Pub - Prirucnik Za Vaspitace 2017

SADRŽAJ
1 UVOD 3
2 INKLUZIVNI ELEMENTI U MODELU B PRIPREMNOG PREDŠKOLSKOG PROGRAMA 5

2.1 Sadržaji i aktivnosti kojima se deca pripremaju za školu u funkciji inkluzije 11
3 ZASTUPLJENOST PREDŠKOLSKOG OBRAZOVANJA U OPŠTINAMA BELA PALANKA,

KNJAŽEVAC I PROKUPLJE 14
3.1 Analiza godišnjih planova rada predškolskih ustanova u izabranim opštinama,
sa aspekta inkluzivnosti 17
3.1.1 Analiza Godišnjeg plana rada za radnu 2015/2016. godinu Predškolske
ustanove „Bajka“ iz Knjaževca 17
3.1.2 Analiza Godišnjeg plana rada za školsku 2015/2016. godinu Predškolske
ustanove „Neven“ iz Prokuplja 21
3.1.3 Analiza Godišnjeg plana rada za radnu 2015/2016. godinu Predškolske
ustanove „Dragica Lalović“ iz Bele Palanke 23
3.2 Prednosti i nedostaci godišnjih planova rada prema mogućnostima koje pruža
inkluzivno obrazovanje 27
3.2.1 Otvorenost prema lokalnoj zajednici 27
3.2.2 Saradnja sa roditeljima 28
3.2.3 Inkluzivno obrazovanje i vaspitanje 29
3.2.4 Stručno usavršavanje vaspitača u oblasti inkluzivnog obrazovanja 31
3.2.5 Interkulturalna dimenzija inkluzivnog obrazovanja 32
4 PRIMERI PRIPREMA AKTIVNOSTI U FUNKCIJI INKLUZIVNOG OBRAZOVANJA 33

4.1 Romski alfabet 33
4.2 O kulturi i običajima Roma 38
4.3 Naučimo romski jezik 47
5 ZAKLJUČAK 68
6 LITERATURA 70
Poštovani vaspitači,
Priručnik koji je pred Vama nastao je kao rezultat
nastojanja i želje da olakšamo Vaš svakodnevni rad i
ojačamo kompetencije vaspitača u kontekstu inkluzivne
i interkulturalne dimenzije predškolskog vaspitanja
i obrazovanja. Pre svega, analizirali smo model B
pripremnog predškolskog programa i godišnje planove
i programe rada predškolskih ustanova u tri opštine
obuhvaćene projektom RECI1, Bela Palanka, Knjaževac
i Prokuplje. Posebnu pažnju posvetili smo inkluzivnim i
interkulturalnim elementima u analiziranim sadržajima i
izneli predloge i sugestije za njihovo poboljšanje.
Drugi deo priručnika sadrži primere priprema aktivnosti u
radu sa grupama u kojima ima dece romske nacionalnosti
i one su u funkciji interkulturalnog obrazovanja. Pripremne
aktivnosti obuhvataju sadržaje iz kulture i običaja
Roma, kao i romski alfabet i tekstove koji omogućavaju
vaspitačima da približe romski jezik deci predškolskog
uzrasta. Pojedine pripremne aktivnosti i sadržaji posebno
su pogodni za rad vaspitača romske nacionalnosti i
pedagoških asistenata u radu sa romskom decom.
1
Pre and elementary schooling of Roma:
Autori fostering opportunities for greater
attainment and early school leaving
reduction (EuropeAid/135483/DD/ACT/RS)
1 UVOD
Savremene težnje da se omogući Opšte osnove programa neponovljivu ličnost u razvoju,

visok kvalitet obrazovanja i predškolskog vaspitanja i kojoj se najbolje može pomoći ako
vaspitanja od samog početka ovih obrazovanja u našoj zemlji se sagledaju njene osobenosti
procesa rezultirale su činjenicom zasnivaju se na humanističkoj i mogućnosti za napredovanje.
da se u zadnjih deceniju – dve u koncepciji koja uvažava svako Dakle, svakom detetu, bez obzira
većini država procesima ranog dete kao nešto što je samo po na nacionalnost, veroispovest,
razvoja i vaspitanja pridaje značaj sebi vredno, bez čije pomoći socijalno i kulturno okruženje,
kakav zaista zaslužuju. Naime, i učešća nema uspeha. Ta treba omogućiti da se razvija u
brojni rezultati istraživanja u okviru koncepcija tretira dete kao skladu sa svojim potencijalima,
različitih naučnih disciplina, primeri aktivno, interaktivno i kreativno sposobnostima, potrebama,
iz prakse, ekspertize i refleksije biće, sa specifičnim potrebama, sklonostima.
ukazuju da se u predškolskom interesovanjima i mogućnostima.
periodu postavljaju osnove za Svako dete je jedinstvena individua U Republici Srbiji je zakonom
kasniji tok učenja, razvoja i što se tiče njegovih genetskih predviđeno obavezno ostvarivanje
celovitog vaspitanja. Shvaćeno potencijala, senzornih kapaciteta, pripremnog predškolskog
je da se kvalitet ranog dečijeg temperamenta, interesovanja, programa sa šestogodišnjom
obrazovanja i vaspitanja trajno motivacije, sposobnosti da se decom, pri čemu se vodi
odražava na dalje procese učenja, osloni na druge ljude itd. To znači računa o kontinuitetu u radu
obrazovanja i vaspitanja i time na da prilikom vaspitno-obrazovnog sa predškolskom decom na
budućnost dece. Ovo posebno važi delovanja vaspitač svako dete, prethodnim uzrastima i onim što
za decu iz depriviranih sredina i bez ikakve diskriminacije, treba sledi u prvom razredu osnovne
osetljivih društvenih grupa. da prihvati kao jedinstvenu i škole. Predškolske ustanove imaju
Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016. 3

slobodu da izaberu da li će se je važno da budu uključena i da dece predškolskog uzrasta i
vaspitno-obrazovni rad odvijati redovno pohađaju pripremni nastojati da roditeljski uspeh u
po Modelu A ili Modelu B Osnova predškolski program. Osim toga, vaspitanju bude što veći. Stoga
programa pripreme dece za školu. potrebno bi bilo da se značajno posebnu pažnju treba posvetiti
poveća obuhvat romske dece u uspešnoj saradnji sa roditeljima u
U ovom priručniku će biti vrtićima. Dugoročniji ciljevi ovih cilju podizanja kvalitetu partnerstva
analizirani godišnji planovi rada nastojanja još na predškolskom i vaspitanja dece, što se posebno
predškolskih ustanova u tri opštine uzrastu su da se smanji osipanje odnosi na porodice romske dece.
u Srbiji (Knjaževac, Bela Palanka i dece koja napuštaju osnovnu školu
Prokuplje), koje pohađa značajan pre njenog završetka. S obzirom da se u predškolskim
broj romske dece, s akcentom na ustanovama u navedenim
pitanja inkluzivnog vaspitanja i Podrazumeva se, stoga, da opštinama (Knjaževac, Bela
obrazovanja. Činjenica je da deca iz vaspitači koji rade sa decom iz Palanka i Prokuplje) vaspitno-
socijalno depriviranih sredina, bez marginalizovanih društvenih obrazovni rad kreira i sprovodi po
obzira na nacionalnu pripadnost, grupa i socijalno depriviranih Modelu B pripremnog predškolskog
odrastaju u nepovoljnim sredina moraju biti dobro stručno programa, priručnik sadrži i analizu
materijalnim okolnostima, u osposobljeni za rad sa njima. Time inkluzivnih elemenata koji u tom
socijalno i kulturno siromašnim i se stvaraju uslovi da predškolske Modelu predstavljaju osnovu za rad
nestimulativnim uslovima, kako za ustanove u potpunosti obezbede vaspitača.
fizički, tako i za kognitivni razvoj. U svoju vaspitno-obrazovnu,
našoj sredini u ovakvim uslovima kompenzatorsku i socijalno- U drugom delu ovog priručnika
odrasta veliki broj dece pripadnika zaštitnu funkciju. navode se primeri priprema
romske nacionalne manjine, a vrlo aktivnosti koje mogu poslužiti
mali je procenat ove dece koja Mora se, pritom, uzeti u obzir vaspitačima da budu uspešni
pohađaju predškolske ustanove. da razvoj inkluzivne dimenzije u uspostavljanju pozitivne
Prema nedavnim podacima Zavoda predstavlja kontinuirani proces interkulturne atmosfere u vrtiću
za vrednovanje unapređenja promena i pronalaženja različitih i u ostvarenju namere da se
vaspitanja i obrazovanja u Srbiji, oblika participacije kako dece i prevazilaze razlike među decom.
od 186.992 dece koja su upisana u zaposlenih u predškolskoj ustanovi
predškolske ustanove, 3381 dete u životu zajednice, tako i različitih
je romske nacionalnosti. Podaci organizacija i institucija zajednice u
UNICEF-a ukazuju da samo 6% dece životu obrazovne ustanove. Ne sme
iz romskih naselja pohađa vrtić. se zaboraviti i činjenica da najjači
Za ovu decu od posebnog je značaja uticaj na razvojne i obrazovne
uključivanje u vrtiće na što ranijem mogućnosti pojedinca ima porodica.
uzrastu, da bi se što više ublažile Roditelje zato treba uvažavati kao
posledice lišavanja, a posebno partnere u obrazovanju i vaspitanju
4 Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016.

2 INKLUZIVNI ELEMENTI U MODELU B
PRIPREMNOG PREDŠKOLSKOG PROGRAMA
U Modelu B pripremnog koji dete ima kako prema široj Među komponentama socijalnog
predškolskog programa koncipiran društvenoj stvarnosti, tako i razvoja i razvoja ličnosti, koje ulaze
je program pripreme dece za prema sopstvenom socijalnom u sastav gotovosti za polazak u
školu kao sistem aktivnosti, iskustvu. U tom periodu postoji školu, a odnose se na inkluzivno
sadržaja i posebnih metodičkih intenzivna usmerenost na socijalne obrazovanje, su:
postupaka kojima treba da se odnose među ljudima, njihov rad,
postignu intelektualna, socijalna, društvene motive i funkcije ovog • aktivna težnja deteta da pođe u
emocionalna i motivaciona gotovost rada, u vezi sa čime se prikuplja školu, da izmeni dotadašnji način
za ono što decu očekuje u školi, i srazmerno bogato iskustvo. Po življenja i stekne imidž „dobrog
uz razvoj saznajnih interesovanja mišljenju većine autora, s obzirom učenika”, želja da od odraslih
potrebnih za školski način učenja 2. da su predškolska deca radoznala, nauči nešto novo, zanimljivo, da
U okviru ovog programa detaljno su snalažljiva, samopouzdana, stekne nove, bolje veštine i načine
razrađena metodička uputstva koja sposobna da razmenjuju mišljenje postupanja itd.;
se, direktno ili indirektno, odnose sa drugom decom i odraslima, to
na problematiku inkluzivnog treba staviti u funkciju daljeg učenja • određena svesnost u ponašanju
obrazovanja dece iz osetljivih i izvan učionice i tokom kasnijeg i delovanju: umenje deteta da
društvenih grupa. života. usmeri svoju aktivnost u skladu sa
zahtevom ili pravilom koje postavi
Direktna veza sa inkluzivnim Za uspešno uključivanje u nastavni odrasli (u vezi sa ponašanjem, sa
dimenzijama postoji pre svega u proces, nije dovoljno da dete delovanjem ili učenjem); umenje da
delu koji se odnosi na stvaranje poseduje određen obim znanja, samostalno primenjuje određene
uslova za razvijanje socijalne kao i da bude spremno za njihovo norme i pravila u svakodnevnom
gotovosti dece za polazak u školu. dalje usvajanje, već i da bude životu prilikom zajedničkih ili
Polazi se od činjenice da pri pripremljeno za suštinske promene individualnih aktivnosti (socijalno-
kraju predškolskog detinjstva u čitavom načinu življenja koji normativna usmerenost);
dolazi do promena odnosa je imalo do tada. Ove promene
su neposredno povezane sa • emocionalna osetljivost deteta,
zauzimanjem novog položaja sposobnost da oseti osećanja
2
Pravilnik o opštim osnovama
predškolskog programa, Prosvetni glasnik u sistemu društvenih odnosa, drugih ljudi, razume raspoloženje
br. 110-00-03919/2006-02, Beograd. odnosno, položajem učenika. druge dece i odraslih izraženo

putem mimike, gestova, intonacije regulaciju, zasnovanu na razvoju • povećavanje subjektivnog značaja
glasa i sl. kao i umenje da elemenata socijalnog mišljenja i za dete šireg socijalnog okruženja,
reaguje na adekvatan način na sticanju odgovarajućih umenja (u težnja za širenjem socijalnih
raspoloženje ljudi oko sebe, da oblasti saznanja, komunikacije, kontakata u dečjoj komunikaciji;
ispoljava saučešće i želju da igranja, ponašanja i dr.), kao i
pomogne (emocionalno-socijalna osposobljavanjem za snalaženje • kvalitativne promene u oblicima
usmerenost); u životnim okolnostima na osnovu komunikacije predškolske dece
poznavanja društveno značajnih sa ljudima oko sebe, prelaz
• razvijenost elementarne moralnih zahteva, što je od velikog na izvansituaciono-saznajno i
samosvesti, poznavanje sopstvenih značaja i za pitanja inkluzivnog izvansituaciono-lično komuniciranje
mogućnosti, sposobnost za obrazovanja. - ovo drugo se smatra za pokazatelj
elementarno samoocenjivanje, visoke komunikativne gotovosti za
za samokontrolu svog ponašanja Polazeći od navedenih komponenti školu;
i delovanja, ispoljavanje socijalnog razvoja i razvoja ličnosti,
samopoštovanja, težnja za smatra se da gotovost deteta • narastanje interesovanja za
samousavršavanje, težnja da se za uključivanje u sistem odnosa socijalne norme ponašanja i
uzdrži od nepravilnog ponašanja koji određuju nov način življenja, aktivnosti. Prelazi se na nedovoljno
- onoga koje ne odobravaju tipičan za učenika, podrazumeva svesno korišćenje socijalno
odrasli ili koji izazivaju otpor pojavu niza karakteristika, obrađenih sredstava za regulisanje
kod ljudi iz okoline; svesna vezanih za socijalni razvoj, koje ponašanja (putem podražavanja ili
težnja za prijateljsko i sadržajno kompetentni vaspitači treba da zahvaljujući spoljašnjem zahtevu)
komuniciranje sa ljudima.3 razvijaju u predškolskom uzrastu. na njihovu svesnu upotrebu;
U njih, po mišljenju autora Modela
Navedeni nivo socijalnog razvoja B pripremnog predškolskog • formiranje opštehumanističke
i razvoja ličnosti, koji predstavlja programa, pored ostalog spadaju: orijentacije u ponašanju, koje se
aspekt gotovosti za školsko ogleda u odnosima sa drugima
učenje, povezan je sa razvojem • pojava aktivnog interesovanja i umenju da se shvataju njihove
samostalnosti i inicijativnosti kod dece za školu, za đački život, uz tačke gledišta, spremnosti za
deteta, sa prelazom od spoljašnjeg ispoljavanje želje da postanu saradnju, međusobno razumevanje,
regulisanja njegovog ponašanja, učenici, motivisanost da se „bude ispoljavanje simpatije, kao i
komunikacije i delovanja, veliki”, kao i da se učestvuje u u empatiji, sposobnosti da se
na srazmerno samostalnu ozbiljnijoj i odgovornijoj delatnosti; razumeju osećanja drugih i reaguje
na njih na odgovarajući način;
3
Pravilnik o opštim osnovama • povećavanje sposobnosti voljnog
predškolskog programa, Prosvetni glasnik
upravljanja svojim ponašanjem,
br. 110-00-03919/2006-02, Beograd, str.
145. prelazak sa impulsivno-reaktivnog

ponašanja na svesno usmeravanje Dijagnoza nivoa razvoja u pogledu Razvijanje navedenih karakteristika
sopstvene aktivnosti u skladu nabrojanih osobina, preko kojih se treba da bude stručno podsticano,
sa normama ponašanja; pojava utvrđuje socijalna zrelost dece za čime se obezbeđuje i uspešniji
elementarne samokontrole i polazak u školu, vaspitači treba da proces socijalizacije i inkluzije
autoregulacije; vrše u pogledu: dece iz osetljivih kategorija.
Posebno treba naglasiti potrebu
• širenje saznanja o društvenim • umenja deteta da komunicira i individualizovanog pristupa svakom
pojavama; stvaranje osnove za aktivno učestvuje u zajedničkim detetu u predškolskim ustanovama.
usvajanje prvih sistematskih aktivnostima - učenju, igri i radu;
saznanja o društvenoj stvarnosti Za predškolsku decu je
i radu ljudi; pojava težnje da se • uključenosti u dečji kolektiv; karakteristično da pokušavaju da
preuzimaju određeni društveni nađu nove sadržaje i aktivnosti,
obrasci i uloge. 4
• socijalnog statusa svakog deteta drugačije komuniciraju sa
u grupi; vršnjacima i odraslima (posebno
Zadatak vaspitača je da navedene nepoznatim) i promena čitavog
osobine podstiču kod dece u • karaktera međuličnih odnosa; njihovog ponašanja. Budući da se
predškolskom uzrastu, ali ne osećaju odraslija, vaspitač može
putem veštačke akceleracije i • prisustva i stepena razvoja da im postavlja veće i odgovornije
zahvaljujući unošenju elemenata socijalnih motiva u ponašanju zadatke. Šire se i njihovi socijalni
školskog života u dečji vrtić, nego deteta; kontakti, češće se izlazi izvan vrtića
razvijanjem aktivnosti, načina za i učestvuje u životu svoje društvene
upoznavanje okoline i izražavanje • moralnih vrednosti i voljnih sredine (posete pozorištima,
upoznatog, tipičnih za predškolsku kvaliteta - samostalnosti, koncertima, muzejima, sportskim
decu. Za to su naročito pogodne inicijativnosti, istrajnosti i manifestacijama i sl.), a posebno
igre i sve aktivnosti u kojima organizovanosti; se poklanja pažnja organizovanim
ima stvaralačkog izražavanja i posetama školi, gde upoznaju
komuniciranja, zahvaljujući kojima • postojanja osećanja dužnosti i školski prostor, učitelja i svoje
dete razvija one kvalitete ličnosti i odgovornosti; buduće drugove. To je osnova
sposobnosti, koji će ga dovesti do za sticanje celovitijih saznanja
nivoa potrebnog za prelazak na • odnosa između ocenjivanja drugih i o problemima koje neka deca
školsko učenje. i ocenjivanja sebe. 5
imaju, zbog čega im je potrebno
razumevanje i pomoć vršnjaka, ne
samo odraslih.
4
Pravilnik o opštim osnovama 5
Pravilnik o opštim osnovama Zahvaljujući navedenim postupcima
predškolskog programa, Prosvetni glasnik predškolskog programa, Prosvetni glasnik
koji su u okviru Modela B
br. 110-00- br. 110-00-03919/2006-02, Beograd, str.
03919/2006-02, Beograd, str. 146. 147. preporučuju, kod najstarije

predškolske dece se formira preduslov da se shvate problemi bude privlačan, zanimljiv i da
pozitivan odnos prema školi, dece koja ih imaju i preduzmu pokreće njihove emocije, što se
razvijaju svesni motivi učenja, kao aktivnosti pružanja pomoći). postiže polazeći od interesovanja
i umenje i želja da se pripremaju i potreba konkretne dece, ali
za krupnu promenu koja ih očekuje Iz činjenice da su emocije osnovni ne zaustavljajući se na njima
u pogledu kriterijuma kojima će pokretač dečjeg ponašanja, ipak nego ih i izazivajući raznovrsnim
se vrednovati njihovo ponašanje, ne proizilazi da se u delovanju na postupcima. Npr., to se postiže
pa i čitava ličnost, kada pođu u ovo ponašanje treba osloniti samo uključivanjem dece u aktivnosti,
školu. Oni će se tada povezivati na njih. Zahtevi, koji se postavljaju korišćenje umetničkih dela i
sa školskim ocenama i školskim deci u tom pogledu, svakako treba sredstava masovne komunikacije,
uspehom uopšte, i to ne samo u da budu objašnjeni i racionalnim dramskog predstavljanja itd,
školi, već i vanškolskim krugovima, razlozima. Međutim, oni nisu a posebno igara i igrolikih
u porodici, susedstvu i među decom dovoljni da bi ih dete prihvatilo i aktivnosti. Sve ovo treba da bude i
sa kojom se druže, pri čemu je izvršavalo. Potrebno je da svaki u funkciji uspostavljanja pozitivne
važno da ne bude dece koja su razlog, koji mu se iznese, ima za interkulturalne atmosfere u vrtiću.
izolovana na bilo koji način. njega unutrašnji smisao, da bude Vaspitači moraju biti svesni da
lično za njega zainteresovano, što promene, koje se odigravaju u
U Modelu B Osnova programa znači da pokreće njegove emocije ličnosti deteta prilikom prelaska iz
pripreme dece za školu inkluzivni isto koliko i mišljenje. 6
predškolskog u školsko detinjstvo,
elementi prepoznaju se i u delu koji pored toga što se odražavaju na
se odnosi na emocionalnu gotovost Emocije imaju veoma važnu razvoj moralno-voljnih kvaliteta i
dece za polazak u školu. Ukazuje se orijentacionu i regulativnu vrednosnih orijentacija, zahvataju
na činjenicu da harmonični razvoj ulogu u aktivnostima dece. i čitavu strukturu emocionalne
svih aspekata ličnosti, posebno Motiv aktivnostima daje opštu sfere ličnosti deteta. Namere
intelektualnog i emocionalnog usmerenost (koju emocije vaspitača da razvijaju odgovarajuće
aspekta, znači da, pored konkretizuju) odražavajući se i osobine ličnosti kod svakog deteta
razvijanja racionalnih svojstava na izbor njihovog cilja, zadataka (altruizam, empatiju, solidarnost,
deteta, proširivanja njegovog koje treba izvršiti, uočavanje toleranciju itd.) upravo se i temelje
saznanja i unapređivanja logičkog prepreka njihovom ostvarivanju na ovim činjenicama. Pored toga,
mišljenja, treba obezbediti sklad u i dr. U svakom slučaju, u Modelu vaspitači treba da znaju da se
postizanju bogatog i raznovrsnog B se postavlja opšti zahtev da emocije u velikoj meri oslobađaju
doživljaja stvarnosti (koja je vaspitno-obrazovni rad sa decom situacione vezanosti, bivaju
velikom broju dece, nažalost, vrlo uopštene i uslovljene društveno
teška), negovanja intuitivnog i posredovanim kriterijumima.
metaforičkog mišljenja, odnosno, 6
oplemenjivanja osećajne strane Kod svakog deteta treba razvijati
br. 110-00-03919/2006-02, Beograd, str.
njegove ličnosti (razvoj empatije je 148. svest o dužnosti što predstavlja

i značajan pokazatelj opšte, a Od postupaka koji su direktno Značajni su i sledeći postupci
posebno emocionalne zrelosti povezani sa inkluzivnim vaspitača jer stvaraju uslove
za polazak u školu. Motivi za obrazovanjem, a pritom doprinose za produbljenije razumevanje
izvršavanje dužnosti, kakve decu emocionalnoj gotovosti dece za stvarnosti i uzročno-posledičnih
čekaju u školi, ne bi trebalo da budu polazak u školu, u Modelu B ističu procesa koji podstiču stvaranje
samo subjektivno emocionalne se oni kojima se neguje njihova inkluzivne klime u predškolskim
prirode, već da imaju i druge emocionalna kultura i prerađuju ustanovama:
izvore. Emocije koje dominiraju emocije.7 Pre svega, to se odnosi na:
u psihičkom životu i upravljaju • podsticanje dece da razmišljaju o
aktivnostima predškolskog • osposobljavanje dece da ulaze u sebi, svojim emocijama, iskustvima,
deteta treba da postignu takav emocionalne odnose sa drugima reakcijama i dr. uz poređenje sa
razvojni nivo, na kojem će da uz negovanje i produbljivanje drugima, što treba da im omogući
ublaže svoj afektivni karakter pozitivnih emocija (nežnosti, da bolje razumeju i interpretiraju
i postanu stabilnije, do izvesne saosećanja, saučešća i dr.); svoja raspoloženja, postanu
mere regulisane i kontrolisane. posebno razvijanje empatije i svesna šta osećaju, otkriju uzroke
Posebno je u emocionalnom razumevanja šta osećaju drugi ljudi određenih osećanja i upoznaju
pogledu važan razvoj tzv. viših ili u neposrednom dodiru sa njima i načine njihovog ispoljavanja, koji
složenijih osećanja intelektualnog, stavljanjem na njihovo mesto kako pogoduju njima i osobama oko njih;
moralnog, estetskog i socijalnog bi se shvatili njihovi motivi, stavovi,
karaktera: radoznalosti, osećanja uglovi gledanja i dr; • buđenje pozitivnih emocija,
pravde, osećanja harmonije, radosnog raspoloženja,
osećanja drugarstva i dr. Takođe, Takođe, tu je i: optimizma, poleta i vedrine.
treba posebno istaći osećanja Učenje i uvežbavanje tehnika
koja upravljaju društvenim • paralelno sa upoznavanjem modifikacije ponašanja i kontrole
ponašanjem. Školski život i rad dece sa kriterijumima šta je načina ispoljavanja emocija,
od deteta zahtevaju da se uključe dobro, a šta ne, potrebnim za oslobađanja od napetosti, opuštanja
u njega, kao i razrednu zajednicu. moralno rasuđivanje, razvijanje i koncentracije, uz uklanjanje
U njoj mora da bude spremno da odgovarajućih osećanja, odnosno, emocionalnih blokada (stida, straha
priznaje prava drugih, da ih, koliko radosti i ponosa kada se uradi od neuspeha, od nepoznatih lica i
je moguće, što manje narušava, nešto ispravno, što će postepeno situacija);
kao i da odlaže zadovoljavanje postati glavni motiv za vršenje
nekih ličnih želja. Zato je važno da takvih postupaka. • pomoć deci da razviju strategije
vaspitači kompetentno usmeravaju za prevladavanje (a ne potiskivanje)
decu da prihvataju red i disciplinu neprijatnih psihičkih stanja, deleći
da bi mogli da žive i funkcionišu u 7
Pravilnik o opštim osnovama ih sa drugima i prerađujući ih
zajednici, da prihvataju i poštuju tako da ih ne guše i opterećuju.
br. 110-00-03919/2006-02, Beograd, str.
decu iz različitih kulturnih grupa. 149. U sklopu toga - pojačavanje

tolerancije prilikom frustracije, uz u stanju da shvati složenije ideje, svojih); kao i sistematizovanosti
spremnost da se deluje racionalno i stvara hipoteze, rezonuje logički, saznanja, koja se ogleda, pre
konstruktivno; donosi srazmerno zrele moralne svega, u sposobnosti da otkriva
sudove i razmenjuje mišljenje sa i uviđa suštinske funkcionalne,
• osposobljavanje dece da se snađu drugima, što podrazumeva i sticanje prostorno-vremenske i uzročno-
u neočekivanim, za njih bolnim i socijalnih oblika ponašanja i navika, posledične veze među pojavama
zastrašujućim iskustvima (odlazak koje će mu pomoći da se brže i procesima (među kojima je i
u bolnicu, smrt drage osobe, razvod uključi u novi način života, kakav postojanje društvenih razlika među
roditelja i dr.); je školski, ali i da razume razlike decom, nepovoljan položaj dece iz
koje među decom postoje, kao i marginalizovanih društvenih grupa,
• pružanje prilika deci da probleme nekih svojih vršnjaka. posledice koje iz toga proizilaze itd.).
eksternalizacijom onoga što su
doživela i osetila, putem pričanja Vaspitači moraju znati da je od Decu treba usmeravati da rešavaju
o tome, likovnog predstavljanja, obima znanja, sa kojima dete polazi problemske situacije i izvlače pouka
odigravanjem scene i sl. dođu do u školu, još važniji njihov kvalitet, iz različitih aktivnosti i događaja,
njegovog realnijeg sagledavanja pa više pažnje treba pokloniti kao i ukazivati da se na taj način
i ovladavanja situacijom usvajanju načina organizacije i stečena iskustva mogu primenjivati
koja uzrokuje neki problem. sistematizacije upoznatih činjenica, u novim uslovima i situacijama.
Eksternalizacijom se emocije osmišljavanju veza među njima, Didaktički i metodički posmatrano,
prenose na racionalni plan, što odnosno, uopštavanju i transferu neophodan je individualizovani
pomaže deci da postanu svesna onoga što se saznalo, kao i načina pristup svakom detetu u
emocionalnih aspekata odnosa na koje se može sa njime postupati.8 procesu vaspitanja, uključujući
među ljudima. Kvalitet znanja se ogleda u tačnosti i inkluzivno. Time se stvaraju
i strukturiranosti predstava koje uslovi za emancipaciju svakog
Indirektna veza sa inkluzivnim dete ima o okolnoj stvarnosti; deteta, odnosno omogućava da u
dimenzijama postoji i u drugim punoći, sadržaju i izgrađenosti povoljnoj socijalnoj atmosferi svako
delovima Modela B. Tako se u delu elementarnih pojmova koje je dete kontinuirano razvija svoje
koji se odnosi na intelektualnu steklo; njegovoj sposobnosti da potencijale do ličnog maksimuma.
pripremljenost dece za polazak se srazmerno samostalno služi
u školu sugeriše da specijalna stečenim znanjima u rešavanju Inkluzivno obrazovanje se dovodi i
intelektualna priprema ne sme da raznih vrsta problema (ne samo u vezu sa motivacionom gotovošću
se svede na sticanje određenih dece. S obzirom da je osnovni motiv
znanja i veština, koliko god oni bili pre polaska u školu činjenica da
potrebni na početku školovanja, već dete postaje đak koji boravi u školi,
se prvenstveno sastoji u opštem 8
Pravilnik o opštim osnovama to mu obezbeđuje nov položaj
razvoju saznajnih interesa i umnih u društvenim odnosima, koji je
br. 110-00-03919/2006-02, Beograd, str.
sposobnosti deteta, kako bi bilo 143. željen i cenjen po društvenom

smislu i ugledu koji nosi sa
sobom. Svakom detetu, bez ikakve
diskriminacije, treba omogućiti
da se ponosi novim statusom koji
će steći. Istraživanja pokazuju
da se kod dece, šestogodišnjeg-
sedmogodišnjeg uzrasta, formira
orijentacija na školu i učenje, koja
predstavlja interiorizovan odnos
odraslih prema njemu, kao nekome
ko je već postao đak ili će to biti 2.1. SADRŽAJI I AKTIVNOSTI KOJIMA SE
u neposrednoj budućnosti.9 Ovaj
DECA PRIPREMAJU ZA ŠKOLU U
odnos se formira još pre nego što
dete pođe u školu, i sastavni je deo FUNKCIJI INKLUZIJE
pripreme za školu, koja se planski
ili stihijski obavlja u predškolskoj
Program pripreme dece za školu U ovom delu najpre su formulisani
ustanovi i porodici. Za planirane
po Modelu B je sastavni deo Opštih ciljevi10 koji direktnije ili indirektnije
uticaje odgovornost moraju
osnova predškolskog programa i jesu u funkciji inkluzivne dimenzije
preuzeti stručno osposobljeni
sadrži, pored metodičkih preporuka vaspitno-obrazovnog rada:
vaspitači, koji pozitivan odnos
za njegovo ostvarivanje, specifične
sa svakim detetom formiraju
ciljeve vaspitno-obrazovnog rada, • Šire, sređenije i zrelije socijalno
postepeno. Vaspitači moraju biti
vaspitno-obrazovne sadržaje i iskustvo od onoga koje su deca
svesni činjenice da kod predškolske
aktivnosti koje se organizuju sa stekla u porodici, koje podrazumeva
dece preovlađuju socijalni motivi,
decom godinu dana pred polazak bolje razumevanje drugih ljudi,
a ne prevashodno želja da se uči
u školu. njihove delatnosti i osnovnih
na školski način. To treba staviti i
društvenih odnosa u užoj i široj
u funkciju inkluzivnog vaspitanja i
Ovaj program pripreme dece sastoji društvenoj zajednici u kojoj
obrazovanja dece.
se od oblasti u koje su svrstani odrastaju.
vaspitno-obrazovni sadržaji i
aktivnosti putem kojih se ostvaruju
opšta i posebna priprema dece za
školu. Među njima je, za pitanja
inkluzivnog obrazovanja, najbitnija
oblast upoznavanja društvene
9
Pravilnik o opštim osnovama 10
predškolskog programa, Prosvetni glasnik sredine, odnosno čoveka kao predškolskog programa, Prosvetni glasnik
br. 110-00-03919/2006-02, Beograd, str. br. 110-00-03919/2006-02, Beograd, str.
društvenog bića.
150. 166.

• Poznavanje i razumevanje • Razumevanje porodičnih odnosa Postupci koji dovode do uviđanja
društvenih događaja i društvenog i rodbinskih veza i osećanje sličnosti i razlika između sebe
života svoje sredine i, srazmerno ponosa zbog toga što je dete član i druge dece, kao i uvažavanja
mogućnostima, aktivno uključivanje određene društvene zajednice različitosti (u pogledu jezika,
u njega putem interakcije sa (porodice, predškolske ustanove, običaja, elemenata kulture, navika,
vršnjacima i odraslima, uz rodnog kraja, naše zemlje, ali i pola i dr.).
izgrađivanje zadovoljavajućeg čovečanstva).
repertoara uloga potrebnih za • Aktivnosti koje zahtevaju
snalaženje u raznim društvenim • Svest o pripadnosti kulturi saradnju među decom i međusobno
situacijama. i tradiciji svog naroda i svoje usaglašavanje, odnosno,
otadžbine, kao i o njihovoj podrazumevaju ujedinjavanje
• Shvatanje smisla usklađivanja povezanosti sa kulturom i snaga radi postizanja ciljeva od
svojih želja i potreba sa željama i tradicijom drugih naroda, njihovim zajedničkog interesa.
potrebama drugih ljudi i spremnost vrednostima i dostignućima, uz
za primanje i davanje, kao i želju da se konstruktivno sarađuje • Razgovori na teme šta deca
stvaranje kompromisa prihvatljivih sa njima, bez obzira na geografsku najviše vole u vrtiću, čega se plaše,
za obe strane. udaljenost i razlike u rasi, jeziku, šta ih ljuti, kako se ponašaju jedna
običajima i dr. prema drugoj, s kime se najradije
• Spremnost za uspostavljanje igraju, ko im je najbolji drug, s
verbalne i neverbalne komunikacije Vaspitačima su od posebnog kime se vraćaju kući, oko čega se
i uljudnog kontakta sa osobama značaja sadržaji i aktivnosti koji se
11
ponekada prepiru i sl.
iz drugih socijalnih i nacionalnih dalje u Modelu B navode:
struktura (nepoznate dece, • Razgovori o porodici (njenim
dece drugog pola, odraslih ljudi, • Postupci za upoznavanje nove članovima, rodbinskim odnosima,
stranaca i dr.). društvene sredine i drugova pravilima ponašanja u kući, kućnim
u vrtiću, vaspitača i drugih svečanostima i lepim događajima
• Poznavanje strategije za zaposlenih, kao i zajedničke akcije u (posebno rođenju novog člana) i dr.
rešavanje interpersonalnih kojima će sarađivati i zbližiti se.
problema, odnosno, sposobnost za • Upoznavanje sa osnovnim
što samostalnije i konstruktivnije • Društvene igre i aktivnosti koje pravilima ponašanja u vrtiću, na
rešavanje konflikata i spremnost za uključuju posmatranje stvari i ulici, u prodavnici, u pozorištu, u
praštanje. rasuđivanje, ne samo iz sopstvene, crkvi, u autobusu i dr. Tumačenje
nego i perspektive drugih ljudi. pravila elementarnog bon-tona i
• Uspostavljanje bliskih odnosa sa uvežbavanje ponašanja prema ovim
ljudima oko sebe, koje karakteriše 11
Pravilnik o opštim osnovama pravilima.
toplina, otvorenost i uzajamno
br. 110-00-03919/2006-02, Beograd, str.
razumevanje i poštovanje. 167.

• Podražavanje životnih situacija u • Posete deci u drugim sredinama Na osnovu gore navedenog može
kojima deca uče i isprobavaju razne (gradskoj i seoskoj), sticanje se zaključiti da je u okviru Modela B
društvene uloge u kojima učestvuju prijatelja izvan ustanove, pripremnog predškolskog programa
i u kojima će učestvovati (uloge uspostavljanje veza sa decom sveta vaspitačima pruženo dovoljno
zapovedanja i slušanja, starijih i (preko dopisivanja, učestvovanja sadržaja i metodičkih uputstava kako
mlađih, uloge deteta, brata, unuka, u konkursima i izložbama, u bi mogli da organizuju odgovarajuće
rođaka, suseda, prodavca, kupca, zajedničkim akcijama i dr.). aktivnosti koje će, pored ostalih
vaspitača, saobraćajnog policajca, ciljeva koji se odnose na pripremu
vozača i dr.). • Učestvovanje u društvenim dece za školu i život, biti u funkciji
akcijama značajnim za sredinu inkluzivnog vaspitanja i obrazovanja
• Prisustvovanje i učestvovanje, u kojoj borave deca, srazmerno (osposobljavanje i stručno
prema svojim mogućnostima, njihovim interesovanjima i usavršavanje vaspitača za inkluzivnu
u raznim društvenim mogućnostima. praksu, za prevazilaženje društvenih
manifestacijama, proslavama, razlika među decom i kompenzaciju
poselima, karnevalima, sletovima, nepovoljnog položaja u kome se
takmičenjima, dobrotvornim pojedina deca nalaze; za razvijanje
akcijama, službi Božjoj i dr. uz uspešne saradnje sa svim roditeljima
uključivanje i dečjih roditelja tamo u duhu tolerancije; ispitivanje potreba
gde je to moguće. dece i roditelja, posebno onih iz
marginalizovanih društvenih grupa
• Upoznavanje sa načinima življenja i socijalno depriviranih sredina, i
u raznim krajevima naše zemlje kreiranje preventivnih i interventnih
i nekim narodnim običajima, mera; otvorenost prema lokalnoj
verovanjima, tradicionalnim zajednici itd.).
igrama i ritualima uz elementarno
objašnjavanje njihovog značaja.
Učestvovanje u njima (npr.
maskiranje u “beloj nedelji”,
“ispraćaj zime”, bojenje i razbijanje
jaja za Vaskrs, Vrbica, Materice,
Očevi, Detinjci i dr.).
• Upoznavanje života, nekih

običaja i verovanja drugih naroda i
naglašavanje potrebe tolerantnog
odnosa i međusobnog uvažavanja.

3 ZASTUPLJENOST PREDŠKOLSKOG
OBRAZOVANJA U OPŠTINAMA
BELA PALANKA, KNJAŽEVAC I PROKUPLJE
Prema Zakonu o osnovama sistema Kako Zakon nalaže, delatnost U sve tri posmatrane opštine
obrazovanja i vaspitanja (2003), predškolskog vaspitanja i predškolsko obrazovanje, odnosno
takozvanom „krovnom zakonu“ koji obrazovanja obavlja se u pripremni predškolski period
je regulisao oblasti predškolskog, predškolskoj ustanovi, izuzetno pred polazak u školu, odvija se
osnovnog i srednjeg obrazovanja, može da se obavlja i u školi15, a obe u predškolskim ustanovama,
od školske 2006/2007. godine varijante zastupljene su u svim osnovnim školama i njihovim
predškolsko obrazovanje, u posmatranim opštinama. isturenim odeljenjima.
trajanju od šest meseci, postaje
obavezno za svu decu u godini Delatnost predškolskog Prikazaćemo prikupljene podatke
pred polazak u školu. Pripremni obrazovanja i vaspitanja uredjena o deci u školama (ukupan broj
predškolski program postaje deo je Zakonom o predškolskom dece i ukupan broj dece romske
obaveznog obrazovanja i vaspitanja vaspitanju i obrazovanju (2010).16 nacionalnosti) i vrtićima za
u devetogodišnjem periodu.12 školsku/radnu 2015/2016. godinu,
Obuhvat dece pripremnim da bismo mogli da izvršimo
Aktuelnim Zakonom o osnovama predškolskim programom i njegovo procenu o obuhvatu romske dece
sistema obrazovanja i vaspitanja redovno pohadjanje, posebno predškolskim obrazovanjem,
(2009), koji je posle donošenja kada su u pitanju deca iz socijalno odnosno pripremnim predškolskim
pretrpeo ozbiljne izmene i dopune 13
depriviranih sredina, od izuzetnog programom.
trajanje pripremnog predškolskog je značaja za njihovu spremnost za
programa produženo je na devet polazak u školu.
meseci14.
15
Zakon o predškolskom vaspitanju i
13
Zakon o osnovama sistema obrazovanju, član 2, „Službeni glasnik
obrazovanja i vaspitanja. (2009). RS“, br. 18/2010.
12
Zakon o osnovama sistema Službeni glasnik Republike Srbije, br.
obrazovanja i vaspitanja. (2003), član 85. 72/2009, 52/2011, 55/2013 i 35/2015. 16
Zakon o predškolskom vaspitanju i
obrazovanju, „Službeni glasnik RS“, br.
14
Član 93 Zakona 16/2010.

U Opštini Knjaževac pripremni Minićevu, koje ima i pedagoškog romske nacionalnosti. Pripremni
predškolski program odvija se u asistenta. Pripremnu predškolski predškolski program organizuje
Predškolskoj ustanovi „Bajka“ i u tri program realizuje Predškolska Predškolska ustanova „Neven“.
osnovne škole: OŠ „Vuk Karadžić“. ustanova „Bajka“. Škola ima pedagoškog asistenta.
OŠ „Dimitrije Todorović Kaplar“ i
OŠ „Dubrava“. Predškolska ustanova „Bajka“ OŠ „Nikodije Stojanović – Tatko“
nalazi se u Knjaževcu. Ukupan broj takodje se nalazi u Prokuplju, ima
OŠ „Vuk Karadžić“ nalazi se dece upisan u pripremni pedškolski ukupno 1000 učenika, od koji je 100,
u Knjaževcu, ali ima isturena program je 197-oro, a medju njima je odnosno 10% romske nacionalnosti.
odeljenja u obližnjim selima. 10 djaka romske nacionalnosti (5%). I u ovoj ustanovi predškolski
Školske 2015/2016. godine školu program implementira Predškolska
je pohadjalo 530 djaka, a medju S obzirom na činjenicu da se ustanova „Neven“, a škola nema
njima je bilo 45 učenika (8,5%) udeli romske dece u školama pedagoškog asistenta.
romske nacionalnosti. Pripremni knjaževačke opštine kreću na nivou
predškolski program u školi oko 10%, pretpostavljamo da nisu OŠ „Ratko Pavlović Ćićko“ takodje
realizuje Predškolska ustanova sva deca romske nacionalnosti se nalazi u Prokuplju. I ona ima
„Bajka“, a u isturenim odeljenjima obuhvaćena pripremnim 1000 djaka, ali je samo nekoliko
škole u selima ovaj program se predškolskim programom. romske nacionalnosti. Nemaju
odvija samostalno. Škola nema Predškolska ustanova ima pedagoškog asistenta, a PU „Neven“
zaposlenog pedagoškog asistenta. pedagoškog asistenta. realizuje predškolski program.
OŠ „Dimitrije Todorović Kaplar“ U Opštini Prokuplje predškolsko OŠ „Milić Rakić – Mirko“ nalazi se u
takodje se nalazi u Knjaževcu, prošle obrazovanje i vaspitanje realizuje se Prokuplju, u blizini romskog naselja
školske godine imala je ukupno 790 u Predškolskoj ustanovi „Neven“ i u „Čerkez“. Ima ukupno 700 djaka, a
učenika, a medju njima 100 djaka osnovnim školama. U ovoj opštini radi 74 je romske nacionalnosti (10,5%).
romske nacionalnosti, odnosno šest osnovnih škola: OŠ „9. oktobar“, Pripremni predškolski program
ukupno 12,7%. Pripremnu predškolski OŠ „Nikodije Stojanović – Tatko“, OŠ realizuje Predškolska ustanova
program realizuje Predškolska „Ratko Pavlović Ćićko“, OŠ „Milić „Neven“, a škola ima pedagoškog
ustanova „Bajka“, a škola ima Rakić – Mirko“, OŠ „Svetislav Mirković asistenta.
zaposlenog pedagoškog asistenta. – Nenad“ i OŠ „Vuk Stefanović
Karadžić“, od kojih sve, sem OŠ „Svetislav Mirković – Nenad“
OŠ „Dubrava“ locirana je u poslednje, imaju u školi organizovan nalazi se u Maloj Plani, ima ukupno
Knjaževcu i Minićevu. Školske pripremni predškolski program. 300 djaka, a podatak o broju romskih
2015/2016. godine imala je ukupno učenika nije nam bio dostupan.
481 djaka, medju njima 45 učenika OŠ „9. oktobar“ locirana je u I ovde pripremni predškolski
romske nacionalnosti (9,4%), a svi Prokuplju, ima ukupno 1000 program realizuje PU „Neven“, a
su pohadjali istureno odeljenje u djaka, a medju njima je 100 (10%) škola nema pedagoškog asistenta.

Konačno, PU „Neven“ nalazi se u bilo 21. Škola ima pedagoškog inače i slučaj ne samo u Srbiji,
Prokuplju, ima ukupno 226 dece koja asistenta. nego i u zemljama u okruženju.
pohadjaju pripremni predškolski Stoga se neki roditelji romske
program, a medju njima je 20-oro OŠ „Jovan Arandjelović“ nalazi se u dece koja pohadjaju predškolsku
dece romske nacionalnosti (9%), što selu Crvena Reka. Ima ukupno 100 ustanovu nisu izjasnili kao Romi.
je na nivou njihove zastupljenosti u učenika, a medju njima je 24, dakle Tu pretpostavku, medjutim,
osnovnim školama. Ustanova ima 24% romske nacionalnosti. Pripremni opovrgava činjenica da u školama
pedagoškog asistenta. predškolski program u ovoj školi ove opštine ima puno romske
organizuje Predškolska ustanova dece (34%, odnosno 24%), što
Iako se u njoj ne organizuje „Dragica Lalović“. Ova škola nema znači da se roditelji romske dece
pripremni predškolski program, kao pedagoškog asistenta. u školama izjašnjavaju kao Romi
primer segregacije romske dece Predškolska ustanova „Dragica u visokom procentu, pa zašto to
u ovoj opštini navodimo OŠ „Vuk Lalović“, koja se nalazi u Beloj Palanci, onda ne bi činili i kada su im deca
Stefanović Karadžić“, koja se nalazi radi i u isturenim odeljenjima, u predškolskog uzrasta?
nedaleko od Prokuplja, u selu Žitni pomenutoj Crvenoj Reci i u selu
potok. Od ukupno 100 učenika ove Dolac. Školske 2015/2016. godine ova Druga, jednako verovatna
škole, 90 (90%) je romske nacionalne ustanova imala je ukupno 58 dece, a mogućnost je da veliki broj
pripadnosti, a škola nema ni medju njima samo troje (5,1%) romske romske dece za koju je zakonom
pedagoškog asistenta. nacionalnosti. prema uzrastu propisano da
pohadjaju nastavu pripremnog
U opštini Bela Palanka pripremni Relativni udeo romske dece u predškolskog programa njime nisu
predškolski program odvija se u Predškolskoj ustanovi „Dragica ni obuhvaćena.
Predškolskoj ustanovi „Dragica Lalović“ značajno odstupa od
Lalović“ i u dve osnovne škole: njihovog udela u osnovnim školama. Medjutim, činjenica je da se u gradu
OŠ „Ljupče Španac“ i OŠ „Jovan Situacija bi verovatno bila drugačija pripremni predškolski program
Arandjelović“. da predškolska ustanova ima odvija u dve ustanove: u OŠ „Ljupče
zaposlenog pedagoškog asistenta. Španac“, koji su protekle školske
OŠ „Ljupče Španac“, koja je locirana Na osnovu ovih podataka možemo godine pohadjala isključivo romska
u samoj Beloj Palanci, ali radi i u da zaključimo dve mogućnosti za deca, i u Predškolskoj ustanovi
isturenim odeljenjima u obližnjim ovako mali broj romske dece u „Dragica Lalović“ u kojoj skoro
selima, ima ukupno 620 učenika, Predškolskoj ustanovi. da i nije bilo romske dece. To
od kojih je čak 211, odnosno 34% ukazuje na segregaciju romske
romske nacionalnosti. Pripremni Jedna je da, uprkos velikom dece u obrazovnom sistemu ove
predškolski program koji se odvija broju Roma u ukupnoj populaciji opštine, koju očigledno tolerišu,
u ovoj školi (škola ga i organizuje) medju odraslim stanovništvom, uprkos pozitivnom zakonodavstu,
pohadjaju samo romska deca, pripadnost romskoj populaciji i nadležna školska uprava i
kojih je školske 2015/2016. godine nije socijalno poželjna, što je Ministarstvo prosvete.

3.1. ANALIZA GODIŠNJIH PLANOVA RADA PREDŠKOLSKIH
USTANOVA U IZABRANIM OPŠTINAMA,
SA ASPEKTA INKLUZIVNOSTI
3.1.1. Analiza Godišnjeg plana predškolske ustanove. Kao jedan obrazovanja. To su planovi rada
rada za radnu 2015/2016. godinu od zadataka navodi se realizacija Pedagoškog kolegijuma; Vaspitno-
Predškolske ustanove „Bajka“ iz Pripremnog predškolskog obrazovnog veća; stručnih aktiva
Knjaževca programa, koja treba da omogući vaspitača i medicinskih sestara-
što bolju spremnost za polazak vaspitača, stručnog aktiva za
Godišnji plan rada ove ustanove u školu, i naglašava se da će razvojno planiranje; timova za
koncipiran je na sledeći način. U ustanova, u okviru svojih redovnih inkluzivno vaspitanje i obrazovanje
prvom, odnosno uvodnom delu ovim aktivnosti, biti angažovana na i prevenciju nasilja, zlostavljanja i
planom se definišu vreme, mesto, povećanju upisa dece iz osetljivih zanemarivanja dece, vrednovanje
način i nosioci programa vaspitanja društvenih grupa. i samovrednovanje, pripravnika i
i obrazovanja u ustanovi; ciljevi i mentora, kao i plan rada stručnog
zadaci, a kao polazna osnova navodi U drugom delu opisuje se saradnika – pedagoga.
se pozitivno zakonodavnstvo koje organizacija rada ustanove: uslovi
reguliše ovu oblast. Pored već rada, tehničko i investiciono Planovi rukovodećih organa,
pominjanih Zakona o osnovama održavanje, radno vreme, ukupan organa upravljanja i drugih organa
sistema obrazovanja i vaspitanja i broj upisane dece i ukupan broj odredjeni su u četvrtom delu, kroz
Zakona o predškolskom vaspitanju, dece upisane u PPP, kao i struktura definisanje planova rada Upravnog
navode se i brojni pravilnici radnog vremena vaspitača, odbora, Saveta roditelja, direktora i
koji bliže odredjuju pojedine medicinske sestre-vaspitača i rukovodioca vrtića.
oblasti rada, kao i Izveštaj o radu pedagoga.
prethodne godine, Razvojni plan, U nastavku se navode i detaljno
Predškolski program, Statut i druga U trećem delu definišu se razradjuju pojedini planovi
normativna akta ustanove. planovi rada stručnih organa vezani za konkretne aktivnosti
u predškolskoj ustanovi, čija predškolske ustanove u samoj
Ciljevi i zadaci oslanjaju se na struktura je takodje uskladjena ustanovi, ali i izvan nje, kroz
pozitivne zakonske propise i u sa pozitivnim zakonodavstvom saradnju sa roditeljima i brojnim
skladu su sa prirodom delatnosti i inkluzivnim principima partnerima u socijalnoj zajednici.

To su: Plan prigodnih programa, Plan rada stručnog aktiva vaspitača predloga za utvrdjivanje prava
Plan povremenih programa, Plan i Plan rada stručnog aktiva na IOP i njegovo dostavljanje
saradnje sa lokalnom zajednicom, medicinskih sestara su izuzetno pedagoškom kolegijumu na
Plan saradnje sa osnovnom školom, sadržajni i inkluzivni elementi usvajanje.
Plan saradnje sa porodicom, Plan u njima vide se pre svega kroz
stručnog usavršavanja zaposlenih, bogatu i raznovrsnu saradnju U ovom delu ne pominje se saradnja
Plan preventivno-zdravstvene zaštite, koju vrtić ima sa organizacijama sa roditeljima o pravu detata na
Plan ishrane, broj i vrsta obroka, i institucijama u lokalnoj sredini. IOP i pravu roditelja da učestvuju
Izvod iz razvojnog plana, Program Pored edukativnih izleta, zimovanja, u njegovom kreiranju i praćenju,
zaštite dece od nasilja, zlostavljanja sportsko – rekreativnih aktivnosti, kao i pravu da se ne slože sa
i zanemarivanja, Individualni karnevala, obeležavanja brojnih njegovom primenom. Naime, po
obrazovni plan (IOP). Potom sledi praznika, planirane su i aktivnosti Zakonu, pedagoški kolegijum
analiza praćenja ostvarivanja i u kojima učestvuju roditelji, ne može doneti odluku da se sa
evaluacija godišnjeg plana rada, Plan drugi vrtići, opštinski organi, detetom radi po individualnom
marketinga predškolse ustanove i medicinske ustanove i sl. Rad svih obrazovnom planu bez pristanka
Kalendar rada. aktivnosti Predškolske ustanove roditelja. Pominje se saradnja
prate periodične evaluacije sa ključnim institucijama na
Mi ćemo se u ovoj analizi baviti vaspitno-obrazovnog rada kao i nivou lokalne zajednice, vezanih
samo onim delovima Godišnjeg samovrednovanje i vrednovanje za implementaciju inkluzivnog
plana kojima su predvidjeni rada institucije. obrazovanja, rešavanje problema
inkluzivni sadržaji i aktivnosti. na terenu u saradnji sa centalnim
Plan tima za inkluzivno vaspitanje koordinacionim timom i
Počećemo od planova rada stručnih i obrazovanje bavi se aktivnostima informisanje roditelja i medija.
organa u predškolskoj ustanovi. koje su vezane za decu kojoj je Saradnja sa roditeljima dece kojoj
potrebna dodatna podrška. On je potrebna dodatna podrška,
Plan rada pedagoškog kolegijuma, obuhvata identifikaciju takve dece od obrazloženja potrebe, preko
koji čine direktor, pedagog i u objektima ustanove, pripremu definisanja plana, programa,
predstavnici stručnih aktiva vaspitača, samog deteta, njegovih metoda i sadržaja aktivnosti, do
razmatra pitanja od značaja roditelja, a potom i sve ostale kontinuiranog praćenja postignuća
za funkcionisanje ustanove i dece i njihovih roditelja. Za i napretka deteta neophodna je
ostvarivanje njene delatnosti, decu kojoj je potrebna dodatna ne samo za očuvanje potencijala
odnosno koordinira rad svih podrška planirana je izrada deteta, kako se u planu navodi, već
stručnih timova i svih aktivnosti u pedagoških profila, kao i kreiranje i za njegov optimalan individualni
ustanovi, pa i onih koje su vezane za posebnih stimulativnih programa razvoj i unapredjenje detetovih
inkluzivne sadržaje. prilagodjenih potrebama ove dece kapaciteta u skladu sa njegovim
koje su usmerene na očuvanje mogućnostima. To je deo koji bi
njihovih potencijala, kao i davanje trebalo razvijati i na kojem bi

trebalo raditi u budućnosti. Plan rada tima za prevenciju zaštite i prate se efekti preduzetih
Takodje, ostaje nejasna aktivnost o nasilja, zlostavljanja i mera. Kada se dodje do saznanja
informisanju svih roditelja i medija, zanemarivanja dece predstavlja da je nasilje nad detetom izvršila
odnosno šta bi bio sadržaj takvog svojevrstan program zaštite odrasla osoba u ili izvan ustanove,
informisanja, kada se u takvim dece i podrazumeva planirane takodje se obaveštava tim na nivou
slučajevima radi o poverljivim aktivnosti, procedure i prateću vrtića, koji sprovodi proces zaštite,
podacima o detetu, pa, prema dokumentaciju koja se odnosi na prati efekte preduzetih mera i vodi
aktuelnom zakonodavstvu, javnost ovu oblast. Neke aktivnosti se adekvatnu evidenciju.
nema prava na uvid u ove podatke. sprovode kontinuirano, a neke po
potrebi, a u njih su uključni roditelji Predviđenim planom prevencije
Umesto da se skreće pažnja na i tim u vrtiću koji se posebno bavi i zaštite dece ispoštovana je
ovu decu, trebalo bi u vaspitno- prevencijom nasilja. Pri realizaciji zakonska procedura, ali je u našem
obrazovnim institucijama, lokalnim ovih aktivnosti, pominje se saradnja društvu posebno zabrinjavajuće
sredinama i čitavom društvu sa relevantnim institucijama da se ta procedura u praksi ne
kreirati takvu socijalnu i kulturnu iz spoljne mreže zaštite, kao i sprovodi uvek adekvatno i ponekad
klimu u kojoj bi se različitost saradnja sa medijima. Na osnovu predstavlja dodatno maltretiranje
podrazumevala. Uključivanje dece iz programa predškolske ustanove, žrtve, a ta pojava prisutna je u
socijalno depriviranih sredina i dece tim na nivou vrtića izradjuje čitavnom našem školskom sistemu.
sa posebnim potrebama u obrazovni konkretan plan zaštite, a članovi
sistem podstiče njihov razvoj, jer tima vrtića pored evidentiranja Plan rada stručnog saradnika
svako dete može da uči i svako slučaja, vodjenja dokumentacije i – pedagoga sadrži veliki broj
dete najbolje uči u društvu druge praćenja efekata preduzetih mera, zadataka koji se odnose na
dece. Takodje, to pozitivno deluje i izradjuju i Plan zaštite deteta, obezbedjivanje optimalnih uslova
na razvoj sve dece i tu dimenziju bi a predlažu i mere za povećanje za razvoj dece i ostvarivanje
trebalo razvijati i na njoj instistirati, bezbednosti dece u vrtiću. vaspitno – obrazovnog rada,
jer se na taj način deca od malena odnosno praćenje i podsticanje
uče koliko je raznolika socijalna O svim aktivnostima vezanim za celovitog razvoja deteta; podrška
sredina u kojoj žive i kroz igru i zaštitu dece u vrtiću predvidjeno vaspitačima u kreiranju programa
podršku „drugačijoj“ deci razvijaju je informisanje roditelja na rada sa decom, predlaganje i
se osećanja solidarnosti i empatije roditeljskom sastanku na samom organizovanje različitih vidova
koja su integralni deo svake početku saradnje, kao i aktivnosti aktivnosti, koje doprinose dečjem
ostavarene i uspešne ličnosti. Na za podsticanje saradnje sa razvoju i napredovanju, podrška
taj način se i stereotipi i predrasude roditeljima u duhu tolerancije i vaspitačima u unapredjivanju
prema drugoj deci, samo zato što nenasilnog rešavanja problema. i osavremenjivanju vaspitno
pripadaju različitim društvenim – obrazovnog rada; pružanje
grupama, i koje se prenose sa U slučaju medjusobnog povredjivanja podrške roditeljima u jačanju
roditelja na decu, lakše prevazilaze. dece u grupi, primenjuje se plan njihovih razvojnih kompetencija

i razvijanju saradnje porodice i za rad sa decom iz osetljivih Plan prigodnih programa, Plan
ustanove po pitanjima značajnim društvnih grupa kroz razvijanje povremenih programa, Plan
za vaspitanje i obrazovanje fleksibilnijeg stava prema saradnje sa lokalnom zajednicom,
dece, učestvovanje u praćenju i kulturnim razlikama i razvijanje Plan saradnje sa osnovnom školom
vrednovanju vaspitno-obrazovnog interkulturalne osetljivosti i i Plan saradnje sa porodicom,
rada, saradnja sa institucijama, predlaganje postupaka koji prema broju i raznovrsnosti
lokalnom samoupravom, stručnim doprinose njihovom osnaživanju; predvidjenih kulturnih i javnih
i strukovnim organizacijama; uključivanje roditelja/staratelja manifestacija izuzetno su
samovrednovanje, stalno stručno u pojedine oblika rada ustanove i sadržajni i ukazuju na visok nivo
usavršavanje i praćenje razvoja participacija u svim segmentima profesionalnosti zaposlenog
pedagoške nauke i prakse. rada ustanove ; upoznavanje
18
kadra, otvorenost za saradnju sa
roditelja sa važećim zakonima, širom zajednicom, kao i kreiranje
Plan je posebno inkluzivan u konvencijama i protokolima o inkluzivne klime i praktikovanje
elementima koji se odnose zaštiti dece od zlostavljanja inkluzivne politike u radu ustanove.
na sprovodjenje istraživanja i zanemarivanja; saradnja,
u ustanovi u cilju ispitivanja izmedju ostalog, i sa pedagoškim Plan rada stručnog usavršavanja
potreba dece, roditelja i lokalne asistentom i pratiocima deteta na zaposlenih predvidja dinamiku,
samouprave; učestvovanja u koordinaciji aktivnosti; saradnja sa sadržaj i nosioce usavršavanja, ali
pripremi individualnog obrazovnog obrazovnim, socijalnim, naučnim, se u njemu ne pominju posebne
plana za decu; učestvovanje u kulturnim ustanovama, lokalnom oblasti, ni kompetencije koje bi
izboru i koncipiranju posebnih službom i Nacionalnom službom za trebalo razvijati.
i specijalizovanih programa zapošljavanje.
predškolske ustanove17; saradnja Na kraju se posebno razradjuju
sa svim učesnicima i saradnicima Medju organizacijama i ustanovama Program zaštite dece od nasilja,
obrazovno-vaspitnog procesa sa kojima pedagog saradjuje, jedino zlostavljanja i zanemarivanja, kao i
takodje ima inkluzivni karakter; se ne pominje nevladin sektor, Individualni obrazovni plan.
pružanje pomoći vaspitačima iako je on značajan činilac u radu
u osmišljavanju rada sa decom obrazovno-vaspitnih institucija, Programom zaštite dece od nasilja,
kojima je potrebna dodatna naročito kada su u pitanju deca zlostavljanja i zanemarivanja
podrška; osnaživanje vaspitača iz socijalno depriviranih sredina, definišu se potencijalni akteri, mere
odnosno dece pripadnika romske i procedure, a naglašava se i da svi
nacionalne manjine. zaposleni čine unutrašnju mrežu
17
Kada je o ovim programima reč, treba zaštite.
naglasiti da nismo uspeli ni od jedne
od navedenih ustanova da dobijemo
dodatne programe po kojima rade. Kada je Individualni obrazovni plan
Individualni obrazovni plan koji bi imao 17
Ovo je inkluzivni princip za koji nismo
razvojni karakter takođe je oblast kojom sigurni da se često primenjuje u našim
u pitanju, definiše se, u skladu sa
bi trebalo detaljnije upoznati vaspitače. obrazovnim institucijama. pozitivnim zakonodavstvom ko

sve čini članove Tima za pružanje Plan i program zaštite dece od Naveden je i kalendar vaspitno-
dodatne podrške detetu, naglašava nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. obrazovnog rada pripremnih grupa,
se neophodna saradnja sa koje su u našem fokusu, i za ove
roditeljima i potencijalno uključivanje Detaljno se opisuje svaki od četiri grupe navodi se šest uobičajenih
interresorne komisije radi dodatne objekta u sastavu ustanove , navode19
praznika koji se u našim obrazovno-
obrazovne, zdravstvene i socijalne se imena vaspitača i medicinskih vaspitnim ustanovama proslavljaju.
zaštite koja se pruža u ustanovama sestara-vaspitača i broj dece prema
van vrtića, odnosno od strane pojedinim uzrasnim grupama, po U Polaznim osnovama rada navodi
neophodnih stučnjaka izvan vrtića. objektu, uključujući i pripremne se da se plan oslanja, pored
Navode se i pojedinačni koraci u grupe pri osnovnim školama. zakonskih propisa, na uobičajene
izradi IOP-a, od detaljnog opisa Opisuju se i objekti koji se nalaze u programe vaspitno-obrazovnog
aktuelnog nivoa funkcionisanja i isturenim odeljenjima. rada sa decom odgovarajućih
individualnih karakteristika deteta, uzrasta, kao i brojni pravilnici koji
preko opisa oblasti za koju se planira Ističe se da broj dece u grupama preciznije regulišu pojedine oblasti,
podrška, ciljevi i ishodi koji se žele zadovoljava predvidjene normative, a postavljaju se i prioritetni zadaci
postići u definisanom periodu, a da objekti za smeštaj dece za predvidjeni period.
do oblika, tipova, nivoa i sadržaja zadovoljavaju osnovne kriterijume
učestalosti podrške. u pogledu prostora i opreme. Od posebnih programa koji se
Opremljenost ustanove izražena je definišu godišnjim planom rada
u procentima, najopremljenija je u ustanove, za nas je posebno
3.1.2. Analiza Godišnjeg plana oblasti likovnog vaspitanja (90%), interesantan Program socijalnog
rada za školsku 2015/2016. dok se najviše zaostaje u sredstvima rada i socijalne zaštite, koji
godinu Predškolske ustanove u oblasti muzičkog vaspitanja (65%), predstavlja osnovu za planiranje
„Neven“ iz Prokuplja a prosečna opremeljenost ustanove zadataka kojima se ostvaruje
u procentima je 76%. Detaljno socijalna funkcija predškolske
Na početku ovog Godišnjeg plana je razradjen i plan unapredjenja ustanove. Očigledan je pozitivan
detaljno je prikazana „lična karta“ materijalno-tehničkih uslova rada. uticaj socijalnog radnika kao
ustanove, opisana je organizacija Organizacija rada i kadrovi prikazani stručnog saradnika, pored
rada i kadrovi, kao i polazne osnove su tabelarno, sa preciznom satnicom pedagoga i psihologa, koji u
rada Ustanove. po smenama i radnom vremenu, ustanovi rade.
kao i pregled broja zaposlenih po
U nastavku se, izmedju ostalog, stručnom profilu. Socijalna zaštita posmatra se
navode Program socijalnog rada kao sistematska delatnost koja
i socijalne zaštite (sa razradjenim omogućuje primarnu preventivu
19
Ustanova u svom sastavu ima 4
akcionim planom), Programi stručnih objekta („Bambi“, „Radost“, „Biseri“ različitih teškoća u razvoju dece,
i „Bajka“) u kojima su smeštene 23
organa škole, Tima za zaštitu dece od čime se obezbedjuje blagovremena
celodnevne i 17 poludnevnih grupa, a
nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, ukupan broj dece je bio 796. intervencija. U sklopu ove zaštite

navode se i različite socio-kulturne U sklopu Programa socijalne Centrom za socijalni rad, Domom
aktivnosti koje se planiraju s ciljem zaštite definisan je i Akcioni plan, zdravlja, stručnim službama
prevladavanja segregisanog i kojim su precizirane aktivnosti osnovnih škola i sl.). Članove
stigmatizujućeg položaja dece usmerene ka deci iz posebno tima čine pedagog, psiholog i pet
koja potiču iz margnizalizovanih osetljivih društvenih grupa: deci vaspitača. Na ovom mestu pominju
društvenih grupa. Inkluzivni pristup samohranih roditelja, deci iz se isključivo deca sa smetnjama u
ogleda se u takvoj organizaciji materijalno ugroženih porodica, bez razvoju, mada se kasnije navode i
socijalne zaštite koja počiva na roditeljskog staranja, sa smetnjama druge kategorije dece.
saradnji sa porodicom, radu u u razvoju, romskoj deci.
porodici i sa porodicom, na terenu i Cilj programa inkluzivnog
u koordinaciji sa drugim službama i Inkluzivna dimenzija ove obrazovanja, koji donosi Stručni tim
institucijama. ustanove ogleda se i u saradnji sa za inkluzivno obrazovanje je da se
društvenom sredinom, u okviru dugoročno unapredi rad sa „decom
U okviru ove predškolske ustanove, koje se programom predvidjaju sa smetnjama u razvoju, invalidnom
od školske 2014/2015. godine radi organizovane posete preduzećima, decom i decom iz marginalizoavnih
Savetovalište za porodicu, gde zanatskim radnjama, muzeju, i osetljivih društvenih grupa“, da
se roditeljima i porodicama dece crkvi, kao i odlazak u bioskop, im se obezbedi jednako pravo na
upisane u ustanovu pruža stručna pozorište, a značajna saradnja na obrazovanje i vaspitanje, kao i
pomoć u rešavanju problema. planu saobraćajnog vaspitanja dece dostupnost tom pravu.
Rad savetovališta oranizovan je u ostvaruje se sa MUP-om.
skladu sa potrebama roditelja, a Kada je u pitanju IOP, Zakon
aktivnosti koje se u njemu odvijaju U Planu je poseban prostor propisuje da se on može primenjivati
su: individulani rad ili rad sa oba posvećen inkluzivnom obrazovanju: i kod dece koja su posebno darovita
roditelja, edukativni programi i odredjuje se Tim za inkluzivno ili talentovana za neku oblast, pa
predavanja za roditelje, grupe za obrazovanje, kao i njegovi Plan i bi onda trebalo za njih osmisliti
lični rast i razvoj roditelja i edukativni Program rada. napredniji program, u skladu sa
programi predavanja za vaspitače i njihovim potrebama, da bi se na
stručne saradnike Ustanove. Zadatak Tima za inkluzivno vreme razvili svi njihovi potencijali.
obrazovanje je koordinacija rada Iako se inkluzivna dimenzija
Kao jedna od najvažnijih funkcija operativnih timova prilikom izrade vaspitno-obrazovnog rada odnosi
predškolskog obrazovanja i vaspitanja individualnih planova podrške za i na ovu kategoriju, ni u jednom od
navodi se prevazilaženje društvenih svako dete sa smetnjama u razvoju, vrtića se ta deca ne pominju.
razlika medju decom i kompenzacija praćenje procedura i saradnja sa
nepovoljnog položaja dece iz relevantnim telima i ustanovama u Kao što je Zakonom i predvidjeno,
marginalizovanih društvenih grupa. cilju ostvarivanja prava na dodatnu Ustanova je donela planove i
obrazovnu, socijalnu i zdravstvenu programe rada u okviru zaštite
zaštitu (Interresornom komisijom, dece od nasilja, zlostavljanja i

zanemarivanja, koji podrazumevaju nadovezuje se na Poseban protokol stanja i nivoa razvijenosti,
informisanje, kao i preventivne i i u njemu su konkretizovani sadržaji navodjenjem osnovnih problema
interventne mere u slučaju nasilnog aktivnosti vezanih za uredjenje ove i zadataka Ustanove. Potom se
ponašanja dece medjusobno ili problematike. detaljno opisuju materijalno-
odraslih prema deci. Naglašava tehnički uslovi rada i kadrovska
se da su zaposleni edukovani Definisani ciljevi ovih dokumenata, struktura zaposlenog osoblja,
kako da adekvatno reaguju u posebno „stvaranje i negovanje organizacija vaspitno-obrazovnog
kriznim situacijiama, kao i da se klime prihvatanja, tolerancije i rada i ponuda programa i usluga.
kontinuirano radi na smanjenju uvažavanja“ i „promena kulturnih, Slede godišnji planovi rada stručnih
poznatih i potencijalnih rizika u društvenih normi, stereotipa i timova i stručnog saradnika
odredjenim okolnostima. predrasuda koje podstiču nasilje“ Ustanove, rukovodećeg organa,
osnova su za stvaranje inkluzivne Upravnog odbora, Saveta roditelja,
Ustanova je donela niz dokumenata klime koja doprinosi unapredjenju Plan vannastavnih aktivnosti, Plan
koji regulišu ovu oblast: Poseban kvaliteta života i rada dece i stručnog usavršavanja, a posebno
protokol za zaštitu dece od nasilja, odraslih u ovoj predškolskoj se izdvaja saradnja sa roditeljima
zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi. i društvenom sredinom. Ovim
predškolskoj ustanovi, Plan rada globalnim planom predvidjeno je
Tima za zaštitu dece i Program U posebnoj tabeli konkretizovane i praćenje i evaluacija, kao i Plan
zaštite dece od nasilja, zlostavljanja su preventivne i interventne mere, predškolskog marketinga.
i zanemarivanja i svi zaposleni opisani su i svrstani u grupe
dužni su d se informišu o ovim pojedini oblici nasiljnog ponašanja U okviru opisa osnovne delatnosti
dokumentima. dece (po nivou, intenzitetu, Ustanove, navodi se, izmedju
stepenu rizika i posledica), akteri ostalog i inkluzija dece iz osetljivih
Poseban protokol je dokument intervencije i mere zaštite. grupa u redovne grupe, kao i
koji je namenjen vaspitačima, Međutim, nisu posebno precizirani vaspitno-obrazovni rad sa decom
stručnim saradnicima, direktorima, oblici nasilnog ponašanja odraslih sa posebnim potrebama. Ističe
nastavnom osoblju, roditeljima/ osoba prema deci i procedure za se i da su u Ustanovi zabranjene
starateljima i predstavnicima njihovo propoznavanje, dokazivanje sve vrste nasilja, zlostavljanja i
lokalne samouprave. U njemu su i intervenciju. zanemarivanja, kao i aktivnosti
obrazložene mere prevencije i mere koje ugrožavaju, diskriminišu
intervencije, definisane procedure 3.1.3. Analiza Godišnjeg plana ili izdvajaju pojedinačnu decu,
u zaštiti dece i precizirane uloge rada za radnu 2015/2016. godinu odnosno grupu dece.
svih aktera uključenih u život i rad Predškolske ustanove „Dragica
vaspitno-obrazovne ustanove. Lalović“ iz Bele Palanke Medju osnovnim problemima u
ostvarivanju delatnosti, navode se
Program zaštite dece od nasilja, Godišnji plan rada ove predškolske kapaciteti vaspitno-obrazovnog
zlostavljnja i zanemarivanja ustanove počinje kratkom ocenom osoblja za primenu Zakona o

osnovama sistema obrazovanja i Uprkos tome što su u Ustanovi proceni psihofizičkog zdravlja
vaspitanja i Zakona o predškolskom svesni uzroka smanjenog obima deteta izradjuje individualne
vaspitanju i koordinacija i saradnja dece, ipak smatraju da bi obuhvat planove podrške. Na teritoriji
sa ustanovama, intitucijama i mogao biti veći, a kao glavni Opštine u četiri pripremne grupe
organima na nivou Opštine. razlog neupisivanja dece navode upisano je ukupno 68-oro dece.
nezaposlenost roditelja. Ukupna
Očigledno je da u ovoj nerazvijenoj društveno – ekonomska situacija u Pripremni predškolski program
opštini, u kojoj zbog opadanja ovoj Opštini je nepovoljnija u odnosu ostvaruje se po modelu B u skladu
nataliteta i migracija mladih opada na ostale dve posmatrane opštine. 20
sa Opštim osnovama, njime se
broj dece, Ustanova ima problema doprinosi fizičkoj, emocionalnoj i
sa sprovodjenjem Zakona o Pripremni predškolski program intelektualnoj spremnosti dece za
maksimalnom broju zaposlenih u organizuje se od 2006/2007. polazak u školu. Jedino u ovom
javnim preduzećima i ustanovama, godine za decu uzrasta od 5,5 do planu se detaljnije preciziraju
jer se naglašava da treba sprovesti 6,5 godina i preduzimaju se mere zadaci vaspitno-obrazovnog rada u
novu sistematizaciju rada, odnosno da Predškolska ustanova obuhvati pripremnom predškolskom periodu.
racionalizaciju radnih mesta, a svu decu ovog uzrasta sa teritorije
navode se i problemi zaostalih Opštine Bela Palanka, utoliko pre što „U godini pred polazak u školu,
neisplaćenih obaveza koji mogu od posmatrane školske godine deca zadaci vaspitno-obrazovnog rada su:
da dovedu u pitanje kupovinu mogu iz okolnih sela da se dovoze do • Podsticanje osamostaljivanja
deteta;
igračaka, didaktičkog materijala i ustanove, pošto su dobila mini-bus,
• Pružanje podrške fizičkom
ostalih neophodnih sredstava za kao donaciju Evropske unije.
razvoju;
rad i adaptaciju objekata i isturenih
• Jačanje socio-emocionalne
odeljenja. „Radni materijal za rad Naglašava se da ustanova upisuje kompetencije;
sa decom nabavljaju roditelji u svu decu pomenutog uzrasta, • Pružanje podrške saznajnom
saradnji sa ustanovom“. Planom uključujući decu sa smetnjama razvoju;
unapredjenja materijalno-tehničkih u razvoju, u redovne vaspitno- • Negovanje radoznalosti;
sredstava navedene su potrebe obrazovne grupe u saradnji sa • Podsticanje kreativnosti i
za brojnim radovima na sanaciji Interresornom komisijom, a po uvažavanje individualnosti“.
eksterijera, objekata i enterijera,

nabavka igračaka, didaktičkog 20
Zakon o regionalnom razvoju („Službeni glasnik RS“, br. 51/2009 i 30/2010), u
materijala i stručne literature. cilju ujednačavanja teritorijalnog prosperiteta zemlje, prema stepenu društveno-
ekonomske (ne)razvijenosti svrstava opštine u četiri grupe, u zavisnosti od toga
koliko odstupaju od republičkog proseka. Prema ovoj podeli, opština Bela Palanka
Među zadacima Ustanove je i se nalazi u poslednjoj grupi, odnosno u kategoriji devastiranih područja, jer stepen
njene razvijenosti iznosi manje od 50% republičkog proseka (http://www.olimpija.
„realizacija pripremnog predškolskog rs/index.php?option=com_content&view=article&id=73&Itemid=15).
programa“, kao i „potpuni obuhvat Od opština koje su u našem fokusu, Bela Palanka je najnerazvijenije područje.
Knjaževac je u nešto povoljnijem položaju sa 60% republičkog proseka, a
dece sa seoskog područja pripremnim najrazvijenija je opština Prokuplje koja se nalazi u kategoriji opđtina čiji je stepen
predškolskim programom“. razvijenosti između 60 i 80 posto republičkog proseka.

Prema Programu inkluzivnog i osmišljavaju za decu sa smetnjama Roditelji dece sa smetnjama u
obrazovanja, planira se da se u razvoju kroz individualni obrazovni razvoju biće osnaženi pozitivnim
dugoročno unapredi rad sa decom plan, organizuju se kroz igru sa iskustvom o mogućnostima
sa smetnjama u razvoju, kao i ostalom decom. razvoja njihovog deteta i njegovog
sa decom iz marginalizovanih i uklapanja u grupu ostale dece,
osetljivih društvenih grupa, da se Za uspeh ovog programa važna ovladavanje veštinama i znanjima
izjednači dostupnost obrazovanja je saradnja, odnosno partnerski koje će im omogućiti bolju podršku
za svu decu, bez diskriminacije i odnos sa roditeljima, jer su oni detetu i bolju pripremljenost deteta
izdvajanja dece. deo tima koji čine roditelj, vaspitač za polazak u školu. Pozitivni efekti
i stručni saradnik. Oni zajednički očekuju se i kod roditelja dece bez
„Osnovni cilj ovog programa je planiraju program aktivnosti deteta razvojnih smetnji.
podsticanje razvoja i integrisanost koje treba realizovati u vrtiću i kod
dece sa smetnjama u razvoju kuće i kontinuirano prate efekte Postupci i procedure predvidjeni
u grupu vršnjaka bez razvojnih rada sa detetom i njegov napredak. odgovarajućom zakonskom
teškoća. Potrebe deteta su osnovni To su stimulativni programi koji su regulativom navode se u ovom
orijentir za adaptaciju programa prilagodjeni potrebama deteta sa dokumentu.
namenjenih deci sa smetnjama u smetnjama u razvoju.
razvoju, a vaspitači i roditeljI su Program zaštite dece od nasilja,
aktivni partneri u tom procesu“. Pozitivni efekti inkluzivnog zlostavljanja i zanemarivanja
obrazovanja treba da se ispolje posebno se obradjuje i u ovom
Osnovni kriterijumi za izbor kako kod deteta sa smetnjama u Godišnjem planu. Tim za zaštitu
programa rada namenjenom razvoju, tako i kod ostale dece u dece od nasilja, zlostavljanja i
svakom konkretnom detetu su kolektivu. zanemarivanja koji se sastoji od
potrebe deteta i razvijenost sedam članova treba da omogući
njegovih sposobnosti, a ovaj Detetu sa smetnjama u razvoju stvaranje uslova za siguran
program podrazumeva pripremu boravak u grupi vršnjaka boravak dece, da obezbedi primenu
kako samog deteta sa smetnjama omogućiće bolju socijalizaciju Posebnog protokola i da kreira
u razvoju, tako i ostale dece, i očuvanje i podsticanje atmosferu koja je pogodna da
roditelja i vaspitača. Zapravo, ovaj njegovih razvojnih potencijala, razvoj dece, negovanje kulture
program zahteva dodatnu pripremu komunikacijskih sposobnosti i ponašanja i uvažavanja ličnosti
i edukaciju vaspitača i partnerski dobrih higijenskih i radnih navika. deteta, u kojoj se poštuju prava
odnos sa roditeljima. deteta i ne toleriše se nasilje. Tim
Kod dece bez razvojnih smetnji razvija program zaštite, predlaže
U jednu inkluzivnu grupu uključeno razviće se empatija zasnovana na i pokreće preventivne mere,
je maksimalno dvoje dece sa neposrednom ličnom iskustvu sa razvija procedure za intervencije i
smetnjama u razvoju, a posebni detetom koje ima razvojne smetnje i interveniše u slučajevima nasilja,
stimulativni programi, koji se kreiraju tolerancija na različitosti. povezuje ustanovu sa drugim

relevantnim profesionalnim odrasle osobe, u vrtiću, porodici ili U okviru Plana stručnog
institucijama i prati profesionalni na nekom drugom mestu. usavršavanja direktora, za početak
razvoj zaposlenih u ovoj oblasti. oktobra 2015. godine predvidjen
Posebno je definisan i Program je prikaz sajta ove predškolske
U Razvojnom planu Ustanove jedan socijalne zaštite dece, kojim ustanove, ali je on još uvek nije
od dva ključna cilja je unapredjenje se, izmedju ostalog, predvidja dostupan, pa ostaje rezerva da
kvaliteta rada ustanove kroz razvijanje saradnje izmedju li su i druge navedene aktivnosti
poboljšanje medjuljudskih Ustanove i Centra za socijalni rad, realizovane.
odnosa, razvoj profesionalizma preduzimanje mera i praćenje
i unapredjenje saradnje sa dece koja su u stanju potrebe
ustanovama iz socijalnog za uslugama socijalnog rada i
okruženja, čime se stvara povoljna socijalne zaštite, utvrdjivanje
klima za unapredjenje rada specifičnih pojedinačnih socijalnih
ustanove i afirmaciju inkluzivne potreba dece, ali i preventivni
kulture u zajednici. Naročito se rad na zaštiti dece od nasilja,
ističe potreba za saradnjom kada je zanemarivanja i zlostavljanja,
u pitanju smanjenje agresivnosti i unapredjenje procesa adaptacije i
jačanje tolerancije. socijalizacije.
Kod definisanja preventivnih mera Inkluzivni elementi Ustanove

takodje se pominje podizanje prepoznaju se i u brojnim posebnim
opšteg kvaliteta odnosa u programima koji uključuju saradnju
ustanovi, a učestalo pominjanje sa porodicom na različitim nivoima,
indirektno ukazuje na potencijalno razvijene različite vidove podrške
poremećene odnose u kolektivu. porodici, kao i programi negovanja
jezika i kulture nacionalne manjine.
Kada se govori o nasilju,
zlostavljanju i zanemarivanju dece, Godišnji plan kulturnih aktivnosti
ne definišu se posebni pojavni oblici i javnih manifestacija kao nosioce
i uglavnom se ta pojava posmatra realizacije navodi najčešće
u sklopu prevencije agresivnosti vaspitače, stručne saradnike škole,
kod same dece, što je svojevrsno decu i roditelje, za razliku od druge
ograničenje, jer je pojava mnogo dve posmatrane ustanove, kod kojih
složenija i podrazumeva da vaspitači je saradnja mnogo razvijenija sa
budu adekvatno edukovani kada institucijama i organizacijama u
je u pitanju nasilje, zlostavljanje neposrednom socijalnom okruženju.
i zanemarivanje dece od strane

3.2. PREDNOSTI I NEDOSTACI GODIŠNJIH PLANOVA
RADA PREMA MOGUĆNOSTIMA KOJE PRUŽA
INKLUZIVNO OBRAZOVANJE
Godišnji planovi rada sve tri Opredelili smo se da posmatramo 3.2.1. Otvorenost prema lokalnoj
posmatrane predškolske ustanove sledeće inkluzivne dimenzije u zajednici
uskladjeni su sa relevantnim planovima rada posmatranih
zakonima i pratećim propisima, a ustanova: Inkluzivna dimenzija vaspitno-
svojim sadržajem obuhvataju sve • otvorenost prema lokalnoj obrazovnih ustanova posebno se
neophodne elemente delatnosti zajednici, odnosi na uspostavljanje kvalitetne
ovih vaspitno-obrazovnih • saradnja sa roditeljima, komunikacije i saradnje sa širom
institucija. • inkluzivno obrazovanje i socijalnom sredinom. Treba imati
vaspitanje, u vidu da je inkluzivna obrazovno-
Uprkos tome što su koncipirani • stručno usavršavanje vaspitača vaspitna ustanova u stalnom
na različite načine, u skladu za bolju osposobljenost za procesu menjanja, usavršavanja
sa konkretnim potrebama, inkluzivnu praksu, i prilagodjavanja aktuelnim
problemima i prioritetima, svi su • interkulturalna dimenzija potrebama društva i neposrednog
u celini inkluzivnog karaktera. inkluzivnog obrazovanja socijalnog okruženja s kojim je
Očekivano, nekim dimenzijama u permanentnoj interakciji. Svi
inkluzivnog obrazovanja i društveni resursi lokalne zajednice
vaspitanja, iako su sve zastupljene, treba da budu usmereni na
pojedine ustanove pridaju veći ili unapredjenje obrazovanja i svesni
manji značaj u svojim planovima, njegovog značaja za napredak
što ne znači automatski da se takva sredine u kojoj žive.
situacija preslikava i u praksi.

Interakcija predškolske ustanove sa aktivnosti u kojima Ustanova Jedno komparativno istraživanje
pojedinim institucijama u lokalnoj učestvuje u životu zajednice, kao i sprovedeno u 10 zemalja Jugoistočne
zajednici nužna je i obavezna. To su zajednica u životu ustanove. Evrope o uključenosti roditelja
zdravstvene ustanove, obrazovne dece osnovnoškolskog uzrasta
ustanove, centri za socijalni rad, Uvek treba imati na umu da inkluzija u aktivnosti škole je pokazalo ne
organi lokalne samouprave. nije jedan prelomni trenutak samo da roditelji ne koriste sve
u radu obrazovno-vaspitnih mogućnosti učestvovanja u životu
Medjutim, važna je i saradnja institucija, već je razvoj inkluzivne obrazovne ustanove, već ni ustanove
sa svim drugim institucijama i dimenzije kontinuirani proces ne prepoznaju roditelje kao značajne
organizacijama u lokalnoj sredini, promena i pronalaženja različitih ljudske resurse, a gotovo da su
pre svega sa kulturnim, gde uvek oblika participacije kako dece i isključeni iz donošenja odluka koje se
ima prostora za njeno razvijanje i zaposlenih u predškolskoj ustanovi tiču finansiranja ili upravljanja.
unapredjenje. u životu zajednice, tako i različitih
organizacija i institucija zajednice Istraživanje je pokazalo da u životu
Uloga nevladinog sektora u oblasti u životu obrazovne ustanove. obrazovne ustanove najmanje
obrazovanja poslednjih petnaestak Ukoliko se više vaspitno–obrazovna učestvuju roditelji romske dece.
godina je od izuzetnog značaja, institucija otvori prema društvu, „Romi su više od ostalih roditelja
kako na nivou osavremenjavanja i utoliko će imati više podrške i biti u isključeni iz školskog života, što
unapredjivanja ukupnog sistema, prilici da obezbedi bolje uslove rada znači da škole nisu svesne jednog
tako i u brojnim aktivnostima u i ostvari bolje rezultate. od najefikasnijih mehanizama za
vezi sa poboljšanjem usluga na prevazilaženje marginalizacije i
lokalnom nivou, kao i materijalno- ne koriste ga. Dakle, škola najređe
tehničkih uslova u kojima 3.2.2. Saradnja sa roditeljima poziva na učešće roditelje kojima
funkcionišu naše obrazovno – je snažno partnerstvo sa njom
vaspitne institucije. Izuzetno važan segment rada svake, najpotrebnije“21.
a naročito predškolske vaspitno–
Prema priloženom Godišnjem obrazovne ustanove je saradnja sa
planu rada, Predškolska ustanova roditeljima, koji bi trebalo da budu
„Bajka“ iz Knjaževca najotvorenija permanentno prisutni u njenom
je i ima najraznovrsniju saradnju životu i radu.
sa lokalnom sredinom, što je od
izuzetnog značaja za sprovodjenje Predlažemo da najveći broj aktivnosti
inkluzivno-obrazovne prakse. Rad koje predškolska ustanova organizuje
21
Kovač Cerović, T. Vizek, V. I Paule,
ove Ustanove odvija se kroz bogatu i u kojima učestvuje budu realizovane S. (2010). Komparativno istraživanje
i intenzivnu saradnju sa brojnim u saradnji sa svim roditeljima, a stavova roditelja Jugoistične Evrope.
Ljubljana: University of Ljubljana,
organizacijama i institucijama u naročito treba uključiti roditelje dece Faculty of Education, Center for
lokalnoj sredini i kroz raznovrsne iz socijalno depriviranih sredina. Education Policy Studies.

Takođe, treba napomenuti, i sadržaj aktivnosti uskladjeni su sa materijalnim okolnostima, u
a vaspitači u predškolskim potrebama i mogućnostima roditelja. socijalno i kulturno siromašnim i
ustanovama trebalo bi toga da budu Pored individualnih konsultacija nestimulativnim uslovima kako za
svesni, da Romi, zbog otvorene prilagodjenih radnom vremenu fizički, tako i za kognitivni razvoj. U
ili prikrivene diskriminacije sa roditelja i aktuelnim problemima našoj sredini u ovakvim uslovima
kojom se suočavaju, imaju otpor i potrebama, Savetovalište odrasta veliki broj dece pripadnika
i osećaj nesigurnosti u kontaktu organizuje i edukativne programe romske nacionalne manjine.
sa predstavnicima institucija, pa posvećene savremenom roditeljstvu
se tako povlače i ne saradjuju i problemima sa kojima se ono U svim analiziranim planovima
dovoljno. Na vaspitačima je da suočava. prepoznaje se kompenzatorna
pronadju prikladne i adekvatne uloga predškolskog vaspitanja
oblike saradnje i da svojim Savetovališta za roditelje trebalo i obrazovanja u prevazilaženju
ponašanjem privole romske bi da budu zastupljena u svim razlika medju decom, što je od
roditelje da aktivno učestvuju u vaspitno-obrazovnim ustanovama, izuzetnog značaja za decu iz
obrazovanju svoje dece i životu jer je kvalitetna saradnja na ovom marginalizovanih socijalnih grupa.
kolektiva čiji je ono deo. nivou dobar osnov za buduću
Roditelji treba da saradjuju i u saradnju roditelja i škole. Za ovu decu od posebnog je značaja
aktivnostima ustanove vezanim uključivanje u vrtiće na što ranijem
za priredbe i ostale aktivnosti koje uzrastu, da bi se što više ublažile
predškolska ustanova organizuje 3.2.3. Inkluzivno obrazovanje i posledice lišavanja, a posebno
u saradnji sa institucijama i vaspitanje je važno da budu uključena i da
organizacijama u lokalnoj zajednici, redovno pohadjaju pripremni
a od posebnog je značaja da u ovim Svi elementi neophodni za predškolski program. Deci iz
aktinostima učestvuju sva deca, funkcionisanje inkluzivnog osetljivih kategorija, u koje spadaju
bez forsiranja ili zapostavljanja obrazovanja i vaspitanja prisutni deca iz socijalno depriviranih
pojedine dece i da sadržaji priredbi su u Godišnjim planovima rada sredina, omogućeno je da se upišu
i izleta imaju interkulturalnu posmatranih ustanova. U njima u prvi razred i kada na vreme nisu
dimenziju. se posebno naglašava otvorenost pohadjala pripremni predškolski
ustanove prema deci sa smetnjama program, što je ustupak koji
Predškolska ustanova „Neven“ u razvoju, kao i uključivanje dece dugoročno dovodi do nesnalaženja
iz Prokuplja prepoznala je iza marginalizovanih i socijalno i brze obeshabrenosti deteta, pa
potrebu roditelja za dodatnom isključenih društvenih grupa, kao prouzrokuje napuštenje osnovne
savetodavnom podrškom, pa je pre što je romska nacionalna zajednica. škole pre njenog završetka.
dve godine osnovala Savetovalište
za roditelja. U savetodavnom Deca iz socijalno depriviranih Predškolska ustanova „Neven“
radu učestvuju vaspitači i stručni sredina, bez obzira na nacionalnu iz Prokuplja razvila je izuzetno
saradnici Ustanove, a dinamika rada pripadnost, odrastaju u nepovoljnim sadržajan program socijalnog

rada i socijalne zaštite kojima se „Inkluzivno obrazovanje se oslanja planovima ne pominje potencijalno
realizuje socijalno-zaštitna funkcija na prava i polazi od potreba, ali, pre darovitu decu, već je fokus na deci
predškolske ustanove, jer je svega na noviu obrazovne prakse, sa smetnjama u razvoju i deci
prepoznata njena potreba. inkluzivno obrazovanja počiva na iz marginalizovanih društvenih
mogućnostima individualizovanog grupa. Potencijalno darovita deca iz
Karakteristika našeg vaspitno- pristupa. Postavke da su osnovne romske nacionalne zajednice su u
obrazovnog sistema je da je on potrebe sve dece iste, da je dete sa posebno velikom riziku da se njihovi
prvenstveno fokusiran na decu sa posebnim potrebama pre svega dete talenti ugase na samom početku,
problemima u razvoju i na decu i da je svako dete individualno biće, jer nema ko da ih primeti i podrži,
iz marginalizovanih društvenih kao i teorijski zasnovani stavovi stoga je uloga vaspitača i kasnije
grupa i u tom usmerenju se gubi i praktično potvrdjena uverenja, učitelja i nastavnika presudna za
značajna dimenzija inkluzivnog da sva deca mogu da uče i da sva njihov dalji razvoj i ostvarivanje
obrazovanja da se on zapravo ne deca najbolje uče u grupi vršnjaka, punih razvojnih potencijala.
ograničava na pojedine kategorije, tek sa individualizacijom pristupa
već u svojoj suštini predstavlja dobijaju pravi smisao u obrazovnoj Uloga pedagoškog asistenta je od
razvijanje koncepta u kome svako situaciji. Individualizacija pristupa izuzetnog značaja za uključivanje
lice koje se obrazuje u inkluzivnoj podrazumeva usmerenost na dece iz socijalno depriviranih
ustanovi može da dobije više od dete i mogućnost praćenja sredina u obrazovno-vaspitne
prosečnog obrazovanja, može da promenljivih prioriteta deteta, jasne institucije, pružanje podrške deci,
razvije svoje potencijale i zadovolji ciljeve i praćenje ishoda procesa roditeljima i vaspitačima u radu,
svoje specifične obrazovno- učenja i, naravno, metodičku povezivanje roditelja i ustanove...
vaspitne potrebe. Kad je fokus na fleksibilnost kao deo nastavničke Predškolske ustanove „Bajka“ iz
specifičnostima svakog deteta, kompetencije“. 22
Knjaževca i „Neven“ iz Prokuplja
onda se smanjuje pritisak na decu imaju pedagoškog asistena, ali u
prema kojoj se primenjuju mere tzv. Treba imati u vidu da je Zakonom Godišnjem planu nemaju razradjene
„pozitivne diskriminacije“. propisano da se Individualni aktivnosti vezane njegov rad.
obrazovni plan može primeniti i na
U planovima se detaljno opisuju talentovanu, odnosno potencijalno
procedure vezane za Individualni darovitu decu, kako bi se na vreme
obrazovni plan, a nedovoljno se ističe, uočili i prepoznali kapaciteti ove
a pretpostavljamo da se i u praksi dece i poklonila im se odgovarajuća
nedovoljno primenjuje individualistički pažnja. Medjutim, ni jedna od
pristup svakom detetu. navedenih ustanova u svojim
22
Vodič za unapređivanje inkluzivne
obrazovne prakse (2007). Beograd: Fond
za otvoreno društvo, str. 32.

3.2.4. Stručno usavršavanje ponašanju i odnosima sa drugima su posledica i nesnalaženja, upravo
vaspitača u oblasti ljudima, doživljaj ostvarenosti i zbog nedovoljne informisanosti,
inkluzivnog obrazovanja samodovoljnosi i kažnjavanja, jer osoba koje su u obrazovno-
neki roditelji pod vaspitanjem vaspitnom procesu u najbližem i
U sklopu stručnog usavršavanja zapravo podrazumevaju kontinuiranom kontaktu sa decom.
vaspitača i medicinskih sestara – kažnjavanje. Prema istraživanjima, jedna trećina
vaspitača treba posvetiti dodatnu dece žrtava nasilja u porodici i
pažnju edukativnim sadržajima Pored detaljnog upoznavanja sa same postaju nasilnici, jer su takav
vezanim za određenje samog pojedinim oblicima zlostavljanja i model ponašanja usvojile tokom
sadržaja pojma zlostavljanja i zanemarivanja dece, vaspitače bi socijalizacije, pa se začarani krug
zanemarivanja dece, kao i za trebalo informisati i sa uzrocima samo nastavlja.
upoznavanje sa različitim oblicima i posledicama zlostavljanja
zlostavljanja i zanemarivanja dece. dece, a posebno sa faktorima Smatramo da bi u duhu inkluzivnog
koji doprinose zlostavljanju i obrazovanja, koji podrazumeva
Pošto se radi o izuzetno osetljivoj zanemarivanju dece (karakteristike kontinuiranu edukaciju vaspitno-
oblasti i pojavi koju nije lako roditelja, socijalne i ekonomske obrazovnog kadra i stalno
dokazati, trebalo bi obučiti karakteristike, karakteristike prilagođavanje novonastalim
vaspitače pre sveta o tome deteta, faktori rizika). potrebama i okolnostima, trebalo
šta sve spada u zlostavljanje i češće organizovani adekvatne
zanemarivanje deteta i koji su Kakav model zaštite dece od edukativne seminare za vaspitače
indikatori, signali, odnosno po zlostavljanja i zanemarivanja se na ove teme.
kojim znacima se prepoznaju primenjuje u našem obrazovnom
fizičko, emocionalno, seksualno sistemu, ko su sve partneri Kada je u pitanju osnaživanje
zlostavljanje, odnosno eksploatacija vaspitača/učitelja/nastavnika u tom vaspitača za rad sa decom iz
i zanemarivanje deteta, tako da se procesu, na koji način bi on trebalo osetljivih društvenih grupa, njegov
prvenstveno deluje preventivno da se odvija, kakve su procedure sadržaj trebalo bi da se odnosi i na
i, u slučaju da se nasilje dogodi, izvan predškolske ustanove i bolje razumevanje mehanizama
blagovremeno. kako razlikovati zlostavljanje i nastanka i održavanja društvenih
zanemarivanje deteta od slučajnog stereotipa i predrasuda u porodici
U tom smislu veoma je važna i povredjivanja ili posledica različitih i društvu, jer su to sadržaji koji
saradnja sa roditeljima, i razgovori organiskih oboljenja – to su pitanja će im pomoći da porazmisle i
na temu poželjnih stilova vaspitanja na koja bi vaspitači trebalo da imaju o sopstvenim predrasudama i
dece, sa posebnim akcentom na jasan i nedvosmislen odgovor. mehanizmima njihovog svesnog/
razlikovanje disciplinovanja, koje Veliki broj nasilnih slučajeva u nesvesnog prenošenja na decu.
podrazumeva učenje i pomaganje našem društvu, kao i indiferentnost
detetu da razvije prosudjivanje, prema žrtvama i nesposobnost
samokontrolu, smisao za granice u adekvatne reakcije jednim delom

Takodje bi trebalo obogatiti njihova 3.2.5. Interkulturalna dimenzija Na taj način se osnažuju deca
znanja, koja se upravo veoma inkluzivnog obrazovanja pripadnici nacionalnih manjina,
često zasnivaju na predrasudama, što je posebno važno za
o uslovima života, problemima Različitosti u vaspitno–obrazovnim marginalizovane i segregisane
i karakteristikama kulture dece ustanovama, bilo da su kulturne, nacionalne manjine, kao što je
iz socijalno depriviranih sredina, jezičke, etničke, socijalne ili romska. S druge strane, takve
među kojima posebno romske druge, treba smatrati vrednostima aktivnosti pozitivno utiču na svu
dece i napraviti razliku izmedju zajednice. Pojam „interkulturalno“ decu, jer predstavljaju dobru
kulture siromaštva, koja je se odnosi na uzajamnu osnovu za izgradjivanje njihovih
svojevrsna strategija preživljavanja zainteresovanost, prihvatanje i budućih interkulturalnih kapaciteta.
najsiromašnijih društvenih slojeva medjusobno poštovanje ljudi koji U ovim aktivnostima naročito je
i autentične romske kulture, koja je pripadaju različitim kulturnim značajan doprinos pedagoškog
sadržajno bogata i zanimljiva. grupama. asistenta, koji poznaje jezik i
kulturu pripadnika nacionalne
Prema Zakonu o predškolskom manjine, a uživa ugled i poverenje u
vaspitanju, u okviru predškolskog ustanovi, medju roditeljima i u široj
programa mogu da se realizuju socijalnoj sredini.
posebni i specijalizovani programi, Inkluzivno obrazovanje
između ostalih i programi podrške komplementarno je interkulturnom
porodici i programi negovanja jezika i obrazovanju i interkulturalizmu kao
kulture nacionalnih manjina. konceptu uzajamnog prožimanja
Kako su nepoznavanje i različitosti u savremenom društvu.
neinformisanost najveća prepreka Odgovarajuća obrazovna praksa
u komunikaciji ljudi i otklanjanju i atmosfera u ustanovi treba da
stereotipa i predrasuda, dodatni doprinose interkulturalnoj klimi u
predškolski sadržaji koji uključuju obrazovno-vaspitnoj ustanovi.
upoznavanje dece sa jezikom i

kulturom pripadnika nacionalnih
manjina koji su integralni deo njihovog
drušvenog prostora od velikog su
značaja za uspostavljanje dobre
interkulturne atmosfere u vrtiću.

4 PRIMERI PRIPREMA AKTIVNOSTI U FUNKCIJI
INKLUZIVNOG OBRAZOVANJA
4.1. Romski alfabet
Poštovani vaspitači, pred Vama je romski alfabet koji će Vam pomoći da pravilno izgovarate određene glasove
romskog jezika, kao i da pravilno koristite romski jezik u pisanoj formi. Alfabet je u upotrebi od 2013. godine u
Srbiji kada je usvojen kao standardna forma romskog jezika.
Aa Vokal a može biti kratak i dug.Na primer kratak je u rečima: alav (ime), angro (jaje), gav (selo) i
td. dok je dug u rečima kao na primer: angar (ugalj), džal (ide), rat (krv) i dr.
Bb ne podleže promenama.
Cc se javlja u malom broju romskih reči, u pisanom obliku ne podleže promenama.
Čč ne podleže promenama. Javlja se u rečima čikat (čelo), čamb (koža), čaro (činija), čar (trava) i
td.
Čh čh aspirat, čita se i izgovara tako da se čuje h kao na primer: čhavo (sin), čhuri (nož), čhon (mesec)
i td.
U pojedinim romskim dijalektima aspirat čh ispred vokala a, i, u menja se u ćh ili š.
Na primer: čhavo (sin)
Čhavo-ćhavo-šavo.
U pisanom obliku neophodno je u svim rečima zadržati izvorni aspirat čh koji se tako i piše.

Ćć je rezultat glasovnih promena. Ćiral (sir) odnosno u pisanom obliku kiral.
Ćh ćh je rezultat glasovnih promena. Ćher (kuća) u pisanom obliku kher.
Dd u pojedinim dijaktima ako se d nađe ispred vokala i, prelazi u đ kao na primer: dives (dan)-
đives. U pisanom obliku neophodno je zadržati glas d.
Đđ je rezultat glasovnih promena. Sastavni je deo stranih reči u romskom jeziku.
Dž dž u pojedinim romskim dijalektima izgovara se kao đ ili ž. U pisanom obliku neophodno je

zadržati izvorni glas dž.
Na primer: džanav (znam)
Džanav-žanav
Ee vokal može biti kratak i dug. Kratak je na primer u rečima: deš (deset), beš! (sedi!), berš
(godina) a dug u rečima: bero (čamac), kher (kuća) i td.
Ff je stranog porekla. U pisanom obliku neophodno ga je zadržati kako zbog reči koje su se
ustalile u romskom jeziku, tako i zbog upotrebe reči stranog porekla.
Gg u pojedinim romskim dijalektima glas g ispred vokala i menja se u đ ili dž.

Na primer: gili (pesma), giv (žito)
Gili-đili-džili, giv-điv
U pojedinim dijalektima glas g ispred vokala e menja se u đ.
Na primer: gelem (otišao sam)
Gelem-đelem
U pisanom obliku neophodno je zadržati glas g.
Hh je element aspirata, i rezultat glasovnih promena. Zastupljen je u malom broju reči, u pisanom
obliku neophodno ga je zadržati.

Xx grleni glas x jesteporeklom iz stranih jezika, u pisanom obliku neophodno ga je zadržati.
Javlja se u rečima: xaing (bunar), xabe (jelo), xas (kašalj) i td. Izgovara se naglašeno.
Ii vokal može biti kratak i dug.Kratak je na primer u rečima: ilo (srce), iv (sneg), šing (rog) i td.
Dug je u rečima: kiral (sir), čikat (čelo) i td.
Jj ne podleže promenama.
Kk u pojedinim romskim dijalektima, ispred vokala i, e na početku reči i u sredini reči prelazi u ć ili č.
Na primer: kidel (brati),kerel (radi)
Kidel-ćidel
Kerel-ćerel
Takođe ima primera kada k prelazi u ćh ili čh kao na primer makh (muva)-maćha (muve) i dr.
U pisanom obliku neophodno je zadržati izvorni glas k.
Kh kh aspirat u pojedinim romskim dijalektima ispred vokala i, e prelazi u ćh ili čh.

Na primer: khelel (igrati)
Khelel-ćhelel
Aspirat se može naći i na kraju reči kao što su: nakh (nos), phakh (krilo), dukh (bol), jakh (oko) i dr.
U pisanom obliku neophodno je zadržati izvorni aspirat kh.
Ll ne podleže promeni kada je na početku reči i na kraju reči. Promene nastaju u sredini reči kada je
pod uticajem jotovanja (stapanje sa glasom j) tada se j menja u lj. U pisanom obliku neophodno je
zadržati glas l.
Lj lj je stranog porekla.
Reči kao što su balji (krmača), čiriklji (ptica), rovlji (štap) i td. treba pisati digrafom lj.
Mm ne podleže promenama. Nalazi se u svim pozicijama u reči. Mangro (hleb), dumo (rame), amal
(drug) i td.

Nn Nalazi se u svim pozicijama u reči. Nakh (nos), naj (prst), bango (kriv), čang (koleno) i td.
Promenama podleže jedino u oblicima plurala imenica ženskog roda čiji se osnovni oblik
završava konsonantom n, tada prelazi u nj.
Na primer: phen (sestra), ran (grana)
Phen-phenja
Ran-ranja
U pisanom obliku neophodno je prihvatiti navedene promene. U svim ostalim slučajevima
neophodno je zadržati konsonant n, a njegova promena piše se digrafom nj.
Nj nj je rezultat glasovnih promena i reči stranog porekla.

Njamo (porodica), njuda (udica) i td.
Oo Vokal može biti kratak ili dug. Kratak je na primer u rečima: doš (krivica), lon (so), mol (vino) a dug
je u rečima: čor (lopov), arno (jaje), kovlo (meko) i td.
Pp ne podleže promenama. Pišom (buva), paj (voda), poski (džep), pendžerja (prozori) i td.
Ph ph aspirat ne podleže promenama. Uvek se nalazi na početku reči.

Phabaj (jabuka), phral (brat),phal (daska), phuri (starica), phuv (zemlja) i td.
Rr ne podleže promenama. Rig (strana), rat (krv), rijat (noć), res (cilj) i td.
Rr rr u pojedinim romskim dijalektima izgovara se kao x.

Na primer: Rrom (čovek), rroj (kašika)
Rrom-xom
Rroj-xoj
U pisanom obliku treba zadržati glas rr.
Ss glas s prelazi u c kada imenica u pluralu instrumentala dobije spoj -ns- (manušensa, u tom
slučaju glas s prelazi u c, te će biti manušenca-sa ljudima). Sem navedene promene, neophdno je
zadržati glas s u svim ostalim slučajevima.
Sasto (zdrav), sap (zmija), sigo (brzo), sasuj (svekrva) i td.

Šš javlja se u svim pozicijama u reči. Neophodno ga je zadržati u pisanom obliku.
Šax (kupus), biš (dvadeset), maškar (sredina) i td.
Tt u pojedinim romskim dijalektima glas t ispred vokala i prelazi u c ili ć.

Na primer: tikno (mali), ratilo (smrklo se)
Tikno-cikno
Ratilo-raćilo
U pisanom obliku neophodno je zadržati glas t.
Th th u pojedinim romskim dijalektima ispred vokala e menja se u ćh.

Na primer: Them (svet)
Them-ćhem
Ova forma je neprihvatljiva.U pisanom obliku neophodno je zadržati aspirat th.
Ovaj aspirat se ne može naći na kraju reči.
Thud (mleko), than (mesto), thagar (kralj), thejara (sutra) i td.
Uu vokal može biti kratak ili dug. Kratak je u rečima: učo (visok), ruv (vuk), šut (sirće), a dug je u
rečima: buti (posao), but (mnogo), dur (daleko) i td.
Vv nije izložen promenama.
Yy koristi se u rečima stranog porekla. U mnogim naučnim studijama glas y se koristio da bi označio
glas koji je između j ili i.
Zz javlja se u malom broju romskih reči. Neophodno je zadržati glas z u pisanom obliku.
Žž zastupljen je u rečima stranog porekla ili je posledica promena glasa dž u ž što je karakteristično
za pojedine dijalekte.
Na primer: džukhel (pas)
džukhel-žukhel
U pisanom obliku, glas ž treba koristiti samo u rečima stranog porekla.

4.2. O kulturi i običajima Roma
Poštovani vaspitači, u ovom delu Priručnika nalazi se pet priprema koje obuhvataju elemente romske kulture.
Aktivnosti možete raditi sa decom predškolskog uzrasta koja ne znaju romski jezik. Isto tako, namenjen je i
vaspitačima koji ne znaju romski jezik. Cilj ovih priprema jeste da deca kroz igru upoznaju romsku kulturu.
1. Tema: Istorija Roma
Cilj aktivnosti:
-Predstaviti deci jednu od legendi o seobi Roma
-Osposobiti decu da samostalno prepričaju legendu kroz igru
Sredstvo rada: pano ilustracija
Oblici rada: Frontalni, grupni
Metode rada: razgovor
Korelacija: likovno Trajanje
Uvodni deo 5 minuta
Najava aktivnosti. Pitati decu da li znaju šta su legende ako znaju da

navedu; ako ne znaju, najaviti legendu o seobi Roma.
Centralni deo 20 minuta

Izražajno pročitati legendu po mogućstvu uz neku instrumentalnu tihu
muziku. Nakon pročitanog teksta napraviti dramsku pauzu a zatim
postaviti pitanja:
-Zašto je Gan morala da napusti svoj dom?
-Zašto su Čen i Gan morali da napuste svoje carstvo?
-Da li su oni zaista bili u srodstvu?
-Zašto ih je prokleo vrač?
-Kojom kletvom ih je kaznio?
-Da li Romi zaista danas lutaju zbog te kletve ili zbog nečeg drugog?
-Da li je ovo bajka? Zašto je ovo legedna? i sl.

-Vaspitač postavlja pano na kojem je nacrtana legenda u slikama
1. slika kralj predaje bebu drugom kralju
2. slika Čen i Gan se igraju u kraljevstvu
3. slika borba u kraljevstvu gde gine kralj
4. slika zaljubljeni Čen i Gan
5. slika podeljeno carstvo zbog ljubavi Čena i Gan
6. slika Čen i Gan odlaze sa delom pristalica i napuštaju kraljevstvo
Vaspitač sa decom ponavlja legendu puštajući da deca sama kreiraju
dijaloge u legendi.
Završni deo 10 minuta

Deca crtaju deo iz legende koji je ostavio utisak na njih.
Prilozi za realizaciju aktivnosti: 10 minuta
Prilog 1 Legenda o seobi Roma

Nekada davno, Romi su živeli preko reke Gang u moćnom carstvu.
Jedan od careva je imao sina po imenu Čen (romski izraz za minđušu),
kojeg je voleo iznad svega. U drugom carstvu Ind živeo je moćan car
koji je imao ćerku po imenu Gan. Car koji je imao ćerku predložio je
svom prijatelju caru kraj reke Gang da usvoji njegovu ćerku, jer je
slutio da će uskoro umreti i da će njegovo veliko carstvo propasti.
Uskoro zatim, izbije i veliki rat, te je devojčin otac poginuo u njemu.
Kada su Čen i Gan stasali za brak, Čen je želeo da se oženi sa Gan ali,
njegovi sunarodnici nisu hteli ni da čuju za to jer su verovali da su Čen
i Gan brat i sestra. Oni koji su znali da oni nisu u krvnom srodstvu,
odobravali su brak, međutim, oni koji nisu znali za dogovor između
dva cara, nisu pristajali na rodoskrvnuće, verujući da će celo carstvo
zadesiti nesreća zbog toga. Ne mogavši više da žive u neslozi, Čen i
Gan napustiše carstvo sa delom naroda koji je odobravao njihov brak.
Kada je Čen pošao na put, vrač ga je prokleo da hiljadu godina luta
svetom, da nikada dva puta ne spava na jednom mestu i da nikada dva
puta ne pije vodu sa istog izvora.
(D. Acković, Tradicionalna nematerijalna kulturna baština Roma,
Beograd 2012.)

Prilog 2
Pano u šest slika koji predstavlja legendu o seobi Roma.
1 slika 2 slika 3 slika 4 slika 5 slika 6 slika
2. Tema: Religija Roma
Cilj aktivnosti:
1. Predstaviti deci romsku sveticu Bibiju
2. Osposobiti decu da vode razgovor o praznicima
Sredstvo rada: glina, flomasteri, vunica, krpice, varjača
Metode rada: razgovor
Uvodni deo 5 minuta

Vaspitač pita decu koje sve praznike poznaju i koje verske praznike
oni slave? Koji im je praznik najdraži, i zbog čega? Najava za romski
praznik Bibiju

Vaspitač izražajno čita legendu o Bibiji. Nakon toga postavlja pitanja:
-Kako je izgledala čudotvorna tetkica Bibija?
-Zašto niko nije hteo da je primi na prenoćište?
-Da li je neko ipak primio? Ko?
- Da li je tetkica Bibija skromna? Zašto tako mislite?
-Zašto je zovu čudotvorna?
-Kakva čuda čini?
-Zašto je Romi slave? i sl.

Podeliti deci glinu da sami izvajaju tetkicu Bibiju ili im podeliti varjače,
vunicu i krpice da naprave Bibiju, a zatim napraviti izložbu radova.
Prilozi za realizaciju aktivnsti 30 minuta
Prilog 1. Legenda o tetkici Bibiji

U davna vremena pojavila se na zemlji opaka bolest čuma, koja je
usmrtila mnogu decu i baš tada, došla je Bibija među ljude sa svoja
dva jagnjeta. Želeći da se skloni od hladnoće i kiše, kucala je na mnoga
vrata, ali joj nije niko otvorio, a onda je u daljini videla na brežuljku
izdvojene kućice i krenula je ka njima. Kućice su bile ukopane u zemlji,
ali njoj to nije smetalo, te je zakucala na vrata i zamolila domaćina
da prenoći. Domaćin je pustio u kuću u kojoj je bilo šestoro bolesne
dece od čume (kuge). Soba je bila tesna, a sanduk za brašno u uglu
sobe prazan, međutim, domaćin je ljubazno ponudio gošću hlebom za
večeru. Sutradan, Bibija je pošla ka vratima, ali je domaćin začuđeno
upita:
Kuda si pošla, još je hladno, ostani još malo, zagrej se’, na to Bibija
reče: Hvala ti dobri čoveče, ali ja moram da idem, jer ja sam tetkica
Bibija, došla sam da vidim, živi li svet po božijim zavetima. Ovaj pomor
koji po selu hoda od Boga je. Ti si me lepo primio i ugostio onim čime
si imao i zato će tvoja deca ozdraviti, oni koji me nisu primili, njihova
će deca pomreti. I reci svojim Romima da nikada ne oteraju putnika
od svojih vrata, a svako ko ih zamoli za parče hleba da daju i poslednji
komad. Vi to činite njima, a ja ću se brinuti o vašoj deci’.“
(D. Acković, An bibiako sastipe – U Bibijakino zdravlje, Beograd 2010.)

3. Tema: Književnost Roma
Cilj aktivnosti:
-Predstaviti deci razbrajalicu na romskom jeziku
-Osposobiti decu da samostalno broje na romskom jeziku do deset
Sredstvo rada: stiropor
Metode rada: razgovor, demonstracija, ilustracija
Uvodni deo
5 minuta
Vaspitač pita decu da li neko zna neku razbrajalicu i kada je koristi?

Da li znaju da broje do deset? Da li znaju da broje na romskom do
deset?
Predstavalja deci razbrajalicu na romskom jeziku.
Centralni deo
30 minuta
Vaspitač izražajno čita razbrajalicu na romskom, zatim na srpskom

jeziku. U zavisnosti od predznanja romskog jezika, vaspitač će
pripremu tako i realizovati. Vaspitač postavlja pitanja:
- Da li su upamtili šta je rekao broj jedan? A šta broj dva? i tako redom...
- Zatim vaspitač ponovo čita (govori) tekst ali ovog puta uz mimiku i
gestove. Deca ponavljaju za vaspitačem.
- Zatim vaspitač iz kutije vadi izrezane brojeve od stiropora, po
mogućstvu oslikane na primer 2 oka, 4 točka i td. i pokazuje deci dok
ponavalja ređalicu. Mogu i deca vaditi iz kutije brojeve, a grupa da
izgovori drugi deo ređalice.
Završni deo
5 minuta
Dete koje je najbolje naučilo ređalicu treba da je izrecituje, može i uz

pomoć vaspitača.

Prilozi za realizaciju aktivnosti:
Prilog 1. Razbrajalica o brojevima
So si jekh?
Jekh san tu.
So si duj?
Će duj jakha mišto dikhen.
So si trin?
E čiriklji thaj duj phakora mišto furjan.
So si štar?
E štar rrote ka vurdon.
So si pandž?
E pandž naja mišto ćeren buki.
So si šov?
Šov rakhle bax ando kher.
So si efta?
Efta rakhlja bibax ando kher.
So si ohto?
Ohto šonkorja po podo mišto ačhen.
So si inja?
Inja slanine po podo mišto ačhen.
So si deš?
E devleski vorba.
Šta je jedan?
Jedan si ti.
Šta je dva?
Tvoja dva oka dobro vide.
Šta je tri?
Ptica i njena dva krila dobro lete.
Šta je četiri?
Četiri točka na kolima.
Šta je pet?
Pet prstiju dobro rade.
Šta je šest?

Šest sinova su sreća u kući.
Šta je sedam?
Sedam kćeri su nesreća u kući.
Šta je osam?
Osam šunki na tavanu dobro stoji.
Šta je devet?
Devet slanina na tavanu dobro stoji.
Šta je deset?
Deset je božijih zapovesti.
(M. Aleksandrović, Simboli romske usmene poezije – zastupljenost i

značenje, doktorska disertacija 2015.)
4. Tema: Muzika Roma
Cilj aktivnosti:
-Predstaviti deci romsku uspavanku
-Osposobiti decu da samostalno interpretiraju uspavanku
Sredstvo rada: kartončići, sintisajzer
Metode rada: razgovor, demonstracija, ilustracija
Korelacija: likovno, muzičko Trajanje
Uvodni deo 5 minuta
Vaspitač postavlja pitanja deci:

Da li vam majka ili baka peva uspavanku pred spavanje? Koju?

Vaspitač izražajno čita uspavanku prvo na romskom, pa na srpskom

jeziku. U zavisnosti od grupe, vaspitač će odabrati verziju uspavanke.
Vaspitač postavlja pitanja:
-Da li se uspavanka peva ili govori tj. čita?
-Vaspitač pokazuje kartone na kojima je nacrtano sledeće:
1. slika kolevka sa bebom ispod šljive
2. slika pada kiša na kolevku
3. slika vetar duva i raznosi lišće po kolevci
4. slika sunčevi zraci obasjavaju kolevku
5. slika koza kraj kolevke
i govori razgovetno i izražajno uspavanku, a deca ponavljaju.
Vaspitač daje zadatak deci da nacrtaju kako su doživeli aktivnost

Đurđevdan i šta je na njih ostavilo utisak i pušta pesmu Đurđevdan na
romskom jeziku.
Prilozi za realizaciju aktivnosti:
Prilog 1. Đurđevdan - Erdelezi

Za ovaj tako važan praznik za Rome, koji se slavi 6. maja, obavezno
se temeljno očisti kuća. Neki Romi na dan Đurđevdana odlaze na
izvor vode, gde vrše obredno umivanje, beru vrbove grančice, koje
koriste za kićenje svojih kuća, kao i lekovite trave koje će kasnije
iskoristiti za obredno umivanje, dok neki Romi beru koprivu i njome
žare svoje ukućane dok su još u krevetu, rečima: “Zdrav i srećan bio
i živahan kao kopriva, cele godine“. Toga dana se kupuje jagnje koje
mora biti belo (crno jagnje se smatra nesrećom), te se kolje ujutru
na dan Đurđevdana. Kada domaćin dođe kući sa jagnjetom, kuća je
već okićena vrbovim grančicama, simbolom zdravlja i plodnosti, a
uveče se u posudi sa lekovitim travama stavi i crveno jaje da prenoći

ispod drveta u dvorištu ili ispod ruže. Na dan Đurđevdana, obavlja se
ritualno umivanje vodom u kojoj su prenoćile lekovite trave i crveno
jaje, a zatim se kolje jagnje. Pred ručak na trpezi se uvek postavi
neparan broj tanjira (za mrtve) i u njega se stavi od svega po malo od
pripremljene hrane koja je takođe namenjena dušama umrlih predaka.
Đurđevdan traje sve dok se ne pojede jagnje. Postoji verovanje među
Romima, da bi onog ko ne bi proslavio Đurđevdan, zadesila velika
nesreća, te su se tako i oni najsiromašniji po svaku cenu trudili da
obeleže ovaj praznik, verujući da će im Đurđevdan podariti sreću i
blagostanje tokom cele godine.
(Aleksandrović, 2015: 25)

4.3. Naučimo romski jezik
Drugi deo Priručnika daje uvid Usmena književnost u vrtiću asocijacije pomoću kojih se
u romsku književnost gde su uređuje nizanje elemenata u ovim
prikazane pojedine književne Ređalice pesmama, izuzetno okupiraju
vrste koje se mogu koristiti u radu pažnju malih slušalaca, zbog čega
sa decom predškolskog uzrasta. Ređalice su takva vrsta dečjih su ređalice veoma popularna
Književne vrste su date paralelno govornih igara u okrilju književna vrsta u predškolskim
na srpskom i romskom jeziku što usmene književnosti, za koju ustanovama. Romski jezik nije
daje mogućnost vaspitaču ukoliko su karakteristične sledeće toliko bogat ovom književnom
zna romski jezik da obradi sa strukturne specifičnosti: vrstom, ali bismo izdvojili jednu
decom predložen tekst. Drugi deo ređalicu, do koje smo došli
Priručnika omogućava vaspitaču • siže i kompozicija ovih pesama usmenim putem:
da nauči elementarne pojmove iz zasnivaju se na kumulaciji, koja
romskog jezika i eventualno osmisli se javlja u vidu ulančavanja i So si jekh?
neke aktivnosti sa decom u kojima višestrukog ponavljanja istih Jekh san tu.
će ih naučiti pozdravljanje, na elemenata koji je grade; So si duj?
primer kako se kaže na romskom Će duj jakha mišto dikhen.
dobar dan? A na engleskom? • sadržaj je beznačajan, ali So si trin?
italijanskom?… postupkom nagomilavanja E čiriklji thaj duj phakora mišto
dobija hiperbolisane dimenzije, furjan.
zbog čega u njima dominira So si štar?
humoristički efekat. E štar rrote ka vurdon.
Ponavljanja i uzročno-posledične So si pandž?

E pandž naja mišto ćeren bući. Analiza dela: Ova ređalica može da • Barjo pe čar, čarjo pe bar! Rasti na
So si šov? se interpretira uz pomoć očiglednih travi, pasi uz ogradu!
Šov rakhle bax ando kher. sredstava – serije slika ili
So si efta? aplikacija. Tako će vaspitač vizuelno • Arakh e drakh tale khak thaj phag
Efta rakhlja bibax ando kher. predstaviti pojedine elemente e jakh pe khak! Ćušni grozd pod
So si ohto? u ređalici i njihov redosled. Na pazuh i skreni pogled na krilo!
Ohto šonkorja po podo mišto ačhen. taj materijal će se deca oslanjati
So si inja? prilikom razgovora o ređalici • Naj san koro, le ko khoro thaj o
Inja slanine po podo mišto ačhen. i uočavanja osobenosti njene koro dža korkoro! Nisi slep, uzmi
So si deš? strukture. Razgovor o ovoj ređalici, ovaj krčag i narukvicu pa idi sam!
E devleskivorba. koja se može interpretirati deci
uzrasta od četiri do šest i po godina, • Phir rua, xa rua; na phir rua, na
može da teče ovako: Koliko brojeva xa rua!-Lutaj vuče, ješćeš vuče; ne
Šta je jedan? se pominje u pesmi? Koji su to brojevi? lutaš vuče, ne jedeš vuče!
Jedan si ti. Šta se sve nabraja u pesmi? Koje su
Šta je dva? to božije zapovesti? Da li vam je nešto
Tvoja dva oka dobro vide. smešno u pesmi? Šta? Da li vam se Basna
Šta je tri? dopada kraj pesme? Objasnite zašto.
Ptica i njena dva krila dobro lete. Basna je po postanku izuzetno stara
Šta je četiri? književna vrsta čija se strukturna
Četiri točka na kolima. Brzalice 23
obeležja nisu menjala od Ezopa do
Šta je pet? današnjih vremena:
Pet prstiju dobro rade. Brzalice, na romskom jeziku
Šta je šest? Siđarde svaturja, su govorni izrazi • basna je alegorijska simbolično-
Šest sinova su sreća u kući. za vežbanje izgovaranja pojedinih satirična priča, čiji su likovi
Šta je sedam? glasova i reči. Zasnivaju se na uglavnom divlje i pitome šumske
Sedam kćeri su nesreća u kući. zvukovnoj ili pojmovnoj igri glasova životinje, preko kojih se transponuje
Šta je osam? ili slogova koji se moraju izgovoriti stvarnost na umetničku ravan;
Osam šunki na tavanu dobro stoji. brzo.
Šta je devet? • čovek je glavni podtekst u basni,
Devet slanina na tavanu dobro stoji. • Đeli đilji e Đulasa, džan e džulja e a životinje su, dakle, akteri koji
Šta je deset? džejasa! Otišla je pesma sa Đulom, asociraju na njegove ljudske, etičke
Deset je božijih zapovesti. odoše žene sa drugaricom! i socijalne norme;
• pored životinja u basnama se,

23
R. Ilić, Romi kroz vreme, Romski
informativni centar, Kragujevac, 2009, ali ređe, pojavljuju biljke (hrast,
126. ruža, bosiljak, ljubičica) koje takođe

simbolizuju neke osobine bliske moralno načelo objašnjava putem zatim se, u zavisnosti od dečjeg
ljudskim karakterima; inscenacije. Najčešći su primeri socijalnog i emocionalnog iskustva,
basni u kojima se do naravoučenija izvodi pouka. Karakteristike likova
• sastoji se iz fabule i implicitno ili dolazi preko pouke koja je data u u basni deca otkrivaju pomoću
eksplicitno date pouke, odnosno obliku ispričanog primera. Ova njihovih postupaka i govora.
naravoučenija; karakteristika navodi decu na Ona takođe rasuđuju o moralnoj
razmišljanje i traženje sličnih dimenziji likova i pokušavaju da
• basna je kratka, jednoepizodična primera kojima će potkrepiti svoja vrednuju njihovo ponašanje. Basne
ili dvoepizodična priča; moralna rasuđivanja. Pouku basne donose čitav milje karakterističnih
je poželjno povezati poznatom osobina (vuk – krvožedstvo, lisica –
• ima dramska obeležja: poslovicom i objasniti njeno lukavstvo, zec – plašljivost, cvrčak
kompoziciju (ekspozicija, zaplet, značenje. – raspevanost, jagnje – nežnost,
kulminacija i rasplet), sukob dva magarac – glupost). Preko analize,
načela, kratke dijaloške forme i Deca predškolskog uzrasta nisu odnosno tumačenja postupaka
slično. u stanju da shvate alegorijsko likova i njihove etičke procene, deca
značenje basne. Ona nisu sposobna će uspeti da shvate i izdvoje pouku
Basna privlači decu da u vezi sa likovima u basni basne.
predškolskog uzrasta jer se govore o paralelnom toku misli
zasniva na animističkom i i da transponuju činjenice iz
animalističkom pogledu na svet i u stvarnosti na umetničku ravan. LAVO THAJ RUV24
personifikovanom obliku prikazuje Zbog toga deca shvataju basnu
pojave žive i nežive prirode. Životni kao priču o životinjama. Ipak, Pašo varesavo voš trailas jekh
likovi i scene, jednostavna i kratka deca predškolskog uzrasta su u purano lavo. Boldelas pes vo angle
fabula, komičan ton – sve su to, stanju da životno iskustvo koje se rjat bokhalo kaj po soro đes rodelas
takođe, obeležja basne koja je nudi kroz fabulu i naravoučenije xabe pala peste, thaj sar khanč
čine izuzetno zanimljivim štivom basne povežu sa svojim skromnim či arakhla, ačhilo angla xiv thaj
za male slušaoce. Basna je bliska životnim iskustvom i izvesnim ažućarda te kaj džuvdimata perel
poslovici po svome saopštenju i tipičnim situacijama, doživljajima i andre te astarel les, thaj te bokhalo
poenti. Međutim, u poslovici pouka problemima iz svoga života. čaljarel pes. Andegdata, angle
vodi poreklo iz opštenarodnog phuvjaski xiv, areslo ruv savo kote
životnog iskustva koje se čuva Kao polazište za interpretaciju trailas, savo riknimasa mothoda:
kao zaveštanje i ona je data kao basne u predškolskim ustanovama
apstraktna formulacija. U basni uzimaju se sledeći elementi:
pouka proističe iz određenih fabula, likovi, pouka i u vezi sa
slučaja iz prirode, ili se može tim doživljaj smešnog, šaljivog,
24
Basnu su preveli studenti sa katedre
na romskom jeziku, sa Visoke škole
izvući iz situacija koje su opisane pa čak i podrugljivog. Najpre strukovnih studija za vaspitače Mihailo
u tekstu. Dakle, u basni se se analiziraju fabula i likovi, a Palov u Vršcu.

-Hivja, hivjorrije, sar bistardan palo unutra ne bi li sačekao da uđe snalažljivi (kao stari lav) i pažljivi i
amaro dino alav. Kana me irisarav neka životinja. Najednom se pred mudri (kao vuk). Poruka je implicitno
man trubuv te avrjal akharav tut, pećinom pojavi njen stanovnik – data – prećutno, neizrečeno i
a tu san undžili te boldes manđe vuk, pa povika: može se naslutiti samo kroz dati
sastarimasko alav, thaj te akhares sadržaj ili dijalog likova. Ovu
man te dav andre. Sar ađes či - O pećino, pećinice zar si priču o životinjama vaspitači
akhardan man, me arakhava aver zaboravila za naš dogovor: kad mogu interpretirati i tumačiti sa
phuvjaski xiv savi majlačhe inćarela se ja vraćam, treba da te spolja decom na starijem i pripremnom
dino alav! pozovem, a ti si dužna da me predškolskom uzrastu, tačnije
pozdraviš i pozoveš unutra. Pošto deci na uzrastu od pet do šest i
Sar ašunda gadala alava, lavo lija te me danas ne pozivaš, ja ću potražiti po godina. Važno je da se pažljivo
gindil ande peste: drugu pećinu koja će bolje od tebe protumače svi postupci likova
poštovati dogovor! i njihov tok razmišljanja i time
-Gadaja xiv, vazda sastarel leske iskoristi idejno-etički smisao priče.
kana vo irisarelpe. No ađes Čuvši ove reči, lav pomisli: Deci će se pomoću sledećih pitanja
phuvjaski hiv darajli mandar thaj usmeriti pažnja na likove i njihove
godolastar ačhel. No ake, me - Ova pećina ga uvek pozdravlja postupke: Ko se pojavljuje u ovoj
sastarava leske, vo gindila kaj kad se vraća. Može biti da se danas priči? Čega se dosetio stari lav? Šta
godova akhareles phuvjaski hiv, uplašila moga prisustva pa zato ćuti. biste poručili starom lavu? Zašto je
dela andre, thaj kana vo avela, ake Nego, da mu se odazovem, on će lav pomislio da bi mogao da prevari
manđe xabe. pomisliti da ga to pećina zove pa će vuka? Kakav je stari lav? Kakav je vuk
ući unutra, a ja ću tako doći do hrane. u ovoj priči?
Lavo ćerda khajda sar gindisarda,
no lesko krlo sas kasavo zuralo, Lav učini kako je namislio, ali mu Veoma je važno da ne postavljamo
kaj leske riknimatar darajle se aver je glas tako gromko odjeknuo da opšta pitanja tipa: Koja je poruka ove
vošeske džuvdimate. Ruv pindžarda su se poplašile i sve druge šumske priče? Koja je ideja ove priče?, jer će
kaj si andre lavo thaj našlotar životinje. Vuk shvati ko je unutra te deci biti teško da na njih odgovore.
godole thanestar. pobeže sa onog mesta. Zato je dobro postaviti jasno i
koncizno pitanje: Šta smo naučili od
LAV I VUK Analiza dela: U ovoj priči o lava i vuka iz ove priče?
životinjama u najboljem mogućem
Nedaleko od jedne šume živeo stari vidu ostvarene su sve karakteristike Ova priča se može dramatizovati:
lav, toliko star da je teškom mukom žanra koji smo prethodno opisali: može se izvesti stono pozorište
nalazio za sebe plen. Vraćao se on priča je realistična, nema naglašene – postavlja se scena na stolu,
jedne večeri pregladneo iz potrage poruke, ima dramatične scene pripreme se dve lutke (fabričke ili
za hranom, pa stigao pred jednu i mogu se naslutiti karakterne od kartona) i izvodi se radnja priče
pećinu i odlučio da se zavuče osobine ljudi koji su lukavi i uz promenu boje glasa.

Zagonetke Deci se rešavanje zagonetki Zagonetke su najviše vezane za
olakšava prethodnim pokazivanjem govorne aktivnosti i doprinose
Specifična obeležja po kojima se predmeta ili slike, pomoću kojih razvoju govora. Pored toga što
izdvajaju zagonetke kao posebna se pojmovi, koji će se kasnije bogate rečnik novim rečima,
književna vrsta jesu: zagonetati, detaljno razlažu i slikovitim izrazima, sintagmama
tumače, i upoređuju sa nekim i načinima govorenja, zagonetke
• kratke izreke koje se drugim koji su im po određenom unapređuju sposobnost opisivanja.
upotrebljavaju kao misaono- svojstvu slični. Zagonetke Sa decom se razgovara o tome šta
govorna igra, koja zahteva oštro možemo da grupišemo po temi: im se u pojedinoj zagonetki dopalo
zapažanje, pronicljivost i duh; o životinjama, cveću, godišnjim i šta su zapamtila, šta im je bilo
dobima, delovima čovekovog nerazumljivo od reči i poređenja,
• misao, predmet, radnja i biće se u tela, prirodnim pojavama i slično. kako je poređenje izvršeno i na
zagonetkama prikazuje posredno, Dobro je da se vaspitač opredeli za osnovu koje logike, koje reči su
najčešće u vidu metafore; jednu tematsku grupu zagonetki, upotrebljene i za koju svrhu, kako
jer tako može u doživljajno- ih je sve moguće shvatiti i slično.
• proces zagonetanja ima dva saznajnoj motivaciji (motivacionom Zagonetke se uglavnom koriste u
dela: zagonetku i odgonetku: do razgovoru, emocionalno- sklopu neke aktivnosti ili na kraju
odgonetke se dolazi putem različitih intelektualnoj pripremi), aktivnosti.
analogija po složenosti, suprotnosti, prilikom korišćenja ilustrativnog
funkciji i slično. materijala, lakše moći da uputi
njihova zapažanja i razmišljanja u
Pojam koji čini odgonetku mora deci potrebnom smeru.
biti dobro poznat, kako bi ona mogla
rešavati zagonetku. Deci moraju Za dete je jedan od važnih učinaka
biti poznate pojedinosti koje ulaze zagonetanja otkrivanje čudesnog u
u sastav pojma koji se zagoneta, svetu običnih stvari i uobičajenog
da bi operacija uspostavljanja poretka među pojavama. Taj
paralelnih slika, na kojima počiva trenutak otkrovenja podrazumeva
metafora, mogla da se odvija. smisao za izoštreno, a to ponekad
Rešavanje zagonetki je u direktnoj znači i humorno viđenje.
vezi sa razvojem mišljenja deteta
predškolskog uzrasta i njegovom
sposobnošću da klasifikuje,
analizira, izvodi sintezu i slično.

A. Zagonetke o prirodnim pojavama25
Po milaj prastes dur lestar Leti bežiš od njega,

po ivend prastes lese. zimi trčiš ka njemu.
(Kham) (Sunce)
Dad naj les, dej naj les, Oca nema, majku nema,
a bijandol sa jekh detharin. a rađa se svakog jutra.
(Kham) (Sunce)
Phabol a naj tato. Svetli, a nije vruće.

(Čhonut) (Mesec)
Upre po paj džal, Preko vode ide,

a naštik te ćinđol. a ne pokvasi se.
(Čhonut) (Mesec)
Jekh rolna kotoreski Jedna rolna platna,

sasti phuv učharel. celu zemlju pokri.
(Upralin) (Nebo)
Čhudel manušeske Skine čoveku

stađi šorestar, kapu sa glave,
a či dićhel pes. a ne vidi se.
(Balval) (Vetar)
Savore ašunen man, Svako me čuje,

a khonik či dićhel man. niko me ne vidi.
(Šemšeko) (Grmljavina)
Naj les kana, a sa ašunel. Nema uši, a sve čuje.

Naj les muj, a vakerel. Nema usta dovikuje.
(Eho) (Eho)
25
Zagonetke su preveli sa srpskog jezika na romski jezik studenti Ivan Demirović i Katarina Ibrić.

Kalesa pašljilan, Sa crnim si legao,
parnesa uštilan. a sa belim ustao.
(Angluno iv) (Prvi sneg)
Parno džućhel po kher pašljol. Beo pas na kući leži.

(Iv) (Sneg)
Butivar perel, nisar či merel. Često pada, nikad ne nastrada.

(Iv) (Sneg)
Lestar trajis, a ni xas les, Od njega živiš, a niti ga jedeš,

ni pijes les. niti ga piješ.
(Aeri) (Vazduh)
Savore pravarel, Svima hranu daje,

a von prnenca pe late uštaven. a nogama je svi gaze.
(Phuv) (Zemlja)
Duj pheja ande paj dikhen, Dve sestre u vodu gledaju,

a nisar te arakhen pes. i nikad se ne sastaju.
(Uzal-pajeski phu) (Obale)
Phaka naj la, a furjol. Krila nema, a leti.

(Vrjama) (Vreme)
Sa ažućarel thaj ačhel džudi. Sve dočeka i preživi.

(Vrjama) (Vreme)
Ande jekh kaš U jednom grmu

dešuduj čiriklja. dvanaest ptica.
(Berš thaj čhona) (Godina i meseci)
Phuro thaj phuri Starac i baka

vo parno thaj bućarno on beo i vredan
voj kali thaj bi bućarni. ona crna i lenja.
(Đes thaj rijat) (Dan i noć)

Efta phrala Sedmorica braće
po milaj barjon, leti rastu,
po ivend ciknjon. zimi se smanjuju.
(Đesa) (Dani)
Dešuduj phrala, Dvanaestoro braće,

po milaj leti,
jekh avres naštik aresen. jedan drugog stići ne može.
(Čhona) (Meseci)
Bičhalda tagarno tagarnaće Poslao car carici

dešuduj phabaja, dvanaest jabuka,
ande sa jekh pe štar luluđa. u svakoj po četiri cveta.
(Čhona thaj beršeske kotora) (Meseci i godišnja doba)
Napomena: Ove zagonetke o prirodnim pojavama je poželjno interpretirati na uzrastu od četiri do šest i po
godina, jer im je sadržaj malo složeniji i prožet metaforama.
B. Zagonetke o biljkama
Phenen kaj sem luluđi, Kažu da sam cvet,

mangel man sasto, them, voli me sav svet,
ande vangla araćhen man, u posudi me uzgajaju,
ama pusavav len, iako ih bodem,
kana den man paj. kad mi vode daju.
(Pusavno) (Kaktus)
Ande saksija bajrovav, U saksiji rastem,

varekana putrav man sar luluđin. kadtad procvetam.
Ama i kana ćerav man barikano Al’ i kad cvetom se dičim
me majbut pe kanzavuri anav. na ježa ja više ličim.
(Pusavno) (Kaktus)

Thagar Gospodar
ande kher ačhel, u kući stoji,
a leski čhor, a brada mu,
inkljel andar o kher. izvan kuće.
(Bobo) (Klip kukuruza)
Pe umalin pheja Na livadi sestrice

galbene jakha, zlatne oči,
parne cincane. bele trepavice.
(Titrica) (Kamilica)
Lolo, cikno, Crveno, malo,

sajekh dromesa banđarel. svakog sa puta skreće.
(Makoj) (Jagoda)
Bi jagatar phabarel. Bez vatre opeče.

(Ciknida) (Kopriva)
Sasto đes xoljariko, Celoga je dana ljuta,

po mismeri thaj po rijat, i u podne i uveče,
sar e jag but droma, kao vatra više puta
mangel lačhe te phabarel. hoće dobro da opeče.
(Ciknida) (Kopriva)
Mustakengo manuš sasto milaj, Brkat čiča celog leta,

bi zabunesko či džal. bez kaputa nikad nije.
Pe tomna vo randel pes, U jesen se on obrije,
a kana phurdel zurali balval, a kad dune zla mećava,
ande ambaro vo nango sovel. u ambaru go on spava.
(Bobo) (Kukuruz)
Kotor pe kotor: Krpa na krpu:

ni suvesa pusado, ni iglom bodeno,
ni thavesa suvado. ni koncem šiveno.
(Šax) (Kupus)

Gugli thaj loli, Slatka je i crvena,
laki stađi zeleno si. kabanica joj zelena.
(Arbuzo) (Lubenica)
Barilo sar angro, Sazrelo jajoliko,

cikno: khasavo. maleno: ovoliko.
Čhudelestarlesko, Skinimucelo,
patozelenosasto. zeleno odelo.
Phagleskekokala Razbimukosti
thajha les šukar. pa se lepo gosti.
(Akhor) (Orah)
Jekhes dades si Jedan otac ima

milja čhave: hiljadu sinova:
sajekheste stađi ćinel, svakom kapi kupi,
a peske naštik. a sebi ne može.
(Hrastesko kaš thaj žiro) (Hrast i žir)
Napomena: Ove zagonetke o biljkama je poželjno interpretirati takođe na uzrastu od četiri do šest i po godina,
jer im je sadržaj malo složeniji, ali je razumljiviji deci od sadržaja zagonetki o prirodnim pojavama.
C. Zagonetke o životinjama
Man po hari ka araćhen, Mene ćete lako naći,

pe luluđin me ačhav. uvek sam na cvetu.
Phenen kaj sem Kažu da sam
maj bahtali, najsrećnija,
pišom po them. bubica na svetu.
Phaka si man saste lole, Krila su mi sva crvena,
thaj pherde kotorenca. i puna su šara.
Po hari, po hari phenen, Pogađajte brzo, deco,
so sem me... ja sam...
(Bubamara) (Bubamara)

Bi prnengo džal, Bez nogu ide,
bi dandengo xal. bez zuba jede.
(Sap) (Zmija)
Kas me čumidav, Koga ja poljubim,

dumut, dugo me,
či bistrel man. pamti.
(Sap) (Zmija)
Lunge kana, Duge uši,

cikni porri, kratak rep,
sa phenen mange, svi mi kažu,
kaj sem šukar. da sam lep.
(Šošoj) (Zec)
Parno mantili či inđarel, Beli mantil ne nosi,

a savorenđe rat pijel. ali svakom krv vadi.
(Komarco) (Komarac)
Bokhali riknil, Gladna viče,

bibokhali čambel, sita žvaće,
cikne čhavorenđe, maloj deci,
thud ka del. mleka daće.
(Gurumnji) (Krava)
Ande xiv mungri, U rupici svojoj,

me sasto đes pašljov, po ceo dan ležim,
e rijaćava rodav te xav, noću tražim hranu,
thaj katar e muca me našav. i od mačke bežim.
(Kermuso) (Miš)
Suvja si man, Igle imam,

ama či džanav te suvav, ali ne znam šiti,
mungro nav sigo pindžareja. ime ćeš moje lako pogoditi.
(Kanzavuri) (Jež)
Napomena: Zagonetke o životinjama su bliske deci i sadržaj im je jasan. Zato ih vaspitači slobodno mogu
interpretirati na uzrasti od tri do šest i po godina.

D. Zagonetke o hrani
So majbut ćiraves les, Što ga duže kuvaš,

vo si majzuralo. ono je sve tvrđe.
(Angro) (Jaje)
E. Zagonetke o zanimanjima
Si les parni stađi, Ima belu kapu,

thaj parne gada, i belo odelo,
po astali bičhalel, a na stolu šalje,
majšužo ćiravipe. najvažnije jelo.
(Mangrari) (Pekar)
F. Misaone zagonetke
Či ćiravel pes, Ne kuva se,

či pećel pes, Ne peče se,
ama pale si majguglo Ali je opet slađe
katar sa kolakura po them. Od svih kolača na svetu.
(Čumidipe) (Poljubac)
Bajke • fabula koja se pravolinijski • stilsko-kompozicione specifičnosti

razvija i sastoji se iz niza povezanih koje se ostvaruju ponavljanjima,
Bajku kao književni žanr definišu događaja koji grade čvrstu celinu načelom trojstva, gradacijom,
sledeći bitniji elementi umetničke bajke; hiperbolom, personifikacijom i sl.
strukture:
• čudesni svet koji se prepliće i • apstraktni stil, koji karakteriše: • idejni svet sa optimističkom
stapa sa stvarnošću; odsustvo opisa likova, irealnom slikom života, koja je
umetničkog prostora i vremena, bliska dečjoj predstavi o svetu kao
• likovi koji su predstavljeni jednodimenzionalnost sveta koji se nečem radosnom i čudesnom.
jednostavno, statično, ekstremno, prikazuje bez distance između ovog
po kontrastu, bez unutrašnjeg i onog sveta i sl.;
psihološkog razvoja;

Trin balorre26 ruv, purdel jekh data, phurdel “inače ću i tvoju kućicu oduvati”.
dujto data, numa o kher či pela. A “Pokušaj samo! “odgovorilo mu je
Sas varekana trin balorre. Duj thoska, gelo opre po kher te šaj del prase. I vuk je duvao i duvao, ali
balorre sas amal save mangenas te andre andav košo. Balorro godova kućica nije pala. Onda se popeo na
khelen, asan, gilaben. ašunda, thaj dija jag o šporeti. krov i pokušao da uđe u kuću kroz
Aj o trito balorro phenelas lenge Kerda bari jag, aj o ruv pela ande dimnjak. Ali treće prase ga je čulo
„Majfeder aviljasas te keren jag thaj phabilo. Thaj lem o kokalo i zapalilo veliku vatru na ognjištu.
tumenge kher kaj šaj garadon thaj phaglem tiro čang. Vuk je propao kroz dimnjak pravo u
katar o bokhalo ruv, aj tumen numa vatru i izgoreo.
khelen tumenge soro djes”. Thaj Tri praseta
vo kerda peske jekh šukar barruno Analiza:
kher. O jekto balorro dikhlja sar Bila jednom tri praseta. Dva Bajku možete analizirati primenom
kova kerelas thaj vi vo kerda peske praseta su bila veseli drugari, koji fokalizacije kako biste podstakli
kher numa katar o khas. Kana o ruv su voleli pesmu i igru. Treće im decu da kritički razmišljaju, da
diklja kodova kher katar o khas, vo je često govorilo: “Bolje bi bilo da razviju komunikativne veštine, da
gelja kote thaj phurda les. Sar o ruv sazidate neku kućicu u kojoj biste pričaju priču iz ugla drugih aktera
phurda lesko kher, khajda o jekto bili sigurni od ljutog vuka, umesto iz priče, da razviju sposobnost za
balorro sigo našla kaj pesko amal o što se igrate po ceo dan”. I ono pričanjem pred većim broje dece
dujto balorro. Les sas kher katar e je sazidalo za sebe lepu kamenu i dr. Podelite decu u četiri grupe.
kašta. Gadava kher sas majzuralo kućicu. Prvo prase je tada reklo: Svaka grupa će preuzeti ulogu
katar o kher katar e khas numa o “Pa dobro”, i napravilo kućicu od jednog lika iz bajke. Svaku scenu
ruv phurda majzurales, thaj phurda slame. Ali, vuk je došao i počeo prepričava neko drugo dete, koje
vi kava kher. E duj balorre sugo da duva i naposletku oduvao celu preuzima ulogu jednog od prasića
našle ke trito phral thaj teljarde te kućicu. Tada je prvo prase otrčalo, i tada iskazuje svoje emocije:
riknin: „ Muk amen andre phrala, što je brže moglo, drugom bratu, kako se oseća, zašto nije sagradio
o ruv phurda amare khera thaj koji je sagradio kućicu od drveta. kućicu od čvrstog materijla, kako
naj amen kaj te garadivas!“. O Međutim, vuk je stigao za njim i opet se setio na nadmudri vuka i sl. Na
trito balorro mukla len andre aj počeo da duva što je mogao jače. kraju aktivnosti predložiti deci na
o ruv sigo areslo anglav vudar Oduvao je, razume se, opet celu nacrtaju kako su doživela bajku.
thaj phenda lenge: „Muk man kućicu.
andre baleja kaj vi tiro kher me
phurdava!”. Phenel o trito balorro: Dva praseta su onda otrčala kući Umetnička romska književnost
„Deba de, phurrde te dikhav kazom trećeg brata. “Pusti nas unutra! Vuk u vrtiću
šaj zurales te phurdes!”. Holjariko nam je oduvao kućice i sad nam je
za petama”, zakukala su braća. Brat Umetnička, odnosno pisana
26
Bajku je preveo sa srpskog jezika na ih je uveo u kuću, a ubrzo se pojavio književnost, za razliku od
romski jezik student Dejan Jovanović. i vuk. “Pusti me unutra”, viknuo je, usmene, sastoji se od književno-

umetničkih dela koja su stvorili ĐINASA DŽIKE DEŠ PAPARUGA
poznati stvaraoci. Umetničku
književnost odlikuje: slikovitost, Jekh si angluno đindo, Prdal e balta džiko kham,
emocionalnost, figurativnost, duj si aver po rindo, Paparuga rodel peske than,
živopisnost, idejnost, jasnost izraza trin prastel len te astarel, Milajeske tate đesenca,
i dr. Umetnik stvarajući književno štar savorren visarel. Ćhelelpe šukar luluđenca.
delo bira odgovarajuće reči kojima
će iskazati svoja osećanja odnosno Pandž thaj šov soven, LEPTIR
sliku o životu i ljudima. U ovom Efta thaj ohto roven,
Priručniku, predstavićemo vam Inja vazdape thaj dićhel, Preko brda do Sunca,
pesme za decu romskog književnika Sar đindo deš te aresel. Leptir traži svoje mesto,
Ranka Rajka Jovanovića. Letnji topli dani,
Igra se lepim cvećem.
BROJIMO DO DESET
KANA TELJARES Analiza:
Jedan je prvi broj, Pesme su kratke i ritmične što daje
Kana teljares ande škola Drugi je po redu, mogućnost da se nauče napamet uz
Inđar tusa o asape mujesko Treći trči da ih uhvati, neku pokretnu igru.
Trujal tute lesa si sa šukar Četvrti sve njih juri.
Kamipe thaj lačhipe savorenđi. Pesmica Brojimo do deset može se
Pet i šest spavaju, realizovati tako što se izdvoji desetoro
KADA POĐEŠ Sedam i osam plaču, dece iz grupe i svako dete pokazuje
Deveti se poigrao i gleda, mimikom šta rade brojevi u pesmici.
Kada pođeš u školu Kako da uhvati broj deset.
Ponesi sa sobom osmeh na licu
Sa njim će ti biti sve lepše
Ljubav i dobrotu svima ćeš dati.

Naučimo romski Godišnja doba Čestitke
- Proleće, Anglomilaj - Srećan rođendan! Baxtalo bijando

Za vaspitače i decu koja žele nešto đes!
- Leto, Milaj
više da nauče romski jezik, dajemo
- Jesen, Tomna - Srećan Božić! Baxtali Kulunda!
pregled romskih reči i izraza koji se
- Zima, Ivend - Srećna Nova godina! Baxtalo Nevo
koriste u svakodnevnoj upotrebi:
berš!
Dani u nedelji - Srećan put! Baxtalo drom!

Delovi tela
- Ponedeljak, Luja - Prijatan ručak! Xa Devlesa!
- Glava, Šoro
- Utorak, Marci - Srećno! Baxtasa!
- Kosa, Bal
- Sreda, Marc
- Čelo, Čikat
Pozdravljanje
- Četvrtak, Žoj
- Oko/oči, Jakh, jakha
- Dobar dan! Lačho tumaro đes!
- Petak, Paraštuj
- Trepavica, Cincana
- Doviđenja! Sastimasa!
- Subota, Savato
- Usta, Muj, Vušta Ačhen devlesa!
- Nedelja, Kurko
- Brada, Falka - Dobro veče! Lačhi rijat!
- Obrve, Phujva
Meseci u godini - Laku noć! Loki rijat!
- Uši, Kana
- Januar, Januari - Kako si? Sar san?
- Obrazi, Buka
- Februar, Februari - Dobro, a ti? Lačhe, a tu?
- Vrat, Kor
- Mart, Marto
- Rame, Dume
- April, Aprilo
- Lakat, Kuj
- Maj, Majo
- Grudi, Kolin
- Jun, Juno
- Ruka/ruke, Vast, Vasta
- Jul, Julo
- Koleno, Čang
- Avgust, Avgusto
- Noga, Pungro
- Septembar, Septembro
- Peta, Khur
- Oktobar, Oktobro
- Stopalo, Prno
- Novembar, Novembro
- Decembar, Decembro

Priprema na romskom jeziku Cvrčak i mravi
Egzamplo pale vinaja save džanen te keren svato rromane
Paćavne vinaja, angla tumende si egzamplo sar šaj te keren čhavorrenca jekh basna pe rromani čhib sar kaj si
kaja Cvrčko thaj kirja.
FUNDOSKE METODIČKE PUČIMATA
Vinajengo-sikavimasko kotor: Lilaripe pale čhavorra
Đindo bućako: Cvrčako thaj kirja, Lafonten
Kotor bućako: Usmereno sikavipe
Tipo bućako: E basna
Res bućako: Haćaripe thaj sikavipe so si e basna thaj so si godova amalipe.
KOTORA BUĆAKE
a) Sikavimaske: – Haćaripe so del pes svato ande basna.

– Sikavipe neve alavengo.
b) Fundoske: – Sipkavipe te čhavorra pindžaren kon si majangluno ande basna thaj te

dikhen savo si vo.
– Sikavipe te čhavorra sićon te so majlačhe keren svato pe rromani čhib.
– Sikavipe te ašunen thaj te haćaren so kamen te mothon prikal e basna.
– Sikavipe te čhavorra so majlačhe mothon neve alava.
– Sikavipe te so majbut e čhavorra keren svato pe rromani čhib.
c) Vinajimaske: – Te sikaven te bolden svato kana pučes len, te ašunen, haćaren, mothon
so ašunde.
– Te sikaven e čhavorra sar trubun te orta aven aver čhavorrenca,
amalenca.
– Sar trubun te haćeren so si fundo ande basna a godova si ko kerel
bući si les, a kon či kerel bući, naj les, sar vi kaj trubun te ažutin aver
manuša, kaj si lačhe te aven bućarne thaj aver.

Kotora bućarimaske: Frontalno, ketane, korkoro
Metodo bućarimasko: Analitikano-sintetikano bući, vorbaki metoda
Metodikane kotora ande bući Pinta katar o kir, pinta katar o cvrčko, kašt katar o kartono, vareso so
čhavorenca: avela pharo pe zeja kirvenge, risardo kham, patrina, voš...
Than bućarimasko: Bućarni soba
E korelacija katar barjaripe vorbako – Pindžaripe trujalimasko

aver kotorenca: – Pinturako sikavipe
E literatura: – Kamenov, E. (2010). Dečje dramsko stvaralaštvo. Novi Sad: Dragon.

– Kamenov, E. (2010). Mudrost čula IV deo – dečje govorno stvaralaštvo.
Novi Sad: Dragon.
– Dotlić, Lj. i Kamenov, E. (1996). Književnost u dečjem vrtiću.
Novi Sad: Tampograf.
E STRUKTURA BUĆARIMASKI E VRJAMASKE KOTORENCA
1. Haćarimaski-sikavimaski motivacija čhavorengi 5 minuturja
2. Anglemothovipe
3. (Bipindžarde alava)
4. Vorbaki interpretacija lilaripaski (drabaripe, mothovipe andar o muj, 20 minuturja

mothovipe so ašundan, mothovipe...)
5. Vakreipe so ašundan
6. E interpretacija lilaripaski
7. Vakeripe savo si lačhardo pe analiza
8. E sinteza 5 minuturja
9. Korkoro bući e čhavorengo (čhibake egzamplurja, ćhelipe,

improvizacija, ćhelpe thaj vakeripe)

E STRUKTURA BUĆAKI
Vinajengo-sikavimasko kotor: E čhavorra bešen ande bućarni soba pe bešavna.
Đindo bućako:
E Motivacija čhavorenđi avela kana drabarava e paramiča thaj kana
Kotor bućako:
sikavava lenge e pinte.
Tipo bućako:
Res bućako: Pučimasa kamav te čhavorra so majlačhe haćeren e paramiča. Sikavav

čhavorrenđi pinta (prilogo 1) thaj mothav lenge: Čhavoralen, trubul man
tumaro ažutipe. Šaj te mothon manđe savi si kaja džuvdimata?
• Sar anel o cvrčko?
• kaj vo trajil?
• so xal?
• kana šaj te ašunas les?
• A thoska sikavav lenge e pinta kaj si o kir (prilogo 2) thaj pučav len:
• Džanen sar anel o kir?
• -So xal?
• So keren e kirja?
• Si von bućarne?
(kale pučimasa kamav te e čhavorren anav ande paramiča, te haćaren so
kerasa thaj andar soste kerasa svato).
Anglomothovipe paramičako avela khajda kaj phenava čhavorenge: Akana

drabarava tumenge jekh paramiča savi bučhol Cvrčako thaj kir (prilogo 3)
savo ramosarda Lafonten.
Čhavorenge mothava save si bipindžarde alava majanglal kana drabarava

e paramiča. Pučava len so si o:
• milaj –leto
• bašalipe – sviranje
• ćhelipe – igranje
Te či džanen mothava lenge.
Majanglal drabarava e paramiča thaj dikhava pe čhavora. Kana drabarava

e paramiča lava sama po krlo thaj te zuravav kova so si importantno
ande paramiča. Drabarav khajda te lav sama pe interpunkcija., thaj te e

čhavorra haćaren so kamlem te mothav lenge. Po agor, paramičako dava
vrjama e čhavorrenđe te haćaren korkoro e paramiča.
Mungro angluno pučipe avela:

• Sostar o cvrčko naj sas bućarno sar e kirja?
(kale pučimasa kamav te čhavorra majanglal gindin, te den piro gindo.)
E čhavorrenđe drabarava e paramiča jekh data, numaj dujto drom dava

lenge e pinte te dikhen (prilogo 4).
Kana vakerava e paramiča lava sama te zurale vakerav, orta. Lava sama
pale intonacija, učipe krlesko, zuralipe thaj orta.
Haćaripe paramičako avela majanglal čhutini pe tema ( o cvrčko či kamla

te kerel bući thaj te ažutil e cvrčkon) lilaripako motivo, e kompozicija,
etičko gindo, čhib thaj stilo (e onomatopeja) Po agor kale pučimasa, vi
majdur kerava svato e čhavoreca katar e paramiča. Pučava len:
• Kon si sa kate ande kaja paramiča?
• So kerda o cvrčko?
• Avile e kirja bućarne?
• So phenda lenge o cvrčko?
• So phende e kirja?
• Ažutisarda lenge o cvrčko? Sostar či?
• Ašunden tumen varekana e cvrčkos kana đilabel? Kana?
(Kale pučimasa kamav te dikhav so e čhavora haćarde andar e paramiča,
sar sas po rindo, kamav te e čhavorra korkoro phenen kana von ažutisarde
varekana pire amalen.)
• So e kirja ćerde kana arakhle šilales e cvrčkos?

• Si šukar godova so kerde e kirja? Sostar?
• So o cvrčko trubusarda te kerel kana dikhla so keren e kirja?
• Ažutisarden tumen varekana varekas? Kas?
• Sar sas tumenđe?
• Sar tumen najisaren kana vareko ažutil tumen?
(Kale pučmasa kamav te čhavorra dićhen sar si importantno te ažutin jećhe
avres. . O cvrčko asajasas katar e kirja, numaj von pale ažutilen les kana sas
bokhalo thaj šilalo.)

• Savi sas vrjama kana e kirja kerde bući?
• So e kirja kerde?
• Sostar kerde bući?
• Kamle e kirja te khelen?
• Sostar naštik te khelen?
• Bašalda o cvrčko?
• Sostar o vvrčko šilajlo?
• Kon ažutisajlo les?
• Kana tumen ažutisarden varekas?
• Si gadava paćivale?
• So mothon kana vareko ažutil tumen?
• -Sar si tumenđe kana vareko ažutil tumen thaj kana varekas tumen ažutin?
(Kale pučimasa kamav te čhavorra dićhen kaj milajea musaj te kerelpe bući
sar avilosas amen o xabe kana del o iv.)
• Sarsave sas e kirja?

• Sarsavao sar o cvrčko?
• Kon si tumenđe katar lende but kamlo? Sostar?
• Kon či kerda sar trubul? Sostar?
• Kana ašunden kaja paramiča, so kam mothon tumare amalenđe?
(Kale pučimasa kamav te čhavora den piro gindo andar e paramiča)
Po agor kale paramičako e čhavora inkljen angle tabla kaj si čhutine e

pinte te korkoro mothon e paramiča.
E čhavorra korkoro mothon e paramiča sar kamen. Losarav e čhavoren

save korkoro palem ćhelena e paramiča. Dav len e maske katar o cvrčko
thaj kir (prilogo 5). Jekh čhavorro avela o kir, a aver o cvrčko.
Angle čhavorra čhav e pajtra thaj e kašt katar o kartono. Kham savo si po
kartono čhav maškar lende.A thoska, duj, trin drom nakhas e paramiča
khajda kaj o cvrčko kamla te ćerel bući e kirjenca.

Prilogo 1.
Cvrčko thaj kirja
Ande vrjama kana sas baro tatipe dijapes tele o crvčko tale jekh kašt, thaj teljarda te bašalel. Dikhla
sar e kirja crden pharipe pe pire zeja po baro kham, ačhen thaj či phenen khandž kaj si lenge pharo.
- Si čače kaj tumen či džanen khanč majlačhe te ćeren-phenda lenge o crvčko- numaj te keren buti bi
agoresko?
- Musaj te keras buti – phende leske kirja – godolastar kaj khada šaj te kidas so majbut xabe pale ivend
savo avel.
- Savo ivend! – phenda o cvrčko, thaj huklo te ćhelel thaj đilabel. – Kon akana gindil po ivend kana
si milaj khajda šukar, tato, thaj si but te xalpes! Šaj te boldes tut trujal tute, thaj te les te xas, sa so
kames!
- Kon milajesa đilabel, ivendeja avela leske šil! – Phende leske kirja. E kirja kamle te đilaben numaj
nas len e vrjama. Musaj te keren e buti, a o crvčko ačhilo te bašalel thaj đilabel.
Nakhlo milaj. Pele patrina katar o kašt. Phurda e balval thaj o iv dija pe phu. Cikno đilabari či majbut
ćhelda thaj đilabada. Phurdelas ande pire naja, thaj izdrada katar o šil, numaj khatinende či dikhla jag
te tatarel pes, ni vareso te xal. Poloće mekla les e zor, thaj o šil dija ande leske kokala. Crvčko sas bi
kheresko, a paša leste nas kola save majanglal ćhelde kana vo bašalelas. Bokhalo thaj šilalo pelo ande
iv. Ande vrjama kana pelo ando iv, kama merel šilesar, aresle e kirja paša leste, a vo pašljol šilalo thaj
bokhalo ande iv. Gadala kirja sas kola save po nakhlo milaj kide xabe thaj kerde o kher. Sas lenge but
griža katar o cvrčko thaj inđarde les lende ando tato kher.
Kana avilo peste, dikhla kaj si leske lačhe thaj kaj si paše amala. Naj leske importantno kaj avri
phurdelas balval thaj kaj vi majdur del o iv. Andre, ando kher leske amalengo, sas tato thaj sas but xabe
pale sa, godolastar rudisarda e kirja te ačhel lende. Thaj, dži kana o cvrčko bašalelas thaj đilabelas, e
kirja ćhelenas kazom kamle.
Nakhada Marija Aleksandrović katar Lafonten

5 ZAKLJUČAK
Nakon urađene analize, može postupke, tako da vaspitači i stručni Smatramo posebno značajnim da
se konstatovati da su godišnji timovi koji planiraju vaspitno- većina aktivnosti koje predškolska
planovi rada sve tri posmatrane obrazovni rad imaju dobru osnovu ustanova organizuje i u kojima
predškolske ustanove usklađeni sa za uspešno kreiranje i realizaciju učestvuje budu realizovane u
relevantnim zakonima i pratećim ovih aktivnosti. saradnji sa svim roditeljima, s tim
propisima, a svojim sadržajem da naročito treba uključiti roditelje
obuhvataju sve neophodne elemente Inkluzivna dimenzija vaspitno- dece iz socijalno depriviranih
delatnosti ovih vaspitno-obrazovnih obrazovnih ustanova posebno se sredina. Takođe, savetovališta
institucija, uključujući one koji se odnosi na uspostavljanje kvalitetne za roditelje trebalo bi da budu
odnose na problematiku inkluzije. komunikacije i saradnje sa širom zastupljena u svim vaspitno-
socijalnom sredinom. Treba imati obrazovnim ustanovama, jer je
Uprkos tome što su koncipirani u vidu da je inkluzivna obrazovno- kvalitetna saradnja na ovom nivou
na različite načine, u skladu vaspitna ustanova u stalnom dobar osnov za buduću saradnju
sa konkretnim potrebama, procesu menjanja, usavršavanja roditelja i škole.
problemima i prioritetima, svi su i prilagođavanja aktuelnim
u celini inkluzivnog karaktera. potrebama društva i neposrednog Svi elementi neophodni za
Nekim dimenzijama inkluzivnog socijalnog okruženja s kojim je funkcionisanje inkluzivnog
obrazovanja i vaspitanja, iako su u permanentnoj interakciji. Svi obrazovanja i vaspitanja prisutni
sve zastupljene, pojedine ustanove društveni resursi lokalne zajednice su u Godišnjim planovima rada
pridaju veći ili manji značaj u treba da budu usmereni na posmatranih ustanova. U njima
svojim planovima. Pitanje je da li unapređenje obrazovanja i svesni se posebno naglašava otvorenost
se i u kolikoj meri takva situacija njegovog značaja za napredak ustanove prema deci sa smetnjama
preslikava i u praksi. sredine u kojoj žive. Potrebno je da u razvoju, kao i uključivanje dece
se vaspitno–obrazovne institucije iz marginalizovanih i socijalno
Model B pripremnog predškolskog više otvaraju prema društvu, kako isključenih društvenih grupa, kao
programa sadrži neophodne bi dobile više podrške i prilika što je romska nacionalna zajednica.
elemente inkluzivnog obrazovanja, da obezbede bolje uslove rada i
koji su razrađeni u metodičke ostvaruju bolje rezultate.

U svim analiziranim planovima Kada je u pitanju osnaživanje njihovog drušvenog prostora od
prepoznaje se kompenzatorna vaspitača za rad sa decom iz velikog su značaja za uspostavljanje
uloga predškolskog vaspitanja osetljivih društvenih grupa, njegov dobre interkulturne atmosfere u
i obrazovanja u prevazilaženju sadržaj trebalo bi da se odnosi i na vrtiću.
razlika među decom, što je od bolje razumevanje mehanizama
izuzetnog značaja za decu iz nastanka i održavanja društvenih Na taj način se osnažuju deca
marginalizovanih socijalnih grupa. stereotipa i predrasuda u porodici i pripadnici nacionalnih manjina,
društvu. To je i preduslov da i deca, što je posebno važno za
Tokom stručnog usavršavanja pod njegovim uticajima, počnu da marginalizovane i segregisane
vaspitača treba posvetiti dodatnu shvataju tu problematiku. Vaspitači nacionalne manjine, kao što je
pažnju edukativnim sadržajima u svom radu, osim uvažavanja romska. S druge strane, takve
vezanim za određenje samog dečijih interesa, treba da ih i aktivnosti pozitivno utiču na svu
sadržaja pojma zlostavljanja i stvaraju i kanališu. Pasivni stav decu, jer predstavljaju dobru
zanemarivanja dece, kao i za dece prema društvenom okruženju osnovu za izgrađivanje njihovih
upoznavanje sa različitim oblicima treba pretvarati u aktivan stav, budućih interkulturalnih kapaciteta.
zlostavljanja i zanemarivanja dece. ka težnji da ga što dublje upozna,
razmišlja o tome, reaguje na Nadamo se da će ovaj Priručnik
Smatramo da bi u duhu inkluzivnog adekvatan način. doprineti razvoju interkulturalnosti,
obrazovanja, koji podrazumeva kako u navedenim, tako i u svim
kontinuiranu edukaciju vaspitno- Različitosti u vaspitno–obrazovnim drugim opštinama u kojima je u
obrazovnog kadra i stalno ustanovama, bilo da su kulturne, značajnoj meri zastupljena romska,
prilagođavanje novonastalim jezičke, etničke, socijalne ili kao i druge nacionalne manjine.
potrebama i okolnostima, trebalo druge, treba smatrati vrednostima
češće organizovani adekvatne zajednice. U skladu s tim, dodatni
edukativne seminare za vaspitače predškolski sadržaji koji uključuju
na ove teme. upoznavanje dece sa jezikom i
kulturom pripadnika nacionalnih
manjina koji su integralni deo

6 LITERATURA
1. Acković, D. (2010): An bibiako Faculty of Education, Center for 12. Zakon o predškolskom
sastipe – U Bibijakino zdravlje, Education Policy Studies. vaspitanju i obrazovanju, „Službeni
Beograd. glasnik RS“, br. 16/2010.
7. Pravilnik o opštim osnovama
2. Acković, D. (2012): Tradicionalna predškolskog programa, Prosvetni 13. Zakon o predškolskom
nematerijalna kulturna baština Roma, glasnik br. 110-00-03919/2006-02, vaspitanju i obrazovanju, član 2,
Beograd. Beograd. „Službeni glasnik RS“, br. 18/2010.
3. Aleksandović, M. & Lj. Kelemen 8. Đurić, R. (2012): 14. Zakon o regionalnom razvoju
(2016): Metodika razvoja romskog Standardizacija romskog jezika, („Službeni glasnik RS“, br. 51/2009
jezika i govora dece predškolskog Sarajevo. i 30/2010).
uzrasta, Vršac.
9. Vodič za unapređivanje inkluzivne
4. Aleksandrović, M. (2015): obrazovne prakse (2007). Beograd:
Simboli romske usmene poezije – Fond za otvoreno društvo.
zastupljenost i značenje, doktorska
disertacija, Novi Sad. 10. Zakon o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja. (2003)
5. Ilić, R. (2009): Romi kroz vreme,
Romski informativni centar, 11. Zakon o osnovama sistema
Kragujevac. obrazovanja i vaspitanja. (2009).
Službeni glasnik Republike Srbije,
6. Kovač Cerović, T. Vizek, V. I Paule, br. 72/2009, 52/2011, 55/2013 i
S. (2010): Komparativno istraživanje 35/2015.
stavova roditelja Jugoistične Evrope.
Ljubljana: University of Ljubljana,

BELEŠKE NOTES

BELEŠKE NOTES

BELEŠKE NOTES

BELEŠKE NOTES

BELEŠKE NOTES

BELEŠKE NOTES

Pub - Prirucnik Za Vaspitace 2017

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Pub - Prirucnik Za Vaspitace 2017

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pub - Prirucnik Za Vaspitace 2017

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SADRŽAJ

2 INKLUZIVNI ELEMENTI U MODELU B PRIPREMNOG PREDŠKOLSKOG PROGRAMA 5

3 ZASTUPLJENOST PREDŠKOLSKOG OBRAZOVANJA U OPŠTINAMA BELA PALANKA,

4 PRIMERI PRIPREMA AKTIVNOSTI U FUNKCIJI INKLUZIVNOG OBRAZOVANJA 33

Priručnik koji je pred Vama nastao je kao rezultat

nastojanja i želje da olakšamo Vaš svakodnevni rad i

ojačamo kompetencije vaspitača u kontekstu inkluzivne

i interkulturalne dimenzije predškolskog vaspitanja

i obrazovanja. Pre svega, analizirali smo model B

pripremnog predškolskog programa i godišnje planove

i programe rada predškolskih ustanova u tri opštine

obuhvaćene projektom RECI1, Bela Palanka, Knjaževac

i Prokuplje. Posebnu pažnju posvetili smo inkluzivnim i

interkulturalnim elementima u analiziranim sadržajima i

izneli predloge i sugestije za njihovo poboljšanje.

Drugi deo priručnika sadrži primere priprema aktivnosti u

radu sa grupama u kojima ima dece romske nacionalnosti

i one su u funkciji interkulturalnog obrazovanja. Pripremne

aktivnosti obuhvataju sadržaje iz kulture i običaja

Roma, kao i romski alfabet i tekstove koji omogućavaju

vaspitačima da približe romski jezik deci predškolskog

uzrasta. Pojedine pripremne aktivnosti i sadržaji posebno

su pogodni za rad vaspitača romske nacionalnosti i

pedagoških asistenata u radu sa romskom decom.

Savremene težnje da se omogući Opšte osnove programa neponovljivu ličnost u razvoju,

Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016. 3

4 Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016.

PRIPREMNOG PREDŠKOLSKOG PROGRAMA

Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016. 5

6 Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016.

Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016. 7

8 Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016.

Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016. 9

10 Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016.

Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016. 11

12 Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016.

• Upoznavanje života, nekih

Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016. 13

14 Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016.

Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016. 15

16 Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016.

Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016. 17

18 Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016.

Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016. 19

20 Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016.

Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016. 21

22 Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016.

Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016. 23

unapredjenja materijalno-tehničkih u razvoju, u redovne vaspitno- • Negovanje radoznalosti;

sredstava navedene su potrebe obrazovne grupe u saradnji sa • Podsticanje kreativnosti i

za brojnim radovima na sanaciji Interresornom komisijom, a po uvažavanje individualnosti“.

eksterijera, objekata i enterijera,

24 Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016.

Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016. 25

Kod definisanja preventivnih mera Inkluzivni elementi Ustanove

26 Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016.

Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016. 27

28 Priručnik za vaspitače - Inkluzivna i interkulturalna dimenzija predškolskog vaspitanja, Vršac, 2016.