1.

Појам и предмет трговинског права

-термин-
-термин 'привредно право' превише упућује на везу државе и привредних субјеката, а такође му је и предмет значајно
ужи у односу на предмет трговинског права
-трговинско или трговачко право? трговачко право упућује на сталешко право трговца
-предмет трговинског права-
-предмет је врло широк, а постоји тенденција његовог даљег ширења у смислу стварања пословног права
-обухвата и материјалноправне прописе о стечају, недопуштеној конкуренцији, пословима ефектних берзи, меници и
чеку...
-опсежност предмета води ка томе да се стварају нове самосталне дисиплине – трговинско право, привредно пр.,
компанијско пр., право интелектуалне својине, осигурања, међународно привредно право, саобраћано, поморско,
ваздухопловно.....

2. Tрговинско право као грана права

-је самостална грана прва која изучава правне прописе у вези са правним пословима које привредни субјекти
закључују у међусобним односима – уговор у привреди и банкарски послови, као и поједине ХоВ које они издају као
једностране послове; неки аутори додају и реглементарно право (изучава прописе о односима привр.субј. и државе –
привредно право)
-трговинско право има три целине – уговорно право, банкарско право и право појединачних несеријских ХоВ
-ЗОО се опредељује за концепцију јединства облигационих односа и на јединствени начин регулише облигационе
односе, без обзира на њихове учеснике, што поставља питање потребе постојања трговинског права (али је неспорно
да оно мора посојати, услед одређених различитости – мања потреба заштите уговорних права, значај формализма,
брзина одвијања послова, бржа промена правила...)

3. Самосталност трговинског права и његов однос са другим гранама права

-ЗОО се опредељује за концепцију јединства облигационих односа и на јединствени начин регулише облигационе
односе, без обзира на њихове учеснике, што поставља питање потребе постојања трговинског права (али је неспорно
да оно мора посојати, услед одређених различитости – мања потреба заштите уговорних права, значај формализма,
брзина одвијања послова, бржа промена правила...)
-трговинско и грађанско право-
-трговинско право је настало из грађанског права, те је грађанско право супсидијарни извор
-правила грађанског права су општа правила, а правила трговинског права су посебна правила
-трговинско и управно право-
-трговинско право, а нарочито његов сегмент – привредно право у блиској су вези са управним правом (иако је једно
приватно а друго јавно право)
-без обзира на самосталност трговаца, држава преко својих управних органа остварује значајна овлашћења (надзор
над законитошћу, царинска овлашћења, антимонополска овлашћења, уписи у регистре, давање дозволе...)
-трговинско и кривично право-
-трговци могу у обављању посла извршити казнено дело, у ком случају се подвргавају правилима кривичног и
управног права, а не трговинског
-трговинско и компанијско право-
-компанијско право се издвојило из трговинског и тиме сузило предмет трговинског права на уговоре у привреди,
банкарске послове и ХоВ; компанијско право је статика а трговинско право је динамика
-трговинско и пореско право-
-иако је трговинско приватно, а пореско јавно право, избор правних форми организовања ПС (привр. субј.) у великој
мери је условљен пореским прописима за различите врсте тих субјеката
-трговинско право и гране права које настају из њега-
-међународно трговинско, саобраћајно, поморско, ваздухопловно, право конкуренције, берзанско право...

4. Обичаји и узансе као извори трговинског права

-обичаји-
-национални прописи по правилу не садрже дефиницију обичаја, па у складу са тим ни наш ЗОО
-овде се не тражи дугорочно примењивање обичаја, нити његова општост, већ само то да буду потпуно признати,
да буду они којих се придржава велика већина поштених трговаца
-основ примене: 1) субјективна теорија (дуготрајно вршење + изричита или прећутна воља странака)
2) објективна теорија (довољно да се утврди да обичај постоји и примењује се)
-у савременом првном саобаћају доминирају писани формални извори права, али многи обичаји преузимају се за
садржај законских норми и свакако остају значајан извор права
-доказивање обичаја: ако су кодификовани узансама, доказују се као и позитивни закони, онда уверењима трговачких
асоцијација (коморе, берзе), даље путем судских одлука, стручне литературе и на крају, суд или арбитража могу на
основу властитих сазнања утвдити њихово постојање
-врсте обичаја: 1) вертикални (обичаји једне струке) и хоризоннтални (заједнички свим струкама)
међународни и национални (а национални се деле на опште, регионалне и месне), правни и обичајни обичаји
-узансе-
-узансе су кодификовани пословни обичаји, а кодификацију врши овлашћено тело
-узансе јесу обичаји, те их закон изједначава са њима, али им свакако треба дати хијерархијску предност
-узансе се деле на: 1) опште (код нас постоје само Опште узансе за промет робом; одлика им је општост)
2) посебне (постоји више посебних – о угоститељству, о грађењу...)
-посебне узансе доносе привредне коморе, берзе и друге асоцијације трговаца, и имају предност у односу на опште

Општи услови пословања као извор трговинског права

-у ширем смислу су услови под којима неки ПС послује
-доносе их по правилу групе привр. друштава или појединачне транснационалне компаније
-иако не представљају трговачке обичаје, могу имати велики значај у трговинском праву
-основ примене: 1. изричито преузимање у уговор или позивање на њих у уговору
2. устаљена пословна пракса закључивања уговора међу уговарачима на основу општих услова
3. конкллудентност
4. обичај
-правна природа: уговорна, нормативна и мешовита теорија
-контрола општих услова пословања је неопходна јер их доноси по правилу једна уговорна страна или одређена
привр. асоцијација (која штити интересе економски јаче уг. стране); контрола се врши на разне начине: управна
контрола, судска контрола, контрола јавног мњења и аутономна контрола трговачких субјеката

5. Хијерархија извора трговинског права

- позитивним правом није утврђена хијерархија извора
1) императивни законски прописи
2) уговор (ако је у складу са тим прописима и моралом)
3) општи услови пословања (у свему што није у супротности са посебним одредбама уговора)
4) диспозитивни законски прописи
5) посебне узансе
6) посебни трговачки обичаји
7) опште узансе
8) општи трговачки обичаји
9) судска и арбитражна пракса
10) правна наука

6. Појам уговора у привреди

''Уговори у привреди су уговори које предузећа и друга правна лица која обављају привредну делатност, као и
имаоци радњи и други појединци који у вриду регистрованог занимања обављају неку привредну делатност
закључују међу собом у обављању делатности које сачињавају предмете њиховог пословања или су у вези са тим
делатностима'' чл.25 ст.2 ЗОО
-дакле, уговори у привреди су уговори 1) између привредних субјеката које ти субјекти закључе у 2) обављању
послова и делатности које чине предмет њиховог пословања или су у вези са тим предметом (прво је по субјективном
критеријуму, друго је по објективном)
-једнострани и двострани трговачки послови-
-нека законодавства (нпр. немачко) изричито разликују једностране и двостране трговачке послове
-двострани су они код којих су обе уговорне стране трговци, а једнострани су таккви код којих је само једна страна
трговац, или су обе трговци а за једну од њих посао о коме је реч не улази у оквир њене трговачке делатности
-у француском праву послови који су трговачки само за једну страну, а грађански за другу називају се мешовити
-грађански/трговачки карактер одређује се зависно од квалитета позиције дужника
-ЗОО говори изричито само о двостраним уговорима у привреди (уговори које ПС закључују ''међу собом''), па је у
складу са тим потребно да су обе уговорне стране ПС како би се применила правила трговинског права

Појам трговца у трговинском праву

-ЗОО на јединствен начин регулише облигационе односе, без обзира на његове учеснике
-прецизирање појма трговинског посла може се вршити по објективном (француско право) и субјективном (немачко
право) систему
-објективни систем-
-карактеристичан за француско право; одређени послови сматрају се трговачким, без обзира на то ко их обавља, и на
њих се примењују правила трговачког права (дакле, има списак трговачких послова, и ко год да се њима бави сматра
се трговцем)
-две битне одлике трговачког посла су: акт циркулације (произвођач-потрошач) и акт шпекулације (циљ је стицање
профита из размене)
-дакле, трговац је свако лице које обавља трговински посао
-субјективни систем-
-карактеристичан за немачко право; трговачки послови су сви они које закључи трговац за потребе трговине
-трговац је свако лице које обавља неки од изричито одређених основних трговачких послова, у виду занимања, а
постоје и акцесорни послови (по природи су послови грађ.пр. али постају трговачки јер их обавља трговац за потребе
основних трговачких послова)
-немачко право познаје: 1) трговце по основу бављења трговинским занатом (обавезни трговац)
2) трговце по основу правне форме (трговинска друштва)
3) трговце по основу законске фикције (фиктивни трговци)
-ЗОО-
-лице које независно и редовно у виду занимања обавља, у циљу сицања добити, неку делатност, која по врсти и
обиму захтева трговачки начин организовања и обављања послова
-уписују се у регистар
-врсте: 1) могући трговац (уписан у регистру, иако не захтева по врсти/обиму трговачки начин организовања)
2) трговац по упису у регистар (није трговац, а уписано у регистар, не може истицати да није трговац)
3) трговац по форми (без обзира на делатност коју обављају, ако јесу то по форми)
4) трговац у привреди (понашањем изражава да је трговац; користи само савесном трећем лицу)
-једнострани и двострани трговачки посао-
-трговачки посао је правни посао који закључује трговац у обављању делатности која чини предмет његовог
пословања или је у вези са обављањем те делатности
-шири се појам на једностране и двостране трговачке послове

7. Обезбеђење уговора у привреди

-јемство-
-уговорно и законско
-специфичност: солидарност дужника и јемца (може се уговорити супсидијарно)
-главна одлика је акцесорност, изузеци: ако дође до смањења обавезе гл. дужника, не долази до смањење обавезе
јемца
-код ручне залоге све више преовладава бездржавинска ручна залога
-законско заложно право-
-имају: превозници, шпедитер, комисионар, трговински заступник, складиштар, вршилац контроле, банка и држалац
сефа
-предмет законског заложног права је телесна покретана ствар, појединачна индивидуално одређена
-постоји правило о немогућности замене предмета залоге неким другим предметом
-конекситет-
-потребно је да је ствар доспела у руке повериоца управо ради обезбеђења привредноправног посла, по основу ког
дужник предаје ту ствар у руке повериоцу – веза конкретног уговора и свари која је предмет залоге (сем код уговора о
комисиону)

-редослед-
-ако су у питању потраживања која спадају у
различиту категорију, првенство имају она настала
отпремом и превозом (разлог је тај што роба добија
на цени превозом)
-ако има више потраживања која спадају у исту
категорију, иду редоследом којим су настала, сем ако
су потраживања настала отпремом и превозом, ту иду
супротним редоследом
-поверилац може и без обраћања суду приступити
продаји заложене ствари на јавној продаји (у року од
8 дана код уговорне залоге, а код законске у року од 30 дана, уз обавештавање дужника
-залогопримац има право првенствене наплате, а евентуални остатак положиће надлежном суду у корист
залогодавца, односно лица које је било овлашћено да располаже са ствари која је предмет залоге
-ако продајна цена није довољна за намирење потраживања заложног повериоца, за ненамирену разлику има
положај обичног повериоца

8. Одговорност из уговора о привреди

-дужник се ослобађа одговорности за штету ако докаже да није могао да испуни своју обавезу, односно да је закаснио
са испуњењем обавезе због околности насталих после закључења уговора, које није могао спречити, отклонити или
избећи – односно, постоји претпоставка одговорности дужника (на њега пада терет доказивања)
-услови: штета + немогућност или закашњење испуњења + околности настале након закључења уговора + није могао
да спречи, отклони или избегнне те околности + доказ тога
-дакле, није неопходна виша сила да би се дужник ослободио одговорности, већ је довољан и тзв. случај
-овај режим није императиван, тј може се мењати уговорним клаузулама – клаузуле егзонерације – може се ублажити
појам више силе, проширити одговорност дужника, искључити одговорност дужника за обичну непажњу, уговорити
највиши износ накнаде...
-постоји ограничење за клаузуле егзонерације – одг. се не може искључити за намеру или грубу непажњу, као и за
обичну непажњу ако је то последица монополског положаја дужника, те је непуноважно ограничење висине накнаде
штете ако је проузрокована намерно или крајњом непажњом
-обим накнаде ЗОО ограничава на обичну штету и измаклу добит, које је дужник у време закључења уговора морао
предвидети као могуће последице повреде уговора

9. Преговори за закључење уговора у привреди

-преговори доводе до понуде, и не обавезују, за разлику од понуде

-одговорност из преговора условљена је постојањем одређених објективних и субјективних претпоставки
-објективне: вођење преговора + безуспешност преговора + штета
-субјективне: страна која је одустала није ни имала намеру да закључи уговор или је одустала без основаног разлога
-у нашој теорији доминира схватање да је реч о вануговорниј одговорности (а није ни битно, јер се увек претпоставља
кривица штетника)
-надокнађује се негативни интерес (само обична штета, а не и измакла добит, тј позитивна)
-општа понуда-
-предлог за закључење уговора учињен према неодређеном броју лица, који садржи битне састојке уговора – важи
као (општа) понуда
-јавља се у различитим формама; не може се поистоветити са општим условима пословања, али се доста поклапају –
нпр. делатности јавних служби (из делатности понудиоца произилази обавеза закључивања уговора са сваким
заинтересованим лицем – општа понуда, не општи услови пословања)
-формуларни уговори (уг. по приступу, нема промене)
-типски уговори (редовни нацрт уговора, могуће измене)
-општи услови пословања у ужем смислу речи (да би представљали саставни део уговора, уговор мора на њих да се
позива)
-општи услови пословања су општа и стална понуда за закључење уговора само ако су претходно на прописан или
уобичајени начин објављени како би били доступни сваком заинтересованом лицу (не сматрају се понудом ако је
изричито наведено, ако је законом одређено или ако произилази из околности)
-општа понуда може се јавити и у форми излагања робе уз назначење цене, реч је о реалној понуди
-позив на понуду-
-специјални случајеви: кад су јако блиски општој понуди, али се неће сматрати да је понуда већ позив
заинтересованим лицима да учине понуду:
1. излагање робе без означења цене
2. објављивање општих услова пословања
3. слање каталога, ценовника, тарифа и других обавештења
-аукцијска продаја је посебан случај, због тешког разграничења од позива на понуду код аукције и продаје јавним
надметањем; треба применити правила која регулишу закључење уговора између присутних лица; расписивање
аукције је само позив на понуду
-прећутно закључење-
-ћутање не значи прихват понуде, сем у одређеним случајевима:
1. ако су у сталној пословној вези
2. ако је лице понудило другом да извршава његове налоге, или извршавање истих спада у његову пословну
делатност, дужно је да изврши добијени налог ако га не одбије одмах
-продужење уговора конклудентном радњом – понашањеиз чега се са сигурношћу може закључити
-прећутно-конклудентно закључење уговора; нпр слањем цене назначене у понуди
-конклудентним радњама могу се закључити само неформални уговори
-меморандум-
-меморандум је пословни папир; само овлашћена лица могу закључивати уговоре у привреди
-изузетак: неовлашћено лице може закључити уговор у привреди ако:
1. је изјава на меморандуму (хартија са одштампаним ознакама понудиоца/понуђеног)
2. печат или штамбиљ понудиоца или понуђеног и потписана на уобичајени начин
3. ако је посао којим се понудилац/понуђени редовно бави и не прелази обим нормалног пословања
4. ако нису зналли да је понуду/прихват потписало неовлашћено лице (савесност)
-савремена средства везе-
-ако се закључује преко телефона, телефакса и сл . (уговор у електронској форми), а уговарачи су лично у вези, сматра
се да је у погледу времена између присутних лица, а у погледу места између одсутних (рачуна се да је у седишту
повериоца)
-ако је телеграмом, важи теорија пријема прихвата, и рачуна се као да је између одсутних лица

10. Остале специфичности уг. у привреди

Застарелост – Општи рок застарелости потраживања је 10 год. Поред општег рока, код појединих уг. у привреди
постоје и посебни рокови застарелости, краћи од општег рока (у транспортном праву рок застарелости је по правилу 1
год.). Међусобна потраживања правних лица из уг. о промету робе и услуга, као и потраживање накнаде за издатке
учињене у вези са тим уговорима застаревају за 3 год.

Камата – Доцња у испуњењу новчане обавезе има за последицу плаћање затезне камате, поред главнице. Странке се
не могу пуноважно унапред одрећи права да захтевају плаћање затезне камате, али поверилац не мора истаћи захтев
да дужник, који је у доцњи, поред главнице плати и затезну камату. Са своје стране, дужник је у обавези да повериоцу
плати затезну камату и када не постоји његова одговорност за закашњење, као и без обзира на то да ли је поверилац
претрпео штету због закашњења. С обзиром да су уг. у привреди теретни, зајмопримац дугује камату и када она није
уговорена. С друге стране суд има овлашћење да умери стопу уговорене камате.
Прекомерно оштећење – Иако ЗОО и за уг. у привреди предвиђа могућност раскида уговора због прекомерног
оштећења, она више представља теоријску могућност. Ово из разлога што је тешко применити правило на трговце,
пошто се они као својом редовном делатношћу, баве трговином и пружањем услуга, па се не може сматрати да нису
знали или нису могли знати за праву вредност обавеза угов. страна у моменту закључења уговора.

Судови и арбитраже – Особености уг. у привреди условиле су постојање привр. судова. Када је реч о привр.
споровима са елем. иностраности, угов. стране могу уговорити надлежност Спољнотрговинске арбитраже (СТА) при
Привр. комори Србије или ad hoc арбитраже. Када су у питању спорови између домаћих привр. субјеката може се
уговорити решавање међусобних привр. спорова из пословних односа и пред изабраним судовима при привр.
коморама.

Меморандум – Опште је правило да само овлашћена лица могу закључивати уг. у привреди. Изузетно уг. у привреди
могу се закључивати писменим понудама и писменим прихватима неовлашћених лица ако су кумулативно испуњена
4 услова:

1) ако је таква изјава сачињена на хартији са одштампаним или утиснутим ознакама понудиоца или понуђеног,
којим се они у свом пословању служе (тзв. меморандум),
2) ако таква изјава има печат или штамбиљ понудиоца или понуђеног и ако је потписана на уобичајени начин,
3) ако се таква изјава односи на посао којим се понуђени или понудилац редовно бави
4) ако понудилац или понуђени нису знали да је понуду или прихват потписало неовлашћено лице.
Доказна средства – Једна од специфичности уг. у привреди јесте и широка могућност коришћења различитих
доказних средстава у случају спора, као што су пословна кореспонденција, јавне и приватне исправе, изјаве сведока и
сл.

Посебна специфичност је могућност коришћења пословних књига и то како угов. страна тако и 3. лица (посредника,
заступника, превозиоца, шпедитера и сл.)

11. Појам, опште карактеристике, извори, елементи и дејства уговора о продаји

-је уговор којим се једна страна (продавац) обавезује да ствар (робу) коју продаје испоручи другој уговорној страни
(купцу) и да му пренесе право својине, а купац се обавезује да продавцу плати цену у новцу и преузме ствар
-осим права својине, предмет продаје могу бити и друга права
-субјекти су привредни субјекти – трговци
-предмет трговинске продаје јесте роба, односно преносиво имовинско право
-битни елементи:
1. одређење ствари/робе
2. одређење цене (због брзине уговарања некад изостане и то не повлачи ништавост уговора у привреди)
на основу воље странака могу постојати и други битни елементи:
3. рок, место и начин предаје
4. рок, место и начин плаћања
5. превоз робе (рок отпреме, средство превоз, трошкови, осигурање у превозу, прелазак ризика...)
6. гаранција продавца
7. последице неизвршења уговора и специјалне санкције.......
-особине уговора: именовани, неформални, једноставни, комутативни, двострано обавезни, теретни, каузални, без
обзира на својства личности, са тренутним или трајним престацијама и са споразумно одређеном садржином (а може
и по приступу изузетно)

-поделе:
1. грађански / трговински
2. покретне / непокретне ствари
3. домаћи / међународни
4. готовинска продаја / пренумерациона продаја / продаја са обичним отплатама цене / на кредит
 6. фиксна продаја / продаја на пробу / са правом прече куповине / са задржавањем права својине до исплате
куповне цене / по узорку ли моделу...
-извори: за домаће ЗОО, за међународне – активности Европске економске комисије УН, Међународне трговинске
коморе и Комисије УН за међународно трговачко право, као и Конвенција УН о уговорима о међународној продаји
робе...

12. Предмет продавчеве обавезе и обавезе продавца

-предмет продавчеве обавезе јесу ствари (роба) као производ људског рада који задовољава неке људске потребе и
намењене су за размену на тржишту; по правилу су то покретне ствари у слободном промету (могу и у ограниченом
промету и могу и непокретности, изузетно)
-продавац мора бити власник ствари коју продаје (али могуће је и да не буде, с тим што купац има право на евикцију)
-могућа је и продаја будуће ствари (разликовати од уговора о делу)
-генеричне ствари-
-се одређују по врсти (треба бити прецизно одређена, ако није, право избора припада купцу)
-по количини (прецизно одређена, оквирно одређена или одредива количина)
-по квалитету (постоји аутономија воље, сем када постоје императивни јавноправни прописи о квалитету, нпр. за
животне намирнице или неки обавезни стандарди; може се одредити према спецификацијама, узорку и моделу,
уобичајеном квалитету и сл; ако није уговорено, одређује се према Општим узансама – ако је продавцу позната сврха
за коју купац купује, ствари морају бити довољног квалитета за њу, а ако није, морају бити бар средњег квалитета)
-индивидуалне ствари-
-битан елемент је прецизно одређење ствари, те ако оно не постоји, уговор је неважећи
-мора бити одређена на такав начин да се јасно може разликовати од других сличних ствари
-права као предмет продаје-
-сем права својине, могу и стварне службености и лична службеност плодоуживања
-такође може бити и залога, по правилу не одвојено од дуга
-могу бити и права интелектуалне својине

Обавеза продавца да испоручи робу

-услед облигационоправног дејства купопродаје, главна обавеза продавца није пренос својине, већ пренос државине
ствари на купца, односно основна обавеза састоји се у предаји (испоруци) ствари купцу, а не у преносу својине
-овде је врло важан моменат преласка ризика са продавца на купца, а не стицање својине (ако је предаја извршена са
стварноправним дејством, ризик ипак остаје на продавцу)
-ризик остаје на продавцу код куповине на пробу, када постоји недостатак ствари а купац тражи раскид или замену, а
на купца ризик прелази моментом предаје код продаје са задржавањем права својине
-ЗОО користи термин предаја (уручење ствари купцу или уручење исправе помоћу које робу може преузети)
-Опште узансе користе термин испорука(који је прецизнији)
-питање је да ли је испорука једнострани акт продавца (довољно је да продавац предузме све потребне мере да купац
стекне ствар, невезано за то да ли је заправо стекао) или двострани акт (купац долази у доцњу у тренутку када је
требало да прими испоруку, а не када је продавац понуди)
-место испоруке-
-регулише се уговором, а често се користе транспортне клаузуле
-неновчана обавеза извршава се у седишту дужника (односно продавца) у време закључења уговора
-локација у месту испоруке зависи од тога да ли обе уговорне стране имају седиште у истом месту (ако да, продавац
бира складиште, ако не, роба треба да буде отпремљена купцу)
-индивидуално одређена ствар – извршава се у месту где се она налази у тренутку закључења уговора
-генерична ствар – у месту где је стовариште или где се маса налази у тренутку закључења уговора (оридавац није
обавезан, сем кад је изричито уговорено, да испоручи робу у место опредељења)
-време испоруке-
-регулише се уговором, а може се регулисати: одређењем дана испоруке, унутар одређеног периода (за недељу,
месец, годину дана), давањем оквирног рока испоруке (почетком месеца) или може бити одређен употребом израза
'промитно', 'хитно, 'брзо'...
-време испоруке кад рок није уговорен: у разумном року после закључења уговора
-рок сукцесивних испорука ако није уговорен: ако је рок 2 месеца или више, иде у једнаким оброцима сваког месеца;
ако је мање од 2 месеца, у два приближно једнака оброка средином и крајем уговорног рока
-начин испоруке-
-се регулише уговором
-зависи да ли је индивидуална роба (начин који одговара околностима сваког конкретног случаја) или генерична роба
(издвајањем на јасан начин, ради отпреме, на складишту продавца или предајом превозиоцу или шпедитеру)
-испорука се сматра извршенном ако је продавац предузео све што је потребно да се купцу омогући преузимање и
ако је позвао купца да преузме робу
-може бити физичка (из руке у руку), симболичка (предаја исправе помоћу које се роба преузима) и фиктивна
(традицио бреви ману)

Друге обавезе продавца

-обавеза гаранције за физичка својства робе-
-продавац је дужан да купцу испоручи робу саобразну уговору, односно да роба нема материјалне недостатке
-ЗОО материјалне недостатке дефинише само као квалитативне, а Опште узансе и Бечка конвенција и као
квантитативне (јединствени третман квалитативних и квантитативних недостатака)
-материјални недостатци према ЗОО су:
1. роба која нема својства или долике које су изричито или прећутно уговорене или прописане
2. нема потребна својства за нарочиту употребу за коју је купац набавља, ако је било познато продавцу
3. ако није саобразна узорку или моделу, сем ако су они показани само ради обавештавања
4. ако нема потребна својства за редовну употребу или промет
-обавеза предаје докумената-
-продавац је дужан да испоручи и припадак купљене ствари (сва документа која купцу омогићавају располагање и
коришћење купљене ствари)
-могу бити у вези са коришћењем ствари (упутство за употребу, сведочанство о пореклу и сл.) или се могу односити на
послове са трећим лицима (транспортна документа, складишнице и сл.=
-обавеза гаранције за правна својства робе-
-продавац мора обезбедити корисну и мирну државину ствари, тј мора дати купцу заштиту у случају правног
узнемиравања од стране трећег лица
-ово правило није од толиког значаја, јер наше право савесног купца сматра власником ствари која је купљена од
невласника
-обавеза чувања робе-
-када купац не преузме на време робу, продавац мора предузети све разумне мере како би је чувао, на трошак и
ризик купца
-обавеза обавештавања-
-законодавства ређе дефинишу ово као општу обавезу, а чешће у вези са конкретним извршење одређених обавеза
продавца (при отпреми робе, осигурању робе, у случају остављања накнадног рока и сл.)
-задоцњење или грешка у преносу обавештења не лишава страну која га је послала права да се на то саопштење
позове (прихвата се теорија одашиљања, али постоје изузетци где се прихвата теорија пријема)
-обавеза обезбеђења амбалаже-
-квалитет амбалаће се одређује уговором, а ако то није случај, продавац је дужан дати уобичајену амбалажу
-она мора бити таква да штити упаковану робу и да је начини погодном за превоз
-обавеза осигурања-
-ова обавеза није законске природе, може произићи из уговора
-ова обавеза не предвиђа се националним законима, али у међународним уговорима изричито је предвиђена обавеза
продавца, када није дужан да осигура робу, да купцу на његов захтев достави све расположиве подаке потребне за
осигурање робе

13. Предмет купчеве обавезе и обавезе купца

-предмет купчеве обавезе јесте куповна цена, као пандан основној обавези продавца
-начин плаћања цене може бити у готовини, ХоВ, пребацивањем са рачуна купца на рачун продавца и сл.
-услови:
1. да је изражена у новцу (то је разликује од трампе; постоје и делимични компензациони послови – пола плаћа у
новцу, пола као размена)
2. одређење цене (више није битан елемент; ако није одређена, примењују се Опште узансе – редовно
наплаћивано или разумна цена)
 3. да је цена озбиљна (у супротном је заправо посао поклона)
4. да је цена правична (у супротном постоји прекомерно оштећење или зеленашки уговор)
-начини одређивања цене-
-може бити одређена или одредива, непроменљива и променљива
-цена је одредива када: је прописана од надл.орг., када се купац обавеже да плаи текућу цену, када је одређивање
поверено трећем лицу (ако оно не одреди, онда може да се раскине уговор или да буде разумна цена) и може бити
оријентациона
-одређивање од стране једне уговорне стране не производи правно дејство (у САД је могуће)
-други трошкови-
-амбалажа: решава се уговором, клаузулама (бруто за нето, франко/гратис амбалажа)
-ситна амбалажа, која је мање вредности или неодвојива од робе подразумева се у цену робе
-крупна амбалаћа мора бити враћена продавцу или плаћена
-низ других плаћања: купац сноси трошкове у везу са плаћањем цене, испоруком робе и увозне царине, а продавац
трошкове у вези са припремањем испоруке робе

Обавезе купца
-обавеза плаћања цене-
-плаћа цену у уговореном месту (а ако одредба не постоји у уговору, дужан је да плати у месту предаје ствари, што је
по правилу седиште продавца)
-време плаћања: може плаћање за готово, плаћање пре испоруке робе (по позиву, по пријему фактуре и сл.) или
после испоруке робе; може се уговорити и 'одмах', 'промптно' то је први радни дан по пријему фактуре или по
пријему робе
-због интереса купца да прегледа робу, правило је да му се остави рок за плаћање на време које је потребно за
преглед робе
-начин плаћања – нема пуне аутономије, јер не могу да бирају валуту, плаћа се у домаћој валути; могу да бирају да ли
ће у готовом новцу, ХоВ, плаћање уз документа и сл,
-плаћање путем вирмана – ако су код исте банке, извршено је кад стигне налог од купца банци да пребаци средства на
рачун продавца, а ако нису у истој банци, онда кад стигне налог банке купца банци продавца да дода средства на
рачун продавца
-плаћање путем документарног акредитива – купац 15 дана пре рока испоруке мора отворити код одређене банке о
свом трошку акредитив
-плаћање уз откуп робних докумената – продавац је дужан да их пошаље одређеној банци, а купац ће моћи да
располаже робом по искупу докумената од банке
-фактура – као рачун – значајна доказна снага јер се уговори обично склапају усмено; ако фактура садржи одступања
од уговора, постоје два правила: ако су једнострано унети услови плаћања и други услови у гактуру, они не обавезују
купца чак и ако не приговори; купца ипак обавезују услови плаћања и други услови које продавац унесе у фактуру а
који су неопходни за извршење уговора и у складу са осталим одредбама, ако не приговори у кратком року по
пријему
-обавеза преузимања ствари-
-спорно је да ли је обавеза или право купца
-ЗОО сматра да је обавеза, те уколико их купац не преузме, запада у дужничку доцњу, а Опште узансе и Бечка
конвенција сматрају да он запада у поверилачку доцњу, продавац може само да депонује ствар на трошак и ризик
купца, и да је прода

-остале обавезе купца-

-по основу закона: да чува робу на трошак и ризик продавца у случају дистанционе продаје и да преузме робу и да
прбавља увозне дозволе
-на основу закона и обичаја дужан је да шаље разна обавештења продавцу
-на основу обичаја дужан је да плаћа разне трошкове
 14. Одговорност продавца-права купца
-продавац одговара за квалитет и квантитет испоручене робе (саобразност)
1. благовремено утврђени недостаци од стране купца
2. купац благовремено и уредно ставио приговоре
3. постоје у часу преласка ризика на купца (изузетно, ако су настале после, али ако је узрок постојао пре)
4. купац своја права врши у одређеном законском преклузивном року
-ЗЗП (Зак. о заштити потрошача) утврђује одговорност произвођача уопште, као и посебно у случају ствари
санедостатком

Права купца по основу испоруке робе лошијег или бољег квалитета

-лошији квалитет-
-кад су испуњене претпоставке одговорности продавца за несаобразну испоруку, купац има следећа права:
1. да захтева испуњење уговора (отклањање недостатка или предају друге ствари без недостатка)
2. да захтева снижење цене
3. раскид уговора
4. поред ова три има право накнаде штете
-у позитивном законодавству није одређен рок у коме је купац дужан да изврши избор свог права, па се решење
тражи у општим начелима (начело злоупотребе права, начело савесности и поштења)
-крајњи рок за избор је законски рок од годину дана од слања рекламације
-права на замену ствари трпи одређена ограничења: потребно је да буде роба одређена по роду, може се тражити
само ако је крупнији недостатак, не може ако је располагао том робом те је не може вратити у стању у којем је
испоручена (изузетак је лако кварљива роба)
-право купца на раскид уговора има одређена ограничења: не може ако је располагао робом те је не може вратити у
стању у којем ју је примио, не може да раскине уговор у целини ако само део робеима недостатке, мора бити
крупнији недостатак, не може без накнадног примереног рока за испуњење уговора
-у случају поступног откривања недостатка, купац који је једанпут постигао снижење цене може поново захтевати или
раскинути уговор
-бољи квалитет-
-и када је роба бољег квалитета од оних који су по уговору или претпосављени, треба сматрати да има материјалне
недостатке
-купац је дужан да прими испоруку робе бољег квалитета, може да одбије ако има оправдани интерес да му се
испоручи роба баш уговореног квалитета и продавац не може тражити вишу цену робе

Права купца по основу неизвршења испоруке робе (дужничка доцња)

-неблаговремено извршење испоруке доводи продавца у дужничку доцњу, а благовременост се утврђује по
уговореном року или по пријему повериочеве опомене за испуњење обавезе
-гледишта на (и)релевантност кривице продавца – претеже на то да је она ирелевантна, али може истаћи приговор
неиспуњења обавеза купца или кад је купац у доцњи са пријемом испоруке
-доцња продавца са испоруком рађа два основна права купца:
1. захтевање испуњења уговора
2. захевање раскида уговора
3. уз ова два и право на накнаду штете
-ћутање купца о избору даје продавцу могућност да изврши обавезу у оквиру рока застарелости
-право интерпелације – продавац може да захтева од купца да се изјасни да ли прихвата извршење уговора по истеку
рока испоруке, а ако се не изјасни, продавац може да изврши уговор у року који је наведен у његовом захтеву
-избор купца о захтеву испуњења или раскида је начелно неопозив, сем кад покаже спремност за извршење уговора
-опција за раскид је условљена остављањем накнадног рока, сем уколико се ради о фиксној продаји, када из
продавчевог држања произилази да неће извршити уговор
-када не остави накнадни рок, уговор сераскида по самом закону истеком уговореног рока испоруке
-Бечка конвенција не познаје раскид уговора по самом закону и обавезује купца да обавести продавца о раскиду
Права купца по основу испоруке веће и мање количине робе и права код сукцесивних испорука
-испорука мање количине од уговорене-
-када се испоручи само део робе, која нема недостатке, примењују се правила о дужничкој доцњи
-може да захтева испуњење или раскид уговора, али је дужан да прими мање испоручену количину робе, само
изузетно може раскинути уговор у целини
-испорука веће количине од уговорене-
-није дужан да прими испоруку робе веће количине од уговорене
-има обавезу да вишак чува на трошак и ризик продавца
-права купца код сукцесивних испорука-
-поједини оброци испоруке имају самосталну правну судбину по правилу, а постоје три значајна правила за
сукцесивне испоруке, док у свему осталом важе општа правила:
1. ако продавац касни само са испоруком једног оброка, купац може да раскине уг. у разумном року само у погледу
тог конкретног оброка
2. може да раскине уговор и у погледу будућих недоспелих оброка (ако је очигледно да неће бити испуњени)
3. може да раскине уговор у целини (у погледу испоручених и будућих, ако неиспуњени чине са испуњенима целину)

Права купца по основу испоруке робе друге врсте (aliud)

-наше право нема изричита решења о овој ситуацији
-да ли овакву испоруку третирати као испоруку са материјалним недостацима или као неизвршење уговора
-правни режими у ова два случаја су различити (разл рокова, обавеза приговора и сл)
-ипак се у већини националних законодавстава третира као неизвршење испоруке (дужничка доцња – захтев за
раскид или испуњење и накнада штете); у складу са тим, купац није дужан да подноси приговоре и није подвргнут
кратким роковима застарелости
-Бечка конвенција ово третира као несаобразна испорукаи примењује режим одговорности продавца за мат.недост.

15. Одговорност купца – права продавца

-права продавца по основу неплаћања цене-
-кашњење купца са плаћањем цене доводи га у дужничку доцњу, али има неке специфичности
1. продавац може да раскине уговор само у случају ако је купац у доцњи са плаћањем цене, а није примио испоруку
робе (ако јесте, он постаје њен власник, те продавац не може тражити повраћај робе ни својинском тужбом; остаје му
да тражи извршење уговора и принудним путем и накнаду штете)
2. има право на камату за све време трајања доцње, па и ако купац није одговоран за њен узрок, и ако није претрпео
икакву штету (а ако камата не покрива насталу штету, може тражити тај вишак)
3. код сукцесивних испорука, сваки оброк се плаћа посебно
-права продавца по основу неизвршења других обавеза купца-
-ЗОО (за разлику од Бечке конвенције) не усваја концепцију битних и небитних повреда уговора, што отвара питање
санкција за повреде других уговорних обавеза
-за разлику од основних обавеза купца и продавца (испорука робе и плаћање цене), санккције за неизвршење осталих
обавеза обично изостају; изузетно, Опште уансе предвиђају одређене санкције (нпр. код недостављања амбалаже,
спецификације, недостављање докумената и сл.)
-ЗОО предвиђа решење санкција неизвршења других обавеза када за то не постоје посебне санкције – генерална
санкција јесте накнада штете, а поред ње и могућност захтевања испуњења уговора, а под одређеним условима и
раскид уговора

16. Накнада штете код уговора о продаји

-када дужник не испуни обавезу или је испуни неуредно, дужан је да надокнади другој страни штету која му је тиме
нанета, сем ако је до неиспуњења/неуредног испуњења дошло убог узрока за који није одговоран
-циљ није да се врати у стање које би постојало да уговор није закључен, већ да се стави друга страна у положај у
којем би била да је уговор (уредно) испуњен (тзб. позитивни уговорни интерес)
-прави се разлика између накнаде штете због неиспуњења, неуредног испуњења и случајне немогућности испуњења
-разликују се и облици накнаде штете у случају раскида уговора (апстрактна+конкретна штета, у оба вида – изгубљена
добит и стварна штета) и кад уговор није раскинут (конкретна штета и изгубљена добит)
-када купац/продавац има на располагању више облика штете, слободан је до краја рока застарелости да се определи
за један, а некад је могућа и комбинација; у сваком случају је дужник заштићен правилом да не може да дугује више
од штете коју је поверилац претрпео

17. Гаранције за исправно функционисање продате ствари

-услед развијене поделе рада, у ланцу производња-продаја-потрошач често се налази више учесника
-поставља се питање да ли је купцу одговоран само продавац, по основу материјалних недостатака (нпр. ланац је
произвођач-продавац на велико-продавац на мало-потрошач; да ли је одговоран само продавац на мало)
-поред продавца, купац може имати другог субјекта одговорности у произвођачу, по основу дате гаранције за
исправно функционисање ствари (основ за давање гаранције може бити закон или уговор)
-гарантни лист – писмено које произвођач, увозник или продавац издаје за техничку робу, којим гарантује исправно
функционисање техничке робе и преузима обавезу да ствар бесплатно поправи или замени ако она покаже техничке
недостатке у функционисау у току гарантног рока
-правила о одговорности за исправно функционисање ствари не дира се у правила о одговорности за материјалне
недостатке
-разлике између одговорности за материјалне недостатке и одговорности за исправно функционисање ствари-
Одговорност за материјалне недостатке Одговорност за исправно функционисање
Општег карактера (важи за све производе и према Посебног карактера (само за техничку робу за коју је
сваком купцу) издат гарантни лист)
Постоји само један субјект одговорности – продавац Два субјекта одговорности – продавац и произвођач
Продавац одговара само по основу уговора о продаји Одговарају по основу уговора о продаји и по основу
гаранције произвођача
Купац остварује сва 4 права (оправка, замена, снижење Остварује исто сва 4, али се редовно опредељује за
цене, раскид) према продавцу оправку и замену, према произвођачу (према којем не
може раскинути уговор или снизити цену)
Услов за одговорност је постојање мана у моменту Услов је постојање мана у гарантном року
преласка ризика
-права купца према произвођачу гасе се по истеку једне године од дана када је тражио оправку или замену ствари
(ЗОО); овде је дилема да ли се односи само на произвођача или и на продавца
-права се гасе по истеку од једне године од дана када је тражена оправка или замена ствари
-одговорност произвођача за рефлексну штету – заснива се на закону, без обзира на то да ли је издата гаранција;
постоје производи који по својој природи или сврси представљају одређену опасност и ту произвођач не одговара ако
је предузео све што је потребно да предвидиву штету спречи упозорењем, безбедном амбалажом или другом мером
-одговорност произвођача је искључена ако је штета узрокована кривицом самог оштећеног лица
-одговорност произвођача не ослобађа имаоца ствари од одговорности; они одговарају солидарно

18. Транспортне клаузуле

-питање преласка ризика са продавца на купца је од посебног значаја за трговински свет и по правилу је одвојено од
својинског питања
-основно је правило да ризик прелази са продавца на купца у моменту примопредаје робе; дакле у месту где се
примопредаја изврши прелази и ризик; то место може бити седиште продавца, отпремна станица или друго место
опредељења
-на прелаз ризика утиче карактер ствари и карактер испоруке; ако је реч о генеричним стварима, да би ризик прешао
на купца потребно је да оне буду прописно издвојене из остале масе (или ако је то немогуће, да су извршене све
потребне радње да би купац преузео робу); према ЗОО ризик не прелази и поред извршеног пријема у случају када
због материјалних недостатака ствари може тражити раскид или замену (ово не важи у Бечкој конвенцији)
-Бечка конвенција саджи правило о преласку ризика код продаје робе која се налази на путу-путујућа роба; основно је
правило да ризик превоза прелази на купца у тренутку закључења уговора; допунско правило је да ризик прелази
када је роба предата превозиоцу који је издао документе којима поврђује уговор о превозу (има дејсво само према
савесном продавцу)
-транспортне клаузуле су уобичајени скраћени трговачки термини којима се прецизира читав низ права и
обавеза купца и продавца, а нарочито: прелазак ризика, прелазак трошкова, место време и начин предаје,
обавештавање друге стране, осигурање у транспорту и сл.
EXW EX-Work (франко 1) обезбеђује робу упаковану на уобичајени начин Продавац је дужан само да стави робу на располагање
фабрика) 2) стави робу на располагање купцу у уговореном року и месту купцу, у својим просторијама или уговореном месу;
3) плаћа трошкове и сноси ризик до тренутка испоруке нема обавезу да утовари робу, ни да је оцарини, ни да
4) доставља купцу обавештење да ће му роба бити стављена на прибави посебне дозволе и сл.
расолагање
FCA Free Carrier 3) сноси трошкове прибављања дозволе и других сагласности за извоз, Продавчева обавеза је да преда оцарињену робу
(франко обави извозно царињење и плати дражбине за то првом превознику, којег одреди купац (дакле
превозник) 4) обавештава купца да је роба спремна за испоруку и да је испоручена прибавља извозне дозволе, сагласност за извоз...)
5) сноси ризик и трошкове до момента предаје превознику
FAS Free Alongside 3) плаћа трошкове и сноси ризик до момента испоруке робе у луци Продавац извршава испоруку када остави робу уз бок
Ship (франко уз 4) доставља купцу доказ о испоруци и информације о спремности робе за брода који је именовао купац
бок брода) испоруку
5) помаже купцу у прибављању докумената и информација за даљи
превоз робе
FOB Free On Board Исто као ФАС,само што плаћа трошкове утовара и сноси ризик док се Исто као ФАС, али само уместо остављања робе уз бок
(франко брод) роба не утовари брода, утоварује је
CFR Cost and FReight 3) плаћа трошкове и сноси ризик до момента укрцаја робе Продавац извршио обавезу када се роба нађе на
(трошкови и 4) доставља купцу транспортни документ (на основу којег купац палуби брода (дакле не уз бок, не када само пређе
возарина) преузима робу кад она стигне) ограду брода); плаћа превоз робе до брода
5) доставља инфо купцу и спремности робе и извршеном укрцају
6) помаже купцу у прибављању докумената и информација
CIF Cost, Insurance 4) плаћа транспорт робе до луке, и део трошкова укрцаја Продавац врши испоруку у луци отпреме или кад робу
and Freight 5) плаћа осигурање (и купцу доставља полису) укрца на брод, али је дужан да плати трошкове
(трошкови, 6) доставља купцу транспортни документ и инфо о спремности робе допреме робе, укрцаја на брод, возарине до луке, и
осигурање и 7) помаже купцу при набављању осталих дозвола и информација осигурање робе у том превозу, а ризик прелази на
возарина) купца у тренутку укрцаја
DAT Delivered At 2) сноси трошкове прибављања дозволе и других сагласности за извоз, Продавац врши испоруку када стави робу на
Terminal обави извозно царињење и плати дражбине за то располагање купцу у датом терминалу
(испоручено у 3) плаћа трошкове и сноси ризик (до момента) истовара робе у (терминал је складиште, кеј и сл.)
терминалу) терминалу
4) обавештава купца о испоруци и доставља му документ о томе
DAP Delivered At 3) уговара превоз и плаћа трошкове до уговореног терминала Продавац је извршио обавезу када стави робу на
Place(испоручено 4) доставља купцу транспортни документ располагање купцу у месту и у року, неоцарињену на
у месту) 5) помаже купцу у прибављању осталих дозвола и информација увоз и неистоварену из превозног средства

CPT Carriage Paid To 2) сноси трошкове прибављања извозне дозволе и других сагласности за
(превоз плаћен извоз, обави извозно царињење и плати дражбине за то
до) 3) плаћа трошкове утовара робе у превозно средство
4) плаћа трошкове превоза робе до уговореног места (и ако је уговорено
трошкове истовара робе)
5) обезбеђује транспортни документ и обавештава купца о испоруци
Продавац предаје робу превознику којег је он
одредио (место отпреме), али је дужан да закључи
уговор о превозу и плати трошкове превоза до
означеног места (место опредељења)

CIP Carriage and 3) плаћа трошкове утовара у превозно средство Продавац извршава своју обавезу када робу преда
Insurance Paid 4) плаћа превоз робе до места одредишта (а може и истовар) превознику којег је он одредио, плаћа трошкове
(превоз и 5) закључује уговор о осигурању превоза до места одредишта, уговара и осигурање
осигурање 6) доставља купцу транспортни документ
плаћени до) 7) обавештава купца да је роба отпремљена
DDP Delivered, Duty 2) прибавља и извозну и увозну дозволу и плаћа све уз то Продавац извршава обавезу када купцу достави робу у
Paid (испоручено 3) уговара превоз и плаћа све то месту опредељења, која је оцарињена за увоз и
и оцарињено) 4) сноси ризик до испоруке у месту опредељења спремна за истовар; сноси све трошкове и ризике до
5) доставља купцу одг транспортни документ тог момента; царини робу и за извоз и за увоз и плаћа
6) обавештава купца о кретању и испоруци робе све дражбине и порезе за то; ово је максимална
обавеза продавца

-Incoterms збирка термина трговачких клаузула је највише афирмисана, али постоји их неколико; споран је основ
примене тих збирки – немају снагу обичаја; наше Опште узансе захтевају изричито уговарање за примену
транспортних клаузула
-битна правила за тумачење:
1. свакка транспортна клаузула има два дела – означење властитог имена и опредељење имена географ.места
2. систематизоване су тако да обавезе продавца степенасто расту
3. ризик и трошкови по правилу прелазе у истом месту и истовремено са продавца на купца
4. клаузуле не познају симболичну предају, већ само физичку
5. заједничке обавезе продавца у свим трансп.клаузулама су: обезбеђење амбалаже, сношење трошкова контроле
робе, прибављање исплата и сл.
6. све клаузуле се деле, према месту испоруке, на: клаузуле за испоруку у месту, клаузуле за испоруку уз отпрему и
клаузуле за испоруку у месту опредељења
-клаузуле INCOTerms-a-
-incoterms клаузуле јесу скраћенице које одређују тренутак преласка ризика са купца на продавца; то се ради тако што
се овим скраћеницама показује ко плаћа за превоз, да ли се плаћа осигурање и који документи су потребни
-ради се заправо о испоруци; испорука означава заправо прелазак ризика са купца на продавца

19. Уговор о посредовању

-је уговор којим се једна уговорна страна (посредник) обавезује да настоји да нађе и доведе у везу са својим
налогодавцем лице које би с њим преговарало о закључењу одређеног уговора, а налогодавац се обавезује да му
исплати одређену накнаду (провизију) ако тај уговор буде закључен
-ово је двострано обавезни, неформални, именовани, комутативни и теретни уговор
-битни елементи: одређење предмета (тј. уговора поводом чијег закључивања се прибегава посредовању)
-посредник и налогодавац имају узајамна права и обавезе, а извршењем посредовања настаје други правни однос
између налогодавца и трећег лица
-посредник по правилу обавља само фактичке радње и делатност обавља као самосталан субјекат у своје име и за свој
рачун
-делатност посредника се везује за проналажење пословне везе за налогодавца; посредник је непристрасни
привредни субјекат, и као такав може посредовати за обе будуће уговорне стране
-обавезе посредника – законске-
1. извршење налога
-налог је тражење пословневезе за налогодавца
-он то ради са пажњом доброг привредника (а не доброг стручњака), а може да врши и преко потпосредника
-налогодавац није дужан да приступи преговорима са трећим лицем које је посредник нашао
-налогодавац одговара посреднику за штету ако је поступио несавестно, а састоји се у изгубљеној провизији
посредника (нпр. посредник нађе лице А да оно закључи уг. са налогодавцем, овај то несавесно одбије, и онда је
дужан да надокнади штету посреднику тако што ће му свакако исплатити провизију-накнаду)
-налогодавац у сваком моменту може да опозове налог за посредовање, али мора надокнадити штету ако то право
користи проивно начелу савесности
2. обавештавање налогодавца
-посредник мора обавештавати налогодавца о свим околностима од значаја за намеравани посао ако су му биле
познате или су му морале бити познате
3. заштита интереса обеју страна између којих посредује
-посредник је дужан да подједнако штити интерес оба уговорна партнера; непристрасност и објективност
посредника је веома битна, јер ствара поверење
4. обавеза верности – чување пословне тајне
-не сме обавештавати треће лице о садржини налога за посредовање, о преговорима или о условима закљученог
уговора
-обавеза чувања пословне ајне траје и кад је уговор о посредовању извршен, а санкција је надокнада штете
5. обавеза вођења посредничког дневника
-у који уписује све податке о уговорима који су закључени његовим посредовањем
-ово служи као доказ, али пропуштање уношења чињеница у њега не изазива ништавост уговора
6. издавање посредничког листа (закључнице)
-дужан је да уговорним странама изда (и без њиховог захтева) извод из посредничког дневника, који мора да
потпише
-ово је доказ о закљученом уговору путем посредовања
-обавезе посредника – уговорне-
1. обавеза посредовања у преговорима
-дужан је да посредује у преговорима и да настоји да дође до закључења уговора, али само ако се на то обавезао
-ако се није уговором на ово обавезао, није дужан то да ради; ако јесте, има право на накнаду
2. обавеза примања испуњења обавезе трећег лица
-посао посредника је по правилу окончан закључењем уговора; после тог момента може остати у обавези према
налогодавцу само на уговорној основи – за примање испуњења од трећег лица посредник мора имати посебно
овлашћење свог налогодавца које мора имати писмену форму и он је тада у позицији заступника
3. обавеза чувања узорака
-дужан је да чува узорке који се сматрају аутентичним
1. право на накнаду (провизија)
 -уг о посредовању је теретни уговор, те посредник има право на накнаду и када она није уговорена (тада се
примењује уобичајена провизија, а у недостатку тога је одређује суд)
-суд може на захтев налогодавца и снизити уговорену посреднички провизију
-посредник стиче право на провизију у часу закључења уговора (ЗОО, диспозитивна норма)
-може постојати и одложни услов за стицање права на накнаду, али неки раскидни услов нема утицаја на ово
-ЗОО не решава два битна питања: право посредника на провизију код индиректних послова (послови које
налогодавац закључи накнадно са трећим лицем са којим га је посредник довео у везу; могло би да постоји право
накнаде у разумном року од престанка уговора о посредовању) и да ли посредник има право на провизију када
налогодавац и треће лице закључе неки други уговор, а не онај одређен у налогу за посредовање (решава се
зависно од тога да ли би тај други уговор био закључен да није било посредовања)
-провизију посреднику плаћа налогодавац, а ако овај посредује за обе уговорне стране, онда оне плаћају
провизију по пола

2. право на накнаду трошкова

-трошкови које посредник има у извршењу уговора о провизији сматрају се укљученим у провизију; изузетно има
право на накнаду трошкова ако је изричито уговорено; има право на накнаду и када уговор са трећим лицем није
закључен
3. губитак права
-губи права на провизију и накнаду трошкова када противно уговору или противно итнересима свог налогодавца
ради за другу страну

20. Основне особине, врсте и правни односи код уговора о трговинском заступању
-уговор о трговинском заступању је такав уговор о обављању привредних услуга у коме се једна уговорна страна –
агент (заступник) обавезује да се стално стара да трећа лица закључују уговоре са његовим налогодавцем
(комитентом, принципалом) и да у том смислу посредује између њих и налогодавца, као и да по добијеном
овлапћењу закључује уговоре са трећим лицем у име и за рачун налогодавца, а налогодавац се обавезује да ће за
сваки закључени уговор исплатити накнаду (провизију)
-карактеристике:
1. вршење послова посредовања и заступања
2. сталност односа са налогодавцем
3. постојање пословног подручја (заступник на истом подручју и за исту врсту пслова може заступати само једног
налогодавца)
4. непостојање радног односа између налогодавца и заступника (по овоме се разликује од пуномоћника)
-закључење уговора-
-неопходна је писмена форма; али захтев форме је испуњен ако уговорне стране измењају писма или се споразумеју
среднством које омогућује да се са извесношћу утврде садржина и давалац изјаве (факс, електронска поша)
-санкција непоштовања законске форме не треба да буде строга, јер она постоји ради заштите самих уговорних
страна, те не би водила ништавости
-врсте трговинског заступништва-
1. локални и генерални заступник
-локални заступа само на одређеном подручју у једној земљи, а други у целој земљи или у више земаља
2. посебни и општи заступник
-посебни је овлашћен на обављање тачно одређених послова, а општи на обављање свих послова заступања
3. фиксирани и путујући трговачки агенти
-фиксирани обављају делатност само у једном месту, а путујући путују од места до места; постоје и мешовити
4. агенти у робном промету, берзанске агенте (новац и ХоВ), поморски агенти, агенти осигурања и сл
5. обично заступништво и заступник del credere
-обични заступници одговарају само за стручан избор трећег лица, а заступници del credere одговарају и за
извршење обавезе трећег лица
6. заступници који заступају домаће и иностране привредне субјекте
-битно због извора права које се примењује; заступници иностраних субјеката дужни су да обезбеде сервис
увезених производа и да држе консигнационо складише за продају стране робе и резервних делова
7. искључиви и конкурентни заступници
-искључиви заступници овлашћени су на заступање целог производног програма једног налогодавца, а код
конкурентних тај посао је поверен неколицини заступника; генерални заступник је по правилу и искључиви
-правни односи-
-правна конструкција је по правилу трочлана: налогодавац, заступник и треће лице
-у континенталној концепцији, прихваћено је речење о двоструком правном послу: унутрашњем (заснива се на налогу,
заправо однос из уговора о заступању) и спољашњем правном односу (настаје извршењем уговора о заступању
закључењем правног посла из предмета овог уговора)
-постоји и индиректно-посредно заступништво (уговор о комисиону), где се због иступања заступника у своје име (и
економски за рачун налогодавца) не успоставља у спољашњем правном односу директан однос између заступаног и
трећег, већ између заступника (комисионара) и трећег лица; директни правни однос заступани-треће лице успоставља
се само у случају стечаја посредног заступника (комисионара)
-англосаксонско право познаје јединствени институт заступништва

21. Основне особине уговора о комисиону

-је уговор о обављању привредних услуга у коме се једна од привредних страна – комисионар обавезује да у своје
име а за рачун свог комитента закључи неки привредни уговор, а друга страна – налогодавац (комитент) да
плати одређену накнаду (провизију)
-ово је двострано обавезни, именовани, неформални, комутативни и теретни уговор; има наглашен лични каракер
-закључење уговора: ЗОО прихвата неформалност уговора, закључен је кад се две стране споразумеју о његовим
битним елементима (о предмету мора, о провизији не мора); не може се закључити прећутно, али се тако може
продужити
-привредни значај: комисиони посао је специјализована делатност одређених привредних субјеката
-правниодноси: налогодавац, комисионар и треће лице; постоје разлике у англосаксонској и континенталној
концепцији: континентална концепција види два правна односа – унутрашњи и спољашњи (негира почетни директни
правни однос комитента и трећег лица, уз одређене изузетке: у случају стечаја комисионара); директан однос
комитента и трећег лица успоставља се цесијом (формално уступање од комисионара комитенту), индосирањем ХоВ
или законском персоналном суброгацијом
-англосаксонска концепција види јединство посла, постоје двостране директрне тужбе у односима између комитента
и трећег лица у свим случајевима

22. Врсте уговора о комисиону

-критеријум: одговорност комисионара (комисион са клаузулом star del credere и обични комисион); предмет
уговора (законодавства различито дефинишу предмет уговора: уско-куповина и продаја добара, шире-куповина и
продаја покретних ствари и ХоВ и најшире-обављање једног или више послова које поверава комитент; разликујемо
куповни комисион, продајни комисион, комисион у транспорту и остале)
-обични комисион и комисион са клаузулом star del credere-
-комисионар по правилу одговара само за савестан избор терћег лица – избор са пажњом доброг привредника, те
не одговара за инсолвентност тог лица
-не одговара за неизвршење обавезе трећег лица
-изузетно, на себе може преузети обавезу својеврсне гаранције извршења обавезе трећег лица и такав комисион се
зове del credere комисион
-продајни комисион-
-комисион се обавезује да у своје име а за рачун комитента прода трећем лицу комитентову робу (или ХоВ)
-неспорно је да комитент остаје власник своје робе све до њене предаје трећем лицу (ово је спорно код куповног к.)
-теоријски проблем је како комисионар преноси својину на треће лице када је он не поседује
-продајни комисион консигнација-
-специјална врста продајног комисиона, која има све његове одлике уз додатак уговора о ускладиштењу
-куповни комисион-
-комисионар се обавезује да у своје име а за комитентов рачун купи неку робу од трећег лица
-централно питање је питање својине на роби док је у државини комисионара – једни тврдеда својину на роби стиче
прво комисионар, а комитент тек када му је комисионар преда; други тврде да је комисионар одговоран и за ризик
случајне пропасти и оштећење ствари док су оне код њега
-комисион у транспорту-
-овавезује се да у своје име а за рачун комитента закључи уговор о превозу са превозиоцем; овај посао се у већини
земаља развио у засебан уговор – уговор о шпредицији
-остали-
-зависно од широко постављеног предмета, комисионар може да закључује све врсте трговинскоправних уговора,
иако ће то најчешће бити купопродајни

23. Самостално иступање комисионара

-право комисиоонара на самостално иступање, тј на извршење чинидбе трећег лица (уместо комитент-комисионар-
треће лице само комитент-комисионар) није јединствено решено; ЗОО дозвољава овај институт, док нпр француско и
наглосаксонско право не
-тј. А је комитент, Б је комисионар и Б треба да нађе лице В/Г/Д... да им прода робу, и уместо да то уради, само Б купи
робу нпр – то је самостално иступање комисионара
-ЗОО тражи три услова: да се ради о роби која има утврђену тржишну вредност, да комитент ово дозволи и да се
куповина/продаја обави по цени важећој у време извршења повереног посла
-у овом случају између комисионара и комитента настаје само правни однос из уговора о продаји, али не и из уговора
о комисиону
24. Права и обавезе комисионара
-обавезе комисионара-
1. извршење налога
-закључење уговора из предмета комисионог посла и предузимање других потребних мера да би посао био
уредно извршен
-дужан је да уложи пажњу доброг привредника при свим пословима и избору трећег лица
-може поверити извршење поткомисионару само уз дозволу комитента (одговара само за избор поткомитента)
-мора да се придржава налога комитента; обавеза зависи од врсте налгоа: лимитативни налози (цена испод које се
роба не може продати/изнад које се не сме купити, не сме одступати ни у којем случају), индикативни (дужан је да
их поштује, може да одступи када комитентови интереси то захтевају) и факултативни нализи-упутства
(оријентациони); индикативни се претпостављају, а факултативни и лимитативни морају бити изричито назначени
-ако је посао закључен под неповољнијим условима од обавезујућих налога, реч је о неовлашћеном поступању
комисионара, те комитент може да одбије да прухвати закључени посао; ако је закључен под повољнијим
условима, сва корист припада комитенту
-могуће је опозвати комисиони налог у свако доба док посао није обављен; комисионар може да откаже налог у
свако доба сем у невреме
2. обавеза верности – чување интереса комитента
-верност комитенту кроз целовиту заштиту његових интереса; обавеза је вишеслојна:
1) обавеза очувања права комитента према трећем одговорном лицу (предузима све мере према трећим
лицима да очува права комитента, у противном одговара за штету)
2) обавеза чувања робе (чува је са пажњом доброг привредника; може сам или да изабере јавно складиште, ту
одговара за свој избор; такође мора да извештава комитента о променама на роби које утичу на њену вредност)
3) обавеза информисања (о свим околностима значајним за извршење посла)
4) обавеза чувања пословне тајне (постоји и по престанку уговора, ЗОО не предвиђа другачије)
3. обавеза обавештавања комитента о имену сауговарача
-једино не постоји код продаје покретних ствари у комисионим продавницама
-дужност комисионара да обавести треће лице о именукомитента није прописана
4. обавеза вођења књига
-као и заступнички дневник; уписује све послове закључене по комитентовом налогу
5. обавеза полагања рачуна
-полаже рачуне комитенту о обављеном послу; у оквиру извештају по извршењу комисионог налога
-финансијски део извештаја мора обухватити преглед свих примања и издатака
-права комисионара-
1. право омогућавања бављења послом
-комисионар може од комитента да захтева омогућавање обављања посла (предаја робе, предаја докумената..)
2. право на накнаду (провизију)
 -провизија се утврђује уговором или тарифом, а а ко нема одређује се према обављеном послу и постигнутом
резултату
-моменат стицања права на провизију – извршење посла и то од стране трећег лица (испорука робе/исплата цене)
-комисионар губи право на провизију ако је неверно поступио према комитенту
3. право на накнаду трошкова
-накнада потребних трошкова за извршење налога, са каматом од дана кад су учињени
-нема право на накнаду редовних режијских трошкова
4. право на предујам трошкова
-нема право на предујам очекиваних трошкова, што значи да он онда кредитира комитента
5. право законске залоге
-на стварима које су предмет уговора о комисиону док су у његовој државини; има право првенства наплате из тих
ствари, својих потраживања по основу свих комисионих послова

25. Уговор о конторли

-уговор о контроли је уговор о обављању привредних услуга у коме се једна уговорна страна – вршилац контроле
обавезује да стручно и непристрасно обави уговорну контролу и о томе изда цертификат, а друга уговорна
страна – наручилац се обавезује да за то плати накнаду (провизију)
-значај посла: наручиоци контроле имају наглашен интерес за стручном непристрасном конторлом трећег лица,
дистанциона коупопродаја захтева велике трошкове од купца за самостално вршење контроле, па се то отклања
англажовањем контролне организације са седиштем у гом месту и сл.
-ово је неформални двострано обавезни треретни уговор, о обављању привредних услуга и по правилу формуларни уг
-закључује се на основу налога који наручилац доставља контролној организацији, чија форма може бити и усмена
-може се склопити и ћутањем вшиоца контроле (ако не одбије одмах сматра се да је уг закључен)

Врсте уговора о контроли

-по предемету контроле-
1) контрола робе (најчешћи облик)
2) контрола услуга (нарочито паковање и отпремање робе, утовар истовар, претовар, транспорт и сл)
3) контрола ствари које нису намењене промету (грађевински материјал за властиту кућу и сл)
-по обиму контроле-
1) потпуна (целоукупне количине, сваког комада)
2) деимична (на прескок)
-обим обавеза вршиоца контроле-
1) обична (претпоставља се, ако није другачије уговорено; орг. обавља у своје име и за свој рачун; фактичке радње)
2) са правним радњама (на осн. изричитог налога наручиоца, могу правне радње у име и за рачун наручиоца)
-по гаранцији-
1) са гаранцијом (са изричитом уговорном клаузулом може да се обавеже да гарантује непроменљивост својства
предмет ау уговореном року; најчешће код дистанционе продаје)
2) без гаранције

26. Права, обавезе и одговорност вршиоца контроле

-обавезе вршиоца контроле-
1. извршавање уговорене контроле
-основна обавеза; ако је предмет контроле роба, одређује се обим и начин у самом уговору, а ако није, онда по
природи ствари
-може се сдастојати у утврђивању идентитета робе, квалитета робе, квантитета робе и других својстава робе
-мора обавити посао стручно и непристрасно, не водећи рачуна о интересима наручиоца
2. обавеза вршења одређених правних радњи
-на основу изричитог налога наручиоца, има обавезу да поред извршења предмета контроле (фактичке радње)
изврши и одређене правне радње као пуномоћник наручиоца
3. издавање цертификата
-исправа о извршеној контроли; контрола се сматра извршеном тек кад се изда овај цертификат
 -цертификат је једнострана изјава воље вршиоца контроле, и служи као доказно средство (које се може побијати),
његово неиздавање не може утицати на постојање и садржину уговора о контроли
4. чување робе и узорака
-чува је са пажњом доброг привредника, а не стручњака (јер му је посао контрола а не чување робе)
-дужан је да чува и узорке, најмање 6 месеци, ако није другачије уговорено

5. информисање наручиоца контроле

-претпоставка свих уговорних односа је узајамна сарадња, што подразумева информисање наручиоца
-нарочито о нужним и корисним трошковима учињеним за његов рачун
-ово омогућава наручиоцу да благовремено даје налоге
-права вршиоца контроле-
1. право захтевања омогућавања вршења контроле
-посебно се односи на приступ роби и документацији
2. право н накнаду (провизију)
-висина накнаде утврђује се уговором, зависно од тога шта је предмет контроле, да ли је обична контрола, са/без
гаранције, зависно од места, обима контроле и сл.
3. накнада трошкова
-накнада нужних и корисних трошкова који су учињени за рачун наручиоца (манипулација робом, ускладиштење
робе, и сл.), али нема право на накнаду режијских трошкова
4. право законске залоге
-ради обезбеђења наплате својих потраживања од наручиоца
-захтева се контекситет потраживања
-одговорност вршиоца контроле-
1. код обичне контроле
-одговара субјективно за свој стручни рад – са пажњом доброг стручњака, те одговара само за штету услед
пропуста струковне пажње
-не одговара за последице неквалитетне испоруке, ако је радио савесно и стручно, већ за то одговара продавац из
уговора о продаји
2. код контроле са вршењем правних радњи
-одговара као пуномоћник – ако је дужност одрадио несавесно и тиме узроковао штету, биће дужан да је
надокнади
-овим се не дира у самосталност правног односа из уговора о продаји, али пошто се радње сматрају радњама
самог налогодавца, може се десити да он неће моћи да користи одређена средства према сауговарачу
3. код контроле са гаранцијом
-код обичне гарантује само стручност и савесност, овде преузима далеко већи ризик одговорност, јер гарантује
исправност резултата свог рада
-ЗОО не садржи даље одређење ове одговорности, али Општи услови контролних организација садрже одредбе
којима искључују своју одговорност код контроле са гаранцијом (обесмишљава овај институт)
4. одговорност за друга лица
-ЗОО полази од става да ово није уговор са израженим личним карактером, те је могуће да вршилац контроле
повери другом лицу обављање уговореног посла; тада одговара за рад другог лица (као да је сам извршио услугу,
а не само за избор другог лица)
5. ограничење и искључење одговорности
-општи услови пословања контролних организација често ограничавају одговорност вршиоца контроле до висине
провизије за услугу контроле, или искључују одговорност у одређеним случајевима
-често се у цертификате уноси клаузула према којој је контрола извршена по најбољем знању и савести, али без
икакве материјалне одговорности
-ове клаузуле о искључењу или ограничењу одговорности ништаве су ако је штета узрокована намером или
крајњом непажњом (пуноважне су за обичну непажњу)
 27. Појам и основне особине уговора о ускладиштењу
-је такав уговор о обављању привредних услуга у коме се једна уговорна страна – складиштар обавезује да примина
чување одређену робу и да предузме потребне или уговорене мере ради њеног очувања у одређеном стању, те
да је преда на захтев оставодавца или другог овл. лица (имаоца складишнице), а оставодавац се обавезује да му
за то плати накнаду (провизију)
-овај уговор је самостални именовани уговор,двострано обавезан, теретан, са трајним престацијама, неформалан
формуларан и по правилу интуицу персоне (дужност личног ивзвршења)
-закључење уговора: не постоји сагласност о начину, највећи број стоји на становишту да је овај уговор реалан, те је за
настанак потребна и предаја ствари, а ослонац за ово постоји и у Општим узансама за промет робе, које предвиђају
могућност прећутног закључења уговора пријемом робе; али ЗОО не познаје реалне уговоре; по техници закључења
је формуларан уговор
-правни значај: кроз ову делатност одвија се специјализација приврендих услуга; могуће је пооштрити одговорност,
јер се ради о професионалној делатности

Врсте складишта
1. јавна складишта
2. царинска складишта
3. царинска сместишта
4. констигациона складишта
5. тржнице на велико (велетржнице)

Права и обавезе складиштара

-обавезе складиштара-
1. пријем робе
2. чување робе
3. вођење посебних књига
4. издавање складишнице
5. омогућавање прегледа робе
6. старање о интересима оставодавца
7. извршење налога оставодавца
8. предаја ускладиштене робе овлашћеном лицу
-права складиштара-
1. право на обавештење о својствима робе
2. право на накнаду (провизију)
3. право на накнаду трошкова
4. законска залога
5. право продаје робе

28. Одговорност складиштара

-основна обавеза складиштара је да чува робу, па у складу са тиме има и обавезу да врати робу овлашћеном лицу,
по праивлу у стању у коме ју је примио – дакле, одговара за штету (губитак и оштећење) на роби, сем ако
докаже да је штета узрокована:
1. околностима које се нису могле избећи или отклонити
2. кривицом оставодавца
3. манама или природним својствима робе
4. неисправном амбалажом
-дакле, може одговарати и ако је штета настала без његове кривице, тј. ако је узрокована случајем
-може се ослободити одговорности ако докаће да је штета настала и поред његове разумне пажње – пажње доброг
стручњака
-ЗОО изражава принцип ограничене одговорности складиштара – до висине стварне штете (вредности робе)
-изузетно може одговарати за целокупну штету ако ју је он узроковао намером или крајњом непажњом
-да би одговарао, прималац робе приликомпријема мора ставити приговор складиштару на видљиве мане, а ако се
ради о невидљивим манама, прималац мора на поуздан начин да обавести складиштара у року од 7 дана
-реч је о року чијим протеком се пребавује доказни терет на примаоца робе (а не о преклузивном року)
-ЗОО не познаје категорију претпостављеног губитка робе

29. Опште карактеристике и врсте осигурања

-именовани, двострано обавезни теретни, са трајним престацијама, а по техници закључења је уговор по приступу,
алеаторан и по правилу формалан
-од принципа формалности постоји неколико значајних изузетака:
1. послови осигурања на које се не примењује ЗОО (посебно пловидбена осигурања) – неформални
2. када може према условима осигурања да се закључи самим плаћањем премије
3. кад су испуњени услови за закључење уговора ћутањем осигуравача (заинтересовано лице упутило писмену
понуду за осигурање, да та понуда не одступа од општих услова и да је ћутање трајало 8 дана)
-битни елементи-
1. одређење ствари или лица које се осигурава
2. одређење ризика
-ризик је будући неизвесни догађај, независан од искључиве воље заинтересованих лица
-од правила да је ризик будући догађај може се одступити – осигурање може покрити и штете настале пре
закључења уговора, под условом да уг. стране за њих нису знале
-ризици се одређују на два начина: 1) тачним набрајањем ризика и 2) одређењем врсте ризика; обично се деле на
основне и допунске
3. одређење трајања осигурања и периода покрића
4. одређење осигураног случаја
-осигурани случај је догађај унапред предвиђен уговором чије наступање значи реализацију ризика и настајање
обавезе осигурача да исплати накнаду
5. одређење суме осигурања
-је новчани износ који се исплаћује кад наступи осигурани случај код личног осигурања, односно износ као један
од чинилаца за изравнавање накнаде штете; ово је уједно и горња граница обавезе осигуравача

6. одређење накнаде из осигурања

7. одређење интереса осигурања
8. одређење премије осигурања
-предмет уговора о осигурању – нема јединственог става – по једном, предмет је ствар/лице које се осигурава, по
другом је интерес да се не догоди осигурани случај, по трећем је ризик, по четвортом предмет уговора је оно што
чини предмет обавеза уговорних страна, то јест премија осигурања и накнада осигурања

Врсте осигурања
1. По месту реализације ризика
-копнено осигурање
-осигурање у ваздушној пловидби
-пловидбено осигурање
-транспортно осигурање
2. По предмету осигурања који је изложен ризику
-осигурање имовине (осигурање ствари и осигурање од одговорности и осигурање потраживања-кредита)
-осигурање лица
3. По начину настанка осигурања
-добровољна (настају уговором, правило)
-обавезна (морају настати на основу самог закона: у јавном саобраћају од последица несрећног случаја, осигурање
корисника моторних возила од одг. за штете трећим лицима, осигурање корисника ваздухоплова за штете трећем,
а у новије време и осигурања из делатности слободних професија)
4. По начину изравнавања ризика
-осигурање (сам осигуравач изравнава ризик)
-реосигурање (вертикална подела ризика између осигуравача и реосигуравача)
-саосигурање (хоризонтална подела ризика између више саосигуравача)
5. По начину организовања осигурања
 -премијско (чланови заједнице плаћају осигуравачу, па он онда исплаћује)
-узајамно (без осигуравача као посредника, чланови заједнице образују фонд из којег исплаћују)
6, По броју предмета осигурања
-индивидуална
-колективна

30. Права и обавезе код уговора о осигурању

-обавезе осигуравача-
1. прихват понуде код обавезних осигурања
2. идавање полисе осигурања
-пошто је уг. о осигурању формалан уговор, осигуравач мора издати полису осигурања или лист покрића ризика,
који представља битну форму овог уговора; обавезан је чак и у случајевима изузетака од писмене форме
3. предаја општих и посебних услова осигурања
-ако нису садржани у полиси осигурања
-мора и упозорити уговарача осигурања да су ови услови саставни део уговора о осигурању
4. исплата накнаде из осигурања или осигуране суме
-када се догоди осигурани случај, дужан је исплатити накнаду или своту одређену уговором
-обавезе осигураника и уговарача осигурања-
1. плаћање премије
-основна обавеза уговарача осигурања
-осигуравач је дужан да прими премију од било ког лица које има интерес да она буде плаћена
-последице неуредног плаћања: ако се плаћа приликом закључења уговора, осигуравајуће покриће не делује док
није уплаћена цела премија; ако се плаћа после закључења уговора, почетак осигурања није везан за плаћање
премије
2. пријава околности значајних за оцену ризика
-важи и кад се осигурање закључује у име и за рачун другог, у корист трећег или за туђи рачун...
-осигуравач ако је несавестан, не може се позвати на нетачност или непријављивање

3. обавештавање осигуравача о променама ризика

-свака промена ризика утиче на еквиваленцију уговорних давања; уговарач осигурања зато мора обавестити
осигуравача о промени ризика
-ако је промена таква да осигуравач не би ни закључио уговор, може га раскинути; ако није тако, може
предложити нову своту премије, а ако овај то не прихвати уг. се раскида по самом закону
4. спречавање наступања осигураног случаја и обавеза спасавања
-осигураник мора предузети све прописане, уговорене или уобичајене мере како би спречио наступање осигураног
случаја
-ако неоправдано не испуни своју обавезу спасавања својих ствари, обавеза осигуравача се смањује за онолико за
колико је настала већа штета због тог неиспуњења
5. обавештавање о наступелом осигураном случају
-осигуравач по правилу не зна да је наступио осигурани случај, те осигураник мора о томе да га обавести,
најкасније 3 дана од како је сазнао да је наступио осигурани случај

31. Осигурање имовине

-општа правила-
1. начело обештећења
-сврха осигурања имовине јесте накнада штете, те износ накнаде не може бити већи од штете коју је осигураник
претрпео наступањем осигураног случаја
1) није дозвољено надосигурање, јер накнада не може бити већа од штете (износ штете је граница обавезе
осигуравача, а не износ своте осигурања; надосигурање је ситуација када лице уговори да накнада буде већа од
вредности ствари)
2) не може се иста ствар осигурати код два осигуравача, тако да се двоструко тражи накнада штете
3) може се иста ствар осигурати код више осигуравача, тако да збир свота осигурања не прелази вредност те
ствари (тзв. вишеструко осигурање)
4) дозвољено је подосигурање (да уговарач осигурања осигура ствар само за део њене вредности)
 5) ако се догоди више осигураних случајева један за другим, накнада за сваки од њих се исплаћује с обзиром на
велу своту осигурања
6) ако је уговором вредност ствари споразумно утврђена, накнада се утврђује по тој вредности
2. постојање интереса осигураника
-право из осигурања имају само лица која су у тренутку настанка штете имала материјални интерес да се осигурани
случај не догоди
-материјални интерес се односи на разл. предмете: ствари, имовину као целину, постојеће и будуће ствари,
изгубљена добит и сл.; носиоци интереса могу бити разни: закупац, власник, плодоуживалац, превозилац, извођач
радова, шпедитер и сл.
-интерес тесно везан са начелом обештећења, карактеристичан је само за имовинска осигурања, не и за осигурање
лица
3. начело некумулације штете и законска персонална суброгација
-ако је осигурана ствар уништена/оштећена кривицом одговорног лица, постоје два основа по коме се штета може
надокнадити: уговор о осигурању + одговорност за штету
-осигураник има право избора по ком ће основу надокнадити штету; могао би кумулирати основе, али не и штету
-осигуравач по самом закону (персонална суброгација) до висине исплаћене накнаде из осигурања, стиче сва
права осигураника према штетнику
-суброгација се не врши у два случаја: 1) ако су штету причинила лица која се налазе у блиским сродничким или
економским односима са осигураником, сем ако докаже да су штету причинила намерон; 2) осугуравач нема
право регреса према лицима који су у блиским сродничким или економским односима са осигураником ако су ова
лица била осигурана од одговорности, осигуравач може од њиховог осигуравача тражити накнаду
4. абандон и франшиза
-абандон – препуштање; у пловидбеним осигурањима правило је да се по наступању осигураног случаја препушта
осигуравачу оштећена ствари од њега се захтева исплата пуне своте осигурања, а у осталим осигурањима је
допуштено само ако је изричито уговорено
-франшиза – осигураник сноси део штете ако се догоди осигурани случај; тај део штете је франшиза; може бити
интегрална (штете до одређеног износа се не надокнађују, тзв мале штете) и одбитна (износ франшизе се одбија
од утврђене штете) циљ је да се повећа пажња осигураника

32. Осигурање лица

-дели се на осигурање живота (за случај смрти, за случај доживљења, мешовита осигурања) и осигурање од
последица несрећног случаја (осигурање путника у јавном превозу, на послу, осигурање возача на моторним
возилима, осигурање при вршењу одређених делатности, осигурање гостију хотела...)
-необештећујући карактер – ризик осигурања остварује се на човеку, чија вредност не може материјално да е
искаже, ово осигурање нема за циљ накнаду штете, већ исплату унапред уговорене осигуране суме
-не претпоставља чак увек ни да се штета догодила (нпр. уа случај доживљења одређених година старости)
-ово значи и непостојање материјалног интереса као услова за остварење права из осигурања
-посебности:
1. осигурана сума је битан елемент и утврђује се и исплаћује независно од штете (диктирана је висином премије)
2. нема правила о надосигурању, подосигурању, двоструком и вишеструком осиг., јер не постоји осигурана
вредност
3. корисник може да кумулира и захтев из уговора о осиг. и захтев за накнаду штете од трећег одговорног лица –
искључена суброгација
4. не тражи се имовински интерес према предмету заштите, мооже се закључити и за случај смрти или незгоде
трећег лица
-изузетно, неке врсте осигурања лица по својој правној природи представљају осигурање од одговорности, те имају
обештећујући карактер (осигурање од одговорности од последица нсрећног случаја)
-осигурана сума је битан елемент уговора, не исплаћује се цела сума у свим случајевима осигурања лица; осигуравач
је обавезан да исплати 50% суме кориснику ако корисник умре у року од 6 месеци трајања осигурања
-посебна права уговарача осигурања код осигурања живота:право на откуп, залагање полисе и на предујам
-осигурање живота као уговор у корист трећег: осигурање за случај смрти закључује се по правилу у корист трећег
лица, које може бити одређено у самој полиси, или може бити одредиво, а може се одредити и другим правним
послом (на пример тестаментом)
-свота осигурања не улази у заоставштину осигураника, па ни онда кад су за кориснике одређени његови наследници;
повериоци осигураника не могу спроводити извршење на овој своти
-зговарач може опозвати клаузулу о кориснику, ако је овај покушао да га убије или показао велику неблагодарност
према њему или неком њему блиском лицу
-код осигурања лица осигуравач преузима само оне ризике који су прихватљиви са становишта јавног поретка, општих
правних начела, који су независни од искључиве воље уговарача; тако су из покрића искључени ризици самоубиства,
намерног биства, намерног узроковања несрећног случаја и ризици од ратних операција

33. Транспортно осигурање

-уговори о осигурању у превозу могу бити појединачни (конкретне пошиљке) и општи (све пошиљке једног
осигураника на једној релацији у току једне године)
-општи уговори могу бити у форми флотантних осигурања (унапред се утврђује износ вредности свих пошиљака)
или у форми осигурања са отвореним покрићем (све пошиљке покривене, без обзира на вредност)
-транспортни ризици деле се на основне (саобр незгоде, пожар, експлозија...), допунске (крађа и неиспорука,
ризици утовара и истовара), ризике природних мана и својсава робе (испарење, лом, рађање и сл) и ратне и
политичке ризике
-основни се подразумевају, а допунски морају на изричит захтев
-под штетом се подразумева материјална штеа и губитак осигураног предмета, као и настали трошкови услед
остварења осигураних ризика
-постоје разне врсте штета: стварни потпуни губитак, изведени потпуни губитак, заједничка хаварија, посебна
хаварија, награда за спасавање...
-ако не стоји другачије, сматра се да су покривене све врсте штета, сем накнаде штете коју је осигурана роба
узроковала трећим лицима
-што се тиче каузалног односа између осигураних ризика и накнаде штете, примењује се теорија непосредног узрока
(осигуравач мора накнадити само штету која је настала као непосредна последица осигураних ризика)
-могуће је уговорити и франшизу
-посебно је значајно: одређење осигураног путовања, трајања осигурања, превозног средства, осигураног износа и
премије осигурања

34. Осигурање од одговорности

-осигурање од одговорности-
-иако је имовинског типа, и одликују га начела имовинског осигурања, има неке специфичности
-ово осигурање све више преузима функцију грађанске одговорности (А осигуран код О, направи некоме штету,
уместо да А накнади, накнађује О)
-иако је у начелу добровољно, неки његови облици имају карактер обавезног осигурања (лекари, адвокати... и
обавезно је у саобраћају)
-овим уговором заснивају се односи између три лица – осигуравач, осигураник и, када наступи осигурани случај,
оштећена трећа лица (оштећено треће лице има право директне тужбе за накнаду штете од осигуравача)
-ово осигурање пружа двоструку заштиту: према осигуранику и према оштећеном лицу (које не добија право
осигураника, већ сопствено право које је независно од уговора о осигурању)
-овде се не примењује правило за надосигурање и подосигурање, а ако се не може утврдити ни горња граница
одговорности осигураника, не може да буде ни двоструког осигурања
-може се уговорити примена франшизе и абандона

35.Осигурање кредита
-осигурање потраживања (кредита)-
-ово осигурање је самостална правна установа и разликује се од сличних установа (као што су банкарске гаранције,
јемства, осигурања поверења и сл,)
-предмет овог уговора је осигурање неплаћања потраживања (обухваћени и трошкови осигураника и друге штете које
он трпи у вези са отклањањем непосредне опасности наступања осигураног случаја)
-деле се на комерцијалне (ризици кредита у вези са комерцијалним пословањем дужника – неплаћање дуга или
неликвидност дужника, продужено плаћање дуга и сл.), политичке (ратни и политички догађаји, опште политичке
мере земље дужника, одбијање извршења обавезе од стране дужника као јавноправне организације против које се
не може водити спор и сл.), катастрофалне (када инсолвентност наступи услед природних догашааја) и искључене
(ратни и полиитички догађаји у земљи дужника, забрана продаје и наплате, ориродни катањстрофални догађаји и сл)
-и овде је могућа франшиза

36. Реосигурање и саосигурање

-уговор о реосигурању је уговор којим једна страна, реосигуравач преузима обавезу да другој страни –
осигуравачу, плати део износа или цео иунос који је овај платио или треба да плати осигуранику, а осигуравач
преузима обавезу да овоме плати одређеноу премију
-у суштини ово је осигурање осигурања, а реосигурач је осигуравач осигуравача
-према осигуранику, у обавези је само непосредни осигуравач, не и реосигуравач
-особине:
1. реосигурање претпоставља пуноважни уговор о директном осигурању
2. дејство реосигурања ограничено је на однос између осигуравача и реосигуравача, а осигураник из уговора о
директном осигурању а овај однос јесте треће лице
3. начело добре вере
4. начело обештећења
5. реосигуравача карактерише начело истоветне судбине са осигуравалем
6. исплатом накнаде, реосигуравал не ступа у права осигурача према трећем лицу (искључење суброгације)
-врсте реосигурања:
1. потпуно
2. реосигурање сразмерног дела ризика
3. реосигурање вишка ризика
4. реосигурање вишка штете
5. реосигурање випга губитка

37. Уговор о шпедицији

-је такав уговор о обављању привредних услуга у коме се једна уговорна страна – отпремник (шпедитер)
обавезује да, ради превоза одређене ствари, у своје име за рачун налогодавца (комитента) закључи уговор о
превозу и друге потребне уговоре, и да обави све остале уобичајене послове и радње, а друга страна –
налогодавац да му исплати одређну накнаду (провизију)
-битни елемент: одређење обавезе отпремника (организовање превоа и други уобичајени послови и радње), док
накнада није битан елемент
-овај уговор је неформалан, те постоји шпедитерска потврда као доказ
-може се закључити конклудентним радњама, али не и ћутањем отпремника
-има највише додирних тачака са послом первоза, али постоје значајне разлике: шпедитер организује превоз, поред
фактичких радњи врши и низ правних радњи и његова одговорност је неограничена (док је одг. превозника огр.)
-разграничава се од посла комисиона по делатности: делатност шпедиције је организација отпреме робе и уобичајени
послови везани за то, а делатност комисиона је закључење одређених привредних уговора по налогу комитента
-правни односи: кад шпедитер иступа комисионо у обављању делатности, постоје односи шпедитер-треће лице и
налогодавац-шпедитер
-обавезе шпедитера-
1. организација превоза
-централна обавеза; захтева се пажња доброг стручњака
-правне радње: преузимање робе/исправа, контрола количине, стања, закључење уг о превозу, уг о ускладиштењу
-фактичке радње: паковање, преузимање, довожење одвожење робе и сл.

2. поступање по налозима комитента

-ако не може извршити у тренутку налоге, дужан је да тражи нове, а ако нема времена за то, да поступи у интересу
комитента, о чему га обавештава без одлагања
3. чување интереса комитента
 -упозорава налогодавца на све недостатке налога
-упозорава ако роба није прописно упакована
-без одлагања обавештава о оштећењу робе и осталим догађајима од значаја
4. извештавање комитента
-извештава комитента о свим главним фазама извршења његовог налога, како би комитент могао да преузме
потребне мере
5. чување робе
-уг о шпедицији има извесне елементе уг о остави, те је шпедитер дужан да чува са пажњом доброг стручњака
6. царињење робе
-налог за међународну отпрему прећутно садржи и овај налог; овде је најчешћа ситуација кад се шпедитер
појављује као заступник коитента, успостављајући директан однос комитента и царинских органа
-дужан је ове радње да обави лично и на стручан начин
7. осигурање робе
-по правилу није дужан да изврши осигурање робе, ако то није изричито уговорено; ако није уговорено на који
ризик треба да је осигура, онда је дужан да то уради на уобичајени ризик
8. полагање рачуна
-дужан је да положи извештај о свом раду, обрачун провизије и трошкова
-права шпедитера-
1. на провизију
-по правилу када изврши уговоренун услугу, висина се утврђује уговором, а ако није, плаћа се провизија утврђена
општим условима, а ако не може ни на осн. тога, одређује је суд
-провизију олаћа комитент, а може и прималац робе (али шпедитер задржава и право да је тражи од комитента)
2. на накнаду трошкова
-односи се на нужне и корисне трошкове (не и режијске), трошкове царињења робе
-доспева одмах након што су учњени, а изузетно може тражити плаћање очекиваних трошкова унапред
3. законса залога
-има зак. заложно право на роби која је у његовој државини
-када их учествује више, каснији с дужни да се старају о обезбеђењу наплате потраживања ранијих шпедитера
4. прави самосталног иступања шпедитера
-има право да сам изврши превоз робе, као и друге послове обухваћене налогом, ако нешто друго није уговорено

38. Одговорност шпедитера

-за властите радње и пропусте-
-за пропуштање или неуредно извршење обавеза које произилазе из уговора о шпедицији одговара по правилима
субјективне одговорности са претпостављеном кривицом (ослобађа се доказом своје струковне пажње)
-изузетно се не може ослободити, ако је одступио од налога
-одговорност шпедитера није ограничена, али у општим условима послвоања шпедитера правило је да се одговорност
ограничава
-за превозиоца и складиштара-
-не одговара за штете на роби за време ускладиштења или превоза, већ само одговара за (не)правилан избор
-изузетно одговара и за рад ових лица: 1) ако је тако уговорено или 2) ако се ради о посебном виду шпедиције (фиксна
шпедиција)
-за ангажоване друге шпедитере (подшпедитере и међушпедитере)-
-пошто је уг о шоедицији уг о налогу, он мора лично извршити уговорене услуге
-постоје два правила: ако повери извршење налога другом лицу уместо да га сам изврши (неовлашћен пренос)
одговара као да је сам извршио; ако овлашћено повери извршење налога другоме, одговара само за избор (сем ако је
преузео одговорност за његов рад)

39. Посебни облици шпедиције

-del credere шпедиција-
-шпедитер по праивлу не одговара за рад других лица којима се служи у извршењу уговора, али може својом вољом
да преузме такву одговорност, уз повећану провизију
-одговорност шпедитера не искључује одговорност лица којим се служи, већ одговарају солидарно
-фиксна шпедиција-
-шпедитер се обавезује да изврши уговор уз фиксну накнаду
-нема право на посебну превознину или накнаду ускладиштења и друге накнаде за посебнеуслуге
-да би се предупредила могућност да шпедитер има 'брзу зараду' ангажовањем јефтиних подшпедитера, он је
одговоран за рад тих лица
-збирна шпедиција-
-кад је у интересу његових комитената, шпедитер може (сем ако је изричито искључено уговором о шпедицији)
организовати збирну шпедицију – да отпреми робу више својих комитената једним уговором о превозу, једном
превозном исправом
-ово појачава одговорност шпедитера, јер одговара за губитак и оштећење робе који су узроковани збирном шпед.

40. Опште карактеристике уговора о грађењу

-уг о грађењу је такав уговор којим се једна уговорна страна – извођач радова обавезуе да према одређеним
пројекту (1) сагради у уговореном року одређену грађевину на одређеном земљишту, или (2) да на таквом
земљишту, односно постојећем објекту изврши какве друге грађевинске радове, а друга уговорна страна –
научилац радова обавезује се да му за то исплати одређену накнаду (цену)
-предмет обавезе извођача може бити разноврстан: изградња новог грађевинског објекта, грађевински радови ии
реконструкције на постојећем грађевинском објекту или извршење грађевинских радова на земљишту
-битни елементи-
1) предмет уговора
2) цена грађења
3) рок изградње (спорно у теорији, превагу има став да није битан елемент)
-за разлику предмета уговора, који мора бити тачно одређен, цена може бити одређена или одредива
-битан елемент је и писана форма уговора (због сложености правних односа, дуготрајности тих односа и велике
вредности правног посла); теорија и пракса је на становишту да недостатак форме може бити конвалидиран
извршењем посла
-особине уговора и правна природа-
-двострано обавезан, теретни уговор, са трајним престацијама, формални и комутативан уговор, именован
-разграничење уговора о грађењу и уговора о делу се више своди на квантитативни терен, те послови грађевинског
знанства могу бити само изузетно предмет овог уговора, кад имају изражен грађевински карактер
-разграничење од уговора о продаји-
-значајно из три разлога: пренос ризика код овог уговора везује се за пренос грађевине, различита је одговорност за
скривене мане и различити су рокови застарелости
1. ако уговорне стране имају нарочито у виду рад извођача, ради се о овом уговору
2. ако материјал за изградњу обезбеђује наручилац, ради се о овом уговору
3. ако земљиште обезбеђује наручилац, ради се о овом уговору без обзира на то ко обезбеђује материјал
4. ако се наруџбина наручиоца односи на индивидуално одређену ствар, без обзира на то ко обезбеђује материјал и
земљиште, ради се о овом уговору
-специфичности закључења уговора о грађењу-
-институт админстративноправног утицаја на закључење овог уговора, који има два домена примене: домен
административноправних обавеза наручиоца (као услова за закључење) и домен поступка и начина закључења уг.
-обавезе наручиоца радова: доношење одлуке о изградњи објекта (на начин предвиђен својим статутом), обезбеђење
финансијских средстава и прибављање одобрења за изградњу (од управе) и доказ о поседовању земљишта
-уступање изградње грађевинских радова врши се: јавним надметањем, прикупљањем понуда или непосредном
погодбом (ово је обавезан начин када се ради о јавним привредним субјектима)

41. Обавезе извођача радова и наручиоца радова код уговора о грађењу

-административне обавезе-
1. пријава почетка радова
2. именовање руководиоца градилишта
3. вођење грађевинских књига
4. обезбеђење градилишта
-уговорне обавезе-
1. проучавање техничке документације
-извођач ако не обебеђује пројектно-техничку документацију, мора је детаљно проучити и од наручиоца тражити
објашњења о нејасним детаљима (а наручилац му у примереном року мора пружити објашњења, писмено)
2. извођење уговорених грађевинских радова
-припремне, главне и завршне, према пројектној документацији
-дужан је да изведе и вишкове радова (количине радова које прелазе уговорене количине), који се такође сматрају
уговореним уговорним радовима
-за свако одступање од пројекта грађења мора имати писмену сагласност наручиоца (изузетак код непредвиђених
радова који су нужни)
-дужан је да изведе радове према правилима грађевинске струке – пажња доброг стручњака
-једино није дужан да изведе тзв накнадне радове (нису уговорени и нису нужни)
3. придржавање уговорених рокова
-ако није другачије уговорено, рок тече од увођења извођача у посао
-ако не започне радове у року, ни у накнадном року, наручилац може раскинути уговор и тражити накнаду штете
-извођач може захтевати продужење рока ако: (1) наступе промењене околности, (2) због неиспуњења обавеза
наручиоца или (3) због одступања од предмета уговора
4. плаћање уговорне казне
-у случају доцње извођача са извршењем основне уговорне обавезе, редовно се уговара плаћање уговорне казне,
која може износити један промил од укупне уговорене цене радова за сваки дан закашњења, с тим што не може
прећи 5% од укупне цене радова
-обрачунава се до примопредаје објекта
-захтев за плаћање уговорне казне наручилац може истаћи и после примопредаје објекта, а најкасније до коначног
обрачуна (може је захтевати и када није претрпео никакву штету)
5. омогућавање наручиоцу да врши надзор
6. осигурање радова
-обавеза осигурања радова, материјала и опреме за уграђивање, од уобичајених ризика до њихове пуне
вредности, а ако пропусти, наручилац може то урадити на његов рачун
7. заштита обустављених радова
-извођач има право да привремено обустави радове ако је због поступака наручиоца спречен да их изводи
-дужан је да настави са извођењем радова чим се отклоне сметње
-дужан је да заштити већ изведене радове од пропадања, предузимањем само нужних мера заштите и има право
да тражи накнаду оправданих трошкова
8. обавештавање наручиоца о важнијим околностима
-нарочито о околностима које онемогућавају/отежавају извођење радова, о обустављању радова и сл

Обавезе наручиоца радова

1. обезбеђење пројектно-техничке документације
-благовремено да преда документацију са свим графичким, рачунским и описним прилозима
-ако мења ову документацију, дужан је да преда цртеже и прорачуне измена
2. увођење извођача у посао
-омогућује фактичко извршење радова, и правно се овлашћује за извршење обавеза
-обухвата нарочито предају градилишта, техничке документације, одобрења за изградњу и сл.

3. стручни надзор
-ово је право, а не обавеза наручиоца, али изузетно може бити и обавеза
4. плаћање уговорене грађевинске цене
-основна обавеза наручиоца
 -цена се одређује на начин утврђен условима наручиоца за подношење понуда, а може бити јединична цена (за
јединицу мере радова), цена за цео објекат или део објекта (укупна или паушална цена) или по методу cost plus %
(трошкови грађења плус проценат зараде)
-измена цене не зависи од модалитета уговорене цене, већ да ли је уговорена цена као фиксна или променљива
(увек се претпоставља променљива)
-режим промене цене зависи од тога да ли се примењује ЗОО или Посебне узансе о грађењу
-време и начин плаћања цене регулише се уговором: од једном или у ратама, пре,током или након грађења и сл.
-наручилац радова има право да задржи један део цене за отклањање недостатака утврђених приликом
примопредаје радова
5. плаћање аванса
-може се предвидети уговором о грађењу
-ако није уговорен рок плаћања, плаћа се пре почетка извођења радова

42. Примопредаја грађевине и радова

-технички преглед и одобрење за употребу-
-по завршетку радова, а пре примопредаје, врши се технички преглед од стране органа управе
-овим прегледом се утврђује подобност објекта за употребу према предвиђеној намени
-у случају констатовања мањих недостатака, може бити наложено извођачу да их отклони, а у случају већих може бити
наложено и рушење објекта
-примопредаја-
-одвија се између уговорних страна, састављањем записника о примопредаји, који обе стране потписују
-ако једна страна неоправдано одбије да учествује у овом поступку, записник може саставити и само једна уговорна
страна
-осим записничког пријема, Посебне узансе о грађењу познају и прећутни пријем, на бази коришћења објекта пре
примопредаје
-коначни обрачун-
-после извршене примопредаје, спроводи се коначни обрачун цене радова, који мора бити готов у року од 60 дана од
примопредаје
-коначни обрачун врши се записнички од обеју страна, али у случају неоправданог одбијања једне стране, може га
саставити само једна уговорна страна
-обухвата све радове извршене на основу уговора, укључујући и непредвиђене и накнадне радове, које је извођач био
дужан или овлашћен да изведе
-рокови застарелости крећу да теку од записника о примопредаји (или од тренутка уласка у посед)

43. Одговорност код уговора о грађењу

-одговорност извођача за недостатке грађевине и радова-
1) у току извођења радова
1. у погледу начина извођења радова (мора према правилима своје струке, поштујући уговор и пројекат)
2. у погледу поштовања рокова
3. у погледу материјала и опреме (дужан испитати материјал)
4. за грешке у пројекту
5. за мане земљишта
2) после примопредаје за квалитет извршених радова
-према Посебним узансама о грађењу, извођач гарантује да су изведени радови у време примопредаје у складу са
уговором, прописима и правилима струке
-да би одговарао, потребно је да: се ради о скривеним манама, да наручилац обавести извођача о недостацима
што пре, најкасније у року од месец дана од откривања, да се недостатак појави најкасније у року од две године од
примопредаје и ако наручилац остварује право, потребно је да поднесе тужбу најкасније годину дана од учињеног
обавештења

3) после примопредаје за солидност грађевине

-ако се недостаци појаве у року од десет година од примопредаје
-реч је о претпостављеној одговорности
 -недостаци се тичу стабилности и сигурности грађевине, чак и ако је узрокована манама земљишта или грешком у
пројекту који је обезбедио наручилац
-одговорност пројектанта за недостатке грађевине-
1) за грешке у пројекту
-дужан је да га прави по правилима струке, па одговара за своје грешкекоје су резултат непоштовања тих правила
2) за вршење надзора
-пројектант који је и надзорни орган наручиоца одговара за властите грешке и за мане земљишта које утичу на
солидност грађевине, као и ако су грешке резултат пропуста у надзору
3) солидарна одговорност извођача и пројектанта
-кад су одговорни и изв. и пројектант, одговорност се одређује по количини кривице, а ко платицео износ има
право на регрес према другом за половину
-остала правила о одговорности-
1) права наручиоца
1. да захтева отклањање мана у примереном року
2. да сам изврши отклањање недостатака, на рачун извођача, ако овај то сам не уради у року
3. да захтева снижење цене
4. да раскине уговор
-мора свакако дати рок за отклањање недостатака прво, пре него што нпр. сам снизи цену
2) лица према којима извођач одговара
-за недостатке и солидност грађевине, у првом реду одговара наручиоцу, чија права прелазе на прибавиоца
грађевине или њеног дела; права доцнијег стицаоца су деривативна, па не теку нови рокови, већ се урачунава рок
претходника
3) императивност норми о одговорности извођача и пројектанта
-прописана одговорност је императивне природе, а императивност је у интересу наручиоца
-одговорност за штету трећим лицима-
-субјект одговорности – становишта теорије различита (од искључиве одговорности извођача, преко искључиве
одговорности наручиоца, до њихове солидарне одговорности); ЗОО предвиђа њихову солидарну одговорност, која је
установљена у корист трећег лица (вануговорна-деликтна одговорност)

44. Посебне врсте уговора о грађењу

-систем закључења одвојених уговора-
-код сложенијих и вреднијих грађевинских радова, наручилац може закључити одвојене уговоре са различитим
лицима, у циљу реализације донете инвестиционе одлуке
-може закључити прво (1) уговор о пројектовању, па (2) уговор о грађењу, па (3) уговор о испоруци опреме, даље
(4) уговор о монтажи и демонтажи , те (5) уговор о надзору итд.
-систем закључења скупног уговора – уговор ''кључ у руке''-
-закључење одвојених уговора носи одређђене тешкоће и ризике, посебно због координације учесника, наручилац по
правилу закључује један скупни уговор са једним извођачем
-зависно од обима обавеза, овај уговор може имати различите модалитете, али је основна одлика овог уговора
преузимање од једног извођача обавезе да изврши све радове неопходне за изградњу објекта
-може бити ''производ у руке''(обавеза надзора над изграђеним објектом), ''уговори са гарантованим тржиштем''
(откуп производа изграђеног објекта, или обавеза обезбеђења његове продаје), а може бити и ''полукључ у руке''
(наручилац обезбеђује радну снагу за монтирање опреме, за стављање објекта у пробни погон и сл)
-уговор о консалтинг инжињерингу (''чисти инжињеринг'')-
-није регулисан ЗОО-ом, предмет уговора су услуге интелектуалног карактера, као што су давање идеја, израда
студија, пружања савета и стручне помоћи и сл.
-овај уговор у основи има уговор о делу, а може се уговорити и као споредна обавеза у неком другом уговору
-основна права консалтинг организације су добијање података, ангажовање других стручњала, оумена пројекта
-основне обавезе конс. организације су поступање по правилима струке, стална сарадња са наручиоцем и чување
података
 ДРУГО ПИТАЊЕ

1. Опште карактеристике и врсте уговора о превозу робе морем

-уговор о превозу робе морем јесте такав правни посао у коме се једна уговорна страна – бродар обавезује да изврши
превоз одређене робе или превоз одређеним бродоом на одређеној превозној релацији, а друга уговорна страна –
наручилац превоза да за то плати одређену возарину
-битни елементи: одређење предмета превоза или брода којим ће се вршити превоз, превозне релације и возарине
(возарина може бити одредива)
-закључење уговора-
-закључен је кад су се уговоре стране споразумеле о његовим битним елементима
-ово је неформалан уговор, који се потврђује издавањем консомана (или друге превозне исправе) – неиздавање ове
испрараве или њена неисправност утиче на постојање и ваљаност уговора (неки се по закону закључују у писменој
форми)
-уговорне стране и друга лица-
-уговор закљуују бродар и наручилац превоза
-друга лица су: крцатељ, лучки слагач, поморски агент, прималац робе (овлашћено лице)
-врсте уговора-
1) возарски уговор (уговори о превозу)
-уг. о превозу робе поморским бродом, којим се бродар обавезује да ће извршити превоз појединих ствари –
превоз индивидуалних пошиљки
-по правилу врше бродови линијске пловидбе према утврђеном реду пловидбе
-битан елемент: одређење робе, а не брода
2) бродарски уговор (уговори о употреби брода)
-бродар ставља наручиоцу на располагање одређени брод или сразмерни део одређеног брода на одр. време
-битни елемент је одређење брода којим ће се вршити превиз
-реч је о превозу масовног терета и то бродовима слободне пловидбе
1. бродарски чартер уговор (приближава се уговору о закупу брода)
2. бродарски уговор на време (брод се ставља на располагње на одређено време)
3. бродарски уговор на путовање
4. подбродарски уговор (кад наручилац не може да искористи цео простор/брод, закључује овоса трећим лицем)

2. Права и обавезе код уговора о превозу робе морем

-обавезе бродара-
1. постављање оспособљеног брода
-бродар је дужан да у уговорено време у уговореној луци постави уговорени брод оспособљен за пријем
уговорене робе ради п,ревоза; ово све ради са пажњом доброг стручњака
-брод треба имати општу способност, ако специјална није уговорена
2. укрцај робе
-правило је да крцатељ допрема терет уз бок брода, на дохват копнене или бродске дизалице
-постоји неколико клаузула везаних за ово: FIO (Free In and Out – слободно у брод и са брода; дужност укрцаја
прелази са бродара на крцара), FIOS (Free In and Out Stowed; сложено), FIOT (Free In and Out Trimmed; поравнато),
FAS (Free Alongside Ship; обавеза укрцаја на бродару)
-редовно време које крцатељ има на располагању да изврши укрцај зове се стојнице, за које се не плаћа накнада
(укључено у возарину), а ванредно време се зове прекостојнице, и за њих се плаћа накнада
3. издавање превозне исправе
-на захтев крцатеља, бродар је дужан да изда теретницу (коносман) за укрцани терет, који има природу ХоВ
4. превоз робе
-дужан је да је превезе уговореним путем, а ако он није уговорен или одредив на осн уговора, врши превоз
уобичајеним путем; скертање са пута олерише се у одређеним приликама које су предвиђене уговором, обичајем
или законом (назива се девијација и ради се о скретању у већем обиму)
5. чување робе
-дужан је да контролише стање робе и по потреби предузима одређене мере ради отклањања опасности
6. поступање по налозима наручиоца
 -нарочито изражена код модалитета бродарског уговора на време

7. искрцавање и предаја терета примаоцу

-бродар је по правилу дужан да на свој трошак и ризик искрца превезену робу, сем ако није уговорено другачије
-при примопредаји прималац плаћа возарину и друга потраживања, а бродар издаје исправу под називом ''без
сметње''
-права бродара-
1. возарина
-основно право бродара јесте право на возарину, која се одређује уговором, а уколико то није случај, примењује се
просечна возарина у време укрцаја робе
-уговорена возарина може се модификовати ако наступе промењене околности:
-повећава се ако се укрца други терет уместо уговореног за који је воарина већа, ако се укрца терет без
пристанка бродара, ако се прекорачи уговорено време извршења уговора кривицом наручиоца или се
путовање продужи због наручиоца
-смањује се ако је превоз извршен само делом пута због узрока за који није одговоран бродар
2. остала права
-поморски бродар има право на накнаду одређених трошкова, накнаду за споредне услуге, накнаду штете и
законску залогу и право придржаја робе

3. Одговорност и ослобођење бродара од одговорности код превоза робе морем

-основ одговорности: субјективна уговорна одговорност са претпостављеном кривицом на страни бродара
-бродар мора чувати робу са дужном пажњом, а ослобађа се одговорности ако докажеда је уложио дужну пажњу
-време трајања одговорности: од укрцавања робе на брод до њеног искрцавања; мора доказати да је штета настала
пре укрцавања односно након искрцавања
-постоји три система лимитиране одговорности:
1. ограничење по јединици терета (јединица терета је комад, проблем је актуелизован контејнеризацијом
транспорта, решено тако што је јединица терета контејнер или палета),
2. по килограму бруто тежине (бродар одговара до износа доказане штете, највише 10.000 франака по јединици
терета или 30 франака по килогранму бруто тежине)
3. по величини брода (прописана минимална тонажа бродова који могу користити ово; бродар оснива фонд чија
висина зависи од тонаже брода; фонд за матеројалне штете, телесне штете и за оба)
-одговорност за закашњење (доцња)-
-Хашко-визбијска правила говоре о овоме – није одговоран за скретање ради спасавања или покушаја спасавања
живота или добара на мору, ни за друго разумно скретање (у другим случајевима јесте)
-Хамбуршка правила нормирају изричито одговорност бродара за закашњење
-наш закон прописује лимит накнаде за закашњење – вредност једне возарине, а Хамбуршка правила 2.5 возарине
-нелимитирана одговорност-
-не може се позивати на правила о лимитираној одговорности у два случаја:
1) у случају личне квалификоване кривице (намера или груба непажња)
2) у сучају декларације вредности пошиљке (
-одговорност у специјалним случајевима-
1) превоз робе кад није издата теретница
2) превоз пре укрваја на брод и после искрцаја са брода
3) превоз на палуби уз сагласност крцатеља
4) превоз дивљих животиња
-претпоставка губитка робе-
-ако роба није предата по истеку од 60 дана од дана када је требало да буде предата, сматра се да је изгубљена
-ослобођење бродара од одговорности-
-ослобађа се одговорности доказом да су настали из узрока који нису могли да се спрече или уклоне паћњом уредног
бродара (примењује се само на оспособљеност брода за пловидбу)
-постоји и листа од 16 изузетних случајева по основу којих се бродар ослобађа одговорности:
1. виша сила 5. дела или пропусти крцатеља 9.оштећење услед скривене мане или умањење тежине
2.скривене мане брода 6. недовољно паковање 10. пожар (ако није крив бродар)
3. опасности мора 7. мањкавост ознака 11. дело, непажња или пропуст заповедника или морнара
4. ратни догађаји 8. спасавање живота или добара 12. сваки други узрок који не произилази из дела бродара
-Хамбуршка правила: пожар (одговара само ако се докаже да је штета настала због његове кривице или некога ко
служи њему у извршењу уговора), превоз живих животиња (бродар не одговара за штете које су резултат посебних
ризика) и спасавање

4. Заједничка хаварија
-за време поморског превоза робе могу под посебним околностима наступити одређене штете које се надокнађују по
посебним правилима из установе заједничке хаварије
-под заједничком хаваријом подразумевају се штете на броду и терету и трошкови у вези са бродом и теретом,
које не сноси само лице које их је проузроковало или само оно лице које је њима погођено, већ их заједнички сносе
сви учесници пловидбеног подухвата
-све остале штете (хаварија брода, терета или и брода и терета) спадају у посебну (партикуларну) хаварију и ту штету
сноси лице које ју је проузроковало или које је та штета погодила
-ова установа је у функцији посебниихризика поморског превоза; сви учесници унапред прихватају спремност на
жртве и трошкове, сносе их сви учесници који имају користи од подухвата
-услови за постојање зај. хаварије-
1) штета мора бити узрокована радњом човека
2) само оне штете које су проузроковане намерно и разумно (а не случајно или непажњом)
3) само када је ангажовано више инттереса (односно лица, на која ће се штета расподелити)
4) кад је у тренутку узроковања штете постојала заједничка опасност за све (озбиљна, непосредна, стварна)
-ирелевантно је због чега се десило (виша сила, случај, кривица)
-случајеви заједничке хаварије-
-дели се на хаварије штете (бацање терета у море, штета на броду или терету продором воде у брод, бродске
ствари и залихе употребљене као гориво и сл) и хаварије трошкова (награде за спасавање, трошкови олакшања
насуканог брода, трошкови привремених поправки, камате)
-у зај. хаварију не спадају: штете на броду/терету које су у часу жртвовања већ били оштећени, посредне штете, штете
преоптерећења једра јарбола дизалица стројева ради спречавања насукавања...
-ликвидација заједничке хаварије-
-штете и трошкове сносе сви учесници пловидбеног подухвата сразмерно вредности имовине са којом су учествовали
у извршењу подухвата
-образују се две масе: дужничка (за намирење штета и трошкова) и поверилачка (чине је штете и трошкови)
-дужничка маса је целокупна имовина у поморском подухвату, умањена за износ утврђених зај. штета
-основно правило је да свако ко плаћа штету има такав положај да је ирелевантно чије је добро жртвовано
-ликвидатор саставља нацтт деобе
-бродар има право да задржи терет који улази у дужничку масу ради обезбеђења

5. Уговор о превозу робе у унутрашњој пловидби

-појмовно се одређује на исти начин као и уговор о поморском превозу, сем што се врши од једног до другог
пристаништа
-извори: Зак о поморској и унутрашњој пловидби, Зак о трговачком бродарсту, за Дунав: Братиславкси споразум
-разграничење од поморског превоза: регулисано је у основи на исти начин као поморски превоз; ризици су далеко
мањи, па постоји колебање око лиимтиране одговорности, те законодавац у тим сегментима приближава
одговорност железничком и друмском саобраћају
-права и обавезе-
-важе правила из поморске пловидбе, уз неке специфичности
-овде је бродар дужан да има пажњу уредног бродара кад је у питању оспособљавање брода за пловидбу не само на
почетку, већ током целог путовања
-укрцај робе редовно врши крцатељ, сем код бродова линијске пловидбе
-правила о заједничкој хаварији се примењују само ако је изричито уговорено
-закључење подбродарског уговора могуће је само ако је изричито предвиђено уговором
-ако крцатељ није захтевао издавање теретнице, издаје се товарни лист
-одговорност-
-општа начела о одг поморског бродара примењују се и на бродара унутрашње пловидбе, уз специфичности:
-бродар овде одговара за стање брода током читавог превоза
-одговара и за наутичку делатност заповедника брода и чланова посаде
-одговара за штете на терету узроковане пожаром, без изузетка
-може се ослободити одговорности не само доказом да су губитак/оштећење/закађњење проистекли из узрока који
није могао да се спречи пажњом уредног бродара, већ може и по посебном правном режиму изузетних случајева и по
посебном режиму случајева посебних опасности (превоз терета на палуби, неодговарајућа амбалажа, својсвта робе..)
-одговара за штету насталу закашњењем до виссине возарине
-одговара неограничено и за квалификовану кривицу лица којим се служи у пословању

6. Уговор о тегљењу
-такав правни посао у коме се бродар тегљача (унутрашње воде и поморски превоз), односно потискивача
(унутрашње воде) обавезује да својим бродом тегли или потискује други брод или објекат (1) до одређеног
места, или (2) за одређено време или (3) за извођење одређеног задатка, а друга уговорна страна – бродар
тегљеног/потискиваног брода да плати тегљарину
-не обухвата превоз брода на копну (нпр. вуча локомотивом)
-врсте тегљења: у лукама/на мору/у унутрашњим водама; ради одређеног маневра/ради превоза; редовно/ради
спасавања; уговорно/вануговорно
-почетак и завршетак: припремне радње су укључене у појам тегљења (битно јер се највећи број штета дешава у тој
фази)
-управљање тегљењем: тегљењем управља једно лице; претпоставља се да управља заповедник тегљеног брода у
поморској пловидби, а у унутрашњој заповедник тегљача
-обавезе уговорних страна-
1) обавезе тегљача
-стављање на располагање у одр. времену и месту адекватног тегљача који је одговарајуће опремљен
-испуњење уговорне обавезе са пажњом доброг стручњака
2) обавезе бродара тегљеног брода
-предаја тегљеног објекта у стању способном за тегљење
-плаћање тегљарине
-одговорност и правна природа-
-тегљењем могу да настану штете бродовима, теретима на њима или трећим лицима
-најчешћи случај јесте судар бродова, где се примењује принцип доказне кривице
-ако је реч о тегљеном броду без посаде, претпоставља се кривица код уговорних штета, а ако има посаду, примењују
се правила о доказаној кривици
-висина одговорности бродара није изричито прописана

7. Уговор о превозу робе ваздушним путем (основне особине, права и обавезе ваздушног превозиоца)
-је такав правни посао у коме се једна уговорна страна – уговорни превозилац обавезује да изврши лично или уз
помоћ стварног превозиоца превоз одређене робе на одређеној превозној релацији, за одређено време и у
неоштећеном стању је преда овлашћеном примаоцу, а друга уговорна страна – наручилац превоза се обавезује да
за то плати превознину
-битни елементи: одређење предмета превоза (врста и количина робе), превозне релације и превознине (којај
може бити и одредива)
-закључење уговора – закључен је кад се уг. стране споразумеју о битним елементима; неформалан је; товарни лист
-обавезе ваздушног превозиоца-
1) извршење превоза
-превоз врши према уговору; дозвољена је и замена превозиоца, превоз може вршити и стварни превозилац ако
обезбеди исте или сличне услове
-дужан је да превоз изврши уговореним ваушним путем, у уговореном року (који тече од пријема ствари)
2) издавање товарног листа
-као доказ о закљченом уговору о превозу
3) поступање по накнадним налозима
-овај уговор има елементе угоора о мандату, па је зато превозилац дужан да извршава накнадне налоге
пошаљиоца, примаоца или имаца товарноглиста
-пошаљилац може дати следеће налоге: да повуче робу, задржи робу, да захтева издавање робе другом лицу
 -прималац; стиче право да располаже робом кад она стигне у место опредељења; ако одбије преузимање робе,
пошаљилац поново може да располаже робом
-ималац товарног листа може располагати робом и давати налоге: повлачење са аеродрома, предаја робе,
враћање робе
4) предаја робе
-дужан је и да обавести примаоца о приспећу робе
-ако наступе сметње у предаји робе, дужан је да затражи упутство од пошиљаовца
-права ваздушног превозиоца-
1) превознина
-може доћи до њене модификације изузетно: продужење превоза, превоз друге ствари уместо уговорене, утовар
мање количине робе
-превознину плаћа пошиљалац или прималац, зависно од уговора или теретног листа (ако није наведено, плаћа је
прималац)
2) законска залога и придржај
-као и сви други превозиоци, има законско право залоге и придржаја робе
-може прибећи и продаји робе (по истеку од 30 дана)
3) остала права
-накнада трошкова превоза који нису обухваћени превознином, накнада за споредне услуге и право на накнаду
штете коју је лично претрпео

8. Опште карактеристике и врсте уговора о превозу робе железницом

-је такав правни посао у коме се једна уговорна страна – железница обавезује да изврши превоз робе од отправне
до упутне станице за одређено време у неоштећеном стању, а друга уг страна – пошаљилац се обавезује да за
то плати одређену превознину
-битни елементи: одређење предмета превоза (роба), превозне дистанце и превознине
-уг је закључен чим отправна станица примина превоз ствари са товарним листом (реални уговор)
-закључује се прихватањем општих услова преовза (тарифа) – адхезиони уговор
-врсте-
1) домаћи / међународни превоз
2) денчани (командни) / вагонски превоз (денчанска – испод 5т; вагонска – преко 5т, по једном товарном листу)
3) споровозни / брзовозни / експресни
4) редовни / гарантовани рокови превоза

9. Права и обавезе железнице код уговора о превозу робе

-обавезе железнице до отпочињања превоза-
1) достава кола ради утовара
2) закључење уговора о превозу
-мора са сваким закључити уговор јер има монопол
3) пријем робе
-обухвата скуп правних радњи којима железница стиче државину над робом
4) пријем транспортних исправа
-као корелат обавезе пошиљаоца да преда те путне исправе
5) утврђивање тежине и броја комада
-има правни значај само за одговорност из уговора о превозу и нема дејство ван тог уговора
-обавезе железнице и пошиљаоца до отпочињања превоза-
1) довоз робе
-довоз до отправне станице; регулише се железничким тарифама; не мора ако није изричито уговорено
2) утовар
-по правилу денчане (испод 5т) пошиљке утоварује железница, а колске пошаљилац
-обавезе железнице у фази превоза робе-
1) превоз одређеним путем
2) превоз у одређеном року
3) административне формалности
4) извршење налога у току превоза
-пошаљилац, прималац и ималац товарног листа има право једностране модификације уговора, давањем
накнадних налога; не ради се о новацији уговора
-може одбити ако ће изазвати поремећаје у железничкомс саобр, вредност ствари не покрива трошкове
модификације или ако није практично могуће
5) чување робе
-овај уг има елементе уговора о остави; чува робу са пажњом доброг приврендика
-обавезе железнице у фази издавања робе-
1) извештавање примаоца о приспећу пошиљке
2) издавање робе
-двострани правни акт; железница предаје робу примаоцу, који је прихвата
-прво прималац плаћа обавезе са теретног листа
3) одвоз робе
-само ако је уговорено или ако је тако по тарифи
4) истовар и доношење робе
-материјални акт; може бити и на страну железнице (ако је уговорено) и на страни примаоца
5) утврђивање стања пошиљке
-железница мора одмах направити записник о извиђају и утврђивању стња робе и њене тежине
6) обавезе код сметњи при издавању
-враћање робе пошаљиоцу уз његов пристанак, смештај робе на чување, на трошак и ризик корисника превоза,
предаја робе другом превозиоцу
7) остваривање поузећа
-дужна је да оствари наплату поузећа ако је пошаљилац робу оптеретио поузећем
-права железнице-
1) превознина
-зависи од врсте пошиљке, коилчине, дужине пута, режима превоза
-обрачунава се према императивним тарифама
-модификације ако је пошиљка изгубљена/оштечена због више силе (губи целу или део превознине), ако је
пошиљка пропала у току пута услед сопствених мана (ризик сноси корисник превоза), прекид превоза (превознина
за део пута који је пређен)
-начин плаћања унапред или по извршењу превоза
2) додаци на превознину
-ако је сауговарач повредио неке своје обавезе
3) накнада трошкова
-нпр. за додано паковање, препакивање, претовар
4) накнада за споредне услуге
-превознина покрива само превоз, а железница ради и друге ствари * препакује, задржава кола, вага ...
5) накнада штете
-ако корисник превоза својом кривицом узрокује штету железници
6) обезбеђење наплате потраживања
-кауција пошаљиоца
-право ретенције и залоге
-депоновање спорног износа потраживања код суда

10. Одговорност и ослобођење од одговорности железнице код уговора о превозу робе

-железница одговара за интегритет пошиљке (губитак и оштећење) по праивлима строге уговорне одговорности
-ради се о субјективној одговорности железнице са претпостављеном кривицом
-постоје посебни (привилеговани) разлози ослобођења железнице од одговорности
-такође је лимитирана одговорност правило а нелимитирана изузетак
-за губитак/оштећење робе железница одговара лимитирано, до износа доказане штете, а највише до 17
специјалних права ММФ-а по килограму бруто тежине робе (која је оштећена/изгубљена); други елемент накнаде је
враћане превознине (тј све издатке везане за превоз)
-за закашњење – одговара за прекорачење рокова; али има право на продужење рокова ''ако није њена кривица''; по
правилу је лимитирана на одређени износ превознине (постоји паушални систем и систем доказане штете)
-одговорност изнад лимита – може се избећи лимитирана одговорност клаузулом обезбеђења уредне испоруке
(кад је у товарном листу назначено ово, железница одговара за сву доказану штету, до назначеног горњег лимита)
-ако је штета узрокована намером или грубом непажњом, инда железница одговара за сву доказану штету
-повреда других уговорних обавеза – за последице губитка транспортних исправа, неизвршење накнадних упутстава
и сл., али овде одговара у случају своје кривице (за све степене исте)
-одговорност за службенике – железница одговара за лица која користи при вршењу превоза
-претпоставка губитка робе – ако не изда у року од 30 дана; плаћа одштету; ако се пошиљка нађе у року од годину
дана, нуди лицу да му да пошиљку а овај да врати одштету, ако одбије то припада железници
-заједничка одговорност железница-
-када у извршењу истог уговора учествује више железница, између њих се ствара специфична правна заједница
-могу се разликовати три категорије железница: отправна жел., међужелезница и упутна железница
-у домаћем превозу постоји солидарна одговорност свих железница; у међународном превозу постоји само
одговорност отправне железнице пошаљиоцу и упутне железнице примаоцу (међужелезнице само ако се у току
њиховог превоза десио случај који даје основ за тужбу)
-рекламација и тужбе-
-прописан је обавезни претходни поступак остваривања накнаде штете захтевом упућеним железници (поступак
рекламације), па тек ако се заврши безуспешно, у одређеном року се може поднети тужба
-преклузија (гашење права на тужбу) наступа ако је пошиљка примљена, сем ако је губитак утврђен пре пријема
пошиљке или је за неутврђивање крива железница, као ни код невидљивих мана
-потраживања застаревају за годину дана
-ослобођење железнице од одговорности-
1) ако докаже да је до штете дошло због кривице имаоца права, или околности које железница није могла избећи
-железница је дужна ове разлоге и доказати, као и директну узрочну везу између штете и ових разлога
-не може се ослободити одговорности доказом непостојања властите кривице
2) посебни / повлашћени разлози
-због строгих правила о одговорности, уведени су најчешћи типични узроци штета које добијају специјали
процесноправни статус
-од железнице се овде тражи само да учини вероватним постојање узрочне везе између штете и неког случаја
нарочите опасности
-посебни разлози су: превоз у отвореним колима, без одговарајуће амбалаже, утовар/истовар од стране
корисника, превоз без обавезне пратње и сл....
3) специјални основи ослобођења
-ако је дошло до ванредно великог мањка или губитка целих комада код превоза у отвореним колима, не
примењује се претпоставка да је штета настала услед посебних опасности
-транспортни кало – неке ствари редовно губе на тежини и поред нормалног превоза; висина губитка се не
утврђује у сваком конкретном случају, већ се формира одређена толерантна висина (редовни губитак настаје
најчешће због испаравања, сушења и цурења и зове се транспортни кало); овде важи претпоставка
неодговорности за толерантни губитак (одговара само за оно што пређе тај губитак)
-претпоставка неодговорности железнице је оборива

11. Уговор о превозу робе друмом – основне особине, права и обавезе друмског превозиоца
-правни посао у коме се једна уговорна страна – друмски превозилац обавезује да изврши превоз одређене робе
друмским превозним средсвом на одређеној релацији за одређено време и у неоштећеном стању, и да је после
превоза преда овлашћеном лицу, а друга уговорна страна – пошаљилац да плати превознину
-битни елементи: одређење предмета превоза, превозне релације и превознине (може и одредива)
-закључење уговора: кад се уг. стране споразумеју о битним елементима; неформалан, потврђује се товарним листом
-врсте: међународни/домаћи; јавни/за сопствене потребе; линијски/слободни
-обавезе друмског превозиоца-
1) постављање возила за утовар
-да постави возило које има уговорена својства на уговореном месту у уговорено време, ради утовара
2) преузимање робе ради превоза
-уговорна, не законска обавеза; преузима је након утовара који врши пошаљилац
3) издавање товарног листа
4) контрола тачности навода у товарном листу и сл.
5) извршење превоза
-уговореним путем у уговореном року (који почиње да тече након утовара)
6) чување робе
-да предузме све потребне мере за очување робе, и тражи упутства ако су потребна
7) поступање по захтевима за измену уговора
-да поступа по накнадним захтевима носиоца права располагања робом
8) предаја робе
-права друмског превозиоца-
1) превознина
-уговорно или тарифно прописана, након уредно извршеног уговора о превозу
-плаћа се само за робу која је превезена и у месту опредељења стављена на располагање овл.лицу
-ако је превезена само једним делом пута, овај има право на сразмерну превознину
-ако не плате, превозилац не мора да преда робу, може је предати на чување јавном складишту, о чему
обавештава примаоца, а по истеку 15 дана од тога можепродати робу и наплатити превознину
2) остала права
-накнада трошкова у вези са превозом, који нису укључени у превознину – споредне услуге, накнада штете
узроковане лицима возилима и другим стварима дејством робе и сл.
3) право залоге и придржаја
-законско право залоге и право придржаја

12. Уговор о комбинованом превозу робе

-правни посао у коме се организатпр (предузетник, оператер) овог превоза обавезује да организује превоз до
места опредељења, помоћу превозилаца из најмање две гране превоза, са јединственом исправом и
јединственом одговорношћу, а наручилац превоза се обавезује да плати превознину
-разграничење од шпедитера: као организатор превоза се најчешће и појављује шперитер, али има разлика:
организатор (1) обухвата и радње превозника и шпедитера; (2) организатор одговара за губитак, оштећење и
закашњење без обзира на то да ли је он вршио преоз или не
-одговорност организатора комбинованог превоза-
1) јединствена одговорност
-почива на претпоставци да је реч о самосталном уговору који се не може делити на сефменте
-у највећем броју случајева не може се утврдити где је настала штета, предузетник одговара према аутономним
правилима, независним од правила одговорности прописаних за појединачне превозиоце
-главни недостатак: организатор није у стању да у интерном односу наплати целу суму коју је платио наручиоцу
2) мрежаста одговорност
-организатор одговара према прописима превозиоца оног превозног средства где је штета нстала
-предност је што организатор наручиоцу надокнађује штету у тачно оном обиму у коме се може регресирати од
превозиоца
3) мешовита одговорност
-недостаци јединствене и мрежасте одговорности отклањају се комбиновањем та два система
-по овом систему, ако може да се установи на ком делу пута је настала штета, примењује се мрежаста одг, а ако не
може, примењује се јединствена одговорност
-одговорност организатора у домаћем превозу-
-наше право нема прописе о овоме, али се прописима из појединих грана саобраћаја регулише вишегрански превоз
-примењен је систем мрежасте одговорнсти коригован системом јединствене одг. (дакле, мешовити систем) за
друмски, железнички и ваздушни превоз
-у поморском превозу прихваћен је систем мрежасте одговорности
-претпоставка губитка-
-рок испоруке је 90 дана од дана кад је требало да буде испоручена роба; нема норми о накнадно пронађеним
пошиљкама
 13. Уговор о франшизингу
-ово је правни посао којим једно лице (давалац франшизинга) уступа другом лицу (примаоцу франшизинга)
лиценцу да употребљава фирму, услужни знак или друго обележје, и у оквиру којег постоји заједнички интерес у
пласирању робе/услуга на велико, мало, у закуп или на други начин
-овде се даје лиценца за искоришћавање know-how, жига, ауторксих права, некада модела и узорака (јако ретко и
патента)
-ово је трајни уговорни однос, где се давалац обавезује да уз накнаду преноси другој уговорној страни право на
производњу/дистрибуцију његове робе/услуга на одређеној територији, преноси му део клијентеле, уступа марку,
know-how и врши надзор над пословањем примаоца, чиме се постиже идентитет примаоца и даваоца према
трећим лицима, уз самостално иступање примаоца франшизинга, у своје име и за свој рачун
-дакле овим уговором прималац франшизинга почиње да иступа као да је део даваоца (трећа лица не виде разлику),
иако задржава своју самосталност, и за то плаћа накнаду
-врсте-
1. робни франшизинг (франшизинг производа)
-произвођач (давалац ф.) уступа изабраном трговцу право да продаје одређени производ на одређеној територији
ради продаје крајњем кориснику
-дакле продаја крајњем кориснику остварује се путем два купопродајна уговора (први између примаоца и даваоца
ф. а други између примаоца ф. и крајњег корисника)
-прималац франшизинга је самостални трговац и према трећим лицима наступа под својим сопственим именом, у
своје име и за свој рачун
2. прометни франшизинг (франшизинг услуга)
-овде давалац фр. пружа примаоцу један пакет услуга (који обухвата право искоришћавања пословног и техничког
знања, давања тих услуга под трговачким именом, жигом и другим знаковима, уступа и know-how, тхничка
унапређења и слично)
-дакле овде је својеврсно лиценцирање различитих предмета лиценцних уговора (сви горе наведени) који када се
споје чине, специфична комбинација чини заправо ту услугу
-ово је најчешће у области хотелијерства (Хилтон нпр) и угоститељства (Мекдоналдс нпр.)
3. индустријски франшизинг (производни-технолошки фр.)
-овде предмет није само продаја већ и производња одређене робе, односно обављање неких фаза производње
-прималац обавља само део технолошког процеса, јер одређене састојке набавља од даваоца
-овај франшизинг ограничен је сада на безалкохолна пића (кокакола), пиво и пекарске производе

14. Особине и врсте банкарских послова

-банкарски послови за свој предмет имају новац или услуге у вези са новцем
-дакле предмет је промет новца и ХоВ и услуге које банка врши за своје клијенте у вези са платним прометом тог
новца и ХоВ
-карактеристике: по правилу су формални, адхезони (по приступу), лични и могу се доказивати свим доказним
средствима
-три основне врсте банкарских послова:
АКТИВНИ (кредитни) ПАСИВНИ (депозитни) НЕУТРАЛНИ (услужни)
Банка се појављује као поверилац Банка се појављује као дужник Банка није ни поверилац ни дужник
(овде се ради о разноврсним већ обавља одређене послове као
облицима кредита) заступник, комисионар или
посредник
1. уговор о кредиту 1. новчани депозит 1. акредитив
2. уговор о форфетирању 2. неновчани депозит 2. банкарска гаранција
3. ломбардни кредит 3. уговорна штедња 3. документарни инкасо
4. уговор о факторингу 4. банкарски текући рачун (спорно) 4. уговор о сефу
5. уговор о финансијском лизингу 5. банкарски жиро рачун (спорно) 5. платни промет
 15. Банкарска тајна и одговорност банке
-банка је обавезна да чува професионалну тајну – поверљиве информације које се тичу финансијске позиције
клијента; обавеза терети банку у односу са трећим лицима, али банке могу међусобно да размењују те информације
-одговорност: одговорности су различите у зависности од посла који обавља
-обавезе се могу поделити у три групе:
1) информисање клијента (пружање савета)
2) немешање у послове клијента
3) увиђање својеврсних заблуда клијента и упозорење клијента на то
-банка мора поступати са пажњом доброг стручњака
-одговорност банке према клијентима је подвргнута општим правилима, а према трећим лицима је деликтна

16. Посебна правила заштите корисника финансијских услуга

-финансијске услуге су банкарске услуге, услуге финансијског лизинга и финансијске погодбе
-основна начела заштите корисника: право на равноправни однос са даваоцем финансијске услуге, право на заштиту
од дискриминације, право на информисање, на одређеност уговорне обавезе и на заштиту својих права и интереса
-одустанак од уговора: корисник има право на одустанак уговора (о кредиту, дозвољеном прекорачењу, издавању и
коришћењу кредитне картице, лизингу и финансијске погодбе) у року од 14 дана од дана закључења, без навођења
разлога за одустанак; при одустанку је дужан да о својој намери обавести банку на сигуран начин
-Зак о заштити корисника финансијских услуга посебно утврђује обавезе даваоца банкарске услуге и финансијског
лизинга на информисање у предуговорној фази и у току трајања уговорног односа
-посебна права корисника финансијских услуга-
-право на раскид уговора о револвинг кредиту у сваком моменту и без накнаде
-право на примену истог тип курса
-право на исти метод обрачуна камате
-право превремене отплате кредита уз одбијање недоспеле камате и трошкова за преостали период
-право подизања средстава са рачуна без посебне накнаде (и то одмах оп евидентирању прилава)
-неправичне уговорне одредбе-
-на неправичне уговорне одредбе (ништавост) и непоштено пословање (забрањено, послови ништави) примењују се
одредбе закона о заштити потрошача

17. Уговор о кредиту

-уговор о кредиту је такав банкарски посао којим се банка обавезује да кориснику стави на располагање одређен
износ новчаних средстава (на одређено или неодређено време, за неку намену или без утврђене намене) а
корисник се обавезује да банци плаћа уговорену камату и добијени износ новца врати у време и начин како је
утврђено уговором
-замерке: прво, није само банкарски посао, више не постоје кредити без утврђене намене, не може бити кредит на
неодређено време
-битни елементи-
-према ЗОО су износ кредита и услови давања, коришћења и враћања кредита
-питање је да ли су сви ови битни елементи – одређивање предмета (износ кредита) јесте свакако битан, као и услови
враћања кредита; ипак, услови давања и коришћења можда јесу редовни али нису и обавезни елемент
-Зак, о заштити корисника финансијских услуга утврђује 17 елемената, који нису сви битни елементи (врста кредита,
период на који се одобрава, износ кредита, каматна стопа, план отплате, метод за обрачун камате...)
-особине уговора-
-формални, по приступу, двострано обавезни, теретни, лични (јер се између осталог заснива на поверењу да ће лице
вратити дуг)
-правна природа-
-има грађанскоправну основу у уговору о зајму, али се од њега разликује: појам зајмодавца је шири од појма
кредитора, уговор о кредиту је увек теретни посао а о зајму може бити и доброчин, предмет уг о кредиту је редонвно
новац а код зајма може бити и нека друга заменљива или потрошна ствар, власништво предмета уговора о зајму је
апсолутно, а власништво предмета уговора о кредиту није апсолутно (јер се најчешће дају наменски кредити)
 18. Специјални кредитни послови
Уговор о ломбарду
-ово је уговор о кредиту уз уговор о залози; специфичност је што је се обезбеђење уговора врши залагањем ХоВ или
другим драгоценостима
-ХоВ могу бити новчане (меница, чекови, акције, обвезнице, цертификати...) и робне (консоман, варант као део
складишнице и сл)
-кредитор стиче залогу ХоВ а право својине остаје код корисника (или трећег лица)
-обавезе кредитора: давање кредита и враћање заложених ХоВ по отплати кредита
-обавезе корисника: предаја ХоВ банци, плаћање камате и враћање кредитног износа
-ако наступи доспелост, кредитор може да се намири (1) продајом ХоВ или (2) коришћењем ХоВ
-уговор о реломбарду – кредитор не мора да чека рок доспелости већ и пре рока може да заложи код другог
кредитора и тако себи прибави потребна новчана средства

Уговор о есконту
-ситуација када ималац одређене ХоВ (најчешће менице) њу продаје пре рока доспелости банци кредитору
-банка за ту ХоВ плаћа номинални износ од којег одбије недоспеле камате, своје трошкове и своју провизију (дисконт)
-овај уговор укључује елементе куповине недоспелих ХоВ и елементе зајма (кредита)
-дакле ја имам меницу на 200е која доспева 2022, али ми сада требају паре, одем код банке, они одбију дисконт
(дакле камата, трошкове и провизију) од нпр 150е, и онда се наплате из менице за 5 година за 200е (исто би било да
сам ја сад узела кредит од 150е који ћу исплаћивати наредних пет година и на који би камата била на крају 50е –
односно камата, трошкови банке и провизија)
-пошто банка постаје власник ХоВ, она је даље може есконтовати – уговор о реесконту

19. Уговор о факторингу

-правни посао код којег фактор (једна уговорна страна) откупљује потраживање клијента уз дисконт, са
правом регреса гактора према продавцу потраживања или без њега (прави факторинг), односно правни посао
којим се уступилац потраживања обавезује да пренесе на фактора постојећа/будућа потраживања ради
наплате, а фактор се обавезује да уз провизију и наплату трошкова наплати потраживања (неправи)
-ово је именовани уговор, двострано обавезни теретни, формални са трјаним престацијама, по приступу, лични и
мешовити уговор (има елементе уговора о цесији, кредиту, гаранцији, о делу...)
-врсте-
-према територијалном критеријуму-
1) домаћи
2) међународни (јављају се продавац, домаћи фактор, купац у иностранству и коресподентни фактор у земљи купца)
-према критеријуму предмета обавезе и функције факторинга-
1) прави факторинг (фактор откупљује потраживање уз дисконт о доспелости или откупљује пре доспелости; изостаје
гарантна функција фактора јер је потраживање откупљене, а преносилац може гарантовати наплативост)
2) неправи факторинг (фактор преузима потраживање само ради наплате за уступиоца, и фактор гарантује за
наплативост)
-обавезе клијента/уступиоца потраживања-
1. пренос потраживања које је предмет уговора
уговорна цесија; може тачно одређена или глобална цесија
-може постојећа и будућа потраживања
-клијент доставља фактуре с адокументацијом уз клаузулу о изврпеној цесији
-није потребна сагласност дужника за ово (али има право на све приговоре које има и према уступиоцу)
2. (уговорна) гаранција наплате продатог потраживања (право регреса)
-обавезе фактора-
-ако је реч о неправом факторингу: 1. наплата потраживања
2. кредитирање
3. гаранције наплате
-ако је реч о правом факторингу – обавезе из откупа потраживања
-основна функција фактора јесте обављање свих правних и фактичких радњи у вези са наплатом уступљених
потраживања
-ако је прави факторинг, ризик наплате потраживања преузима сам фактор (сем ако има право регреса)
-ако је фактор преузео потраживање само за наплату, он може да гарантује наплату (и преузима ризик неплаћања, и
то га разликује од пуномоћника)
-редовна функција је и кредитирање клијента, у одређеном проценту од вредности
-фактор може преузети и низ допунских услуга: испитивање кредитне способности дужника, вођење књига, обрачун
пореза, провизија, статистичке евиденције и сл.
-ограничења посла-
-није повољан за тражбине према крајњим купцима (роба купљена за личну потрошњу), јер је отежано испитивање
њихове крединте способности (и зато су искључене као предмет уговора о факторингу)
-дугорочне тражбине су неповољне за фактора, јер постоји горња граница рочности коју су спремни да преузму
-тражбина је неуступљива ако постоји забрана цедирања тражбине (могуће је ипак)

20. Уговор о финансијском лизингу – основне особине

-у доминантном лизингу постоји тродимензионални однос (давалац лизинга-лизинг друштво, испоручилац предмета
лизинга и прималац-корисник лизинга), треба разликовати целовиту лизинг конструкцију и лизинг уговор
-испоручилац преноси право својине на предмету лизинга на даваоца лизинга (уговор о испоруци), ради давања на
коришћење и држање, уз накнаду примаоцу лизинга (давалац и испоручилац морају бити различита лица, у
супротном је реч о уговору о закупу)
-целовита конструкција: корисник лизинга тражи од даваоца лизинга ствар са одређеним спецификацијама (нпр.
корисник је пољопривредник Миле, коме треба трактор ХХ139, али нема пара/неће да га купи; он оде код даваоца
лизинга и каже му то; давалац лизинга нађе Перу који производи баш тај трактор – пера је испоручилац, купи од њега
тај трактор и онда га даје у закуп Пери)
-уговор о лизингу је само један део целовите лизинг
конструкције, и он је уговор којим се давалац
лизинга обавезује да ће кориснику (примаоцу)
дати привремено на коришћење одређену ствар,
коју му је у својину предао испоручилац предмета
лизинга, уз задржавање права својине даваоца
лизинга; корисник лизинга се обавезује да плаћа
накнаду
-по правној конструкцији је именовани, двострано
обавезни теретни уговор, формални са свечаном
формом (обавезни упис у регистар), са трајним
престацијама, по приступу, комутативан, лични и
мешовити (садржи уг о закупу, продаји, кредиту,
делу, пружању услуга)
-обавезе даваоца лизинга-
1. набавка ствари по спецификацијама и предаја исте кориснику
2. одржавање објекта лизинга
3. заштита од евикције
4. ако је уговорено – по истеку уговора пренос својинско-правних овлашћења на примаоца лизинга
-обавезе корисника-
1. преузимање предмета лизинга
2. плаћање лизинг накнаде (у коју је укључена стопа амортизације)
3. искоришћавање објекта на уговорени начин
4. по протеку рока да врати објекат ако није другачије уговорено
-обавеза испоручиоца-
1. предаја предмета примаоцу лизинга у исправном стању
2. не може никако мењати после уговор без сагласности корисника
-ако је давалац вршио избор испоручиоца, солидарно са њим одговара за неиспоруку, доцњу у испоруци и
материјалне недостатке
-уговорне клаузуле-
-уобичајене: клаузула о начину и условима исппоруке, о власништву на предмету ризика, о осигурању, о престанку
уговора, о опцији куповине и сл.
-специфичне: клаузуле за искључење одговорности даваоца лизинга за неизвршење испоруке или закашњење у
испоруци, оне које искључују одговорност даваоца за мане опреме; оне по којима све ризике у вези са опремом сноси
корисник лизинга итд.

21. Новчани и неновчани депозит

-НОВЧАНИ ДЕПОЗИТ-
-је такав банкарски посао у коме се депонент обавезује да положи код банке (уз њен прихват) одређени новчани
износ, којим банка можеда располаже, уз обавезу повраћаја према условима закљученог уговора
-правна природа:
1) уговор о неправом депозиту, односно о зајму, јер је банка овлашћена на коришћење и располагање депонованом
ствари и обавезна је да врати исту врсту и вредност ствари
2) уговор о остави – али се од тог уговора овај разликује по специфичним уговорним странама и по предмету уговора
и по могућности располагања ствари и по непостојању обавезе враћања исте ствари
3) уговор о зајму – од њега се разликује по могућности да депонент раполаже предметом депозита
-уговор о депозиту има елемената и уговора о зајму и уговора о налогу (обавеза банке да извршава налоге
депонента), најисправније је да се третира као самосталан уговор
-обавезе депонента-
1. полагање уговореног новчаног износа у уговорено време код депозитара (ово је акт извршења обавезе а не
закључења уговора)
2. отклањање дугованог салда који се појави на рачуну депозита, ако је банка извршавала његове налоге
3. налоге за уплату/исплату са депозитног рачуна упућује у седиште банке са којом је закључио уговор
-обавезе депозитара-
1. отварање рачуна депонованих средсава (изузетно и више самосталних рачуна)
2. вршење исплата са рачуна депозита по налогу депонента (у границама расположивих средстава)
3. извештавање депонента о стању на његовом рачуну (салдо рачуна)
4. плаћање уговорене или законске камате
-врсте-
1) депозит по виђењу (потраживање депонента према банци се увек сматра доспелим)
2) орочени депозит (право депонента да располаже депонованим износом је искључено на одређени период; могу
бити орочени на одређено и неорочено време)
3) наменски депозит (уговорено је за које намене депонент може да користи депонована средства)
4) ненаменски депозит (када није уговорена намена коришћења)
-ако није уговорена врста, ЗОО претпоставља депозит по виђењу, ненаменски
-НЕНОВЧАНИ ДЕПОЗИТ-
-уговор на основу којег депонент предаје банци на чување одређене телесне покретне ствари¸уз плаћање
одређене накнаде, а банка те ствари чува са пажњом доброг стручњака и враћа их депоненту у складу са уг
-то могу бити разни уметнички предмети, драгоцености, документи, ХоВ (само ако су предмет чувања, ако се њима и
рукује, онда је депозит ХоВ-други уговор)
-овај уговор је најближи уговору о остави, али се разликује по знатно ужем појму депозитара и депозита
-за разлику од новчаног депозита где банка располаже предметом депозита (неправи), овај уг спада у прави депозит
-врсте-
-орочен/неорочен
-отворени (клијент предаје ствари које нису затворене или запечаћене) / затворени (не зна се садржај депозита)

22. Депозит ХоВ

-овај уговор представља специјалну врсту неновчаног депозита, прави депозит отвореног типа
-не ограничава се на чување и повраћај после чувања, већ обухвата и број операција које су у вези са управљањем тих
депонованих ХоВ
-данас се практикује дематеријализација ХоВ (упис на електронски текући рачун), те се депонују на текући рачун
-специфичност је дакле у проширењу обавеза банке на управљање ХоВ; те се ради о материјалном и правном чувању,
а због тога банка мора бити овлашћена за то
-врсте-
-депозит материјализованих/дематеријализованих ХоВ
-директан (законити ималац је депонент)/индиректан
-појединачан/збирни
-једностепени/вишестепени (да ли их чува и администрира један депозитар или више)
-обавезе банке: 1. чување ХоВ са брижљивошћу оставопримца, уз накнаду
2. за рачун депонента предузима све радње ради очувања и остваривања његових права из ХоВ
3. стављање на располагање депоненту наплаћене суме
4. враћање депонованих ХоВ
5. извештавање депонента о сваком захтеву који треће лице истакне према ХоВ
6. остале услуге у складу са уг

23. Банкарски течући рачун

-дефинише се на разне начине јер садржи елементе више других правних послова
-према ЗОО је такав банкарски депозитни посао којим се банка обавезује да неком лицу отвори посебан рачун и
да преко њега прима уплате и врши исплате у границама његових средстава и одобреног кредита
-овим се постиже да се уместо низа појединачних извршавања појединачних позтаживања врши низ сукцесивних
компензација узајамних потраживања и дуговања на текућем рачуну
-особине уговора: двострано обавезан, теретан и комутативан, формалан
-иако садржи доста елемената уговора о мандату, не може се закључити ћутањем
-разграничење од депозита: разликује се првенствено по својој сврси – код депозита је сврха стављање банци на
располагање одређеног новчаног износа, а код овог уговора је сврха обављање одређених послова у вези са
плаћањем за корисника рачуна (услужни посао); због тога, овде банка наплаћује провизију за услугу, а код депозита
плаћа камату депозитару
-правни режим и дејство-
-према класичној теорији, текући рачун је институт одложене компензације, која се реализује у периодима
утврђивања салда
-новија доктрина истиче теорију непосредних и сукцесивних законских компензација, јер уговорне стране третирају
салдо на рачуну као потраживање којим се у сваком тренутку може располагати
-дејство текућег рачуна: има активну страну (потражне ставке – уплате корисника и трећих лица) и пасивну страну
(дуговне ставке – када банка отвара кредит кориснику јер нема довољно средстава да измири дате налоге)
-обавезе уговорних страна-
-банка: 1. примање уплата и вршење исплата
-уплату на текући рачун (римеса) може да врши корисник и треће лице, у готовом новцу или без истог
-по налогу је дужна да врши све исплате са текућег рачуна у корист трећег лица
2. обрачун и утврђивање салда (ако је салдо позитиван корисник може да располаже њим у сваком тренутку)
3- достављање извода кориснику рачуна (приликом сваке промене стања ТР, банка мора издати извод са
назначењем салда)
-корисник: 1. плаћање провизије за извршене услуге
2. плаћање накнаде за посебне трошкове учињене у вези са тим услугама

24. Уговор о сефу

-је уговор којим се банка обавезује да стави сеф на употребу кориснику за одређени период времена, а корисник
се обавезује да за то плати банци одређену накнаду
-под сефом се подразумева посебна преграда/касета у посебно обезбеђеној просторији банке, намењеној за чивање
драгоцености, вредних ствари и ХоВ
-ово је именовани, теретни двострано обавезни, консензуални формални уговор
-битни елементи: одређење сефа по броју, одређење времена трајања уговора и одређење накнаде (не и одређење
предмета јер банка не мора да зна шта је у сефу)
-правна природа:
1) уговор о закупу – није, јер се банка ограничава на чување и неповредивост сефа
2) уговор о депозиту – није јер банка код сефа нема самосталан приступ сефу (један кључ код банке други код
корисника)
3) посебан уговор о чувању
4) уговор о остави – имају додирних тачака, али се разликује што код сефа нема пријема ствари у смислу уг о остави
-обавезе корисника-
1. не сме у свој сеф да ставља предмет или производ којим може угрозити сигурност банке или других сефова
2. уредно плаћање накнаде
-судско отварање сефа: кад је банка раскинула уговор, не сме да отвори сеф сама; ако корисник сам не испразни сеф
или не преда кључ од истог, отварање се врши судским путем; банка има право првенствене наплате дуговане
накнаде из уговора о сефу, од новчаног износа нађеног у сефу/цене продаје ствари из сефа
-одгворност банке-
-обавеза је преузимање свих потребних мера за обезбеђење доброг стања и надзора над сефом
-приступ сефу омогућен је само кориснику или његовом пуномоћнику, а не и трећим лицима
-надзор над сефом и тајност сефа су две основне карактеристике уговора о сефу
-заплена од повериоца: пошто сефом корисник може да прикрива своју имовину, постоји занимљива расправа да ли
поверилац може да заплени – правно је могућа, али неефикасна

25. Опште карактеристике акредитива

-акредитив је инструмент плаћања којим се акредитивна банка (банка издавалац) обавезује да по налогу
налогодавца (комисионо – у своје име, за рачун комитента-клијента који има рачун) на основу договорених
докумената поднетих у складу са уговорним условима обави плаћање или овласти другу банку да обави
плаћање трећем лицу (кориснику акредитива) или лицу по његовом налогу (пренос акредитива) или да по налогу
налогодавца сама или уз помоћ друге банке акцептира или откупи меницу вучену од стране корисника
акредитива, без права регреса
-не сме се отварати акредитив платив уз меницу на налогодавца-трасирана меница по сопственој наредби
-учествује најмање три (често и четири) лица: налогодавац за отварање акредитива (купац робе), акредитивна банка,
корисник акредитива (продавац робе) и често друга банка-посредник
-дакле налогодавац даје банци налог да одређени износ, који полаже тада банци, исплати кориснику када корисник
испуни одређене обавезе према налогодавцу (нпр. Миле продаје Жики 100кг јабука и оне коштају 100е; Жика неће да
плаћа Милету док му не стигну јабуке, а Миле неће да шаље јабуке док му овај не уплати 100е; решење: Жика отвори
акредитив код банке и положи тих 100е, са налогом да банка те паре да Милету у тренутку кад Жики стигну паре; тако
обојца смањују ризик неизвршења обавезе)
-основни извор права међународног документарног акредитива су Једнообразна правила (чија је правна природа
спорна – неки мисле да се примењују на осн воље странака, као ОУП, а неки мисле да су то кодификовани
међународни обичаји); поред њих ту су и Једнообразна правила за инкасо и Инкотермс правила
-правни посао акредитива се најчешће примењује при међународним плаћањима, али је регулисан и националним
законима – УОО и Опште узансе за проемт робом
-значај-
-када се појавила дистанциона продаја, без пратње трговца, требало је осигурати посебне инструменте обезбеђења
наплате и уредне испоруке
-плаћање на отворени рачун продавца, где продавац оретходно испоручује робу купцу, лоше је по продавца – ризик
неплаћања и ту продавац практично кредитира купца до исплате
-плаћање на основу докумената – купац не може да располаће робом док не искупи робна документа (чиме плаћа
цену продавцу), то се обавља преко банке, која ипак нема никакву контролу докумената, што купца ставља у лош
положај јер не може да прегледа прво робу
-данас акредитив има широку примену – као средство плаћања и обезбеђења потраживања, у међународним
плаћањима служи и за размену новца; омогућује узајамно кредитирање...
-застарелост: отворено питање у нашој судској пракси – правна празнина
-врсте акредитива: обични и документарни
 26. Обични акредитива
-лични акредитив-
-банка на захтев свог клијента (који код ње држи средства) даје налог другој банци да одређеном кориснику
акредитива стави на располагање одређену своту новца на одређено време
-банка-извршилац (дакле она која прима налог од акредитивне банке) је и авизирајућа банка, јер обавештава
корисника о отвореном акредитиву и доставља му копију акредитива коју овај користи као легитимацију како би
могао да наплати/користи акредитив
-ако до истека времена акредитива постоје неискоришћена средства, банка-извршилац враћа банци-налогодавцу та
средства, а она их ставља назад на располагање клијенту који је отворио акредитив
-кредитно писмо-
-када банка издавалац писма овлашћује свог клијента (корисника писма) да подигне у исправи означену своту новца
код банке која је издала исправу или код неке друге банке
-разлика од личног акредитива је у томе што банка клијента директно клијенту даје исправу (кредитно писмо), а не
као код личног акредитива где исправу добија друга банка
-може бити обично (наплаћује се само код једне, у писму означене банке) и циркуларно (може се наплатити код
неколико различитих банака које су означене у исправи)
-банка одмах кориснику блокира износ на који гласи кредитно писмо
-перманентни акредитив-
-налогодавац овлашћује корисника да може до истека одређеног времена или до опозива да користи новчана
средства стављена на располагање, уз могућност обнављања после исцрпљивања
-ово најчешће раде привредна друштва у корист својих пословних јединица које се налазе у неком другом месту
-буџетски акредитив-
-користи се за извршење буџета одређених државних органа и организација које се финансирају из буџета
-користе се у оквиру одобреног буџета, по правилу путем буџетских чекова

27. Правни односи код документарног акредитива

-у правном послу акредитива учествује више лица и између свих њих се успостављају одређени правни односи који су
самостални, одвојени и независни
-хронолошки: 1) однос из основног уговора (најчешће о купопродаји)
2) однос налогодавца и акредитивне банке (уговор о издавању акредитива)
3) однос акредитивне банке и корисника акредитива
4) евентуални однос између више банака
-однос из основног уговора-
-отварање акредитива је редовно у функцији извршења акредитивне клаузуле из основног уговора
-на основу те клаузуле, купац преузима обавезу да отвори акредитив у одређеном року, код одређене банке и то
одређену врсту акредитива; неизвршење може бити и основ за раскид уговора
-налогодавац и акредитивна банка-
-налогодавац је заправо купац из основног уговора; даје налог банци да отвори акредитив одређене садржине, а
прихватањем налога од стране банке настаје уговор о отварању акредитива (налог редовно садржи назив и адресу
налогодавца, корисника, врсту акредитива, износ, рок ваћења и означење докумената на основу којих се врши
исплата, означење количине врсте и квалитета робе коју 'покрива' акредитив, податке о транспорту...)
-овај уговор рађа обавезе и за банку (отварање акредитива по упутствима, достављање примљених докумената
корисника најкраћим путем купцу) и за налогодавца (плаћање провизије и трошкова, и обавеза достављања покрића
пре издавања акредитива)
-акредитивна банка и корисник-
-у пракси постоји више решења о тренутку настанка овог односа: према ЗОО је од дана кад је кориснику акредитива
отварање акредитива саопштено (уз постојање писмене исправе)
-ово је самосталан и независан правни однос који се успоставља на основу писмене исправе (акредитива)
акердитивне банке коју она издаје у извршењу уговора о издавању акредитива претходно закљученог са
налогодавцем; овај однос успоставља се на једностраној изјави воље акредитивне банке
-акредитивна банка иступа у своје име и за свој рачун или у своје име а за рачун налогодавца и самостално преузима
обавезе према кориснику, према садржини своје акредитивне исправе
-корисник акредитива не мора да зна садржину односа акредитивне банке и налогодавца
-обавеза банке овде постаје апстрактна и одређена је искључиво садржином сопствене издате акредитивне исправе,
која је у рукама корисника акредитива – обавеза је испитивање докумената корисника акредитива, са разумном
пажњом и у разумном року и у њиховом искупљивању (исплата, откуп менице, акцепт менице) на одговарајући начин
-аутономност овог односа и апстрактност акредитивне исправе није безусловна – банци се признаје право да одбије
преварне документе, тј да одбије искуп докумената у случају преварних радњи у основном послу, поступајући савесно
-евентуални односи између више банака-
-дистанциони карактер основног посла условљава да по правилу у акредитивном послу учествује више банака
1) банка по захтеву клијента (налогодавца, купца) може ангажовати другу банку (кореспондентна банка) да отвори
акредитив – ту купчева банка има позицију налогодавца који са кореспондентном банком закључује уг. о акредитиву
2) акредитивна банка може да ангажује другу банку да банци пренесе услове отвореног акредитива (авизирајућа
банка) – а ако је овласти да нпр акцептира или искупи меницу, реч је о исплатној банци; у сваком случају ова банка не
преузима никакву самосталну акредитивну обавезу, већ наступа у име и за рачун акредитивне или конфирмирајуће
банке
3) купчева акредитивна банка може да захтева од друге коресподентне банке да издатом акредитиву дода своју
конфирмацију (потврду) – ако та потврда буде дата, ради се о потврђеном акредитиву – чиме банка преузима
самосталну обавезу према кориснику (и тако корисник добија два солидарна дужника – акредитивну и
конфирмирајућу банку), јер конфирмирајућа банка иступа као комисионар акредитивне банке (није у правном односу
са налогодавцем-купцем); акредитивна банка накнађује конфирмирајућој банци све исплаћене износе

28. Начела документарног акредитива и робна документа

-начело аутономије акредитива-
1) независност акредитива према основном послу (банчина обавеза је независна у односу на приговоре који се тичу
немогућности извршења основног посла) – обавеза банке на исплату је самостална и апстрактна у односу на обавезу
из основног правног посла
2) независност акредитива од уговора о издавању акредитива и односа између банака (банка не може да истиче
кориснику приговоре који потичу из њеног односа са налогодавцем или са другим коресподентним банкама)
-начело пословања документима а не робом-
-банке кад испуњавају обавезе према кориснику, испитују само поднете документе (транспортне исправе нпр), не и
робу; та документа испитује по начеу строге саобразности према свом спољном изгледу са условима акредитива
-од строге саобразности може да се одступи услед дискреционог права банке – она може то урадити када је по њеној
оцени то у интересу налогодавца
-робна документа код документарног акредитива-
-робна документа су отпремни документи који доказују извршење испоруке – извршење обабезе из основног уговора
-то су консоман, товарни лист, складишница и слично
-поред ових докумената, ту су и документа о осигурању, трговачка фактура и слично

29. Врсте документарног акредитива

-опозиви и неопозиви-
-опозиви акредитив је онај који не везује акредитивну банку, јер га она може у сваком тренутку изменити или
опозвати на захтев налогодавца или по сопственој иницијативи ако је у интересу налогодавца
-неопозиви документарни акредитив садржи чврсту, самосталну и неопозиву обавезу банке, али може бити опозван
само уз сагласност свих заинтересованих страна – акредитивне банке, конфирмирајуће банке и корисника и
налогодавца
-потврђени и непотврђени-
-потврђени акредитив – према кориснику се не налази само акредитивна банка, већ и конфирмирајућа банка, те
корисник има солидарне дужнике; обавезе те две банке су самосталне и непосредне (потврдити се може само
неопозиви акредитив)
-непотврђени је онај где постоји само акредитивна банка
-готовински, акцептациони и откупни-
-готовински – хонорисање поднетих докумената се састоји у њиховој исплати приликом презентације
-акцептациони – акредитивна банка је обавезна да акцептира менице вучене од стране корисника (продавац) или се
обавезује да трансирану меницу вучену на налогодавца (купца) или друге трасате акцептира и о доспелости плати
(акцептирана меница се враћа кориснику, а документа која прате робу банка задржава); корисник не добија готов
новац по презентацији докумената, већ једино акцептирану меницу
-откупни – корисник вуче меницу на налогодавца или другог трасата, а акредитивна банка се обавезује да ће
кориснику и савесним имаоцима менице исплатити акредитивну своту или ће обезбедити откуп од стране друге банке
(банка овде нема право на регрес према трасанту)
-преносиви и непреносиви-
-преносиви – кад је корисник овлашћен да да налог банци да изврши плаћање другом кориснику (може се пренети у
целини или делимично)
-види слику: ако је лице у средини, рецимо Миле, склопио уговор о купопродаји са лицем које је лево – Пером, да му
прода 100 веш машина за 100 000е; а он нема те машине већ треба да их набави од Жике (десно), за 40 000е (дакле
Миле је препродавац), он мора Жики да плати тих 40 000е, које нема; онда ће он заправо пренети 40 000 (делимични
преносиви акредитив) на Жику и тако му платити, па ће њему остати 60 000е из првог акредитива; у овом случају је у
првом уговору (са Пером) Миле продавац, а у другом уговору (са Жиком) је Миле купац
-подакредитив-
-иста ствар као са преносом акредитива може се постићи подакредитивом – документ који по налогу продавца (први
корисник – на слици Миле) на основу посебног споразума о покрићу, издаје банка у корист другог корисника (Жике)
-главни акредитив (леви део слике) је финансијска подлога продавцу (кориснику – Милету) за отварање
подакредитива – иако су оба акредитива самостални и одвојени
-кад подакредитивна банка исплати акредитив, позива продавца (корисника – Милета) да својом фактуром замени
фактуру корисника из подакредитива и искупљене документе презентује афирмативној банци из главног акредитива
-остале врсте акредитива-
-stand-by акредитив - ближи је гаранцијама
-акредитив са одложеним плаћањем – разликује се од акцептационих и откупних јер није праћен меницом, већ
другим документима
-ротативни- акредатини износ се после извесног времена враћа на првобитни износ док се не достигне одређени
максимум (користи се често код сукцесивних исплата)
-packing акредитив – корисник овлашћен да подигне део акр. износа као аконтацију, пре подношења отпремних
докумената (један од облика је акредитив са црвеном клаузулом – корисник презентује банци меницу по виђењу уз
писмено обавезивање да ће робна документа касније поднети и они са зеленом клаузулом – тражи се да роба буде
ускладиштена у банчино име)
-nostro акредитив (одлазећи) – отварају се у увозу и loro акредит. – отварају се у извозу (отвара инострани увозник у
корист домаћег)
-телетрансмитовани акредитив – акр. банка даје налог авизирајућој путем аутентификоване телетрансмисије да
авизира акредитив или га измени

30. Појам, основне особине и правна природа банкарске гаранције

-према ЗОО банкарска гаранција је писмена исправа којом се банка обавезује према примаоцу гаранције
(кориснику) да ће му за случај да му треће лице не испуни обавезу о доспелости измирити обавезу ако буду
испуњени услови у гаранцији
-издавање банкарске гаранције је теретни посао, те банка има право на одређену провизију
-издавање банкарске гаранције не значи новацију основног посла и банка као гарант и дужник из основног посла
одговарају по различитим правним основима
-правна природа-
-у теорији постоји спор о томе да ли је банкарска гаранција уговор илиједнострани правни посао
-по схватању да је уговор – то је уговор имеђу банке и корисника гаранције, једнострано обавезујући јер оббавеза
настаје само за банку
-према другом схватању ово је једнострани правни посао – обавеза банке према кориснику настаје према кориснику
једностраном изјавом воље банке
-ЗОО прихвата концепцију да је она једнострани акт банке
 31. Правни односи код банкарске гаранције

-појављују се најмање три лица: налогодавац (дужник из основног посла), банка гарант и корисник гаранције
(поверилац из основног посла); често је ту и четврто лице – још једна банка
1. дужник – поверилац
-дужник и поверилац закључују основни уговор који садржи финансијску клаузулу о банкарској гаранцији, којом може
да се одреде све специфичности те гаранције (износ, означање банке, рок важења и сл.)
-непоштовање ове клаузуле даје повериоцу право на једнострани раскид уговора
2. дужник – банка
-дужник склапа уговор о издавању банкарске гаранције са банком
-ово је по правној природи уговор оналогу, али може имати и елементе уговора о кредиту (када се исплати гарантни
износ кориснику настаје кредитни однос између банке и налогодавца)
3. банка – корисник
-успоставља се давањем гаранције банке кориснику
-издавањем гаранције настаје обавеза за банку да према условима из гаранције изврши исплату гарантног износа ако
дужник повреди своје уговорне обавезе
-ако банка одбије да исплати износ, то води одговорности банке за штету нанету кориснику
4. евентуални однос банка – банка
-уколико постоје прописи који признају само гаранцију домаће банке, може се укључити и друга банка из
иностранства, односно домаћа

32. Врсте банкарске гаранције

-могу се делити према врсти посла који се обезбеђује (лицитациона г., г. за добро извршење посла и г. за враћање
аванса), према услову који мора да буде испуњен да би била исплаћена (условна и безусловна), према зависности од
основног посла (самостална и акцесорна), према броју банака које учествују (супергаранција, конфирмирајућа,
авизирајућа и контрагаранција) и према осталим критеријумима (конзорцијалне и индивидуалне, чинидбене и
новлане, покривене и непокривене...)
-лицитациона банкарска гаранција-
-покрива све штете које би инвеститор имао за случај да учесник на лицитацији, чија је понуда прихваћена као
најповољнија, не закључи уговор (рок је обично исти као рок који има да се изјасни о прихватању понуда)
-гааранција за добро извршење посла-
-банка се обавезује кориснику да му исплати новчану суму ако дужник из основног уговора не испуни или неуредно
испуни своју обвезу
-гаранција за враћање аванса-
-банка преузима обавезу да кориснику гаранције исплати гарантовану суму за случај да његов дужник из основног
уговора не испуни своје уговорне обавезе за које је корисник дао аванс или не врати аванс на други начин
-условна и безусловна гаранција-
-условне гаранцје су оне где корисник да би реализовао права из гаранције мора да докаже испуњеност одређеног
услвоа (да је испунио своје обавезе, да је изостало испуњење обавезе дужника)
-безусловне гаранције омогућују кориснику да остварује права подношењем банци захтева за исплату у року важења
гаранције, само уз ијаву да дужник није испунио обавезе (ово је права гаранција)
-акцесорна и апстрактна гаранција-
-акцесорна – специфично банкарско јемство, банка може да истакне све приговоре из основног посла које може
истаћи и дужник-налогодавац
-апстрактна – не може истицати исте приговоре које може дужник, већ само приговоре из гаранције
-самосталност и апстрактност гаранције-
-непуноважност основног посла, раскид или отказ основног уговора, виша сила и сл., за разлику од јемства, не утичу
на пуноважност обавезе банке по издатој самосталној апстрактној гаранцији
-кад је реч о превари или злоупотреби права из основног уговора, псотоји потреба корекције апстрактности банкарске
гаранције без приговора, те о овлашћењу банке да одбије очигледно неоснован захтев за исплату
-ЗОО стоји на становишту пуне апстрактности гаранције без приговора
-супергаранција и контрагаранција-
-супергаранција – код јако вредних послова, поред банке-гаранта се може јавити још једна јаа банка која гарантује
кориснику испуњење обавезе из гаранције банке-гаранта (обе банке се налазе у непосредном односу са корисником
и одговорне су му солидарно)
-контрагаранција – једна банка даје налог другој банци да кориснику гаранције изда своју гаранцију, уз издавање тој
банци своје гаранције, из које ће се та банка издавалац гаранције кориснику касније наплатити (регресирати)
-конфирмирајућа и авизирајућа-
-конфирмирајућа – поред банке гаранта се појављује и друга банка која оптврђује обавезу из гаранције банке-гаранта
и налази се у непосредном односу са клијентом (ЗОО ово изједначава са супергаранцијом)
-авизирајућа – друга банка по молби банке-гаранта преузима обавезу да у њено име и за њен рачун изврши исплату
гарантног износа али не преузима никакву самосталну обавезу према кориснику гаранције
-чинидбене и новчане-
-чинидбене – кад је предмет обавезе из основног посла неновчане природе
-новчане – кад је предмет обавезе из основног уговора новчане природе
-покривене и непокривене-
-покривене – банка плаћа гарантни износ из покрића налогодавца
-непокривене – заснива се кредитни однос између налогодавца и банке кад она исплати г. износ
-конзорцијалне и индивидуалне-
-конзорцијалне – више банака даје одређену гаранцију
-индивидуалне – само једна банка даје г.
-nosro и loro гаранције-
-ностро – издаје домаћа банка
-лоро – издаје страна

34. Платни промет

-платне услуге су сва плаћањакоја се врше преко банкарске или сличне организације у вези са било којом врстом
правних послова – у ове послове једино не спадају непосредна плаћања готовим новцем
-као налогодавац појављују се сви ПС и физичка ица, а као прималац и извршилац налога је овл. организација (банка,
штедионица и друге)
-могу се делити на домаће пл. услуге и пл. услуге са иностранством, као и на готовинске и безготовинске
-готовинске и безготовинске-
-готовинске: исплата се врши у готовом новцу, промет је врло ограничен; сваки правни субј. је дужан да најкасније у
року од 7 да на на свој рачин уплати новац примљен у готовини; са рачуна може да подиже новац у готовини до
висине благајничког максимума прописаног од стране НБС
-безготовински: састоји се у преносу са једног рачуна на други
-организације за платне услуге-
-субјекти платних услуга (банка, институција електронског новца, НБС, јавни поштански оператор...) обављају послове
платних услуга за све правне субјекте и предузетнике, који су дужни да код ње држе сва новчана средства (до
благајничког максимума)
-рачуни: текући, раун издвојених средстава (за резерве нпр), пролазни рачуни; рачуни делова привр.др. (нпр. за
делове пд)
-платни налози: плаћање се врши давањем налога банции да обави плаћање, а те налоге потписују овл.лица
-може бити интерни и међубанкарски трансфер (у зависности од тога да ли се плаћа особи која има рачун у истој
банци или не)
-исплата се врши првенствено са текућег рачуна, а ако ту нема покрића, нда са других рачуна на његов текући рачун;
може и са девизних рачуна
-трансфер одобрења: иницира дужник давањем налога и инструкција за плаћање
-транфер задужења: иницира поверилац на основу овлашћења које дужник даје својој банци и повериоцу
-редослед извршења налога: према доспећу и датуму пријема: 1) налози за принудну наплату пореза, доприноса,
царина и сл. ; 2) налози за које је законом утврђен приоритет ; 3) налози које повериоци издају на осн. доспелих ХоВ
-инструменти безготовинског промета-
-су исправе за плаћање, за разлику од средстава плаћања
1) инструменти дознаке
-непосредан пренос средстава са налогодавца на кориснсика – готовинска поштанска уплатница, чекови,
вирмански налог...
2) инструменти обрачуна
-за међусобна изравања комитената банке
-налог за компензацију, асигнациони и цесиони налог, налог уа куповину и продају ХоВ
3) кредитни инструменти
-инструменти у функцији кредитирања – акцептирање менице, индосирање менице, акредитив са одложеним
роком плаћања...
-плаћање без налога: плаћање без налога – принудна наплата НБС за извршна решења пореских органа (по времену
пријема), извршних судских решења и налога поверилаца по осн доспелих ХоВ
-вирмански налог-
-посебан налог пр.субј. организацији да изврши ''задуживање''његовог рачуна у корист рачуна корисника из налога
-не тражи се посебна форма, опозив је док није уписан на терет рачуна налогодавца
-правна природа: посебан поступак преноса скриптуралног (депозитног) новца

35. Документарни инкасо

-банкарски посао код којег банка преузима обавезу да по налогу и за рачун свог комитента (налогодавца-
продавца) наплати његово потраживање према трећем лицу (трасату – купцу) уз предају одређених докумената
на основу којих оно може располагати том робом, а комитент се обавезује да за то плати банци провизију и
трошкове
-ово је посао са тренутним извршењем чинидбе, неименован је и личан посао
-по правној природи је уговор о налогу, не може се закључити ћутњем
-разлика од документарног акредитива:
-овде се бнка не обавезује да изврши плаћање, већ само да преда документа купцу после његовог плаћања
цене/акцептирања менице
-банка делује у корист налогодавца, а код документарног акредитива у корист купца
-банка не испитује саобразност докумената, већ само да ли су сви присутни
-документе овде искупљује купац (а не банка као код акр.)
-сигурност наплате цене код док.акредитива је већа јер је према њему у самосталној обавези акр. банка аовде се
банка обавезује само да изврши услугу налогодавцу
-врсте документарног инкаса-
1) чисти инкасо (платна потраживања у облику ХоВ) / робни инкасо (наплата ХоВ уз робна док. или само робних док.)
2) ностро инкасо (домаћа банка преко стране банке наплаћује домаће потраживање) од страног дужника) /
лоро (страна банка страно потражвање од домаћег дужника)
3) докум. инкасо са лаћањем у готовом при искупу докумената који врши купац од банке / док. инкасо са предајом
документације уз акцепт менице
-правни односи-
-налогодавац (ангажује банку ради наплате потраживања), доставна банка – ремитент (банка којој је налогодавац
поверио посао наплате), трасат – купац (који је дужан да удовољни налогу за наплату или акцепт менице), а може
бити још банака
-односи:
1) налогодавац (продавац) – трасат (купац)
-овај однос је ван посла документарног инкаса и заснива се на основном уговору
-трасатова обавеза је да плати цену или акцептира меницу инкасо банке, то произилази из овог посла
2) налогодавац (продавац) – доставна банка
-уговор о документарном инкасу
3) евентуално: доставна банка – инкасо банка
-успоставља се на истој основи на којој се успоставља однос налогодавац-доставна банка, с тим што је овде
доставна банка налогодавац
-доставна банка одговара за избор инкасо банке као и за њен рад, јер је инкасо банка у позицији помоћника
-одговорност банке-
-мора поступати стручно и професионално са разумном пажњом и савесно
-није одговорна за изгубљене поруке, писма и документа, ни за преводе и тумачења техничких израза, као ни
исправност потписа на меници и сл. (широко су ограђене по Једнообразним правилима)
-питање: шта банка ради са робом ако се не искупе документа – према једнообразним правилима нису дужне да
предузму било какве радње у вези са робом; не мор да је преузима...
-дужна је да одмах обавести дужника о свим битним питњима и да утврди разлоге неакцептирања или неплаћања

36. Остали банкарски услужни послови код ХОВ

Функције банака на примарном тржишту капитала – Основни учесници операција на примарном тржишту (под
којима се подразумева издавање ХОВ) јесу емитенти, берзански и финансијски посредници. Берзански и финансијски
посредници обављају: припрему емисије, административно и техничко сервисирање емисије, прибављање дозволе
за емисију – послови агента емисије. Банке могу да обављају послове преузимања ризика пласмана нове емисије и
дистрибуције емисије инвеститорима – послови покровитеља емисије. Банка се може појавити и као гарант за емисију
ХОВ својих клијената.

Ф-је банака на секундарном тржишту капитала – На секундарном тржишту се обавља стална продаја емитованих ХОВ
и препродаја откупљених ХОВ при њиховој емисији. Прво, банке могу да врше брокерске услуге (куповина или
продаја ХОВ по налогу клијента) или дилерске услуге (куповина или продаја ХОВ у своје име и за свој рачун, ради
остваривања разлике у цени), као и послове маркетмејкера (обавезна куповина или продаја ХОВ у своје име и за свој
рачун по цени коју унапред објављује брокерско – дилерско друштво) или послове портфолио менаџера (управљање
ХОВ за налогодавца). Друго, банке могу да управљају оснивањем друштава за управљањем инвестиционим
фондовима. Треће, могу да пружају услуге финансијског консалтинга (послови инвестиционог саветника). Четврто,
банке могу да конвертују своја потраживања у ХОВ (акције) – тзв. секјуритизација банкарских пласмана. Пето, могу да
продају кредите на кредитном тржишту. Шесто, могу да воде тзв. старатељске рачуне (кастоди банке – поред чувања
депонованих ХОВ својих клијената врше и послове управљања тим хартијама).

Остали услужни банк. послови – Прво, плаћање домицилираних ХОВ (као пуномоћник домицилијанта банка је
обавезна да у својству домицилијата изврши плаћање домицилираних ХОВ). Друго, остале ф-је код берзе ХОВ (осим
купопродаје ХОВ на берзи банка може да пружи и др. услуге својим клијентима у вези са берзанским операцијама).
Треће, послови обавештавања и саветовања, разноврсни услужни послови везани за новац (нпр. емисија новчаница и
кованог новца).

ТРЕЋИ ДЕО

1. Појам и опште карактеристике хартија од вредности

-ЗОО: ХоВ су писмене исправе којима се издавалац обавезује да испуни обавезу уписану на тим исправама њиховим
законитим имаоцима
-ХоВ је писмена исправа која у себи садржи неко имовинско право, које је по правилу неодвојиво и еоствариво без ње
-битне особине:
1) формалност правног посла (за постојање је потребно постојање писмене исправе; закон прописује обавезне
елементе, али санкцију несадржавањња тих битних елемената разликује у зависности од тога да ли се издају у серији
или не – ако је у серији, оне не производе правна дејства, а ако није у серији, она је неважећа и конвертује се у
исправу са другом правном природом – нпр исправа о дугу)
2) постојање имовинског права у ХоВ (могу се односити и на друго право, али не могу бити ХоВ ако немају и
имовинско право)
3) инкорпорација тог права у ХоВ (то право не може да се остварује ни преноси без поседовања исправе; законити
ималац је истовремено и титулар права на који се односи)
-инкорпорисаност се нарочито односи на хартије на доносиоца, јер губитак ове хартије значи и губитак остварења
права на које се односи, а остале (на име или по наредби), начело о инкорпорацији је ублажено под одређеним
условима
4) негоцијабилност (ХоВ су преносиве-негоцијабилне исправе; највећи интензитет негоцијабилности имају хартије на
доносиоца; ипак ако се овај услов не испуњава, не одриче им се својство ХоВ)
-права на хартији и права из хартије: законити ималац хартије будуће да поседује стварно право на хартији, може
њоме и стварноправно располагати; са преносом тог права (својине над хартијом) преносе се и права из хартије –
потраживање, својине или залоге или право учешћа
-право на хартији и право из хартије су нераздвојни и пренос једног повлачи и пренос другог права, са одређеним
изузецима

2. Класификације хартија од вредности

-у РС, ХоВ су: меница, чек, складишница, преносиви товарни лист (железнички, друмски и ваздушни превоз),
консоман (поморски и речни), акције, обвезнице, благајнички запис, државни запис, цертификат, комерцијални запис,
штедни запис, робни запис, варант, депозитне потврде (именоване хартије)
1) подела према природи инкорпорисаног права
-стварноправне (право својине или залога; консоман, складишница, преносиви товарни лист)
-облигационоправне (право потраживања према дужницима; меница, чек, обвезница, цертификат...)
-са правом учешћа (садржи и имовинско право и лично право учешћа у управљању – акције АДа и КДа)
2) према односу са основним послом
-увек се издају у вези са неким основним послом, али се некада тај основни посао види из саме хартије а некада не
-каузалне (кад се види из хартије поводом којег посла је закључена – косноман, преносни товарни лист,
складишница – овде се види због чега је ХоВ издата)
-апстрактне (не види се услед ког основног посла је издата – меница)
3) према начину настанка права
-конститутивне (право на које се хартија односи настало је тек издавањем те хартије – само меница)
-неконститутивне (у хартији је садржано право које је постојало и пре издавања исте – све остале ХоВ)
4) према карактеру потраживања
-робне (консоман, складишница, преносиви товарни лист, робни запис..)
-новчане (меница, чек, обвезница, акције, цертификат...)
5) према року доспелости
-краткорочне (30-365 дана рок доспећа; чек, комерцијални и благајнички запис, а могу и менице, обвезнице и
робне ХоВ)
-дугорочне (више од једне године; цертификати, а могу и неке робне ХоВ и меница и по правилу обвезница)
6) према месту издавања и месту испуњења
-у унутрашњем промету
-у међународном промету
6) према начину одређења имаоца права
-не доносиоца
-на име
-по наредби
-алтернативне
-мешовите
7) према начину издавања
-појединачно (меница, чек, складишница, консоман, товарни лист)
-и серији (акције, обвезнице, записи, цертификати)

3. Хартије на име
-такве исправе у којима је име корисника (поверилац – законити ималац) означено у самој исправи од стране
издаваоца; издавалац преузима директну обавезу према лицу означеном у хартији
-и ХоВ које по закону гласе по наредби (нпр. меница), уношењем ректа клаузуле поред имена корисника претварају
се у хартије на име
-у нашем праву ХоВ се могу издавати на име, на доносиоца или по наредби, по избору (менице, чек, комерцијални
благајнички запис и сл); робне ХоВ по правилу по закону гласе на име (складишница, консоман, товарни лист)
-пренос ових ХоВ је значјно отежан, уз низ формалности (уговор о преносу права из хартије – цесији потраживања,
упис преноса на самој хартији, означење новог потписника итд)
-због тога законодавац за ХоВ на име изричито омогућује олакшан пренос путем индосамента као да је реч о
хартијама по наредби и тако појачава циркулациона способност хартија
-пренос-
-према општим правилу уступањем потраживања из ХоВ – уговором о цесији потраживања
-овим се преноси дакле право из хартије, па долази и до преноса права на хартији (што је специфично у односу на
хартије на доносиоца или по наредби – пренос права из хартије вуче пренос права над хартијом, а не обрнуто)
-ове хартије морају садржати презентациону клаузулу (у супротном поверилац је могао да пренесе хартију на другог, а
дужник њему да исплати, па би морао два пута)
-преносом ове ХоВ, нови ималац стиче сва права претходног, ради се о цесији, па дужник има право исте приговоре
према њему да истиче као и према претходном повериоцу
-ранији поверилац не одговара према новом за неиспуњење обавезе од стране дужника, сем ако није такву обавезу
изричито преузео
-пренос права из ХоВ на име нема дејства према издаваоцу док он о томе не буде писмено обавештен, односно док се
пренос не убележи у регистар ХоВ на име
-издавалац може да одоварајућом клаузулом у самој хартији потпуно забрани њен пренос, али и тад је могуће
прености али само уз његову сагласност (ово искључење преноса је приближава легитимационим исправама)

4. Хартије по наредби
-су такве ХоВ у којима је уписано име корисника, али садржи и овлашћење означеном кориснику да може својом
наредбом одредити и неко друго лице као њеног корисника
-својство ХоВ по наредби неке исправе могу имати по самом закону иако у њих није унета клаузула ''по наредби'' (нпр
меница, чек на име, акција на име) а неке добијају ово својство тек кад се та клаузула убаци(консоман, складишница..)
-за разлику од ХоВ на име, ХоВ по наредби имају већу циркуларну способност
-пренос-
-преносе се идносирањем (клаузула о преносу уписана на исправу) ранијег корисника на новог корисника
-за разлику од цесије, нови корисник постаје самостални поверилац, коме дужник не може истицаати приговоре из
субјективног односа са ранијим повериоцем, већ само оне из мениног писмена (објективни приговори)
-код индосирања ранији поверилац по правилу остаје солидарни дужник
-изузетно се могу преносити и цесијом
-могу и бланко индосаментом (бланко потпис преносиоца на полеђини хартије), после чега се могу преносити на исти
начин као да су на доносиоца
-као и код ХоВ на име, дужник пре извршења обавеуе мора да провери формалну легитимацију имаоца исправе
(после презентације)

5. Хартије на доносиоца
-не садрже означено име корисника исправе, тако да се законитим имаоцем сматра сваки доносилац хартије
-неке ХоВ имају ово својство по самом зкаону (нпр чек у коме није означено име), али је чешће да се оваквим
хартијама сматрају оне које садрже калузулу плативо доносиоцу или сличну клаузулу
-као хартије на доносиоца, могу се издавати чекови, обвезнице, комерцијални и благајнички записи, штедни записи,
цертификати и сл.
-ове ХоВ имају значајну предност јер омогућују максималну циркулацију – преносе се као и покретне телесне ствари,
обичном предајом (из руке у руку) без икаквих додатних уписа на хартији
-недостатак ових хартија је у томе што је умањена сигурност у промету, јер се законитим имаоцима ових хартија
диктирају и посебна правила у вези са њиховим издавањем – ове ХоВ се обично издају у великом броју примерака (у
серији) правило је да својеручни потпис издаваоца може заменити његов факсмил; прописују се посебни услови за
издавање ових хартија (покривеност имовином издаваоца), издају се на прописаним формуларима, морају носити
ознају редног броја и серије и сл.
-предност-
-имају максималну инкорпорациону моћ (везаност права из хартије за поседовање хартије); по правилу није
дозвољен судски поступак амортизације несталих хартија кад су на доносиоца
-имају максималну легитимациону моћ – јер се законитим имаоцем сматра сваки доносилац (издавалац-дужник не
мора да испитује легитимацију доносиоца ове хартије, јер се ослобађа испуњењем обавеза из хартије, али мора
поступати савесно)
-увек су презентационе
-приговори-
-особине ове хартије сужавају могућност истицања приговора; може истицати приговоре који проистичу из саме
исправе (објективни: да му је потпис фалсификован, да обавеза није доспела, да је застарела...), али субјективни
приговори (приговор компензације и сл) јесу у одређеној мери могући
-алтернативне хартије: такве ХоВ у којима издавалац одређује корисника на алтернативни начин: комбинацијом
корисника и клаузуле о плативости (платите М.М. или доносиоцу)
-мешовите хартије: састоје се из више делова, где један део гласи на име а други на доносиоца

6. Правна природа односа из хартија од вредности

-све ХоВ се издају поводом неког правног посла који постоји претходно између издаваоца и корисника ХоВ, с тим што
се код каузалних овај посао види, а код апстрактних не
-када настаје обавеза из ХоВ?
1) теорија креације – обавеза дужника из ХоВ настаје у тренутку када стави свој потпис на ХоВ, без обзира на то да ли
је предао кориснику или не; по овој теорији би био обавезан и према несавесном имаоцу хартије, па се ова теорија
ублажава захтевом да треће лице дође до те ХоВ на савестан начин
2) теорија уговора – обавеза издаваоца из ХоВ настаје тек кад се склопи уговор са првим корисником хартије, а то је
тек када је извршена и предаја те ХоВ кориснику; недостаци: пуноважност хартије зависи од пуноважности
склопљеног уговора, пословно неспособно лице не би могло да буде поверилац по ХоВ (а то је могуће у верзији ХоВ
као једностране изјаве), правни промет би био несигуран, јер у случају хартија на доносиоца које ноису на основу
уговора предате кориснику, обавеза издаваоца не би настала; коригује се теоријом правног привида према којој свако
треће лице које се савесно поузда у формалну исправност ХоВ у оптицају биће њен законити ималац
3) теорија емисије – обавеза дужника настаје у моменту када он после стављања свог потписа на ХоВ изврши и њену
предају (емитовање) кориснику; за разлику од уговорне теорије, акт предаје кориснику се не схаата као закључење
међусобног уговора, већ окончање издавања ХоВ; за разлику од теорије креације, по овој теорији обавез аиздаваоца
не настаје све док се хартија налази у његовим рукама, док је није емитовао својом вољом (обавеза не настаје ако
хартија изађе из његових руку мимо његове воље, а касније дође у руке савесног стицаоца); ова теорија је ублажена и
комбинована са теоријом савеснсоти, тако да обавеза издаваоца увек постоји према савесном стицаоцу (ЗОО полази
од теорије емисије а коригује је теоријом савесности)
4) теорија приближавања – комбинацијом теорије креације и теорије савесности и својине (несавесни стицалац не
може постати њен законити ималац), као и комбинацијом теорије емисије и теоријом савесности (савесни доцнији
стицалац постаје поверилац и законити ималац, чак иако је хартија изашла из руку издаваоца и без његове воље) и
комбинацијом теорије уговора са теоријом правног привида (сваки савесни стицалац је законски ималац без обзира
на постојање уговора између издаваоца и првог корисника) дошло је до значајног приближавања теоријских схватања

7. Појам и особине менице

-меница је ХоВ која садржи све опште особине ХоВ и посебне особине подврсте ХоВ по наредби по самом закону;
уношењем посебне клаузуле може се претворити у хартију на име, али ни у ком случају не може бити издата тако
да гласи на доносиоца (може ипак бити пренета и бланко индосаментом или индосаментом на доносиоца, те у том
случају гласи као да је на доносиоца)
-теоријска дефиниција: писмена исправа са својством ХоВ којом се њен издавалац безусловно обавезује да исплати
одређену суму новца (сопствена меница) или да то по његовом налогу учини одређено треће лице, означеном
кориснику или лицу по његовој наредби, и то у одређено време и на одређеном месту (трасирана меница)
-особине: 1. облигационоправна ХоВ (има за садржај тражбину, само новчану)
2. по закону је ХоВ по наредби
3. апстрактна ХоВ (независност од основног посла – ограничена могућност субјективних приговорима)
4. строго формална ХоВ
5. презентациона ХоВ
6. за настанак, пренос, остваривање и престанак права неопходно је постојање меничног писмена
-извори права: Конвенција о једнообразном зак, о трасираној и сопств. меници, Женевски једнообразни закон, ...
 8. Правна природа менице
-старије школе-
-постојале су медитеранска (француско-италијанска), германска и англосаксонска школа; Женевском конвенцијом су
медитеранска и германска 'спојене', па постоје женевски и англосаксонски систем
-медитеранска школа: строга формалност (испуњеност битних елемената), каузалност менице (неодвојивост од осн.
посла ради којег је издата); менични посао је уговорни посао
-германска школа: апстрактност (одвојеност од основног посла), одступање од принципа строге формалности и
омогућавање бланко менице, не захтева се да издавалац у тренутку издавања менице поседује покруће код трасата
-англосаксонска школа: не захтева строгу форму (довољно је да је издата хартија по наредби), дозвољава каузалност
(условљавање исплате меничне своте извршењем неке чинидбе од стране корисника менице), дозвољени су
различити рокови исплате менице на рате
-новије школе-
-теорија три уговора: код менице постоје три уговорна односа – основни уговор између трасанта и ремитента, уговор
о мандату између трасанта и трасата и уговор о цесији потраживања између индосанта и индосатара
-теорија делегације: трасант приликом издавања менице, као и сваки индосатар приликом индосирања, делегира
ремитенту и доцнијим повериоцима свог дужника – трасата
-теорија хартије јавне вере: извр обавезе из менице није у изјави воље, већ у показивању те изјаве, која произилази из
једноставне креације такве исправе
-теорија уговора: меница настаје из уговораа којим уговорне стране уговарају издавање менице са правима која
садржи и њен пријем, с тим што је овај однос у потпуности одвојен од претходног између издаваоца и корисника
-теорија једностраног акта: меница је једнострана изјава воље која на плану стварања обавезе остаје суспендована
док меницу не стекне треће лице
-теорија комбинације уговора и једностраног акта: меница је уговор између издаваоца и ремитента на основу ког се
издаје меница и једнострани акт издаваоца који га обавезује према свим осталим корисницима менице
-меница као једнострани акт-
-правни системи које своје менично законодавство изводе из женевских ковненција (укључује и нас) прихватају
концепцију менице као једностраног акта; ова теорија има два изражајна вида:
-теорија креације – обавеза издаваоца менице настаје самим потписивањем меничног писма (чак иако је чува сам
издавач, она је меница; она је апстрактна исправа и може се издавати као бланко меница)
-теорија емисије – за пуноважност је потребно да је меница пуштена у оптицај, тј да је изашла из руку издаваоца
менице (на законит начин); теорија емисије најбоље објашњава правну природу менице

9. Врсте менице
-зависно од меничних радњи-
1) протестоване / непротестоване
2) акцептиране / неакцептиране
3) авалиране / неавалиране
-зависно од основног посла ради којег се издају-
1) робне менице
2) финансијске менице
-зависно од начина издавања и својства издаваоца-
1) у своје име и за свој рачун
2) издате у туђе име и за туђ рачун
3) у своје име за туђ рачун (комисиона меница)
-зависно од форме менице-
1) пуна меница (садржи све битне елементе у тренутку издавања)
2) бланко меница (има само прописани минимум елемената)
-зависно од броја лица у меници-
1) трасирана/вучена
-издавалац (трасант) даје налог другом лицу (трасату) да у време њене доспелости исплати трећем лицу
(ремитенту, кориснику) или лицу по наредби тог трећег лица (пренос, индосирање) означену новчану своту (види
десни део слике)
 -може постојати и трасирана меница по сопственој наредби (трасант одређује самог себе као корисника – издаје
меницу у своју корист), трасирана сопствена меница (трасант означава самог себе као трасата-исплатиоца менице;
овде постоји конфузија трасанта и трасата; наше право је своди на сопствену) и трасирана сопствена меница по
сопственој наредби (трасант даје налог сам себи да себи исплати означену меничну своту по доспелисти менице)
2) сопствена
-меница у којој се издавалац обавезује да у времену доспелости исплати ремитенту (као трећем лицу) или по
наредби тог трећег лица одређеном лицу (пренос, индосирање) новчану своту означену у меничној исправи (леви
део слике)

10. Основна менична начела

1. начело формалности
-постоји само у писаном облику, а ово важи и за све меничне радње које се уписују у меницу
-ово не значи и обавезност меничног формулара, мада се обично издаје на одштампаним бланкетима (пуноважне
су менице написане и на обичном папиру, па чак и на неким другим стварима)
-менице које нису издате на прописаном формулару могу бити евентуално оспорене због неплаћања таксе, која је
на штампаним формуларима утиснута у менични талон и плаћа се приликом куповине менице
-допуштени изузеци: (1) применом теорије омисије могуће издавање бланко менице; (2) лица која не могу давати
писмене изјаве (неписмена, слепа и сл) могу давати меничне изјаве путем рукознака, печата или штамбиља и уз
судску оверу
2. начело инкорпорације
-право потраживања из менице имаоца менице везано је за поседовање менице
-дакле ако нема меницу, не може да остварује право (допуштена амортизација менице)
3. начело фиксне меничне обавезе
-обим и садржина обавезе произлазе из садржине меничног писма, невезано од обима и садржаја основног посла
ради којег је меница издата
-дакле дужник у спору не би могао да истакне приговор из основног посла (нпр. да је меница попуњена на већи
износ) или да је меница делимично плаћена – ако на њој то није уписано
-ово начело има апсолутно дејство само у односима меничног дужника и савесног имаоца менице, док се у односу
на трећег несавесног имаоца менице према другој уговорној страни из основног посла има само релативно дејство
4. начело меничне строгости
-формалноправни аспект: поверилац има строге обавезе извршења одређених меничних радњи на време
(презентација, протест, подизање тужбе), иначе губи менична права; позиција дужника отежана је богг
немогућности коришћења приговора из основног посла, због хитности меничног спора и кратких рокова за
приговор
-материјалноправни аспект: односи се само на дужника – менична исправа је апстрактна (одвојена од основног
посла), а та апстрактност долази до изражаја у односу меничног дужника и трећег савесног имаоца менице; начеки
строгости је ублажено начелом савесности
5. начело меничне супсидијарне солидарности
-солидарност регресних меничних дужника настаје тек ако главни менични дужник не исплати обавези о
доспелости, па је реч о супсидијарној солидарности
6. начело самосталности
-обавеза сваког меничног дужника је самостална и има своју независну правну судбину (нпр ако је обавеза
издаваоца менице неважећа, обавеза осталих меничних потписника не може бити непуноважна због овога)
-прекид и обустава застарелости према једном меничном дужнику не делује према осталим мен. дужницима
-ниједан менични дужник не може се позивати на материјалну неваљаност неког другог потписа на меници али се
може позивати на видљив формални недостатак неког другог потписа, који је услов за обавезу тог меничног
дужника
7. начело непосредности
-значи да постоји фикција непосредног правног односа између сваког меничног дужника и меничног повериоца, а
садржина тог односа опредељена је искључиво садржином меничне исправе
-зато сваки дужник према повериоцу може истицати само објективне приговоре и оне субјективне које има из
непосредног односа са конкретним меничним повериоцем
8. начело ефикасности
-краћи рокови за тужбе, посебна правила за приговоре, немогућност одлагања извршења по приговору..
 11. Битни менични елементи
-када меница не поседује неки од ових елемената, она се конвертује у исправу о дугу
-означење менице-
-означење да је то меница (изрази менично писмо, менична исправа, менична обвезница)
-безусловни налог за исплату меничне своте-
-мора садржати налог за исплату (''платите'') одређене своте новца, који мора бити безуслован
-налог мора гласити на исплату одређене своте новца, и мора да се исплаћује одједном
-може се повећати свота додавањем износа камате, али само у меници која доспева по виђењу и у меници на
одређено време по виђењу; камату одређује само издавалац менице
-обавезност три лица-
-трасирана меница садржи три лица – трасанта (издаваоца), трасата (лице коме је дат налог) и ремитента (корисника)
-често долази до конфузије – повериоца и дужника (не води гашењу), трасанта и трасата или трасанта и ремитента,
као и трасанта, трасата и ремитента
-својеручни потпис трасанта-
-стављањем потписа трасант улази у меничноправни однос; ваљана је и меница чак и ако је његов потпис
непуноважан
-назначење трасата-
-назначење лица коме се упућује налог за исплату меничне своте
-пуноважна је и меница која је вучена на лице које не постоји (фингирани трасат)
-и више лица може бити означено као трасати, али само кумулативно са солидарном одговорношћу сатрасата који
акцептирају меницу
-назначење ремитента-
-пошто није дозвољено издавање менице на доносиоца, ово је битан елемент
-могуће је издати меницу по сопственој наредби и њеним истовременим индосирањем од стране трасанта бланко
индосаментом је могуће постићи исти ефекат као да је на доносиоца
-може бити и више ремитената, алтернативно иликумулативно
-место издавања менице-
-према овом елементу се одређује форма менице, пасивна менична способност трасанта,..
-место плаћања менице+
-у међународном праву од нарочитог значаја јер се по овоме види валута исплате, презентација менице...
-време издавања-
-битан датум због рока доспелости, одређивање рока за подношење на акцептирање менице трасиране на одређено
време по виђењу, одређивање пасивне меничне способности трасанта и сл.
-време доспелости-
-оначење датума када поверилац може да се обрати дужнику за наплату меничне своте
-не може се подносити пре овог рока, нити је дужник обавезан да плати меницу пре рока доспелости
-рок доспелости може бити изражен на један од 4 начина:
1) по виђењу (чим се поднесе на виђење трасату)
2) на одређено време по виђењу (у времену означеном приликом акцептирања менице после њене презентације
на потпис)
3) на одређено време од дана издавања (рок од дана издавања менице)
4) на одређен дан)
ЛИЧНИ 1. име и својеручни потпис трасанта
2. име трасата
3. име ремитента
ГЕОГРАФСКИ 4. место издавања
5. место испуњења
ВРЕМЕНСКИ 6. време издавања
7. време доспелости
ОПШТИ 8. означење да је меница
9. безусловни налог
 12. Претпостављени менични елементи
-закон уводи одређене претпоставке за случај да неки од битих елемената изостану
-рок доспелсоти: ако није означен рок, меница је пуноважна и доспева по виђењу
-место издавања: ако није означено, ипак је пуноважна и рачуна се да је место које је назначено поред трасантовог
потписа
-место плаћања: ако није означено, ипак је пуноважна, а место плаћања је оно поред трасатовог имена (а ако ни то
није пуноважно, меница није пуноважна)

13. Факултативни менични елементи

-ограничени су правилом да њима не сме да се дира у природу менице као ХоВ
-клаузуле са меничноправним значењем-
-клаузула о броју меничних примерака (ако је издата само у једном примерку, има за циљ да омогући накнадно
издавање дупликата менице на захтев имаоца менице; ако је у више примерака, има за циљ да означи који је
примерак по реду)
-ректа клаузула (конвертује је у ХоВ на име, чиме се онемогућује даљи пренос, може само цесијом)
-презентациона клаузула (трасант може да забрани подношење менице на акцепт трајно, до одређеног рока, да
нареди да се презентује трасату до одређеног рока или пре доспелости...)
-клаузула ''без обавезе'' (може унети индосант, са дејством ослобођења од одговорности за акцепт и исплату менице;
искључује могућнос регресне тужбе)
-клаузула ''без протеста'' (може унети трасант, индосанти и авалисти, с циљем ослобађања имаоца менице обавезе
подизања протеста у случају неакцептирања)
-клаузула адресе по потреби (трасант индосант или авалиста могу унети, ради ублажења ризика који настаје
неакцептирањем менице од стране трасата, којом меница упућује на лице коме треба да се обрати у таквом случају)
-клаузула о домицилирању и платишту (трасант може да одреди да меницу плати неко друго лице у трасатовом
седипту или другом месту (домицил), а трасат може да одреди лице које ће да изврши ту исплату или ближи локал
(платиште) у том месту)
-касаторна клаузула (''платите ову прву али не и остале менице''– искључује се могућност наплате умножених меница)
-клаузула о монети и ефективности (монета може да се одреди нпр. ''платите 100 долара'', али се плаћа према
ввалути места плаћања по курсу на дан плаћања, а ако напише ''платите 100 долара ефективних'', онда се врши у
доларима)
-клаузуле са грађанскоправним значењем-
-валутна клаузула (''вредност примљена'' – објашњава пословни однос трасантаи ремитента који је претходио
издавању менице)
-клаузула покрића (''и ставите исту у рачун'' – обавештава трасата да ће добити евентуално покриће после исплате
менице ако веч није)
-авизо клаузула (''са извештајем'' – трасант обавештава трасата да може да акцептира или исплати меницу ако добије
његов извештај који практично значи да је ремитент уредно извршио своје обавезе према трасанту)
1. место издавања 7. означење ремитента 13. адреса у нужди
2. датум издавања 8. валутна клаузула 14. место плаћања
3. налог за исплату 9. клаузула о извештају 15. хх
4. време доспелости 10. клаузула о покрићу 16. акцепт
5. соло клаузула (може и редни бр) 11. означење трасата
6. означење да је меница 12. означење трасанта и својеручни потпис

13. Издавање менице

-издавање трасиране менице је таква менична радња којом издавалац менице (трасант) једностраном изјавом
воље, уз упућивање налога трасату да у време доспелости плати ремитенту или лицу по његовој наредби
означени менични износ, самостално преузима меничну обавезу стављањем свог потписа на меници
-трасант овде ступа у меничноправни однос и постаје менични дужник према свим лицима на која се та меница
преноси, као и првом меничном повериоцу-ремитенту
-за разлику од сопствене менице, трасант акцептиране трасиране менице спада у регресне дужнике, па би као такав
имао право на регрес од акцептанта у случају да исплати меницу
-ово је по правилупрва менична радња, али је чест случај да се меница прво акцептира, да би издавалац био сигуран
да ће налог за исплату бити прихваћен, па тек онда стављањем свог потписа преузима меничну обавезу
-менична способност: може да је изда свако пословно способно лице, а поверилац по меници може бити свако лице
са правном способношћу
-трасант – пуномоћник: трасант може да изда меницу у своје име и за свој рачун, али и у име и за рачун свог
властодавца; у том случају сам потписује меницу, са нагласком да иступа у својству пуномоћника (таква меница -
обавезује властодавца а не пуномоћника, ако овај за то има овлашћења; у супротном њега обавезује)
-трасант – комисионар: може издати и као комисионар када се, за разлику од пуномоћства, појављује
формалноправно као издавалац (у своје име), он је меничноправно одговоран; давалац налога се не појављује у
меници и није одговоран, иако је дужан да трасанту (комисионару) да накнаду
-покриће: за разлику од чека, издавање менице не захтева постојање покрића трасанта код трасата; ово покриће мора
постојати у тренутку доспелости менице за наплату

15. Умножавање менице

-издавање умножених примерака менице (дупликата, трипликата..) и преписа (копије) менице врши се ради веће
циркулације менице и потпунијег остваривања меничне функције, ради веће сигурности (јер оригинал може да се
изгуби), искључује се потреба за амортизационим поступком
-дупликат-
-сваки ималац менице може да захтева да се о његовом трошку умножи примерак менице, и то у сваком тренутку
-умножени примерци морају бити у свему идентични са првим примерком (са оригиналним потписима)
-ако је била индосирана, онда се ималац обраћа свом индосанту, он свом и тако све до трасанта који и издаје
умножене примерке менице (истим путем се и враћа)
-сви умножени примерци чине једну обавезу, али ако акцептант потпише више примерака умножене менице, он би
био обавезан на исплату меничног износа по сваком акцептираном примерку који му не би био враћен приликом
исплате
-разлика у дупликатима је у томе што носе различити редни број (ако клаузула о редном броју није унета, сматраће се
да је реч о различитим меницама)
-акцептант меницу плаћа тек по презентацији акцептираног примерка менице, депозитар умноженог примерка
менице дужан је да преда тај примерак на захтев титулара меничног потраживања (ако одбије, законити ималац има
право на преквизициони протест – посебна врста протеста пред судом, након чега може да врши регресна права)
-копија-
-за разлику од дупликата менице, чији је овлашћени издавалац само трасант, препис може да сачини сваки ималац
менице
-препис мора бити верна слика оригиналне менице (да садржи све клаузуле из оригинала, као и назначење потписа –
потписници не потписују копију)
-мора садржати и назнаку да се ради о препису
-служи само за индосирање и авалирање (не може служити за акцептирање), те мора бити назначено на препису
докле се простире копија
-мора бити назначено име лица код ког се налази оригинална меница
-лице код којег се налази изворна меница, које није титулар меничног потраживања, дужно је на захтев имааоца
прописаног преписа, да исту преда (у супротном ималац преписа може да врши регрес против лица који су
индосиралиили авалирали препис, тек након што преквизиционим протестом утврди да му на његов захтев није
предата изворна меница)

16. Пренос менице (цесија и индосамент)

-цесија-
-менично потраживање, као и свако друго, може се пренети и уступањем потраживања (цесија) уз примену општих
правила грађанскоправне цесије и уз предају меничне исправе (због начела инкорпорације)
-до оваквог прееноса долази када трасант или неки од индосаната унесе у меницу клаузулу ''не по наредби'' (ради
чувања приговора које има према ремитенту)
-оваквим преносом положај дужника из менице према новом повериоцу остаје непромењен – може истицати
приговоре које је имао према ранијем повериоцу, без обзира на то да ли је нови поверилац за њих знао или не
-индосамент-
-за разлику од цесије, нови менични поверилац стиче менично потраживање ослобођено од личних приговора
меничног дужника према ранијем повериоцу
-за однос дужника према новом повериоцу меродаван је само садржај менице и непосредни лични међусобни
захтеви
-међутим, дужник може истицати и према новом повериоцу приговоре које је имао према ранијем повериоцу ако је
нови поверилац несавестан (знао или је могао знати да се меница индосира да би се елиминисали приговори)
-цесионар не ступа ни у какав однос са цедентом свог цедентта, док се код индосирања не успоставља само правни
однос између индосатара и индосанта, већ између индосатара и свих ранијих индосаната
-меница се по правилу преноси индосаментом
-индосамент је изјава преносиоца менице, унета на прописано место у меничном писмену, којом уступа менична
права новом имаоцу менице; преносилац менице је индосант и од меничног повериоца постаје менични дужник
према лицима која се на меници нађу иза његовог потписа
-први преносилац менице (први индосант) је ремитент, јер је први корисник менице, а лице на које се меница
преноси је нови менични поверилац и назива се индосатар; за формалну легитимацију индосатара као меничног
повериоца потребно је да постоји тзв непрекинути низ индосамената – постоји кад је ремитент први индосант и кад је
сваки следећи индосант индосатар из претходног индосамента (ако је нпр. прекинуто цесијом, онда индосаменти
после цесије нису пуноважни и формално легитимисани менични повериоци)
-индосамент се уписује на полеђини менице или на продужетак менице (сем ако је пуни индосамент, довољено је
његово уписивање и на лицу менице)
-безусловност и недељивост индосамента-
-ако је индосант приликом индосирања унео неки услов у индосамент, сам индосамент ће бити пуноважан, а такав
услов ће се сматрати да није написан
-индосаментом се могу пренети сва права из менице, али никако се не може извршити делимични пренос
-индосирање после доспелости-
-правило је да доспелост менице не утиче на њену циркулацију, те индосамент има исто правно дејство
-ипак ово важи само док није подигнут протест због неисплате менице или док није протекао рок за подизање овог
протеста
-пошто међутим индосамент на меници не мора да буде датиран, оборива је претпоставка да је недатирани
индосамент учињен пре протека рока одређеног за подизање проеста
-забрана индосирања-
-меница је по самом закону преносива путем индосамента; није преносива када постоји ректа клаузула (''не по
наредби''); правни значај ове клаузуле различит је у зависности од тога да ли је уноси трасант (не може се даље
индосирати, већ само цесијом) или индосант (индосант се ослобађа меничне одговорности према лицима на која је
меница и поред забране индосирана)
-својински индосамент-
-такав индосамент којим се поред права из менице преноси и право на меници
1) пуни индосамент (садржи име лица на које се меница преноси и потпис преносиоца, као и обавезни садржај; често
садржи и клаузулу налога за плаћање – платите по наредби)
2) бланко индосамент (на полеђини менице има само потпис индосанта, не и индосанта; овим меница постаје слична
хартији на доносиоца; индосатар може даље да пренесе меницу простом традицијом, може да упише име индосатара
и пренесе му меницом простом традиција, може уписати своје име и постати менични поверилац или је може са
бланко индосаментом даље индосирати својим индосаментом)
3) повратни индосамент (када се индосира на лице које је већ менични дужник; ако се индосира на акцептанта, он је
може само даље индосирати или се ослобађа обавезе; ако је на трасата, он постаје менични поверилац према својим
претходницима, ако је на трасанта он постаје поверилац само према акцептанту и ако је на ранијег индосанта, он
постаје менични поверилац само према лицима којима је био поверилац док није први пут индосирао меницу)
-несвојински индосамент-
-преносилац менице задржава право на меници (меничној исправи) а на идносатара се преносе само одређена права
у вези са правом из менице (наплата менице, залагање потраживања из менице)
-тако индосатар не може да врши и располагање менциом
-несвојински индосамент обухвата пуномоћнички и заложни индосамент
1) пуномоћнички индосамент (реноси специјалном клаузулом – вредност за наплату, као пуномоћ – овлашћење да у
његово ием и за његов рачун врши одређена менична права; клаузула мора бити изричито унета)
2) заложни индосамент (уноси се клаузулом у меницу, иначе се примењује претпоставка о својинском индосаменту;
заложни индосатар може даље индосирати меницу само пуномоћничким индосаментом; према њему менични
дужници не могу истицати приговоре које имају према заложним индосантом, сем у случају несавесности)
 17. Редовни менични акцепт
-менична неопозива изјава трасата, којом прихвата менични налог упућен од трасанта
-уношењем овакве изјаве у менично писмено, трасат постаје менични акцептант и тиме главни менични дужник (до
тог момента он није у меничноправном односу)
-овом изјавом трасат конституише необориву претпоставку према каснијим учесницима о постојању покрића за
исплату менице у обиму акцепта
-акцептирање значи и да се трасант као регресни дужник може код трасиране менице у регресном поступку
регресирати од акцептанта
-трасат је увек слободан да одлучи да ли ће меницу кцептирати или не
-ситуације: може имати грађанскоправни уговор о акцепту, а да нема покриће; трасант може код трасата да има
покриће а да нема уговор о акцепту; трасант може да има код трасата и уговор о акцепту и покриће; на крају, трасат
може да нема ни покриће ни закључен уговор о акцепту (ни у једном случају трасат није обавезан да акцептира
меницу са становишта меничног права, али се поставља питање грађанскоправне одговорности)
-менични поверилац – питање факултативности подношења менице на акцепт зависи од презентационе клаузуле и
врсте менице (домицилиране менице се обавезн подносе на акцепт) као и модалитета рока доспелости (оне које
доспевају по виђењу се не подносе на акцепт, а оне које се доспевају одређено време по виђењу се подносе)
-одлике акцепта: 1. безусловност (акцепт мора бити безуслован; стављање услова у акцепт га чини ништавим)
2. неопозивост (од момента кад акцептант врати меницу лицу које је презентује)
-скривени акцепт – акцепт се даје на лицу менице и не може бити пуноважан ако је ван меничног писмена; акцепт дат
ван меничног писмена није ништав, али не производи меничноправно дејтво, већ грађанскоправну обавезу исплате
-врсте акцепта по форми: пуни (клаузула ''прихватам'' и потпис акцептанта), бланко (само потпис акцептанта испод
клаузуле о меничном плафону)
-врсте акцепта по садржини: потпуни акцепт (кад прихвати у целости до износа меничне своте, немогуће на већи
износ) и делимични (прихвати да исплати само делимични)

18. Акцепт и исплата менице интервенцијом

-ако трасат одвије да акцептимра меницу, или акцептант одбије да исплати акцептиранну меницу, а реч је о меници
чије је презентовање на акцепт забрањено, онда се меница налази ''у нужди''
-у овим случајевима, радиспасавања пословног угледа меничних обавезника, може се јавити неко треће лице –
интервенијент, ради акцептирања или исплате меничне своте уместо дужника
-интервенција има за циљ да отклони потребу за вршењем регресног поступка
-лица код интервенције-
-интервенијент може бити било које лице ван менице, као и сами менични обвезници, изузимајући акцептанта, а
може и сам трасат, јер му то за разлику од позиције акцептанта омогућује отклањање претпоставке да поседује
менично покриће
-интервенисати се може за било ког меничног дужника против ког се може врпити регрес (дакле не може се
интервенисати за главног меничног дужника-акцептанта, као ни за индосанта који је индосирао клаузулом 'без
обавезе')
-форма интервенције-
-клаузула о интервенцији обавезно се уноси у менично писмо
-по својој форми може бити само пуна (клаузула о интервенцији, потпис и евентуално назначење хонората – лица за
које се интервенише)
-бланко интервенција није могућа
-врсте-
1. позивна
-регресни менични дужници (трасант, индосанти и авалисти) могу унети имена лица која ће по позиву имаоца
менице акцептирати или исплатити меницу, ако меници запрети регрес
-означена лица су адресати у нужди
-најшире дејство има позитивна интервенција код које је позивног интервенијента одредио трасант (кад по
доспелости захтева он исплати меницу, сви регресни дућници се ослобађају меничне обавезе, а он има право
регреса према трасанту)
-када га одреди индосант или авалиста, ималац менице не може истаћи регресни захтев пре доспелости менице
том меничном дужнику и лицима која се на меници налазе иза његовог потписа)
2. спонтана
-дешава се да треће лице, које није означено као интервентијент спонтано интервенише ради акцептирања или
исплате менице
-разлика са позивном је што ималац менице не може одбити акцептирање менице од стране позваног
интервенијента, али може од спонтаног интервенијента
3. интервенција због неакцептирања (акцепт за част)
-може се вршити кад год је пре рока доспелости менице њен ималац овлашћен на вршење регреса по меници која
се може поднети на акцептирање
-не могу се акцептирати интервенцијомменице чије је подношење на акцепт забранио трасант
-овим акцептирањем интервенијент се обавезује као лице које је акцептирало и одговара према имаоцу менице и
меничним следбеницима лица за које је акцептирао меницу
-он ипак не постаје главни дужник, већ је у позицији регресног дужника и одговара као његов хонорат
4. интервенција због неисплате
-исплата интервенцијом може да се врши кад год ималац менице стекне право на регрес, пре или после
доспелости менице
-ако ималац менице одбије прихватање испллате интервенцијом, губи право регреса према меничним дужницима
које би та интервенција ослободила од обавезе
-интервијент је само ограничен забраном да даље индосира меницу (у функцији циља да дефинитивно угаси обавезе
меничних дужника)

19. Менични авал

-авал је менична изјава одређеног лица, са потписом, којом гарантује да ће одређени менични дужник испунити
своју обавезу
-авал је споредна менична радња и није обавезна; даје се само за исплату меничне своте, али не и за акцепт
-лице које даје авал је авалиста, а лице за које се даје авал је хонорат
-авал је заправо менично јемство, али се разликује од грађанскоправног јемства јер се не одликује акцесорношћу
обавезе авалисте у односу на обавезу хонората
-лица код авала-
-у улози авалисте је најчешће неко треће лице изван менице, али могу то бити и лица из менице
-не може се авалирати за лица према којима је лице из менице већ менични дужник, јер би и без авала одговарао
дужнику (нпр. не може из претходне слике П1 да буде авал П2-у, јер ако П2 не исплати, П1 ће свакако уместо њега
одговарати) – акцептант не може да авалира ни за кога из менице, а индосант не може за своје следбенике
-трасант би могао да буде авалиста за акцептанта, а трасат, док не акцептира меницу може бити авалиста
-авалиста назначује име свог хонората, а ако то не уради, претпостављ асе да је за трасанта
-форма авала-
-изјава о авалу са потписом авалисте даје се на лицу менице (''као авал'', ''као гарант''), а неке дозвољавају и авал као
сепаратни акт ван меничног писмена (а развила се и пракса скривеног авала јер давањем истог имплицира се
платежна неспособност хонората)
-скривени авал (жиро) – у пословној пракси потрошачких кредита, корисник кредита потписује меницу као акцептант,
а лице које за њега менчи потписује као трасант и први индосант (он је први жирант), други индосант уписује се иза
првог и ствара се привид да је реч о трасираној меници по сопственој наредби коју преноси издавалац својим
индосаментом
-одговорност авалисте-
-одговара солидарно, самостално и непосредно
-одступање од самосталности – ако је обавеза хонората ништава због форманог недостатка, онда је и обавеза
авала ништава
-одступање од непосредности – авалиста према имаоцу менице може истаћи све приговоре које би могао хонорат
-одговара онако како одговара лице за које је авалирало (хонорат) – трасантов авалиста може користити приговоре из
основног посла које би могао користити и трасант
-ако акцептант није у другом правонм односу из менице, његов авалиста може користити само приговор из менице и
приговор компензације ако има неки други правни посао са имаоцем менице
-авалиста одговара за исплату менице свим меничноправним следбеницима хонората
-против авалисте се не подиже протест (већ против хонората), не одговара за неосновано обогаћење (иако одговара
његов хонорат), одговара према обиму свог авала (може бити потпун и делимичан)
-права авалисте-
-исплатом менице стиче права свог хонората и у регресном поступку може наплатити исплаћени износ било од свог
хонората, било од његових дужника по меници (његових претходника)

20. Презентација менице

-презентација на акцепт-
-ималац менице има право/обавезу да пре доспелости менице (ако му то презентационом клаузулом није
забрањено) презентује меницу трасату на акцептирање и обавезу да је после презентује акцептанту на исплату
-меницу презентује њен ималац-презентант, а презентује се трасату-акцептанту-презентату
-презентација менице на акцепт је заправо позив трасату да прувати менични налог; често трасат и не зна да је
меница издата и вучена на њега, те се овако упознаје са њеном садржином
-правило је да се меница може презентовати до њене доспелости, али овај рок може бити измењен унапред
-по правилу је презентација менице факултативна, јер зависи од воље имаоца менице, али постоје три значајна
изузетка: 1. обавезна законска презентација (за менице које доспевају на одређено време по виђењу)
2. трасант и индосант могу наложити обавезну презентацију (са роком или без)
3. трасант може забранити подношење менице на акцепт (ако нема покриће код трасата)
-презентација на исплату-
-повериочев позив акцептанту да изврши исплату меничне своте
-ово ради најраније на сам дан доспелости, а нај касније два дана после доспелости
-за разлику од презентације на акцепт, презентација на исплату је увек обавезна
-чак и ако је трасат одбио акцептирање, ималац менице може опет да му је поднесе на исплату (јер је можда примио
покриће од трасанта и прихвати исплату)
-место презентације – у месту плаћања у акцептантовој пословној просторији/стану; ако се ради о домицилираној
меници онда се презентује у просторији седишта домицилијата
-делиберациони рок – трасат има могућност даа захтева од имаоца менице после прве презентације изврши другу
презентацију наредног радног дана, ради регулиссања односа са трасантом у вези покрића (то је овај рок)
-пропуштање рока за презентацију-
-на акцепт: кад је обавезна по закону, санкција је губитак прегресних права према трасанту и осталим мен. дужницима
-на исплату: у обавези остаје само главни менични дужник,ако је претходно извршено акцептирање менице

21. Исплата менице

-од главног дужника-
-гл. дужник мора извршити исплату чим се меница презентује на исплату (нема право на делиберациони рок, али
може доћи до пролонгираног рока исплате по споразуму повериоца и дужника; мора се убацити клаузула)
-може извршити и делимичну исплату повериоцу, и тиме олакша положај регресник дужника; ако исплати целу
меничну своту, обавезе се ослобађају сви дужници (а ако исплати интервенијент за главног дужника, он има право
регреса према трасанту)
-од регресних дужника-
-ако не исплати главни дужник, тада доспева обавеза регресних меничних дужника (након протеста и нотификације)
-регресни дужници могу исплатити само у целости (изузимајући авалисту делимичног авала или делимичног
интервенијента)
-исплата пре доспелости – менични дужник није дужан да исплати меницу пре доспелости, а поверилац није обавезан
да прими исплату пре доспелости
-поступак исплате-
-енични дужник који плаћа, дужан је при исплати да води рачуна о формалној легитимацији имаоца менице – да ли
је до менице дошао на основу непрекинутог низа индосамената (или уредне цесије), али не мора проверавати
материјалну легитимацију имаоца
-ако је поступио злонамерно и са грубом непажњом (знао/могао знати да није реч о законитом имаоцу), исплатом
менице се не ослобађа меничне обавезе према законитом и савесном имаоцу менице
-ако се исплати у целости, то се назначава у меничној исправи, која се предаје дужнику који ју је исплатио (ради
извршења регреса или поништења-ако се ради о гл. дужнику)
-делимична исплата се констатује у меничној исправи

22. Менични протест

-протест је таква менична радња којом ималац менице на веродостојан начин утврђује да је његов покушај
извршења меничне радње остао безуспешан
-значај – он је услов за вршење регресног права имаоца менице; има значај и за индосирање менице јер индосамент
после протеста због неисплате има значај грађанскоправне цесије
-(не)обавезност: у земљама женевског меничног система протест је по правилу обавезан, док у англо-америчком није
-законска изузећа од обавезе подизања протеста: (1) кад постоји протест због неакцептирања, не мора да врши
протест због неисплате; (2) када се може вршити регрес пре доспелости и (3) кад се због више силе не може подићи у
прописаним роковима
-у меницу се може унети и клаузула ''без протеста'' и тиме он постаје необавезан
-замена протеста-
-ако трасант у меници не захтева да протест буде у облику јавне исправе (код суда или нотара), он може бити по
пристанку имаоца менице да буде замењен писменом изјавом на меници лица код којег је захтевано чињење (трасат,
акцептант, домицилијат, позивни и спонтани интервенијент)
-код багателне менице постоји поједностављен протест, тако што протесни орган уместо протеста доставља препис
менице свим дужницима, са назнаком да је протестована
-поступак-
-протест се подиже код надл. осн. суда (или нотара) према седишту лица према коме се подиже протест
-протестант подноси меницу суду/нотару са захтевом да се изврши одређена менична радња; тај орган обавештава
протестата (лице према коме се диже протест), са позивом да изврши радњу; ако он изврши, орган то констатује; ако
одбије, суд враћа меницу протестанту и даје му протестну исправу која представља јавну исправу (орган уписује све
ово у протестни регистар)
-врсте протеста-
1) због неакцептирања
2) због недатирања акцепта (кад меница доспева на одређено време по вђењу, а приликом акцептирања није
стављен датум акцепта)
3) због неисплате (у роковима за презентацију менице на исплату, сем код менице која је платива по виђењу
4) преквизициони протест (подиже ималац умноженог примерка коме држалац акцептираног примерка одбије да
преда тај акцептирани прмерак, односно држалац копије)
5) протест због неисплате протестних трошкова (ако је менична свота исплаћена али не и протестни трошкови)
6) интервенцијски протест (кад је меница акцептирана интервенцијом, а интервенијент одбије да исплати)
7) амортизациони протест (подиже предлагач амортизације да би одржао своја регресна права против трасанта
неакцептиране менице)

23. Менична нотификација

-је обавештавање од стране меничног повериоца упућено регресним меничним дужницима о подизању
протеста
-кад се обавештавају о протесту због неакцептирања, ради се о нотификацији због неакцептирања, кад је протест због
неисплате, ради се о нотификацији због неисплате и сл.
-лица у поступку: ималац менице обавештава непосредног индосанта и трасанта (и њихове авалисте) у року од 4 дана;
његов непосредни индосант обавештава свог непосредног индосанта у року од 2 дана; ако је ималац ремитент, он
обавештава само трасанта
-форма: не захтева се никаква форма, али се редовно врши препорученим писмом, телефаксом и сл.
-нотификација је факултативна, али санкција због неизвршења је накнада проузроковане штете (која не сме
премашити износ меничне своте)

24. Менични регрес

-радња којом ималац менице и доцнији искупилац менице (регресанти) захтевају од неког меничног дужника
(регресат) да исплати меницу, ако је трасат одбио да је акцептира, односно да исплати меничну своту
-први регресант јесте ималац менице, а каснији регресанти јесу регресни дужници који у регресном поступку искупе
меницу
-трасант може бити регресант и у односу на акцептанта који је примио покриће, а није платио меницу
-индосанти су регресанти за своје претходнике по меници, а авалисти и интервенијенти су регресанти за своје
хонорате и лица која су њихови менични дужници
-добровољни регрес-
-после обавештења – нотификације о неисплати, сви регресни дужници могу добровољно да исплате менични износ
како би избегли увећање своје обавезе кроз регресни менични спор и да би изашли из меничне обавезе
-поред тога камата креће да тече на меницу од дана њене доспелости, што значи да ће трасант нпр. морати да плати
камату за сво време које је било потребно да се по реду – р.д.1, р.д.2, р.д.3... – регресирају сви; из тог разлога он може
по нотификацији отићи до регресанта и добровољно регресирати меницу)
-регрес путем повратне менице-
-регресант може наплатити регресну своту издавањем нове менице – та меница се вуче на неког од његових
меничних дужника
-издавалац повратне менице је по правилу означен и као њен ремитент – трасирана меница по сопственој наредби;
то значи да би регресант са слике издао меницу у којој је регр.дужник 1 трасат, а регресант је трасант и
ремитент
-ако трасат/регр.дужник1 не прихвати ову меницу, регресант има на располагању регресну тужби)
-регресна тужба-
-ако се не успе са добровољним регресом или путем повратне менице, може се регресирати и регресном тужбом
-врсте регреса-
1) због неакцептирања
-услов је претходно извршење презентације и протеста
2) због неисплате
-такође е услов претходно извршена презентација и протест због неисплате; врши се после доспелости менице
3) регрес пре доспелости
-када су испуњени услови због неакцептирања
-када је пре акцептирања трасат пао под стечај, односно после акцептирања акцептант пао под стечај (овде се не
тражи презентација или протест, већ само судско решење о ликвидацији/стечају)
-регресни поступак-
-начело солидарности, самосталности и непосредности
-сви регресни дужници су солидарно одговорни и регресант може тражити наплату своте од свих дужника,
неколицине или појединог, и ту није дужан да води рачуна о реду меничних дужника (скоковити регрес могућ)
-регресни менични дужник који исплати регресанта (искупљивање менице) има право регреса од својих претходника
по меници (тзв. процес преваљивања меничне обавезе на претходнике)
-у току овог процеса преваљивања не исплаћује се само менична свота већ и камата (6%) и трошкови поступка по
сваком регресном захтеву (ефекат грудве снега)

25. Меничне тужбе и приговори

-ТУЖБЕ И МЕНИЧНИ СПОР-
-редовна менична тужба-
-диже се против главног меничног дужника
-ако ималац менице не добије исплату од главног дужника доспелошћу менице, може изабрати по начелу
солидарности главног меничног дужника и овом тужбом оствари принудну наплату менице
-главни менични дужник може бити: акцептант или трасант до акцептирања менице
-главни дужник не може бити акцептант-интервенијент (јер он има право регеса према хонорату и његовим
дужницима); ово важи и за авалисту
-регресна менична тужба-
-у истим случајевима као код редовне тужбе, ова се диже против регресних меничних дужника (то су трасант после
акцептирања, индосант, авалиста и интервенијент – лица која ће после исплате имати право регреса према неком
другом)
-остале тужбе-
-постоје и друге, грађанскоправне тужбе – нпр.тужба акцептанта који акцецптира и исплати меницу а није добио
покриће од трасанта
-одлике меничног спора-
-једноставан и брз – на основу менице као веродостојне исправе се одмах издаје решење о извршењу; приговори
дужника су могући у кратком року (5 дана од достављања) и не одлажу извршење решења
-докази се не изводе ван менице, суд се не упушта у основни правни посао
-ПРИГОВОРИ-
-објективни-
-приговори који проистичу из самог меничног писмена
-деле се на:
1) приговоре које може истицати сваки менични дужник против сваког имаоца менице (недостатак битног
елемента, неисправност меничне исправе, да је меницу исплатио гл. дужник...)
2) приговори које може истицати само поједини менични дужник против сваког имаоца менице (да нема
његовог потписа, да је потпис фалсификован, да је уместо њега потписало неовлашћено лице...)
3) приговори које може истицати сваки менични дужник према једном имаоцу менице (недостатак материјалне
легитимације)
-субјективни-
-приговори којима је основ у личном односу дужника који их истиче и повериоца
-менични дужник може истицати све субј. приговоре према несавесном повериоцу (свесно поступао на штету
дужника); а према савесном може само објективне приговоре
-менични дужник који је непосредни сауговарач из основног посла може истицати и приговоре који произилазе из
њиховог непосрендог односа ван меничног посла (трасант-акцептант; индосант-непосредни индосатар)
-субј. приговори су: приговор да није извршен осн. посао, приговор да није примљено менично покриће; да је потпис
дат из услужности (акцепт на част)...
-менична жалба: рок од 8 дана

26. Амортизација менице

-ванпарнични судски поступак проглашења нестале или оштећене менице неважећом (у циљу очувања меничног
права према одређеним меничним дужницима)
-поред несталих, уништених или тешко оштећених меница, могу се амортизовати и копије менице и нестале
прејудициране менице (јер је то основ за тужбу из неоснованог обогаћења)
-поступак амортизације-
-предлагач амортизације менице може бити ималац менице, лице које је искупило меницу или цесионар
-предлог мора садржати главу садржину менице и доказе о вероватности својих меничних права
-суд издаје оглас којим позива свако лице код кога се та меница налази да је у року од 60 дана преда суду
-ако се меница пронађе али не врати суду, суд упућује на својинску тужбу, а ако се не пронађе, суд решењем ту
меницу проглашава неважећом
-дејство амортизације-
-задржавају се менична права према акцептанту и трасанту неакцептиране менице, а остали потписници (регресни
дужници) менице се ослобађају у потпуности своје меничне обавезе
-дакле ако је нпр. (види слику горе) регресант изгубио меницу, отишао у суд и суд је прогласио неважећом, он може
регрес тражити само од трасанта или акцептанта

27. Домицилирана меница

-меница у којој је означено да ће се исплата извршити у неком другом месту, односно да ће исплату извршити
треће лице
-треба разликовати лице које је у меници означено да ће извршити исплату (домицилијат) и место плаћања које је
различито од трасатовог седишта (домицил)
-домицил-
-ако је у меници назначено место плаћања различито од седишта трасата, онда се ради о домицилу
-домицилијант-
-домицилирати може само трасант клаузулом о домицилирању – ''плаћање у..'' или само одредивши домицил
-у овом случају пошто није одређен домицилијат, трасат-акцептант може у означеном домицилу назначити и
домицилијата (ако не уради то, онда се меница презентује на исплату трасату-акцептанту у означеном домицилу)
-домицилијат-
-је лице које је означено да врши исплату уместо трасата; може га одредити трасант или трасат-акцептант
-трасат-акцептант може одредити домицилијата само под условом да је трасант одредио домицил
-домицилијат не потписује меницу и није менични дужник, већ плаћа као трасатов пуномоћник
-платиште је само одреивање ближе адресе унутар означеног места плаћања, а не домицил
 28. Бланко меница
-таква меница која у моменту издавања (вољом издаваоца) не садржи све битне елементе, која је предата
меничном повериоцу са овлашћењем да је касније попуни сагласно споразуму са издаваоцем
-минимум обавезног садржаја: ознака 'меница', потпис акцептанта или потпис издаваоца (или обојице) и предаја
менице повериоцу, са овлашћењем да је касније попуни сагласно споразуму са издаваоцем
-по овлашћењу за попуну се бланко меница разликује од непотпуне
-дејство бланко менице-
-правно дејство почиње од момента њеног издавања
-када се попуњава, мора бити попуњена пре презентације на исплату
-право на попуну не застарева, преноси се са преносем ове менице или наслеђивањем
-приговори код бланко менице-
-одсуство воље за стварање меничне обавезе (излазак менице из државине издаваоца без његове воље)
-попуна бланко менице супротно споразуму са издаваоцем
-приговор ништавости основног посла
-ови приговори могу да се истакну само према лицу коме је бланко меница предата од издаваоца, али и према
трећем несавенсом лицу коме је ова меница предата (злонамерно или са великом непажњом)

29. Сопствена меница

-једнострана изјава воље издаваоца са, са обећањем да ће о доспелости менице лицу означеном у меници
исплатити означени износ (конфузија трасата и трасанта)
-женевски (и наш) систем посветили су више пажње регулацији трасиране менице него сопствене менице, због
неповерења у сигурност наплате сопствене менице, јер нема акцептанта
-специфичност је у непостојању трасата и питања покрића
-специфичности: не садржи ознаку меница, довољно је да садржи ''по наредби''; нема безусловни налог већ
безусловно обећање
-не могу се уносити факултативне клаузуле које се односе на акцепт (о покрићу, о извештају и сл.); нити постоје радње
које се везују за акцепт (интервенција због неакцептирања, презентација на акцепт, протест због неакцептирања и сл)
-назначење интервенијента у овој меници може вршити само индосант, а домицилијата само издавалац менице;
-ова меница се не може издати у више примерака, јер би сви умножени примерци представљали посебну меницу, док
је препис (копија) могућ
-позиција издаваоца сопствене менице некада је идентична позицији акцептнта (главни је дужник, нема право
регреса ни према коме...) али је некада идентична и позицији трасанта трасиране менице (потпис у обе менице је
битан елемент, исто је дејство факултативних клаузула...)
-англо-амерички систем-
-означење меничне клаузуле није битан елемент
-место плаћања и датум и место издавања нису битни елементи
-може да гласи и на доносиоца, те се преноси и традицијом
-може да доспева у ратама, с тим да садржи означење досеплости сваке рате
-уговарање камате је увек дозвољено
-обећање плаћања мора бити безусловно, али је овде дозвољено позивање на основни посао
-обавеза подизања протеста постоји само код сопств.меница у међународном промету

30. Неосновано обогаћење у меничном праву

-ублажавање приницпа меничне строгости односи се на његова оба вида:
1. материјални (у одређеним случајевима реафирмише се правни однос из основног посла)
2. формални (неизвршење одређених обавезних радњи не води у свим ситуацијама престанку меничног односа)
-ради се о примени грађанскоправног института неоснованог обогаћења
-спор око неоснованог обогаћења може се покренути у два случајева:
1) кад је менично потраживање застарело
-против трасанта, акцептанта и индосанта
-последњи ималац менице је претрпео штету, а сви менични дужници су користећи се застарелошћу се
обогатили неосновано
 2) због пропуштања меничних радњи када су обавезне (презентација и протест) – прејудицирање менице
-кад наступи прејудицирање менице, будући да се губе права према регресним меничним дужницима, а у
меничној обавези остаје главни менични дужник, гарађанскоправна тужба може се подићи против индосаната
и трасанта (позиција индосаната није иста, неки се могу бранити приговором да нема неосн.обог.; позиција
трасанта разликује се у завиности од тога да ли је положио покриће или не)
-заштићени дужници – ова тужба не може се подићи против авалиста и интервенијената
-остала правила: може и на осн. судске одлуке о амортизацији, рок је 3 године од настанка основа

31. Застарелост у меничном праву

Начело строгости менице има за последицу и кратке рокове застарелости.
Рокови су најдужи према главном меничном дужнику, краћи су према регресним дужницима, а најкраћи су у
узајамном регресном поступку између регресних дужника.
Постоје 3 рока застарелости:
Прво, потраживања имаоца менице према главном дужнику (акцептанту и трасанту који је забранио акцептирање или
када није било акцептирања) застаревају за 3 год. од дана доспелости. У истом року застаревају и меничноправни
захтеви према издаваоцу сопствене менице.
Друго, захтеви имаоца менице против индосаната и против трасанта (кад нема позицију главног дужника) као и
авалиста и интервенијената, застаревају за 1 год. од дана благовремено подигнутог протеста, а ако се у меници
налази клаузула без протеста, у року од 1 год. од дана доспелости менице.
Треће, међусобна потраживања регресних меничних дужника застаревају за 6 месеци рачунајући од дана када је
меница искупљена добровољно, одн. од дана када је против регресног дужника подигнута тужба.
Случај бланко менице – Застарелост за непопуњену бланко меницу, која тада не представља меницу, тече према
општим роковима застарелости који важе за основни посао. Застарелост бланко менице, чији је датум издавања
попуњен пре педаје повериоцу, тече према Закону о меници, а ако је тај датум попуњен касније, застарелост тече
према испуњеном меничном писмену.

32. Појам, значај и правна природа чека

-појам и значај-
-чек је таква ХоВ којом њен издавалца (трасант) даје безусловни налог трасату (банка или друго лице) да у чеку
означеном кориснику (ремитент) или донсиоцу чека, по виђењу исплати одређену своту новца из његовог
покрића код трасата
-овим се располаже новчаним средствима која се држе код другог субјекта (они су повезани банкарским послом –
уговор о текућем рачуну, о штедњи, депозиту, акредитиву...)
-основна функција ечка је функицја плаћања, а особине су: постојање покрућа у моменту издавања чека и
доспелост чека по виђењу (ово је заправо безготовинско плаћање; природи чека супротна је свака употреба у
кредитној функцији)
-издавалац чека се не ослобађа обавезе плаћања из основног посла све до наплате чека код трасата од стр. корисника
-правна природа-
-уговорна концепција: 1. теорија уговора о пуномоћству (трасант овлашћује трасата да исплати чек)
2. теорија цесије потраживања (трасант цедира ремитенту своја права према трасату)
3. теорија делегације (трасант делегира ремитенту свог дужника – тасата)
4. теорија уговора у корист трећег лица (трасат и трасант у корист ремитента)
-теорија једностраног акта – једнострани акт издаваоца; пошто у правном смислу чек не представља плаћање већ
гаранцију плаћања, однос из основног посла се не гаси до дефинитивне исправе и тако чек, начелно апстрактан, има
значајне елементе каузалности
 33. Врсте чека
-према начину одређивања имаоца права-
1) на име
-ограничено циркулисање; данасмогу да се преносе индосаментом (само кад је унета клаузула 'не по наредби'
онда мора цесијом)
2) по наредби
-ретко се издаје, јер чекови који и не садрже 'по наредби' могу да се преносе индосаментом
3) на доносиоца
-веики ризик кад се изгубе; због тога је дозвољено да се чек на доносиоца претвори у чек на име или по наредби
приликом индосирања; каснијим бланко индосаментом може поново да се претвори у чек на доносиоца
4) алтернативни чек
-уз ознаку имена корисника садржи ''или доносиоцу''
5) трасирани чек по сопственој наредби
-трасант издаје чек на сопствено име или по сопственој наредби (конфузија трасанта и ремитента) – означи сам
себе као корисника
6) сопствени трасирани чек
-трасант означи себе као трасата; ово су банкарски и благајнички чек (чек банке на саму себе)
-не смеју гласити на доносиоца
-према намени-
1) готовински чек
-трасант даје налог трасату да ремитенту исплати чековну своту у готовом новцу
2) обрачунски (вирмански) чек
-трасант може забранити исплату у готовом новцу стављањем клаузуле 'само за обрачун'
-ово значи да се означена свота преноси са текућег рачуна трасанта на текући рачун ремитента (без
готовог новца)
-већаправна сигурност од готовинског, јер не може бити наплаћен од неовлашћеног лица
3) барирани (прецртани) чек
-трасант може забранити исплату у готовом новцу и стављањем две упоредне црте са предње стране чека
-опште прецртавање: дијагоналне линије без текста или са текстом 'преко банке'
посебни прецртај: између дијагоналних линијама назначена тачно банка преко које ће се вршити наплата чека
4) путнички чек
-издају се на формуларима које штампа банка у виду посебним књижицама са унапред одштампаним чековним
износом на округле своте новца
-у ове чекове се уноси клаузула о забрани преноса чека
5) циркуларни чек
-банка издаје чек свом клијенту који код ње има покриће на рачуну (банка је трасант а клијент ремитент)
6) цертификовани чек
-потврда од банке да издати чек има покриће, уз обавезу на своју одговорност да покриће блокира до истека рока
за презентацију чека на исплату
-банка се обавезује да ће исплатити чек без обзира на стање банковног рачуна трасанта
7) визирани чек
-означава да чек има покриће, без обавезе блокирања рачуна до истека рока за презентацију чека
8) документарни чек
-чек се презентује на исплату само уз презентацију одређених робних докумената
9) акредитивни чек
-одређене банке могу да емитују посебне врсте чека (означујући себе као трасата) у корист својих клијената (они су
ремитенти) који их могу користити за куповину одређених производа
10) лимитирани чек
-банка унапред одређује границу чековне своте
11) комисиони чек
-када трасант изда у своје име за рачун трећег лица
12) поштански чек
 34. Елементи чека
-битни елементи-
1) општи – чековна клаузула, безусловни налог/обећање
2) персонални – означење трасата и својеручни потпис трасанта (ремитент није битан јер је чек на доносиоца често)
3) географски – место издавања и место плаћања (постоји и правило о претпостављеним битним елементима)
4) календарски – датум издавања (без датума доспелости јер увек доспева по виђењу)
-факултативни елементи-
1) факултативна лица (може се означити ремитент; негде може постојати и акцептант)
2) факултативне клаузуле (као и код менице, без клаузула за акцептирање, као и за доспелост)
-забрањени елементи-
1) клаузула о акцепту (главни дужник је издавалац, обавеза се плаћа из његовог покрићаМ трасант чека је и тада
регресни дужник)
2) клаузула о камати (чек доспева по виђењу и не служи као кредитно средство)
3) клаузула о домицилирању (клаузула непуноважна, чек пуноважан)
4) клаузула о доспелости (доспева по виђењу увек; клаузула је ништава не и чек)
5) клаузула 'без обавезе' (издавалац чека одговара за исплату чека, те ова клаузула нема важност, а чек је пуноважан)

35. Издавање и умножавање чека

-издавање чека-
-сличност са меницом: исти захтеви у погледу пасивне и активне способности, могућност издавања преко
пуноможникак и немогућност ослобођења издаваоца за исплату
-разлике: временски моменат радње, форма и покриће
-издавање чека је увек прва чековна радња
-искључено је издавање бланко чека
-суштинска разлика: покриће; код чека мора постојати покриће код трасата
-законодавства различито регулишу временски моменат када је потребно да постоји покриће за чек: англосаксонски
систем каже да треба да постоји у моменту издавања; друге земље кажу да треба да постоји у моменту презентације
чека на наплату
-покриће мора да буде извесно, ликвидно, утуживо и довољно (да трасант на основу чековног уговора или уговора о
текућем рачуном може да располаже својим покрићем
-санкција за издавање чека без пкрића је казнена (кривично дело) а не грађанскоправна
-пуноважношћу чека без покића омогућава се кориснику чека да користи и чековне тужбе, а не само тужбе из
основног посла
-умнжавање чека-
-за разлику од менице, потреба за умножавањем чека је смањена због његове кратке циркулације
-чекови који су издати и плативи у нашој земљи не могу се умножавати, а они издати у нашој земљи и плативи у
иностранству могу само ако не гласе на доносиоца
-копија чека нема никакво чековноправно дејство

36. Пренос чека

-чек се одликује упрошћеним начином преноса
-они који гласе на доносиоца могу се преносити неформално-традицијом, а они на име или по наредби
индосаментом, а једино чекови са клаузулом ''не по наредби'' (ректа чек) прносе се цесијом
-најчешћи начин преноса је индосамент; у пракси је чек по правилу предмет само једног индосамента, у корист банке
корисника чека ради његове наплате (пуномоћнички индосамент)
-примењују се правила меничног права, уз одређене изузетке:
1. бланко потпис нема значај бланко индосамента већ се сматра авалом за трасанта
2. индосамент на трасата нема дејство индосамента већ се сматра признаницом о исплати
3. могућ је само својински индосамент и пуномоћнички индосамент, али не и заложни
4. може се индосирати само до доспелости, јер доспева по виђењу
 37. Авал и интервенција код чека
-авал-
-обавезност постојања покрића код чека у значајној мери смањује потребу за постојањем других појачања гаранције
-женевски (и наш) чековни систем предвиђају институт авала код чека
-чековни авал има особеност: не може га дати трасат (он је у чеку да врши исплату, а не да даје јемство – његов авал
би био практично акцепт чека), а не може се ни дати авал за трасата (не би имао никако дејство, али би могао имати
третман обичног јемства)
-интервенција-
-има исту функцију као и акцепт – уговорна гаранција исплатечека
-за разлику од авала, Законн о чеку не предвиђа установу интервенције код чека, због бојазни изигравања потписа о
трасирању чека само наб анку

38. Презентација чека на исплату и исплата чека

-презентација на исплату-
-за разлику од менице, овде постоји само једна презентација – презентација на исплату
-пошто чек доспева по виђењу, што значи да може да се презентује од момента издавања, прописи на императиван
начин утврђују само крајње рокове презентације чека на исплату
-једина могућност пролонгације ових рокова може да се оснива на докау више силе
-према Закону о чеку, постоје општи и посебни рокови

-општи: 1. ако је издат и платив у нашој земљи у истом месту – 8 дана

2. ако је издат у нашој земљи у једном месту а платив у другом месту у земљи – 15 дана
3 ако је издат у европској земљи а платив у нашој – 20 дана
4. ако је издат у земљи ван Европе (обала Средоземног или Црног мора), а платив у нашој земљи – 40 дана
5. ако је издат у другој земљи а платив у нашој – 70 дана
-посебни: за циркуларне (6 месеци од издавања), путнички банкарски и акредитивни (6 месеци)
-пропуштање рокова има за последицу прејудицирање чека – корисник губи регресна права против трасанта,
индосатара и авалиста; прејудицирање је основ за опозив чека од стране издаваоца
-трасат остаје у чековноправној обавези и дужан је да исплати чековну своту, само ако постоји чековно покриће
-исплата-
-исплату врши трасат, и има две обавезе: провера формалне легитимације повериоца (сем кад је на доносиоца) и да
провери формалну исправност чековне исправе
-ималац чека може да одбије делимичну исплату; ако је прими, јер трасат има обавезу да исплати само у границама
покрића, то ће забележити на чеку
-када је извршена потпуна исплата, трасат задржава чек (претпоставка да је исплатио чековну своту)
-трасат нема право да одбије исплату ако је после издавања чека дошло до смрти трасана или је он постао пословно
неспособан, али може одбити ако сазна да је над трасантом отворен поступак стечаја или ликвидације

39. Опозив чека

-за разлику од менице, код чека постоји опозив; опозив је таква чековна рдња којом трасант 'противналогом' који
упућује трасату забрањује исплату издатог чека
-опозивом чек губи дејство – сматра се да није издат
-женевске конвенције усвајају принцип неопозивости чека до истека рока за презентацију чека (може се опозвати
само након истека тог рока); остављена је могућност да се одступи од овог принципа – да буде увек опозив или да
буде неопозив
-Закон о чеку усваја решење о неопозивости до истека рока за презентацију као правило – може се опозвати само
након рока за презентацију чека на исплату
-одступање од правила (опозивање пре рока) уз три услова: ако је трасант чек послао непосредно трасату на исплату
лицу у чеку, ако је реч о чеку који гласи на име или по наредби и ако опозив стигне трасату пре него што је извршио
исплату чека
-чекови на доносиоца не могу бити опозвани пре протека рока за презентацију на исправу
-банкарска пракса развила је институцију опозива чека и у случају губитка или крађе
 40. Протест код чека
-да би ималац чека могао да остварује своја регресна права према регресним дужницима, мора на веродостојан
начин да утврди (докаже) ту чињеницу – Закон о чеку усваја решење о троструком начину утврђивања потпуне
неисплате: јавном исправом (протест), трасатовом изјавом на чеку (са назначењем дана кад је презентован) или
путем уверења банке-трасата (обрачунски завод)
-протест мора бити учињен пре протека рока за презентацију на исплату (или ако је поднет на исплату последњег дана
рока, протест се може дићи и првог следећег радног дана)
-може постојати клаузула 'без протеста'
-специфичности у односу на менични протест: (1) протест због неисплате се подноси само код готовинских чекова; код
чека постоји протест због одбијања обрачуна; преквизициони протест код чека може подићи само ималац дупликата
чека; код чека не постоји протест због неакцептирања

41. Нотификација и регрес код чека

-нотификација-
-правила о нотификацији код менице примењују се и на нотификацију код чека, уз два изузетка: не постоји
нотификација због неакцептирања; врши се нотификација у случају опозива
-регрес-
-кад трасат одбије исплату, без обзира на то да ли је оправдано или не (има-нема покриће), имаоцу чека остаје
могућност наплате чека од регресни чековних дужника ако чек није прејудициран (бллаговремена
презентација/протест)
-не може ни у ком случају тражити принудну наплату од трасата
-регрес се врши само због неисплате од тарсата; врши се по доспелости за исплату; може се захтевати само законска
камата од доспелости чека односно искупљивања од стране регресног дужника; када трасант искупи чек, чековни
однос се гаси

42. Чековне тужбе и приговори

-остваривање права из чека има специфичности у односу на меничну тужбу:
1. нема тужбе против главног дужника, јер га у формалном смислу нема (у материјалном смислу је то трасант)
2. регресна чековна тужба се подуже против свих регресних дужника (индосанти, авалисти) и трасанта
3. постоји тужба из основног посла
4. постоје посебна правила за подизање тужбе из неоснованог обогаћења
-регресна тужба-
-трасант је у формалном смислу увек регресни дужник
-право имаоца чека на регресну тужбу против трасанта изједначено је са његовим правима на подизање ове тужбе
према осталим регресним дужницима (индосанти, авалисти) – у случају рпејудицирања не може дићи ову тужбу
против трасанта, већ има само грађанскоправну тужбу из осн. посла и због неоснованог обогаћења
-с друге стране, трасант је апсолутно одговоран за исплату чека, те не може своју одговорност искључити клаузулом
-тужба из основног посла-
-ималац може дићи тужбу из основног посла због којег је дошчо до издавања/преноса чека и то конкурентно са
регресном тужбом или самостално (бира између регресне тужбе и ове; ако је у питању посао због којег је чек издат,
он ово може уз поврат чека као доказ да није плаћен и ако подизање ове тужбе није искључено споразумом; ако је
индосиран, може подићи ову тужбу иако не може регресну)
-тужба из основног посла може се подићи против трасанта, а код ректа чека против цедента
-тужба из неоснованог обогаћења-
-може да се користи када не постоје услови за тужбу и основног посла, а рок је три године од дана прејудицирања
-приговори-
-објективни: недостатак битних елемената, пасивне чековне способности, приговор да је чек исплатио трасат....
-субјективни: приговор крађе чека, недостатка воље на страни дужника, приговор конфузије, приговор раскида осн.
посла, приговор непостојања основа.
-чек је веродостојна исправа на основу које се спроводи извршење и издаје решење о извршењу, а рок за приговор је
пет дана од дана достављања решења, али одлаже извршење решења
 43. Амортизација и застарелост код чека
-амортизација-
-закон упућује на примену правила о меници
-поступак амортизације-
-предлагач амортизације чека може бити ималац чека
-предлог мора садржати главу садржину чека и доказе о вероватности својих права
-суд издаје оглас којим позива свако лице код кога се тај чек налази да је у року од 60 дана преда суду
-ако се чек пронађе али не врати суду, суд упућује на својинску тужбу, а ако се не пронађе, суд решењем тај чек
проглашава неважећим
-основно питање је могућност и основаност амортизације чека који гласи на доносиоца, јер меница не може гласити
на доносиоца
-амортизација чека на доносиоца није аналогна његовој правној природи
-застарелост-
-рокови су врло кратки; сви регресни захтеви имаоца застаревају за шест месеци од протека рока за презентацију на
исплату

44. Складишница
-складишница је исправа коју издаје овлашћено складиште, у којој потврђује да је од депонента примило на
чување робу која је у њој означена и којом се обавезује да ту робу изда лицу која је према њеној садржини
легитимисано да је прими
-по својој природи она представља ХоВ и то стварноправну ХоВ, која је каузална (непосредна веза са уговором о
складиштењу), неконститутивна (инкорпорисано већ постојеће право), презентациона
-значај: олакшава промет симболичким преносом стварних права; смањује трошкове привређивања, искључује
имобилизацију вредности робе за време боравка у складишту и може се користити код документарног акредитива
-издавање: 1) ко је издаје? – само законом овлашћена скалдишта
2) у колико примерака? – само у једном, али се може поделити роба на делове па за сваки дати по једну
3) под којим условима се издаје? – само на захтев оставодавца (у супротном добија само потврду о
пријему робе у складиште, што није ХоВ)
-потпуност и тачност података у складишници који се односе на робу значајна је за складиштара у његовим односима
са трећим лицима на које је пренета складишница (дакле верује у складишницу а не у оставодавца); не можесе
ослободити одговорности о искључењу одговорности и био би дужан да накнади штету имаоцу складишнице
-врсте-
1) једноделна (јединствена исправа која инкорпорира два стварна права: право својине и право залоге на роби;
конституисањем заложног права на роби код ломбардног кредита, јер се даваоцу кредита врши пренос целе
складишнице, онемогућује се оставодавцу да посредством складишнице располаже робом)
2) дводелна (прихвата ЗОО, омогућује располагање робом од стране оставодавца и после њеног залагања, јер се
састоји из два дела – признаница, за подизање робе и отуђивање и заложница)
-може се издавати складишница на име и по наредби; на доносиоца не може

45. Товарни лист

-је превозна исправа која прати робу и служи као доказ да је закљученн уговор о превозу робе у
домаћем/међународном друмском/железничком/ваздушном саобраћају
-у друмском и ваздушном саобраћају се издаје на захтев пошаљиоца или превозиоца, а у железничком увек
-товарни лист је само прост доказ закљученог уговора о превозу
-правно, издавалац товарног листа је увек превозилац, без обзира ко заправо попуњава подаке
-разлика од консомана (теретнице) – консоман је увек ХоВ, а товарни лист може да буде издат са или без својства ХоВ;
товарни лист прати робу и предаје се примаоцу, док се консоман предаје крцатељу и кружи самостално; товарни лист
је двострани акт који потписују и пошаљилац и превозилац, а теретница је једнострани акт који потписује бродар
-број примерака: за сваку пошиљку се издаје посебан товарни лист, а може и један за вше пошиљки заједно; у
ваздушном и друмском се идаје у три оригинална примерка (за пошиљаоца, превозиоца и један да пуује са робом и
предаје се примаоцу), а у поморском у једном примеру
-издају се поред оригиналних и преписи товарних листова који имају доказну функцију
-садржина: мора садржати битне елементе уговора о превозу, као и податке који се односе на терет; минимум
обавезног садржаја, независно од гране превоза, је мање-више исти, уз одређене специфичности за грану превоза
-врсте-
-преносиви и непреносиви
-непреносиви т.л. који гласи на име примаоца и нема својство ХоВ је дуго био једина форма
-данас се отвара могућност преносивог т.л. који је по наредбди или на доносиоца и има својство ХоВ
-доказна снага-
-податке уноси пошаљилац и онодговара за њихову тачност;
-транспортно право не намеће обавезу превозиоцу да проверава њихову тачност,, али има увек овлашћење да
провери њихову тачност
-доказна снага товарног листа зависи да ли се ради о подацима који се односе на модалитете уг. о превозу (има
претпостављену доказну снагу), на терет (ако нема примедби претпоставља се да су роба и амбалажа били у добром
стању; ако их има, претпоставља се да је терет примљен на превоз онако како је предат примаоцу)
-товарни лист и банкарски акредитив-
-проблем непреносивог товарног листа – преносиви т.л. код документарног акредитива имају исту функцију као и
друге ХоВ – њиховим преносом на друго лице преноси се и својина на роби
-кад је непреносиви т.л. – који нема природу ХоВ – њиховим преносом се не преноси својина
-пошто су ови т.л. честе документарне исправе код док. акредитива, да би продавац (пошиљалац) могао да се наплати
из отвореног акредитива, потребно је да купац (прималац) у налогу за отварање акр. нареди банци да може да
изврши исплату само ако продавац достави и свој примерак товарног листа, име се на купца не преноси никакво
право, јер ће му превозилац и без те исправе предати терет, али се овим онемогућава да продавац располаже
теретом

46. Врсте коносмана (теретнице)

-теретница (консоман) је исправа коју бродар издаје крццатељу на основу уговора о превозу робе воденим путем
и у којој потврђује да је примио на превоз робу која је у њој означена, ради превоза на одређеној релацији и
издавања у луци опредељења њеном законитом имаоцу
-врсте и пренос теретнице-
1) укрцано / примљено за укрцај (зависно од временског тренутка издавања теретнице; примљено за укрцај пружа
крцатељу мању правну сигурност; код робних акредитива се тражи само 'укрцано')
2) чиста и нечиста (ако не садржи обраложене опаске о врсти, броју, количини и сл. терета онда је чиста; инкотермс
ублажава појам нечисте теретнице и прописује да следеће опаске теретницу не чине нечистом: клаузуле којима се
изричито не тврди да је роба или амбалажа незадовољавајућа; оне које наглашавају да бродар не одговара за ризике
од природе робе или амбалаже, клаузуле којима се тврди да бродару нису познати квалитет, тежина димензије робе)
3) групна теретница (када је крцатељ шпедитер са групном шпедицијом, добија групну теретницу; може се уместо
издати теретница по деловима робе за сваког примаоца)
4) директна теретница (кад од луке укрцаја до луке искрцаја робу превози бише бродара, може се издати једна
теретница)
5) на име/по наредби корисника/на доносиоца

48. Доказна снага коносмана

Однос бродар крцатељ – У правним односима између бродара и крцатеља, као уговорних страна из уг. о превозу
робе, коносман је непотпуно доказно средство. Подаци унети у коносман имају само претпостављену доказну снагу у
погледу врсте, стања, количине примљеног терета, па обе стране могу податке из коносмана побијати свим
дозвољеним доказним средствима. У овом односу коносман има сва обележја каузалне ХОВ, па бродар одговара на
основу онога што је стварно примио на превоз (одговорност ex recepto), а не на основу онога што је унето у коносман.

Однос бродар прималац – Коносман са становишта бродара има карактер потпуног доказног средства – тзв.
апсолутна доказна снага (изузетак су скривене мане робе). Бродар одговара према примаоцу у свему према садржају
коносмана, независно од тога какву је робу стварно примио (одговорност ex scriptura). Ова правила о одговорности
бродара примењују се само ако је прималац као 3. лице савестан, што је претпоставка. Ипак, одговорност бродара
није само ex scriptura. Прималац може побијати наводе бродара из теретнице (посебно код нечисте теретнице)
доказујући да је бродар примио робу друге врсте, тежине и количине, стања од оног што је означено у теретници.
Прималац као 3. лице има овакву одговорност и кад је крцатељ примио теретницу без приговора на њен садржај па и
ако је нечиста, одн. и ако се крцатељ изричито сложио са бродаревим примедбама у вези са робом коју прима на
превоз.

49. Полиса осигурања

-је писмена исправа чијим се потписивањем од стране уговарача закључује уговор о осигурању
-она је форма уговора о осигурању, али може се појавити као документ различит снаге
-будући да је полиса осигурања битна форма уговора о осигурању, мора садржати све његове битне елементе, као и
име и презиме лица на чији се живот односи, датум рођења и рок или догађај од којег зависи исплата
-уговор о пловидбеном осигурању је неформалног карактера, па се полиса издаје само по захтеву; има значај простог
доказа
-врсте полисе-
-пловидбене / копнене
-индивидуалне / колективне
-појединачне / генералне...
-правна природа-
-може гласити на име, доносиоца или по наредби, теорија је подељена – једни мисле да је легитимациони папир
други да је ХоВ; она ипак нема својство ХоВ

50. Кредитна карта

Кред. карта је писмена исправа која овлашћује њеног имаоца да уз њену презентацију безготовински
набавља робу или користи различите услуге код њеног издаваоца или код друге организације, која је са
издаваоцем претходно закључила одговарајући уговор.

Кред. карта је првенствено инструмент плаћања, али и инструмент краткорочног кредитирања потрошача и
корисника услуга од стране произвођача или вршиоца услуга, на основу њиховог посебног уговорног
аранжмана са издаваоцем ових карата. Првобитно су се као издаваоци ових карата јављале банке и др.
финансијске институције, а данс се поред њих јављају и специјализована друштва кред. карата,
индустријске, трговинске у услужне компаније.

Врсте кредитних карата – Прво, према функцији кред. карте разликују се: карте плаћања (новчане
картице), карте кредита, карте гаранције чека, карте повлачења новца са аутоматских шалтера и карте са
више функција. Друго, према броју учесника у правном послу разликују се: специјалне кред. карте, код
којих постоје само 2 лица и то издавалац, који је обично произвођач или продавац и корисник карте и
универзалне кред. карте, код којих постоје 3 лица и то издавалац, организација која продаје робу или врши
услуге и корисник кред. карте.

Пр. односи код универзалних кред. карата – Код универзалних кред. карата појављују се 3 лица, па се и
успостављају 3 врсте пр. односа.

Први пр. однос је однос између издаваоца кред. карте и организације која продаје робу или врши услуге.
Овај однос заснива се уговором којим се организација обавезује да корисницима кред. карте свог
уговорног партнера продаје робу или врши услуге, уз презентацију кред. карте и потпис налога за плаћање
од стране корисника кред. карте њеном издаваоцу. Издавалац кред. карте обавезује се свом уговорном
партнеру на безусловно плаћање испостављених налога за плаћање.

Други пр. однос је однос издаваоца и корисника кред. карте и настаје уговором којим се издавалац
обавезује да врши услуге плаћања за корисника организацији, која му обавља продају робе или чини
одређ. услуге, као и да евентуално кориснику карте одобри кредит. Корисник се обавезује да издаваоцу у
одређ. временским размацима надокнађује износе, које је он уместо њега платио организацији која је
кориснику продала робу или извршила услуге. Уколико је корисник користио кредит, дужан је да издаваоцу
плаћа и камату.

Трећи пр. однос је однос између корисника и организације и то је однос из уг. о продаји робе, превозу,
услугама и сл. са безготовинским плаћањем.
Пр. природа кред. карте – Она је по својој пр. природи легитим. папир, а не ХОВ, јер у њој није
инкорпорисано имовинско право. Кред. карта редовно гласи на име неког лица. Изгубљену кред. карту
замењује њен издавалац, а не врши се њена амортизација.