do
narednog jutra dok se spremao da ode u bolnicu po Džona.
Doručkovali su u tišini. Mišel je smišljala najbolji način da
započne razgovor na tu temu dok je njen otac bio
109
zaokupljen sopstvenim mislima. Na kraju je jednostavno
rekla šta misli, a njen otac, kao i Džon, ni na trenutak nije
pomislio da bi to možda mogla biti istina.
˝Ne budi smešna, Mišel. Džon je izvukao priznanje od
tog sabotera.˝ ,
˝Možda je plaćen da laže.˝
˝Ne, Stjuartovi nesumnjivo stoje iza toga. Ovog puta su
zaista preterali. Džon je mogao da nastrada, da ne
spominjem štetu u novcu i vremenu koja je nastala zbog
oštećenja zgrade.˝
Osetila je hladnoću kad je pogledala čelične oči svog
oca. ˝Šta nameravaš da uradiš?˝
˝Ništa zbog čega bi trebalo da brineš˝, rekao je
smireno.˝Da ne brinem? Tata...˝
U tom trenutku zazvonio je telefon u hodniku. Njen
otac je bio zahvalan što ju je to prekinulo. ˝Javi se
na telefon, dušo˝, rekao je, spustio novine i ustao od
stola. ˝Ako je za mene, kaži da ću se vratiti za nekoliko
sati.˝ I sam je izašao u hol da uzme kaput. Mišel se javila.
Nije mogla da prestane da razmišlja o tome šta bi njen otac
mogao da učini kako bi se osvetio. Nije joj se dopalo ništa
što bi joj palo na pamet.
˝Halo?˝
˝Mišel.˝
Srce joj je stalo, a zatim je snažno počelo da udara u
grudima. Niko nije izgovarao njeno ime tako kako ga je on
izgovarao. Bilo je dovoljno samo da mu čuje glas pa da
oseti snažnu želju. Ali nije mogla da razgovara sa njim, ne
sada kada je sve bilo tako konfuzno, a posebno ne dok je
njen otac stajao pored nje i oblačio kaput.
Ljubaznim glasom je rekla: ˝Izvinite, pogrešili ste broj.˝
I prekinula vezu.

110
 Šteta, pomislila je tužno, što se finoća prilikom
telefonskih razgovora ne može razvući i na ostale životne
aspekte. Kada bi se svi izvinili za greške koje su
drugi napravili, svet bi bio lepše mesto za život.
˝Hoćeš li sa mnom u bolnicu?˝, kratko ju je upitao otac.
Mišel je stajala u ulaznom holu njihove veličanstvene
kuće i posmatrala svog oca. ˝Neću. Još se nisam
raspakovala. Kasnije ću videti Džona.˝
Namrštio se i rekao: ˝Suviše si bleda. Jesi li dobro
spavala?˝
˝Ne baš najbolje. Umor od leta, pretpostavljam.˝
˝Dobro je da si na odmoru do kraja nedelje. Trebalo bi
da se odmoriš, dušo.˝
˝Hoću.˝
Kada je ostala sama, Mišel je priznala da je odmor
poslednje što sebi može da priušti. Ukoliko ne uspe
da dokaže - i to brzo - da Ijan, ali ni njegov otac, ne vršljaju
protiv njih, nasilje između dve porodice ne samo da bi se
moglo očekivati, već će se neizbežno i desiti.
Kao i često puta u prošlosti, miran, ali napet status
među porodicama je narušen. Rivalstvo je moglo godinama
mirovati, u politici se to naziva ravnotežom snaga, a pošto
je ovo bio brutalan čin, neće proći olako.
A neko to ohrabruje.
Mišel nije bila sigurna da je njena teorija tačna. Bilo je
moguće da je Ijanov otac imao veze sa sabotažom na
građevini svog rivala. Moguće je čak i da je Ijan lično
planirao sabotažu. Ali ona nije mogla da veruje u to.
Uprkos svim sumnjama i mračnim mislima, kao i stečenoj
navici da veruje da sve najgore dolazi od Stjuartovih, Mišel
jednostavno nije mogla da prihvati da je čovek koga je
volela spreman i sposoban za takvu izdaju.

111
 Očajnički je želela da ga vidi, da razgovara sa njim, ali
nije se usudila da rizikuje. Suviše je onih koji su znali za
neprijateljstvo njihovih porodica, a i ona i Ijan bili su
poznati u društvenim i poslovnim krugovima Atlante. Ako
i najtiši šapat stigne do uva njenog oca pre nego što ona
uspe da smiri situaciju između dve porodice...
Mišel se uspravila i otišla po tašnu i ključeve od kola.
Bila je obučeni kontrolor i iskustvo joj je govorilo da treba
da krene od odgovora na najjednostavnije pitanje. A znala
je koje je to pitanje.
Ko bi najviše profitirao od međusobnog hvatanja za
gušu Loganovih i Stjuartovih?

112
 VI

Ijan je sedeo u svojoj kancelariji, držao slušalicu u ruci

i gledao u prazno. Ne, ona ne može da veruje da je on to
uradio, ubeđivao je sebe. Osećao je hladnu jezu od
mogućeg odgovora. Ne posle onoga što se desilo između
njih. Čak iako je dvadeset godina bila vaspitavana da ne
veruje nikome ko se preziva Stjuart, zaista ne bi mogla da
veruje da je on takav nitkov kakvim ga je neko
predstavljao.
Ili je možda mogla?
Hteo je ponovo da je pozove, da je natera da razgovara
sa njim, da se vide. Ali je oklevao jer je znao kroz šta je
prolazila, brat joj je povređen u nezgodi za koju se veruje
da su krivi Stjuartovi, a njen otac bez sumnje smišlja kako
da se osveti. Nije imala vremena da stekne poverenje u
njega, nisu stigli da se međusobno razumeju.
Kad je stigao u hotel shvatio je da je otišla i skoro je
izludeo dok nije stigao kući i saznao šta se desilo. Jedina
uteha u tim satima neizvesnosti bila je što je znao da se
nešto desilo, da u protivnom ona ne bi otišla bez reći.
Nadao se da je nešto što neće raspiriti neprijateljstvo.
Nade su mu bile uzaludne. Nije mu dugo trebalo da
sazna šta se desilo i nije mogao da krivi Mišel što nije želela
da razgovara sa njim; čak iako nije mogla biti sigurna da
je on kriv što je njen brat povređen, sigurno su je mučile
sumnje. Međutim, nije nameravao da odustane. Nije želeo
da učini išta što bi joj otežalo ionako tešku situaciju i bio
je svestan da ovo nije trenutak da je traži; još jedna iskra
između njihovih porodica i Atlanta leti u vazduh.
113
 ˝Kada si se vratio?˝, pitao ga je otac ušavši u
kancelariju.
˝Kasno sinoć.˝ Ijan ga je zamišljeno pogledao, nesvesno
ga ispitujući pogledom.
Brendon Stjuart fizički nije bio ni nalik svome sinu, čak
toliko da je slobodno mogao da sumnja u očinstvo da Ijan
nije bio slika i prilika njegovog pretka od pre nekoliko
generacija. Stariji Stjuart je imao crnu kosu, na
slepoočnicama prošaranu sedim vlasima, tamnoplave oči i
plemićke crte lica. Bio je nešto viši od sto osamdeset
centimetara i vitak.
Pokreti su mu bili usporeni, delovao je smireno i nije
imao temperamentne ispade. Njegova povremena ljutnja
ispoljavala bi se u vidu ledenog besa, pritajenog koliko i
opasnog. Po mnogim pitanjima bio je razuman, ali pod
uticajem porodičnog nasleđa, a i iz ličnog iskustva prema
Loganovima je ispoljavao gadljivi prezir. Ipak, njime nije
zarazio svog sina. lako su njegovi stavovi bili jasni i
očigledni, supruga koju je izgubio pre nekoliko godina
ubedila ga je da bi bilo pogrešno Ijana učiti mržnji.
Brendon i njegov sin delili su kancelarije na
poslednjem spratu zgrade u centru grada. Ijan je imao
značajno mesto u porodičnom poslu iako je spisak
klijenata za koje je radio samostalno, bivao sve duži.
Nakon majčine smrti, porodična kuća u kojoj je ostao da
živi sa ocem u njima je evocirala brojne bolne uspomene
i odlučili su da je prodaju. Ijan je izabrao stan u
blizini kancelarije, dok se njegov otac preselio nešto dalje.
Iako su bili bliski, ali i sličnog temperamenta, imali su
drugačija životna interesovanja i česta neslaganja dovela
su do toga da su vodili odvojene živote. Ukoliko bi suviše
vremena proveli zajedno, često bi dolazili u sukobe, a pošto
su živeli odvojeno, mogli su da ostvare solidan odnos
zasnovan na obostranom poštovanju.

114
 Kao što je Ijan rekao Mišel, umeli su da se sporečkaju
s vremena na vreme, i to žestoko, ali pošto nijedan nije
primoravao onog drugog da prihvati njegove stavove,
njihov odnos nikada nije prešao granicu posle koje ne bi
bilo povratka.
˝Jesi li ugovorio posao?˝ pitao je Brendon Stjuart svog
sina i seo u fotelju ispred masivnog stola od borovine,
namenjenu posetiocima.
˝Jesam. Hauard želi preliminarne nacrte do januara.
Želi da počne sa gradnjom na proleće.˝
Brendon je klimnuo glavom, a zatim rekao: ˝Ne deluješ
srećno za nekoga ko je nedavno dobio uglednog i značajnog
klijenta.˝
Ijan je jednostavno odgovorio: ˝Džon Logan je juče
ujutru povređen na svojoj građevini.˝ Prokleto dobro je
znao da je njegov otac bio upoznat sa onim što se desilo i
nije ga iznenadila njegova nezainteresovana reakcija.
˝Gradilišta su opasna mesta. Rekao bi čovek da je on
to do sada naučio.˝
˝To nije bio nesrećan slučaj,˝
Brendon je smireno rekao: ˝Naravno, oni krive nas. Ne
iznenađuje me, zaista, pošto sada nema šanse da završe
gradnju u roku.˝
Ijan je uzdahnuo i ljutilo izdahnuo, ˝Reci mi nešto. Jesi
li ti to udesio?˝
˝Naravno da nisam. Eksplozivi? Nadam se da mogu da
igram pametnije, a ne da se bavim nasiljem.˝
˝I ja se nadam.˝
Brendon je namršteno posmatrao svog sina. ˝Ti misliš
da sam spreman da postavim eksploziv?˝
˝Kad su Loganovi u pitanju, verujem da si skoro na sve
spreman. Nisi ti to organizovao? Ne znaš ništa o tome?˝

115
 ˝Odgovorio sam na oba tvoja pitanja.˝ Prizvuk ljutnje
osećao se u Brendonovom glasu. ˝Sigurno da neću reći da
mi je žao zbog nesreće Loganovih, ali ja sa tim nemam
ništa. I zašto si ti toliko ljut, Ijane, zaboga?˝
Do tog trenutka Ijan je bio siguran da je njegov otac
prešao granicu i pribegao nasilju. Međutim, poverovao je
njegovom poricanju - što je otvorilo novu i neočekivanu
mogućnost. Ako nije njegov otac - ko je onda?
Nakon nekoliko trenutaka je kazao: ˝Uspeo sam da
nađem jednog od njihovih radnika obezbeđenja. isprva nije
želeo da razgovara sa mnom, ali sam ga na kraju ubedio
da nema ničega lošeg u tome ako mi ispriča šta se desilo.
On je jedan od ljudi koji su pomogli Džonu nakon
eksplozije.˝
˝I? Šta ti je rekao?˝
˝Džon je zatekao sabotera na delu. I taj čovek mu je
rekao da sam ga ja angažovao da to uradi.˝
˝Pa to je besmisleno˝, brecnuo se Brendon. ˝Ti čak nisi
ni bio u zemlji.˝
Ijan je odmahnuo glavom. ˝Promiče ti očigledno, tata.
Ako je taj čovek to rekao, mislim da mu je neko platio da
kaže da sam ja to naredio. Neko meni smešta.˝
˝Zaboga, Ijane, ti samo znaš Džonovu, stranu medalje!
Naravno da će tebe da okrivi. To je samo izgovor koji su
čekali da započnu rat.˝
Ijan se trudio da ne izgubi strpljenje. ˝Nije ti palo na
pamet da možda neko treći pokušava da
iskoristi neprijateljstvo između naše dve porodice? Da nije
cilj da se Loganovi uspore, već da se međusobno
pohvatamo za guše kako ni jedni ni drugi ne bismo
obavili posao u roku?˝
˝To je suludo.˝

116
 ˝ A neprijateljstvo staro petsto godina nije suludo?˝
Brendon je ćutao, a zatim slegnuo ramenima. ˝Čak i da
pretpostavimo da je tako, šta ja tu mogu?˝
Ijan je znao da je njegovo pitanje retoričko, ali je resio
da ga shvati doslovno. ˝Želim da ni na koji način ne dolivaš
ulje na vatru dok ja ne saznam šta se zaista desilo.˝
˝Ako misliš da će Čarls i Džon Logan nakon ovoga
sedeti skrštenih ruku, grdno se varaš. Obrušiće se na nas,
a ja neću mirno da sedim i čekam.˝
Tada je Ijanu postalo jasno kako se neprijateljstvo
vekovima nastavljalo. Bio je to zaslepljen,
impulsivan odgovor - ti me napadneš, ja ti vratim. Mržnja
i sumnja su se vrtele u krugu bez kraja.
˝Tata, neko mora da zaustavi to ludilo.˝
˝Misliš da ti možeš da budeš taj?˝ pitao ga je otac.
˝Barem sam spreman da pokušam. Smučilo mi se sve to.
Ali neću moći da pronađem odgovore ako ti ne pristaneš
da se povučeš.˝
Brendon ga je ispitivački posmatrao, a zatim je
slegnuo ramenima. ˝Pojačaću obezbeđenje na gradilištu da
ne mogu da mu priđu i za sada ću da držim zatvorena usta.
Ali to je sve što mogu da ti obećam, Ijane. Ukoliko stvar
postane još ozbiljnija, ja neću sedeti skrštenih ruku.˝
Ijan je odlično znao svog oca i bio je svestan da od njega
ne može da traži više. Bio je uveren da Loganovi neće
odmah uzvratiti udarac jer je za planiranje potrebno
vreme. A on će ga iskoristiti, koliko god da je kratko.
Nekoliko dana, možda čak i par nedelja.
Pre svega je želeo da nađe Mišel. Očajnički je želeo da
je vidi, razdirala ga je sama pomisao da bi ona mogla
poverovati da on stoji iza sabotaže. Razum mu je govorio
da su se neke stvari prebrzo dogodile među njima, da je
Mišel teško da prevaziđe dvadeset godina ispiranja mozga
za samo nekoliko kratkih dana; ali želeo je da mu ona
117
veruje, da ima poverenja u njega bez obzira na ono što
njena porodica priča.
Još jedna prazna nada.
Znao je da je ono što oseća prema Mišel više od želje,
snažnije od strasti, ali nekakva barijera u njegovom mozgu
sprečavala ga je da uvidi stvarnu prirodu svojih osećanja.
Bilo da se prenosila genima, kako je Mišel rekla, ili samo
svešću, tradicija mržnje i nepoverenja duga vekovima nije
mogla lako da se prevaziđe. Želju je mogao da prizna, ali
ljubav je bila već nešto drugo.
Dok se nije desila.

Mišel je ušla u kuću pomalo oprezno. Bila je odsutna

ceo dan. Prvo je obišla gradilište na kome je Džon bio
povređen, a zatim je otišla u svoju kancelariju. Kompanija
za koju je radila razumela je prirodu njenog istraživačkog
posla i niko se nije iznenadio kada ju je ugledao pre nego
što joj je odmor završen. Zatvorila se u svoju kancelariju i
provela sate pored telefona i kompjutera, pokušavajući da
nađe nekakav dokaz da je u sukob između njene i Ijanove
porodice umešan neko treći.
Ništa nije uspela da nađe, pa je ostala nervozna i
zabrinuta.
˝Mišel,˝
Ugledala je Džona kako stepenicama silazi ka njoj,
uvijenog slomljenog zgloba. Bio je namršten. Osetila se
krivom što je brinuo jer je dugo bila odsutna. Spustila je
tašnu i ključeve od kola na stočić u hodniku i sačekala ga.
˝Zar ti ne bi trebalo da budeš u krevetu?˝, veselo ga je
upitala. ˝Gde je tata?˝
˝Ne, dobro sam. Tata je u svojoj radnoj sobi. Gde si ti
bila?˝

118
 Uspela je da se osmehne. ˝Džone, kada ćeš shvatiti da
ja više nisam dete?˝
Sišao je niz stepenice i namršteno je posmatrao.
˝Postavio sam ti jednostavno pitanje, Mišel. Je li ti teško
da na njega odgovoriš?˝
To je i mogla da očekuje. ˝Nije. Obišla sam gradilište.
Htela sam da proverim kolika je šteta nastala i vidim da li
je negde ostao deo tajmera.˝
˝Nije trebalo tamo da ideš.˝ Još snažnije se namrštio i
nevoljno dodao: ˝Jesi li pronašla nešto?˝
˝Parčad i delove.˝ Znala je da Džon ceni njene poslovne
sposobnosti iako se nikada nije složio sa njenim izborom
zanimanja. Nije mu se dopadala pomisao da se njegova
sestra mota oko izgorelih ostataka građevine u slučajevima
kada osiguravajuća kuća za koju radi sumnja da su
klijenti sami skrivili nesreću, niti da ima posla sa
beskrupuloznim ljudima koji na bilo’koji način pokušavaju
da oštete osiguravajuće kuće.
˝To ti ne znači ništa.˝
˝Radila sam i sa manje materijala.˝
˝U redu. Šta si saznala iz parčadi i delova?˝
Njegov nadobudan ton izazvao je Mišel. Prekrstila je
ruke i odgovorila mu. ˝Saznala sam da uređaj koji je
saboter koristio nije odavde. Ručno je napravljen i za
sada se mogao naći samo na Zapadnoj obali - ukoliko
imaš dobre veze i ukoliko si spreman debelo da ga platiš.˝
˝Pa? To nimalo nije daleko.˝
˝Tačno, stoga sam malo istraživala. Stjuartovima više
od tri godine nije poslato ništa sa Zapadne obale, njihov
avion devet meseci nije preletao Stenovite planine i nijedan
njihov radnik ove godine nije putovao van Džordžije.˝
Džon je iskreno bio iznenađen. ˝Kako si sve to saznala,
zaboga?˝

119
 ˝To mi je posao. Sklapam delove slagalice, Džone, a
osiguravajuće kuće ponekad sarađuju i sa policijom. Imam
pristup mnogim bazama podataka.˝
Namrštio se. ˝Onda ti je nešto promaklo. Neko od njih
je naručio uređaj, a zatim putničkim letom otišao po
njega.˝
˝U prošloj godini niko od njih nije leteo na Zapadnu
obalu ni privatno niti poslovno. Niti u ovoj godini.˝
˝Onda su angažovali nekoga da to učini umesto
njih!˝ Mišel je uzdahnula. ˝Zašto bi to uradili? Zašto bi se
krili iza nekoga ko bi im doneo uređaj, a zatim saboteru
rekli ko stoji iza eksplozije? Besmisleno je. I još nešto,
brate. Ko je tebi javio?˝
˝Molim?˝
˝Neko te je pozvao i rekao da paziš na gradilište. Ko?˝
˝Otkud ja to mogu da znam?˝
˝Nisi se nikada zapitao? Nije te ni najmanje zanimalo
ko ti je javio za sabotažu neposredno pre njenog izvršenja?˝
˝Možda se neko od njihovih radnika uplašio.˝
˝Nakon pet vekova, bez sumnje poznajemo svoje
neprijatelje. Mi ne mešamo radnike u svoje sukobe, niti oni
to rade. Zapravo, vrlo je čudno i neuobičajeno da angažuju
ljude koji se bave eksplozivnim napravama.˝ Nakon
nekoliko trenutaka Džon se okrenuo i otišao u dnevnu
sobu. Mišel, osetivši prvi tračak nade da je doprla do njega,
krenula je za njim i sela na naslon fotelje koja je stajala
blizu vrata. Posmatrala ga je kako odlazi za bar i strpljivo
sačekala da sipa sebi sok.
˝Mogao sam i nešto jače da uzmem˝, prošaputao je, ˝ali
mi je lekar rekao da ne pijem ništa žestoko barem nekoliko
dana.˝
˝Džone, zar ne uviđaš da se sabotaža ne uklapa u naš,
ali ni u način borbe Stjuartovih? Naravno, u početku su se

120
članovi naših porodica međusobno ubijali, ali više od sto
godina u našim sukobima nema smrti i ozbiljnih povreda.
Niti otvorenog uništavanja u koje bi policija mogla da se
umeša. Više nema tuča, niti ubistava. Sada se borimo na
drugačiji način. Suptilno, skriveno, svakako neetički i
ponekad protivzakonito, ali ne nasilno.˝ Gledao je u čašu i
nakon duge ćutnje je podigao pogled. Bio je ispitivački, a
izraz lica sumnjičav i radoznao, možda čak i oprezan. Kada
je progovorio, glas mu je bio ozbiljan. ˝U redu. I sam ću
malo da ispitam stvar. Ukoliko neko drugi stoji iza ovoga,
sigurno ih zanima ugovor sa Tehtronom, kao što si rekla.
Broj izvođača koji mogu da se upuste u posao je
ograničen; trebalo bi da mogu da saznam nešto za
nekoliko dana.˝
Mišel je zadržala dah. ˝A tata? Možeš li ga obuzdati da
ne napravi neku glupost?˝
˝Pokušaću.˝
Klimnula je glavom i odahnula od olakšanja. ˝Fino!
Možda će neko od nas uspeti da nađe nekakav dokaz.˝
˝Miša?˝, Džon je ponovo gledao u svoju čašu. ˝Šta ti se
desilo?˝
Nije bilo prvi put da je njen brat uspeo da prepozna
njeno raspoloženje i izraz na njenom licu; znao je da
je njena tvrdoglava odbrana Stjuartovih bila nešto
posve novo i da je sigurno izazvana značajnim događajem
ili snažnim emocijama. Možda je čak osetio promenu
u njoj ili primetio neki njen znak. Pitala se da li se na
njoj nešto vidi, ali nije pitala njega. I nije mu rekla istinu,
jer još uvek nije želela da rizikuje da mu prizna ono što
bi ga istovremeno zaprepastilo i razbesnelo.
˝Rekla sam ti˝, konačno je progovorila mirnim glasom.
˝Ne želim da budem leming. Pet vekova mržnje je previše.˝

121
 Džon bi je verovatno ozbiljnije ispitao, ali baš tada je
zazvonio telefon u hodniku. Mišel mu se obradovala. ˝Ja
ću da se javim˝, kazala je.
Klimnuo je glavom i dalje zagledan u čašu.
Izašla je u hodnik i podigla slušalicu. ˝Halo?˝
˝Mišel. Ne prekidaj.˝
Nekako je uspevala da ne misli na Ijana jer joj situacija
to nije dozvoljavala ali sad kad je čula njegov glas i način
na koji izgovara njeno ime, njenu branu je odnela bujica
osećanja. Preplavile su je tako snažne emocije da je mogla
da ih podnosi samo u tišini, Zažmurila je kao da se borila
sa potrebom da ne ispolji svoju ljubav, bol i strah.
˝Mišel? Dođavola, razgovaraj sa mnom!˝
Otvorila je oči i pogledala ka dnevnoj sobi potpuno
svesna da u kući vlada tišina, a da njen brat pomno sluša.
Glasom koji je bio jedva čujniji od šapata rekla je: ˝Ne
mogu. Ne sada.˝
˝Draga, ja to nisam uradio. Kunem se bogom da
nisam.˝
Progutala je knedlu. ˝Znam.˝
˝Moram da te vidim˝ rekao je strasno.
˝To nije moguće.˝
˝Možemo da se nađemo negde. Sada, večeras.˝
˝Ne mogu.˝
Oklevao je, a zatim ozbiljnim glasom kazao: ˝Onda ću
da dođem do tvoje kuće i pozvonim na vrata.˝
To je možda bila prazna pretnja; Mišel je verovala da
najverovatnije i jeste, jer je znao da rizikuje koliko i.ona.
Ali sama činjenica da joj je to rekao govorila joj je u
kakvom se stanju Ijan nalazi. Procenjivala je rizik, ali bila
je svesna samo očajničke želje da ga vidi. Morala je da ga
vidi.
˝U redu˝, prošaputala je. ˝Gde?˝
122
 ˝Tri, Saut Hajlend 24. Čekaću te u predvorju.˝ I
prekinuo je vezu.
Mišel je spustila slušalicu i ostala zagledana u telefon.
Znala je da je to zgrada u kojoj se nalazi Ijanov stan.
Duboko je uzdahnula, a zatim otišla do vrata dnevne sobe
i u prolazu se, nonšalantno, obratila bratu.
˝Moram na kratko da izađem. Kaži tati i Leoni da se
verovatno neću vratiti na večeru.˝ Leona je bila njihova
kućna pomoćnica.
˝Kuda ćeš?˝, istog trena ju je upitao.
˝Previše brineš, Džone. Vidimo se kasnije.˝ Brzo je
uzela tašnu i ključeve od kola i izašla iz kuće, pre nego što
je stigao još nešto da je pita. Nije gubila vreme vozikajući
se po kraju, mada je znala da je velika verovatnoća da će
je brat pratiti, ali, svejedno, već je i onako suviše
rizikovala.
Večernji saobraćaj nije bio gust i skrenula je na
parking ispred Ijanove zgrade nakon nešto više od pola
sata. Pošto je već pao mrak zgrada je bila osvetljena i činilo
se da je visoka u nedogled. Mišel se parkirala i krenula ka
ulazu. Zgrada je imala obezbeđenje, pa je čuvar u
predvorju podigao pogled kad je ušla.
Tada je ugledala Ijana kako ide ka njoj. Nije ga videla
nešto više od dvadeset četiri sata, a imala je osećaj da je
prošla čitava večnost. Nosio je tamne pantalone i belu
košulju raskopčanu oko vrata, rukava zavrnutih do
laktova, i zapitala se kako je moguće da ga je znala tolike
godine, a nikada nije primetila kako se kreće poput velike
mačke, graciozno i moćno.
A možda je i primetila. Možda je sve to znala sve ove
godine, ali nije smela sebi da prizna. Možda zato nijednom
drugom muškarcu nije pošlo za rukom da joj uzburka krv
u žilama.

123
 Oči su mu imale tamnu senku, a lice mu je bilo mirno.
Bez reči ju je uhvatio za ruku i poveo prema liftu. Čuvar,
nezainteresovan i nimalo iznenađen, vratio se čitanju
novina.
U liftu nisu progovarali. Mišel je posmatrala njihove
ispreplitane prste i prvi put je osetila mir i sigurnost. Setila
se upozorenja proročice i znala je, bila u pravu ili ne, da je
izabrala svoj put.
Vrata lifta su se otvorila na poslednjem spratu i Ijan ju
je poveo hodnikom do vrata svog apartmana. Čim su ušli
privio ju je u naručje i snažno zagrlio.
˝Nisi poverovala u to˝, rekao je promuklim glasom.
˝Hvala bogu da nisi poverovala.˝
˝Nisam bila sigurna kad sam odlazila sa Martinika˝,
priznala je ne odmičući se od njega, ˝Tata je bio ubeđen.
Ipak, sve vreme sam razmišljala da to nisi mogao biti ti, to
jednostavno nije bilo moguće.˝
Ijan se odmakao da je poljubi. ˝Kad si mi jutros
spustila slušalicu, plašio sam se da si poverovala˝,
prošaputao je.
Mišel mu se osmehnula kad je odmakao glavu. ˝Tata je
stajao pored mene˝, kazala je.
Strastveno ju je posmatrao. ˝Znam da moramo da
razgovaramo˝, rekao je napetim glasom, ˝ali sve
što trenutno želim jeste da te povedem u krevet.˝
Mišel su zadrhtala kolena i srce je snažno počelo da joj
lupa. Obuzela ju je vrelina. Bacila je tašnu na pod i zagrlila
ga je oko vrata. ˝Molim te˝, prošaputala je.
Ijan je ispustio strastan uzdah dok ju je podizao u
naručje, a zatim je odneo u spavaću sobu. Šta mu
je uradila! Od prvog puta kad su vodili ljubav Mišel je bila
tako spontana, iskrena i prirodna u svojoj želji da ga je to
naprosto fasciniralo. Bilo je zaista čudesno da je gajila
tako snažna osećanja upravo prema njemu od svih
124
muškaraca na svetu, a samo saznanje da nikada nije
spavala sa drugim muškarcem bilo je još neverovatnije i
fascinantnije. Čitav vulkan strasti skrivao se u njoj i čekao
njega.
Spustio ju je pored kreveta u upalio lampu na noćnom
stočiću pre nego što je nestrpljivo svukao prekrivač. Tada
je prstima nežno skinuo gumicu sa njene pletenice, a gusta
kosa se slobodno rasula padajući na njena ramena poput
crnog, sjajnog oblaka. Voleo je kada pusti kosu, dopadalo
mu se da prstima prolazi kroz nju kao kroz meku svilu.
Znalački je već otkopčavala dugmad na njegovoj
košulji, izvlačila je iz pantalona i svukla je sa
njegovih širokih ramena.
˝Sačekaj˝, prošaputao je i uzeo je za ruke kad je
uhvatila kopču na njegovom kaišu.
Mišel više nije bila iznenađena požudom koju je
osećala. ˝Zašto?˝, prošaputala je.
Ijan ju je strasno poljubio, a zatim je seo na krevet i
privukao je k sebi. ˝Dozvoli˝, kazao je i krenuo polako da
joj otkopčava bluzu.
Zadržala je dah i nije se pomerala, samo ga je nemo
posmatrala. Razumela je da Ijan ne želi da žuri i trudila se
da obuzda divlju strast koja se budila u njoj. Izazvao je u
njoj napetost koju je osećala u svakom delu svog tela, dok
joj je srce strahovito udaralo.
Otkopčao je i poslednje dugme i svukao bluzu sa njenih
ramena. Mišel je zadrhtala, ali je uspela da ostane mirna
iako je instinktivno želela da ga dodirne. Otkopčao joj je
pantalone, a zatim ih svukao. Ovog puta se pomerila tek
koliko je potrebno da se izuje kako bi pantalone skliznule
na pod.
Ijan je otkopčao prednju kopču njenog brushaltera, ali
umesto da joj skine i taj komad svile i čipke, zagnjurio je
glavu među njene grudi. Mišel je osetila njegove tople usne
125
na svom telu, dodir jezika na grudima. Zarila je prste u
njegovu gustu kosu dok su njena čula divlje odgovarala na
njegove dodire. Jedva je disala i grizla je donju usnu kako
bi sprečila uzdahe da joj se otmu iz grla.
Osetila je obe njegove ruke na svom uskom struku dok
je usnama i jezikom lagano svlačio tkaninu koja je njene
grudi skrivala od njega. Kada su bretele spale sa njenih
ramena zbacila je grudnjak na pod i strasnije milovala
njegovu kosu. Dugo je ispitivao zanosne obline njenih
grudi, usnama gladno prelazeći preko njene vrele kože.
Mišel više nije mogla da stoji mirno, grudi su joj bile
nabrekle i vrele, a bradavice skoro bolno osetljive. Sa
usana joj se oteo krik
˝Ijane, molim te˝ prošaputala je, sigurna da ne bi mogla
ni sekund duže da izdrži te slatke muke. Napetost koju je
osećala bila je toliko snažna, poput agonije. Tada su se
njegove usne skupile oko njene nabrekle bradavice i
zaječala je od sirovog zadovoljstva, jer više nije mogla da
obuzdava strasne uzvike zarobljene u grlu. Noge su je
izdale i umalo se srušila na njega.
Podigao ju je, a ona je instinktivno raširila noge kad
mu je sela u krilo. Delili su ih samo njegove pantalone i
svila njenog veša. Očajnički je želela da oseti dodir njegove
kože. Uživala je u poljupcima, ali je želela više. Kada su
njegove usne konačno pronašle njene, strasno i divlje ga je
ljubila, zahtevajući da prekine mučenje.
Ijanu se sada oteo krik zadovoljstva. Ustao je i dalje je
čvrsto držeći u naručju. Spustio ju je na krevet, a zatim se
užurbano oslobodio odeće. Nije mogao da odvoji pogled od
nje dok je ležala čekajući ga. Nikada nije primetio da se
želja tako oslikava na licu žene. Nije mogao da se nagleda
Mišel. Njena posebna lepota pomešana sa strašću bila je
očaravajuća i pomislio je kako nikada ništa lepše u životu
nije video. Progonile su ga njene oči, sada tamnosive od

126
strasti, duboke oči sirene, prepune tananih ženskih čari
koje su mogle muškarcu da ukradu dušu.
Legao je na krevet pored nje i pokrio njene usne
svojima, podjednako lud od želje. Nije hteo da žuri. Bio je
savršeno svestan da će proći izvesno vreme pre nego što
ponovo budu nasamo, ali njegova silna želja i njen vatreni
odgovor pokidah su uzde njegove uzdržanosti. Više nije
mogao lagano da se prepusti uživanju; morao je da utoli
svoju neizdrživu glad.
Grubo joj je svukao veš, raširio noge i smestio se među
njih. Potreba da utone u nju i oseti njenu slasnu mekoću
bila je strahovita, ali snažnija i moćnija bila je želja koja ga
je zadržala na samoj tački spajanja.
˝Mišel˝, rekao je glasom koji je i sam jedva
prepoznavao, glasom koji je dolazio iz duše jer se u njoj
skrivalo nešto za šta reči nisu postojale. ˝Mišel, volim te,˝
Na tren se ukipila i iznenađeno ga pogledala
širom razrogačenih očiju. Zatim su se te njene oči
ispunile emocijama toliko snažnim da je skoro poželeo da
sakrije pogled od njih i kaže joj kako ne treba da ga
voli toliko jer ga njena osećanja potresaju toliko snažno da
to jedva može da podnese.
Podigla je glavu da ga poljubi, a na uglovima usana
skrivao joj se osmeh kad mu je obavila ruke oko vrata.
˝Volim te˝, prošaputala je. ˝Mislim da sam te volela čitav
život. Ijane...˝
Uzdahnuo je, a u njemu su vrile ispreplitane ljubav i
želja. Mislio je da će izgoreti od njih. Lagano je uronio u
nju osećajući njenu mekoću oko sebe. Želeo je da se spoje
u snažnoj ljubavi koja ih je oboje nosila na svojim krilima.
Mišel je mislila da nikad ništa snažnije ne može da
oseti od onoga što je osetila na Martiniku, ali pogrešila je.
Kako se ljubav pojavila, nestala je i poslednja barijera koja
ih je razdvajala. Svako fizičko osećanje postalo je

127
intenzivnije, bliskost snažnija, a spajanje kompletnije.
Emocije u njoj bile su potiskivane sve do tačke
nepodnošljivosti. Sada su izletele u suzama i
nerazgovetnim šapatima ljubavi.
Strast je izazvala napetost među njima, ali ljubav je
bila ta koja ju je usidrila i ojačala, ljubav snažnija od
pet vekova mržnje. Sagradili su čvrst i jak most od
najkrhkijih, ali najmoćnijih osećanja ljudskog srca,
osećanja koja su spojila dvoje ljudi rođenih da postanu
neprijatelji.

Obasjani svetlošću lampe mirno su zagrljeni ležali na

krevetu, oboje iznenađeni onim što su osećali. Ijan je
progovorio prvi. Glas mu je bio tih i promukao.
˝Više nema povratka.˝
Mišel je podigla glavu sa njegovog ramena i ozbiljno ga
pogledala. ˝Da li ga je ikada moglo biti?˝
Sklonio joj je pramen svilenkaste crne kose sa obraza i
pomilovao je po nežnoj koži. ˝Mislim da nije, draga.
Zaljubili smo se jedno u drugo iako je sve bilo protiv nas.
Možda i nismo imali izbora.˝
Nakon kratkog oklevanja, Mišel mu je ispričala da je
bila sa Džeki kod proročice, ponovila je sve čega je mogla
da se seti. ˝Nikada nisam verovala u to˝, završila je. ˝U
sudbinu. Ali sada neprestano o tome razmišljam. Ona nije
mogla da zna, Ijane... Ne toliko koliko mi je rekla. Kazala
je da sam rođena da okončam stari konflikt i da mi je
sudbina da zavolim neprijatelja svoje porodice.˝
Ijan se nije podrugljivo nasmejao iako je bio čovek koji
nije verovao u takozvane natprirodne sposobnosti. Blago
se osmehnuo i rekao: ˝Voleo bih da verujem da se među
nama jednostavno desila varnica, ali da sam zaista

128
gospodar svoje sudbine, produžio bih dalje kada sam te
ugledao pored puta.˝
˝Nisi znao da sam to ja˝, prigovorila je.
Osmehnuo se šire. ˝Nego šta sam.˝
˝Ali delovao si iznenađeno.˝
Ijan je podigao glavu i poljubio je, a zatim priznao: ˝I
bio sam iznenađen. Zapravo, zaprepašćen. Do tada nisam
razmišljao o tome šta osećam, ali kada sam te pogledao
znao sam da nikada ne mogu da ti budem neprijatelj.˝
Osmeh joj je iščeznuo sa lica. ˝Izvini što sam otišla sa
ostrva bez reči. Bila sam sasvim zbunjena.˝
˝Znam. I ja sam se zabrinuo za Džona. U bolnici su mi
rekli da ima blagi potres mozga i slomljen zglob. Kako je?˝
˝I ovako i onako.˝ Mišel se namrštila. ˝Čini mi se...
ponaša se kao da misli da sam se nekako promenila.
Pokušala sam da mu kažem da barem razmisli
o mogućnosti da neko treći stoji iza sabotaže, a on
je postao sumnjičav prema mojim motivima.˝
˝Misliš da nagađa u vezi sa nama?˝
˝Jednostavno ne znam. I ne znam kako bi reagovao. Pre
samo nedelju dana ja bih rekla da ću te pištoljem tražiti,
ali...˝
˝Ali?˝
˝Ali to je poslednje što bih sada uradila. On izgleda...
kao da se grčevito drži mržnje, ali kao da je toliko snažno
ne oseća.˝
˝Navika, možda.˝ Ijan se zamislio.
Mišel je želela, ali trenutno nije mogla da misli o Džonu.
˝Bilo kako bilo, ja sam danas pokušavala da nađem
nekakav dokaz koji bi prihvatio i konačno sam ga ubedila
da i on malo istraži.˝
Nakon nekoliko trenutaka Ijan je rekao: ˝Zaista
moramo da razgovaramo o tome.˝ Nežno je milovao njeno
129
vitko telo, nije mogao da prestane da je dodiruje. ˝Hajde da
se istuširamo i spremimo nešto za jelo.˝
˝Ti umeš da kuvaš?˝
˝Da, a ti?˝
Osmehnula se. ˝Ne.˝
˝Umeš da ugreješ vodu?˝
˝To umem.˝
˝Onda skuvaj kafu.˝
Mišel je skuvala kafu, ali tek nakon dugog tuširanja u
Ijanovom kupatilu. Nakon što su pojeli omlet, nekako
grubo je rekla: ˝Mislim da bi trebalo da počnem da uzimam
pilule za kontracepciju.˝
Ijan se nasmešio i odgovorio. ˝Bolje bi bilo. Ne umem
da se kontrolišem kad sam pored tebe.˝
Kad se vratila sa Martinika, Mišel je izbrojala dane i
imala je snažan osećaj da je, ukoliko ona i Ijan
nisu neplodni, već u drugom stanju. Imala je savršeno
redovan ciklus, stres i emocije nikada nisu uticali
na njega, a sada joj je menstruacija kasnila nešto
manje od dve nedelje. Njen lekar je želeo da bude siguran
pre nego što je posavetuje za bilo koji vid kontrole
trudnoće, a kasnije i rađanja.
Trenutak je, naravno, bio daleko od savršenog, ali
Mišel se zbog toga nije uznemiravala. Biće
presrećna ukoliko nosi Ijanovo dete. Prolazila je prijatna
jeza čak i od same pomisli na to. Želela je bebu,
njihovu bebu, toliko da ni tamne senke koje su lebdele
iznad njihove budućnosti nisu mogle da umanje tu želju.
˝O čemu razmišljaš?˝, iznenada ju je upitao. ˝Imaš
božanski izraz lica.˝ Čak i više, ali nije umeo da nađe reči
da opiše to što je video. Kao što je strast činila strahovito
lepom, neko novo raspoloženje ju je činilo divnom na

130
izuzetno dirljiv način. Delovala je spokojno, misteriozno, a
blag osmeh na njenim usnama bio je anđeoski.
Pogledala ga je i tiho rekla: ˝Mislim da sam trudna.
Velike su šanse da je tako.˝
Ijan je osetio kako ga nešto steže u grlu i uhvatio ju je
za ruku. Sama pomisao da njegovo dete možda raste u
njenom prelepom telu naterala ga je da shvati s kojim
žarom je želeo da se to desi. Prvi put se zapitao da li je
možda namerno zaboravio na predostrožnost. ˝Znam da
još nismo našli sve odgovore, ali šta god da se desi ja ne
želim da te izgubim. Udaj se za mene.˝ Mišel nije
razmišljala o tome kako će njihove porodice reagovati, ali i
ni o čemu drugom osim o sreći koja ju je ispunjavala.
Nikada ni u šta nije bila sigurna koliko u to. ˝Hoću˝,
prošaputala je.
Nešto kasnije, pojma nemajući kako je tu završila,
Mišel je shvatila da sedi u Ijanovom krilu na kauču
u dnevnoj sobi. Pogledala je na njegov sat i
iznenađeno rekla: ˝Ovde sam već satima.˝
I Ijan je pogledao na sat i uzdahnuo. ˝Dođavola! Ne
želim da odeš.˝
Uprkos svojoj sreći, bila je savršeno svesna svih
problema koji su ih čekali. ˝Ne želim da idem. Ali moramo
biti pažljivi, Ijane, i ti to dobro znaš.˝
˝Voleo bih da je komično˝ rekao je snuždeno. ˝Poput
Haterfildsovih i Mekojevih iz stripa u Sandeju. Iako je
neprijateljstvo naših porodica komično, nije baš zabavno.
Posebno sada. Primorani smo da se ponašamo kao
tinejdžeri koji se kriju od roditelja; kao da nismo dovoljno
odrasli da samostalno donosimo odluke. Ne želim
sastanke i tajnost, niti skrivene telefonske razgovore,
Mišel.˝

131
 ˝Ne želim ih ni ja.˝ Progutala je knedlu, a zatim ozbiljno
dodala: ˝Moramo da zaustavimo to neprijateljstvo - ili bar
da dokažemo da je umešan neko treći.˝
˝A ako nam ne pođe za rukom?˝
Duboko je uzdahnula i pogledala ga pravo u oči. ˝Ijane,
sutra ću se udati za tebe ako želiš. Živeću s tobom ovde ili
bilo gde. Sta god da se desi između naših porodica, ja želim
da provedem život sa tobom. Ali zauvek ću kriviti sebe
ukoliko barem ne pokušam da ne povredim tatu i Džona.˝
˝Znam.˝ Nežno ju je poljubio. ˝Rekla si da si provela
dan tražeći dokaze. Jesi li imala sreće?˝
Mišel mu je kazala da je našla eksplozivni uređaj koji
je saboter koristio. ˝Nije puno, ali je ipak nešto. Tajmer je
stigao sa Zapadne obale, verovatno iz Kalifornije. I nije bio
jeftin.˝
Ijan se namrštio. ˝Čudno. Ukoliko neko pokušava da
neprijateljstvo pretvori u sukob, zašto je koristio uređaj
koji nijedna strana ne može lako da nabavi? Par štapova
dinamita ili plastični eksploziv takođe bi poslužili za taj
posao, a oba je lako naći na gradilištima.˝
˝Znam, i ja se to pitam. Ukoliko je svrha da se sakriju
njegovi - ili možda njeni - tragovi, pametnije bi bilo koristiti
nešto sasvim obično. A ne nesvakidašnji uređaj koji može
odvesti do kupca.˝
˝Misliš li da možeš da otkriješ ko je kupac?˝
Mišel je oklevala. ˝Možda. Treba mi malo vremena.
Veće su šanse ako je uređaj legalno nabavljen. Kompanija
za koju radim ima predstavništvo na Zapadnoj obali, a ja
imam čoveka tamo koji mi duguje uslugu. Možda će moći
da pronađe nešto.˝
Ijan je klimnuo glavom. ˝Ti se raspitaj tamo, a ja ću
videti šta mogu da saznam ovde, u Atlanti. Ako neko od
naših rivala stoji iza ovoga, neko to mora da zna; ne može
se sakriti svaki trag takvog složenog plana.˝
132
 ˝Trebaće vremena˝, podsetila ga je Mišel. ˝ A nemamo
ga puno. Džon je obećao da će pokušati da nagovori tatu
da ne uzvraća odmah, ali ne znam koliko dugo će moći da
ga zadrži. Sudeći po očevom raspoloženju, on je na ivici.˝

133
 VII

Ijan je dugo ćutao, a zatim uzdahnuo. ˝Znam na šta

misliš. Koliko god mrzeo to da priznam - slažem se. Ali ne
znam koliko dugo ću moći bez tebe, Mišel.˝
I ona je osećala isto; uznemirila ju je sama pomisao da
ga neće videti, verovatno nedeljama, ali ohrabrivala ju je
vera da će možda, samo možda, uspeti da nađu način da
sagrade svoju budućnost na ruševinama koje su im
ostavile porodice.
˝Neće biti lako˝, priznala je. ˝Čak i ako nađemo dokaz
da je neko treći umešan, možda nećemo uspeti da
okončamo neprijateljstvo. Ali ćemo pokušati, Ijane. Mislim
da ni ti ni ja ne bismo mogli biti srećni ako barem ne
pokušamo. Ako nas samo jedna osoba - pogrešna osoba -
vidi zajedno... Suviše je onih koji znaju za naše
neprijateljstvo. Mnogo je onih koji ne razumeju koliko je
duboko i ozbiljno. Sve nam se može vratiti kao bumerang.
Ne smemo da rizikujemo.˝
Privio ju je na grudi i dugo je držao u svom zagrljaju
dok je obrazom milovao njenu svilenkastu, crnu kosu. ˝U
redu˝, rekao je tiho.
Mišel je želela da zauvek ostane u njegovom naručju.
Iako je znala da mora da ode, nije mogla da se natera. ˝Šta
li će tvoj otac uraditi kada sazna za nas?˝
˝Zaista ne znam. Neće mu se dopasti, a da li će
prihvatiti to je nešto sasvim drugo. Spreman je da razmotri
mogućnost da je u nezgodu umešana treća strana - jer zna
da ni on ni ja nemamo nikakve veze sa eksplozijom. A on

134
ne voli da se neko njime koristi; to nam ide u prilog.
Potrudiću se da ga ubedim.˝
˝Ukoliko uspem da privolim Džona na našu stranu,
možda bi mi on mogao pomoći da ubedim tatu.˝ Zatim je
uzdahnula i odmakla se od Ijana. ˝Bolje da krenem. Skoro
je ponoć.˝
Ijan se nije protivio, mada je želeo. Ona je, naravno,
svog oca poznavala bolje i ako je verovala da je blizu ivice,
onda su morali da izbegavaju da privlače pažnju, bar dok
ne uspeju nekako da smanje tenziju.
Ispratio ju je do kola. Pustio ju je tek kad je morao. Na
osvetljenom parkingu pored njenog automobila privio ju je
u zagrljaj i poljubio, žaleći što nemaju još jedan sat, još
jednu noć. Bilo je poražavajuće što žena koju je voleo, žena
koja možda nosi njegovo dete, ne može da se pojavi pored
njega u javnosti iz straha da se ne razbukti nasilje između
njihove dve porodice.
˝Volim te˝, prošaputao je dok ju je snažno grlio. ˝Nemoj
to da zaboraviš šta god da se desi.˝
˝Neću. I ja tebe volim. I boriću se za nas, Ijane.
Obećavam ti. Ne želim da uništim svoju porodicu, ali ako
budem morala da biram...˝
˝Nećeš morati˝, prekinuo ju je, mada je i sam znao da
lako može doći do toga.
Morala je da nastavi. ˝Ako ipak budem morala,
ostaviću njih, a ne tebe.˝
Stisnuo ju je jače, a zatim ju je nevoljno pustio iz
naručja. ˝Nadam se da zaista nećeš morati da biraš.˝
Gurnuo je ruku u džep i izvadio ključeve. Pružio ih je i
rekao: ˝To su ključevi mog stana, nek ti se nađu. Reći ću
obezbeđenju da te pusti u svako doba.˝
˝Ako me tata istera iz kuće?˝, pitala je veselim glasom
koji nije mogao da zamaskira bol.

135
 Ijan ju je nežno pomilovao po obrazu. ˝U bilo koje doba,
draga. Ne znamo šta sve može da se desi. Ako budeš
morala iz bilo kog razloga da dođeš kod mene, slobodno to
učini.˝
˝Dogovoreno.˝
Još nešto ga je mučilo. Kad je sela u kola, rekao je:
˝Mišel... čuvaj se. Obe naše porodice sada
imaju neprijatelja, a on izgleda ne pazi ko će biti
povređen.˝ Osetila je neprijatnu jezu zbog njegovog
upozorenja. Nije razmišljala na taj način, ali bezočnost
neprijatelja koji je bio spreman da aktivira eksploziv
nakon što pozove potencijalnu žrtvu na lice mesta - i
pored namere da sumnje usmeri u pravcu nekog drugog -
bila je zaista očigledna.
Na svakom putu vreba nesreća. Setila se reči proročice
i zadrhtala. ˝Ako išta nađem, zvaću te.˝
˝Zovi me u svakom slučaju˝, rekao je. ˝Poludeću ako ne
čujem bar tvoj glas.˝ Nije to rekao šaljivo, glas mu je bio
tih i promukao.
Mišel je klimnula glavom, grlo joj se steglo i nije mogla
da progovori. Zatvorila je vrata automobila i otišla sa
parkinga. On je ostao da gleda za njom. Poslednji put je u
retrovizoru pogledala njegovu krupnu figuru dok mu se
kosa presijavala pod svetlošću ulične lampe.
Polako je vozila kući, razmišljala je, planirala. I pored
nastale štete na građevini njenog oca, on je bio samo
nekoliko nedelja daleko od okončanja projekta, baš kao što
je i Brendona Stjuarta samo nekoliko nedelja delilo od
završetka zgrade. Rok se bližio, a obe kompanije su želele
ugovor sa Tehtronom. Trka se nastavljala, intenzivnije
nego ranije i ako je saboter nameravao da stvori još
problema, naći će način i priliku. Verovatno će se malo
primiriti u nadi da je dovoljno učinio kako bi podstakao
staro vekovno neprijateljstvo, ali ako nijedna strana ne

136
bude reagovala, moraće da baci još ulja na vatru. Logično,
naredni put bi trebalo da udari na Stjuartove, da izgleda
kao odmazda Loganovih, ukoliko Mišelin otac ne zada
naredni udarac.
Koliko vremena su imali? Vrlo malo, znala je. Ako ne
uspe da ubedi oca i Džona da Stjuartovi ne stoje
iza sabotaže, neće biti nimalo nade da se njihov otac
suzdrži od osvete. Možda će poslušati Džona, čak iako mu
se ne dopadne ono što će mu reći. Nju svakako ne bi
saslušao.
Parkirala je auto na kružnom prilazu njihovoj velikoj
staroj kući i tiho ušla unutra. U hodniku je svetlela lampa,
ali je ostali deo kuće bio u mraku. Spustila je tašnu i
ključeve na stočić i krenula da se penje stepenicama. Bila
je na trećem stepeniku kad je iz tame dnevne sobe začula
Džonov glas.
˝Malo kasniš, zar ne?˝
Mišel je stala i sačekala da on polako pređe hodnikom
do podnožja stepenica. Osetila je blagu neprijatnost, ali je
brzo nestala; nije smela da se prepusti emocijama, nije
smela da rizikuje da popusti pred Džonovim zaštitničkim
stavom.
Ozbiljno je rekla: ˝Otac mi je ukinuo policijski čas kad
sam imala dvadeset godina, sećaš se? Nije mi prvi put da
dolazim kući iza ponoći.˝
˝Nije˝, složio se. ˝Obično se zadržiš na poslu, barem
tako kažeš. Ali ove nedelje si na odmoru, Mišel.˝ Pronicljivo
i ispitivački ju je posmatrao, imala je osećaj da je želeo
otvoreno da je pita gde je bila, ali iz nekog razloga nije želeo
da čuje odgovor.
Jer je mislio da ga zna.
Mišel se pitala da li joj se videlo na licu. Smirenim
glasom je rekla: ˝Da, na odmoru sam. Takođe se veoma
trudim da otkrijem ko stoji iza sabotaže. Želim
137
da razgovaraju sa tvojim izvorom u Gradskoj
skupštini, Džone.˝
Skretanje teme je bilo uspešno, bar na tren.
˝On je na odmoru˝, rekao je Džon. ˝Negde na severu.˝
˝Je li to možda... slučajnost?˝, prošaputala je više sebi
nego Džonu.
˝Zaboga, Mišel. On svake godine ide na odmor!˝
Pogledala je brata. ˝U novembru?˝
Džon je oklevao, a zatim opsovao. ˝Ne, obično u
avgustu. I pre nego što me pitaš, ne znam kuda je otišao.
Nema razloga da budem sa njim u kontaktu u
tom periodu.˝
˝Je li ti rekao da ide na odmor?˝
Džon je ponovo oklevao. ˝Nije. Ostavio mi je kućni broj
telefona. Večeras sam ga okrenuo. Njegova žena se javila i
rekla da se pakuje i putuje da mu se pridruži.˝
˝Koliko ostaje?˝
˝Nekoliko nedelja, možda duže.˝
Ovo je podgrejalo njene sumnje u vezi sa Džonovim
doušnikom. Činilo joj se da je u žurbi napustio Atlantu. To
joj se nije dopalo. Nimalo joj se nije dopalo.
˝Miša...˝
˝Možda mogu da mu uđem u trag˝, rekla je prvo što joj
je palo na pamet jer je Džon nameravao da joj postavi
pitanje na koje još nije mogla da mu odgovori, čula je to u
njegovom glasu.
˝Mogao bi da izgubi posao ako počneš da se raspituješ
o njemu.˝
Za to nije marila, plaćeni doušnici nisu bili ljudi koje je
poštovala. ˝Biću diskretna. Ali saznaću ko stoji iza ovoga,
Džone. Mogao si da nastradaš i sam bog zna šta će se
sledeće desiti.˝ Sama pomisao na to šta bi se sledeće moglo

138
desiti i slika opasnosti nadvijene nad onima koje voli,
probudili su strah u njoj.
Nakon duže pauze Džon je rekao; ˝Veoma si sigurna da
je umešan neko treći.˝
Mišel je duboko uzdahnula. ˝Tako je. Treba mi ime tvog
doušnika i sve ostale informacije koje imaš o njemu.
Ujutru ćemo razgovarati.˝
˝U redu. Laku noć, Mišel.˝
˝Laku noć.˝ Popela se stepenicama do svoje sobe na
drugom spratu. Tek kada se spremila da legne i kad
se pogledala u ogledalu, shvatila je šta je Džon video.
Nisu u pitanju bili njeno lice ili oči; svetio u hodniku je
bilo prigušeno. Ipak, mogao je da vidi stvarnu
pramenu. Kada je otišla od kuće pre nekoliko sati kosa joj
je bila upletena u pletenicu kao i obično. Zaboravila je
ponovo da je isplete kad je odlazila iz Ijanovog stana; kosa
joj je sad padala na ramena, a lokne su joj bile izraženije
nego obično jer joj je kosa bila mokra posle tuširanja.
Mišel nije mogla da smisli nijedan dobar razlog zašto
joj je kosa bila puštena - osim onog pravog. Verovala je da
ni Džon ne može da smisli neki drugi. Pre ili kasnije, on će
je pitati, a ona će morati da mu odgovori.
Pre ili kasnije.

Naredni dani su sporo prolazili. Mišel je stupila u

kontakt sa kolegom sa Zapadne obale i ubedila ga
da pokuša da nađe naručioca eksplozivnog uređaja.
˝Legalno ili ispod žita?˝, pitao ju je iznenađen što mu je
rekla da joj ta informacija treba privatno.
˝I jedno i drugo, ukoliko možeš. Ne znam ima li legalan
razlog da ga nabavi. Ne znam čak ni da ti kažem koliko
unazad treba da tražiš, Stive. Pretpostavljam da je

139
nekoliko meseci. Postoje tri legalna nabavljača na
Zapadnoj obali i uređaj je novina na tržištu, pa verujem da
još nisu napravljene nelegalne kopije. Ipak verujem da je
tip zavarao trag.˝
˝Hoćeš spisak svih kupaca u, recimo, poslednjih šest
meseci? Nije lak zadatak, Mišel.˝
˝Znam. Ali ako mi to iskopaš, tvoj sam dužnik.˝
˝Pretpostavljam da ti informacija treba za juče?˝
˝Ni to nije dovoljno brzo.˝
˝Uh! U redu, videću šta mogu da uradim. Znam
nekoliko trgovaca na crno koji se bave eksplozivom, pa ću
pokušati i od njih nešto da saznam. Javiću ti čim dođem
do bilo kakvih informacija.˝
˝Hvala ti, Stive.˝
˝Nema na čemu. Nego, jesi li lepa kao što zvučiš?˝, uvek
bi je to pitao, a Mišel mu je uvek isto odgovarala.
˝Nisam. Imam zrikave oči i krive zube. Ako me ne nađeš
na poslu, zovi me na kućni broj telefona.˝ Izdiktirala mu je
broj.
˝Jednog dana ću doleteti˝, kazao joj je veselo, ˝i sam ću
da proverim kako izgledaš.˝
˝Ne trudi se.˝
˝Vidi, pa ona ima muškarca u svom životu!˝
Mišel nije mogla da se ne nasmeje. ˝Tako je. I veruj mi
to je vrlo zanimljiva priča.˝ Pomisao na Ijana navela ju je
da se seti motiva sabotera i ozbiljno je dodala: ˝Stive, pored
spiska imena, vidi da li možeš da dobiješ i opis kupca,
molim te.˝
˝Opis? Zašto?˝
˝Možda se predstavio lažnim imenom. Tapkam u
mraku; on je bez lica i imena.˝
˝Mišel, hoćeš li mi reći šta se događa?˝

140
 Nikada se nije videla sa Stivom Ešlijem, ali u
prethodnih nekoliko godina često su se ćuli telefonom, a
veza preko žice između stranaca ponekad ume da
bude bliska zbog jednostavne činjenice da je malo
verovatno da će se ikada sresti licem u lice. Obazrivost
nestaje kad vam nečije ime i glas postanu bliski.
˝...jedan pouzdan glas, nepoznato ali znano lice, oči
skrivene od tvog pogleda.˝
Nesvesno je zadrhtala kad se setila upozorenja
proročice. Glupo je da misliš o tome, podsetila se. Nije
moguće iz karata poredanih po stolu videti
budućnost, jednostavno nije moguće. Ali njena nelagoda je
rasla. Veliki deo prorečenog se već ostvario.
˝Mišel?˝
˝Izvini, misli su mi odlutale.˝
˝Hoćeš li mi reći?˝
˝Nema šta da se kaže. Desila se sabotaža na projektu
na kome radi moj otac i moram da nađem ko je odgovoran
za to.˝
˝Policija ne može da pomogne?˝
˝Ne˝, nije detaljisala.
Stiv je uzdahnuo. ˝Kada ti budem tražio da mi vratiš
uslugu, jedan od tvojih ustupaka će biti da mi ispričaš celu
priču.˝
˝Saznaj ko je kupio taj uređaj i rado ću ti sve ispričati.˝
˝Daću sve od sebe. Čujemo se, Mišel.˝
Pošto je prekinula vezu, Mišel je ostala dugo da sedi za
stolom u svojoj kancelariji; razmišljala je. Bilo je mnogo
detalja koje je mogla da proveri, koliko god su bili
nebulozni. Bilo je malo kompanija u Atlanti koje su mogle
da se takmiče za ugovor sa Tehtronom, mogla je da počne
od njih, da istraži njihove dobavljače, zalihe i ljude koji su
angažovani na velikom projektu. Mogla bi da istraži blisku
141
prošlost vlasnika tih kompanija i pronađe ambiciju ili
nameru, ili čak i obe, i razlog zašto bi nekome bio potreban
taj ugovor.
Džon je obećao da će i on malo da se raspita, ali Mišel
nije imala nameru da mu sve prepusti. Mnogo bolje od nje
se razumeo u građevinski posao, ali ona je imala
obrazovanje i iskustvo u sakupljanju dokaza i sastavljanju
slagalice.
Ukoliko joj vreme bude išlo naruku, uspeće.
Bila je zadovoljna što ima posla, ne da bi joj skrenuo
misli sa problema - to je bilo teško - već se osećala manje
bespomoćnom. Sem toga, pošto nije mogla da zadovolji
potrebu da se viđa sa Ijanom, posao je mogao toliko da je
iscrpi da bi noću mogla lakše da zaspi.
Prošle su dve nedelje bez ikakvog rezultata i sa njene i
sa njegove strane, i nije bilo šanse da se vide bezbedno.
Mišel je bila svesna narasle tenzije među njima. Čula bi je
u Ijanovom glasu kad bi razgovarali telefonom, ali je
osećala i u sebi. I to nije bila napetost prouzrokovana samo
činjenicom da ne mogu da budu zajedno, već su kao na
iglama čekali da saboter napravi naredni korak, frustrirani
svojom nemogućnošću da nađu odgovore i veoma svesni
da im vreme ističe.
Jedina svetla tačka tokom tih nedelja bila je njena
uverenost da je zaista zatrudnela. Bila je izuzetno
uzbuđena kad joj je menstruacija zakasnila. Pozvala
je svog lekara - iz kancelarije, naravno - i nakon
kraćeg razgovora, zakazala datum pregleda. Rešila je da
Ijanu ništa ne spominje dok lekar ne potvrdi.
Bila je to gorko-slatka radost. Bila je srećna onoliko
koliko žena može biti kada želi bebu svim svojim srcem, a
opet nije mogla da zaboravi prisustvo bezimenog
neprijatelja koji bi mogao da uništi sve one koje je volela -

142
možda čak i njeno nerođeno dete. Ijan joj je obećao da će
se čuvati, kao i Džon, ali Mišel to nije moglo da smiri.
Kada su odgovori konačno počeli da stižu, doneli su
nova pitanja.
Stiv je doneo vesti, mada mu je bilo potrebno skoro tri
nedelje istraživanja. Poslao je spisak na Mišelin mejl. Bilo
je jasno da je dobro i temeljno obavio posao. Pozvala ga je
čim je pogledala informacije.
˝Dugujem ti bezbroj usluga˝, kazala je.
˝Postaraću se da mi ih vratiš˝, rekao je šaljivo, a zatim
ozbiljno dodao: ˝Jesam li ti išta pomogao?˝
Posmatrala je ekran svog kompjutera. ˝Još ne znam.
Ovde ima više od trideset imena i svi, osim trojice, nalaze
se na Zapadnoj obali i legitimno se bave poslom rušenja.
Nemaš adrese ove trojice?˝
˝Ne, žao mi je. Imena su verovatno lažna, sva trojica su
kupovala od čoveka koji se ne bavi legalno eksplozivom i
platili su kešom. Čudno da im uopšte zna imena. Imam
opis dvojice: Džordž Noris je plav momak u dvadesetim
godinama i bio je besan kao ris na nekoga, a Robert
Endrjus je crn i mršav, verovatno nekakav lopov. To je
utisak čoveka koji im je prodao uređaje.˝
Mišel je pogledala treće ime na spisku. ˝ A Nikolas
Saut?˝
˝E˝, kazao je Stiv, ˝tu smo udarili u zid. Naš prodavač
nelegalnih eksploziva nije mogao da se seti kako taj
gospodin Saut izgleda. Zapravo, očigledno je dobro plaćen
da se ne seća. Da li bi taj koga tražiš mogao biti dovoljno
prepreden da da novac u zamenu za ćutanje?˝
˝Mogao bi˝, kazala je Mišel prvi put osetivši tračak
nade. ˝Stive, šta misliš, da li bi taj prodavač bio voljan da
razveže jezik za veću sumu novca?˝

143
 ˝Čini mi se da prodaje dušu za određenu cenu. Do koje
sume bi išla?˝
˝Koliko god je potrebno. Samo mi nabavi informaciju i
šaljem ti novac.˝
˝Za to bi mi trebalo nekoliko dana˝, upozorio ju je Stiv.
˝Tip radi iz kombija i ne zadržava se dugo na jednom
mestu.˝
˝Javi mi čim nešto saznaš.˝
˝Važi.˝
Mišel nije znala hoće li joj išta značiti opis gospodina
Sauta, ali, kao i Stiv, bila je dvostruko sumnjičava prema
onome ko je spreman da plati da zataška trag. Od
kompanija iz Atlante koje je istražila, četiri su
sa sigurnošću otpale kao sumnjive; već su radile na
projektima na kojima su uposlili sve svoje resurse i ne
bi mogli da ispune uslove ugovora sa Tehtronom.
Ostalo joj je da proveri još dve kompanije. Ukoliko se
pokaže da ni one nemaju interes za taj ugovor, moraće
da pronađe novi motiv za sabotažu.

Kako su se dani pretvarali u nedelje, njegov bes je

dolazio do tačke ključanja. Sve pažljivo planiranje i potezi
povučeni šahovskom preciznošću u pravom trenutku nisu
izazvali rezultate kakve je očekivao.
Nešto nije bilo u redu. Nisu reagovali onako kako bi
trebalo. Do sada je sukob trebalo da bude u
punom zamahu. Već je trebalo jedni drugima oči da
kopaju dok bi on sa strane uživao u prizoru. Umesto
toga, obe porodice su ostale uzdržane.
Dugo je razmišljao o tome, suzbijajući bes kako bi
mogao da razmišlja. Znao je, naravno, za obrt sudbine koji
se umešao u ovu igru; to saznanje je zasigurno bilo oružje

144
koje bi mogao da iskoristi. Ali je rešio da odabere savršen
trenutak za to, da u pravom času zada završni udarac.
Ipak, mučilo ga je neprijatno osećanje da je neko drugi
koristio to saznanje, koje je nameravao da upotrebi, kao
oružje kako bi popravio štetu koju je on uspeo da
prouzrokuje. Ne oni, ne. Nije moguće da bi prešli preko
toga što im je uradio; nije bilo šanse da mu ona veruje
nakon što je povredio njenog brata. I nisu se viđali, to je
dobro znao.
Ipak, njegov plan koji je pažljivo skovao i sproveo, nije
prošao kako se nadao. Ruka nekog vanzemaljca ih duha
kao da je ublažavala njegove udarce. Veze preko kojih je
pažljivo skupljao i slao informacije odsečena je pre nego
što je uspeo da je iskoristi za dalje akcije, granica između
njega i neprijatelja tiho je nestajala. Sada je bio manje
zaštićen.
Pogledao je uređaj koji je stajao na stolu, a bes je u
njemu rastao. Neka bude, ljutito je odlučio. Treba da bude
žustriji, da udari sa manje bojazni hoće li biti raskrinkan.
Ako posle ovoga ne budu reagovali, moraće da učini nešto
smrtonosnije.
Palo mu je na pamet da bi nečija smrt izazvala mešanje
policije, ali više nije mario. Niko neće za osumnjičenim
tragati dalje od vekovnih neprijatelja. Više od sto godina
nije bilo ubistava; možda je vreme podsetiti ih na
zaboravljene lekcije o snazi mržnje.
Kao i protekli mesec, decembar je bio kišovit i hladan,
kao stvoren da toplokrvni južnjaci osećaju drhtavicu.
Postoje sezona kupovanja božićnih poklona bila u punom
jeku, grad je bio svečano okićen, ali sjajna raznolikost
boja, praznično osvetljenje i svetlucavi ukrasi nisu mogli
da odagnaju sivilo sumornog neba.
Mišel, koja je i zimi obično nosila samo tanku jaknu,
izvlačila je iz ormana svoj krzneni kaput svakog jutra kad

145
bi kretala na posao. U ovo doba godine obično nije imala
mnogo posla, pa je mogla da izdvoji vreme za bolno sporu
potragu za neprijateljem.
Dala je sve od sebe da pronađe Džonovog doušnika, ali
taj gospodin se krio - ili ga je neko skrivao - vrlo vešto i nije
imala sreće. Sate je provodila skupljajući i analizirajući
informacije, nervozna zbog osećaja da neprestano traži na
pogrešnom mestu, da joj nešto izmiče.
˝Mišel?˝
Podigla je pogled sa papira koji su stajali na njenom
stolu i ugledala svog brata na vratima. Bilo je kasno
popodne, petak, a tamno nebo i hladan vazduh najavljivali
su ledenu kišu.
˝Da li se nešto desilo?˝, odmah ga je pitala, a srce joj
se popelo u grlo,
˝Ne, koliko ja znam.˝ Ušao je u kancelariju i seo u
stolicu koja je stajala ispred njenog radnog stola. Bio je
umoran i napet koliko i ona. Poslednjih nedelja bio je
neobično tih, skoro povučen, i s vremena na vreme bi je
posmatrao sa izrazom na licu koji nije mogla da dokuči.
Uspeo je da odvrati njihovog oca od osvete Stjuartovima,
mada ne lako i bez borbe; Mišel je čula više od jedne
rasprave među njima i prvi put su imali suprotne stavove
koliko je nju sećanje služilo.
Ubedila je Džona, mada to nije želeo. Nemo se složio sa
Mišel kada je eliminisala četiri njihova konkurenta i rekao
joj da su i preostale dve kompanije uložile do maksimuma
u druge poslove i da nisu mogle da preuzmu ugovor sa
Tehtronom.
˝Otkud ti ovde?˝, konačno ga je pitala dok je skupljala
papire i stavljala ih u fasciklu.
˝Došao sam da te povedem kući.˝
˝Džone...˝

146
 ˝Slušaj, ti belog dana ne viđaš u poslednje vreme.
Dovučeš se kući oko osam, devet, i dojuriš ovamo
pre radnog vremena. Radnici obezbeđenja u prizemlju
su mi rekli da poslednja izađeš i prva dođeš. Ne možeš više
da držiš taj tempo, Mišel. Oslabila si i deluješ toliko krhko
da se plašim da te pipnem.˝
Džon nije bio prvi koji ju je izgrdio, mada je njen lekar
bio mnogo stroži po tom pitanju. Smršala je tri kilograma
i mada se to ponekad dešavalo u ranoj fazi trudnoće, rekao
joj je da počne više da vodi računa o sebi. Posebno sada.
Mišel se potrudila da se dovede u red nakon upozorenja
lekara, primoravala je sebe da jede i da spava dovoljno, ali
nije mogla da uspori jer je ono čime se bavila bilo od
strahovite važnosti za nju. Svakim danom koji je prošao,
bila je sve svesnija da vreme polako ističe. Nešto će se
desiti; osećala je to u tamnom, maglovitom vazduhu.
Osećala je, ali nije mogla znati šta.
Spustila je fasciklu i osetila napetost u ramenima i
vratu. Tada je popustila bratu: ˝Dobro, dobro, idem kući.˝
˝Fino˝, rekao je. ˝Treba malo da se odmoriš pre zabave.˝
Zatreptala je. ˝Kakve zabave?˝
Strpljivo joj je odgovorio: ˝Pogledaj u svoj kalendar.
Danas je godišnji dobrotvorni skup na kome se prikupljaju
sredstva za decu ometenu u razvoju. Božić je, sećaš se?
Samo što nije. Ideš sa mnom svake godine, još pre
nekoliko meseci sam kupio karte.˝
˝Zaista ne mislim...˝
˝Prijaće ti da izađeš. I Džeki će biti tamo. Hajde,
Mišel...˝
Bio je to svečani događaj, prvi od brojnih koji su se
organizovali oko Božića i Nove godine. Mišel je
ranije odlazila na većinu. Htela je da odbije, ali tada se
setila da je Ijan uvek bio prisutan na toj zabavi; videće ga
na suprotnoj sali balske dvorane.
147
 Da ii je Džon to znao? Kad je pogledala u ispitivačke oči
svog brata, obuzelo ju je neprijatno osećanje da je znao.
Suludo je pomisliti da može da bude u istoj prostoriji sa
Ijanom - pa makar to bila i ogromna balska dvorana - a da
ne oda svoja osećanja. Sem toga, još mu nije rekla za bebu,
htela je da mu to kaže kad se vide, da mu vidi lice kad bude
čuo; kako može da se drži podalje od njega kad je razara
želja da se nađe u njegovom naručju?
˝Hajde, Mišel˝, ponovio je Džon. ˝Obećala si, držim te
za reč.˝
˝Ide li i tata?˝, lagano je pitala.
˝Ne. Kaže da ima posla.˝
Bilo je nepromišljeno, ali je čula sebe kako izgovara: ˝U
redu.˝
Džonove oči su zasjale, ali to je bila jedina reakcija.
Ustao je. ˝Uzmi kaput. Ja ću te ispratiti do kola.˝
Mišel se nije protivila.
Nekoliko sati kasnije stajala je ispred ogledala u svojoj
sobi i nameštala minđuše. Duga topla kupka smanjila je
njenu fizičku napetost, ali je bila svesna da je i dalje pod
stresom. Pokušala je spolja da ga zamaskira šminkom koja
joj je ublažila izraz lica i naglasila oči kao i haljinom od
prijatnog lana.
Kosu je podigla u visoku punđu i pustila nekoliko
pramenova da joj se u loknama spuste na ramena. Haljina
koju je nosila bila je sveltlucavosiva, dugih rukava i
dubokog dekoltea. Imala je visok struk i pružala se do
poda.
Prethodnih nedelja bila je suviše zauzeta da bi obraćala
pažnju na svoj izgled i prvi put je primetila tragove
iscrpljenosti na sebi. Primećivalo se tih nekoliko
izgubljenih kilograma, ali nije delovala bolesno. Oči su joj
delovale krupnije, jagodice izraženije, ali najsnažniji je bio
utisak da se neka velika promena desila u njoj i učinila je
148
primetno drugačijom, ozbiljnijom, usredsređenijom nego
što je bila ranije.
Trudnoća je bila suviše mala da bi se uočile spoljašnje
promene na Mišel, ali ona je znala da dete koje nosi
svakako ima značajnu ulogu u njenoj promeni. Sada je
između nje i Ijana postojala veza koju ništa nije moglo da
pokida ma šta god da se desi. Njihova ljubav stvorila je
novi život, jedno malo biće koje je bilo i Logan i Stjuart.
Most koji su nameravali da naprave kako bi povezali
porodice dobio je srce koje kuca.
Mišel se držala tog saznanja jer joj je davalo snagu.
Prišla je ormanu i iz njega izvadila ogrtač koji je jesenas
Džeki nagovorila da kupi. Bio je dug, svetloplav i opšiven
krznom hermelina; bio je i egzotičan i upadljiv. Mišel se još
nijednom nije osmelila da ga obuče. Međutim, večeras ga
je samo ogrnula oko sebe i sišla u prizemlje kuće.
Džon je bio ćutljiv dok su se vozili ka hotelu u kome se
događaj održavao, ali joj je rekao nešto što ju je uverilo da
je i on siguran da neko drugi osim Stjuartovih radi protiv
njih.
˝Posetio sam jutros jednog od inspektora za električne
instalacije i malo sam se poigrao sa njim.˝
Mišel ga je zabrinuto pogledala. ˝Šta si uradio?˝
Džon se blago osmehnuo. ˝Pošto nikako nisam uspeo
da nađem svog doušnika iz Gradske skupštine, otišao sam
pravo mečki na rupu. Poneo sam šest potpisanih izjava
drugih građevinara u kojima stoji da je uzimao novac kako
bi odlagao projekte. Oni nemaju dokaz, ali on prokleto
dobro zna da su dovoljne njihove izjave da dobije otkaz.˝
,Je li progovorio?˝
˝Nego šta. Priznao je da mu je plaćeno da odugovlači sa
nama. Dogovor je sklopljen telefonom, a plaćeno mu je u
kešu, kurir mu je doneo novac; polovina pre, a druga
polovina nedelju dana nakon što naši radnici prestanu sa
149
poslom. Taj ko ga je angažovao nije se predstavio, ali iz
onoga što je rekao, pretpostavlja da je u pitanju Stjuart.˝
˝Nije˝, rekla je Mišel ozbiljno.
˝Ne˝, podjednako ozbiljno se složio Džon. ˝Mislim da
nisu oni.˝
˝Zašto?˝, pitala ga je.
˝Jer je inspektor imao još štošta da kaže. Iznenadio se
što nisam znao.˝ Džon je ljutito zafrktao. ˝Toliko sam bio
ubeđen da Stjuartovi stoje iza svega da nisam video dalje
od nosa.˝
˝Pričaj mi.˝
˝Kazao mi je da se poslednjih nedelja šuška o tome da
neko radi protiv nas i Stjuartovih. Očigledno svi nešto
znaju - inspektori, dobavljači, čak i radnici. Ogromna svota
novca je potrošena za podmićivanje, ali niko ne zna ko stoji
iza toga. Stvar je u tome da taj tip ima informacije iznutra,
odlično zna kada i gde da izdejstvuje odlaganje koje će i
nas i Stjuartove najviše da košta.˝
˝Misliš da kupuje informacije?˝
˝Kupuje i sve drugo.˝ Džon je bio ljut. Lako je upravljao
automobilom uprkos činjenici da mu je zglob povređen.
Nakon kratkog ćutanja Mišel ga je upitala: ˝Jesi li
rekao tati?˝
˝Pokušao sam. On ne veruje u to, Miša. Ubeđivao me
je da Stjuartovi stoje iza svega. Jedini argument mi je bio
to što i naš i njihov projekat stoji. Ali ne znam koliko ću
dugo uspevati da ga obuzdam.˝
Na to nije imala mnogo šta da kaže, ali mučilo ju je
nešto drugo. ˝Džone, kazao si da je mnogo
novca potrošenona podmićivanje. Koliko?˝
˝Ne znam tačno. Desetine hiljada, možda čak i stotine
hiljada.˝

150
 Setila se podataka koje je sakupila o dve konkurentske
firme i kazala: ˝To je previše. Niko od naših konkurenata
ne može da izdvoji toliko novca čak i ako bi hteli; sav
kapital im je vezan, a lično bogatstvo ne bi to moglo da
pokrije.˝
˝Ko se onda nameračio na nas, dođavola?˝
˝Ne znam. Ali moramo da otkrijemo.˝
Ostatak vožnje proveli su ćuteći. Mišel je tražila
moguće odgovore, ali nailazila je samo na pitanja. Ako nije
poslovni konkurent, ko je onda? Ako nije u pitanju ugovor
sa Tehtronom, šta je razlog?

Ijan je umalo odlučio da ne ode na dobrotvorni događaj.

Nije bio raspoložen za ljubazno površno druženje, čak ni
zarad dobrog povoda. Došao je samo zato jer se iznenada
setio da je Mišel bila prisutna na tom događaju prošle
godine.
Najteže što je ikada uradio bilo je da se kloni nje nakon
što su se dogovorili da je tako najbolje. Kratki telefonski
pozivi u toku dana samo su pojačavali njegovu želju da je
vidi, da bude sa njom... dok ga nemir ne bi obuzeo. Bilo je
dovoljno loše što je nije viđao; saznanje da je neko igrao
vrlo prljave igre protiv njihovih porodica činilo je da oseća
neprestanu zabrinutost za njenu bezbednost. Želeo je da
bude sa njim, da bude pored njega, da bi mogao da brine
o njoj i da je čuva.
Ijan je bio svestan da bi sasvim poludeo ako se Mišel
nešto desi. Taj ledeni strah ga nije napuštao. Nikad
nikakvu sličnu bojazan nije osećao, ali je znao da ga taj
strah neće napustiti dokle god je živ jer je voleo Mišel i
plašio se da je ne izgubi.
Bio je to strah koji je nastao iz ljubavi. Drugi pritisci su
bili sirovo bolni. Pritisci koji su nastajali zbog
151
neprijateljstva od kog niko nije želeo da odustane. Znao je
da je suludo što je ovamo došao u nadi da će je barem
videti u velikoj sali prepunoj sveta, jer to će samo pojačati
njegovu patnju umesto da je ublaži. To bolno saznanje
učinilo ga je odlučnijim da prekine to prokleto
neprijateljstvo između njihovih porodica.
Gorko zaveštanje mržnje koju mu je ostavljala porodica
bilo je sledeće - primoran je da krade poglede žene koju
voli.
Ugledao ju je kad je ušla sa bratom. Zauzeo je mesto
odakle se pružao najbolji pogled na ulaz. Bilo je
dosta sveta, a pošto je bio postavljen švedski sto, ljudi su
uglavnom bili na nogama. U najudaljenijem kraju sale čula
se muzika sa klavira koja se samo uklapala u žamor.
Istog trena kad je video Mišel, Ijan je zaboravio da mora
da pazi da se ne oda nekome ko ga možda posmatra. Nije
mogao da odvoji pogled od nje. Nosila je svetlucavu haljinu
boje svojih očiju. Dok se šetala po sali pored svog visokog
brata, bila je lepa, nežna - i nekako drugačija. .
Malo je smršala, što je činilo da izgleda krhko. Ali, opet,
i tako krhka posedovala je neku snagu, volju koja je prosto
isijavala iz nje. Umesto da poklekne i slomi se pod stresom,
ona je postala jača i sigurnija. Poput dijamanta, pomislio
je Ijan, koji pod nezamislivim pritiskom postaje nestvarno
lep i nepobedivo snažan.
Posmatrao je kako je sa bratom prilazila riđokosoj
Džeki i visokom crnom muškarcu koji je očigledno bio
Džekin pratilac. Bilo mu je nemoguće da misli o bilo čemu
drugom osim o Mišel, ali je postepeno postao svestan da
ga nešto ometa. Nešto nije bilo u redu, nešto što je video ili
nije video, i to ga je uznemiravalo.

152
 ˝Ijan je ovde˝, rekla je Džeki tiho nakon što je povukla
Mišel iz grupe koja se postepeno stvorila oko njih. Džon i
Kol Saton pričali su sa jednim čovekom o kompjuterima i
kao da nisu primetili da su se njihove pratilje udaljile.
˝Znam˝, Mišel se nije usuđivala da ga pogledom potraži
po sali, ali je znala da je tu jer je osećala njegovo prisustvo.
Džeki ju je posmatrala skupljenih usana. ˝To i dalje
traje? Ti i on.˝
Mišel je izbegavala svoju prijateljicu otkad su se vratile
sa Martinika, delimično zbog toga što je imala mnogo
posla, a delimično zbog Džekinog stava prema Ijanu. Sada
joj je ozbiljno rekla: ˝Ja ga volim. I on voli mene. Da li ti je
toliko teško da poveruješ u to?˝
˝Eksplozija...˝
˝Nije Ijan kriv za to. A ni njegov otac. Postoji neko treći,
Džeki, neko ko želi da uništi obe porodice.˝
˝To je suludo i glupo.˝
˝Jeste. Ali je istina. Čak i Džon to sada shvata.˝
Džeki se namrštila, ali joj se lice razvedrilo kada se Kol
Saton odvojio od grupe koja je okruživala Džona i pridružio
im se. ˝Jesi li mu prodao kompjuter?˝, pitala ga je Džeki i
uhvatila ga podruku.
˝Nisam. On je staromodan tip.˝ Kol je bio visok, crn
muškarac u svojim tridesetim, izuzetno lepih crta lica.
Imao je duboke plave oči i prelep osmeh.
Podsećao je Mišel na nekoga, ali nije mogla đa se seti
na koga. Bio je menadžer prodaje u kompaniji koja
se bavila tehnologijom i imala predstavništvo u
Atlanti. Poput mnogih trgovaca bio je šarmantan čovek
uglađenih manira.
Džeki se viđala sa njim tek nekoliko meseci, ali se brzo
i ozbiljno zaljubila u njega. Kada ga je konačno upoznala,
Mišel je postalo jasno kako se to desilo, mada se osećala

153
neprijatno u njegovoj blizini. Nešto u načinu na koji je
stajao pored Džeki navelo je Mišel da zaključi da joj malo
pažnje poklanja, što je bilo vrlo neobično s obzirom da su
bili ljubavnici.
˝Više sreće sledeći put˝, rekla je Džeki saosećajno dok
mu se osmehivala s neizmernom ljubavlju.
Kol kao da nije primetio taj njen izraz lica, pošto se
odsutno osvrtao po sali - ali neko drugi jeste. Mišel je
primetila brata kako im se približava i u tih nekoliko
sekundi, koliko je Džonov pogled preleteo preko Džekinog
lica, njegova osećanja su bila jasna kao dan.
Zaljubljen je u nju.
Prvi put je Mišel bilo jasno zašto se njen nesumnjivo
privlačan brat retko viđa sa devojkama i zašto je predan
poslu. Džeki nikada nije pokazivala ni najmanje
romantično interesovanje za Džona, ponašala se prema
njemu prijateljski, ali ništa više od toga; čak mu je
poveravala svoje ljubavne probleme. Sada je bila do ušiju
zaljubljena u Kola, a Džona nije nimalo primećivala, za nju
je on bio samo Mišelin brat.
Mišel se zapitala kako ranije nije videla osećanja svog
brata.
˝Ja bih mogao nešto da pojedem˝, rekao je Džon
smireno kad im se pridružio. ˝A vi?˝
Mišel nije mogla da kaže ništa što bi mu pomoglo, pa
je zato ćutala. Otišli su zajedno do švedskog stola, a zatim
pronašli slobodan sto da sednu. Svi četvoro su opušteno
razgovarali. Žamor u prostoriji postao je glasniji, a Mišel je
osećala kako uporedo sa njim raste i napetost koju je jedva
uspevala da podnese. Izvinila se i ustala od stola, ali
umesto da ode do toaleta, iskrala se kroz vrata koja su
vodila na krovnu terasu.
Kad su vremenske prilike dozvoljavale, staklena vrata
balske dvorane bila bi širom otvorena da bi gosti mogli da
154
izađu i na terasu. Međutim, zbog hladne večeri ovaj put su
ostala zatvorena, a svetla na terasi nisu bila upaljena.
Mišel je nekoliko puta bila na njoj, pa je znala da se snađe
i u mraku. Izbegavala je svetla koja su dopirala iz dvorane
i stigla do najzabačenijeg njenog dela, gde je stala da
posmatra svetla grada.
Bilo je hladno, ali je imala ogrtač i vetar nije duvao.
Vazduh je bio gust, a saobraćajna buka se stapala u
jednoličan zvuk.
Mišel je čekala. Kada je došao, istog trena mu se bacila
u zagrljaj. ˝Nisam više mogla da izdržim˝, prošaputala je,
a svi nervi su je skoro zaboleli kada je osetila njegove ruke
na sebi.
˝Znam, nisam mogao ni ja.˝ Ijan ju je poljubio. Prvo
nežno, a zatim je poljubac postepeno postao strastven.
Snažno je zagrlio njeno vitko telo mada je znao sa kakvom
se opasnošću suočavaju ako se odaju. Strast koja ih je
spojila bila je snažnija od viševekovnog neprijateljstva
njihovih porodica i suviše moćna da bi se mogla poreći.
Duga razdvojenost u njima je stvorila pritisak koji je sada
popuštao poput brane na nabujalom planinskom potoku.
Nije im bilo važno što se više od stotinu ljudi smejalo i
razgovaralo samo nekoliko desetina metara dalje, mnogi
od njih bi bili zaprepašćeni kada bi videli zagrljene Stjuarta
i Loganovu. Nikakvi razlozi, zdrav razum niti opreznost, ne
bi mogli da umanje to kako njih dvoje reaguju jedno na
drugo.

155
 VIII

˝Mišel! Tako si mi nedostajala.˝ Ijan je konačno

odmakao glavu i zagledao se u nju. Svaki put kada bi je
pogledao njeno lice je bilo novo, drugačije i lepše. Sada,
pod prigušenim svetlima grada, bila je skoro nestvarna,
poput sna koji je snevao jedne noći.
Nasmešila se drhtavim usnama dok se naslanjala na
njega. ˝I ti si meni nedostajao. Znala sam da je suludo što
sam večeras došla ovamo, ali morala sam da te vidim, čak
i nakratko...˝
Ijan ju je ponovo poljubio pokušavajući da utoli glad
koju je osećao za njom, znajući da je to nemoguće. ˝Na
kratko nije dovoljno˝, rekao je promuklo.
˝Mišel...˝ Odmakao se kad je osetio kako se skamenila
u njegovom naručju. Iako je svetlost bila suviše slaba da
bi je video, znao je da je prebledela. Zagrlio ju je jednom
rukom, lagano se okrenuo i ugledao visoku priliku kako
korača ka njima. Svim čulima je znao ko je to, iako je
Džona svetlost obasjavala sa leđa. Ijan je postao oprezan i
napet.
˝Ijane.˝ Džonu je čak i glas bio bezizražajan, na njemu
se nisu videle nikakva emocija niti reakcija. Bio je to prvi
put da se kao odrastao obratio Ijanu. ˝Džone.˝ Bio je to
poseban osećaj, pomislio je Ijan.
Sve je nekako bilo jasno ali bez prisnosti; postojao je
oprez, ali i razumevanje, naklonost, ali i distanca.

156
 Mišelin brat im je prišao na razdaljinu od nekoliko
koraka, a zatim se zaustavio. Kazao je potpuno
bezizražajno: ˝Traže te u dvorani. Hitan poziv.˝
Džonova bezizražajnost nije umanjila Ijanovu napetost,
ali je osetio kako je Mišel postala pomalo opuštenija, kao
da je nešto u glasu njenog brata odagnalo njene strahove.
Pogledala ga je, vidno uznemirenija zbog poruke nego zbog
glasnika.
˝Nešto se desilo?˝
˝Ostavio sam broj telefona čuvarima zgrade˝, rekao joj
je Ijan.
˝Sačekaću te ovde˝, rekla je. Pošto je oklevao, dodala
je: ˝Sve je u redu.˝
Ijan je od Mišel čuo da njen brat takođe traži dokaze,
kao što su ih tražili i oni, ali nije bila sigurna da li Džon
veruje da obe porodice imaju zajedničkog neprijatelja. Iz
Džonovog trenutnog ponašanja, shvatila je da je verovao.
Ijan je verovao Mišelinom osećaju, a sem toga nije mogao
da pomisli da bi njen brat imao nekakve nasilne namere.
Barem ne trenutno.
˝Vratiću se˝, kazao joj je i nerado krenuo. Kada je
prišao drugom muškarcu, u prolazu mu je rekao: ˝Nikada
je ne bih povredio, Džone.˝
Nakon nekoliko trenutaka, Džon mu je odgovorio:
˝Bolje požuri da se javiš.˝
Ijan se osvrnuo da pogleda Mišel, koja je stajala tiha i
smirena, zatim je opsovao sebi u bradu i ostavio ih same.
Kada je otišao, Mišel je posmatrala brata kako joj
prilazi prelazeći onih nekoliko koraka kojih ih je
razdvajalo. Stao je i zagledao se u svetla grada. Pošto
je očekivala burnu reakciju, njegova smirenost ju je
zabrinjavala. Pitala se da li su ga sve snažnije uverenje da
imaju nepoznatog neprijatelja i očigledno beznadežna

157
ljubav prema Džeki, naterali da preispita svoja osećanja.
Jedino u šta je bila sigurna jeste da nije bio iznenađen što
ju je zatekao sa Ijanom.
˝Hladno mesto za randevu˝, konačno je rekao istim,
bezizražajnim tonom.
Jeste bilo hladno, ali Mišel nije bila svesna hladnoće.
Snažnije je obavila ogrtač oko sebe. ˝Nije bio randevu.
Nismo ga planirali. Nijedno od nas dvoje ga nije planiralo.˝
Glas joj je bio tih kao i njegov, skoro poput šapata, kao da
su se oboje plašili da ne uznemire osetljivu ravnotežu
emocija.
Kratko je uzdahnuo. ˝Čini mi se da sam oduvek znao
da će do toga jednog dana doći. Još od tvoje četrnaeste
godine kada ti je omiljena drama bila Romeo i Julija.˝
˝Zaboravila sam na to.˝
˝Jesi li?˝
˝Svesno jesam. Volela sam tu dramu. Ali nije mi se
dopao kraj. Ljudi ne treba da umiru zbog ljubavi, Džone. I
ne treba da povrede svoje porodice jer vole.˝
Nakon nekoliko trenutaka, i dalje je ne pogledavši,
Džon je rekao: ˝Kada si se vratila sa Martinika znao sam
da više nisi ista. Onog dana kad sam izašao iz bolnice ti si
izašla nekuda. Kad si se vratila kući znao sam da je u
pitanju neki muškarac. Ni pomislio nisam na Ijana
Stjuarta, ali toliko si se trudila da dokažeš da nam oni nisu
neprijatelji, da sam neprestano mislio o tome. Na kraju
sam pozvao hotel na Martiniku u kom si bila odsela da
proverim je li i on bio njihov gost.˝
˝Kada si zvao?˝
˝Pre nedelju dana.˝
Toliko je dugo znao, a ništa joj nije rekao. Bila je
nepravedna prema bratu što je smatrala da će on reagovati
naglo i s mržnjom, shvatila je. Izgleda da je Džon

158
dobro razmislio o svemu pre nego što je rekao sestri da
zna. ˝Tata ne zna.˝ To nije bilo pitanje.
˝Nije spreman to da čuje. Ne znam hoće li ikada biti,
Mišel.˝
Prišla mu je bliže. ˝A šta je sa tobom? Kako se ti osećaš
zbog toga?˝
Čudan smeh oteo se sa Džonovih usana, nimalo veseo.
˝Ne znam, dođavola! Mislio sam da ga mrzim. Izašao sam
ovamo očekujući da vas zateknem zajedno... i nisam
osećao ništa. Želeo sam da budem sumnjičav prema
njegovim motivima, ali sam video kako te je gledao. I kako
si ti gledala njega.˝
˝Ne želimo nikoga da povredimo. Zato se i nismo viđali.
Želimo da dokažemo tati i Ijanovom ocu da neko drugi
vršlja protiv naše dve porodice i da zaustavimo staro
neprijateljstvo pre nego što neko zaista nastrada.˝ Mišel je
oklevala, a zatim je tiho dodala. ˝Mi ćemo se venčati,
Džone.˝
Nimalo iznenađen, njen brat je rekao: ˝Tata ne može da
te spreči. Ali on to neće prihvatiti.˝
˝A hoćeš li ti?˝
Džon se okrenuo i konačno ju je pogledao. ˝Ja moram,
zar ne? Ne bi otišla toliko daleko da nisi dobro razmislila i
razmotrila rizike. Ne bih mogao da ti kažem ništa što već
samoj sebi nisi rekla. Nije ti lako.
Ako... ako ga voliš posle svega što si dvadeset godina
slušala, onda to mora da je prilično snažna ljubav.˝
˝Jeste. Ljubav prema njemu je nešto najsnažnije
i najiskrenije što sam ikada osetila.˝
Klimnuo je glavom. ˝Ja zato i moram da je prihvatim.
Možda će ga tata dočekati na nož, ali ja ne mogu. Ti si moja
sestra, Mišel. Ja smo želim da budeš srećna,˝ Iako se i
dalje plašila reakcije svog oca, Džonovo prihvatanje je

159
uklonilo bar deo njenog straha. ˝Toliko sam se plašila da
ćeš me mrzeti˝, rekla je nesigurno.
Šeretski se osmehnuo. ˝Ne. Trenutno mi je teško da
mrzim bilo koga. Shvatio sam da mi se ne dopada da
budem leming. Bila si u pravu u vezi sa tim. Pet vekova je
dug period za mržnju.˝
˝Fino˝, rekao je Ijan tiho kad im se pridružio. ˝Biće nam
potrebna tvoja pomoć. Naš neprijateljski nastrojen
bombarder je ponovo napao.˝
Mišel se okrenula ka njemu i instinktivno ispružila
ruku. Prsti su im se ispreplitali. ˝Nije valjda zgrada u kojoj
ti je stan?˝
˝Liftovi. Svi sem jednog; očigledno se uplašio čuvara pa
je pobegao pre nego što je obavio posao do kraja. Čuvari
su videli kako je odjurio stepenicama, a zatim je odjeknula
eksplozija, pa su imali preča posla nego da ga jure,˝
˝Je li neko povređen?˝, zabrinuto je upitala Mišel. ˝Nije,
ali voleo bih da znam kako mu je pošlo za rukom da uđe
na gradilište.˝
Pogledala je u brata. ˝To nije naš tata, zar ne?˝ Džon je
istog trena odmahnuo glavom. ˝Ne. Dao mi je reč da neće
ništa uraditi ako me prethodno ne obavesti, a on drži reč.˝
Mišel je pogledala Ijana i rekla mu šta je Džon saznao
od podmićenog inspektora. Slušao ju je ne prekinuvši je, a
na kraju je rekao: ˝Ako toliko ljudi zna da je neko umešan,
jedan od njih mora znati bar nešto što bi nam pomoglo.
Sutra ujutru ću početi da ispitujem naše ljude.˝
˝I ja ću učiniti isto˝, rekao je Džon. ˝Ali ispitaću i
dobavljače.˝
Ijan je pogledao u Mišel i nevoljno rekao: ˝Moram da
odem na gradilište. I tati su javili, pa će i on biti tamo.
Moram da razgovaram sa njim.˝
˝Hoće li te saslušati?˝

160
 ˝Saslušaće me˝, Ijan je zvučao uvereno. ˝Neću mu dati
izbora.˝
˝Čekaću te unutra, Mišel˝, rekao je Džon i ostavio ih
same na terasi.
Nakon nekoliko trenutaka Ijan ju je privio u naručje i
snažno zagrlio. ˝Je li bio taktičan? Ili samo testira rešenost
da nas viđa zajedno?˝
Odgovorila mu je: ˝Mislim da je u pitanju i jedno i
drugo. Nije mu lako. Mislim da je pomalo uzdržan. Ali
barem je sada na našoj strani.˝
Ijan ju je poljubio. ˝Drago mi je - zbog nas, posebno
zbog tebe. Znam koliko bi ti bilo teško da ne može da
prihvati da smo zajedno.˝
Dok je uživala u njegovom naručju, Mišel je rekla:
˝Volela bih da je sve ovo iza nas. Ne želim da osećam strah
da će se desiti nešto loše. Želim da budem sa tobom.
Mnogo te volim.˝
˝I ja tebe volim, draga...˝, prošaputao je.
Strahovito je želela da mu saopšti novosti, ali za to
jednostavno nije bilo vremena. To se ne može saopštiti u
kratkom telefonskom razgovoru ili u ukradenom sastanku
na prohladnoj terasi.
Polako se odmakla. ˝Bolje kreni. Zvaću te sutra.˝
Ijan joj je rukama uokvirio lice i poljubio je. A zatim ju
je ponovo poljubio jer mu nije bilo dosta. Nikada mu neće
biti dosta. ˝Čuvaj se˝ ozbiljno ju je upozorio. ˝Ko god da
stoji iza svega, suviše mu se dopadaju bombe.˝
Mišel je klimnula glavom i ostala da ga posmatra dok
je odlazio. Prvi put je osetila da joj je hladno, veoma
hladno. I da je veoma usamljena.

161
 Stajao je, posmatrao i slušao skriven u mraku terase,
dok je u njemu kuljao bes. Neka su prokleti! Pomirili su
se, i udružili uprkos svemu, uprkos ozbiljnom
neprijateljstvu među muškarcima. Trebalo je da
uništi ljubavnu vezu na samom početku, shvatio je, da je
rasturi pre nego što se stvori poverenje. Sada su ova
tri pripadnika mlađe generacije stvorila savez i svi rade
na neutralisanju njegovih napora da poremeti krhku
ravnotežu uspostavljenu između njihovih porodica,
I još gore - znaju za njega. Samo je pitanje vremena kad
će sklopiti kockice i otkriti ko im je zajednički neprijatelj.
Na tren, dok je žena stajala sama na ivici terase, palo
mu je na pamet da pritrči i gume je. Jedan munjevit pokret
i više je ne bi bilo. Problem bi barem delimično bio rešen.
Međutim, odoleo je snažnom nagonu i užarenim
pogledom posmatrao kako se vraćala nazad u salu. Moraće
da ih sredi sve, sve troje. I to tako da njihovi očevi budu
ubeđeni da znaju čija je krivica.
To će ih, pomislio je zadovoljno, gurnuti preko granice
ludila. Njihova deca, zatrovana neprijateljstvom, neće stati
dok jedan ne bude mrtav. Uz malo sreće - oboje.
Plan je munjevitom brzinom počeo da se stvara u
njegovom poremećenom mozgu. Smatrali su da
neprijateljstvo mora da se okonča - tako je i sam mislio. Ali
on je želeo smrt, a ne klimav mir koji su oni želeli. Želeo je
da sjajan plamen osvete ubije mrak.
Čak i onaj koji je nosio u sebi.
Morao je to da uradi. Nisu mu ostavili izbora. Morao je
da odagna mrak pre nego što mrak proguta njega.

Ijan je gledao kolika je šteta, razmišljajući o tome kako

je čak i obezbeđenju nešto promaklo, ali barem su uspeli

162
da spreče da se vatra proširi, što bi bilo mnogo gore. Svi
liftovi osim jednog bili su zaključani na desetom spratu
gde se i desila eksplozija. Punjenje je bilo toliko jako da je
uništilo sve kablove i prouzrokovalo snažnu eksploziju, a
saboter je napravio sebi odstupnicu za beg zapalivši bocu
punjenu benzinom.
Taj jedan lift nije uništen ili zato što je bio u prizemlju
dok je saboter gore spremao teren ili što mu je jednostavno
isticalo vreme. Sledeći njegove instrukcije, obezbeđenje
nije pozvalo policiju i niko drugi van gradilišta nije znao za
eksploziju; s obzirom na veličinu građevine teško da je u
okolini iko išta čuo. Njihov nevidljivi neprijatelj, pomislio
je Ijan, izgleda da je pazio da ne privuče veću pažnju;
očigledno je želeo da se borba odvija samo među
porodicama, ni između koga drugog.
Ijan je naredio da se neoštećen lift detaljno pregleda,
ali u njemu nije bilo znakova opasnosti. Pogledao je u
stranu gde je njegov otac stajao i razgovarao sa jednim
pripadnikom obezbeđenja, psihički se spremajući za borbu
sa njim koju je očekivao.
Nakon nekoliko minuta Brendon Stjuart je prišao sinu
i rekao: ˝Neka su prokleti.˝
˝Loganovi nisu krivi za ovo˝, tiho je rekao Ijan. ˝Zaboga,
Ijane...˝
Ijan se okrenuo i hodnikom otišao do predvorja koje je
delimično bilo opremljeno jer je taj sprat bio završen.
Radnici obezbeđenja i par električara stajali su okupljeni
oko liftova, a Ijan nije nameravao da razgovara kad ga
tolike uši mogu čuti. U tom trenutku nije znao kome može
da veruje. Seo je na stolicu i olabavio kravatu, čekajući da
mu se otac pridruži.
Kad je došao do sina, Brendon je rekao: ˝Treba da se
okaneš svojih fantazija.˝

163
 ˝Nisu to fantazije, tata. Neko treći pravi zavadu među
porodicama. Neko ko zna kako da iskoristi neprijateljstvo
za svoj račun.˝
˝Kako da iskoristi? Ko bi išta time mogao da dobije?˝
˝To još uvek ne znam.˝
Brendon je nevoljno rekao: ˝Dao sam ti vremena koliko
sam mogao, Ijane, a ti nemaš odgovor ni na jedno pitanje.
Daću ti ih ja. Niko od naših konkurenata ne bi išao ovoliko
daleko. Osim Loganovih. A oni tada dobijaju sve.˝
˝Ne stoje oni iza ovoga.˝
˝Zašto si tako prokleto siguran?˝
˝Jer se Džon i Mišel Logan svojski trude koliko i ja da
dokažemo da je umešan neko treći.˝
˝Ne verujem. Šta god da si čuo...˝
˝Je l’ čuješ ti mene? Oni ne stoje iza ovoga. Složili smo
se da obe porodice imaju neprijatelja i čini se da uopšte
nije u pitanju poslovni konkurent.˝
˝Složili ste se?˝ Brendon se namrštio. ˝Razgovarao si sa
njima o tome?˝
Veoma tiho Ijan je rekao: ˝Zaljubljen sam u Mišel.˝
˝Šta?˝, izgovorio je Brendon sasvim
zaprepašćen. Ijanov glas je bio tih i smiren. ˝Sreli smo se
na Martiniku. Venčaćemo se, tata.˝
˝Ti si sasvim skrenuo s uma.˝
˝Nisam. Mi ćemo se venčati.˝
˝Znaš li ti šta pričaš? Da se oženiš jednom Loganovom?
Zaboga, Ijane, spavaj sa njom ako baš moraš, ali ja bih
radije u porodicu primio izvikanu kurvu nego...˝
Ijan je ustao.
Brendon je dugo gledao u ledenoplave oči svog sina i
strahovito ga je zaprepastilo ono što je u njima video. Tiho
i zvanično je rekao: ˝Izvinjavam se zbog te opaske.˝

164
 Zbog siline osećanja, zbog još nedoživljenog besa koji
ga je preplavio, Ijan se okrenuo i prišao prozoru. Stajao je
leđima okrenut ocu pokušavajući da obuzda bes barem
toliko da može da razgovara.
˝Ijane... žao mi je.˝
˝Je li?˝ Čuo je svoj promukao glas i pročistio grlo. ˝Žao
ti je zbog onoga što si rekao? Ili ti je žao što mrziš ženu
koju i ne poznaješ?˝
Brendon je ćutao.
Ijan se cinično nasmejao kada se okrenuo i pogledao
oca. ˝Želim da ti razjasnim nešto. Mišel i ja ćemo se
venčati. Zbog nje se nadam da možemo zaustaviti ovo
besmisleno neprijateljstvo i da počnemo da živimo u miru.
Zbog svih nas se nadam da ćeš ti to moći da prihvatiš. Ali
trenutno me uopšte ne zanima šta ti misliš. Ona mi je
najvažnija u životu. Sve drugo slobodno može da ide
dođavola.˝
˝I ja?˝, Brendonov glas je bio tih, ali su mu oči plamtele.
˝Ako tako mora da bude. Nećemo se raspravljati oko
toga, tata. I neću da čujem nijednu reč protiv Mišel.
Nikada. Ti to prihvati ako hoćeš, na tebi je da odlučiš.˝
Nastala je duga tišina, napetost između dva muškarca
u vazduhu je bila skoro vidljiva, a zatim je Brendon
nervozno rekao. ˝Prestani da piljiš u mene, Ijane.˝ Oklevao
je, a zatim je nevoljno dodao: ˝Mora da je vrlo posebna.˝
˝Jeste.˝ Ijan se s mukom opustio, znajući da je kritičan
trenutak prošao i da je njegov otac, ako ništa, barem
uzdržan. Tome se i nadao dok je razmišljao i kovao planove
kako ocu da saopšti. Na stranu sve, ali osećaj da čuva
porodicu, kod Brendona Stjuarta bio je suviše jak da bi mu
dozvolio da rizikuje da izgubi svog sina jedinca - zarad bilo
čega.
˝Zna li Čarls Logan za vas dvoje?˝

165
 ˝Ne još.˝
˝To znači˝, rekao je Brendon, ˝da mu se neće dopasti
kad čuje.˝
˝I to je jedan od razloga zašto se trudimo da otkrijemo
ko stoji iza sabotaža. Kako stvari trenutno stoje, on je
ubeđen da smo to ti i ja. Kad bi samo načuo za nas, Mišel
smatra da bi to bila kap koja bi prelila čašu.˝
˝U pravu je. Ja bih istu reakciju očekivao i od Džona.
Pretpostavljam da on zna?˝
˝Zna. Mislim da je sumnjao jedno vreme; nije se
iznenadio kada je čuo. Teško da mu... se dopada,
ali prihvatio je. On suviše voli sestru da bi je zbog ovoga
izgubio. I takođe smatra da je neko treći upleten
u neprijateljstvo.˝
Brendon je seo na stolicu i namrštio se. Nakon
nekoliko trenutaka, rekao je: ˝I sada se vraćamo na moje
pitanje - ko?˝
Ijan je polako rekao: ˝Upereno je protiv obe porodice,
jasno je da mu je namera da uhvatimo jedni druge za gušu.
Ukoliko nije poslovni konkurent - a svi su izgledi da nije -
onda to mora biti neko ko mrzi obe strane.˝ Odmahnuo je
glavom. ˝Verujem da ni Džon ni ja nismo nikoga učinili
tako ostrašćenim neprijateljem, a prokleto sam siguran da
nije ni Mišel. Znači, ostajete ti i Čarls Logan. Vas dvojica
sigurno imate nekog zajedničkog neprijatelja.˝
˝Misliš, osim što smo jedan drugom neprijatelji?˝,
rekao je sumorno Brendon.
˝Razmisli o tome˝, savetovao ga je Ijan, siguran da je
na pravom tragu. ˝Sigurno postoji neko ko ima razlog da
vas obojicu mrzi, i to ogorčeno. Neko ko ne žali vremena i
novca, ali ne preza ni da sebe dovede u opasnost samo da
bi vas obojicu uništio, koristeći se vašim vekovnim
neprijateljstvom.˝

166
 Brendon je slegao ramenima i rekao: ˝Ne sećam se da
sam ikoga tako strašno naljutio. Ponekad sam umeo da
budem nemilosrdan na poslovnom planu, ali ne toliko da
bih izazvao mržnju o kojoj pričaš. Možda se nameračio na
Logana, pa mene koristi kao oružje.˝
˝Možda. Ali ja verujem da se nameračio na obe
porodice. I ne da je nemilosrdan, već je smrtno opasan.
Džon je mogao da nastrada u onoj eksploziji; sam bog
zna šta je sledeće.˝
˝Nešto nalik tome, pretpostavljam. Ko god da je u
pitanju izgleda da voli da podmeće eksplozive u liftove.˝
Ijan je uzdahnuo, mnogo toga ga je mučilo; imao je
osećaj da će eksplodirati. ˝Mišel je čak do Zapadne obale
tragala za eksplozivnim uređajem koji je korišćen na
njihovom gradilištu i dobila je spisak kupaca;
imena nikome od nas ništa ne znače, ali jedan od njih je
platio prodavcu da ćuti. Sada čekamo opis tog čoveka.˝
Brendon se malo iznenadio, ali je rekao: ˝Zaboravio
sam, ona je istražitelj, zar ne?˝
Ijan se namrštio i klimnuo glavom u znak odobravanja.
˝Zabrinut si˝, primetio je njegov otac.
˝Jesam. Shvatio sam neke stvari. Ko god da je u
pitanju, taj prokletnik nas dobro poznaje. Sve
nas. Verovatno je svestan da će mu Mišel ući u trag
ako nam ostavi dovoljno vremena - to joj je posao. Pre
ili kasnije on će shvatiti da mu plan ne uspeva, kladim se
da će to biti pre. Nasrnuo je na obe strane, a mi se nismo
pohvatali za guše.˝
˝Što ne liči na nas˝ prošaputao je Brendon.
˝Tačno. Mogao bi da se unervozi, posebno ako sumnja
da smo ga nanjušili. A sledeći put ako udari... možda mu
meta neće biti gradilište.˝

167
 ˝Oba puta su tragična.˝
To predskazanje Mišel nije mogla da izbaci iz glave.
Ona i Džon nisu mnogo razgovarali na putu do kuće, oboje
su znali da je ono najvažnije već bilo rečeno. Njihov otac se
iznenadio što su se vratili tako rano, ali ni jedno ni drugo
mu nisu rekli za eksploziju kod Stjuartovih; ionako će
uskoro saznati.
Mišel se popela u svoju sobu i umesto da legne obukla
je farmerke i debeo džemper. Pustila je kosu i skinula
šminku. Bila je napeta i bilo joj je hladno. Neprestano je
bila svesna toga da neko može da nastrada ako se
neprijateljstvo ne okonča, ali tek večeras je shvatila da je
njihov zajednički neprijatelj izgubio strpljenje jer sukob
između dve porodice ne eskalira, pa bi mogao da zaboravi
na oprez. Kao što reče Ijan, izgleda da voli eksplozive.
I liftove.
Nervozno je šetala po sobi razmišljajući o svemu sve
dok se nije umorila. Koliko god da se trudila da pronađe
odgovore, samo su zastrašujuće mogućnosti u njenim
mislima dobijale konkretan oblik. Taj čovek bi mogao da
se ustremi na ljude umesto na zgrade, a ako se to desi niko
od njih neće biti bezbedan.
Bila je skoro ponoć kad je Džon tiho zakucao na njena
vrata i provirio. ˝Imaš telefonski poziv˝, rekao joj je.
˝Ijan?˝
˝Ne. Rekao je da se zove Stiv. Tvoj kontakt sa Zapadne
obale?˝
Mišel se brzo pridružila bratu u hodniku. ˝Da. Gde je
tata?˝
˝Legao je.˝ Džon je sišao stepenicama sa njom i ostao
da čuje ima li kakvih novih informacija.
Podigla je slušalicu. ˝Stive?˝

168
 ˝Izvini što te ovako kasno zovem, Mišel,˝ Zvučao je više
nego uznemireno.
˝Nije važno, još nisam legla. Imaš li opis?˝
˝Ne, ne zovem te zbog toga. Mišel... Malopre sam dobio
veoma čudnu poruku. Navodno od onog čoveka koga
ponovo pokušavam da nađem, onoga koji prodaje tajmere,
ali mogu da se zakunem da to nije on pisao, uopšte ne liči
na njega.˝
˝Šta ti je poručio?˝
˝Imaš li olovku? Bolje da zapišeš.˝
Mišel je našla olovku i notes u fioci malog stola. ˝Važi,
pišem.˝
˝Ovako: ‘Moram da ih upozorim. Smesta joj ovo reci.
Jako je važno da zna. Nedelja je opasna. Priča koju sam ti
ispričao bila je lažna. Nisam mogao da ti kažem istinu.
Kupac nije nepoznat. Tri uređaja, ne jedan. Samo oni
mogu da ga zaustave. Naredni dani su kritični.’˝
Namršteno je gledala ono što je napisala u notesu i
pitala: ˝To je sve?˝
˝Jeste. Poruka je odštampana na štampaču x
potpisana naškrabanim inicijalima. Mišel, nikada nisam
tom čoveku rekao zašto tražim uređaj i nisam spomenuo
nijednu ženu. Ali ova poruka... kao da je za tebe.˝ Nakon
nekoliko trenutaka Mišel je pružila notes Džonu i upitala:
˝Kako si je dobio?˝
˝Gurnuta mi je ispod kućnih ulaznih vrata. Što je,
takođe, čudno. Čuo sam zvono i kad sam otvorio
vrata nisam zatekao nikoga. Samo savijen list papira.
Pošto u poruci piše da je nedelja posebno opasna
smatrao sam da treba odmah da ti javim.˝
˝Drago mi je da jesi.˝ U glavi su joj odzvanjale dve reci
iz poruke - tri uređaja. A dva su bila upotrebljena. ˝Zaista
sam ti mnogo zahvalna, Stive.˝

169
 ˝Nema na čemu. Hej... Sutra ću ti mejlom poslati papir
sa porukom. Zapravo, poslaću ga poštom.˝
˝Hvala.˝
˝Ako nešto saznaš˝, rekao je ozbiljno Stiv, ˝molim te,
obavesti me. Ništa mi nije jasno.˝
Mišel je obećala: ˝Hoću.˝
˝Čuvaj se!˝
˝Hoću.˝ Lagano je spustila slušalicu i pogledala Džona
koji se mrštio nad porukom. ˝Možeš li išta da povežeš?˝,
pitala ga je.
˝Od koga je?˝
˝Navodno od čoveka koji je prodao tajmer. Ali Stiv kaže
da to ne liči na njega.˝
˝Zvuči prokleto čudno˝, promrmljao je Džon. ˝Smesta
joj reci? Njoj? Je li znao da ti stojiš iza svega?˝
˝Ne, tako kaže Stiv.˝ Mišel je ponovo podigla slušalicu i
pozvala Ijana na broj telefona u stanu. Toliko je bila
zabrinuta da je osećala mučninu. Tri uređaja... a ni reći o
tome kada će i da li će, treći biti iskorišćen. Ako je sabotera
izdalo strpljenje, mogao bi da odluči da napadne dvaput u
toku jedne noći. Telefon je zvonio desetak puta pre nego
što je prekinula vezu i rešila da ga pozove u kancelariju. Ni
tamo se niko nije javljao. ˝Sigurno je još na gradilištu.˝
Džon je prepisao poruku. Kada je završio, pružio joj je
notes u kome ju je ona zapisala, a zatim je pogledao na
sat. ˝Ponoć. Već je nedelja.˝
˝‘Nedelja je opasna’˝, prošaputala je zureći u poruku.
˝‘Naredni dani su kritični’.˝ Kako je čovek koji je prodao
uređaje mogao znati kako će ih njegov kupac upotrebiti? I
kada? I zašto nas je upozorio?˝
˝Ne znam. Ali ne smemo zanemariti nijedno
upozorenje, od koga god da dolazi i koji god da je razlog za
to.˝
170
 ˝Moram da vidim Ijana˝, rekla je Mišel. Mislila je o
poruci, ali ne samo o njoj. Kratki trenuci koje su proveli na
terasi samo su pojačali njenu želju za njim i proganjalo ju
je saznanje da ako se nešto desi nekome od njih, on nikada
neće saznati za njihovo dete.
Džon ju je pogledao, a zatim podigao slušalicu i pozvao
taksi. ˝Ne želim da ti voziš˝, rekao je kad je prekinuo vezu.
˝Ako taj kreten može da raznese liftove, može i automobil;
ne ulazi u svoja kola dok ih ne proverim. I idi stepenicama
u Ijanovoj zgradi.˝ Zastao je, a zatim dodao: ˝Ne brini ako
se ne vratiš do jutra. Smisliću već nešto da kažem tati.˝
Izdigla se na prste i poljubila brata u obraz, a zatim
ozbiljno rekla: ˝Mrzim sve te laži.˝
˝Bolje je tako˝, skrenuo joj je pažnju Džon. ˝Za sada.
Sem toga, tata možda i neće pitati gde si. Reći ću mu za
sabotažu kod Stjuartovih i pitaću ga ko li bi to mogao da
uradi, pošto mi nismo. Ispitaću ga da mi kaže sve ostalo
što zna. Možda ću konačno uspeti da doprem do njega,
barem malo.˝
˝Curi nam vreme.˝
˝.Znam.˝
Nakon nekoliko minuta Mišel je sedela u taksiju i prvi
put se zapitala da li ih možda neko posmatra i prati.
Uveravala je sebe da je to paranoično, ali nakon svega što
se desilo znala je da možda i nije.
Oko tebe su znani sukobi i događaji, ali i oni za koje se
ne zna.
Čudno je kako se živo sećala reči proročice. Kao da su
joj bile urezane u pamćenje i pojavljivale se same, sasvim
neočekivano, kao da nije imala nikakvu kontrolu. Više
puta je pokušavala da se seti svega što joj je rečeno, ali kad
bi se usredsredila da se seti javljale su joj se samo
nepovezane reci i beznačajne fraze; ali kad je najmanje

171
očekivala, poput šapata, rečenice su tiho odzvanjale u
njenoj glavi.
Nije verovala ni u proročanstva niti u predskazanja;
nije verovala ni u vidovnjake niti u sudbinu. Ali nije mogla
da se otrgne neprijatnom osećaju da je postojala nekakva
povezanost, da su događaji pažljivo osmišljeni sa nekim
ciljem i svrhom. Najčudniji od svega bio je utisak koji je
imala - da nije samo jedna ruka umešana u niz dešavanja.
Osećala se poput figure na šahovskoj tabli koja je
učestvovala u tuđoj bici, pomerana tuđom rukom, taktički.
Obuzeta neprijatnim mislima stigla je taksijem ispred
zgrade u kojoj je živeo Ijan. Platila je taksisti, izašla i čvršće
obavila kaput oko sebe naterana silinom snažnog vetra.
Požurila je do zgrade i zaputila se pravo ka obezbeđenju.
˝Je li gospodin Stjuart ovde?˝, pitala je istog onog
čoveka kog je srela i pre nekoliko nedelja kada je prvi i
jedini put došla kod Ijana.
˝Nije, gospođo. Ali rekao je da Vi možete gore u svako
doba.˝
Mišel je pogledala liftove, a zatim obližnja vrata koja su
vodila ka stepenicama. Nakon kraćeg premišljanja izvadila
je iz tašne olovku i notes, iscepala papir i napisala nešto.
˝Ja idem gore˝, rekla je čuvaru, a zatim mu pružila
papir sa porukom. ˝Hoćete li mu ovo dati čim se pojavi,
molim Vas?˝
˝U redu, gospođo.˝ Čuvar je delovao nezainteresovano,
uzeo je cedulju i nije rekao ništa kad je Mišel pošla
stepenicama umesto liftom. Ipak, nadala se da čovek
savesnije obavlja posao nego što se čini, ili je Ijan bio
odgovoran zbog potpunog odsustva radoznalosti i
sumnjičavosti čuvara kada je ona bila u pitanju.
Ijanov stan se nalazio na osmom spratu, ali Mišel nije
obraćala pažnju na zamor. Ušla je u njegov stan

172
shvativši tek kad se našla iza vrata, da je i na bravu mogao
biti prikačen eksploziv. Bio je to neprijatan zaključak.
Svukla je kaput i ostavila ga na kauču zajedno sa
tašnom. Nervozno je šetala po urednoj dnevnoj sobi. Prvi
put kad je bila ovde jedva da je primetila kako Ijanov stan
izgleda, sva njena pažnja bila je usmerena na njega i
osećanja koja su ih spajala. Sada je
razgledala, pokušavajući da ne brine jer nije bio ovde.
Što je više razgledala, bivala je sve smirenija. Našla je
veze. Ono što ih je spajalo. Na njegovim policama pronašla
je mnoštvo svojih omiljenih knjiga, omiljenu muziku među
njegovom kolekcijom ploča, na zidovima slike njenih
omiljenih umetnika. Nameštaj je bio u boji i dezenu koji bi
i sama izabrala, stan nije bio prenatrpan njime, već
prostran, baš kako joj se dopadalo.
Konačno je sela na udoban kauč, izula cipele i
sklupčala se, spustivši glavu na jastuk. Više nije imala
snage da razmišlja. Strah ju je napuštao, a kako se
smirivala lagano je tonula u san.
Isprva nije bila sigurna da li sanja, jer zašto bi, zaboga,
sanjala starca koji je stajao ispred šatora proročice na
Martiniku? Ali to mora da je san jer je znala da je zaspala,
a on sigurno ne bi mogao biti ovde u stanu iako ga je jasno
videla kad se pojavio iz mračnog ćoška sobe i stao pored
nje posmatrajući je nežnim pogledom.
Nađi hrabrosti, dete. Skoro je sve gotovo.
Htela je da ga pita ko je i zašto je bio tu, ali jedan deo
nje je znao odgovore iako ih nije čuo. On je bio
ruka sudbine, shvatila je, i to prijatnija i saosećajnija nego
što se nadala, više vodič nego gonič. Bio je svetlo i tama,
jin i jang, kreativan i predusretljiv, neobičan i običan, bio
je dvostruka sila povezana samo krhkom niti koja je
tražila celinu, borila se za harmoniju, za ljubav.
˝Jesi li to ti?˝, pitala je ili je pomislila da je pitala.
173
 ˝Kako to poetski zvuči kad ti kažeš!˝ Zabavljao se, ali
ljubazno i sa razumevanjem. ˝Ja sam Fortjun (sudbina),
dete. Kocka, karta, račvanje puta.˝
Da li nam ti ovo radiš?
Ja samo posmatram. I pokušavam da pomognem. Sad
imaš sve delove slagalice. Odgovori su ti nadohvat ruke.˝
Osvrnuo se kao da mu je neko privukao pažnju, a zatim ju
je ponovo pogledao i nežno se osmehnuo. ˝Hrabrost˝,
ponovio je.
Mišel je otvorila oči osećajući kako joj srce snažno
udara kad se podigla. Pogled na Ijanov sat rekao joj je da
nije prošlo ni sat vremena. Oprezno se osvrnula oko sebe.
Nije bilo nikoga. Soba je bila prazna. Bio je to samo san,
naravno, projekcija njene podsvesti i nemirnih misli o
sudbini. Odahnula je sa olakšanjem, ali nije mogla da
odagna osećaj da je neko prisutan, nije mogla da se otme
utisku da je on bio ovde; taj čudni starac došao joj je usred
noći jer je nekako znao da je bila na kraju snage i da joj je
potrebno ohrabrenje.
Od svih strašnih i nepodnošljivih ideja...
˝Mišel?˝
Nije čula kad je došao, ali skočila je na zvuk njegovog
glasa i požurila da ga vidi. Snažno ju je zagrlio i podigao je
od zemlje.
˝Toliko sam brinula za tebe˝, prošaputala je. ˝Kupio je
tri uređaja, Ijane. Još jedan nije upotrebio.˝
˝Tri? Jesi li sigurna?˝
˝Stiv je noćas dobio poruku od čoveka koji ih prodaje i
pozvao me je na kućni broj telefona...˝
˝Polako˝, smirivao ju je Ijan, spustio je i nežno poljubio.
Drhtala je, bila je uplašena do srži, a on nije mogao da je
gleda takvu. Čak i dijamant bi se mogao slomiti ako ga

174
pogodiš u pravu tačku, a Mišel je već mnogo toga preturila
preko glave.
Poveo ju je do kauča i seo, povukavši je u krilo.
˝Umorna si. Odmori se malo˝, prošaputao je u
topao, taman oblak njene kose. ˝Prebrodićemo ovo,
draga, obećavam.˝
Privila se uz njega i rekla: ˝Noćas me je odjednom sve
sustiglo, svesna sam da svašta može da se desi. Kada sam
čula poruku, zvučala mi je besmisleno, ali morala sam da
ti kažem. Džon je pozvao taksi jer hoće da proveri moj
automobil, rekao mi je da se kod tebe ne penjem liftom...˝
Mišel je zastala i duboko uzdahnula, pokušavajući da
obuzda emocije koje su navirale. Ali nije uspela. Prvi put
je osetila da je sasvim iscrpljena, napeta od prevelike brige
i straha koji su se u njoj dugo sakupljali, ali nisu joj bili
potrebni odmor i san. Bilo joj je potrebno da bude
sa muškarcem koga voli, samo da bude sa njim; morala
je da nađe snagu u sigurnosti njihovih osećanja.
Mišel je podigla glavu sa njegovog ramena i pogledala
njegove prelepe, tople oči. Srce joj je toliko jako tuklo da je
mislila da će ispasti iz grudi. ˝Ne treba mi odmor˝,
prošaputala je, ˝Trebaš mi ti.˝
Ijan ju je nežno pomilovao po obrazu, a zatim mu je
ruka skliznula preko njenog vrata ispod nežne
punoće njene kose. Poljubio ju je. Nežnost je naglo nestala
pošto se nije potrudila da sakrije svoju snažnu želju.
Usne su joj se otvarale pod njegovim, ruke su milovale
njegov vrat dok se nemirno pomerala u njegovom krilu.
Njegova briga za nju izazvala je u njemu nežnost pre
nego želju, ali kao i uvek njena iskrena želja odmah bi u
njemu zapalila strast. Dugo je prošlo; bez obzira
na neodložne brige i opasnosti koje su ih okruživale,
sada kada su bili zajedno sve ostalo je bilo manje važno.

175
 Poneo ju je u spavaću sobu. Oboje su bili ranjeni i
slomljeni kako bi sebi dozvolili strpljivost, suviše željni
jedno drugog da bi lagano uživali. Odbacili su odeću u
tihoj sobi obasjanoj svetlošću lampe i zajedno pali na
krevet.
˝Voli me˝ prošaputala je dok je drhtala pod njegovim
dodirima, gorela od želje, sasvim predana potrebi da mu
pripadne. Vreme koje su proveli razdvojeni samo je
osnažilo njihovu strast koja se sada oslobađala u punoj
snazi i sjaju.
Šaputao joj je nerazgovetne reči ljubavi, ruke su mu
drhtale dok ju je dodirivao, a kada su se spojili u snažnoj
vatri strasti, oboma je zastao dah.
Mišel je u njegovom naručju sasvim izgubila kontrolu,
ali nije marila. Zadovoljstvo je bilo toliko snažno, imala je
osećaj da je uronila u bazen prm neverovatnih senzacija,
u spiralni tobogan koji se sve više stezao oko nje sve dok
joj nije ponestao dah; nije mogla da zaustavi uzdahe koji
su nekontrolisano izlazili iz nje, nije mogla ništa osim da
se divlje privije uz njega i prepusti se čulima.

176
 IX

˝Možeš li da ostaneš?˝, tiho ju je upitao Ijan. ˝Mogu.˝

Ostala bi čak i da ne može, jer joj je tako očajnički bilo
potrebno da bude sa njim da ne bi mogla da ga ostavi.
˝Džon će ujutru odmah razgovarati sa tatom, pa on
verovatno neće ni primetiti da me nema. Ako i primeti,
Džon je obećao da će me pokrivati.˝
˝Tvoj brat počinje da mi se dopada.˝
˝I mene je zaista iznenadio˝, priznala je Mišel. ˝Mislim
da je shvatio koliko trenutno želim da budem sa tobom.
Brine kako sve ovo podnosim.˝
˝Suviše si mršava˝, prošaputao je Ijan dok je prstima
prelazio preko njenih nežnih rebara.
Ležali su jedno pored drugog. On je bio podbočen o
lakat i posmatrao je. Mišel je lagano otvorila oči i pogledala
ga. Bila je opuštena i osećala se jačom i sigurnijom za
razliku od prethodnih nedelja. Uhvatila ga je za ruku i
spustila je na donji deo svog stomaka. ˝Neću biti još dugo˝,
rekla je nežno.
Lice mu je prebledelo, a oči potamnele dok je
posmatrao njihove spojene ruke na njenom stomaku.
Lagano, skoro sa strahopoštovanjem, milovao je njen
stomak kao da traži znake koji još nekoliko meseci neće
biti vidljivi.
˝Jesi li sigurna?˝, uzbuđeno ju je upitao.
˝Jesam. Smeta li ti?˝ Pomno je posmatrala njegovo lice,
sigurna u njegov odgovor, ali joj je ipak bila potrebna
potvrda, kao što je potrebna svakoj ženi u takvom
177
trenutku. I našla je kada ju je pogledao u oči. Pogled mu
je bio nežan i dirljiv.
˝Mišel...˝ Poljubio je toplo i nežno. Bio je to poljubac
pun ljubavi i čistog muškog ponosa.
Razumela je njegova osećanja i tiho se nasmejala,
zagrlivši ga oko vrata. ˝Zar nisi mogao da pretpostaviš?˝,
pitala ga je.
Privio ju je bliže, ˝Nisam. Rekla si da postoji velika
šansa, ali to je bilo pre nekoliko nedelja.˝
˝Tačno sam pretpostavila˝, rekla je Mišel, ˝da su ona
dvadeset četiri časa koja smo zajedno proveli na Martiniku
bila savršeno vreme da ostanem u drugom stanju.
Zapravo, bio je to jedini period u mesecu kada sam mogla
da zatrudnim. Moj lekar mi je jednom prilikom rekao da
kao metod kontracepcije ne preporučuje oslanjanje na
plodne dane jer je nesigurno, ali za mene bi to bilo efikasno
koliko i pilula, zna se tačno u dan.˝ Iznenada se uozbiljivši,
Mišel je dodala: ˝Nije bilo smišljeno i namerno, Ijane.
Nadam se da to znaš.˝
Veoma ozbiljno, kazao je: ˝Bilo nas je dvoje, sećaš se?
Ja sam podjednako odgovoran što nisam preduzeo mere
predostrožnosti. U stvari, kada si mi rekla da je možda
moguće da se desilo, pitao sam se jesam li podsvesno to
možda i želeo. Sada sam siguran. Volim te, Mišel Logan! I
zaista mnogo želim naše dete!˝ Mišel je nakratko uživala u
sreći i toplini koje su ih oboje obuzele i sa velikim naporom
je iznela ono sa čim je oboje trebalo da se suoče. Još nije
bilo gotovo i sve dok bude mogla da uživa sa Ijanom samo
u ukradenim trenucima neće moći da bude mirna.
˝Moraš da vidiš tu poruku˝, prošaputala je. ˝Upozorava
da opasnost vreba u nedelju. I navodi da je naredna
nedelja kritična. Cedulja na kojoj sam je napisala nalazi se
u mojoj tašni.˝

178
 ˝Idem da je donesem˝, rekao je Ijan i nevoljno ustao sa
kreveta.
Namestila je jastuke, podigla se i pokrila. Teško da će
ijedno od njih dvoje zaspati do jutra. Pa možda ni tada.
Iako ju je prethodna nedelja iscrpela, trenuci provedeni s
Ijanom dah su joj snagu i energiju koje su joj bile potrebne.
Sem toga, vreme koje su provodili zajedno bilo je suviše
dragoceno da bi ga proveli spavajući, zaključila je.
Dok je čekala Ijana da se vrati, setila se neobičnog sna
koji je usnila i namrštila se zbog onoga što je u njemu čula.
Da li to njena podsvest pokušava da joj poruči da su svi
delovi slagalice već poznati? Pretpostavljala je da je to
jedino objašnjenje, ali ju je i dalje zbunjivalo što se njena
podsvest javila u obliku tog neobičnog starca koga je videla
samo jednom, pre nekoliko nedelja, ispred šatora proročice
na Martiniku.
Proročica... Ja sam Fortjun (sudbina).
Pa, na kraju krajeva, možda sve i ima smisla.
Nekakvog. Zažmurila je i još jednom pokušala da se seti
onoga što joj je proročica rekla, ali sve su to bile
nepovezane fraze. Dve staze... na obema čeka
tragedija... posejano seme... gorki plodovi... ne može se
promeniti ono što mora biti... istina koju osećaš...
Otvorila je oči i namrštila se, ponovo rekavši sebi da je
besmisleno da traži odgovore u beznačajnim recima
samozvane proročice.
Kocka, karta, račvanje puta.
Dvadeset šest godina je živela spokojno, pomislila je
Mišel uz dozu buntovništva, a odjednom je okružuju tolike
opasnosti i tajne. Proroci, neprijatelji bez lica, misteriozne
poruke.
˝Zašto si se namrštila?˝, pitao ju je Ijan kad je ušao u
sobu.

179
 ˝Jer ništa nema smisla.˝ Pogledala ga je, a on nije
mogao da se ne nasmeje. ˝Ako smem da primetim, nema
razloga da se mrštiš kada ti nag muškarac u tri ujutru
donese doručak u krevet. Mogao bih da se naviknem na
ovo.˝
Spustio je težak poslužavnik na krevet i zavukao se
pored nje. Na poslužavniku je bilo sira, krekera,
svežeg voća i raznih drugih grickalica, kao i dve čaše
mleka. Ijan joj je pružio jednu čašu.
˝Umirem od gladi, a primetio sam i da ti nisi mnogo jela
na zabavi. I nemoj mi reći da te tvoj lekar nije prekorio zato
što si smršala.˝
˝Uzgred je to spomenuo˝, kazala je Mišel.
˝Sigurno.˝
Mišel je spas potražila u mleku i namrštila se posle
prvog gutljaja. ˝Nikad ovo nisam volela.˝
˝Pij˝, rekao je Ijan i stavio joj kreker u usta pre nego što
je stigla da se pobuni.
Nasmejala se, ali prijala joj je njegova brižnost. Prvi put
nakon dužeg vremena postala je svesna da je gladna. Dok
su jeli on se namrštio čitajući čudnu poruku koju je
zapisala.
˝Zvuči paranoično˝, kazala je nakon nekoliko minuta,
ali, šta misliš, da li bi to moglo biti nekakvo lukavstvo, trik
kojim pokušava da nas zavara onaj koga tražimo? Ili je moj
zaključak pogrešan?˝
Ijan je zatreptao, a zatim klimnuo glavom. ˝Gde ima
dima ima i vatre.˝
˝Istina je.˝
˝Najjednostavnije objašnjenje je uglavnom ono koje je
tačno˝, rekao je zamišljeno. ˝Teško je poverovati da će nas
upozoriti onaj ko pokušava da nam naudi. Tako bismo
postali oprezni. Istovremeno, ne verujem da bi sumnjiv tip

180
koji prodaje tajmere nama poslao poruku te sadržine -
očigledno je upućena lično tebi.˝
˝To mi nimalo nije jasno˝, prošaputala je, grickajući
jabuku koju je Ijan oljuštio i iseckao. ˝Stiv se kune da nije
spomenuo nijednu ženu, čak nikada nije rekao da traži
informacije za nekog drugog.˝
Ijan je posmatrao poruku. ˝Kupac nije nepoznat˝,
polako je čitao. ˝Nije nepoznat prodavcu ili nama? ‘Nedelja
je opasna. Naredni dani su kritični. Samo oni mogu da ga
zaustave.’˝
˝Čudno, je l’ da?˝ Mučilo ju je nešto drugo u vezi s
porukom, a nije mogla da shvati šta je u pitanju. Rečenice
su bile pogrešne, mislila je, navodile su je na pogrešan put
ili joj je promicala suština.
˝Šta Džon misli?˝
˝Da ne smemo da se oglušimo ni o jedno upozorenje,
koliko god da je enigmatično i od koga god da dolazi.˝
˝U pravu je. Sutra svi moramo biti posebno oprezni i
moramo otkriti zašto je naredna nedelja kritična.˝ Mišel ga
je zabrinuto pogledala. ˝Kako možemo biti oprezniji nego
što jesmo? Kako da se zaštitimo od nekog luđaka koji
podmeće eksploziv? Verovali ovoj poruci ili ne, moramo
ozbiljno da shvatimo činjenicu da postoji još jedan uređaj
koji još nije iskorišćen. To što smo bili oprezni i imali dobro
obezbeđenje, do sada ga nije sprečilo u njegovim
namerama; mogao bi da postavi eksploziv bilo gde.˝
˝Ono što možemo da učinimo jeste da se držimo podalje
od liftova i vozimo taksijem.˝ Ijan je odmahnuo glavom.
˝Ali, zašto baš liftovi? Prvo onaj na građevini tvoje porodice,
a zatim sinoć na našoj građevini. Ako je samo želeo da
suzbije konkurenciju - ili da učini da tako izgleda - zašto
je birao liftove kao metu?˝
Mišel je dugo slušala o građevinskim poslovima i
shvatila je šta želi da kaže. ˝Jeste čudno˝, polako se složila.
181
˝Ima stotinu drugih stvari koje je mogao da uradi. Da
sabotira strujnu mrežu, ventilaciju, vodovod - za sve to bi
bilo potrebno mnogo više vremena i novca da se sanira, a
šteta bi bila veća.˝
˝Nešto nam izmiče˝, rekao je Ijan . ˝Ne znam šta, ali
negde postoji ključ. Sinoć sam pitao oca da li on i tvoj otac
imaju nekog zajedničkog neprijatelja...˝ Mišel iznenada
obli ledeni znoj. ˝To je to˝, disanje joj je postalo
neuravnoteženo dok se sećala reči: ˝‘Čak i sada, seme
sejano decenijama pre, raste noseći tamne i gorke
plodove.’ Decenijama pre.˝
˝Jedno od predskazanja vidovite proročice?˝, pitao je
Ijan, pretpostavljajući po citatu.
˝Da. Sada ima smisla. Ijane, i ti znaš istoriju naših
porodica podjednako dobro koliko i ja.˝
˝Verovatno. I?˝
˝U svakoj generaciji mržnja je nasleđivana, bilo je to
više porodično nasleđe nego lični sukob. Ali nekako je uvek
postajao ličan. Tako se i neprijateljstvo održavalo, svaka
generacija je nalazila svoje razloge za mržnju. Je li tako?˝
˝Jeste, koliko se sećam. Sve dok mi nismo došli na red.˝
Srećna jer ju je igra sudbine dovela na daleko ostrvo u
periodu kada je i Ijan bio na njemu, sagla se i poljubila ga.
˝Drago mi je što se mi slažemo.˝
˝I meni˝, prošaputao je i nežno je pomilovao po obrazu.
Mišel je mislila o manje prijatnim stvarima. ˝Ali pre nas
- tačnije pre trideset pet godina - nešto se desilo između
naših očeva. Mogu da se zakunem da do tada jedan prema
drugom nisu osećali lični animozitet, da bi nakon toga
počeli da se mrze.˝
˝Znaš li šta se desilo?˝
˝Čula sam deo priče od Džona, ali verujem da je ni on
ne zna celu. Bio si u pravu, u pitanju je žena. Naši su se

182
očevi zaljubili u istu ženu. Ne znam šta se dešavalo posle
toga. Bila je neko vreme sa tatom, a zatim mu je rekla da
se zaljubila u tvog oca i otišla kod njega. Ali nešto se desilo;
Džon mi je rekao da je došlo do nekakvog sukoba i da ona
na kraju nije ostala ni sa jednim od njih dvojice.˝
Ijan se naslonio na jastuke i namrštio. ˝Misliš da bi ta
žena mogla da stoji iza sabotaže?˝
Mišel je uzdahnula. ˝Mislim da bi najbolje bilo da
saznamo šta se desilo sa njom. Možda su joj naši očevi dali
razlog za mržnju. Možda je sve ovo što se dešava... osveta.˝
Nakon dužeg ćutanja, Ijan je rekao: ˝Izvući ću priču od
tate. Imam osećaj da će biti spremniji na razgovor od tvog
oca. Sem toga, tata zna za nas.˝
˝Zna?˝ Pomalo uplašeno je dodala: ˝Kako je to primio?˝
˝I ne tako loše, kad se sve uzme u obzir.˝ Osmehnuo joj
se. ˝Nije bio oduševljen, ali nije se protivio.˝ Mišel je
ozbiljnim glasom rekla: ˝Onda prolazimo mnogo bolje nego
što bih ikada mogla da očekujem. Tvoj otac i moj brat su
prešli preko šoka. Ako Džon ujutru uspe da dopre do
tate...˝
Ijan je pogledao na sat koji je stajao na noćnom
ormariću. ˝Već je jutro.˝ Uzeo je poslužavnik i spustio ga
na pod. ˝Moraš da se odmoriš.˝
Mišel se privila uz njega, ali kad se izvio da ugasi
lampu, kazala mu je: ˝Nisam baš toliko umorna.˝ Kroz
zavese je ulazilo taman toliko svetlosti da primeti kako se
njene oči, poput mačjih, cakle u mraku. ˝Nisi?˝
˝Nisam. Možda zbog mleka.˝
Shvatio je da njegove ruke miluju njeno krhko telo, a
belina njenog vrata već je privukla njegove usne. Promuklo
je promrmljao: ˝Još na početku sam rekao da me toliko
izluđuješ da čak zaboravljam svoje dobre namere.˝

183
 ˝Koje dobre namere?˝ prošaputala je, ali je nije
zanimao odgovor.
˝Da te pustim da odmaraš, draga.˝ Odmakao je glavu i
zagledao se u njene oči koje su plamtele od strasti.
Mišel mu je obavila ruke oko vrata i poljubila ga.
˝Kasnije ću spavati˝, nežno je obećala.

***
Bilo je kasno kad se probudila. Mišel je to znala i pre
nego što je otvorila oči. Takođe je znala da se probudila
preko volje i trebalo joj je nekoliko trenutaka da shvati da
je telefon zaista zvonio. Ležala je glave oslonjene na Ijanovo
rame i pospano slušala dok je razgovarao, ne progovorivši
sve dok se nije pomerio da spusti slušalicu na bazu koja je
stajala na noćnom stoćiću.
˝Edip˝, prošaputala je. Jastuk joj se pomerio kad je Ijan
ustao.
˝Molim?˝
˝Ili Elektra. Komplikovano je. Psihologija.˝ Podigla je
glavu i pogledala ga. ˝Ne, to je odnos između roditelja i
dece. A šta je primer za odnos između braće i sestara?˝
˝Pojma nemam˝, iskreno je rekao Ijan. ˝Ne znam o
čemu pričaš, a ne znam ni kakav je odnos između braće i
sestara pošto sam jedinac.˝
Mišel se izdigla i kazala mu na šta je mislila. ˝Moj brat
zove mog ljubavnika u čijem krevetu ja ležim. To mi je
pokrenulo voz misli.˝ Razmislila je, pa je veselo dodala: ˝Ali
voz je iskočio iz šina.˝
Ijan se nasmejao. Podigao je glavu sa jastuka i poljubio
je. ˝Zanimljiva si kad se probudiš, znaš? Kad si se jednom
probudila na Martiniku sećam se da si rekla: ‘Nemam

184
nijednu plavu, koristim crvene.’ Kad sam te pitao o čemu
pričaš rekla si o Pikasu.˝
Namrštila se. ˝Zašto li sam to rekla? Obično za sve što
kažem postoji neki razlog.˝
˝Kao za Edipa?˝
˝Verovatno. To je bio Džon, je li?˝
˝Jeste. Ako i jeste bratski ljubomoran, ništa nije
pokazao. Rekao sam mu da ti je palo na pamet da je sve
možda počelo pre trideset pet godina i da ću ja zvati svog
oca da ga pitam šta se desilo. Rekao je da kada budemo
imali ime, moći ćemo da joj uđemo u trag. Njegov jutrošnji
razgovor izgleda nije prošao slavno, jer je vaš otac besno
izjurio iz kuće. Rekao je i da otac nije primetio da si
odsutna i da treba svi da porazgovaramo o situaciji. Sa tim
se svakako slažem. On će stići ovamo za jedan sat.˝
Mišel je pogledala na sat. ˝Jedanaest. Gladna sam iako
smo jeli u sitne sate. Možemo li da jedemo
dok razgovaramo?˝
Ijan je završavao sa spremanjem doručka kad je Mišel
krenula da otvori vrata Džonu. Grickala je vruć francuski
hleb i na iznenađen pogled svog brata odgovorila: ˝Za sve
je Ijan kriv, on me tera da jedem.˝
˝Smem li da te pitam šta ti to znači?˝, pitao ju je Džon
radoznalo se osvrćući po stanu.
˝Apetit. Ijan me je naterao da jedem u tri ujutru i
izgleda da je probudio moj apetit. Prvi put posle nekoliko
nedelja osećam glad. Dođi u kuhinju: ručak je skoro gotov.
Jesi li jeo nešto?˝ glas joj je bio veselog tona jer je bila
svesna da je njenom bratu pomalo neprijatno i trudila se
da mu olakša situaciju.
˝Ništa od doručka.˝ Džon je pošao za njom u prostranu
i odlično opremljenu kuhinju. Raspoloženje mu se
popravilo kada je za šporetom ugledao Ijana kako vešto
sprema špagete. Na kuhinjskom elementu pored njega
185
stajalo je oprano povrće za salatu koje je Mišel nastavila
da secka kad je pojela parče hleba.
Ijan ga je pogledao i samo rekao: ˝Kafa je pored Mišel,
a vino na stolu. Izvoli, posluži se.˝
Džon se odlučio za vino, zatim je seo za sto i u tišini ih
posmatrao. Iako ništa nije rekao, u prostoriji nije vladala
nema tišina, jer su Mišel i Ijan bili usred živog razgovora
koji se ticao njegovih kulinarskih veština - i manjka njenih.
Dok ih je slušao i posmatrao, Džon je osetio trunku zavisti.
Bili su toliko bliski i savršeno su dopunjavali jedno drugo.
Bili su zabrinuti koliko i Džon zbog situacije u kojoj su
se našli, a opet, nekako su bili i mirni kao da im je ljubav
koju su osećali jedno prema drugom pružala nekakav štit.
Džona su napustile i poslednje sumnje u njihovu vezu i
osećao je samo nešto nalik strahopoštovanju jer uprkos
svim generacijama koje su se smenjivale pet stotina godina
pre njih, njih dvoje su ipak pronašli jedno drugo.
Nakon nekoliko minuta Mišel je nesvesno citirala misli
svog brata dok je nazdravljala kad su seli da ručaju. ˝Za
sudbinu˝, rekla je i podigla čašu.
Dva muškarca su spremno kucnula čaše o njenu, a
Ijan je rekao: ˝Misliš li još uvek na proročicu?˝
˝Zaboga, mnogo toga je pogodila.˝ Dok su ručali Mišel
je ispričala Džonu o svojoj poseti proročici dok je bila na
Martiniku i kako ju je nešto iz njene priče navelo da se seti
događaja koji su se odigrali pre trideset pet godina.
˝U ovoj situaciji˝, kazao je Džon, ˝i ja bih isto pomislio.
Mada, jeste dug period čekanja na osvetu.˝
˝Možda je trebalo vremena da se isplanira. I
skupi novac. Ovo je nekoga skupo koštalo.˝
Ijan je klimnuo glavom. ˝Pošto smo eliminisali poslovne
konkurente, sukob postaje lične prirode. Naši očevi se ne
podnose otkad znamo za sebe, ali ako je ta mržnja

186
povredila nekog trećeg tu treba da tražimo zajedničkog
neprijatelja.˝
Džon ga je pogledao. ˝Jesi li razgovarao sa ocem o
tome?˝
˝Nisam.˝ Ijan je pogledao na sat, zatim je odgurnuo
stolicu i ustao. ˝Sad ću da ga pozovem.˝ Otišao je u dnevnu
sobu da učini ono što je rekao.
Pomalo se iznenadio kad njegov otac nije želeo da
razgovara na tu temu. Koliko god da ga je
ubeđivao, nagovarao, raspravljao se sa njim, Ijan ništa nije
mogao da izvuče od oca osim imena te žene i činjenice da
je napustila Atlantu.
˝Izgleda da smo nanjušili nešto˝, rekao je Džonu i Mišel
kad se vratio u kuhinju. ˝Tata ni za živu glavu o tome neće
da razgovara. Imao sam osećaj da mu klještima čupam ime
te žene iz grla.˝
˝Ali saznao si ga?˝, upitala je Mišel.
˝S teškom mukom. Zvala se Helena Gordon i napustila
je Atlantu u junu pre tačno trideset pet godina.˝
˝Zna li se kuda je otišla?˝, pitao se Džon.
˝Ne tačno. Tata je nagovestio da bi mogla biti negde na
Zapadnoj obali. Slučajnost, zar ne?˝
Pogledali su se, a zatim je Ijan upitao Mišel: ˝Šta misliš,
možeš li da joj uđeš u trag?˝
˝Kad bih imala vremena, mislim da bih mogla. Vozačka
dozvola, broj socijalnog osiguranja - mnogi imaju i jedno i
drugo. Ako nije promenila ime ili pokušala da zavara trag
na neki drugi način. Ali morala bih da upotrebim
kompjuter iz moje kancelarije.˝
˝Zgrada u kojoj se nalazi tvoja kancelarija nedeljom je
zaključana˝, primetio je Džon.
˝Obezbeđenje će me pustiti da uđem. Ne bi mi bilo prvi
put da radim za vikend.˝
187
 Ijan i Džon su se pogledali i Džon je rekao: ˝Onda idemo
svi.˝
Mišel se nije protivila. Zbog opasnosti koja im je svima
visila nad glavama, Mišel je znala da će neprestano brinuti
za Ijana i brata svaki put kad nisu pored nje. Više nego
ikada bila je svesna da im vreme ističe i uverena da će moći
da spreče tragediju ukoliko otkriju ko stoji iza napada na
obe porodice.
˝Gde je tata?˝, pitala je Džona dok su se taksijem vozili
ka njenoj kancelariji,
˝Tamo gde je i svake nedelje. Na terenu za golf.˝
Osetila je malo olakšanje. Znala je da izazivaju sudbinu
time što odlaze zajedno u centar grada jer ih je mnogo ljudi
poznavalo. Čak je i nedeljom u centru vladala gužva.
Izazivanje sudbine. Kao daje sudbina umešala prste u
sve događaje koji su se oko njih dešavali, pomislila je
Mišel. Ukoliko su u pravu u vezi sa događajima od pre
nekoliko decenija, biće da su na tragu -
staro neprijateljstvo se raspirivalo posle svakog novog
konflikta. Ipak, jedna porodica je dobila sina, a druga
ćerku približnih godina koji nisu bili zaraženi gorčinom i
mržnjom svojih porodica, a mogli su biti. Celog života su
se poznavali, sa distance, i neočekivano su se sreli u
dalekom raju daleko od svojih domova.
Šta bi bilo, pomislila je Mišel, da su se ona i Ijan
neočekivano sreli na nekom drugom mestu? I da li bi
nepoverenje i sumnja ugrozili ljubav koja se rodila među
njima?
Na kraju krajeva, je li to uopšte bila sudbina? Je li joj
bilo suđeno da zavoli Ijana i da sagradi most između dve
porodice koje su vekovima živele u neprijateljstvu?
Mišel je bila razumna žena, njeni stavovi bili su čvrsto
utemeljeni na realnosti. Ipak, uznemirilo ju je saznanje da
ih je samo niz slučajnosti doveo do tačke na kojoj su sada.
188
Da ona nije srela Ijana, da ga nije dovoljno zavolela da mu
veruje, da Džon nije barem razmotrio mogućnost da imaju
zajedničkog neprijatelja, da taj neprijatelj nije iskoristio
uređaje koji su još uvek novi na tržištu i kojima se nije lako
moglo ući u trag, da proročica nije dala tako precizna i
detaljna predviđanja koja su pomogla Mišel da sklopi
kockice...
Da nije... Da svega toga nije bilo, neprijateljstvo bi se
razbuktalo i postalo snažnije, verovatno bi došlo do nasilja
i destrukcije sa obe strane.
Mišel nije bila svesna svog dugog ćutanja sve dok joj
Ijan nije pomogao da izađe iz taksija ispred poslovne
zgrade u kojoj se nalazila njena kancelarija i nežno je
upitao: ˝Jesi li dobro?˝
Pogledala je u njega i u Džona kako stoje na trotoaru i
uspela da se osmehne. ˝Razmišljala sam o... uzrocima i
posledicama.˝
Ijan joj je stisnuo ruku kao da ju je razumeo, a zatim
je rekao: ˝Da ne bi bilo neželjenih posledica, bolje da se
sklonimo sa ulice.˝
Mišel se složila sa njim. Samo bi im falilo, sad kad je
sudbina radila za njih, da ih spazi neki novinar kako stoje
na tom ćošku i sve poveže.
Čuvar ih je pustio u zgradu. Nimalo ga nije iznenadio
Mišelin dolazak, kao što je i očekivala. Džona je poznavao,
a prihvatio je i Mišelino objašnjenje da im je Ijan potreban
radi nekakvog istraživanja.
Prećutno su krenuli ka stepenicama, umesto ka liftu,
mada to i nije predstavljalo veliki napor pošto se Mišelina
kancelarija nalazila na drugom spratu. Hodnik je bio pust
kad su kročili u njega, vrata kancelarija bila su zatvorena,
a na informativnom pultu u blizini liftova nije bilo nikoga.

189
 Mišel ih je povela ka svojoj kancelariji, izvadila ključeve
i pošla da otključa vrata. Kad je gurnula ključ u bravu,
zastala je kao ukopana.
˝Šta je bilo?˝, Ijan ju je istog trena upitao.
˝Vrata nisu zaključana, Džone, zar ih ja juče nisam
zaključala?˝
Džon je klimnuo glavom.
Ostavila je ključ u vratima i odmakla se. ˝Treba da
budemo oprezni.˝
˝Bez sumnje˝, rekao je ozbiljno Ijan. ˝Niko od nas neće
ući unutra dok ne budemo sigurni da je bezbedno.˝
Mišel je duboko uzdahnula, razmislila na trenutak, a
zatim rekla: ˝Nadzorne kamere. Ovuda.˝ Povela ih je niz
hodnik do informativnog pulta.
˝Imaš kameru u svojoj kancelariji?˝, pitao ju je Džon
dok je ulazila iza pulta. ˝Nisam primetio.˝
˝Nije ni trebalo da primetiš˝, kazala je Mišel. ˝Ovo je
osiguravajuća kuća, zar ne? Mi svojim klijentima koji se
kod nas osiguravaju preporučujemo video nadzor; što je
bolji sistem nadzora manje su nam šanse da budemo na
gubitku. Ova zgrada je puna kamera jer predsednik
kompanije smatra da treba da koristimo ono što
preporučujemo.˝
Pritisla je dugme na tastaturi koja se nalazila ispod
pulta i otvorio se video panel podeljen na male ekrane. Dva
muškarca su joj se pridružila kada je aktivirala kameru u
svojoj kancelariji tako što je pritisla drugo dugme.
Na ekranu se pojavila prazna kancelarija, a kamera je
bila mirna. Mišel je pritisla još nekoliko dugmića i kamera
je počela da se okreće snimajući sve uglove kancelarije.
Nekoliko minuta je pažljivo okretala kameru kako bi dobro
ispitala celu prostoriju, posebno vrata i zidove pored njih.
Konačno se uspravila i uzdahnula.

190
 ˝Ništa. Vrata su čista.˝
Ipak, Džon i Ijan su prvi ušli u kancelariju, ne
dozvolivši Mišel da se usprotivi. Mala prostorija delovala je
mirno, ali oba muškarca počela su metodično da je
istražuju. Nakon nekoliko trenutaka, Mišel je pomislila
kako su postali suviše paranoični i krenula ka svom stolu,
kada ju je zaustavio Ijanov ozbiljan glas od koga je osetila
jezu.
˝Mišel, skloni se odatle.˝
˝Šta je bilo?˝, prošaputala je.
Ijan je otvorio poslednju fioku njenog stola u kojoj je
držala fascikle sa dokumentima. ˝Još jedan od
onih prokletih tajmera. Sat pokazuje da je ostalo još
pet minuta. Bežimo odavde!˝
Srce je počelo tako brzo da joj udara da je osećala
pulsiranje u glavi, ali se naterala da trezveno razmišlja. Pet
minuta. Pet minuta može biti dosta vremena.
Moglo se desiti i da im nije ostalo vremena.
Staloženo je rekla: ˝Nemamo vremena da pozovemo
nekoga da deaktivira tajmer. Moraćemo to da uradimo
sami.˝
˝Sjajno˝, promrmljao je Džon koji se pridružio Ijanu i
bespomoćno posmatrao opasan uređaj.
˝Isti je kao onaj koji je ranije korišćen, prostudirala
sam dijagrame i specifikacije. Može da se deaktivira jedino
u trenutku kada tajmer otkuca nulu; možeš da ga baciš
kroz prozor, ali nećeš ga deaktivirati. Ja znam šta treba da
uradim.˝ Ijan ju je gledao pravo u oči, ali ona je obišla oko
stola i pridružila im se.
Ijan je ozbiljno rekao: ˝Kada ova stvar pokaže jedan
minut, odlazimo odavde - deaktivirali ga ili ne.˝
˝Slažem se˝, istog trena je rekao Džon.

191
 Mišel je dobro osmotrila tajmer i nesvesno odahnula od
olakšanja. ˝Isti je. Ali vidim samo tajmer, gde je eksploziv?˝
To je bilo najvažnije pitanje. Ukoliko je njihov neprijatelj
nabavio eksploziv savremen koliko i tajmer, bili su u
gadnoj nevolji. Ako je, s druge strane, bio u pitanju
dinamit ili plastični eksploziv, biće lako sprečiti eksploziju.
Ijan je pažljivo sklonio fascikle. Ugledali su dve tanke
crvene žice koje su išle ka leđima fioke i tu im se gubio
trag. Prstima je pratio žice, pazeći da ne izvuče fioku. ˝Na
zadnjem delu fioke su˝, rekao je. ˝Ne mogu da kažem kuda
odatle idu,˝
˝Ispod stola˝, nastavio je Džon koji je kleknuo i zavirio
ispod. Odmah zatim je dodao: ˝Ne vidim žice, suviše je
mračno. Ali postoji nešto u oba ćoška. Liči na plastiku.˝
Mišel je kazala: ˝Nađi žice i izvuci ih iz plastike; sve dok
tajmer nije priključen na eksploziv ništa ne može da se
desi.˝ Osim, naravno, ako ne postoji još nekakvo
iznenađenje. Bilo bi neozbiljno potceniti takvog
neprijatelja.
˝Tri minuta˝, kazao je Ijan.
Džon je napipavao ispod stola tražeći. ˝Evo jedne žice.
Gde je druga, dođavola? Stanite - tu je.˝ Izvukao je obe
crvene žice.
Na ekranu tajmera odbrojavanje se i dalje nastavljalo.
Džon je ustao, ostavio žice na bezbednoj udaljenosti od
plastike i otresao prašinu sa ruku. ˝Predlažem da
sačekamo napolju˝, rekao je neprirodno smireno.
˝Ne protivrečim˝, kazao je Ijan, uhvatio Mišel za ruku i
poveo je ka vratima.
Izabrali su ćošak koji je bio najudaljeniji od Mišeline
kancelarije - stepenice - i tu su čekali. Ijan je neprestano
gledao na sat. Kako su sekunde odmicale, Mišel se sve više
privijala uz njega. ˝Tri... dva... jedan... nula˝, prošaputao
je.
192
 Ništa nije poremetilo tišinu. Nakon pet minuta, poput
večnosti dugih, Ijan je uzdahnuo sa olakšanjem i snažno
zagrlio Mišel.
Džon je stajao leđima naslonjen o zid sa rukama u
džepovima. I njegovo lice je bilo bledo kao Mišelino i
Ijanovo. Pogledao je sestru i vrlo ljubazno rekao: ˝Više
nikada neću omalovažavati tvoj posao.˝
Mišel je drhtala naslonjena na Ijanove grudi, ali u tom
trenutku nije mogla da se ne nasmeje.
Nešto kasnije kada je plastični eksploziv uklonjen iz
njenog stola i odložen u sigurnu metalnu kutiju koju je
Mišel našla u magacinu, sedela je u svojoj stolici
i posmatrala Džona i Ijana kako ispituju tajmer.
˝Želeo bih da znam˝, rekao je Ijan, ˝kako je prokletnik
aktivirao tajmer. Izgleda da nije imao problema da uđe u
čuvanu zgradu, ali kako je znao kada treba da aktivira
eksploziv? Nije mogao znati hoćemo li se i kada pojaviti.˝
˝On nas posmatra˝, kazala im je Mišel. ˝Taj tajmer
može da se aktivira na daljinu. Trebalo je samo da
dođe ovamo i postavi eksploziv, a zatim da čeka ispred
da vidi kad uđemo u zgradu. Ili kad ja uđem.˝
Ijan se namrštio. ˝Misliš da se okomio upravo na tebe?˝
Uzdahnula je. ˝Mislim. Jer da nas je jurio sve troje,
onda bi očekivao da budemo zajedno, a to nema nikakvog
smisla.˝
˝Kako to misliš?˝, pitao je Džon.
˝Plan je očigledan - zavadi, pa vladaj. Od početka je
nameravao da navede Loganove i Stjuartove da se uhvate
za gušu. Pretpostavljam da je shvatio da smo se udružili i
da je rešio da nas ukloni sve troje. Međutim, verujem da
se sigurno zapitao zašto smo se udružili.˝
˝Ako je to slučaj˝, polako je kazao Ijan, ˝onda sigurno
zna za tebe i mene.˝

193
 ˝Dođavola!˝, rekao je Džon kad je shvatio.
Mišel je klimnula glavom. ˝Ako on to zna i ako hoće da
gurne tatu preko ivice, on ima savršeno oružje. Što bi se
mučio da nas digne u vazduh? Bilo bi dovoljno da kaže tati
za Ijana i mene, a zatim da se skloni i posmatra.˝
˝Ističe nam vreme˝, kazao je Ijan.
Mišel je uključila svoj kompjuter i posmatrala crni
ekran dok se mašina zagrevala. ˝Čak iako nije siguran za
nas dvoje˝, prošaputala je, ˝kad nas je video zajedno,
možda mu je to palo na pamet. I neće mu trebati dugo da
javi tati.˝
Mišel se bacila na posao. Sa tako malo informacija o
Helen Gordon istraživanje je išlo sporo, a veliki broj starih
dokumenata još uvek nije bio ubačen u kompjuterski
sistem. Mišel je obavila nekoliko telefonskih razgovora, ali
je morala da se ograniči samo na lične kontakte koje je
uspostavila tokom prethodnih nekoliko godina jer je bio
neradan dan. Jedan haker koji joj je bio dužan uslugu dao
joj je pristupnu šifru koja je bila tajna.
Negde oko četiri sata, Džon je otišao da kupi nešto da
pojedu i popiju. Mišel nije prestajala da radi ni dok je jela.
Muškarci su isprva tiho razgovarali, a zatim su se
usredsredili na informacije koje su počele da izlaze iz
njenog štampača. Mišel je tragala po svim izvorima kojih
je mogla da se seti, ali tek negde oko šest sati informacije
su počele da dobijaju smisao.
˝Imam broj kalifornijske vozačke dozvole. Helen
Gordon ima prebivalište u Los Anđelesu. Vozačka dozvola
je istekla pre deset godina, nije obnavljana, ali adresa je
više od trideset godina ista.˝ Mišel se namrštila i pogledala
ih.
˝Je li to ta Helen Gordon?˝ pitao je Džon. Već su našli
nekoliko žena sa tim imenom, ali su zaključili da nisu bile
osoba koju su tražili. Ijan, koji je proučavao spisak
194
studenata u Atlanti od pre trideset pet godina, iznenada je
upitao: ˝Koja je adresa?˝
Mišei je pogledala u ekran i pročitala.
˝Pun pogodak. Bila si u pravu, sigurno je došla ovamo
na studije. Studentkinja iz Los Anđelesa u periodu koji se
poklapa. Ispisala se u aprilu pre trideset pet godina. Nije
naveden razlog.˝
U narednih pola sata pronašli su još informacija koje
su um ukazale da su na pravom tragu. Međutim, kad je
Mišel pronašla lekarski izveštaj sa datumom od pre deset
godina, javila se mala sumnja da su pronašli ženu koju su
tražili.
Pročitala je informaciju na svom ekranu. Naslonila se
na stolicu, osetivši jezu. Pogledala je muškarce koji su
nestrpljivo čekali da im kaže šta je videla, a zatim
je ozbiljno rekla: ˝Helen Gordon je nastradala pre deset
godina nesrećnim slučajem. Popustile su sajle lifta.˝
˝Sad barem znamo zašto su liftovi u pitanju˝, rekao je
Ijan umorno. ˝Ali, ako je ona nastradala, ko se onda
okomio na nas? Muž? Potomci?˝
Mišel ga je dugo posmatrala, a zatim je konačno sve
povezala. ˝Zaboga...˝ Brzo je počela da kuca. Nakon što je
postavljeno pitanje, traženi odgovor je brzo
pronađen. Mišel nije mogla da veruje - mada je imalo
smisla.
˝Mišel?˝, Ijan ju je uplašeno pogledao. ˝Šta ti je?
Prebledela si.˝
˝Edip˝, rekla je tupo. ˝Trebalo je da znam. Samo jutros
nisam mogla da sklopim kockice.˝
Džon ju je zbunjeno gledao. ˝O čemu se radi?˝
˝O ljubavi sina prema majci, ljubomori prema ocu. Još
je gore ako je i ona bila ogorčena.˝ Mišel je duboko
uzdahnula, a zatim rekla: ˝Znamo da je Helen Gordon

195
otišla odavde u junu pre trideset pet godina. Šest meseci
kasnije - datuma koji će biti ovog ponedeljka - rodila je
sina. Nije bila udata; možda je zato svom sinu dala dva
prezimena. U njegovom izvodu iz matične knjige rođenih
piše Nikolas Gordon Saut.˝
˝Naš misteriozni kupac˝, rekao je Džon, a zatim je
shvatio da Mišel i Ijan misle nešto drugo. ˝Šta vam
je?˝, pitao je,
Mišel je tiho rekla: ˝Šest meseci kasnije, Džone. Tada
je rođen njen sin. Šest meseci nakon što je otišla
odavde, pošto je bila sa našim, ali i sa Ijanovim ocem.
Pitam se da li Gordon uopšte zna koje mu prezime
pripada?˝
Nakon duže pauze, Džon je rekao: ˝Hoćeš da kažeš da
možda imamo polubrata koji pokušava da nas uništi?˝
˝Može biti. A možda je Ijanov polubrat. Ne verujem da
je bila sa nekim trećim u to vreme. Jedan od naših očeva
je i otac njenog sina.˝
Džon je tiho opsovao.
˝A šta je sa Gordonom?˝, pitao je Ijan Mišel. ˝Možeš li
njemu da uđeš u trag? Mi još ne znamo ko je on.˝
Mišel se ponovo bacila na posao, primoravajući sebe da
se koncentriše jer nije imala izbora, odnosno alternativa je
bila suviše bolna. Ipak, nije mogla da ne misli kako su
predskazanja proročice bila precizna i tačna. Seme sejano
decenijama pre, raste noseći tamne i gorke plodove.
Jedini razlog što se sin Helen Gordon obrušio na obe
porodice jeste taj što mrzi i Stjuartove i Loganove. Mišel je
bila ubeđena da krv jedne od suprotstavljenih porodica
sigurno teče njegovim venama i da je u svojoj ogorčenosti
spreman da ih uništi obe.

196
 X

Nakon jednog sata Mišel je znala da je izgubila trag.

Nikolas Gordon Saut kao da je u zemlju propao pre deset
godina, nakon smrti svoje majke. Kuća u kojoj je Helen
živela do smrti je prodata, a njen sin je nestao. Ukoliko je
promenio ime to nije uradio zakonski u Kaliforniji; ukoliko
je bio zaposlen ili se prijavio institucijama, uradio je to pod
nekim drugim imenom.
˝Beskorisno je˝, konačno je rekla, naslonila se na
stolicu i lagano počela da masira svoj napeti vrat. ˝Kao da
je nestao sa lica zemlje.˝
˝Dosta je bilo˝, kazao je Ijan, prišao joj i podigao je da
ustane. ˝Premorena si. Radiš već satima.˝
Iznenada je na njenom stolu zazvonio telefon,
prekinuvši Ijana, a nju nateravši da se trgne. Nakon
nekoliko trenutaka podigla je slušalicu.
˝Halo?˝
˝Mišel, ovde Džeki. Džon mi je rekao da ćeš možda
raditi u nedelju, pa sam pomislila...˝
˝Džeki, šta nije u redu?˝ Njena prijateljica zvučala je
uznemireno i kao da je plakala.
˝Ja... malopre sam prošla pored tvoje kuće. Tvoj otac
je... nikada ga takvog nisam videla. Vikao je na Leonu i
rekao joj da pakuje tvoje stvari jer se ti više u tu kuću ne
vraćaš. Mišel... neko mu je rekao za tebe i Ijana, da ste bili
zajedno na Martiniku. Leona kaže da je pobesneo posle
jednog telefonskog poziva...˝

197
 Slušalica je ispala iz Mišeline drhtave ruke. Uzeo ju je
Džon i pitao Džeki šta se desilo.
Ijan je privio Mišel u naručje i nežno je zagrlio.
˝Draga...˝
˝Znala sam da će biti teško i strašno˝, rekla je tiho i
pogledala ga. ˝Znala sam. Ali nisam znala da će biti baš
ovako.˝ Bila je slomljena, povređena, imala je osećaj da joj
neko sipa so na otvorenu ranu. ˝Kako ljudi mogu... toliko
da mrze? On mi je otac.˝
Ijan je želeo da je razuveri, da joj kaže da će sve biti u
redu. Hteo je da odagna tugu u njenim prelepim očima, da
je zaštiti od udarca koji nikada nije trebalo da dobije. Ali
nije mogao. Mogao je samo da je zagrli.
Mišel se privila uz njega. Nije plakala, jer je bila toliko
tužna da nije imala suza. Bio je to rizik koji je prihvatila,
znala je da je veza s Ijanom može koštati odnosa sa ocem.
Znala je da je to moguće, čak i verovatno, ali se nadala da
se tako nešto, ipak, neće desiti. Čak i sada nije mogla da
veruje da je do toga došlo i jedan deo nje je odbijao to da
prihvati.
Džon je spustio slušalicu. Bio je bled u licu. Obratio se
direktno Ijanu: ˝Bolje da ostane sa tobom. Izgleda da je naš
otac zaista pobesneo.˝ A zatim je dodao: ˝Dođavola, ovog
puta će me saslušati makar morao da ga oborim i sednem
na njega!˝
Mišel se okrenula i pogledala svog brata, mada se nije
odmicala od Ijana. ˝Čuvaj se.˝
Džon je klimnuo glavom i rekao: ˝Javiću ti šta se
dešava.˝ Zatim je izjurio iz kancelarije.
Nastupila je tišina, a zatim je Mišel pogledala Ijana i
ozbiljno rekla: ˝Volim te. Šta god da se desi, to se
neće promeniti.˝

198
 ˝I ja tebe volim, draga.˝ Držao ju je u naručju još
nekoliko trenutaka, a zatim je otišao da uzme njen kaput.
˝Hajdemo! Više ništa ne možemo da uradimo.˝
Mišel je tek tada shvatila da je pao mrak dok su radili.
Bila je veoma umorna, a bol koju je osetila nakon očeve
reakcije bila je nepodnošljiva. Pomislila je kako je možda i
bolje tako; da joj je otac u lice rekao da je se odriče, pogled
u njegove oči nikad ne bi zaboravila.
Ijan ju je odveo u svoj stan. Skuvao joj je toplu supu i
insistirao da je pojede, a zatim ju je smestio u krevet
i pridružio joj se, mada je još bilo rano. Bila je premorena
i tužna, a on je bio napet. Utehu su našli u zagrljaju.

˝Hoćeš li me saslušati?!˝, urlao je Džon kako bi

nadglasao očevu viku.
Čarls Logan je bio van sebe. Konačno je eksplodirao
nakon pritiska koji je trpeo prethodnih nekoliko nedelja od
Džona. Nakon što mu je tih glas preko telefona javio da je
njegova ćerka našla ljubavnika na Martiniku, ta činjenica
je sama po sebi bila dovoljna da se strahovito uznemiri; još
kad je čuo da je taj ljubavnik bio niko drugi do Ijan Stjuart,
doživeo je toliki šok da je postojala realna opasnost da ga
strefi infarkt.
Nervozno je šetao po svojoj radnoj sobi, pokreti su mu
bili divlji i nekontrolisani. Toliko je bio obuzet svojim
besom da je jedva bio svestan Džonovog prisustva. ˝Neću˝,
glas mu je bio promukao od vike. ˝Uništiću te propalice,
obojicu. Postaraću se da izgube sve što imaju. I nju! Kako
je mogla da mi uradi tako nešto?... Ona zna kakvi su, zna!
Učio sam je...˝
Džon je zgrabio oca za ruku i bukvalno ga gurnuo na
stolicu pored velikog radnog stola. ˝Učio si je?˝, glas mu je
zvučao ogorčeno. ˝Dao si sve od sebe. Učinio si sve što si
199
umeo kako bi nas naučio da mrzimo. I umalo si u tome
uspeo. Toliko sam mrzeo Ijana da je to bilo bolesno, mržnja
me je izjedala - sve dok moja pametna lepa sestra nije
stisla petlju da me natera da se zapitam zašto.˝ Čarls ga je
gledao, a pogled mu je na tren postao zbunjen. ˝Zašto?
Zaboga, Džone...˝
˝Bog nema nikakve veze sa tim˝, odbrusio je Džon. ˝I
Ijan nema nikakve veze sa tim. Samo ti. Samo ti i pet
stotina godina mržnje. Dok još nisam bio dovoljno
odrastao da shvatim šta je mržnja, ti si me njome punio,
učinio si prezime Stjuart psovkom tako ružnom da mi je
pekla grlo.˝
˝Oni su naši neprijatelji!˝
˝Nisu.˝ Džon se oslonio na naslon stolice na kojoj je
sedeo njegov otac i nagnuo se prema njemu. Njihova ljutita
lica bila su jedno uz drugo. ˝Mi biramo svoje neprijatelje,
tata. Kao što biramo i prijatelje. Samo porodicu ne možemo
da biramo. Ali ti nisi mogao da podneseš da ja ne delim
tvoju mržnju. Zato nisi želeo da razmišljaš o tome da li je
tvoj neprijatelj i moj - bio si siguran da jeste. A ja ću se
većno kajati zato što sam ti to dozvolio, iako Ijan nikad nije
učinio ništa čime bi zaslužio da postane moj neprijatelj.˝
˝On hoće da nam ukrade projekat, i on i njegov otac...˝
˝Jesi li toliko slep od mržnje da ne vidiš istinu koja je
velika kao kuća? Ko je izvršio sabotažu na
njihovoj građevini, tata? Ko je postavio bombu koja je
danas mogla da ubije Mišel, mene - i Ijana? Imaš li
odgovor na to?˝
Prvi put je Čarls Logan zaćutao. Bio je zbunjen jer nije
znao odgovor.
Džon se lagano uspravio i ostao da posmatra oca. Ovo
mu je bila jedinstvena prilika da dopre do njega, pa je
pažljivo odmeravao svaku reč. ˝Nedeljama pokušavam da
te ubedim da se neko ustremio na nas i na Stjuartove, ali
200
ti nisi hteo da me slušaš. Čak i kada je bilo toliko očigledno
jer drugog objašnjenja nije bilo, ti i dalje nisi hteo da me
saslušaš. Ali sada hoćeš. Ako, posle ovoga što imam da ti
kažem, i dalje budeš želeo da se odrekneš svoje jedine
ćerke jer je imala hrabrosti da se zaljubi u Ijana Stjuarta
iako je znala da će je to skupo koštati - onda se slobodno
odrekni i mene.˝
˝Šta? Ti to ne kažeš ozbiljno...˝
˝Nikada nisam bio ozbiljniji. Ne bih mogao da živim sa
činjenicom da sam okrenuo leđa Mišel samo zato što se
zaljubila. A i sigurno ne bih mogao da ostanem ovde i
posmatram kako se praviš da ona ne postoji. Bilo je previše
mržnje i umorio sam se od nje. Ne zanima me kako je došlo
do neprijateljstva i zavade. Znam samo da je sa tim gotovo.
Ijan i ja nećemo nastavljati taj vaš rat.˝
˝Nego šta ćeš!˝, rekao je Čarls ljutito. ˝Kad on udari, ti
ćeš mu uzvratiti. I on će tebi. To mu je u krvi. I tebi je u
krvi. Ni ti ni on ne možete pobeći od toga.˝
Džon je shvatio da se cinično smejao. Nije znao kako
da okonča očevu mržnju, ali je znao da reči neće biti
dovoljne. Naslonio se na sto i tiho rekao bez imalo srdžbe i
emocija:
˝Hoćeš da pričamo o krvi? U redu, hajde da pričamo.
Hajde da pričamo o starijem polubratu koga možda imam.˝
Čarls je postao napet, a lice mu je pocrvenelo od novog
talasa ljutitosti. ˝O čemu ti to pričaš?˝
Pomno posmatrajući oca, Džon je rekao: ˝Da, tako sam
i mislio. Znao si. Znao si da je Helen Gordon bila trudna
kad je otišla iz Atlante.˝
˝Trudna sa njegovim kopiletom˝, kroz zube je procedio
Čarls, ˝ne sa mojim detetom.˝
˝Da li je njegovo kopile ili tvoje dete? Razlika u frazi je
besmislena s obzirom da je ni ti ni on niste oženili. Jesi li
se ikada za sve ove godine zapitao šta je sa detetom koje je
201
možda tvoje? Jesi li ikada zastao i barem jednom pomislio
da će mržnja kojom ste i ti i Brendon Stjuart zasuli tu
jadnu ženu jednom da se vrati i da vas proganja?˝
Prvi put Čarls nije mogao da pogleda svog sina u oči.
Bio je bled; očigledno su ga pogodile njegove reči kojima ga
je osuđivao. Bio je ponosan čovek i od sina je dobijao samo
poštovanje, zaprepastilo ga je što Džon ni najmanje nije
skrivao svoju ogorčenost.
˝Ti ne znaš šta se desilo˝, pokušavao je da se opravda
dok se istovremeno trudio da obuzda ljutnju koja je uvek
pratila to gorko sećanje. Sve do sada.
˝Slušam˝, rekao je Džon ravnodušno. ˝I reći ćeš mi šta
se zaista desilo. Jer nam curi vreme. Kako poseješ, tako
požanješ. Ako ne nađemo način da ga zaustavimo, postoje
velike šanse da nas sve uništi čovek koga izgleda ni
najmanje ne zanima ko je od vas dvojice njegov otac.˝

Mišel je probudio telefon baš kao i prethodnog dana.

Ležala je pospano i slušala Ijana kako razgovara. Kroz
misli joj je odjekivala rima na koju je pokušavala da se
koncentriše.
Pomerila je jastuk i prošaputala: ˝Lejdi od Šalota˝, i
namrštila se jer to nije moglo biti tačno. Podigla je glavu i
pogledala Ijana.
Osmehivao joj se, a pogled mu je bio topao.
˝To je poema˝, objasnila je.
˝Tenison˝, potvrdio je. ˝Šta hoćeš da kažeš?˝
Razmislila je, ali ako je i postojalo nešto što ju je navelo
da razmišlja o toj poemi, nije mogla da zaključi šta je bilo
u pitanju. ˝Volela bih kad bi moja podsvest bila glasnija i
jasnija˝, rekla je.

202
 Ijan je izdigao glavu i poljubio je. ˝Volim te˝, prošaputao
je promuklim glasom.
˝I ja tebe volim.˝ Osmehnula mu se, ah joj je osmeh
izbledeo od sećanja na prethodni dan. ˝Je li to...
Džon zvao?˝, pitala je.
Ijan je klimnuo glavom i tiho rekao: ˝Zvučao je prilično
iscrpljeno. Očigledno su tvoj otac i Džon proveli budni
čitavu noć.˝
˝I?˝ Nije znala da li želi da čuje.
˝Nakon što je Džon uspeo da dopre do njega, smirio se
po pitanju tebe i mene. Izgleda da ga je tema o Helen
Gordon razoružala, barem za sada. Stekao sam utisak da
je Džon bio prilično grub prema njemu.˝
Mišel nije bila iznenađena. ˝Oduvek sam se plašila da
će se Džon posvađati sa tatom oko nečega velikog. Istina
je ono što je tvoj otac rekao da jaki očevi stvaraju jake
sinove, ali tata nikada nije morao da ukršta mač sa
Džonom.˝
˝Sada jeste.˝
˝Pitam se kako li će se to završiti˝, uzdahnula je Mišel.
˝I pitam se da li će tata moći da prihvati činjenicu da smo
ti i ja zajedno.˝
˝Barem je prihvatio da se ono, što se desilo pre trideset
pet godina, vratilo da nas sve proganja. Džon je izvukao
priču od njega, ali smatra da i ja treba da saznam očevu
stranu priče, kako bismo mogli da ih uporedimo.˝
˝Kladim se da su priče sasvim drugačije˝, rekla je
ozbiljno.
˝Ne sumnjam. Nego, bilo kako bilo, moram da
razgovaram sa ocem licem u lice i pokušam od njega da
izvučem ono što on ima da kaže. On je nedeljom obično u
kancelariji, sređuje dokumenta. Tamo ću ga naći.˝ Zastao

203
je, a zatim dodao: ˝Hoćeš li mi učiniti da se malo odmoriš
dok se ne vratim?˝
Mišel je pogledala na sat i rekla: ˝Spavam skoro
dvanaest sati.˝
Ijan je očigledno očekivao protestovanje. ˝Znam˝, rekao
je strpljivo, ˝ali pod strašnim si stresom i pritiskom, i jedna
noć sna nije dovoljna. Znam da brineš, brinem i ja. Ali dok
ne saznamo sve činjenice, zaista ništa ne možemo
preduzeti po pitanju Nikolasa Gordona.˝
Ozbiljnim glasom je rekla: ˝Poruka kaže da na današnji
dan vreba opasnost.˝
˝Draga, opasnost vreba svakog dana sve dok ovo ne
zaustavimo. Čuvaću se. Ali osećaću se mnogo bolje ako
znam da ti ovde odmaraš i gledaš neki film ili čitaš knjigu.˝
Mišel je nerado pristala, ali shvatila je da u njegovim
recima ima smisla. Iako nije spomenuo njenu trudnoću,
znala je da ga je i to brinulo. Pošto je, uprkos snu, i dalje
bila umorna, shvatila je da je bolje da odmori.
Kad je Ijan otišao, udobno se smestila na kauč, pustila
muziku i prepustila se knjizi. U početku je sve bilo mirno,
a ona je uspela da se koncentriše na roman koji je čitala.
U stvari, postala je svesna da je napeta onog trenutka kada
je telefon zazvonio, a ona skočila.
˝A roman uopšte nije horor˝, promrmljala je sebi u
bradu i podigla slušalicu. ˝Halo?˝
˝Zvučiš uznemireno˝, primetio je Ijan.
˝I jesam. Skočila sam kad je telefon zazvonio.˝
Pogledala je na sat i dodala: ˝Nema te čitav sat.˝
˝Tata je težak˝, objasnio je. ˝Mnogo je pričao, a ništa
nije rekao. Hoće da ode na gradilište i ponovo
pogleda štetu. Nisam želeo da brineš pošto će trajati duže
nego što sam očekivao.˝
˝Samo se čuvaj˝, zamolila ga je.

204
 ˝Hoću.˝
Kada je spustila slušalicu Mišel je nekoliko minuta
ostala zamišljena, kao da ju je nešto mučilo. Koliko god da
se trudila nije mogla da otkrije šta je konkretno bilo u
pitanju. Kao da joj se kroz misli provlačila
nekakva melodija, ali reči nikako nije mogla da se seti.
Shvatila je da se uzalud trudi i vratila se knjizi. Prošlo
je skoro pola sata otkako je počela da čita kad je telefon
ponovo zazvonio i ona opet skočila.
˝Halo?˝
˝Zdravo, Mišel.˝ Džon je zvučao umorno, mada je čula
prizvuk veselosti u njegovom glasu. ˝Želim samo da te
obavestim da je tvoja odeća vraćena u ormane.˝
Olakšanje koje je osetila bilo je skoro fizičko. ˝Džone,
šta si mu kazao, zaboga?˝
˝Svašta. Baš svašta. Ali nije srećan zbog toga,
22I
Miša. Bilo bi previše i nadati se tome. Teško mu je da
prihvati činjenicu da će mu Ijan Stjuart biti zet. Ipak, kad
sam ga ubedio da se ništa neće promeniti ako te se
odrekne, legao je na rudu.˝ Tiho je dodao: ˝On te voli, ti to
znaš.˝
Mišel je verovala da je samo Džonova odanost ubedila
njihovog oca i bila mu je zahvalna. ˝Ja nikada nisam imala
nameru da ga povredim. Nadam se da si mu to rekao.˝
˝Jesam.˝
˝Hvala ti.˝
˝Ne spominji to.˝ Džon je uzdahnuo, a zatim nervoznije
dodao: ˝Ostalo baš i nije lepa priča. Je li Ijan čuo drugu
stranu medalje?˝
˝Upravo radi na tome. Na njihovom je gradilištu.˝

205
 ˝I ja ću otići tamo. Ako se Brendon Stjuart
nećka, možda će progovoriti od šoka kad na svom
posedu ugleda jednog od Loganovih.˝
Mišel je morala da se nasmeje. ˝Samo se čuvaj.˝ Nakon
što je po drugi put spustila slušalicu ponovo je ostala
zamišljena. Čak iako je njen otac preko volje prihvatio
njenu vezu sa Ijanom, znala je da se on još uvek bori sa
tim; Čarls Logan je dugo u sebi gajio mržnju da bi mogao
da odbaci ogorčenost, posebno ne preko noći i ne bez
otpora. Mišel je to dobro znala i bila je spremna da se suoči
sa problemom kad dođe vreme za to.
Želela je da čuje sve detalje vezane za događaje koji su
se zbili pre trideset pet godina, ali je smatrala da
zna dovoljno da bi mogla da nasluti šta se, zapravo, desilo.
I dalje je imala osećaj da joj nešto izmiče, neka važna
informacija koju zna, ali na koju nije obratila pažnju.
Ustala je i počela da šeta po sobi i opet je u mislima čula
melodiju čijih reči nije mogla da se seti.
Kada je telefon po treći put zazvonio, javila se skoro
odsutno. ˝Halo?˝
˝Mišel, ovde Džeki. Jesi li dobro?˝
˝Jesam.˝
˝Tvoj otac...˝
˝Smirio se. Džon je razgovarao sa njim. Jesi li
pretpostavila da sam kod Ijana?˝
˝Logično je˝, rekla je Džeki. ˝Jutros sam te zvala na
kućni broj telefona i Džon mi je rekao gde si. Rekao mi je i
da si dobila nekakvo upozorenje da je današnji dan
posebno opasan. Je li Ijan sa tobom?˝ Upozorenje,
pomislila je Mišel. To je to. Stiv je rekao da će joj poslati
originalnu misterioznu poruku po kuriru koji radi na
dostavi i nedeljom. Sigurno je već stigla na portirnicu
zgrade u kojoj se nalazila njena kancelarija. Mučilo ju je
nešto u vezi sa tom porukom i želela je da vidi original,
206
 ˝Mišel?˝
˝Molim? O, ne... I on i Džon su na gradilištu
Stjuartovih. Moram nešto da preduzmem. Džeki, mogu li
kasnije da te pozovem?˝
˝Ali, Mišel, to upozorenje...˝
˝Zvaću te kasnije, zdravo, Džeki.˝
Na brzinu je napisala kratku poruku za Ijana za slučaj
da se on vrati pre nje, a zatim zgrabila tašnu i kaput i
izjurila iz stana. Nije znala zašto joj je bilo važno da vidi
poruku; znala je samo da je melodija u njenoj glavi
postajala sve glasnija i izrazitija.
Nije bilo gužve u saobraćaju i taksista je pristao da je
sačeka ispred poslovne zgrade. Uzela je koverat
sa portirnice i vratila se u taksi.
˝Kuda, gospođo?˝
Odsutno mu je rekla Ijanovu adresu, zauzeta
otvaranjem koverte. Kada je pogledala njen sadržaj,
shvatila je da joj Stiv nije rekao kako je poruka napisana.
Bila je štampana, rekao je, ali rečenice su bile pažljivo i
precizno ispisane, svaka u posebnom redu, sa jasnim
razmacima.
Zapisala je rečenice kad joj ih je Stiv pročitao, ali nije
znala da je bilo važnije kako je poruka izgledala od onoga
što je stajalo u njoj. Ipak, delićem svesti je osetila
da postoji nekakav šablon. Sad je jasno mogla da ga vidi.

Moram da ih upozorim.
Smesta joj ovo reci.
Jako je važno da zna nedelja je opasna.

Priča koju sam ti ispričao bila je lažna.

Nisam mogao da ti kažem istinu

207
 Kupac nije nepoznat
Tri uređaja, ne jedan.
Samo oni mogu da ga zaustave
Naredni dani su kritični

U jednom drugom trenutku to u šta je gledala delovalo

joj je besmisleno. Ali tada su se kockice sklopile. Znala je
šta ju je mučilo i zašto se jutros probudila setivši se poeme;
njena podsvest ju je opominjala jer je odgovor sve vreme
bio tu.
Izvinila se taksisti, rekla da se predomislila i dala mu
adresu na kojoj se nalazilo gradilište Stjuartovih. Dok je on
bez pogovora menjao pravac, ona je netremice gledala u
papir koji joj je stajao na krilu. Sad kada ga je
videla, sasvim je razumela skriveno upozorenje. Prva slova
svakog reda otkrivala su rečenicu: To je Saton.

Na ulazu nije bilo nikoga. Ni traga od čuvara. Mišel je

znala da to nije dobar znak, Ijan ne bi smanjio
obezbeđenje. Požurila je bacivši pogled na jedini lift čija su
vrata bila otvorena, ali je pošla stepenicama.
Deseti sprat, Ijan je rekao da je šteta nastala na
desetom spratu, sigurno su tamo. Bila joj je
potrebna čitava večnost da se popne stepenicama, a sa
svakim spratom njen strah je rastao. On nije mogao da
stigne tako brzo? Ne od Džeki. Ali možda nije bio kod
nje, možda ju je samo pozvao i rekao nešto poput:
˝Saznaj od Mišel gde su Džon i Ijan, voleo bih da
porazgovaram sa njima o boljem obezbeđenju.˝
A Džeki, jadna Džeki, ne bi ni pomislila da ga ne
posluša. Mesecima je bila Kolov privezak, davala mu
je informacije ne shvatajući njegove namere, bila je

208
više nego spremna da priča o gorkoj mržnji jer je
odrasla sa svim tim pričama. Ona mu je rekla za Ijana i
Mišel, za njihov susret na Martiniku. Mišel je sada bilo
jasno zašto se Džekin stav tako iznenada promenio na
ostrvu; jer je pozvala svog ljubavnika, a Kol ju je ubedio da
je potrebno da bude uz prijateljicu. Poslednje što je želeo
bila je svađa među drugaricama - posebno pošto se između
Mišel i Ijana rađala snažna veza.
Mišel se konačno popela na deseti sprat, bez daha, i
otvorila teška požarna vrata.
Svi su bili tamo. Džon, Ijan i Brendon Stjuart stajali su
nekoliko metara daleko od liftova. Pre nego što je Mišel
uspela da shvati da nisu bili sami, snažna šaka ju je
uhvatila za ruku i gurnula je ka grupi.
Ijan ju je uhvatio pre nego što je pala i sklonio je u svoje
naručje, pa je stajala između njega i Džona. Iako je
izabrala da bude sa njim šta god da se desi, bol u njegovim
očima, kada ju je privukao sebi, učinio je da njeno srce
zadrhti.
˝Šteta što nisu svi ovde˝, rekao je Kol razgovorno. U
ruci je držao automatsku pušku. Bilo je očigledno da zna
da rukuje oružjem. Pogledao je u Mišel i lak, šarmantan
osmeh pojavio mu se na usnama. ˝Da nisi slučajno povela
i taticu?˝
Mišel je pomislila kako nikada nije videla ništa prazno
kao što su bile njegove oči. Njegove sive oči, primetila je.
Sigurno je ranije nosio sočiva u boji. Nepoznato ali znano
lice, oči skrivene od tvog pogleda. Sada je imalo mnogo više
smisla.
˝Znači, pretpostavljaš da je Čarls Logan tvoj otac?˝,
pitao ga je Džon glasom koji ništa nije odavao.
Kol se nasmejao, njegove prazne oči ponovo su
pogledale Mišel. ˝Čim sam je video bilo mi je sasvim jasno.
Ja i ona više ličimo jedno na drugo nego vas dvoje. Ali to
209
nimalo nije važno. Ne zanima me koja zavađena strana me
svojata.˝
˝Zašto onda hoćeš da nas uništiš?˝ tiho je pitao
Brendon.
˝Vi ste uništili moju majku˝, odgovorio mu je Kol sa
istim jezivim prizvukom u glasu. ˝Obojica. Kada je saznala
da je trudna, ti si je oterao, jer si mislio da dete nije tvoje.
A Logan posle toga nije hteo da je primi nazad iako je i
njega volela. Nije ga bilo briga čije je dete. Ona mi je to
ispričala. Rekla mi je da ste je obojica nazivali pogrdnim
imenima.˝
Kolovo bezizražajno lice na trenutak se iskrivilo, a
divlja mržnja plamtela mu je iz očiju. Na videlo je izlazilo
nešto snažno što je dugo godina čamilo potiskivano u
mraku. ˝Rekla mi je i da ja treba da nosim svoje pravo
prezime umesto onoga koje je izmislila. Kovali smo
planove. Bila bi to poetska pravda da vas je međusobna
zavada sve uništila.˝
˝Ali nije˝, rekla je tiho Mišel. ˝Ti ćeš to da učiniš.˝
˝Za to si ti kriva˝, brecnuo se Kol. ˝Sve bi se savršeno
odvijalo po planu samo da si poverovala u ono što je
trebalo. Mislio sam da si zadojena mržnjom.˝ Pokazao je
ka Ijanu. ˝Trebalo je da ti se zgadi kada sam učinio da
izgleda kao da ti je povredio brata. Zašto ga nisi mrzela?˝
Zazvučalo je skoro kao preklinjanje.
Mišel je toliko bilo hladno da je jedva uspevala da smiri
zube da ne cvokoću. On je bio lud, izgubljen negde gde
nikako nisu mogli da dopru do njega.
˝Zašto?˝, ponovio je Kol, mada mu je glas ovog puta bio
neprijatan.
Uz veliki napor uspela je smireno da mu odgovori: ˝Jer
ga volim.˝
Kol je odjednom ponovo postao smiren. ˝To je bila
glupa greška. Sada ćeš morati da umreš sa njim.˝
210
Koraknuo je unazad, pažljivo se krećući po oštećenom
krovu, pored uništenih liftova. ˝Ovaj poslednji lift sam
spremio za vas. Pozvaću ga gore, a kad uđete u njega
otkačiće se sajla koju sam lično olabavio.˝ Držao je
pušku uperenu u njih kada je pritisnuo dugme da pozove
lift.
˝Nećeš se izvući˝, rekao mu je Brendon.
˝Rekao bih da hoću˝, sa osmehom mu je odgovorio Kol.
˝Ovoga puta sam pažljivo isplanirao kako da podmetnem
dokaze. Svi će verovati da je Čarls Logan kriv za nesreću.
Dobro sam razmislio i smatram da je tako najbolje.
Uživaću da ga posmatram dok ljudi budu upirali prstom u
njega i govorili kako je rođenu decu ubio zajedno sa svojim
neprijateljima. Kada mi se bude učinilo da je dovoljno
patio, ubiću i njega.˝
Krajičkom oka Mišel je primetila kako su Džon i Ijan
pogledali jedan drugog i znala je da ni jedan ni drugi neće
bez otpora ući u lift. Ijan ju je snažnije zagrlio. Shvatila je
da se sprema da je odgurne u stranu trenutak pre nego što
nasrnu na Kola.
Sledila se, nije mogla ni da mrdne niti da progovori.
Zvuk lifta koji je stigao ni na tren nije odvukao Kolovu
pažnju, ali kad su se vrata lifta otvorila, začuo se snažan,
ljutit i svima im dobro poznat glas.
˝Šta se ovde dešava, dođavola?˝, upitao je Čarls Logan
izašavši iz lifta. Njegove ljutite sive oči pogledom su prešle
preko nepomične grupe nekoliko metara udaljene od
njega. Skoro je poskočio od besa kad je ugledao svoju
ćerku u naručju Ijana Stjuarta.
Tada je primetio Kola i trenutak dug kao večnost stajali
su gledajući se licem u lice. Bilo je očigledno da je Čarls
Logan prepoznao da je taj muškarac njegov sin. U
njegovim očima su se videli bol i kajanje - i prihvatanje.

211
 Dugo nakon toga Mišel se pitala je li to bilo previše za
Kola. Jer ako je imao imalo svesti, to mu je sigurno bio
najteži udarac nakon tolikih godina mržnje. Pogledao je
prvi put u oči svoga oca - i bez sumnje je znao da je njegov
sin.
Kol je povikao i zateturao se, podigavši ruku u kojoj
nije držao pušku kao da je predosećao strahotu koja će
uslediti. Možda je zaboravio da je lično otkačio sajlu. A
možda je samo izgubio ravnotežu.
Ijan i Džon su pokušali da ga uhvate, ali bilo je
prekasno.

Bili su potrebni sati da se sve objasni policiji, sati

ispitivanja i davanja izjava. Prošlost koja je toliko dugo bila
zakopana pojavila se u vidu Kolovog tela koje je izneto i
stavljeno u vreću. Radnici obezbeđenja koji su napustili
gradilište po nalogu Brendona Stjuarta koga je Kol
primorao da ih otera, sada su se vratili, potišteni jer nisu
shvatili da im je naređenje dato pod prisilom.
Policija je sa negodovanjem prihvatila činjenicu da su
se pre nekoliko nedelja desile sabotaže, a da ih niko nije
prijavio. Ali i njima je neprijateljstvo između Loganovih i
Stjuartovih bilo poznato podjednako dobro kao i
starešinama, pa nisu bili previše sumnjičavi u vezi sa tim.
A možda je njihovo skoro nevoljno sažaljenje bilo
izazvano nekim drugim razlogom. Neprijateljstvo je imalo
smrtni ishod prvi put nakon više od sto godina i bilo je
očigledno da je poslednjom bitkom okončan viševekovni
rat.
Mišel je to znala. Sedela je pored Ijana u predvorju u
kome ih je policija ispitivala i uzimala njihove izjave i mada
joj je bilo teško da posmatra izraz lica svog oca, nije mogla
da prestane da ga gleda. Kockice cele priče skupljene su u
212
ovoj tihoj prostoriji, a ona je posmatrala kako njegove
ljutite oči gube svoju žestinu, a njegovo snažno lice
smekšava i sivi. Bio je potreban čitav niz opasnosti koje su
se umalo tragično završile i ova nesreća na kraju kako bi
Čarls Logan konačno shvatio strahotu mržnje, a to je bila
lekcija koju nije mogao ignorisati.
Začeo je sina pre trideset pet godina, ali njegov najgori
greh nije bio taj što je odricao tu činjenicu, već što je bio
odgovoran za seme mržnje koje je posejao tom novom
životu.
Neprijateljstvo i zavada bili su završeni, ali po strašnoj
ceni. Nije se moglo pretpostaviti kakav bi Kol mogao biti da
je sve išlo nekim drugim tokom; i mada Mišel nije mogla
da žali čoveka koji je sam sebe odveo u smrt, rastužila ju
je pustoš njegovog života.
A tada se setila Džeki.
˝Neko mora da joj kaže˝, rekla je Mišel Džonu kada je
policija konačno počela da sklanja zapisnike.
Brat ju je pogledao, a zatim jednostavno rekao: ˝Ne
znam da li ja to mogu.˝
Mišel je razumela njegov otpor. Džeki je bila nevin
špijun, bez milosti iskorišćen i žrtvovan. Bila je naučena
mržnji, odrasla je uz priče o neprijateljstvu, a zatim se
zaljubila u čoveka koji ju je zaveo sa namerom da posluži
njegovom luđačkom cilju.
Džon je odlično znao kako će se Džeki osećati kada
sazna istinu o Kolu. A znao je i da mu nikada neće oprostiti
ulogu koju je imao u onome što se njoj desilo; da nije bila
naučena mržnji možda nikada ne bi postala oruđe u
Kolovim rukama.
˝Ne znam da li mogu˝, ponovio je Džon.
˝Moraš˝, nežno mu je kazala Mišel.

213
 I sam je to znao. ˝Da. Ja... odvešću tatu kući, a onda
ću svratiti do nje.˝
Brendon Stjuart koji ih je ćutke slušao, na kraju je
rekao Džonu: ˝Idi ti, ja ću Čarlsa odvesti kući. Ne bi trebalo
da ostane sam.˝
Strahovit dan je imao i pozitivan epilog. Mišel se veoma
iznenadila i pogledala je Ijanovog oca. ˝Vi?˝
Skoro neprimetno se osmehnuo. ˝Zašto da ne?
Moraćemo da se pomirimo, inače rizikujemo da ostanemo
bez dece - i unučica. I možemo smesta da počnemo
da radimo na pomirenju.˝ Ustao je i prišao Čarlsu
Loganu koji ga je namršteno posmatrao kako mu prilazi.
Mišel je zadržala dah; osetila je da su i Ijan i Džon bili
podjednako napeti. Bilo je nekako ironično da su prve reči
koje su razmenili stari neprijatelji posle više od tri decenije
bile i svakidašnje, ali i primerene situaciji.
˝Ako si došao mercedesom˝, rekao je Brendon Stjuart,
˝onda idemo tvojim kolima.˝
Čarls Logan je lagano ustao i dalje se mršteći. ˝Neka
sam proklet ako ćeš. Nikada nijedan Stjuart nije seo u moj
auto.˝
˝Za sve postoji prvi put˝, kazao je Brendon. ˝Hajdemo,
častiću te kafom.˝
˝Sam ću svoju da platim˝, promrmljao je Čarls, ali je
ipak krenuo sa Brendonom.
Dva policajca koja su se još uvek tu nalazila
posmatrala su ih sa nevericom.

Nešto kasnije, sklupčana na kauču pored Ijana, Mišel

i dalje nije mogla da veruje šta se desilo. ˝Samo su... tako
odšetali zajedno˝, prošaputala je. ˝Dva fina gospodina su
otišla na kafu.˝
214
 Pokazavši da zna kako će ih svi zaprepašćeno
posmatrati, Ijan je rekao: ˝Čini mi se da će razgovarati na
našem venčanju. Šta ti misliš?˝
˝Obojica su tvrdoglavi, to im je zajednička crta. Ali...
nakon ovoga što se desilo danas, počinjem da verujem da
je sve moguće.˝
Nisu puno pričali o Kolu, ne zato što su zaboravili
prizor i poslednji krik koji je ispustio, već zato što je sve još
bilo sveže. Mišel je objasnila svoj iznenadan dolazak na
gradilište i pokazala Ijanu poruku upozorenja koja joj je
stigla poštom i kazala mu kako je došla do zaključka ko
stoji iza svega. Pre svega, bilo joj je čudno što je njihov
neprijatelj znao da su se zbližili na Martiniku. Ako je bio u
Atlanti, kako je mogao da zna? Sve dok nije shvatila da je
morao biti u kontaktu sa jedinim ˝prijateljem˝ na ostrvu -
Džeki.
Kada je sve povezala bilo joj je jasno zašto joj je ˝Lejdi
od Šalota˝ tog jutra odzvanjala u mislima. Zapravo,
nekoliko određenih reči te poeme.
˝Koje su to reči?˝, pitao ju je Ijan.
˝‘Ogledalo je naprslo’. Sigurno sam podsvesno
razmišljala o licu koje mi je bilo poznato, a ipak drugačije,
Kol mi se oduvek činio nekako poznatim, ali nisam znala
na koga me podseća.˝
˝Ja sam shvatio kad se niotkuda pojavio mašući
puškom˝, priznao je Ijan. ˝Još na dobrotvornoj
zabavi osetio sam da mi nešto smeta kada sam vas četvoro
video zajedno ˝
Mišel nije želela da se seća potresnih trenutaka
neposredno pred Kolovu smrt, ali se pitala kako je njen
otac stigao baš u pravom trenutku.
˝Jesi li čuo šta je tata rekao policiji, zašto je došao na
gradilište?˝

215
 ˝Rekao je da mu je neko javio telefonom da ste ti i Džon
u opasnosti˝, setio se Ijan,
Nakon kraćeg razmišljanja, Mišel je kazala: ˝Imali smo
dosta korisnih upozorenja, zar ne? Kao da je neko bdeo
nad nama.˝
˝Kao što si rekla, nakon ovoga što se desilo danas,
počinjem da verujem da je sve moguće. Jedino u šta sam
sasvim siguran jeste da te volim, Mišel Logan.˝ Srećna
zbog te činjenice koja je opstajala uprkos svemu,
prošaputala je: ˝I ja tebe volim, Ijane Stjuarte.˝ I prepustila
se čarima tog čuda.

216
 Epilog

Sneg je padao za Badnje veče. Retko kad je dolazio da

pozdravi krajnji jug, mada ga nije bilo puno, taman toliko
da belom čarolijom prekrije Atlantu.
Mišel je uživala u prizoru.
Posle slučajnog susreta na vrelom rajskom ostrvu i
teške borbe tokom perioda kiša da očuvaju svoju ljubav,
smatrala je da bi bilo prigodno da se venčaju u maloj crkvi
koju su izabrali dok je njeno dvorište još uvek pod belim
pokrivačem; prigodno i simbolično - tropska vrelina
simbolizovala bi strast, hladna kiša brigu i muku, a snežne
pahulje mir i zadovoljstvo.
Mišel je osećala taj mir koji je postajao snažniji i
temeljniji, i koji se stapao sa osećanjem ljubavi koje je
preplavilo kada ju je Ijan zagrlio s leđa i spustio bradu na
njeno teme.
˝Nešto si mi tiha, ženice˝, prošaputao je.
Osmehnula se dok je sa prozora njihove spavaće sobe
posmatrala sneg koji je padao. ˝Upravo razmišljam kako
novinarima nije lako. Imaju problem da odluče da li na
naslovne strane da stave vest kako konačno u Atlanti pada
sneg za Božić ili da najave prvo venčanje koje se ikada
desilo između Stjuartovih i Loganovih ˝
Poslednjih nekoliko nedelja bilo je pomalo haotično, ne
jer je Čarls Logan (nerado, ali ipak) objavio da će se njegova
ćerka udati za Ijana Stjuarta, već zato što je to izazvalo
veliku senzaciju.

217
 Ijan je izgubio strpljenje kada ga je jedan novinar pitao
o tome. Odgovorio mu je kako veruje da na svetu postoji
mnogo važnijih stvari od njihovog venčanja. Novinar mu je
na to kazao kako je svet nakon pet vekova konačno postao
mirnije mesto!
Ijan se nasmejao setivši se tog dana. ˝Možda smo danas
izgubili nekoliko naslovnih strana, ali primetio sam onog
novinarčića kako zaviruje u crkvu... Čak i slep čovek je
mogao da vidi koliko je tvome ocu bilo potrebno odlučnosti
i snage da mi te preda, pa mi se čini da naših pet minuta
slave još nije prošlo,˝
Mišel nije mogla da se ne nasmeje, srećna što su na
kraju ipak duhovito mogli da se osvrnu na kraj
neprijateljstva. ˝Malo mi je falilo da se okrenem i pogledam
ga kad sam shvatila da okleva, dok konačno nije rekao šta
treba. Džon mi je posle rekao da ga je gurnuo laktom u
rebra.˝
Pomalo se uozbiljivši, Ijan ju je upitao: ˝A šta je sa njim
i Džeki? Iznenadio sam se kad sam je video u crkvi?˝
˝I dalje je veoma potresena, a Džon joj pruža podršku.
Ako shvati da ne treba da ga krivi... možda i postoji šansa
da budu zajedno. Mada, potrebno je vreme.˝ Okrenula se
ka njemu, obavila mu ruke oko vrata i osmehnula se. ˝A
možda... malo sreće i ruka sudbine.˝
Ijan, koji je sada već znao za neobičan san koji je Mišel
usnila dok ga je čekala da se vrati kući, pogledao je u njeno
lepo lice i priznao sebi da sudbina ponekad ume da bude
toliko blagonaklona da tu prosto mora postojati nekakva
čarolija. Glasno je rekao: ˝Ruka sudbine?˝
˝Kocka, karta, račvanje puta. Možda je sudbina što me
je onog dana automobil izdao.˝
˝Sudbina je˝, složio se Ijan i poljubio je.

218
 U sobi osvetljenoj lampom kilometrima severno od
Atlante, starac bele brade i mudrih tamnih očiju sedeo je
za masivnim stolom. Odložio je malu fasciklu, a
na njegovom dobrodušnom licu lebdeo je osmeh. Zatim je
uzeo drugu koja je stajala pored malog podsetnika.
Otvorio ju je i osmotrio njen sadržaj, povremeno
klimajući glavom. Težak slučaj, pomislio je dok su njegove
elegantne ruke prevrtale papire. Ali ne nemoguć, naravno.
Ništa nije bilo nemoguće.

Kraj

219