Važnost faze definisanja zahteva

Softverski zahtevi su oblast softverskog inženjeringa koja se bavi utvrđivanjem zahteva/potreba

zainteresovanih subjekata (eng. stakeholders) koje softver treba da obezbedi.Standardni rečnik
terminologije softverskog inženjeringa (eng. IEEE Standard Glossary of Software Engineering
Terminology) definiše zahtev kao:
Uslov ili sposobnost koja je korisniku potrebna da reši problem ili postigne cilj;
Uslov ili sposobnost koju sistem ili sistemska komponenta mora da ispuni ili poseduje da bi
zadovoljio ugovor,standard,specifikaciju ili drugi formalno nametnuti dokument;
Dokumentarni prikaz stanja ili sposobnosti kao u 1 ili 2.
Zahtev predstavlja izraz željenog ponašanja.Bavi se objektima ili entitetima ,stanjima u kojima oni
mogu biti,kao i funkcijama koje se izvode radi promene stanja ili osobina objekta.Cilj faze definisanja
zahteva je razumevanje problema i potreba naručioca.Zahtevi su okrenuti naručiocu i problemu a ne
rešenju ili implementaciji.Oni označavaju kakvo ponašanje naručilac želi,bez itražavanja kako će to
ponašanje biti ostvareno.
Grupa Standish je 1994. godine ispitala ishode više od 8000 softverskih projekata u preko 350
kompanija
35% projekata je otkazano pre nego što su završeni
u velikim kompanijama je samo 9% projekata isporučeno na vreme i u okviru budžeta,u malim
kompanijama 16%.
Najteži deo u izgradnji softvera predstavlja precizno odlučivanje šta da se razvija.Nijedan drugi deo
aktivnosti na konceptualnom nivou nije toliko težak kao uspostavljanje detaljnih tehničkih
zahteva.Nijedan drugi deo aktivnosti ne može u toj meri učiniti lošim rezultujući sistem kao loše
formulisani zahtevi.
1995. godine,Grupa Standish je tražila od učesnika istraživanja da objasne uzroke neuspeha
projekata.U gotovo svim razlozima uključen je i proces definisanja zahteva...

1.nekompletni zahtevi (13, 1%);

2.nedovoljno učešće korisnika (12,4%);
3.nedostatak resursa (10,6%);
4.nerealna očekivanja (9,9%);
5.odsustvo podrške menadžmenta (9,3%);
6.izmene zahteva i specifikacija (8,7%);
7.odsustvo planiranja (8,1%);
8.sistem više nije bio potreban (7,5%)

Nijedan drugi deo nije toliko teško naknadno ispravljati kao proces definisanja zahteva.Greške u
zahtevima mogu da budu vrlo skupe ako se ne otkriju i isprave u ranim fazama razvoja.One mogu da
propagiraju i kulminiraju u prolaskom kroz ostale faze razvoja.Boehm i Papaccio 1988. godine
izveštavaju da ako tokom procesa definisanja zahteva otkrivanje i otklanjanje problema košta 1 dolar,u
fazi dizajna košta 5 dolara,10 dolara u fazi kodiranja,20 dolara tokom pojedinačnog testiranja a više od
200 dolara nakon isporuke sistema.
Između 40% i 60% softverskih grešaka i defekata nastaju kao rezultat lošeg softverskog
menadžmenta.Polovina problema bi se mogla rešiti ako bi se stvari jasno definisale na samom početku.
Zato vredi izdvojiti vreme i sredstva na razumevanje problema i njegovog konteksta da bi se na samom
početku dobili ispravni zahtevi.