Professional Documents
Culture Documents
Pitanje 4
Pitanje 4
Методе прегледа уротракта су: нативна рендгенографија уротракта (лежећи став АП положај, на
снимку се виде величина бубрега, калцификације, патологија), интравенска урографија (ИВУ)
(инфузиона, минутна, тест испирања контраста „wassh out “ test), нефротомографија, ретроградна
уретеропојелографија (Shevassu- РУП ), Антероградна урографија (АУ), цистоуреторографија (АУ),
микциона цистоуретерографија, полицистографија, ретроградна уретерографија, ренална
ангиографија, УЗ, КТ, МРИ.
- Хилус бубрега
- Бубрежни кортекс и медула
- Медуларне пирамиде и папиле
- Бубрежни крвни судови
Величина бубрега :
Дужина је 10-11,5цм (синус заузима централну 1/3, хипоехоген је и обухваата карлицу,
каликсе и крвне судове и масти. Кортекс је хипоехотенији од јетре, медула је
хипоехогенија од кортекса)
Ширина 3-7 цм
Дебљина је 3-4 цм.
Бубрежни кортекс, медула и пијелокаликсни систем, периренални простор, доњи уринарни тракт
и интраабдоминални органи.
УЗ преглед:
Код ултразвучног прегледа меримо дебљину паренхима и одјека са ПК система врло је важно у
анализи паренхимских болести бубрега. Нормалан П:П коеицијент је 2:1 и он се мења током
хроничних и акутних болести паренхима бубрега. Нормална ехогеност бубрега повећава се
следећим редом: медула, кортекс, ПК систем.
Током прегледа мокраћна бешика мора бити испуњена, како би преглед био што ефикаснији.
Запремина бешике зависи од болесника до болесника. На лонгитудиалном пресеку МБ
триангуларног приказа. Дебљина зида МБ је до 5мм. Нормални уретери нису видљиви на УЗ.
При УЗ се мора водити рачуна о облику и запремини, дебљини и патологији зида МБ. Детаљној
анализи простате и СК, Мерење резидуларног урина, приказ горњег УТ.
Контрахована (згњечена, спљоштена) МБ је јако незахвална за УЗ анализу. Индикована диуреза
(количина мокраће у МБ) је обавезан део прегледа уретре.
ИНДИКАЦИЈЕ ЗА уз ПРЕГЛЕД:
Оне су врло разноврсне: конгенталне аномалије, упалне болести, опструктивне уропатије,
уролитијаза, тумори, васкуларне промене, трауме уротракта..
УЗ бубрега:
3. Фокалне промене
• Анехогене: цисте (просте (јасно ограничена, округла или овална, зид је танак, од неколико
10мм, одсутност васкуларизације), мултипле, атипичне, септиране, сложене), цистични
тумори, папиларна некроза, апсцес, организовани хематом, урином, сером, васкуларна
дилатација, дилатација пијелокаликсног система
• хипоехогене/изоехогене
• ,хиперехогене : нефрокалциноза(накупљање калцијума у паренхимима бубрега), калкуси,
тумори.
ТУМОРИ БУБРЕГА:
Benigni
• Angiomiolipom
• Onkocitom
• Cistični nefrom
• Adenom
Maligni
• RCC
– Solidni
– Papilarni
– Cistični
• Limfom
• Maligni tumori sabirnih kanalića i PK sistema
ЦИЉЕВИ УЗ ДИЈАГНОСТИКЕ БУБРЕГА
ВАЖНО
• Hronično oboleli bubrezi mogu se nekad teško prepoznati
• Susedna struktura može se pogrešno protumačiti kao deo bubrega
• Pacijent sa multiplim cistama bubrega često ima ciste i u jetri – uvek pogledati jetru
– Neki oblici policistične bolesti bubrega u vezi su sa intracerebralnim aneurizmama
• Ako pacijent ima kliničke simptome bubrežne kolike, a ultrazvučni nalaz bubrega je normalan,
obavezno pregledati abdominalnu aortu!