Efikasnost tržišta kapitala i anomalije

Efikasno tržište kapitala može se definisati kao tržište kapitala na kojem cene svih prisutnih
hartija od vrednosti brzo i realno odražavaju sve raspoložive informacije o vrednosnom papiru. Dakle,
bilo kakve promene u poslovanju neke kompanje, blagovremeno će se odraziti na promenu vrednosti
akcije te kompanije na tržištu kapitala. Kod neefikasnog tržišta dolazi do kasnijeg reagovanja cene akcija
na promene u kompaniji, stoga pojedici koji poseduju blagovremenu informaciju, mogu zaraditi
pozamašne svote koristeći postojeći vremenski jaz. Da bi jedno efikasno tržište kapitala to i ostalo,
neophodno je da se regulator tržišta kapitala vodi načelima transparentnosti, etičkim kodeksima, da
učini sve da spreči insajderske informacije, sukob interesa, informacionu asimetriju, moralni hazard i
mnoge druge zloupotrebe koje mogu naškoditi efikasnosti i time stvoriti prostor za bogaćenje pojedinih
investitora.

Na ekonomski efikasnom tržištu između samih investitora ne sme postojati jaz u pristupu
informacijama, stoga niko ne sme biti privilegovan i na osnovu toga sticati abnormalnu kapitalnu dobit.
Na dobro uređenom i efikasnom tržištu kapitala vrlo je teško razlikovati profitabilnu od neprofitabilnih
investicija uz sve raspoložive informacije koje su trenutno poznate. Stoga sa rastom efikasnosti tržišta
kapitala opada verovatnost da će čak i vešti investitori sa bogatim portfolijima uspeti da razazna uspešnu
od neuspešne investicije. Investitori svoje poslovanje baziraju na informacijama, stoga najracionalnije
poslovanje investitora je zasnovano na svim raspoloživim informacijama do kojih se može doći.
Generalno posmatrano informacija predstavlja ključ za određivanje cena hartija od vrednosti na tržištu
kao i za utvrđivanje efikasnosti tržišta kapitala. Informacija treba da bude pre svega dostupna, tačna,
pouzdana, blagovremena, jasna, da informacija ne kasni za implikacijama koje proizvodi jer onda nema
smisla posedovati je...

U teoriji na osnovu obima dostupnih informacija, odnosno razlike između optimalno predviđene
i ravnotežne stope prinosa razlikuju se tri nivao efikasnosti tržišta: slaba forma, srednje jaka i jaka forma
efikasnosti tržišta.

Postavke slabe forme efikasnosti tržišta govore da se u ceni finansijskih instrumenata koje se
nalaze na tržištu već odražavaju sve informacije u vezi sa trgovinom hartijama od vrednosti kao što su
informacije o prethodnim kretanjima cena i obima prometa. Ova forma sugeriše da je svako praćenje
cene i uočavanje nekih pravilnosti na bazi kojih bismo mogli da predvidimo kretanje cena u budućnosti u
stvari nepotrebno jer su cene već formirane na bazi tih prethodnih kretanja u cenama.
 Srednje jaka forma efikasnosti polazi od toga da cene finansijskih instrumenata na tržištu
odražavaju sve javno dostupne informacije. Stoga kada imamo pristup tržištu koje odgovara srednje

jakoj formi efikasnosti treba se okrenuti prikupljanju i analizi insajderskih i poverljivih

informacija jer samo na osnovu njih možemo ostvariti abnormalne stope prinsa, zato što su sve
dostupne informacije već obuhvaćene u datoj tržišnoj ceni finansijskih instrumenata. Takođe,
informacije koje su dostupne ali koje odudaraju od očekivanja javnosti i stručnjaka treba uzeti u obzir.
Treba pomenuti da ovaj vid efikasnosti tržištau sebi sadrži i slabu formu efikasnosti, odnosno cene su
bazirane trenutno dostupnim informacijam kao i na kretanjima iz prošlosti koja su obuhvaćena slabom
formom efikasnosti tržišta.

Jaka forma efikasnosti finansijskih tržišta polazi od pretpostavke da cene finansijskih

instrumenata odražavaju sve raspoložive informacije, javne i poverljive, koje mogu imati uticaja na
njihovo formiranje. Stoga je uzaludno prikupljati poverljive informacije, jer su one već obuhvaćene
cenom finansijskog instrumenta. Dakle, na ovakvom tržištu cena bi zaista odražavala unutrašnju
vrednost finansijskog instumenta, stoga bi postojale bolje i lošije investicije za dati nivo rizika, već
investitor treba doneti odluku za koji nivo rizika želi da se opredeli.

Ključ efikasnog tržišta kapitala jeste da se cena finansijskih instrumenata ne može predvideti kao
i da tehnički analitičari ne mogu pobediti tržište na dugi rok. Oni mogu ostvariti visoke prinose na kraći
rok (nedelja, mesec, kvartal),ali na kraju će prinos koji se ostvari na dugi rok biti u rangu prosečnog...

Tržišna anomalija predstavlja stanje distorzije efikasnosti na finansijskom tržištu. Ona se

uglavnom odnosi na stukturne faktore kao što su nelojalna konkurencija, nedostatak tržišne
transparentnosti, regulatornih akcija, takođe i na različite kalendar efekte.

Sa stalnim oslobađanjem i brzim širenjem informacija ponekad efikasno tržište teško postiže da
obradi i još teže uspeva da odražava takve informacije. Postoje mnoge tržišne anomalije, neke od njih se
javljaju jednom, dok su ostale stalno prisutne. Pored strukturnih anomalija koje se teže rešiti zakonima i
regulatornim akcijama, postoje anomalije koje imaju karakter zakonitosti.

Kalendar efekti – anomalije koje nastupaju zajedno sa nekim kalendarskim događajima:

Vikend dejstvo - opisuje tendenciju da se smanjuje cena akcija ponedeljkom. Što znači da cene na
zatvaranju u ponedeljak su niže neko cene na zatvaranju u prethodni petak. Iz nekog nepoznatog razloga
to postaje nepisano pravilo, a o tome govori da je samo ponedeljkom negativana stopa prinosa. Ovaj
efekat se uglavom objašnjava padom entuzijazma zbog kraja vikenda i početka nove radne nedelje.

Dejstvo kraja meseca- se odnosi na tendenciju rasta cena akcija poslednjeg trgovačkog dana u mesecu i ,
obično, prva tri dana u narednih mesec dana.
Efekat kraja godine- opisuje obrazac povećanog obima trgovanja i rast cena na finansijskom tržištu u
poslednjoj nedelji decembra i prve dve nedelje januara. Ovakvi rezultati se najčešće pripisuju prelasku iz
jedne u drugu kalendarsku godinu, rasprodaji zaliha na kraju godine, kao i entuzijazmu i navali za
nadokanadu izgubljene dobiti u novoj godini.

Januar dejstvo- usled tržišnog optimizma cene akcija malih firmi rastu prve dve-tri nedelje januara.

Nisu svi efekti i anomalije vezane za određeno doba godine, neki su povezani sa saopštenjem
nekih informacija.

Split efekat- Objavljivanjem deljenja akcija (uvećanjem njihovog broja, a smanjenje njihove vrednosti
prema unapred utvrđenoj relaciji) uglavnom u nastupajućem periodu dolazi do rasta cene akcija.

Spajanje i akvizicija- kada kompanije najavljuju spajanje, vrednost kompanije koja je predmet
preuzimanja ima tendenciju rasta, dok kompanija koja je preuzima ima tendenciju pada svoje vrednosti
na tržištu.

Postoje i manje prihvaćeni indikatori koji nemaju podobnija naučna objašnjenja i stoga se
smatraju sujevernim indikatorima, među njima su:

Aspirin indikator – cena akcija i prodaja aspirina su negativno korelisani, što se objašnjava da sa rastom
cena akcija smanjuje se potreba za kupovinom aspirina kako bi se sanirale glavobolje proizvedene
tržišnom situacijom.

Hemline indikator- govori da cene na tržištu rastu i padaju sa dužinom suknje, odnosno trenutnom
modom.

Vrlo je verovatno da bi neko mogao profitirati iskorišćavanjem anomalija. Važno je znati da

istorija nije prediktor budućeg učinka, tako da ne treba očekivati da svakog ponedeljka dolazi do pada
cena, i da svakog janura dolazi do njhovog povećanja, ali takođe biće dana kada će se ove anomalije
obistiniti.
Ivana Bajić