Professional Documents
Culture Documents
Sotirovic Krivotvorine O Josipu Brozu, Partizanima I Ravnogorcima, Viljnus, 2014 (Stampana Verzija Knjige)
Sotirovic Krivotvorine O Josipu Brozu, Partizanima I Ravnogorcima, Viljnus, 2014 (Stampana Verzija Knjige)
net/publication/261721590
CITATIONS READS
0 348
1 author:
Vladislav B. Sotirović
SMK - University of Appliead Social Sciences, Vilnius
125 PUBLICATIONS 17 CITATIONS
SEE PROFILE
Some of the authors of this publication are also working on these related projects:
All content following this page was uploaded by Vladislav B. Sotirović on 21 April 2014.
Виљнус 2014
Владислав Б. Сотировић
Издавач
„Југославологија“ – Независни истраживачки центар за југословенске студије
http://www.jugoslavologija.eu
Корице и дизајн
Владислав Б. Сотировић
http://www.sotirovic.eu
vladislav@sotirovic.eu
Штампа
Штампарија Литванског едуколошког универзитета
улица Т. Шевченка 31, ЛТ-03111, Виљнус, Литванија
http://www.leidykla.leu.lt
Прво издање
Тираж
50 примерака
Виљнус 2014
Књига на интернету
http://www.jugoslavologija.eu
http://www.sotirovic.eu
FORGERIES ABOUT JOSIP BROZ TITO, BROZ’S PARTISANS AND THE RAVNA GORA
MOVEMENT, 1941 1945
First edition
Circulation
50 copies
Vilnius 2014
Предговор..... стр. 7
1. Кривотворина..... стр. 10
2. Кривотворина..... стр. 22
3. Кривотворина..... стр. 26
4. Кривотворина..... стр. 32
5. Кривотворина..... стр. 38
6. Кривотворина..... стр. 44
7. Кривотворина..... стр. 56
8. Кривотворина..... стр. 67
9. Кривотворина..... стр. 74
Поговор..... стр. 95
1
Видети опширније у: Владислав Б. Сотировић, “Антисрпски карактер Комунистичке партије Југославије”,
Serbian Studies Research, Vol. 3, No. 1, Novi Sad, 2012, str. 73−88.
Јосип Броз Тито у Јужној Француској за време Шпанског грађанског рата (1936.
г.1939. г.). Броз је од стране Коминтерне био задужен за пребацивање преко
Француске југословенских комуниста у Шпанију као и за ликвидацију политички
неподобних другова, тј. „саботера и непријатеља Партије“. Према писању лондонског
листа „Обзервер“ од 19. децембра 1943. г., „рат у Шпанији је био велика школа за
Тита“.
Чињенично стање:
4
Видети нпр. сведочење равногорског капетана Миливоја Обрадовића, учесника народног скупа организованог
од стране равногораца у селу Саранову код Крагујевца 12. октобра 1941. г. на коме се окупило око 1.000 сељака.
Међутим, скуп је прекинут упадом наоружаних партизана који су разоружали и похапсили равногорце (Драган
М. Сотировић, Бранко Н. Јовановић, Србија и Равна Гора (историјски развој, Равногорски покрет, Шумадија
1941), Босолеј, година издања непозната, стр. 441443).
5 th
Наслов овог америчког дугометражног играног филма је „Chetniks! The Fighting Guerillas“ у продукцији A 20
Century Fox Picture.
Чињенично стање:
6
Paul Robert Magocsi, Historical Atlas of Central Europe. Revised and Expanded Edition, Seattle: University of
Washington Press, str. 154.
8
О стратегији ратовања ЈВуО, а нарочито о стратегији гериле, видети у: Коста Николић, Историја Равногорског
покрета 19411945. Књига прва, Београд: Српска Реч, 1999, стр. 6066; Милош Аћин Коста, Дража Михаиловић
– Апостол слободе, Вашингтон, 1993, стр. 40. Борба Михаиловићевих четника свим расположивим средствима
се предвиђала само против хрватско-бошњачких усташа из разумљивих и морално-животних разлога заштите
голих живота српских цивила на подручју НДХ: Архив Војно-историјског института, Четничка архива, Београд,
16-1-2; Сергије Живановић, Ђенерал Михаиловић и његово доба. Трећи српски устанак, I, Чикаго, 1962, стр. 75.
9
О активним борбама ЈВуО против Немаца и усташа видети у: Милослав Самарџић, Борбе четника против
Немаца и усташа 19411945., III, Крагујевац: Погледи, 2006.
10
О Черчиловој и Рузвелтовој предаји Југославије Јосипу Брозу Титу и издаје Драже Михаиловића видети у:
Роберт Макдауел, Стрељање историје. Кључна улога Срба у Другом светском рату, Београд: ПоетаРад, 2012,
стр. 140221.
Чињенично стање:
11
О првој деценији „идеалног“ живота у Титославији видети у: Алекс Н. Драгнић, Титова обећана земља
Југославија, Београд: Задужбина СтуденицаЧигоја штампа, 2004.
12
Случај краља Петра II Карађорђевића је био изузетак јер је он практично као малолетан одведен из Југославије
априла 1941. г. против своје воље што је било тачно.
Коста Николић, Историја Равногорског покрета 19411945. Књига друга, Београд: Српска Реч, 1999, стр. 426.
13
Овде је битно истаћи да је након одржавања Конгреса похапшен велики број његових делегата што практично
значи да сам Конгрес није био одржан уз прећутно одобрење Немаца или Недића, тј. да није био
колаборационистички. За разлику од судбине делегата равногорског Конгреса у селу Ба, након комунистичког
конгреса АВНОЈ-а у Јајцу 1943. г. није био ухапшен ни један једини његов делегат што упућује на закључак да је
одржан, као и Прво заседање АВНОЈ-а новембра 1942. г., уз одобрење усташког режима у Загребу и то на
територији контролисаној од стране усташа коју су комунисти након рата неосновано прогласили за „слободну“
територију, тј. наводно ослобођену од стране њих самих. Међутим, та територија око Бихаћа и касније наредне
године око Јајца је партизанима била једноставно уступљена на коришћење од стране усташа.
14
О хрватском magnum crimen-у видети на сајту: Бог и Хрвати (http://bogihrvati.webs.com).
15
Милан Весовић, Коста Николић, Уједињене српске земље. Равногорски национални програм, Београд, 1996,
стр. 68.
Чињенично стање:
16
Ова књига је од стране Брозових цензора дозвољена за превод јер ју је написао Хрват са намером да
изједначи хрватске усташе са четницима што је једна од највећих хрватских подметачина историографији Другог
светског рата у Југославији.
Два ратна друга: Хрват-Словенац Јосип Броз Тито (лево) и Јеврејин Моша
Пијаде
Чињенично стање:
Branko Petranović, Istorija Jugoslavije 19181988. Prva knjiga: Kraljevina Jugoslavija 19141918, Beograd: Nolit,
17
19
Branislav Ilić, Vojislav Ćirković (priredili), Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita, Beograd: Export-
Press, 1978, str. 63.
20
Branislav Ilić, Vojislav Ćirković (priredili), Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita, Beograd: Export-
Press, 1978, str. 77.
Чињенично стање:
22
Jasper Ridley, Tito. Biografija, Zagreb: Prometej, 2000, str. 257.
23
Колико је Броз био изненађен и слуђен овом брзом немачком акцијом говори и чињеница да бежећи из
пећине није имао времена чак ни да узме нову новцијату маршалску униформу коју му је сашио један
словеначки кројач. Униформу су Немци касније изложили у ратном музеју у Бечу где је годину дана касније
изгорела заједно са самим музејем услед савезничког бомбардовања града (Архив Југославије, Београд, 837,
КПР ИВ-5-б/49).
24
Branko Petranović, Istorija Jugoslavije 19181988. Druga knjiga: Narodnooslobodilački rat i revolucija 1941 1945,
Beograd: Nolit, 1988, str. 243. Иначе, поседовање овако велике „слободне територије“ на којој је чак основана и
совјетска република са центром у Бихаћу је сам по себи индиректан доказ да су ту територију партизани добили
на уживање од стране усташких власти у Загребу. Реално гледано, партизанске снаге су биле преслабе да ову
територију овако велику и тако дуго бране уколико су усташе хтеле да их протерају са ње. До тога јесте коначно
дошло у пролеће наредне године али под директивом Берлина, а не усташког Загреба.
25
Војни архив, Београд. Документ је без сигнатурне ознаке.
26
Војни архив, Београд, МФ НАВ-Н-Т-501, ролна бр. 267, снимци 528 и 529.
28
Архив Југославије, Београд, 507, ЦК КПЈ, 1943/718.
29
Војни архив, Београд, МФ Лондон, 12, X 305280.
30
Архив Југославије, 791, ЦК КПЈ-КИ, 1943/73.
Чињенично стање:
32
Јосиф Ф. Броз је примљен у КПЈ 1930. г. да би затим био прво изабран у Политбиро КПЈ па тек онда у ЦК КПЈ.
Ово проистиче из Упитника који је Тито попунио у Москви јула 1935. г. Сам Упитник је одштампан на руском
језику и исти је Броз и попунио на руском језику мастилом (Перо Симић, Звонимир Деспот, Тито. Строго
поверљиво. Архивски документи, Београд: Службени гласник, 2010, стр. 61−62).
33
Robert Bideleux, Ian Jeffries, A History of Eastern Europe. Crisis and Change, London−New York: Routledge, 1999, стр.
519.
34
Документ (телеграм) је наведен према: Васа Казимировић, Србија и Југославија 1914−1945, књига III,
Крагујевац, 1995, стр. 833−834.
37
Од свих источноевропских држава које су се нашле у ратном вихору 1939. г.−1945. г. Југославија је претрпела
вајвећу материјалну штету у односу на свој предратни (из 1938. г.) бруто национални производ (GDP/GNP):
374%. На другом месту је Пољска (350%), на трећем Мађарска (194%), четвртом Чехословачка (115%), петом
Бугарска (33%) и на шестом месту Румунија (29%) (Andrew C. Janos, East Central Europe in the Modern World: The
Politics of the Borderlands from Pre- to Postcommunism, Stanford: Stanford University Press, 2000, стр. 216).
Чињенично стање:
Чињенично стање:
Чињенично стање:
42
Милорад Екмечић, Дуго кретање између клања и орања: Историја Срба у Новом веку (14921992), Београд:
Evro Giunti, 2010, стр. 494.
43
Према књизи: Милан Шарац, Исповест генерала Ђока Јованића.
Чињенично стање:
44
Архива Војноисторијског института у Београду, Штаб Врховне команде, Четничка архива, К-12, 30/12, Из
наређења комунистичког Врховног штаба НОВ и ПОЈ, строго поверљиво 785 од дана 25. јула године 1943.
Документ је објављен у књизи групе аутора: Равногорска омладина у рату 19411945, Удружење припадника
ЈВУО 1941–1945, Београд, 2008. г. на стр. 336.
2. април 2014. г.
Виљнус, Литванија
Владислав Б. Сотировић
www.sotirovic.eu
vladislav@sotirovic.eu
Europass
Curriculum Vitae
Personal information
First name(s) / Surname(s) Vladislav B. Sotirović
Address(es) Gerosios Vilties g. 24-48, LT-03144 Vilnius, Lithuania (Lietuva)
Telephone(s) (+370 5) 213 6787 Mobile: 867 664 317 (LTU)
062 166 27 00 (SRB)
Fax(es) (+370 5) 274 06 24
E-mail vladislav@sotirovic.eu
Nationality Republic of Serbia
Date of birth 1967-01-14
Gender Male
Computer skills and competences Windows system, Word Processors, Wind Word and Word Perfect, Excel, Access, Databases,
Electronic Mail Program, CCMAIL for Windows, JSTOR, website creation and maintenance and
INTERNET.
Book “На одру титографије” (On the Cataphalque of Titography), Vilnius: Lithuanian University of
Educational Sciences Press, 2012:
http://anti-titologija.webs.com/