Borivoje S - Stojkovi) Istorija Srpskog Pozori (Ta Od Sredweg Veka Do Modernog Doba (Drama I Opera) II

Borivoje S .
Stojkovi}
ISTORIJA SRPSKOG POZORI[TA
OD SREDWEG VEKA DO MODERNOG DOBA
(drama i opera)
II
Beograd 2013.
Borivoje S . Stojkovi}
ISTORIJA SRPSKOG POZORI[TA
OD SREDWEG VEKA DO MODERNOG DOBA
(drama i opera)
II
Izdava~
Muzej pozori{ne umetnosti Srbije
11000 Beograd, Gospodar Jevremova 19
Glavni i odgovorni urednik

Mom~ilo Kova~evi}, direktor
Urednik edicije
Priredio
Saradnik
Korektor
Olga Markovi}
Likovno re{ewe
Priprema za {tampu
Svetozar Stanki}
[tampa:
Tira`: 500 primeraka
[tampawe zavr{eno: septembra 2013.

BORIVOJE S . STOJKOVI]
ISTORIJA
SRPSKOG POZORI[TA
OD SREDWEG VEKA
DO MODERNOG DOBA
(drama i opera)
II
5
Sadràj
REALISTI^KO DOBA U SRPSKOM POZORI[TU (1880–1900) . . . . . . . . . . . . . 13

Stawe u dru{tvu (13); Narodno pozori{te i Narodna skup{tina (15); Stawe u
kulturi i kwièvnosti ovog doba (17)
Delatnost Narodnog pozori{ta u Beogradu u realisti~ko doba (1880–1900) . . . . . . . 18
Dugotrajna finansijska kriza (18); Subvencija (20); [trajk glumaca (20); Komadi s
pevawem, muzikom i operete (22); Dekorativno-tehni~ka i kostimska oprema
predstava (23); Nadle`nost i prava kwièvno-umetni~kih odbora (24);
Tantijeme (24); Pitawe discipline (25); Plate umetni~kog osobqa (25);
Socijalno obezbe|ewe glumaca (27); Razvrstavawe glumaca na gluma~ke fahove (27);
Saradwa izme|u pozori{ta (28); Zbog rata – Narodno pozori{te je obustavilo
rad (29)
Uprava Pozori{ta i ~lanovi Kwièvno-umetni~kog odbora (1880–1900) . . . . . . . . 29
Glumci, rediteqi i pozori{ni slikari ovog doba (1880–1900) . . . . . . . . . . . . . . . 33
Reìja (35); Dekorativni slikari, kapelnici, prvi vlasuqar (35); Jubilej Narodnog
pozori{ta (36)
Umetni~ki rukovodioci Narodnog pozori{ta (1880–1900) . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Prva etapa: rad umetni~kih rukovodilaca Milorada Popovi}a [ap~anina i
Milovana Gli{i}a, Nikole Petrovi}a i Milovana Gli{i}a (37); Milorad
Popovi} [ap~anin (37); Milovan \. Gli{i} (41); Repertoar Narodnog pozori{ta
u prvoj etapi za uprave M. [ap~anina i M. Gli{i}a (1881–1893) (43); Druga etapa:
rad umetni~kih rukovodilaca dr Nikole Petrovi}a i Milovana Gli{i}a
(1893–1898) (47); Dr Nikola Petrovi} (48); Repertoar Narodnog pozori{ta u
drugoj etapi za uprave Nikole Petrovi}a i Milovana Gli{i}a (1893–1898) (50);
Umetni~ka delatnost i repertoar Narodnog pozori{ta u tre}oj etapi za uprave
Nikole Petrovi}a i dramaturga Dragomira Jankovi}a (1898–1900) (51)
Gluma i glumci prve epohe (1868–1900) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Umetni~ka delatnost glumaca prvog doba (1868–1900) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Glumski fahovi (63); Zakqu~ak (65)
Umetni~ka delatnost zna~ajnijih glumaca (1868–1900) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Aleksa Ba~vanski (66); \ura – \urka Rajkovi} (70); Nedeqko – Nestor – Neca
Nedeqkovi} (71); Nikola Simeonovi} – Milan (72); Milo{ Cveti} (73); Emlija –
Mila \. Rajkovi}ka (77); Josip Plemen~i} (78); Julka Stepi}eva-Jovanovi}ka (78);
Jelica Jovanovi}eva-Vesovi}ka (79); Mileva
Mi{kovi}eva-Ra{i}ka-Radulovi}ka (80); Marko Stani{i} (82); Milka
Grgurova-Aleksi}ka (82); Marija Golubi}eva-Cveti}ka (87); To{a Jovanovi} (88);
Marija Jelenska (93); Lazar Lugumerski (95); Todor – To{a Anastasijevi} (96);
Marija – Mara Grgurova-\or|evi}ka (96); Katica Lugumerska (97); Svetislav
Dinulovi} (98); Velimir – Veqa Miqkovi}; (100) Emilija Popovi} (103); Gavra
Savi} (104); Andrija Fijan (105); Milivoje – Mika Stojkovi} (107); Milivoj
Barbari} (109); Andrija Milosavqevi} (110); Stevan Deska{ev (110); Nikola –
Bata Simi}; (112); Augusta – Velika – Vela Nigrinova (113);
Zorka Todosi}ka (117); Milorad Gavrilovi} (120); Ilija – î~a Stanojevi} (125);
6 B. Stojkovi} / Istorija srpskog pozori{ta od sredweg veka do modernog doba
Sava Todorovi} (128); Radovan – Raja Pavlovi} (132); Aleksandra

\uri{i}eva-Milojevi}ka (133); Milorad Petrovi} (135); Svetislav
\ur|evi} (137); Jelena – Lena Petrovi}eva-Gavrilovi}ka (137); Dimitrije
Petrovi} (138); Qubomir – Quba Stanojevi} (139); Qubica – Lujza
Stanojevi}ka; (141) Leposava Todorovi} (141); Lazar Rajkovi} (142); Milan
Stankovi} (143); Katarina – Katica [ar~evi}eva-Rucovi}ka (143); Vukosava
Jurkovi} (144); Milan Stoj~evi} (145); Bogoboj Rucovi} (146); êdomir
Kundovi}; (150) Du{an Bolmanac (150); Du{an St. Barjaktarovi} (150); Sofija –
Coca Miqkovi}eva-\or|evi}ka (152); Milorad Barlovac (155); Joksim Joksi}
(155); Marija S. Dinulovi} (155); Reqa Popovi} (156); Mladen Bani}; (156) Todor –
To{a – Tetkin Stankovi} (156); Dragutin – Guta Jovanovi} (157); Savka
Miqkovi}ka (158); Danica Nikoli}eva (158); Julka Jovanovi}ka (159); Jelena –
Jelka \ur|evi}; (159) Milan Stoji~evi} (159); Zakqu~ak o glumi (160)
Reìja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
Laza Popovi} (164); Aleksa Ba~vanski (166); Adam Mandrovi} (167); Milo{
Cveti} (168); \ura Rajkovi} (171); To{a Jovanovi} (171); Milorad
Gavrilovi} (172); Svetislav Dinulovi} (173); Ilija – î~a Stanojevi} (174);
Sava Todorovi} (174); Quba Stanojevi} (174); Andrija Fijan (175); Bogdan
Popovi} (175)
Dekorativno–tehni~ka i kostimska oprema komada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176
Domeniko d’Andreja (181); Jozef Hartl (182); Antonije Kova~evi} (182); Paskvale
d’Amelio (184); Tanasije – Tasa Isajlovi} (184); Damjan Kova~evi} (184); Vladislav
Titelbah (184); Osvetqewe (185)
Muzi~ka delatnost u Narodnom pozori{tu u ovom periodu (1860–1900) . . . . . . . . . 186
Marija Golubi}eva-Cveti}ka (189); Anka Frasineli (190); Stevan Deska{ev (191);
Radovan – Raja Pavlovi} (191); Ilija Stanojevi} (191); Svetislav Dinulovi} (191);
Zorka Todosi}ka (191); Davorin Jenko (194); Dragutin – Antonije Re{ (197);
Dragutin îèk (197); Malata (198); Dragutin F. Pokorni (198);
Josif Svoboda (198)
Zahtevi i ukus beogradske pozori{ne publike u ovoj epohi (1868–1900) . . . . . . . . . 199
SRPSKO NARODNO POZORI[TE U NOVOM SADU (1868–1903) . . . . . . . . . . . . 213
Osvrt na dru{tveno-politi~ko i kulturno stawe u Novom Sadu i Vojvodini (213)
Osnovni problemi Srpskog narodnog pozori{ta u borbi za opstanak
i povoqniju umetni~ku delatnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
Nova uprava u Dru{tvu za SNP i u SNP (1868–1903) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
Obnova gluma~ke druìne i promene u woj za uprave Antonija – Tone Hayi}a
(1868–1903) (221); Finansijsko stawe SNP: Uzaludna borba za stalnu
subvenciju (224); Dobrotvori Dru{tva za SNP (227); “Ne}e propasti ni Srpsko
narodno pozori{te dok je srpskih rodoquba... ” (228); Pozori{ni fond Dru{tva
za SNP (229); Podizawe pozori{ne zgrade u Novom Sadu; zalagawe Matice
srpske (230); Prvi penzioni fond i administrativne mere (232); “Pozori{te”,
prvi srpski pozori{ni list, “Zbornik pozori{nih dela” (233)
Umetni~ka delatnost Srpskog narodnog pozori{ta (1868–1903) . . . . . . . . . . . . . 233
Delatnost uprave u periodu Antonija Hayi}a i êtiri na~elnika dru{tva (233);
Delatnost SNP za uprave dr Jovana Suboti}a i Antonija Hayi}a (1868–15. VIII
1871) (234); Jovan Suboti} (236); Delatnost SNP za uprave Stevana Branova~kog
i Antonija Hayi}a (do 30. VIII 1874) (236); Delatnost SNP za uprave dr Mihaila
Polit-Desan~i}a i Antonija Hayi}a (do 31. VIII 1878) (238); Dr Mihailo
Polit-Desan~i} (239); Delatnost SNP za uprave dr Stevana Pavlovi}a i
Antonija Hayi}a (do 9. XII 1881) (239); Dr Stevan Pavlovi} (240); Delatnost
SNP za uprave dr Laze Stanojevi}a i Antonija Hayi}a (do 29. XII 1905) (240);
Dr Laza Stanojevi} (242); Antonije – Tona Hayi} (242); Repertoar Srpskog
narodnog pozori{ta – skup svih pravaca i te`wi u stranoj i doma}oj dramatici
(1868–1903) (244)
Analiza sadrìne repertoara po piscima i delima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247
Romanti~arsko doba (1868–1880) (248); Realisti~ki period (1880–1903) (250)
Sadràj 7
Stawe u glumi, ìvot i umetni~ka delatnost glumaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255

@ivot i umetni~ka delatnost glumaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261
Jelisaveta – Jeca Dobrinovi} (261); Petar Brani (262); \or|e Sokolovi} (263);
Branko Stefanovi} – Varadi (263); Katica Savi} (263); Milica Savi} (263);
Sava Rajkovi} (264); Jelena – Lenka Hayi} (266); Lenka – Lena Marinkovi}eva (267);
\or|e Leskovi} (267); Bosiqka Hayi} (267); Du{an Stepi} (268); Andrija
Luki} (268); Vasa Markovi} (270); Jevrem Boòvi} (270); Aleksandar – [andor
Sajevi} (271); Jovanka – Ivana Toma{evi}eva-Sajevi}ka (271); Andrija Pe{i} (272);
Pera Dobrinovi} (272); Paja Popovi} (278); Marija Ditmajer-Rajkovi}ka
-Dimitrijevi}ka (279); Andrija – Andra Desimirovi} (280); \or|e Bankovi} (281);
Milo{ – Mi{a K. Dimitrijevi} (281); Saveta Ra{i}eva-Dimitrijevi}ka (282)
Branko Ra{i} (282); Milo{ Hayi-Dini} (283); Qubica \uri{i}eva-
Hayi-Dini}ka (284); Mihailo Markovi} (284); Danicu Milosavqevi} (285);Katica
– Tinka Bra{ovan-Luki}ka (286); Kosta – Ko~a Vasiqevi} (287); Zorka
\uri{i}eva-Dobrinovi}ka (287); Milica – Milka M. Markovi}ka (288); Jovan –
Joca Stoj~evi} (290); Zorka – Zora Ostoji}eva-Markovi}ka (291); \or|e – \ura
Bakalovi} (292); Todor – To{a – Kico{ Ili} (293); Sara – Saveta
Bakalovi}ka-Dobrinovi}ka (293); Svetislav – Buca Stefanovi} (293);
Saveta Stoj~evi}ka (294); Dimitrije – Mita Spasi} (294); Danica
@anova-Vasiqevi}ka (296); Jevto Du{anovi} (296); Qubica Du{anovi} (297);
Milan Nikoli} (297); Danica Tucakovi}eva-Mateji}ka-Sotirovi}ka (298);
Janko Todosi} (298); Marta Savi}eva-Todosi}ka (299); Milan Mateji} (299);
Jelena Vesi} (300); Danica Vesi} (300); Stevan Kester~anek (300); Darinka
Bandobranska-Simeonovi} (301)
Reìja i rediteqi u drugoj polovini XIX veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301
Dekorativno-kostimska oprema predstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304
Muzi~ka delatnost i dirigenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305
Alojzije Mil~inski (307); Hugo Doubek (308); Antonije – Tuna Osvald (309);
Frawa Gal (309); Emanuel Pihert (309); A. Ulrih (310)
Zahtevi i ukus publike u drugoj polovini XIX veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310
GRADSKO NARODNO POZORI[TE “SIN\ELI]” U NI[U
KRAJEM XIX i POÊTKOM XX VEKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315
Prve pozori{ne laste u Ni{u (315); Osnivawe ni{kog pozori{ta “Sin|eli}” (316);
Repertoar “Sin|eli}a” (1887–1889) (317); Gluma~ka druìna “Sin|eli}a”
(1887–89) (317); Mihailo Dimi} (318); Ana Barbari} (319); \or|e K. Proti} (319);
Katica Proti}ka (320); Du{an Trnokopi} (320); Svetozar – îka Fila
Filipovi} (321)
Druga etapa u radu “Sin|eli}a” (1890–1900) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321
“Gra|ani i rodoqubi, na posao!” (321); “Ni{lije, bra}o, budite svesni” (323); Drugo
obnavqawe i kona~no osnivawe ni{kog pozori{ta “Sin|eli}” (1893) (324);
Umetni~ka delatnost “Sin|eli}a” za druge uprave Mihaila Dimi}a (1893) (326);
Umetni~ka delatnost “Sin|eli}a” za uprave Aleksandra Milojevi}a i razne
korisne pozori{ne mere. – “Sin|eli}” postaje zna~ajna umetni~ka ustanova i
veliki rasadnik glumaca (1893–1900) (327); 1. Pravila ni{kog pozori{ta
“Sin|eli}” (329); 2. Pozori{ni odbor (330); 3. Subvencija “Sin|eli}u” (330); 4.
Pozori{na zgrada (330); 5. “Sin|eli}” pod pokroviteqstvom kraqice Drage.
Pretvarawe “Sin|eli}a” u filijalu Narodnog pozori{ta u Beogradu (331);
Zakqu~ak o delatnosti A. Milojevi}a (332); Reìja i rediteqi (332); Repertoar
“Sin|eli}a” (1893–1900) (332)
Umetni~ka delatnost glumaca u “Sin|eli}u” (1893–1900) . . . . . . . . . . . . . . . . 334
Jefta @iki} (336); Katica J. @iki}ka-Gini}ka (337); Mihailo Baki} (338); Mihailo
Raj~evi} (339); Rodoqub Bujdi} (339); Aleksandar – Aleksa Milojevi} (339);
Radomir – Rada Petrovi} (341); Vladimir – Vlada Popovi}; (341); Vasa \ema (341);
Milan Milovanovi} (342); Qubomir – Lala Mici} (342); Julka Mici} (342);
Dimitrije Ni{li} (343); Milan Paligorl} (343); Nikola Hajdu{kovi} (344);
Cvetko Stankovi} (344); Radomir – Rada Pavi}evi} (345); Miloje
Dostani} (345); Gavra Kapris – Kapri} (346); êdomir – êda An|elkovi} (346);
Jefta Stojanovi} (347); Katica Lazarevi}eva-Hajdu{kovi}ka (347); Zorka D.
Gini}ka (348); \ura Mayari} (348); Jovan Haritonovi} (349); Hajim Testa (349); Jovan
Hajnovi} (350); Lazar – Laza Lazarevi} (350); Leposava Ni{li}; (351) Ilija Vu~i}evi}
(352); Marija – Mara Vu~i}evi} (353); Josip Papi} (353); Leposava Jovanovi} (354);
Melanija Dostani} (355); Zakqu~ak o glumcima (355)
SRPSKA DRAMATIKA U DRUGOJ POLOVINI XIX VEKA . . . . . . . . . . . . . . . 357

Op{ta zapaàwa o srpskoj dramatici ovog doba (359); Scenska i umetni~ka vrednost
srpske dramatike ovog doba (361); Jovan Draga{evi} (362); Matija Ban (363); \ura
Jak{i} (364); Dr Jovan Suboti} (365); Jovan Jovanovi} – Zmaj (366); Dr \or|e
Maleti} (366); Laza Kosti} (367); Milan Jovanovi} – Morski (367); Vladan \or|evi}
(368); Jovan \or|evi} (368); Ilija Okrugi} – Sremac (369); Milorad Popovi}
[ap~anin (369); Kosta Trifkovi} (370); Milan Savi} (371); Mita Popovi} (371);
Nikola V. \ori} (372); Milovan \. Gli{i} (373); Dragomir
Brzak (373); Dragutin J. Ili} (374); Milo{ Cveti} (375); Qubomir – Qubinko
Petrovi} (376); Velimir – Veqa Miqkovi} (377); Janko Veselinovi} (377); Vojislav
Ili} (378)
POZORI[NA KRITIKA U DRUGOJ POLOVINI XIX VEKA . . . . . . . . . . . . 379

Glavni stilovi pozori{ne kritike u drugoj polovini XIX veka (383); Osvrt na
pozori{ne kriti~are ovog doba (385); \or|e Maleti} (385); Matija Ban (386); Jovan
\or|evi} (388); Jovan Bo{kovi} (390); Stojan Novakovi} (390); Gligorije – Giga
Ger{i} (391); Milan Kujunyi} – Aberdar (392); Milan Jovanovi} –
Morski (393); Svetislav Vulovi} (394); Laza Kosti} (395); Kosta
Trifkovi} (397); Jovan Gr~i} (398); Todor Stefanovi} Vilovski (399); Milan Savi}
(399); Hajim S. Davi~o (400); Milo{ – Mi{a Dimitrijevi} (401); Dr Vladan \or|evi}
(401); Danilo @ivaqevi} (402); Bogdan Popovi} (402); Dragutin J.
Ili} (405); Milo{ N. Pejinovi} (406); Pavle Marinkovi} (406); Dragomir
Jankovi} (407); Svetolik Jak{i} – Harry (408); Du{an L. \oki} (409); Jovan
Hranilovi} (409); Slobodan Jovanovi} (409); Dr Kamenko Suboti} (410); Milutin K.
Dragutinovi} (410); Boà Savi} (411); Borivoje Popovi} (411); Pavle
Popovi} (411); Zakqu~ak o pozori{noj kritici (413)
POZORI[NI PREVODIOCI U DRUGOJ POLOVINI XIX VEKA . . . . . . . . . 415

Prevodioci pozori{nih komada u ovo doba (415)
Prva etapa u radu prevodilaca i prera|iva~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417
Jovan Risti} (417); Vladan \or|evi} (417); Jovan \or|evi} (417); Radivoj
Stratimirovi} (418); Filip Oberkneèvi} (418); \or|e Maksimovi} (418);
Dimitrije Markovi} (419); Vladan \or|evi} (419); Spira Dimtrovi} – Kotoranin
(419); Stojan Novakovi} (419); Dimitrije Joksi} (419); Milutin I. Stojanovi} (420);
Kosta N. Hristi} (420); Persida Pinterovi} (420); Sava Rajkovi} (420); Jovan Hayi}
(421); Milo{ Cveti} (421); Aleksandar Sandi} (421); Milan Qubibrati} (421);
Stevan D. Popovi} (421); Petar J. Mosti} (421); Aleksandar Jovi~i} (421); Nikola
\ori} (421); Toma Mareti} (421)
Druga etapa u radu prevodilaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 422
Mi{qewe jednog Francuza o francuskom repertoaru u Narodnom pozori{tu u Beogradu
(422); Milovan Gli{i} (423); Milo{ N. Pejinovi} (424); Sava
Petrovi} (424); Giga Ger{i} (424); Antonije Hayi} (424); Prof. Mita
@ivkovi} (425); Milorad Popovi} [ap~anin (425); Dragutin N. Jovanovi} (425);
Andra Nikoli} (425); Jovan V. Nestorovi} (425); Mihailo R. Popovi} (425); Milan
Savi} (425); Jovan Gr~i} (425); \or|e Simi} (426); Danilo @ivaqevi} (426);
Vladimir Milojevi} (426); Bogoboj Rucovi} (426); Hajim S. Davi~o (426); Du{an L.
\oki} (426); Simo Matavuq (427); Bogdan Popovi} (427); Stanka Gli{i} (427); Zorka
\uri{i}eva-Dobrinovi}ka (428); Jovan M. Jovanovi} (428); Petar Le{warevi} (428);
Zakqu~ak o prevodiocima (428)
SRPSKO POZORI[TE NA KRAJU XIX VEKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429

Sadràj 9
MODERNO SRPSKO POZORI[TE (1900–1944) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 433

Tri doba modernog srpskog pozori{ta (433)
NARODNO POZORI[TE U BEOGRADU (1900–1914) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 435

Op{ti pogled na doba (435); U~estale promene u upravi Narodnog pozori{ta
u Beogradu 437
Umetni~ka delatnost pozori{ta za uprave Branislava Nu{i}a (1900–1902) . . . . . . 437
Branislav Nu{i} (437); Prvi poku{aj osnivawa pozori{nog muzeja (1901) (439);
Strani i nacionalni repertoar za uprave Branislava Nu{i}a (439); Zakqu~ak o
Nu{i}evom radu (441)
Umetni~ka delatnost Pozori{ta za uprave Jovana Doki}a
i dramaturga Riste Odavi}a (1902–1903) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 441
Jovan \. Doki} (441); Zakqu~ak o radu Doki}a i Odavi}a (443); Milka Grgurova (443)
Umetni~ka delatnost Pozori{ta za uprave upravnika Dragomira Jankovi}a
i dramaturga Milana Grola (1903–1906) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444
Dragomir Jankovi} (444); Nacionalni i strani repertoar za uprave Jankovi}a
i Grola (446); Zakqu~ak o radu Jankovi}a i Grola (449)
Umetni~ka delatnost Pozori{ta za uprave upravnika Nikole Petrovi}a
i dramaturga Branislava Nu{i}a (1906) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 449
Umetni~ka delatnost Pozori{ta za uprave upravnika Mihaila Markovi}a
i dramaturga Branislava Nu{i}a (1906–1907) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451
Umetni~ka delatnost Pozori{ta za uprave Mihaila Markovi}a
i dramaturga Riste Odavi}a (1907–1909) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451
Rista Odavi} (453); Zakqu~ak o radu Markovi}a i Odavi}a (454)
Umetni~ka delatnost Pozori{ta za uprave upravnika Milana Grola
i dramaturga Milana Predi}a (1909–1910) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 456
Gluma~ka {kola (456); Neobi~ni motivi ostavke uprave Grola i Predi}a (457)
Umetni~ka delatnost Pozori{ta za vreme “gluma~ke uprave” –
upravnika Milorada Gavrilovi}a i dramaturga Dragutina Kosti}a (1910) . . . . . 458
Umetni~ka delatnost Pozori{ta za vreme druge uprave Grola
i Predi}a (1911–1914) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 459
Saradwa sa drugim jugoslovenskim pozori{tima i pozori{tem u Sofiji (462);
Doma}i i strani repertoar za uprave Grola i Predi}a (1911–1914) (463); Operski
repertoar za uprave Grola i Predi}a (465); Zakqu~ak o radu Pozori{ta za uprave
M. Grola i M. Predi}a (465); Obustava rada Narodnog pozori{ta uo~i
I svetskog rata (466)
Op{ti pogled na glumu i glumce prvog modernog doba (1900–1914) . . . . . . . . . . . . 466
Pristupawe glumaca Pozori{tu po etapama (471); Posledwa gluma~ka trupa
pred obustavu rada 1914. godine (473); Gluma~ki nara{taji je
u prvom modernom dobu (473)
@ivot i umetni~ka delatnost glumaca prvog modernog doba . . . . . . . . . . . . . . . . 476
Luka Popovi} (477); Boìdar – Boà Dimitrijevi} (478); Jelena
Petkovi}eva-Milutinovi}ka (479); Petar Hristili} (479); Aleksandar – Aleksa
– Re{a Radovi} (480); Sofija Haritonovi}ka ;(481) Qubica
Lazarevi}eva-Stoj~evi}ka (481); Sofija Ve~erinac (481); Glumci koji se nisu
umetni~ki dorekli (482); \or|e – \oka Jovanovi} (482); Zorka
Popovi}eva-Premovi}ka (482); Qubica Pavlica (483); Boìdar – Boà
[apowi} (483); \or|e Belki} (484); Vladimir Tasi} (484); Aleksandra
Boji}eva (484); Danica Popovi}eva (485); Nikola Slankamenac (485); Radovan Boji}
(485), Dragutin @abarac (486); Nemawa Ili~i}a (486); @arko Lazarevi} (486);
Aleksa Kova~evi} (486); Miodrag Bekovi} (487); êtiri velike ~e{ke glumice u
Narodnom pozori{tu (488); Ana Suhankova (488); Zdenka Ter{ova (489); Jirìna
[ubertova (489)
Glumci–peva~i u prvom dobu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 490

Draga Stevanovi}eva-Spasi}ka (491); Ivan Dinulovi} (493); Vojislav – Vojin
Turinski (493); Du{an M. Mitrovi} – [abalija (494); Desanka \or|evi} (495);
Uro{ Juri{i} (496); Sofija Niglova (497); Stanislav Orèlski (497); Emilija
Majetinska (497)
Odlike glume i glumaca u prvom modernom dobu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 498
Reìja i rediteqi u prvom modernom dobu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 499
Milorad Gavrilovi} (501); Ilija Stanojevi} (502); Sava Todorovi} (503); Svetislav
Dinulovi} (503); Qubomir Stanojevi} (503); Aleksandar Ivanovi~ Andrejev (504);
Milutin êki} (506); Zakqu~ak o reìji ovog doba (507)
Dekorativno-tehni~ka i kostimska oprema scene: scenografi i slikari . . . . . . . . 509
Dragutin Inkiostri (510); Vladimir Vladimirovi} Baluzek (511); Zakqu~ak o
dekorativno-tehni~koj i kostimskoj opremi u prvoj etapi (513)
Muzi~ka delatnost u prvom modernom dobu (1900–1914) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 513
Umetni~ki pioniri muzi~ke delatnosti (515); Muzi~ka delatnost u Pozori{tu za
vreme dirigenta Dragutina Pokornog, za uprave Branislava Nu{i}a, Jovana
Doki}a i Riste Odavi}a (516); Dragutin Pokorni (516); Muzi~ka delatnost u
Pozori{tu za uprave Dragomira Jankovi}a i Milana Grola i dirigenta Petra
Krsti}a (1904–1906) (518); Petar Krsti} (518); Muzi~ka delatnost u Pozori{tu
za vreme drugog dolaska za dirigenta Dragutina Pokornog i za uprave Nikole
Petrovi}a, Branislava Nu{i}a, Mihaila Markovi}a i Riste Odavi}a
(1906–1909) (519); Plodna muzi~ka delatnost dirigenata Stanislava Bini~kog,
Petra Krsti}a i Stevana Hristi}a za uprave Milana Grola i Milana Predi}a ,
kratkotrajno Milorada Gavrilovi}a i Dragutina Kosti}a (1909–1914) (520);
Glavni peva~i i muzi~ke predstave u ocenama i komentarima savremene
{tampe (522); Zakqu~ak o peva~ima i muzi~arima (524); Muzi~ka izvo|ewa u oceni
kritike (525)
“Opera na Bulevaru” @arka Savi}a u Beogradu (1909–1911) . . . . . . . . . . . . . . . . 528
Umetni~ka organizacija rada (529); Repertoar Opere (529); Peva~ko-gluma~ki ansambl
opere (530); @arko Savi} (531); Sultana Cijukova-Savi}ka (532);, Aleksandar
Bini~ki (534); Jelena – Lena Petrovi} (535); Anton Kri` (535); Marija (Maènka)
[ihanova-Kri` (535); Janek Cah (536); Marija Cahova (536); Zakqu~ak o Operi
@arka Savi}a (536)
Gostovawa zna~ajnih stranih glumaca i pozori{nih trupa
u Narodnom pozori{tu u Beogradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 535
Upoznavawe s umetni~kim nivoom evropske scene (536)
O ukusu pozori{ne publike u prvom modernom dobu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 540
Zakqu~ak o ukusu pozori{ne publike (545)
SRPSKO NARODNO POZORI[TE U NOVOM SADU (1904–1914) . . . . . . . . . . . . 547

Op{ti pogled i periodizacija (547)
Uprava u Srpskom narodnom pozori{tu u prvoj etapi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 549
Umetni~ka delatnost Srpskog narodnog pozori{ta za uprave Branislava Nu{i}a
(1904–1905) (550); Umetni~ka delatnost SNP za uprave Pere Dobrinovi}a
(1906–1911) (552); Nacionalni repertoar (553); Strani repertoar
(1906–1910) (554); Zakqu~ak o delatnosti upravnika Pere Dobrinovi}a (555);
Borba za reforme u Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu (556); Umetni~ka
delatnost Srpskog narodnog pozori{ta za uprave @arka Savi}a (1911–1913) (559);
Dve zna~ajne turneje po okupiranim jugoslovenskim zemqama (559); Repertoar za
uprave @arka Savi}a (560); Ostavka @arka Savi}a i obustava rada Pozori{ta
zbog rata (561)
Gluma u Srpskom narodnom pozori{tu u ovo doba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 562
Zajednica omladine srpske narodne pozori{ne druìne (1907–1908) (564)
@ivot i umetni~ka delatnost glumaca u ovo doba (1900–1914) . . . . . . . . . . . . . . . 564
Andrija – Andra Stojanovi} (566); Todor – To{a Stojkovi} (567); Vojislav
Vilovac (568); Katica Vilovac (568); Dragomir Kran~evi} (568); Ana – Ruà
Sadràj 11
Kran~evi} (569); Qubi{a Ili~i} (569); Marija – Micika

Hrvojevi}-Nikoli}ka (571); Darinka Naumovi}eva-Nikoli}ka (571); Jelena – Lenka
Vuji~i}eva (572); Jelena – Adela Barjaktarovi}ka (572); Boìdar Savi} (572);
Draga Milojevi} (473)
Reìja i rediteqi u Srpskom narodnom pozori{tu u prvoj modernoj etapi . . . . . . . 574
Dekorativno–kostimska oprema predstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 576
Neka zapaàwa o ukusu i zahtevima pozori{ne publike
u Vojvodini u prvom modernom dobu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 577
Srpska dramatika u prvom modernom dobu (1900–1914) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 579
Branislav Nu{i}; (580) Mihailo Sretenovi} (583); Borisav Stankovi} (583); Pera
Dankulov (585); Dr Laza Markovi} – Mrgud (585); Lukijan Trifunov
Brankovi} (585); Simo Matavuq (585); Svetozar ]orovi} (586); Milorad
Petrovi} – Seqan~ica (586); Petar Ko~i} (587); Vojislav Jovanovi} (587);
Dragoslav Nenadi} (588); Ilija – î~a Stanojevi}; (588); Aleksa [anti} (588);
Milivoje St. Predi} (589); Milutin Boji} (590); @arko Lazarevi} (590);
Zakqu~ak o dramatici ove etape (591)
Pozori{na kritika ovog doba na nivou umetni~kog zadatka pozori{ta . . . . . . . . . 592
Dr Tihomir Ostoji} (594); Milan Grol (595); Milenko Popovi} (596); Jevta
Ugri~i} (596); Uro{ Petrovi} (597); Vojislav Jovanovi} (597); Sima
Pandurovi} (597); Milan Raki} (597); Boìdar Nikolajevi} (598); Aleksandar R.
Popovi} (598); Milutin êki} (598); Miodrag Risti} (599); Milan Jovanovi} –
Morski (599); Du{an Jankovi} (599); Kosta M. Lukovi} (600); Kosta
Petrovi} (600); Branko Lazarevi} (600); Dr Bo{ko Petrovi} (601); Milan
Predi} (602); Milutin Boji} (602); Pera Taletov (603); Miodrag Ibrovac (603);
Zakqu~ak o pozori{noj kritici ove etape (604)
Prevodioci za srpska pozori{ta u prvoj modernoj etapi . . . . . . . . . . . . . . . . . 604
Dr Svetislav Stefanovi} (607); Hajim S. Davi~o (607); Dr Jovan Maksimovi} (607);
Milan Dimovi} (608); Zakqu~ak o prevo|ewu u ovoj etapi (609)
Zna~ajne zakonske odredbe. Penzioni fond glumaca ve} u ovo doba . . . . . . . . . . . . 609
Dva uzajamna gostovawa – manifestacije srpskog bratstva . . . . . . . . . . . . . . . . 613
GRADSKO POZORI[TE “SIN\ELI]” U NI[U (1900–1915) . . . . . . . . . . . . . . 615
Delatnost “Sin|eli}a” za uprave Radomira Petrovi}a (1901–1904) (615); Delatnost
“Sin|eli}a” za uprave Mihaila – Ere Markovi}a (1904); (617) Mihailo – Era
Markovi} (618); Delatnost “Sin|eli}a” za uprave Koste Delinija
(1905–1912) (618); “Sin|eli} mewa naziv u – ”Trifkovi}“ (619); Zasluge Koste
Delinija za ”Sin|eli}“ (620); Kosta Delini (621); Rad ”Sin|eli}a" odnosno
“Trifkovi}a” za uprave Sime Buni}a i ponovo Aleksandra Milojevi}a do
raspu{tawa Pozori{ta pred okupaciju Ni{a (622); Sima Buni} (623)
Repertoar ni{kog “Sin|eli}a” u ovoj etapi (1900–1915) . . . . . . . . . . . . . . . . . 624
Gluma~ka druìna i “Sin|eli}” kao {kola i rasadnik srpskih glumaca . . . . . . . . 625
Zorka Milojevi}ka (628); Milena i Sofija Hari{ev (628); Marija Petrovi} (629);
Katica Lazi} (629); Milica – Mila An|elkovi} (630); Zorka
Vukadinovi}eva-Simi}ka (631); Qubica Teodosijevi}-Spiridonovi} (631); Andrija
]ur~i} (632); Mihajlo Petrovi} – Klipa (632); Vukosava Krsmanovi}ka (633);
Zorka A. ]ur~i}ka (634); Pava Sluka-Raji~i}ka (635); Mila Pavlica
-Delinijeva (636); Lazar Kadijevi}; (637) Vojislav – Voja Radoji~i} (637); Kosta –
Ko~a Jovanovi} (637); Mica – @ivka Stefanovi}eva-Pavkovi}ka (638) Du{an
Jovanovi} – Crni (638); Qubica D. Jovanovi}eva – Rutina (639); Dragutin – Dragi
Stefanovi} – Kaplar (640); Qubica D. Stefanovi} (640); Anka Stefanovi} (641);
Qubica \ermanovi}ka (642); Boìdar – Boà Milovanovi} (642); Milojko
Le{wanin (642); Qubinka Raki}eva (642); Katarina – Kaja Buni} (643) Marija
Popovi} (643); Marija Baji} (644); Petar Baji} (644); Dragiwa – Draga
Pavi}evi}ka (645); Qubomir – Quba Vukomanovi} (645); Zakqu~ak o delatnosti
glumaca u “Sin|eli}u” (646)
12
NARODNO POZORI[TE U SKOPQU (1913–1915) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 649

Srpski pozori{ni poslenici u Makedoniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 649
Oslobo|eno Skopqe postaje zna~ajno pozori{no àri{te u Makedoniji (649);
Osnivawe Narodnog pozori{ta u Skopqu. – Po~etak rada sa upravnikom
Branislavom Nu{i}em (1913–1915) (650); Pozori{na zgrada (650); Sve~ano
otvarawe Pozori{ta. – Prva pozori{na predstava u Skopqu (651); Poàr
uni{tio pozori{nu zgradu (651); Podizawe privremene pozori{ne arene i nove
zgrade (652); Umetni~ka delatnost Pozori{ta (653); Prvi rediteqi i glumci u
Narodnom pozori{tu u Skopqu. – Beogradski glumci se sklawaju u Skopqe
u po~etku evakuacije (654); Repertoar Pozori{ta u Skopqu (1913–1915) (655);
Zna~ajni glumci u Skopqu u svojim najboqim ulogama (656);
Dekorativno-kostimska oprema predstava (658); Pozori{na publika u Skopqu
(1913–1915) (658); Obustava rada zbog evakuacije (659)
REGISTAR IMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 661

REGISTAR PREDSTAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 681
13
Realisti~ko doba u srpskom

pozori{tu (1880–1900)
Istakao sam ve} da razni postepeni preobraàji u srp-

skom dru{tvu, u kulturno-kwièvnoj i uop{te duhovnoj
delatnosti, uti~u i na umetni~ki ìvot pozori{ta, od-
nosno na dramsku kwièvnost, na glumu, reìju, ukus i
zahteve publike i sve vi{e na repertoarsku politiku. U
Narodnom pozori{tu, na primer, procesi svestranijeg
umetni~kog preobraàvawa tekli su sporije, jer nisu za-
visili samo od repertoara: repertoar je sve vi{e reali-
sti~ki, u duhu zahteva i potreba dru{tva, ali u gluma~koj
druìni je bilo jo{ predstavnika starijeg prete`no ro-
manti~arskog nara{taja, a mla|e snage su se razvijale
izme|u wih i novih realisti~kih te`wi. To i takvo pre-
vaspitavawe i starijih i mla|ih glumaca vr{i se uvek
sporije i ne bezbolno. Pateti~ni stil u srpskoj glumi, kao
uostalom i u drugim evropskim pozori{tima, odràva}e
se do po~etka XX veka. Takvih pojava je bilo i u kwièv-
nosti, i na{oj i stranoj: romantizam je ìvotario uprkos
realizmu, jer su i daqe ìveli i stvarali wegovi pred-
stavnici. U pozori{noj upravi ovog doba bilo je uticaj-
nih umetni~kih rukovodilaca romanti~arskih shvatawa,
kao, na primer, Milorad [ap~anin. Ovaj proces prevaspi-
tavawa i preobraàvawa u duhu novih umetni~kih reali-
sti~kih tendencija tekao je sporo, naro~ito u takozvanoj
{irokoj publici od koje pozori{te najvi{e i ìvi. U ovo
doba su sve ja~i i raznovrsniji uticaji na srpsko pozori{te,
i u Novom Sadu i, naro~ito, u Beogradu, francuske drama-
tike realisti~kog smera koja je suvereno zavladala evrop-
skim pozornicama. Sa francuskom dramatikom prispevali
su i drugi zna~ajni uticaji, naro~ito na glumu i ukus pub-
like. Tako se Pozori{te u Beogradu neizbe`no podavalo sve
}udqivijim, nemirnijim tokovima dinami~nijeg, poletni-
jeg, sadràjnijeg dru{tvenog i duhovnog ìvota.
Stawe u dru{tvu
Mnogi i raznovrsni ~inioci mewali su sadrìnu, di-
namiku i tokove dru{tvenog ìvota, stvarali nove po-
glede, raspoloèwa i te`we, koji su imali sve ja~eg odjeka
u Pozori{tu. Omladinski pokret, koji je u toku sedme i u
prvoj polovini osme decenije nadahwivao srpski narod
nacionalnom egzaltacijom i bio najbrojniji, sada polako
smalaksava i i{~ezava. Po~iwu da preovla|uju realnija i
trezvenija shvatawa.
Dru{tveno-politi~ke, socijalisti~ke i kulturno-kwi-

èvne ideje Svetozara Markovi}a zahvataju i ustalasavaju
sve vi{e duhove, naj~e{}e u toku osme i ne{to mawe u toku
devete decenije XIX veka, tako da je ovo doba nosilo sva
obele`ja o{trih i nepomirqivih obra~una izme|u kon-
zervativno-patrijarhalnih, ponekad i nazadnih i borbe-
no-naprednih shvatawa u duhu Markovi}evog u~ewa i pod
uticajem zapadwa~kog demokratizma i liberalizma. Mar-
kovi} je strasno propovedao socijalisti~ka shvatawa u
dru{tvu, pozitivisti~ko – materijalisti~ka u nauci i
filozofiji i realisti~ka u kwièvnosti i kulturi: to je
bila upravo borba za demokratizaciju duha, za socijalna i
ìvotna merila. U kwièvnosti i u pozori{tu to je zna-
~ilo, pre svega, vra}awe dru{tvenim temama koje je name-
tala ìvotna stvarnost. Markovi} je svojim raspravama
“Pevawe i mi{qewe” (1868) i “Realnost u poeziji” (1870)
vra}ao kwièvnost iz romanti~arskih olimpijskih visi-
na u vrlo ozbiqni ìvot obrenovi}ke Srbije da bi izra-
àvala zahteve, potrebe i nevoqe ugroènog sveta. Srp-
ski dramati~ari ovog doba, neki pozori{ni rukovodioci
(Gli{i}, na pr.), rediteqi i glumci potpadali su u mawoj
ili ve}oj meri pod Markovi}ev uticaj. Ni neki pozori{ni
recenzenti nisu bili ravnodu{ni prema ovakvim shvata-
wima. U svakom slu~aju Markovi}eva napredna borba uti-
cala je na tzv. javno mwewe, pa prema tome i na raspolo-
èwe i ukus pozori{ne publike. Za posledwe dve decenije
obrenovi}evska Srbija je preìvqavala te{ke trenutke u
dru{tveno-politi~kom ìvotu: tu su stroge mere biro-
kratsko-policijskog reìma kneza Mihaila, kruta i izu-
zetno surova vladavina Namesni{tva (1868–1872) iz straha
za opstanak monarhije, ubrzo srpsko-turski rat (1876–1878),
nesre}na timo~ka buna (1883), srpsko-bugarski rat (1885).
Sve je ovo iscrpqivalo duhovne i ekonomske potencijale
malene Kneèvine rastrzane te{kim isku{ewima i jo{
partijsko-politi~kim razmiricama. Sve je to, naravno,
izazivalo nespokojstvo ili ~ak rezignaciju u dru{tvu.
Srbija je najteè preìvqavala razne privredne te{ko-
}e, koje }e se pretvoriti pri kraju XIX i po~etkom XX
veka u ozbiqnu finansijsku krizu. Pozori{te, uvek za-
visno od ovih i ovakvih objektivnih ~inilaca, bilo je
najteè pogo|eno: i publika se od wega postepeno odbi-
jala. U devetoj deceniji kao da je zavladala duhovna izvesna
depresija. “@ivot celog na{eg dru{tva” – pisao je list
“Videlo” (1881), ina~e naklowen vladi – “kao da je ispu-
713 “Videlo”, od 6. VI 1881. wen monotonijom.”713 Nije onda neshvatqivo {to se u
ovakvoj ekonomskoj i neuroti~noj situaciji moglo gledati
na beogradsko Pozori{te kao na neki luksuz za koji se
nepotrebno i uzaludno rasipa novac. Zanimqiva je i zna-
~ajna po shvatawu ~ak i naprednih qudi jedna neobi~na
Realisti~ko doba u srpskom pozori{tu (1880–1900) 15
diskusija u Narodnoj skup{tini jo{ 1874. godine. Ova dis-

kusija svedo~i ubedqivo o uticaju Markovi}evih ideja.
Narodno pozori{te i Narodna skup{tina

Na sednici Narodne skup{tine u Kragujevcu posla-
nici su ùstro diskutovali o subvenciji Narodnom pozo-
ri{tu pred wegovo ponovno otvarawe. Poslanik – sve-
{tenik Nikola ]irkovi} je traìo da se ukine subven-
cija i zatvori Pozori{te, jer ga gleda samo beogradski
svet: “Sad da ga mi pla}amo i da vu~emo toliku {tetu oko
toga Pozori{ta” – isticao je daqe ]irkovi} – “a ovamo
pred regal na duvan, ho}emo ve}u daciju, a me|utim izda-
vati novac na tako izli{ne stvari, koje nam nisu nu`ne, ja
mislim da nije potrebno”. “Ako ho}e Beograd da se di~i
pozori{tem” – uzviknuo je – “neka pla}a, pa neka uìva, a
mi nemamo novaca, pa ne moèmo ni da pla}amo”. “Pozo-
ri{te je izgleda lepa ustanova za one narode, koji su sve
nu`nije poslove podmirili”, – rekao je daqe. “Ali za nas,
za na{u zemqu, koja ima mnogo nu`nih i najnu`nijih pi-
tawa i potreba, koja su za na{u zemqu nu`na kao vazduh za
disawe, kaèm da nismo podmirili, a na protiv podmi-
rujemo one potrebe, koje su nam mawe nu`ne, kao {to je
pozori{te. Zato sam ja da se na Pozori{te ni sitne pare
ne da dok Srbija ne bude najpre sve svoje nu`nije potrebe
podmirila”. Jevrem Markovi}, brat Svetozarev, govorio
je o Pozori{tu kriti~ki u duhu tada naprednih shvatawa o
dru{tvenoj ulozi Pozori{ta: “Kad bi Pozori{te srpsko
bilo onakova tipa kao {to je bilo u starih Grka, kad su
iznosili na pozornicu ìve karaktere, bilo bi (mo`da
neke koristi za narod, kad bi se u tome Pozori{tu. na
bini, stavqali na ugled karakteri iz naroda i istorije,
koji su {to u~inili i `rtvovali se za narod, onda moè
biti da bi bilo neke koristi za narod. Ali, Pozori{te
na{e kao {to je danas, u kome se predstavqa ’Pukovnik od
osamnaest godina’, ili gde se kaè da jedan propali grof
ili baron ne moè da digne sanduk na le|a {to su mu ne`ne
ruke, ne odgovara pozivu na{eg naroda.” Zatim je zakqu-
~io: “Narod nema ni jedne stru~ne zemqodelske {kole, ni
jedne zanatlijske {kole, nema ni{ta od onih ustanova koje
bi obu~avale vredne radnike. Na{ narod ore Adamovim
plugom, ima osmo}o{kovna kola. Dakle, Pozori{te ovak-
vo kao {to je ovo danas nama ni{ta ne treba.” Poznati
radikalski narodni tribun Adam Bogosavqevi} je bio naj-
o{triji: “Ja Pozori{te upravo smatram kao jednu usta-
novu bogata{ku i gospodsku u kojoj gospoda i bogata{i, ne
znaju}i {ta }e i kako }e od obesti, provode svoje zaludno
vreme i nalaze sebi zabave. Ne priznajem da je pozori{te
{kola morala, jer vidim da u velikim varo{ima, gde ima
pozori{ta, tu ima najvi{e nepo{tewa. Tu najvi{e sede
gospoda i bogata{i koji nemaju {ta da rade.” On predlaè

da ga finansira Beogradska op{tina, jer od wega ima
najvi{e koristi. Poslanik Nikola Krupeèvi} je protiv
dodeqivawa subvencije Pozori{tu kao gospodskoj i beo-
gradskoj ustanovi isti~u}i pri tom “da duh narodnog oslo-
bo|ewa nije ponikao iz pozori{ta, ni sa bine, nego u selu
sa guslama, u opanku i guwcu seqa~kom”. Na drugoj strani
vladini poslanici su branili Pozori{te i traìli da se
izglasa subvencija. M. Kujunyi} je odgovarao naro~ito
Jevremu Markovi}u: “Vidim da se stra{ne stvari ovde
pred nas iznose”. On je, zatim, dokazivao da se ba{ u Pozo-
ri{tu “ìgo{u i ruè” negativne pojave qudi, licemeri,
kaji{ari, sebi~ni bogata{i, “gazde i gospodarice, gospo-
da i gospo|e”. Za wega je pozori{te “deo {kole” i “deo
crkve”. On àli {to je prvi ustao protiv Pozori{ta
sve{tenik ]irkovi}. Kujunyi} isti~e da je pozori{te
“potreba i poluga ~ove~anstva i narodnog obrazovawa”, a
kada bi “postalo mesto luksuza i seira”, pre bi traìo da
mu se ukine subvencija. D. Balaiciki smatra predloènu
subvenciju kao “malen darak cele Srbije”. Ali, ako posla-
nici misle da poru{e pozori{nu zgradu, “neka se tamo
podigne natpis: Ovo je biv{e Pozori{te srpsko! Vrata mu
je zatvorila Skup{tina srpska od 1875. godine. Nehvala
joj za to: Ru{ite. dakle!” Za Pozori{te i subvenciju zauze-
li su se dva tada ugledna pisca – Milan \. Mili}evi} i
ministar prosvete Stojan Novakovi}. “Ima ustanova”, –
rekao je Mili}evi} – “koje ne mogu a jedan mah da budu
o~ite na svakom mestu, ne mogu u jedan mah da zadovoqe sve
gra|ane jedne zemqe. Ali, tim ne mawe te ustanove blago-
tvorno rade za ceo narod... To je jedna potreba kojoj treba
da se da zadovoqewe u interesu i na{ih savremenika i
na{ih potomaka. Ja bih, dakle, molio da ne osu|ujete usta-
novu koja je tako nova u nas, a koja je tako potrebna.” Stojan
Novakovi} je dokazivao da je pozori{te naro~ito potreb-
no na{em narodu; “Vaqa nam imati na umu da ni jedan narod
nema toliko potrebe za svojim narodnim pozori{tem kao
na{ narod, jer stojimo na raskr{}u i izloèni smo stra-
nim kulturnim uticajima. Mi treba istim sredstvima pro-
tiv te umne poplave zapadnih ili uop{te tu|inskih na-
rodnosti da se odupremo.” Za Novakovi}a je Pozori{te
jedno od takvih mo}nih sredstava. On je podsetio posla-
nike da Hrvati u ropstvu daju vi{e za svoje pozori{te
nego Srbi. “Pozori{te nije nikakav luksuz.” Ako se èli
da uni{ti luksuz, onda “treba da po~nemo od samih sebe, od
svojih ku}a i familija, a ne od jedne prosvetne ustanove,
koja treba da nam i spomenom svoga postawa i narodno-kul-
turnim zadatkom svojim bude draga i sa~uvana”. On se,
zatim, ~udio {to su na sednici Skup{tine poslanici ma-
wine, pa i Adam Bogosavqevi}, ostali protiv Pozori{ta
i subvencije, a u Finansijskom odboru su pristali da Po-

zori{tu treba ne{to pomo}i.
Ova neobi~na bitka zavr{ila se glasawem: dve tre}ine
poslanika je izglasalo subvenciju Pozori{tu, a oko 25 je
bilo protiv. Ova i ovakva diskusija je bila jedinstven
doga|aj u istoriji srpskog pozori{ta.
Stawe u kulturi i kwièvnosti ovog doba

I pored sve teè ekonomske situacije, sve zatrovanijih
politi~kih odnosa i bu~nijih partijsko-politi~kih suk-
oba za vreme apsolutisti~ke vlade dva posledwa Obreno-
vi}a, kraqeva Milana i Aleksandra, u Srbiji se razvijao
kulturno-prosvetni i kwièvni ìvot ~esto s poletom i
plodotvorno. Uprkos ovako nepovoqnim objektivnim us-
lovima, Pozori{te se umetni~ki stalno uzdizalo zahva-
quju}i u prvom redu umetni~ki blistavim gluma~kim na-
ra{tajima ili ponekad vrlo sposobnim i trudoqubivim
rukovodiocima. Pozori{ne krize su nastajale naj~e{}e
izvan Pozori{ta: velike i sve raznovrsnije potrebe Po-
zori{ta te{ko su se podmirivale malom subvencijom, pri
~esto smawenoj poseti publike obuzetoj ekonomskim ne-
voqama, politi~kim i ratnim nespokojstvom i brigama.
Naravno, u tim krizama i pozori{ne uprave imale su mawi
ili ve}i deo svoje odgovornosti. U Srbiji su se stalno
umnoàvale ili tek osnivale razne kulturno-prosvetne i
nau~ne ustanove. Beograd se svestrano razvijao: u po~etku
ovog doba imao je 30.000 stanovnika i veliki broj mla|e i
starije inteligencije. Na Velikoj {koli u Beogradu je
1874. godine bilo 207, a 1899. godine 438 veliko{kolaca na
tri fakulteta. Posle Srpskog u~enog dru{tva osnovana je
1887. godine Srpska akademija nauka sa sve razgranatijom
nau~nom delatno{}u. Za dve posledwe decenije napredo-
vala je i {tampa, koja je pozori{nu delatnost pratila
ve}inom ambiciozno i marqivo, uti~u}i na wu ponekad
vrlo korisno i inspiratorski, korektorski ili novim,
evropskim umetni~kim shvatawima, savetima i sugesti-
jama. Ona je u razvitku srpskog pozori{ta imala vrlo
zna~ajnu ulogu i mnogo doprinela wegovom umetni~kom
unapre|ivawu. Neki listovi i ~asopisi posve}ivali su
veliku pa`wu pozori{nom ìvotu, koji su sa razumeva-
wem i lepim ose}awem glume pratili ponekad i stru~ni i
sposobni pozori{ni recenzenti. Me|u takve listove ili
~asopise spadaju: “Otaybina” Vladana \or|evi}a (1875–92),
“Dnevni list”( (1887–1914). “Preodnica” Dragutina Ili-
}a (1884), “Kolo” Danila @ivaqevi}a (1889), “Delo”
(1894–99), “Srpski pregled” Qubomira Nedi}a (1895–96),
“Zvezda” Janka Veselinovi}a (1898–1901).
U kwièvnosti romantizam je dotrajavao i odràvao se
jo{ svojim zna~ajnim ili neumornim i plodnim nastavqa-
~ima, kao {to su \ura Jak{i}, Jovan Jovanovi} Zmaj, Laza
Kosti} i Milorad Popovi} [ap~anin, koji je dugo vodio

Pozori{te. Realizam se kona~no utvr|uje i dobija svoje
najboqe predstavnike u Jakovu Igwatovi}u, Milovanu Gli-
{i}u, Lazi Lazarevi}u, Vojislavu Ili}u, Svetoliku Ran-
kovi}u, Janku Veselinovi}u, Stevanu Sremcu, Simu Mata-
vuqu i Branislavu Nu{i}u, od kojih se ve}ina posve}uje
dramskoj kwièvnosti, ili se wihova dela dramatizuju, ili
stvaraju u Pozori{tu kao umetni~ki rukovodioci, ili de-
luju kao ~lanovi Kwièvno-umetni~kog odbora. Wihov rad
i uticaj su posebno zna~ajni za pozori{ni ìvot. Jedno je
neosporno: pisci se sve vi{e okre}u ka Pozori{tu koje
postaje jedna od wihovih stvarala~kih preokupacija.
U ovo doba se mnogo prevode strani dramski komadi,
skoro sve {to je umetni~ki istinski vredelo u klasi~noj i
novijoj evropskoj dramatici. Sve je o~iglednije da i umet-
ni~ki rukovodioci odnosno dramaturzi i prevodioci pra-
te ambiciozno i bri`qivo delatnost evropskih pozori-
{ta i naro~ito wihov repertoar o ~emu se ~esto i pi{e u
{tampi. Ve} u osmoj deceniji, a do kraja XIX veka, kona~no
Beograd kao srpska prestonica preuzima kulturno-kwi-
èvnu hegemoniju u srpskom narodu od Novog Sada, koji i
daqe i u mnogome ostaje va`no nacionalno-politi~ko,
kulturno-kwièvno i naro~ito pozori{no àri{te: na
wega su ~esto usmereni pogledi pozori{ta i u Beogradu i
u Zagrebu, a pri kraju veka i u Ni{u.
Delatnost Narodnog pozori{ta u Beogradu

u realisti~ko doba (1880–1900)
Dugotrajna finansijska kriza
U toku dve posledwe decenije XIX veka Pozori{te je
radilo u razli~itim objektivnim uslovima: u prvoj dece-
niji (1880–90) sporo i te{ko se oporavqao finansijski i
organizaciono i toku ratova, buna i politi~kih trzavica;
u drugoj deceniji finansijska kriza, zapo~ela u prvoj, na-
stavqa se u sve ja~oj meri da se posledwe dve-tri godine
pretvori u opasnost po opstanak Pozori{ta. U po~etku
prve decenije glumci su bili malo i neuredno pla}ani.
Oni su bili nezadovoqni svojim materijalnim poloàjem.
U takvoj situaciji u gluma~koj druìni su vladale nesloga
i psihoza, {to je dovodilo do sukoba i razmirica. Pozo-
ri{te je imalo malo glumaca ina~e preoptere}enih zapo-
sleno{}u u repertoaru sa pove}anim brojem predstava: u
1883. godini, na primer, bilo je svega 25 ~lanova i to 14
mu{kih i 11 ènskih. Pozori{te nije bilo u stawu da
pla}a ve}i broj od toga, a novi glumci nisu vi{e sa odu-
{evqewem prihvatali anga`man u ovakvim uslovima. Da-
roviti pojedinci nisu se rado ni posve}ivali gluma~koj
714 “Otaybina”, 1383, br. 2. umetnosti. “Svako nalazi” – pisao je Milovan Gli{i}714 –
“da ga boqa budu}nost ~eka ako ode u praktikante nego ako

se oda glumovawu kod nas”. Pozori{te se jedva izvuklo iz
krize posle zatvarawa da ubrzo, zbog Srpsko-turskog rata,
u|e nedovoqno oporavqeno u novu krizu. Posle srpsko-
-turskog rata (1876–78), finansijsko stawe je bilo jo{
teè. Zbog toga je pozori{ni recenzent i prevodilac Ha-
jim S. Davi~o zabrinuto podigao “svoj glas ne bi li se
(Pozori{te) spaslo od kona~ne propasti”. 715 715 Hajim Davi~o, “Otaybina”, 1881,
Kada se, me|utim, analizuju i upore|uju prihodi Po- br. 2.
zori{ta po sezonama, te{ko se mogu “izvu}i sigurni i
stvarni zakqu~ci o izvesnoj finansijskoj zakonitosti
prema kojoj bi se razvijala kriza. Opadawe ili porast
prihoda ne mogu se objasniti ni ve}im ili mawim brojem
premijera, jer su razlike po sezonama minimalne, zatim ni
ve}im ili mawim brojem predstava: tako su, na primer,
neke sezone sa vi{e predstava podbacivale prema onim sa
mawe. Ili su razlike u prihodima bile minimalne. Po-
gledajmo samo posledwu deceniju (1891–1900) koja je pro-
tekla uglavnom bez ve}ih potresa u ìvotu naroda i pre-
stonice. Tabelarni pregled prihoda izgleda ovako:
Broj Prihodi
Sezona
predstava u dinarima
1891/92. 181 79.903

1892/93. 163 82.264
1893/94. 212 99.397
1894/95. 248 107.327
1895/96. 245 107.424
1896/97. 263 98.147
1897/98. 213 92.879
1898/99 241 121.055
1899/1900 242 128.495
Finansijska situacija u Pozori{tu u toku posledwe

dve decenije bila je najteà i ~ak beznade`na, jer ozbiq-
nija pomo}, kojom bi se ublaìle nevoqe, nije niotkuda
pristizala. Pozori{te je bilo zaduèno, a glumci po ne-
koliko meseci nisu primali plate ve} prosto ìvotarili
od mr{avih akontacija! Glumci su bili neuredno pla}ani
i u po~etku ove epohe. “Krajwe je vreme” – pisao je opet
iskreni prijateq glumaca i pozori{ta Hajim Davi~o 716 – 716 Ibid.
“da se na{i glumci oslobode pregr{ti kamatara koji im u
bescewe otkupquju priznanice na platu; krajwe je vreme
da uprava izbaci one podozrive persone koje se pozori-
{tem koriste da se boqe prodaju... Nikada pozori{te nije
mawe pose}ivano... @alost je bilo gledati prazno i pusto
ba{ i na samim prazni~nim danima kada je pre obi~no
vrveo radni~ki svet”. Razli~iti kursevi u prihodima pre-
ma navedenom tabelarnom pregledu sigurno su jednim de-

lom proizvod i nedoslednosti u repertoarskoj politici
(izbor komada, neujedna~eni broj premijera, ponavqawe
poznatih komada), ali to, ipak, nije najbitnije, pogotovu
{to neke sezone podbacuju i kad je repertoar dobro sa-
stavqen. îni mi se da prave uzroke treba traìti, pre
svega, u ozbiqnoj ekonomskoj krizi u pojedinim godinama,
koja je zahvatila celu zemqu, zatim u op{toj politi~koj
neuravnoteènosti i te{koj depresiji srpskog naroda o
kojoj }e uskoro pisati Radoje Domanovi} u svojim alego-
rijsko-satiri~kim pripovetkama. “Priznajmo, istina” –
717 “Otaybina”, 1881. pisao je opet Davi~o717 – “da je u posledwe vreme zbog
razvitka na{ih politi~kih stranaka, skrenuta unekoliko
pa`wa publike sa umetnosti i pozornice”.
Subvencija nikad nije bila dovoqna od osnivawa stal-
nog Pozori{ta da stvarno podmiri pozori{ne potrebe.
Narodna skup{tina je bila izglasala subvenciju u sezoni
1874/75, posle one dramati~ne diskusije, u iznosu od 60.000
dinara godi{we. Posle nekoliko godina subvencija je sma-
wena u ina~e vrlo te{kim finansijskim prilikama, na
40.000 dinara, i tako je ostalo do 1890. godine. Me|utim, u
najteòj pozori{noj finansijskoj situaciji, kada su pri-
hodi stalno opadali, a buyetski izdaci rasli, Skup{tina je
1890. godine smawila godi{wu subvenciju na 20.000 dinara!
Ali, ministar prosvete, i sam kwièvnik i pozori{ni
prijateq, Andra Nikoli} na{ao je u toku 1890. godine neke
mogu}nosti i na vol{eban na~in, kada su dràvne finan-
sije bile kriti~ne, podigao subvenciju opet na 40.000 di-
nara. Naravno, ni ve}a subvencija, a kamoli ova smawena,
nisu bile ini izdaleka u stawu da podmire sve ve}e izdatke
modernog Pozori{ta. Tako je, na primer, izdato samo na
plate glumcima, rediteqima i slikarima 35.601,81 dinar u
1881. godini, 65.388,60 dinara, a posle povi{ica 69.322 di-
nara u 1890. godini (Ministarstvo prosvete je iz posebnih
sredstava pla}alo upravu, ogrev, osvetqewe, kancelarijski
materijal, opravke i obezbe|ewa zgrade).
Zbog te{ke finansijske situacije angaòvala su se i
poneka dobrotvorna dru{tva u Beogradu da makar i mi-
nimalno pomognu Pozori{tu, kao u prvim godinama od
osnivawa. Tako je ènsko dru{tvo priredilo u Beogradu
718 AS, NP, 58 – Upravnik M. [ap- igranku sredinom februara 1884. godine i ~ist prihod
~anin zahvalio se aktom ènskom dru- poklonilo Pozori{tu.718
{tvu.
U 1885. godini zbog te{ke finansijske krize izazvane
srpsko-bugarskim ratom umalo Narodno pozori{te nije
obustavilo rad, a mogao je izbiti i {trajk glumaca zbog
redukcije i ina~e malih plata. Zbog mobilizacije, kojom
su obuhva}eni i neki glumci i glumice, prihodi su naglo
719 AS, MPs, F I. 6/86.
opali, jer je smawen i broj predstava.719 Ministar pro-
svete nije mogao da pove}a subvenciju Pozori{tu i ~ak je
predloìo pozori{noj upravi “da smawi broj osobqa po-

zori{nog, pa ma i na {tetu predstava, samo da ne bude 720 Dr Gavrilo Kovijani}: “Gra-
deficita”.720 Uprava Pozori{ta i Pozori{ni odbor su |a...”, itd. (Ve} citirano delo). Mini-
izvr{ili “posledwu mogu}u redukciju” plata, ali nisu star prosvete Stevan Popovi} uprav-
pristali da otpuste osobqe obrazlaù}i to ~ak “potres- niku M. [ap~aninu, Str. 354.
nim razlozima”: “otpu{tawe bi sada, kada su ”svi javni
posluìteqi svih struka i nadle{tava u zemqi ostali u
svojim poloàjima, zna~ilo ni mawe ni vi{e nego krajwu
degradaciju srpskih “umetnika”; {to ~lanovi Odbora nisu
mogli “oduzeti egzistenciju qudima, s kojima su, tako re-
}i, do ju~e zajedni~ki radili na poqu srpske umetnosti”;
{to su se neki glumci “ve} nalazili s pu{kom u ruci u
redovima na{e vojske na granici, dok skoro svi ostali i
mu{ki i ènski ~lanovi gluma~kog osobqa vr{e svesrdno
slu`bu po onda{wim bolnicama oko na{ih rawenika”.721 721 Dr Gavrilo Kovijani}: Ibid.
Upravnik i Odbor su izvr{ili posledwe redukcije i Str. 355.

u{tede otpu{tawem slugu, ukidawem dodataka na reìju,
garderobu, otpu{tawem ~lanova orkestra bez ugovora, za-
tim peva~a, peva~ica ili smawivawem plata na polovinu
peva~icama.
Glumci i neki rediteqi su otvoreno negodovali u pis-
menim predstavkama ili svojim postupcima protiv sma-
wewa plata. Rediteqi Milo{ Cveti} i \ura Rajkovi}
odbili su u decembru 1885. godine da podele uloge dode-
qenih komada i da ih reìraju. Glumci nisu do{li na
probu komada “Moje mezim~e” Adolfa L’Aronà, pred-
stava je otkazana 1. I 1886. godine.722 To su ve} ozbiqnije 722 AS, MPs, F I, 6/86.
eksplozije nezadovoqstva koje su dobile oblik {trajka.
Ubrzo, sve je u~iweno da se otklone jo{ teè i neèqene
posledice i da Pozori{te nastavi rad normalnije. Po
sugestiji Ministra prosvete Uprava varo{i Beograda
preduzimala je mere da se Pozori{tu pomogne finansij-
ski u godinama najteè krize. Tako je Uprava varo{i 1. V
1889. donela naredbu kojom je zavela takse za sve javne
priredbe u korist Pozori{ta, Zavoda za napu{tenu decu i
Beogradske op{tine. Prema ovoj naredbi prire|iva~i su
bili obavezni da pla}aju po 10 dinara za balove, zabave u
kafanama i sve priredbe na javnim mestima u Beogradu; po
20 dinara dnevno za razna izlagawa na javnim mestima
(menaèrije, panorame), cirkuse i ringi{pilove, po {est
dinara od ve~eri za javne koncerte, pevawe, svirawe po
kafanama, ba{tama i u javnim dvoranama. Ovo je bio spaso-
nosni “pozori{ni dinar”, koji se napla}ivao dugo, i u
po~etku XX veka, a onda ponovo zaveden, opet u kriti~nim
danima, u periodu izme|u dva rata. Uprkos ovakvom te-
{kom finansijskom stawu, Pozori{te je umetni~ki stal-
no napredovalo u toku dve decenije, sem povremenih pa-
dova na koje }u ukazati u analizi repertoara i glume na
kraju epohe, pre svega, repertoar je sadràvao, kao {to sam
ve} spomenuo, skoro sve najboqe {to je doma}a i evropska

dramatika ovog doba mogla da pokaè. On je sve vi{e
prete`no francuski. Pozori{te je “postalo uglavnom
723 “Otaybina”, 1887.
predstavnik moderne francuske komedije”,723 pisao je
kwièvnik Dragutin Ili} jo{ 1887. Docnije }e se na to
stalno ukazivati. Bio je i suprotnih zahteva i mi{qewa:
jedni recenzenti su zamerali {to Pozori{te favorizuje
nema~ku, drugi francusku dramu, naro~ito ako ne odgo-
varaju srpskim nacionalnim shvatawima ili vre|aju na-
cionalne pojmove o moralu, porodici i dru{tvu, Sasvim je
razumqivo {to su preovla|ivali francuski i nema~ki
komadi, jer su takav repertoar negovale sve ve}e evropske
pozornice i zato {to su te dve nacionalne dramatike bile
sada najboqe razvijene umetni~ki i scenski. Ovoga puta
strani komadi se prevode najve}im delom s originala i
prestaje praksa prera|ivawa i “posrbqavawa”.
U repertoaru je sve vi{e komada s pevawem, muzikom i
opereta. Uprave su zavele praksu da se sviraju ili pevaju
razne kompozicije i operske arije Izme|u ~inova. Najvi-
{e kompozicija za komade s pevawem ili ove pojedina~ne
istupe izme|u ~inova dao je pozori{ni kapelnik kom-
pozitor Davorin Jenko, ali su sara|ivali i drugi poznati
kompozitori. Jenko je, za uprave [ap~anina – Gli{i}a,
gluma~ku druìnu, naro~ito muzi~ki darovitije ~lanove,
spremao i vaspitavao postepeno za komade s pevawem i
operete, tako da su se brzo pokazali povoqni rezultati
takvog rada. Povodom izvo|ewa operete “Vra~are” 1887,
recenzent, Milan Jovanovi} – Morski, ina~e muzi~ki vas-
pitan (“Otaybina” 1887), isticao je taj op{ti uspeh: “Oso-
bito je lep i po muzikalnoj vrednosti kor Cigana... Na
wemu se najboqe moga{e opaziti kako je muzikalan duh
uhvatio korena u osobqu na{e pozornice i kako se taj duh
bri`qivo gaji.” Igra gluma~ke druìne se stalno umet-
ni~ki usavr{avala. U woj su, u raznim etapama, igrali
glumci koji predstavqaju najvi{i umetni~ki domet srp-
ske glume uop{te. Zbog velikog broja premijera i pred-
stava radilo se brzo i mnogo, uvek s malo proba, a insce-
nacije su naj~e{}e bile na lepoj umetni~koj visini. Sve
to, pored ostalog, potvr|uje lepe umetni~ke i stvarala~ke
mogu}nosti glumaca i to u vremenu kada su, zbog mate-
rijalnih nevoqa, imali najmawe povoqnih uslova. Mnogi
galantni komplimenti recenzenata o predstavama i vred-
nosti glumaca to potvr|uju najubedqivije, kao {to }emo
videti u analizi pozori{ne kritike i glume. Jedan ugle-
dan stranac, dobar poznavalac pozori{ne umetnosti i ev-
ropskog kriti~kog morila, odao je glumcima laskavo pri-
znawe postavqaju}i ih ma evropski umetni~ki nivo. Al-
ber Male, u opse`nom ~lanku o beogradskom Pozori{tu,
po{to je umesno istakao da beogradski repertoar sadrì
najraznovrsnije komade francuskih pozori{ta od vodvi-

qa do komedije i po{to se sa divqewem ~udio kako se
predstave spremaju brzo i s malo proba, zakqu~io je vrlo
laskavo: “Otuda ~ovek moè samo da se ~udi i da aplaudira
kad su glumci, tako slabo spremqeni, u stawu da vam daju
jedne ve~eri u ’Gospo|i s kamelijama’ iluziju kao da gle-
724 Alber Male: “Srpsko pozori-
date jednu od naj~uvenijih na{ih glumica.” 724
{te i francuska dela”. La Revue bleue,
U ovo doba se zapaà (iz vi{e pozori{nih recenzija)
Paris, 1895.
da su se glumci pojedina~no i u skupnoj igri stalno usavr-
{avali, trude}i se da igraju {to prirodnije, neposrednije
i realnije. U drugoj deceniji ove epohe to je bila ve}
op{ta pojava kao proizvod novijeg, prete`no realisti-
~kog repertoara, zahteva i ukusa odabranije publike i,
naravno, uticaja evropskog, naro~ito francuskog pozo-
ri{ta. Uprava i rediteqi su se svesrdnije posve}ivali
spremawu predstava.
Upravnik [ap~anin i dramaturg M. Gli{i} su se, i
pored malih finansijskih sredstava, posve}ivali deko-
rativno-tehni~koj i kostimskoj opremi predstava, jer
su dotada{wa garderoba i dekoracije bile potpuno dotra-
jale, o ~emu se pisalo i u {tampi. [ap~anin je, na primer,
za opremu dekoracija i kostima za komad “Nemawa” M.
Cveti}a 1881. godine utro{io oko 5.000 dinara! “Za odelo,
oru`je, za dekoracije gra|ene su formalne studije”, pisao
je dr Vladan \or|evi} u svojoj “Otaybini” 1887. godine,
“uprava Pozori{ta utro{ila je do 5.000 dinara na tu spre-
mu, ali doista sve be{e tu, i vizantijske dvorane sa pato-
som od mozaika,725 a dvorovodi iz XII veka, i vladala~ko 725 Dr V. \or|evi} ovde misli sa-
odelo, kako je naslikano na zadu`binama vladalaca iz mo na opremu Cveti}evog komada “Ne-

stare srpske dràve, i krsta{ki ma~evi i ostalo oru`je mawa”.
onog doba, sve {to be{e nu`no da pomogne drami stvoriti
iluziju, preneti gledaoce u sve odno{aje narodnog ìvota
pre sedam vekova”, zatim stolice, kraqi~ina preslica –
sve u duhu vremena.
Na prou~avawu kostima (iz raznih epoha i kraqeva
(Srbije, Hrvatske, Slovenije, Srema), na izradi skica za
wih i dekoracije iz raznih istorijskih perioda, radili su,
naro~ito u periodu 1880. do 1890. godine, pozori{ni sli-
kari – scenografi: Antonije Kova~evi}, posle wega Do-
meniko d’Andreja, pa najboqi stru~waci Vladimir Titel-
bah, Mihailo Valtrovi} i Dragutin Milutinovi}.726 Za 726 O dekorativno-tehni~koj i ko-
desetak godina (1880–1890), za uprave [ap~anina, izdato je stimskoj opremi inscenacija u ovom
za kostime i razne rekvizite 26.365,44 dinara, za dekora- periodu op{irnije u posebnom poglav-
qu ovog dela.
cije 27.920,69 dinara, zaista dosta velike sume za ovo doba.
Znamo da je Pozori{te osvetqavano iz “Fabrike gasa”.
U po~etku, u nevoqi, to je bilo najboqe {to se moglo
u~initi u to doba. Docnije se pokazalo da je to nedovoqno,
naro~ito za svetlosne efekte na sceni kad se u insce-
naciji sve vi{e posve}ivalo pa`we efektnosti dekoraci-
ja i kostima. Ni gledali{te nije bilo dobro osvetqeno.

“Poneki put”, pisao je jedan izve{ta~, “Pozori{te iz-
gleda tako bedno, tako àlosno osvetqeno, tako da jedva
727 “Dnevni list”, 1892, br. 57.
~itamo plakate”.727 Napredak tehnike, naravno, doneo je i
Beogradu i Pozori{tu savremeno elektri~no osvetqewe:
u Pozori{tu je uvedeno elektri~no osvetqewe 1897. godi-
ne, koje }e omogu}iti odsada raznovrsnu i zna~ajnu prime-
nu dinami~nih svetlosnih efekata na pozornici. “Vaqa
priznati”, kaè A.(Anton Gustav) Mato{ 1898. u “Nadi”
(br. 1), “da je elektri~nim svijetlom kao sinuo u pozori-
{tu nov duh”.
Poznato je da je ministar prosvete Stojan Novakovi}
1874. godine pro{irio nadle`nosti i prava kwièv-
no-umetni~kih odbora protivno Zakonu o pozori{tu iz
1870. godine. U ovom periodu poklawa se Odboru ozbiqna
pa`wa, a u wega se biraju najuglednije ili najzna~ajnije
li~nosti iz kulturno-kwièvnog, pozori{nog ili dru{t-
venog ìvota. Sami ~lanovi Odbora shvatali su i vr{ili,
naravno ne uvek, svoju du`nost svesrdno i ambiciozno: oni
daju sugestije, savete i predloge o repertoaru, ponekad
biraju i naj~e{}e ~itaju i ocewuju komade vi{e kwièv-
nim nego pozori{nim merilima. Ne treba, me|utim, pre-
cewivati wihovu umetni~ku funkciju u Pozori{tu, jer su
dramaturg i upravnik imali i daqe odlu~uju}u re~. Odbor
je u praksi predlagao, a uprava je odlu~ivala. Sa promenom
uprave mewali su se, kao po pravilu, i ~lanovi Odbora.
Pri izboru ~lanova ~esto nisu odlu~ivala samo merila o
wihovoj vrednosti i stru~nosti, nego i politi~ki obziri
i raspoloèwa prema novoj upravi. Ponekad su birane i
li~nosti koje skoro ni{ta nije preporu~ivalo za ovu
stru~nu i delikatnu funkciju.
Tantijeme pisaca i prevodilaca su dugo bile nere-
{eno pitawe: ispla}ivane su retko, neuredno i malo. Od
1890. godine Pozori{te ih ispla}uje obavezno, ali ne-
728 Milovan Gli{i}, “Otaybina”, uredno zbog te{kih finansijskih prilika. Najzad su utvr-
1883, god. V. kw. 13, sv. 49–52, upore|uje |ena i neka merila o ispla}ivawu: za prevode se pla}alo
tantijeme francuskih i na{ih pisaca 20 dinara po ~inu, za originale 8 odsto od svake predstave.
pa kaè: “Theatre francais” od 1874. do Komadi s pevawem pla}ali su se prema koli~ini pesama
1880. izdalo je: A. Dimi Sinu 210.000,
odnosno muzi~kih numera. Za komade s mawe pesama pla-
Emilu Oìjeu 194.000, Erkmanu – [a-
trianu 68.000. Sardu je za svoju “Fe- }alo se odsekom, “pau{alom”, i to jednom za uvek; za komade
doru”, predstavqanu 130 puta u “Vod- sa vi{e pesama kompozitor je dobijao 5 odsto tantijeme od
viqu” u Parizu, dobio 156.284 franka, svake predstave. Tako je Pozori{te izdalo na tantijeme
tj. 15% od 1,041.560 koliko je bilo pri-
1880–90. godine: piscima 11.373,56 dinara, za prevode ko-
hoda. Pisac “Jakvinte” Dragutin J.
Ili} dobio je 1883. za sve predstave mada, kompozicije pesama i instrumentaciji prevodioci-
svega 102 dinara tantijeme. “To je tama i kompozitorima 11.063.50 dinara. Ma koliko da su
man koliko za tutun, vala biva, i na tantijeme bile skromne, “koliko za tutun”,728 kako je jed-
kavu, nek spisateq pu{i i }uti i nek
nipo{to ne kazuje ni V. Igou, ni E.
nom duhovito rekao M. Gli{i}, ipak predstavqaju po~e-
Oìjeu – kako su ogromne tantijeme tak re{avawa i ovog ozbiqnog pitawa koje se dotle tre-
kod nas” – zakqu~uje Gli{i}. tiralo proizvoqno.
Pitawe discipline u gluma~koj druìni nije dugo oz-

biqno re{avano, a od toga su zavisili uspeh predstava,
ugled glumaca i Pozori{ta. Poznato nam je da je upravnik
\or|e Maleti}, pre ove epohe, bio suvi{e strog, pa je
prvi put u istoriji srpskog pozori{ta izbio gluma~ki
{trajk i uprava je brzo ustuknula. Posle wega, upravnik
Milan Simi} je oti{ao u drugu krajnost, jer je bio suvi{e
blag i u druìni nije bilo mnogo discipline. Ni Milorad
Popovi} [ap~anin u ovo doba nije umeo da na|e pravu
meru: mek i blag nije uspevao da obuzda ~esto razuzdanije
glumce. Disciplina je opet popustila. Upravnik dr Ni-
kola Petrovi}, posle wega, krajem XIX veka, poku{ao je da
zavede disciplinu teè}i da obuzda poneke glumce. Pe-
trovi} ih je ka`wavao skoro svaki dan za razne prekr{aje.
Zbog takvih mera ve}i broj uglednih glumaca stupio je u
{trajk (Ilija i Qubica Stanojevi}, Milorad Petrovi},
Sava i Leposava Todorovi}, Vela Nigrinova i nekoliko
mladih glumaca), {trajk je trajao dva meseca. Uprava je
morala da pregovara s glumcima i na kraju da, ipak, po-
pusti. Svi glumci su se vratili (sem Ilije Stanojevi}a sa
ènom Qubicom) i to sa pove}anim platama. Najzad se
vratio i Stanojevi}, jedan od najomiqenijih glumaca ovog
doba, posle navaqivawa glumaca i publike. Tako je pro-
pala i ova mera uprave da se zavede disciplina. Zbog po-
ve}awa plata, uprava je ~ak morala da u repertoar unosi
{to vi{e komada s pevawem, vodviqa i opereta da ostvari
buyetsku ravnoteù.
Plate umetni~kog osobqa, naro~ito glumaca, bile su,
prema op{tem standardu u zemqi, jedva osredwe, a mla|ih
~lanova ~ak i vrlo niske. Vredno je videti plate bar
zna~ajnijih glumaca, jer one otkrivaju merila o wihovoj
korisnosti, stepenu zaposlenosti i ~ak umetni~koj vred-
nosti. Sa~uvano je, na àlost, malo platnih spiskova iz
kojih bi se to moglo saznati pouzdanije i naro~ito za sve. 729 Dr Gavrilo Kovijani}: “Gra-
Prema pozori{nom buyetu za 1875. godinu,729 ubrzo posle
|a...” itd. (Ve} citirano). Str. 282–283.
“otvarawa”, kako se govorilo, odnosno nastavka delatno-
sti Pozori{ta, primali su izraèno u godi{wim izno-
sima u talirima odnosno dinarima (1 talir 4,80 dinara):
1 ~lan 1.000 talira = 4,800 dinara
1 ~lan 640 talira = 3.073 dinara
2 ~lana 550 talira = 2.640 dinara
2 ~lana 150 talira = 720 dinara

Kapelnik 400 talira odnosno 1.920 dinara, “horoupra-
viteq” 300 talira odnosno 1.440 dinara.
730 Dr G. Kovijani}: Ibid. Str.
U 1883. godini,730 kada su finansijske prilike u Po-
342–344.
zori{tu bile dosta nepovoqne, plate zna~ajnijih glumaca
su iznosile godi{we u dinarima: To{e Jovanovi}a i Mi-
lo{a Cveti}a po 2.880, \ure Rajkovi}a 2.600, Milke Grgu-
rove 2.750, Lazara Lugumerskog 1.950, Augustine Nigri-
nove 2.000, Julke Jovanovi}ke 1.920, Velimira Miqkovi}a
1.800, Dimitrija Kolarovi}a 2.000, Svetislava Dinulo-
vi}a i Marka Stani{i}a po 1.800, Emilije Popovi}eve
1.732, Mileve Radulovi}ke 1.500, Katice Lugumerske i
Aleksandre \uri{i}eve po 1.200, Lazara Popovi}a 1.167,
Gavre Miloradovi}a 1.368, Milorada Gavrilovi}a (za pet
meseci) 500, Svetislava \ur|evi}a (za 5 meseci) 900, Jev-
rema Boòvi}a (za 5 meseci) 756, Tinke Bra{ovani-Lu-
ki}ke 864, Emilije – Mile Rajkovi}ke 720, Marije Dinu-
lovi}ke 576, Kapelnik Jenko je imao 2.640, slikar Anto-
nije Kova~evi} 2.304, “haqinar” Damjan Kova~evi} 1.680.
Kao rediteqske dodatke su primali: To{a Jovanovi} i M.
Cveti} po 864, \. Rajkovi} 840. Dodatke za toalete su
primale glumice: Milka Grgurova 520, Emilija Popovi-
}eva 428, A. Nigrinova 388, Marija Cveti}ka 342, Julka T.
Jovanovi} 216, Mileva Radulovi} 200 i Katica Lugumer-
ska 140. Finansijsko stawe u Pozori{tu bilo je jo{ teè u
731 Dr G. Kovijani}: Ibid. Str.
1885. godini731 zbog spomenutog srpsko-bugarskog rata.
348–349.
Plate glumaca pre redukcije radi u{teda iznosile su u
dinarima godi{we: T. Jovanovi} i M. Cveti}a po 3.600, \.
Rajkovi}a 3.320, Milke Grgurove 3.200, L. Lugumerskog,
Dim. Kolarovi}a, Julke Jovanovi}, A. Nigrinove po 2.200,
To{e Anastasijevi}a, Raje Pavlovi}a, Milorada Gavri-
lovi}a, Marka Stani{i}a, Emilije Popovi}eve po 2.000,
Svetislava Dinulovi}a 2.100, Anka Frasinelova, peva-
~ica i glumica, i Jelena Gavrilovi}ka po 1.728, Mileva
Radulovi}ka 1.500, Aleksandra \uri{i}eva i Katica Lu-
gumerska po 1.400, Jevrem Boòvi} i Andrija Luki} po
1.200, Milivoje Barbari} 1.100, Veqa Miqkovi} (za no-
vembar i decembar) 300, Emilija Rajkovi}ka 720, M. Di-
nulovi}ka 720 (i kao peva~ice); kapelnik Davorin Jenko
2.640, “haqinar – kostimograf Damjan Kova~evi} 1.824.
Kao rediteqi: po 864 (kao i u 1883. godini) To{a Jova-
novi} i M. Cveti}, 480 \ura Rajkovi}. Dodatak glumicama
za toalete: Milka Grgurova 520, E. Popovi}eva 428, Ma-
rija Cveti}ka 324, po 288: J. Jovanovi}ka. Nigrinova, \u-
ri{i}eva, Frasinelova, J. Gavrilovi}ka i Katica Lugu-
merska, 200 M. Radulovi}ka. Po platnom spisku za de-
cembar 1891. godine, kada je zavladala op{ta ekonomska
kriza u zemqi, plate glumaca su niske, pa su tako primali

mese~no po 300 dinara: To{a Jovanovi}, M. Cveti}, \.
Rajkovi}, M. Grgurova; po 233: M. Gavrilovi}, Vela Ni-
grinova; po 208: Sv. Dinulovi}, Qubomir Stanojevi}; 202:
Marija Cveti}ka; po 183: Raja Pavlovi}, Julka Jovano-
vi}ka, To{a Anastasijevi}; po 166: Nikola – Bata Simi},
Marko Stani{i}, Zorka Todosi}ka, Emilija Popovi}eva;
150 Jevrem Boòvi}, 144 Vukosava Jurkovi}, 125 Sava To-
dorovi}, 116 Katica Lugumerska, 91 Jelena Gavrilovi}ka,
koja je u aprilu postala redovna ~lanica. 732 732 Spisak na|en u Arhivu Srbije
pre sre|ivawa. Oznaka nije postojala.
U ovo vreme javqa se me|u glumcima i misao o obezbe-
|ewu stale{kog poloàja u dru{tvu, o boqim ekonomskim
i umetni~kim uslovima delatnosti. U septembru 1899. go-
dine glumci su poku{ali da osnuju svoju “Gluma~ku zajed-
nicu” kao stale{ko udruèwe. Na dogovornom sastanku
glavni inicijator i referent je bio Milorad Gavrilovi},
prvak i rediteq, ali zamisao nije ostvarena. Stale{ko
udruèwe osnova}e se tek u periodu izme|u dva rata.
Socijalno obezbe|ewe glumaca u starosti, iznemoglo-
sti i u penziji bio je ìvotno pitawe, ali dosada uvek
povr{no re{avano. Po Zakonu o Pozori{tu od 8. X 1870.
godine (~l. 9) predvi|eno je pravo na penziju: stalni ~la-
novi imaju pravo na penziju iz Pozori{nog fonda prema
godinama slu`be koje su proveli u Narodnom pozori{tu u
Beogradu. Ovaj Fond je iznosio do kraja maja 1883. gadine
6.288, a do septembra 1904, godine 23.360 dinara. Ni spo-
menutim Zakonom, ni pravilima, nisu bili obuhva}eni
svi glumci, a glavnica za penziju je bila mala. Tako su
glumci ostali nedovoqno zbrinuti. Upravnik [ap~anin
je poku{ao da poboq{a finansijsku situaciju penzioni-
sanih glumaca, wihovih udovica i nezbrinute dece; pen-
zije glumaca su pove}ane i izdavane iz pozori{ne kase uz
primawa iz Penzionog fonda, a za wihove udovice i decu
osnovao je Udovi~ki fond.
Razvrstavawe glumaca na gluma~ke fahove predstav-
qalo je tako|e jedan od ozbiqnih umetni~kih nere{enih
problema. To je bilo skoro i neizvodqivo zato {to je mali
broj glumaca morao da igra na velikom broju predstava i
premijera. Kad god se moglo, glumci su tuma~ili uloge iz
svog faha. Dramaturg Gli{i} je smatrao da je to na beo-
gradskoj sceni retko ostvarqivo. Bilo je. me|utim, malo
glumaca sposobnih da tuma~e vi{e fahova. Korisno je, ne-
osporno, da se glumci, gde je i kada mogu}e, osposobqavaju za
raznovrsne fahove, ali ako se to ~ini ve{ta~ki, onda je to
pravo nasiqe nad umetni~kom prirodom. Boqe je usavr-
{avati se u jedinom fahu na koji glumca upu}uju wegovi
afiniteti i najintimnija priroda, nego biti povr{an i
{arlatan u vi{e wih. Zna~ajno je, ipak, da se od ovog doba
mislilo sve ozbiqnije na gluma~ke fahove pri podeli

uloga, da je po~elo to umetni~ko diferencirawe i da su se
~esto ~ule zamerke i sugestije u pozori{noj kritici.
Saradwa izme|u pozori{ta u jugoslovenskim zemqa-
ma nije bila samo umetni~ka nego jo{ vi{e nacional-
no-politi~ka potreba, naro~ito zato {to su Hrvatska i
Vojvodina bile okupirane pod austrougarskom vla{}u.
Ova saradwa je bila ponekad dirqivo lepa manifestacija
kulturno-umetni~ke i nacionalne uzajamnosti. U ovo doba
pozori{ta u Beogradu, Novom Sadu i Zagrebu izraàvala
su saradwu me|usobnim gostovawem glumaca, anga`manima
na kra}e ili duè vreme i izmenom repertoara. Gostovawa
ve}ih gluma~kih ekipa nije bilo, jer bi se tome suprotsta-
vile tu|inske vlasti i smatrale ih politi~kom provoka-
cijom. Za posledwih tridesetak godina gostovali su ili
igrali u anga`manu u Narodnom kazali{tu u Zagrebu srp-
ski glumci: Dimitrije i Dragiwa Ruì}, To{a Jovanovi},
Julka T. Jovanovi}ka, Milo{ Cveti}, Milo{ Dimitrije-
vi}, Mila Dimitrijevi}ka, Sava Rajkovi}, Milivoje Bar-
bari}, Milivoje Stojkovi}, Dimitrije i Qubica Kola-
rovi}, Veqa Miqkovi}, Mileva Ra{i}ka-Radulovi}ka,
Gavra Savi}, Mihailo – Era Markovi}, Lazar Popovi},
Du{an Barjaktarovi}, Emilija – Mila Rajkovi}ka, Lazar
Tele~ki i dr. Od hrvatskih glumaca su gostovali ili igra-
li u Beogradu i Novom Sadu: Adam Mandrovi}, Marija
Perisova, Aleksandar i Ivana Sajevi}, Marija Ditmajer-
Rajkovi}ka, Marija Golubi}eva-Cveti}ka, Marija Adels-
hajm-Popovi}ka, Stevan Mihovilov, Stjepan Andrijevi},
Marija Jelenska-Veseqkovi}, Josip Plemen~i}, Marija
Ruì~ka-Stroci, Andrija Fijan, Nikola Simeonovi} –
Milan, Dragutin Frajdenrajh, Qerka [ramova, \or|ina
Sobjeska i dr. Takva i jo{ ve}a saradwa je bila izme|u
Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu i pozori{ta u
Beogradu i Zagrebu. Ovakve kulturno-umetni~ke veze nisu
samo potreba nego i dirqiv dokaz nacionalne uzajamnosti
i saradwe. Glumci su bez ikakvih predrasuda utirali pu-
teve ovakvoj saradwi i to u doba kada ni Be~, ni Pe{ta
nisu na to gledali blagonaklono. Pri kraju XIX veka upra-
va je zavela jednu novu, lepu i korisnu praksu: to su gosto-
vawa stranih umetni~kih trupa i pojedinaca. Tako su go-
stovali: u 1896. godini Suzana Re{amber s trupom, krajem
1896. i po~etkom 1897. godine Gustav Salvini s trupom i
glumac Mihailo Isajlovi}, tada ~lan i rediteq pozo-
ri{ta u Karlsbadu i 1897. Ana @idikova s trupom. Ova
gostovawa su zna~ila vrlo koristan kontakt srpskih glu-
maca i publike sa evropskim pozori{tem. Ona su uticala
blagotvorno na podizawe umetni~kog nivoa u glumi i na
kultivisawe ukusa publike.
Zbog rata – Narodno pozori{te je obustavilo rad

Kao i u toku srpsko-turskog rata, tako je Narodno pozo-
ri{te i sada, po drugi put, zbog srpsko-bugarskog rata,
kratkotrajno obustavilo rad: od 7. novembra do 25. decem-
bra 1885. godine. Posle toga je nastavilo da radi normal-
no, kao da se ni{ta nije dogodilo. Posledwa premijera
pred obustavu rada bila je inscenacija komedije “Tri è-
ne” Ernesta Grene-Dankura, a prva posle prekida, 17. I
1886. “Mesec dana na selu”, komedija Ivana Turgeweva.
Uprava Pozori{ta i ~lanovi

Kwièvno-umetni~kog odbora (1880–1900)
U ovom dugom periodu od dve decenije uprava Pozori-
{ta se mewala samo dva puta, dakle, mawe nego pre 1880. i
naro~ito posle 1900. godine, tako da to predstavqa iz-
vestan rekord u istoriji srpskog pozori{ta. Upravnici
su bili: Milorad Popovi} [ap~anin od 1. III 1880. do 5.
VII 1893. godine; dr Nikola Petrovi} od 15. VIII 1893. do
14. VI 1900. godine. Za ovo vreme radila su svega dva dra-
maturga: kwièvnik i korektor Dràvine [tamparije
Milovan Gli{i}, prvo v.d. dramaturg od 25. XI 1880, pa
stalni dramaturg od 19. III 1881. do 10. X 1898. godine;
Dragomir Jankovi}, sekretar Ministarstva inostranih
dela, dramaturg ukazom od 10. X 1898. do 17. VII 1900. go-
dine.733 [ap~anin i Gli{i} su imali dovoqno vremena da 733 AS, MPs, F I, 1/99 i AS, MP,
pokaù {ta znaju i mogu da u~ine kao pozori{ni stru- 572.
~waci. Ove promene u upravi nisu mogle da izazovu ve}e
potrese u radu, niti da uti~u znatnije na umetni~ki kurs
Pozori{ta. Pone{to novo u umetni~kom kursu u reper-
toaru nametalo se neminovno i prirodno zahtevima, po-
trebama i ukusom publike i sve novijim i dinami~nijim
tokovima ìvota u dru{tvu i modernim strujawima u kwi-
èvnosti od kraja XIX i po~etkom XX veka. Bilo je ne{to
zaista paradoksalno u umetni~koj situaciji u Pozori{tu:
uprkos tome {to je Pozori{te vodio kao upravnik preko
trinaest godina Milorad [ap~anin kao izraziti roman-
ti~arski pisac, ba{ u ovo doba realisti~ki smer kona~no
i neodoqivo osvaja beogradsku scenu i odatle se prenosi
na ostala pozori{ta u zemqi. Nasuprot tome, dramaturg
Gli{i}, zna~ajni tvorac srpske realisti~ke pripovetke s
tematikom iz seoskog i palana~kog ìvota, pomaè i svo-
jim zamislima o repertoaru, dobro izabranim prevodima
ve}inom izrazito realisti~kih dela, izborom komada i
neposrednim uticajem na igru glumaca, u koju je voleo da se
me{a na probama, da se utvrdi realizam na sceni.
Kwièvno-umetni~ki odbor je imao najve}im delom
kwièvnu funkciji u pozori{noj praksi: wegovi ~lanovi
su ~itali, ocewivali kwièvnu vrednost i ~esto pred-
lagali komade za repertoar. Izbor i odluka o tome da li

}e se komad izvoditi spadali su u umetni~ke du`nosti
dramaturga i upravnika. Pozori{ni Odbor je uticao, ne-
sumwivo, na umetni~ku politiku Pozori{ta u mawoj ili
ve}oj meri i to ne u svim etapama podjednako. Me|utim, ne
treba precewivati ni ovu funkciju, ni umetni~ki uticaj,
jer su, ipak, bili prete`no savetodavni, u vidu preporuka.
Mawi ili ve}i uticaj Odbora zavisio je naro~ito od we-
734 U periodu izme|u dva rata po-
govog sastava, odnosno kakvi su stru~waci bili u wemu. 734
stojali su zna~ajni zapisnici o radu
Kwièvno-umetni~kog odbora, koji su
Odbor je, ponekad, nametao i svoje mi{qewe o izboru
netragom nestali, verovatno propali komada ili, ta~nije re~eno, teìo da predstavqa ne samo
u velikom poàru od bombardovawa. O savetodavni nego i odlu~uju}i organ u repertoarskoj po-
ovoj zna~ajnoj odborskoj umetni~koj litici. ^lanovi Odbora su, na primer, na sednici od 15.
funkciji pri~ali su mi u raznim pri-
likama Bogdan Popovi}, Pavle Popo-
XII 1883. godine odlu~ili da u budu}e svaki ~lan mora da
vi}, Dragomir Jankovi}, Milan Grol, pro~ita komad pre nego {to u|e u repertoar i da tako svi
Du{an \oki}, Rista Odavi} i dr., od snose odgovornost za wegov scenski uspeh. Za dvadeset
kojih su neki bili ili ~lanovi Od- godina ove epohe ~esto su se mewali ~lanovi Odbora. Oni
bora ili u pozori{noj upravi u doba
wegovog funkcionisawa. Svi su oni
su u vi{e slu~ajeva bili razli~itih kwièvnih i pozo-
isticali uglavnom isto: Odbor je viri{nih shvatawa, obrazovawa i naklonosti, vrlo nejed-
{e delovao inspiratorski, pokreta- naki i po stvarala~koj vrednosti i darovitosti. Naj~e{}e
~ki, sugestijama i predlozima, koji su su se vaspitavali na francuskoj i nema~koj kwièvnosti i
se usvajali ili odbacivali, ali retko
stvarala~ki. U po~etku XX veka Od- pozori{tu, pa je to u mawoj ili ve}oj meri dolazilo do
bor }e biti ukinut kao smetwa i ba- izraàja u repertoaru. Bilo je me|u wima i takvih ~lano-
last upravi, po ugledu na francuska va koji se nisu aktivnije bavili kwièvno{}u i pozori-
pozori{ta. {nom umetno{}u nego su samo vaìli kao iskreni qu-
biteqi i prijateqi pozori{ta. Ve}ina od wih su bili
mawe ili vi{e zna~ajni, neki i vrlo aktivni i plodini
pozori{ni recenzenti, dobri poznavaoci pozori{ne i
dramske kwièvnosti, kwièvni, nau~ni trudbenici, biv-
{i ili budu}i upravnici i dramaturzi, ceweni, izvo|eni
dramati~ari i prevodioci.
Svi ~lanovi Odbora nisu bili ni podjednako aktivni i
zainteresovani. Od ~lanova Odbora u 1876. godini (Milan
Kujunyi} – Aberdar, Jovan Bo{kovi}, Svetislav Vulovi},
a dramaturg Jovan \or|evi} kao potpredsednik) u godi-
nama 1877–1880, ostali su samo Jovan Bo{kovi} i Milorad
[ap~anin; u 1881. godini je bio kra}e vreme uvek am-
biciozni pozori{ni trudbenik Jovan Bo{kovi}, koji je
do dolaska [ap~anina vr{io du`nost upravnika, dobar
poznavalac pozori{ta i pozori{ni recenzent, ali pre-
te`no filolog; od 21. I u 1883. godini ~lanovi su Milan
Kujunyi}, dr Vladan \or|evi}, predsednik Beogradske op-
{tine, politi~ar i pisac, Hajim Davi~o, Andra Nikoli},
koji je 1883. godine uhap{en kao u~esnik u timo~koj buni,
pa ga zamenio 25. III pripoveda~ dr Lazar Lazarevi}, Ste-
van D. Popovi}, biv{i ministar prosvete; u 1885. godini
~lanovi su: dr Lazar Lazarevi} i Vladan \or|evi}, od
oktobra jo{ i profesor Qubomir Kova~evi}; u 1887: dr V.
\or|evi}, Qubomir Kova~evi}, dr Lazar Lazarevi} i
prof. Stevan Popovi}. koji su i u 1888–89. god. U 1890.

godini je sasvim nov Odbor: Jovan \or|evi} i Milovan
Milovanovi}, profesori Velike {kole, Andra Nikoli},
~lan Dràvnog saveta, i Petar \or|evi}, profesor beo-
gradske gimnazije. Kada je, posle [ap~anina, postavqen za
upravnika Nikola Petrovi}, u Odbor su izabrani novi
~lanovi sa stvarnom funkcijom od 1894. Bogdan Popovi} i
Qubomir Stojanovi}, profesori Velike {kole, a od 1898.
godine i Du{an \oki}, prevodilac pozori{nih komada,
ina~e tada referent Pravobranila~kog odeqewa Uprave
fondova. U me|uvremenu ~lanovi Odbora bili su od zna-
~ajnijih li~nosti Qubomir Nedi}, kwièvni kriti~ar i
profesor Velike {kole, Dragomir Jankovi}, pozori{ni
kriti~ar, dramaturg , docnije upravnik Pozori{ta, 5 Sve-
tislav Simi}, novinar i publicista. Svaki od ovih ~la-
nova isticao se u ovo doba kwièvnim, pozori{nim, nau-
~nim ili publicisti~kim radom.
Vladan \or|evi} je bio, kao {to smo videli, pravi
pozori{ni entuzijasta u {estoj i sedmoj deceniji, u doba
omladinskog pokreta, inicijator diletantskih predstava,
aktivan u akcijama za osnivawe stalnog pozori{ta, pisac
istorijskih komada i prevodilac, Milan Kujunyi}, u ovo
vreme cewen i ne bez dara omladinsko-romanti~arski pes-
nik, koji je u~io i svr{io filozofiju u Be~u, Minhenu,
Parizu i Oksfordu, profesor filozofije na Velikoj
{koli, srpski poslanik u Rimu, sekretar Srpskog u~enog
dru{tva (1874), potpredsednik i predsednik Narodne
skup{tine (1881–85). Romanti~arski pesnik malih mogu-
}nosti, odu{evqeni pristalica omladinskog pokreta, jed-
no vreme i urednik omladinskog organa “Mlada Srbadija”.
Kujunyi}, dobro obrazovan na strani, gde je gledao i pozo-
ri{ta, radio je najvi{e i najuspe{nije u oblasti filozo-
fije. Jedan od najvi{e cewenih intelektualaca u Beogra-
du Andra Nikoli}, istaknuti politi~ki borac Radikalne
stranke, nekoliko puta ministar prosvete i inostranih
dela, dràvni savetnik, senator i docnije poslanik u Pa-
rizu, pisao je darovito, eruditivno i odmereno kwièvne
kritike lepo ugla|enim stilom. Laza Lazarevi} je sve-
strano umetni~ki usavr{io srpsku realisti~ku pripo-
vetku i sigurno je jedan od najboqih srpskih pripoveda~a.
On je prvi ukazao, s lepom pa`wom, na darovitost Bra-
nislava Nu{i}a u referatu o wegovoj komediji “Narodni
poslanik”. Hajim S. Davi~o je bio jedan od najaktivnijih i
najvi{e cewenih pozori{nih recenzenata i zna~ajni pre-
vodilac komada sa {panskog jezika. Qubomir Kova~evi},
vi{e godina profesor istorije na Velikoj {koli, gde je
uspe{no zamenio naprednijim i kriti~kim shvatawima
dotada{weg konzervativnog i tradicionalisti~kog isto-
ri~ara Pantu Sre}kovi}a, ministar prosvete, napisao je
vi{e istorijskih ~lanaka i rasprava posve}enih ve}inom

srpskom sredwem veku. Stevan D. Popovi}, profesor i
upraviteq U~iteqske {kole u Beogradu, nekoliko puta
ministar prosvete i finansija, ~lan Dràvnog saveta,
bavio se stru~no pedagogijom, pisao ~lanke i rasprave iz
te oblasti. Dr Milovan Milovanovi} je dugo smatran, od
kraja XIX do po~etka XX veka, kao jedan od najistaknu-
tijih srpskih pravnika i diplomata. On je prvo bio pro-
fesor dràvnog i me|unarodnog prava na Velikoj {koli,
zatim, u raznim vladama radikalskim, zna~ajni slu`benik
u ministarstvima, otpu{tan, hap{en i osu|ivan, docnije
vi{e godina ministar inostranih dela, poslanik na strani
i jednom predsednik vlade. Pera P. \or|evi}, profesor
gimnazije u Kragujevcu i Beogradu i doìvotni senator
(od 1901), od 1897. do 1903. predsednik Srpske kwièvne
zadruge, istaknuti radikalski borac, istakao se svojim
raspravama iz oblasti sintakse, radom na Vukovom Srp-
skom rje~niku (III izdawe) i naro~ito uybenikom Teorije
kwièvnosti, jednim od najstarijih i u sredwim {kolama
dugo upotrebqavanih. Du{an L. \oki} je sa M. Gli{i}em
jedan od najplodnijih srpskih prevodilaca pozori{nih
komada sa francuskog jezika, o kome }e jo{ posebno govo-
riti. Dr Qubomir Nedi}, profesor filozofije, logike i
psihologije na Velikoj {koli sve do bolesti 1899. godine,
spada me|u najboqe srpske kwièvne kriti~are novijeg
doba. Nadahnut visokim umetni~kim vrednostima naro-
~ito nema~ke i engleske kwièvnosti, Nedi} je uneo u
kritiku stroà umetni~ka, evropska merila. Iz oblasti
pozori{ta zna~ajna je wegova studija o [ekspirovom Ham-
letu. Pesnik Svetislav Simi} kao vrlo plodni novinar i
publicista, saradnik vi{e listova i ~asopisa, naro~ito
“Dela”, “”Zore", “Dnevnog lista”, “Javora” i radikalske
“Samouprave”, ~iji je jedno vreme bio i urednik, pokazao je
izvanrednu dinami~nost duha, poznavawe savremenih dru-
{tvenih, politi~kih i kulturnih pitawa i demokratizma.
Docnije je bio i jedan od inicijatora ~asopisa “Srpskog
kwièvnog glasnika u grupi Bogdana Popovi}a i Jovana
Skerli}a.
Naro~ito je zna~ajan rad Kwièvno-umetni~kog od-
bora u kojemu su bili ~lanovi Bogdan Popovi} i Qubomir
Stojanovi}. Stojanovi}, koji se obrazovao na filozof-
skim studijama u Be~u, Berlinu, Lajpcigu i Petrogradu, u
ovo doba je tek po~eo da razvija svoja veliku, plodnu i
zna~ajnu nau~nu i politi~ku delatnost, a u prve tri dece-
nije XX veka bio je jedan od najzna~ajnijih srpskih fi-
lologa. Kao politi~ar bio je vi{e puta ministar pro-
svete i predsednik vlade, zatim predsednik Srpske sa-
mostalne stranke i predsednik Republikanske stranke. U
oblasti filologije napisao je veliki broj stru~nih ~la-
naka, kra}ih i duìh rasprava, a wegova studija o Vuku

Karayi}u je najiscrpnije, najobimnije i najzna~ajnije delo
o velikom srpskom reformatoru jezika i kwièvnosti.
Od izuzetnog zna~aja je rad Bogdana Popovi}a, jednog od
prvih modernih i najzna~ajnijih srpskih esteti~ara. Po-
povi} je bio kwièvni i pozori{ni kriti~ar, prevodilac
pozori{nih komada, od 1893. stalno profesor op{te isto-
rije kwièvnosti, francuskog jezika i teorije kwièv-
nosti, a od 1905. uporedne kwièvnosti. On je osniva~ i
prvi urednik zna~ajnog ~asopisa “Srpski kwièvni glas-
nik” (1901-1904). Kao ~lan Odbora zaveo je od 1894. godine
jednu neobi~nu praksu, neku vrstu gluma~kog seminara {to
je mnogo doprinelo usavr{avawu glumaca. On je u poseb-
nom odeqewu Pozori{ta drào prakti~ne ve`be iz glume
i analize dramskih tekstova za ve}i broj odabranih sta-
rijih i mla|ih glumaca. Na tim ~asovima Popovi} je ~itao
logi~ki i psiholo{ki razne kwièvne i dramske tekstove
iz poezije i proze, vr{io svestrane analize, otkrivao
razne lepote, obja{wavao pravilan pristup komadu i ulo-
zi i traìo najlep{e umetni~ke, glumske izraze. Glumci
su u ovom radu u~estvovali i prakti~no ~itaju}i i izvo-
de}i odabrana mesta.735 Francuski u~enik, privrèn u 735 O ovom i ovakvom radu dali su
glumi prirodnosti, spontanosti i tananijem psiholo- ml podatke Bogdan Popovi}, Drago-
{kom izrazu, Popovi} je svoja moderna shvatawa blago- mir Jankovi} i Milan Grol. Popovi}
tvorno prenosio na glumce ovog doba. je isticao da su glumci na ovim ~aso-
vima pokazivali veliku radoznalost,
ambicioznost i punu predanost radu.
Glumci, rediteqi i pozori{ni slikari ovog doba
(1880–1900)
Po umetni~ki razvoj glume ovo doba je, nesumwivo, jed-
no od najzna~ajnijih u istoriji srpskog pozori{ta: stari i
stariji gluma~ki nara{taji su u wemu dostigli svoj naj-
vi{i umetni~ki domet, a brojne darovite umetni~ke snage
iz sredweg i mla|eg nara{taja osvedo~avale su se lepim
stvarala~kim mogu}nostima. Glumci iz sredweg i mla|eg
nara{taja su bili brojno dovoqno zastupqeni i dorasli za
izvo|ewe umetni~ki sloènijeg repertoara, iako je u ne-
kim glumskim fahovima bilo povremeno i krize (pri kraju
XIX veka za uloge qubavnika). Nije bilo umesno zapaàwe
nekih pozori{nih recenzenata da je smena izme|u mladih i
starijih gluma~kih nara{taja krajem XIX veka, upravo u
ovo doba, bila dosta spora. Kada se danas kriti~ki, po
vrednosti i uzrastu, procewuju u celini glumci iz vi{e
nara{taja u relativno kratkom periodu, sti~e se siguran
utisak da je taj umetni~ki i ìvotni proces tekao pri-
rodno i normalno. Pomeki recenzent dolazio je do pogre-
{nog zakqu~ka ocewuju}i stawe u druìni u toku jedne ili
dve sezone, a ovakav problem se moè ta~no sagledati samo
u toku duèg perioda. Neosporno je da je u nekim sezonama u
druìni bio malo glumaca, nedovoqno da nose veliki
umetni~ki teret brojnih predstava i premijera, a Pozo-

ri{te nije imalo, u godinama finansijske krize, dovoqno
sredstava da angaùje vi{e ~lanova. Me|utim, u toku vre-
mena broj glumaca se pove}avao uprkos finansijskim te-
{ko}ama, makar i uz ~esto vrlo niske mese~ne plate.
U ovom razdobqu u Narodnom pozori{tu je kra}e ili
duè vreme ili neprekidno igrao veliki broj glumaca od
kojih su neki po~iwali da igraju u putuju}im druìnama,
kakvih je u ovo doba bilo vi{e, i u Srpskom narodnom
pozori{tu. Vi{e glumaca su ~esto mewali pozori{ta:
odlazili na kra}e ili duè vreme u putuju}e druìne, u
SNP u Novom Sadu, u ni{ko pozori{te “Sin|eli}”, u
HZK u Zagrebu i opet se vra}ali. Zato je ponekad vanredno
te{ko pratiti to wihovo kretawe, pogotovu {to wihovi
biografski podaci nisi pouzdani, ili su nepotpuni, ili
nije bilo pozori{nih godi{waka i drugih publikacija. U
vi{e slu~ajeva podaci su se nalazili u dnevnoj {tampi, u
recenzijama, raznim izve{tajima sa predstava, gostovawa
ili o radu putuju}ih druìna.
Zbog svega toga je najpouzdanije, ~ini mi se, podeliti
wihov boravak u Narodnom pozori{tu u tri kra}e etape u
kojima se u wemu zadràvaju.
736 O godinama boravka i o bio- U prvoj etapi, 1881–83. godine, u wemu su ~lanovi:736
grafskim podacima u poglavqu o ì- \ura Rajkovi}, Milo{ Cveti}, To{a Jovanovi}, Laza Po-
votu i umetni~koj delatnosti glumaca. povi}, Milorad Gavrilovi}, Svetislav Dinulovi}, Veqa
Miqkovi}, Radovan – Raja Pavlovi}, Stevan Deska{ev
(koji se ~esto kretao i selio), Milivoje – Mika Stoj-
kovi}, Marko Stani{i}, Jevrem Boòvi}, Gavra Milora-
dovi}, To{a Anastasijevi}, Lazar Lugumerski, Mladen
Bani}, Branko \or|evi} (koji je bio i sekretar Drame),
Milka Grgurova, Augustina – Vela Nigrinova, Emilija
Popovi}eva, Marija Golubi}eva-Cveti}ka, Mileva Ra{i-
}ka-Radulovi}ka, Marija S. Dinulovi}ka, Katica Lugu-
merski, Julka D. Jovanovi}ka, Julka T. Jovanovi}ka.
U drugoj etapi, 1884–1890. godine, igraju, pored ve}
spomenutih, jo{ (ine stalno, naravno): Ilija Stanojevi},
Dimitrije Kolarovi}, Andrija Milosavqevi}, Dimitrije
Petrovi}, Milorad Petrovi}, Qubomir Stanojevi}, Sava
Todorovi}, Mihailo Rumbi}, Nikola – Bata Simi}, Petar
]iri}, Dragutin Jovanovi}, Andra Desimirovi}, Lazar
Rajkovi}, Reqa Popovi}, Qubica Kolarovi}ka, Zorka To-
dosi}ka, Jelena Petrovi}eva-Gavrilovi}ka, Emilija \.
Rajkovi}ka, Persida R. Pavlovi}ka, Vukosava Jurkovi}e-
va, Jelena S. \ur|evi}ka, Zorka \uri{i}eva-Markovi-
}ka, Danica Nikoli}eva, Leposava S. Todorovi}ka, Qu-
bica – Lujza J. Stanojevi}ka.
U tre}oj etapi, 1890–1900. godine, igraju: Bogoboj Ru-
covi}, Dobrivoje – Dobrica Milutinovi}, Andrija Fijan,
Kosta Delini, Kosta Ili}, Milan Stoj~evi}, Milan Sto-

ji~evi}, Milan Stankovi}, Milivoje Barbari}, Rista
Spiridonovi}, Milorad Barlovac, \or|e Jovanovi}, ê-
domir Kundovi}, Aleksandar – Re{a Radovi}, Gavra Sa-
vi}, Todor – To{a “Tetkin” Stankovi}, Jelena Petkovi-
}eva-Milutinovi}ka, Sofija – Coca Miqkovi}-\or|evi-
}ka, Aleksandra \uri{i}eva-Milojevi}ka, Olga Ili}ka,
Katica B. Rucovi}ka, Savka V. Miqkovi}ka, Milka – Mi-
la Pavlica-Delinijeva, Sofija Ve~erinac, Zorka Popo-
vi}eva-Premovi}ka, Milena Hari{eva, Sofija Hari{e-
va i Anka Frasinelijeva.
Reìja
Reìju su vodili dobri i iskusni glumci, koji su, u
nedostatku gluma~ke {kole, delovali vaspitno na mla|e
nara{taje. Vi{e glumaca iz ovog i docnijeg perioda na-
vodili su ~ak sa ponosom glumce-rediteqe kao svoje zna-
~ajne u~iteqe. Gluma~ka reìja ovog doba, prete`no ruti-
nerska i prakti~no-pedago{ka, mogla je jedino da zameni
stru~ne {kole i da deluje vaspitno i blagotvorno, jer je
bilo malo glumaca {kolski obrazovanih. Uostalom, u ovo
vreme stvarawa prvih gluma~kih nara{taja ovakva reìja
je bila i najkorisnija. Posle odli~nih prakti~ara-ru-
tinera iz prethodnog perioda u ovom razdobqu su redi-
teqi dobri i iskusni glumci \ura Rajkovi}, Milo{ Cve-
ti} i iz najnovijeg nara{taja To{a Jovanovi} od 1880. do
1890. godine, zatim u jo{ boqem sastavu Ilija Stanojevi},
Milorad Gavrilovi}, Svetislav Dinulovi} i Andrija Fi-
jan od 1890. |o 1900. godine, koji su tada umetni~ki suvere-
no vladali beogradskom scenom. Ovakva gluma~ka reìja
zadrà}e se dugo, sve do kraja prve decenije XX veka, kada
}e glumce uspe{no zameniti profesionalni rediteqi,
dakle u vreme sloènijih i vi{ih umetni~kih zadataka u
Pozori{tu koji su zahtevali kreativniju i inventivniju
reìju od rutinerske.
Dekorativni slikari, kapelnici, prvi vlasuqar

Od ovog doba Pozori{te posve}uje sve vi{e pa`wu
dekorativnom slikarstvu odnosno scenografiji i, kao
{to se to pokazalo za uprave M. [ap~anina, kostimo-
grafiji. Dekorativni slikari su u stvari i prvi sceno-
grafi, jer dekoracije rade prema svojim nacrtima, kao i
nacrtima drugih. Poneki recenzenti su hvalili lepe de-
koracije ra|ene prema zamislima rediteqa i slikara. Od
osnivawa Pozori{ta pa sve do kraja XIX veka, scenografi
su Antonije Kova~evi}, Domeniko d’Andreja, a povremeno
im pomaù nastavnici crtawa u Beogradu. Izvesno vreme
sara|ivao je honorarno dekorativni slikar Italijan Pas-
kvalo d'Amelio.
Gli{a Aranicki je bio jedan od najstarijih srpskih

poznatih vlasuqara, “samostalnih ve{taka”, koji je zavr-
{io vlasuqarsku {kolu u Be~u i tu imao izvesnu praksu
po pozori{tima. Od 11. XI 1878. godine je stalno u an-
ga`manu kao vlasuqar Narodnog pozori{ta.
Dramaturzi su unosili obavezno u repertoar komade s
pevawem, melodrame i ~ak operete. Zato je Pozori{te
dràlo orkestar s malim brojem ~lanova i izvestan broj
horista s kojima su obavezno pevali i glumci. Od osnivawa
Pozori{ta radili su kao kapelnici prvo Dragutin Re{,
kratko vreme, zatim Davorin Jenko od 1871. godine, najdu-
è ina~e najzaslu`niji za srpsku scensku muzi~ku kultu-
737 On je sada radio jo{, ali po-
ru, Dragutin îèk od 1887. i Dragutin Pokorni od 1897.
godine, koji }e biti najaktivniji u po~etku XX veka.737
vremeno i mawe.
Pozori{te je zavelo praksu da se vrlo ~esto izme|u ~i-
nova sviraju ili pevaju zna~ajnije muzi~ke partije. Tako
}e se postepeno do}i “ do opere.
Jubilej Narodnog pozori{ta

Za Uprave Nikole Petrovi}a i Dragomira Jankovi}a,
Narodno pozori{te je prvi put proslavilo zna~ajni ju-
bilej: 30-godi{wicu od osnivawa odnosno otvarawa nove
pozori{ne zgrade, 8. i 9. XI 1899. godine. Sve~anost je
po~ela orkestarskim izvo|ewem uvertire “Aleksandar”,
kompozicije Davorina Jenka, a zatim je najstariji glumac
\ura Rajkovi} recitovao pesmu – prolog “Pred senikom
kneza mu~enika” Dragomira Brzaka. Glumci su izveli jed-
no~inu “Apoteozu Joakimu Vuji}u” Milorada Mitrovi}a.
Li~nost Joakima je tuma~io Ilija Stanojevi}. Drugog da-
na proslave, izvedeni su komadi “Nagra`denija i naka-
zanije”, seoska igra u 2 ~ina, i “Qubovnaja zavist”, vesela
igra u 1 ~inu, Joakima Vuji}a, oba u reìji Ilije Sta-
nojevi}a, zatim odlomci iz tragedije “Milo{ Obili}”
Sime Milutinovi}a Sarajlije i “Vol{ebni magarac”, ko-
medija u 1 dejstvu, J. S. Popovi}a u reìji \ure Rajkovi}a.
Povodom ove proslave uprava je izdala zna~ajni “Pomenik
o tridesetogodi{wici Kraqevskog srpskog narodnog po-
zori{ta u Beogradu”. Ova proslava, prva u istoriji srp-
skog pozori{ta, bila je jedan od najzna~ajnijih kulturnih
doga|aja u prestonici i u Srbiji ovog doba.
Umetni~ki rukovodioci Narodnog pozori{ta

(1880–1900)
U upravi Pozori{ta nije bilo, kao {to sam ve} ista-
kao, ~estih promena u toku dvadeset godina. To je znatno
doprinelo da umetni~ki rukovodioci, upravnici i drama-
turzi, nadu i odràvaju svoj umetni~ki stil rada Izraèn
u repertoarskoj politici, u glumi i u administrativno-
organizacionim merama u Pozori{tu. Ali, umetni~ki
stil rada se te{ko diferencirao i dosledno odràvao

najvi{e zbog ~estih finansijskih kriza, u kojima su se
pravili nu`ni i opasni umetni~ki kompromisi, zatim u
sve mirnijem dru{tveno-politi~kom klimatu i sa publi-
kom razli~itih zahteva i ukusa. Pa, ipak, mogu se povre-
meno otkriti neke odre|enije te`we, inicijative i mere,
koje svedo~e o ukusu, znawu, ve{tini, snala`qivosti i
zamislima umetni~kih rukovodilaca.
U ovom periodu treba, prema delatnosti umetni~kih
rukovodilaca i raznih pojava i mera u Pozori{tu, izdvo-
jiti tri etape: prva, kada Pozori{te vode upravnik Mi-
lorad Popovi} [ap~anin i dramaturg Milovan Gli{i}
(1880–1893), druga, upravnik dr Nikola Petrovi} i opet
dramaturg Gli{i} (1893–1898) i, tre}a, upravnik Petro-
vi} i dramaturg Dragomir Jankovi} (1898–1900). Ova pode-
la je nu`na i stvarna, jer svaka od ovih li~nosti donosi
pone{to novo u pozori{ni ìvot, odnosno u repertoar i
pozori{nu praksu. Novine su naj~e{}e neznatne. Najzad, i
upravnici i dramaturzi su se razlikovali u pone~emu i
umetni~kim koncepcijama.
Prva etapa: rad umetni~kih rukovodilaca

Milorada Popovi}a [ap~anina i Milovana Gli{i}a,
Nikole Petrovi}a i Milovana Gli{i}a
Milorad Popovi} [ap~anin (7.VII 1847, [abac – 14. I
1895, Beograd) nije bio ve}i umetni~ki stvaralac ni u
kwièvnosti, ni u Pozori{tu. I u Pozori{nom odboru i
kao upravnik, on je bio veliki pregalac koji je u rad
unosio iskrenu qubav, po`rtvovanije, uzorno odu{evqe-
we i dovoqno razumevawa. S takvim kvalitetima i veli-
kom radnom energijom, on je mnogo doprineo i glumcima i
Pozori{tu kao umetni~koj ustanovi i pored nekih gre-
hova i slabosti koje su proisticale iz wegovog konzerva-
tivizma i suvi{e meke qudske prirode. On je zavr{io
osnovnu narodnu i nema~ku {kolu u Irigu, gimnaziju u
Novom Sadu i Sremskim Karlovcima, a bogoslovqu u Beo-
gradu. Posle {kolovawa proveo je izvesno vreme u Parizu,
Nema~koj i Austriji i tu gledao pozori{ta, tako da }e
docnije u}i u Pozori{te sa dovoqno znawa i evropskim
zahtevima. [ap~anin je od 1866. godine bio pisar, pa se-
kretar Ministarstva prosvete u Beogradu. Od tada je u~e-
stvovao u svim akcijama za osnivawe pozori{ta i podi-
zawe zgrade: od 13. VII 1866. do 5. I 1871. je sekretar i ~lan
inicijativnog i radnog Pozori{nog odbora u kojemu je
nosilac svih va`nih poslova; od 22. V 1876. je ~lan Kwi-
èvno–umetni~kog odbora sa Jovanom Bo{kovi}em i Fi-
lipom Hristi}em. Kao ~lan Odbora postavqen je za pri-
vremenog upravnika pozori{ta 1877. godine, ali je posle
sedam meseci podneo ostavku. Od 1. III je stalni upravnik Milorad Popovi} [ap~anin
sve do 1893. Kao dvorski i vladin ~ovek postavqen je,

posle toga, za administratora civilne liste i kruninih
dobara pod vrlo nepopularnim kraqem Aleksandrom Ob-
renovi}em. Na tom poloàju se zadrào do smrti gube}i
mnogo od ugleda. Poznati pesnik, dramati~ar, pozori{ni
prevodilac, recenzent i dugogodi{wi upravnik sahrawen
je takore}i nezapaèno, jer mu niko, sem jednog sve{tenog
lica, nije drào govor! [ap~anin je bio izraziti pozni
omladinsko-romanti~arski deskriptivno-idili~ni i qu-
bavni pesnik s malo stvarala~kog duha i izvorne ose}aj-
nosti, pisac nacionalno-istorijskih drama sa gromkim,
verbalisti~kim tiradama, patetikom i apoteozom pro-
{losti i religioznim preokupacijama. U svemu tome je
pokazivao dara, ali nije dostigao vi{u umetni~ku meru.
Kao upravnik, me|utim, zalagao se svesrdno, rade}i ne-
umorno i danono}no, prosto sagorevaju}i na poslu kao
retko koji upravnik u istoriji srpskog pozori{ta. Prema
glumcima je bio izuzetno blag i predusretqiv, ali ne i u
svakoj prilici. Tako im je pove}avao plate, re{io makar i
skromno pitawe penzija, osnovao udovi~ki fond za wihove
udovice i decu, nagra|ivao ih za posebne rezultate u radu,
ali je ponekad bio i vrlo strog kad je bila u pitawu
umetni~ka disciplina. On je bio “uzor po{tewaka i do-
bri~ine, strog prema glumcima u nekim zahtevima, po-
u~qiv i popustqiv, a veoma razli~it u popravqawu i
738 Antonije Hayi}; “Milorad
opra{tawu gre{aka im i nepravilnosti”.738 Wegova do-
[ap~anin”, “Pozori{te”, 1896, br. 8.
brota i popustqivost bile su vi{e {tetne nego korisne
U nekoliko nekrologa uvek su se isti-
cale izuzetno velike zasluge [ap~a- po Pozori{te: u druìni je disciplina stalno popu{tala
nina za pozori{te. pogor{ana jo{ i vrlo nepovoqnom finansijskom situa-
cijom, koju je oteào i pove}avawem plata glumcima. Po-
sledwih godina wegove uprave plate su izdavane vrlo ne-
uredno. Neki narodni poslanici i pozori{ni qudi pred-
lagali su da se Pozori{te zatvori samo privremeno da bi
se sredile finansijske neprilike. Pa, ipak, bio bi vrlo
nepravi~no svaliti ve}i deo odgovornosti za ovu krizu na
[ap~anina, jer su weni koreni i dubqi i daqi, kao {to }e
potrajati jo{ dugo posle wega. Obja{wewe ove dugotrajne
krize je jednostavno: pozori{ni problem nije nikad do
kraja re{en, pa je pozori{te sa sve ve}im zahtevima i
potrebama u sredini sa malo publike bilo skromno sub-
vencionisano i prepu{teno najvi{e svojim malim priho-
dima. Problem je najboqe shvatio i ocenio dramaturg Gli-
{i}, kao {to }u ubrzo pokazati. Uzroci krize su i u ne-
zdravoj dru{tveno-politi~koj situaciji posledwih dvade-
setak godina u kojoj se publika, rastrzana brigama i po-
tresima, odbijala od Pozori{ta. [ap~anin je u jednom
govoru, traè}i uzroke krizama u kulturi i pozori{nom
ìvotu, pokusao da naslika vrlo mu~no stawe u dru{tvu
1882. godine (bilo je znatno teè pri kraju veka): “Hori-
zonat na{eg narodnog ìvota je vrlo sumoran, koje {to je

doba op{te obla~no, koje od silnoga praha koji smo po-
digli. Svako traì olak{ice, traì vedrine. Stvorili
se razni tabori, i iz wih zvone i pucaju na te narodne
oblake politikom i samo politikom. Gotovo sva kwièv-
nost postala je dnevnom, i sva ta dnevna kwiga sluì po-
litici poglavito, a {to je preko toga, onoga je ili malo ili
se i ne ~ita.”739 To je doba “partijske netrpeqivost, par- 739 Iz [ap~aninovog predavawa,
tijskih èstina”. Slika situacije je ta~na, ali obja{wewa odrànog 1882. na proslavi 30-godi{-
wenih uzroka nisu, jer [ap~anin ne shvata dinamizam ì- wice Beogradskog peva~kog dru{tva.
vota i neminovne ekonomsko-politi~ke procese u razvitku
srpskog gra|anskog dru{tva. To je doba kada se ose}ao sve
ja~i odjek borbe i ideja Svetozara Markovi}a i stizali
odjeci politi~kih zbivawa u zapadnoevropskom svetu.
U drugoj svojoj besedi o pozori{tu i drami, 1888. go-
dine, dakle pred kraj veka i svoje uprave, [ap~anin je
video dobro uzroke krize i izloìo o~ajni~ku barbu Po-
zori{ta da se odrì.740 Publika je sve mawe pose}ivala 740 Milorad [ap~anin: “Pozori-
Pozori{te, a srpska inteligencija je bila najmawe zain- {te i drama”. Beseda odràna na jav-
teresovana. On ~ak spomiwe razne intelektualne profe- noj sve~anoj sednici Pozori{nog od-
sije ~ije predstavnike ne vi|a na predstavama. Pozori{te bora 1888, a zatim iste godine objav-
qena u zasebnoj kwizi.
je uzalud poku{avalo da najraznovrsnijim komadima i po
vrednosti i po sadràju privu~e publiku i to je li~ilo na
repertoar za sve: ini to nije pomoglo. “Kontingent stare
publike” – tuma~io je [ap~anin – “u koje je bio razvije-
niji ukus za pesni{tvo, s dana na dan izumire, a wega
zamewuju redovi koji se ili sasvim ne pojavquju ili samo
onih ve~eri kad dramaturg ustupi mesto blagajniku, drama
kasi, drama poezije besmislenom spektaklu”. Obrazova-
nije dru{tvo se ne pojavquje “ni na predstavama drama
dru{tvenih u kojima se raspravqaju tolika velika pitawa
od kojih pate porodica i ~itavi naroda. Takva ravnodu-
{nost publike prema Pozori{tu morala je da uti~e vrlo
nepovoqno na stvarala~ki polet i odu{evqewe glumaca.
Razlozi i uzroci kojima je [ap~anin obja{wavao krizu
ostali su najve}im delom ve~ita kulturna i pozori{na
tema svih epoha u istoriji srpskog pozori{ta, jer se uvek
mawe ili vi{e predvi|alo da pozori{te nije i ne moè da
bude privredno produktivna ustanova ako èli (a treba i
mora) da se odrì na visokom umetni~kom nivou, sa naj-
~e{}e heterogenom publikom koja nije dorasla takvim
umetni~kim ambicijama. [ap~anin je, zatim, u kwièvnoj
analizi repertoara u spomenutoj besedi istakao predno-
sti francuske dramatike, koja se najvi{e izvodila, zbog
wene tematske aktuelnosti, pisane sa “puno duha, humora,
strasti, sile, greha i vrline, re~ju toploga i istinitoga
ìvota”. Zanimqivo je, nesumwivo, da je ovaj pozni roman-
ti~ar umeo da se odu{evqava ba{ realisti~kom dramom i
francuskim pozori{tem. To jo{ boqe, izme|u ostalih
~inilaca, obja{wava sve ve}i uticaj francuskog pozori-

{ta, nasuprot nema~kom do wegovog dolaska. [ap~aninu
se zamera {to kao upravnik, zaista vrlo konzervativnih
shvatawa nije imao hrabrosti da unese u repertoar neko-
liko komada s borbenijom satirom na dru{tveno-poli-
ti~ke prilike u Srbiji. Neosporno je da takvi komadi
nisu odgovarali wegovim li~nim shvatawima kao privr-
èniku obrenovi}evskog dvora i vlade, ali se gubi iz vida
da to ne bi smeo da u~ini u sli~noj situaciji, pred uvek
razjapqenim ~equstima neumoqive obrenovi}ke cenzure,
naro~ito posle prestrogog zakona o {tampi 1884. nijedan
upravnik. Neki od tih komada su izvo|eni tek onda kad je u
zvani~nom tretirawu ovakve satire bilo vi{e demokra-
tizma i kad se oni nisu odnosili na reìm te epohe. U
spomenutoj besedi [ap~anin se trudio da objasni za{to
nisu izvo|eni komadi “Na{e doba” Dragutina J. Ili}a,
“Narodni poslanik” Branislava Nu{i}a i “Pera Sege-
dinac” Laze Kosti}a: za komade Ili}a i Nu{i}a na{ao je
politi~ke razloge, za Kosti}ev, naravno, intimne, kao
religiozno, sve{teno lice privrèno crkvi. U sva tri
slu~aja progovorio je ~ovek kome takva dela ne “leè na
srcu”. Komad “Novo doba” M. Ili}a primqen je za izvo-
|ewe ve}inom glasova u Kwièvno-umetni~kom odboru
1886. godine kao “dobar poku{aj”. “Po{to je u wemu mnogo
elemenata politi~koga” – obja{wavao je [ap~anin – “i
ovaj komad je primqen uslovno, ako nadzorna prosvetna
vlast nema ni{ta protivu prikaza”. Nu{i}ev “Narodni
poslanik” je pro{ao “kroz dve purgatorije, pa i u ovoj
tre}oj redakciji, koju je pisac usvojio, upu}en je na ~e-
kawe, jer su se me|u tim doga|ali izbori poslanika sa
raznim epizodama, koje su davale povoda mnogoj prepirci u
{tampi”. “Glavno lice u komadu” – progovorio je iskreno
[ap~anin – “prikazano je kao blesan. Bi li to godilo
poslanicima koji su, isto tako kao i ovaj, trgovci, za-
natlije i seqaci? I kad je taj poslanik ~as po govori: da }e
on u skup{tini govoriti kako mu kaù ministri u Beo-
gradu... da li to onda moè primiti pozornica, koja je pod
vrhovnom upravom vladinom? Koja vlada, koji mudri dr-
àvnici mogu ovo dozvoliti u zavodu {to visi o wihovoj
vrhovnoj brizi?” Nu{i}eva satira je bila dobro i ta~no
usmerena, ali je zaista bio veliki rizik izvoditi ko-
mediju u nesnosnim uslovima cenzure obrenovi}evskog ap-
solutizma u situaciji kad je Pozori{te prosto prosilo
ve}u subvenciju. U obrazloèwu za{to nije izvo|en komad
“Pera Segedinac” Laze Kosti}a, [ap~anin je govorio is-
kreno kao ~ovek koji se spremao da bude sve{tenik. U
komadu se na drasti~an na~in prikazuje beogradsko-kar-
lova~ki mitropolit Vikentije Jovanovi} za koga [ap-
~anin kaè da “nije bio tako nizak i tako r|av jerarh”:
“Oteran sa narodne skup{tine, u potpunom ornatu, spasava

se u odaje dvora i tu, na o~igled publike, s bludni~kim
namerama, napada k}er Pere Segedinca, koja se od duèg
vremena nalazi u mitropolitovom dvoru da se spremi za
kalu|ericu”. Nekoliko puta pre ove epohe pozori{ni ko-
madi su bili `rtva cenzure, raznih interpretacija i me-
rila; to se ponavqalo i sada; tako }e se doga|ati i docnije
i svi koji su odlu~ivali nalazili su opravdawa takvim
zahtevima i merilima. [ap~anin je mnogo doprineo ob-
novi i izradi kostima, rekvizita i dekoracija ra|enim
prema narodnim i istorijskim izvorima, prou~avanih, kao
{to sam spomiwao, od najboqih stru~waka. To je bio za-
ista veliki posao, izvr{en jo{ u vreme kada je Pozori{te
patilo od finansijske krize. On je najvi{e zasluàn {to
su se dramskim piscima, prevodiocima i kompozitorima
po~ele da ispla}uju, i to obavezno i ve}inom uredno, tan-
tijeme. [ap~anin je sa M. Gli{i}em naj~e{}e prisust-
vovao probama na sceni, me{ao se u reìju, igru glumaca i
traìo scensku disciplinu. Za wegove uprave sve vi{e se 741 Iz izve{taja ministru prosve-
pazilo na razvrstavawe glumaca po glumsko-gluma~kim te o radu Pozori{ta u periodu od 1880.
fahovima, na ~emu je najvi{e radio dramaturg Gli{i} do 1890. godine podnetom u avgustu
uprkos svim te{ko}ama. [ap~anin, iako nije bio umet- 1891. Ministarstvo prosvete, 1891, AS.
ni~ki stvaralac vi{eg stila, radio je do kraja kao veliki
pregalac koji je iskreno voleo i pozori{te i glumce uno-
se}i se u sve, do kraja i sa srcem. “Qudsko srce je najve}i
dar {to ga moèmo dati na{em Narodnom pozori{tu, i
kada ga ono ima, ima sve, ne boje se nikakvih tegoba i
prepreka, pouzdano ide napred, ìvi ìvotom mo}nim,
plodnim i neodoqivim, ìvi snagom narodnom!" – zavr{io
je [ap~anin jedan svoj izve{taj ministru prosvete. 741
[ap~anin je prvi po~eo da izdaje slu`bene publika-
cije o repertoaru pre Nikole Petrovi}a. Tako je objavqe-
na publikacija “Repertoar Narodnog pozori{ta od 1868.
do 1881. godine”, koju je uredio Milovan Gli{i}, a [ap-
~anin napisao predgovor.
Milovan \. Gli{i} (6. I 1847, selo Gradac kod Vaqeva
– 20. I 1908, Dubrovnik) spada me|u pozori{ne rukovodio-
ce koji su najduè proveli u Pozori{tu. U svim osvrtima
na istoriju srpskog pozori{ta Gli{i}u se ni izdaleka ne
pridaje onaj veliki zna~aj i zasluge koje je stvarno imao,
jer su se sudovi i zakqu~ci svodili na konvencionalna
priznawa i komplimente kojima se ni{ta ne kazuje. Me-
|utim, kad se u celini zahvati i kriti~ki sagleda wegov
zaista ogroman stvarala~ki dijapazon rada, Gli{i} iz-
rasta u velikog pozori{nog trudbenika i stvaraoca, jed-
nog od najboqih, najzna~ajnijih i najzaslu`nijih koje smo
imali u istoriji srpskog pozori{ta. On nije bio u po-
zori{tu umetni~ki stvaralac najvi{ih kvaliteta, ali je
pravi i veliki pozori{ni trudbenik u vi{e oblasti: tvo- Milovan \. Gli{i}
rac srpske realisti~ke pripovetke s tematikom iz seo-

skog i palana~kog ìvota, pod uticajem ruske kwièv-
nosti i realisti~kih shvatawa Svetozara Markovi}a, naj-
plodniji srpski pozori{ni prevodilac, kao i prevodilac
zna~ajnih dela realisti~ke proze uop{te, tvorac komada
iz narodnog ìvota, prvi pokreta~ diskusije o najaktuel-
nijim pozori{nim problemima ovoga doba, ve{t drama-
turg u najkriti~nijem periodu dru{tvenog ìvota i borbe
pozori{ta za opstanak, reformator repertoarske poli-
tike usmerene na evropska, naro~ito francuska pozori-
{ta i vrlo aktivan na utvr|ivawu realizma u glumi.
Po zavr{etku gimnazije po~eo je da studira u Beogradu,
mu~e}i se i sluè}i u siroma{tvu u beogradskim poro-
dicama, prvo tehniku (o~igledno pod uticajem Svetozara
Markovi}a, koji je preporu~ivao egzaktne nauke); zatim je
pre{ao na filozofiju i zavr{io je na Velikoj {koli.
Kao korektor Dràvne {tamparije, postavqen je prvo 26.
XI 1880. godine za v.d. dramaturga, a ukazom od 19. III 1881.
za dramaturga Pozori{ta i na tom poloàju ostao do no-
vembra 1898. kada je naimenovan za pomo}nika upravnika
Narodne biblioteke. On i daqe sara|uje sa Pozori{tem
kao ~lan Kwièvno–umetni~kog odbora od 10. VIII 1900. do
8. I 1904. godine. Sude}i po svemu {to je pisao originalno,
preveo ili radio u pozori{noj praksi, on je bio trudbenik
ogromine energije i vitalnosti. Gli{i} je, pre svega, do-
bro poznavao pozori{te, wegove zahteve i potrebe i do
ovog trenutka najboqe osetio i shvatio su{tinu aktuel-
nih pozori{nih problema i prave uzro~nike krize.
742 “Otaybina”, 1883, god. V, kw. 13, U jednom studioznom i iscrpnom ~lanku,742 najboqem u
sv. 49–52. svojoj vrsti do ovog doba, on traì da se Pozori{te obez-
bedi finansijski ve}om subvencijom, “da se ne mora oba-
zirati na posetu na{e publike, niti od onoga {to padne na
kasi”. Gli{i} nije time mislio da Pozori{te treba da se
suvi{e uzdigne iznad publike, nego da moè biti stroè i
smelije u sastavqawu boqeg repertoara. On misli da bi se
to moglo ostvariti na dva na~ina: prvo, ili ve}om sub-
vencijom ili da dràvne vlasti podmiruju eventualni go-
di{wi deficit “otprilike onako kao {to se radi u Za-
grebu”, ili, drugo, “urediti Pozori{te onako otprilike
kao {to je ure|ena Dràvna {tamparija”. U ovom slu~aju
dràva bi podmirila sve pozori{ne izdatke, “a Pozori-
{te bi svoju zaradu predavalo dràvnoj kasi kao dohodak”.
On je predlagao da dràva pokloni ve}u pa`wu Penzio-
nom fondu “za isluène i iznemogle glumce i wihove
porodice”. “Ovim i onim gore” – misli Gli{i} – “osigura-
lo bi se stawe gluma~kog osobqa i kod nas; a tim bi se u~i-
nilo da se prijavquje vi{e podmlatka za gluma~ku umet-
nost”. On prvi predlaè da se svake godine odredi “iz-
vesna suma za nagra|ivawe originalnih dela”, a uprava bi
na kraju svake sezone raspisivala konkurs za to. U vreme

kada su sporije pristizale mla|e gluma~ke snage, Gli{i}
predlaè da se “otvori kurs za prethodno obu~avawe po-
zori{nih pitomaca u onome {to im je najpotrebnije za
daqi rad i napredak”. Povodom kritike repertoara od
743 Todor Vilovski, “Videlo”,
Todora S. Vilovskog743 1883. godine, Gli{i} znala~ki
odgovara, isti~u}i razlike izme|u stranih i na{ih po- 1883, br. 55.
zori{ta, i naro~ito da srpsko pozori{te radi pod mnogo
nepovoqnijim uslovima. On vidi razlike “u koli~ini po-
zori{ta”, “u koli~ini gluma~kog osobqa”, “u publici i
wenom ukusu” i “u materijalnom osigurawu”. Ovo su u isto
vreme bili i aktuelni problemi svih jugoslovenskih po-
zori{ta ovog doba.
Pomenuo sam ve} da je za uprave [ap~anina po~elo
doslednije razvrstavawe glumaca po glumskim fahovima.
To je posao dramaturga i jedna od Gli{i}evih zasluga.
Odgovaraju}i na primedbe u tom smislu recenzenta “Vi-
dela” T. Vilovskog 1883. godine, Gli{i} je mislio da je to
neostvarqivo u druìni sa 25 istaknutijih glumaca, koji
su u toku jedine sezone morali da igraju u 130 komada. I
pored ovakvog, ina~e, ubedqivog, odgovora Gli{i} je ota-
da sve ~inio da prilikom podele uloga glumci zastupaju
svoj fah. Realista po shvatawima, prirodan i spontan kao
pripoveda~ i dramati~ar, takav ve}inom i u izboru ko-
mada za prevo|ewe i repertoar, Gli{i} je uticao na glum-
ce traè}i realisti~an izraz u igri i karakterizaciji
likova, lepotu, ~istotu i pravilnost u jeziku i dikciji.
Gli{i} je bio redaktor i prire|iva~, [ap~anin ini-
cijator spomenute zna~ajne publikacije “Repertoar Na-
rodnog pozori{ta u Beogradu 1868–1881”. Zna~ajan je i
wegov op{irni informativni ~lanak o radu Pozori{ta u
1890. godini sa osvrtima na repertoar, glumce, finan-
sijske prilike i gluma~ke plate, objavqen u listu “Po-
zori{te” 1892. godine. Najzna~ajniji je, ipak, wegov rad na
repertoaru kao dramaturga u dugom periodu od skoro 18
godina kada se Pozori{te o~ajni~ki borilo da odrì
umetni~ku ravnoteù u dru{tvu obremewenom najrazno-
vrsnijim ìvotnim, politi~kim, ekonomskim i kultur-
nim problemima i protivure~nim pojavama.
Repertoar Narodnog pozori{ta u prvoj etapi za
uprave M. [ap~anina i M. Gli{i}a (1881–1893)
Repertoar je verno ogledalo umetni~ke delatnosti po-
zori{ta, wegovih umetni~kih mogu}nosti, dometa, ìvot-
ni izvor stvarala~kih i inspiratorskih snaga svih ~ini-
laca u inscenaciji. Zato je repertoar najteì umetni~ki
ispit dramaturga. We naro~ito te{ko, ako se ima kriti-
~kih kwièvno-pozori{nih, dakle pravih dramatur{kih
merila, izabrati dobar komad; no teè je oceniti da li je i
koliko pravi trenutak za wegovo izvo|ewe, ne samo u vre-
menu nego i u sredini; najteè je, me|utim, sastaviti takav

repertoar (kojim se podrazumevaju povremeni, delimi~ni
i nu`ni ustupci publici, takozvani kompromisi sa uku-
som {irokog sveta, ali i visoki umetni~ki podvizi. Po
onome {ta je i kad prevodio, po nu`nim kompromisima i
velikim, blistavim umetni~kim trenucima Gli{i} je imao
dobro kriti~ko merilo, intuiciju za pozori{te, oset-
qivo ~ulo za }udqive tokove i damare ìvota jedne nespo-
kojne epohe i za izrazito raznorodnu publiku patrijar-
halno-konzervativnu, brojniju i onu sa stroìm evrop-
skim zahtevima. Bio je to zaista izuzetno teàk, skoro
nere{iv umetni~ki zadatak dramaturga, jo{ u sredini u
kojoj je verna pozori{na publika bila, ipak, malobrojna,
sude}i po mnogim pozori{nim recenzijama. Uverili smo
se ve} iz [ap~aninove besede o pozori{tu i drami koliko
je uprava o~ajavala {to Pozori{te nema brojniju, stal-
niju i verniju publiku, naro~ito u krugovima obrazova-
nijeg sveta. Gli{i} je kao dramaturg morao da ra~una s
takvim poraznim zakqu~kom pri sastavu repertoara. Ako
je ~esto ~inio ustupke takvoj publici i kasi, ne moè mu
se stroè zameriti, jer je na to bio prinu|en i u te{koj
finansijskoj situaciji.
Ovde je u pitawu dug period od dvadeset godina. Ve-
{tinu, znawe, snala`qivost, ukus odnosno kriti~ka me-
rila uprave, ovog puta najvi{e dramaturga Gli{i}a, ne
treba ceniti prema nu`nim povremenim ustupcima nego
prema repertoaru u celini. Pa ~ak ni ovo drugo, najlo-
gi~nije merilo, ne}e biti najstvarnije u oceni wegove
vrednosti ako dru{tvo i epoha nemaju za sve to najpovoq-
nije uslove, kao {to pokazuje ba{ ovaj period. Posmatran
u celini ({to }u pokazati i u kriti~koj analizi), Gli-
{i}ev repertoar je sinteza svega {to je u ovom periodu
mogla da pokaè evropska pozornica i doma}a dramatika.
U repertoaru su zastupqeni pisci svih pravaca, razli-
~itih umetni~kih vrednosti – od najvi{ih preko osred-
wih do bezvrednih, komadi s najozbiqnijom dru{tvenom i
uop{te ìvotnom tematikom do povr{nih, ali nesumwivo
zanimqivih vodviqista, Za one koji poznaju ovu mawe
vrednu ili umetni~ki bezvrednu dramu bi}e lako shvat-
qivo da su to bili oni mamci i sla|i zalogaji za {iroku
publiku. Za takve poznavaoce bi}e jasno i to da je u takvim
komadima bilo ~esto vrlo lepih uloga za glumce, od kojih
su neki pravili nezaboravne gluma~ke parade. Glumci iz
744 Od vi{e zna~ajnijih glumaca ovog perioda najradije su navodili u svojim biografijama
ovog perioda, koje sam docnije zatekao uloge ba{ iz ovakvog repertoara.744 Neka mi je ovde do-
jo{ u ìvotu, dobio sam i sa~uvao popu{tena jedna digresija kao intimna potreba duha: ima
datke o ulogama ba{ iz takvog reper-
komada od znatne kwièvne vrednosti, ali s malo ili ni
toara. Oni su ~esto s pravom isticali
da su u wima imali sadràjnije izvore malo glumsko-pozori{nih elemenata, dakle dramatur{ki
za svoje umetni~ko izraàvawe. siroma{nijih. U prvima glumci se te{ko i mukotrpno
umetni~ki snalaze i izraàvaju; u drugim ~esto prave ve-

like i nezaboravne umetni~ke parade; u prvom slu~aju je
literatura sa kwièvnim pretenzijama, u drugom je pozo-
ri{na predstava, jer gluma otkriva svoje ~arolije i onda
kad umetnost mawe ili vi{e moè da izneverava.
Gli{i} je iz doma}e dramske kwièvnosti unosio u re-
pertoar skoro sve savremene pisce iz celog ovog perioda
(1881–1900). Tu su, od starijih pisaca, komadi: “Dubravka”,
prikazawe u tri ~ina s pevawem, sa muzikom Ivana Zajca (9. I
1895), Ivana Gunduli}a, zatim “@enidba i udadba” J. S. Po-
povi}a (15. I 1892) i “Knez Nikola Zriwski”, drama Matije
Bana. Sterija i Ban, koji su dugo vladali scenom, sada su u
duèm periodu zanemareni. Nisu zastupqeni ni Jovan Su-
boti}, \ura Jak{i}, Laza Kosti}, Kosta Trifkovi}; od \or-
|a Maleti}a se prikazuje samo “Stogodi{wica Vuka Kara-
yi}a”, apoteoza u 4 ~ina, s predigrom i pevawem (8. IX 1888).
Suboti} i Ban su bili ve} u neskladu s novim dru{tvom i
realisti~kim te`wama u kwièvnosti; Sterija i Trifkovi}
verovatno nisu vi{e mogli da vuku publiku u vremenu kad se
na to najvi{e mislilo. Od savremenih pisaca najvi{e su na
repertoaru: Dragutin J. Ili} (drame “Vuka{in”, “Kraqica
Jakvinta”, “Pribislav i Boàna”, tragedija “Za veru i slo-
bodu”), Milorad [ap~anin (drame “Du{an Silni” i “Bogu-
mili”, dramske slike “Milo{ u Latinima” i “Zadu`bina” s
pevawem, komedija “Gospo|ica kao seqanka”), zatim Milovan
Gli{i} (“Podvala”, “Dva cvancika”, komadi iz narodnog ì-
vota), Branislav Nu{i} (komedije “Protekcija”, “Prva par-
nica”), Milo{ Cveti} (drame “Nemawa”, “Todor od Stala}a”
i tragedija “Du{an”), Milan Jovanovi} – Morski (“Nesu-
|eni”, komedija), Simo Matavuq (“Zavet”, drama), Milan Sa-
vi} (komedije “Provodayije”, “Dobre voqe”), Ilija Okrugi}
Sremac (drame “[okica”, “Srpkiwa”, “Mara Varadinka”), Ni-
kola \ori} (tragedije “Vezir Abogovi}”, “Vidosava”), Dra-
gomir Brzak (komedije “Palana~ke novine”, “Milo za drago”,
vesele jedno~inke “Kolera” i “Mika praktikant”), Janko Ve-
selinovi} – D. Brzak (“\ido”, slika iz seoskog ìvota s
pevawem sa muzikom Davorina Jenka, 7. VI 1892), Veqa Miq-
kovi} (originalna komedija “Potporu~nik Mikica” i po Ste-
vanu Sremcu “Ivkova slava”, komad iz ni{kog ìvota), Ilija
Stanojevi} – Janko Veselinovi} (“Potera”, komad iz srpskog
narodnog ìvota).
U ovo vreme su mnogo izvo|eni naivni, romanti~ni, bez
kwièvne vrednosti, komadi s pevawem “Devoja~ka kletva”
i “Su|aje” Qubinka Petrovi}a, jer su privla~ili {iroku
publiku. Oni su se zadràli na repertoaru na vi{e srpskih
pozornica i u novije doba, Veliki uspeh su imali, naro~ito u
{irokoj publici, komadi Cveti}a, Nu{i}eva “Protekcija”,
Gli{i}evi “Podvala” i “Dva cvancika”, Okrugi}eva “[o-
kica”, “\ido” Veselinovi}a – Brzaka, “Ivkova slava” S.
Sremca – Veqe Miqkovi}a i “Zadu`bina” M. [ap~anina.
Doma}a drama ovog perioda nije mnogo razvijana: malo
je komada, a od wih ve}ina nemaju znatniju kwièvnu vred-
nost. Jedino Gli{i} s komadima iz narodnog ìvota i
Nu{i} koji po~iwe da pi{e komedije zna~e osveàvawe i

ozbiqniji doprinosi. Dru{tvo, ~esto potresano raznim
politi~kim i moralnim aferama i skandalima, na zanim-
qivom prelazu patrijarhalnog i modernog ìvota, tra-
ìlo je svoje komi~ne satiri~are i hroni~are, a dobilo je
suvi{e ozbiqne, nategnute tragi~are visokoparnih i pa-
teti~nih tirada, deklamatorskog verbalizma i apoteoze
istorijske pro{losti u sve~anom ornatu. U nekim od tih
komada, sa vi{e scenske draì, glumci su nalazili mo-
gu}nosti za ~esto uspele gluma~ke kreacije, kao {to su
Cveti}evi, poneki Dragutina Ili}a, “\ido” Veselinovi-
}a – Brzaka, “Ivkova slava” Sremca – Miqkovi}a, “Pro-
tekcija” Nu{i}a i “Podvala” Gli{i}a. U wima je imao u
ve}oj ili mawoj meri ìvotnog realizma ili uspelijih
karakterizacija likova.
Strani repertoar je vrlo raznovrstan i u mnogo slu-
~ajeva zanimqiv i aktuelan tematski, sa scenskim elemen-
tima i ~itavom galerijom likova koji nadahwuju glumce,
iz raznih pravaca i kwièvno-pozori{nih epoha, ali vr-
lo neujedna~en po vrednosti. Zna~ajno je ista}i naro~ito
Gli{i}evu snala`qivost u sastavqawu repertoara, pri
~emu se pazilo na raznovrsni sastav publike. Iz doma}e
drame se uzimalo ono na {ta se nalazilo, kako se javqalo, s
malo kriti~kog izbora, jer su dramski plodovi bili {tu-
ri. Strani repertoar, me|utim, gradio se po izboru, sa
vrlo malim mogu}nostima za smelije odluke. “Ako date
potpuno modernu ili klasi~nu dramu” – rekao je [ap~anin
u svojoj besedi – “Stalna publika, dakle ve}ina, sasvim
izostane; ako ovoj popustimo, damo komade romanti~ne i
od bleska i od praske, onda protestuje kritika”, a “odgo-
voriti tom raznolikom zahtevu, dosta je delo i te{ko i
pogotovu nesavladivo”.
Gli{i} je uneo u repertoar ~etiri komada [ekspira:
“Magbet” (18. IV 1882) “Koriolan” (30. X 1882), oba u prevodu
Mite @ivkovi}a, “Hamlet” (29. XII 1884) u prevodu Mite
@ivkovi}a i M. [ap~anina i “Julije Cezar” (30. XI 1891) u
prevodu M. [ap~anina i Molijera sa “Mizantropom” (24. IX
1892) u prevodu Sima Matavuqa. Tu su, zatim, stariji drama-
ti~ari sa komadima koje je publika rado gledala: Kazimir
Delaviw (komedija “Stara~ka {kola”), Viktor Igo (“Marija
Delormova”, “Plemi}i”, drame), Aleksandar Dima Otac (ko-
medija “Mazaren”) i izuzetno popularna, dugo izvo|ena drama
s pevawem “Ri|okosa” [andora Luka~ija. Gli{i} je uneo ve-
liki broj komada uglavnom realisti~kih pisaca, koji su mu
ina~e bili vrlo bliski vedrinom, prijatnim humorom, dina-
mi~kim zapletima i vodviqskim situacijama: Eèn Labi{
(komedije “Peri{onov put”, “Prah u o~i”), Eèn Skrib (ko-
medija “Klevetnici”), Anri Melak (komedija “Grof Praks”),
Oskar Blumental (komedije “Prve qubavne strele”, “\avo-
love stene” i drama “Kap otrova”), Aleksandar Dima Sin
(drame “Tu|inka”, “Deniza”), Emil Oìje (drame “Ku}a Fur-
{ambolova”, “Sve za sina” i “êstita deca”), Viktorian Sar-

du (komedije “Rabagas”, “Porodica Benoatan”, “Nova ku}a”,
“Matori momci”, “î~a Samuilo”, drama “Mr`wa”), Oktav
Feje (drama “Julija”, komedija “Monòa”), @or` One (drama
“Qubav i ponos”), Erkman-[atrijan (drama ”Ranicavqevi”,
komedija “Prijateq Fric”), Eduar Pajeron (komedije “Do-
sadan svet”, “Mi{”), @il Lemetr (komedija “Poslanik le-
vo”), Fransoa Kope (drama “Kremonski svira~”, “Namernik”)
do modernog Morisa Meterlinka (drama “Knegiwa Malena”).
Zatim izvodi pisce iz raznih nacionalnih kwièvnosti, me-
|u kojima, ipak, najvi{e preovla|uju nema~ki, i to razli-
~itih kwièvnih perioda i pravaca: Rudolf Got{al (ko-
medija “Pit i Foks”), Johana Nestroja (~arobna komedija
“Zao duh”), ~ak i Augusta Kocebua (komedija “Vragolan”),
Hermana Sudermana (drama “âst”), Ludvik Fulda (komedija
“Divqi lov”), Paul Lindau (komedija “Uspeh”, drama “Marija
i Magdalena”), Gustav Mozer (komedija “Leptir”, “Bibliote-
kar”, “Doma}i lekar”, “Poru~nik Rajf”, “Harun Al-Ra{id”,
“Tutori”), Albert Lindner (tragedija “Brut i Kolatin”), Ri-
hard Fos (drama “Eva”, tragedija “Luisa Sanfeli~e”, “Ple-
mi}ka”), Hose E~egeraj (drame “Galeoto”, “Zar to ludilo”, “U
krilu smrti”, “Ludost ili po{tewe”, “More bez primorja”),
Paolo \akometi (drama “Gra|anska smrt”), Paolo Ferari
(komedije “Dve gospe”, “Samoubistvo”), od ruskih Ivan Tur-
gewev (komedija “Mesec dana na selu”), Mjasnicki (komedija
“Zec”), Al. Sumbatov (drama “Okovi”), Vl. Iv. Nemirovi}
Dan~enko (komedija “Nov posao”) do modernih norve{kih
Bjernstjerna Bjernsona (drama “Leonarda”) i Henrika Ibze-
na (drama “Nora”, 28. I 1889).
Gli{i} je, o~igledno, pratio repertoar nema~kih i
francuskih pozori{ta (kao poznavalac francuskog, ne-
ma~kog i ruskog jezika). Sa jakim smislom za humor, vrlo
vedra i realisti~na priroda, on je unosio u repertoar
vi{e vesele nego sumorne ili ozbiqne komade. Zapaà se,
me|utim, da je favorizovao komade sa ~esto aktuelnim ili
u izvesnom smislu zna~ajnim socijalnim temama, koje su
mogle da interesuju i srpsko dru{tvo.
Posmatrana u celini, ova istorijska etapa sa [ap-
~aninom i Gli{i}em imala je vi{e lepih umetni~kih
trenutaka uprkos svim te{ko}ama, isku{ewima i krizama
u ina~e ozbiqnom i nespokojnom vremenu za vlade Obre-
novi}a. Ako je u wima bilo mawe velikih umetni~kih
dela, koja zna~e scenske podvige, ne treba kriviti za to ni
Gli{i}a, ni [ap~anina, jer su morali da misle podjed-
nako i istovremeno i na umetni~ke ambicije i na opstanak
Pozori{ta s malim finansijskim sredistvima.
Druga etapa: Rad umetni~kih rukovodilaca

dr Nikole Petrovi}a i Milovana Gli{i}a
(1893–1898)
Milorad [ap~anin je ostavio pozori{te sa znatnim
dugovima u te{koj finansijskoj situaciji koja se, uosta-
lom, i pre wega stalno pogor{avala naporedo sa svestra-

nim razvitkom Pozori{ta i porastom wegovih potreba.
On je bio poetske prirode, blag i neodlu~an, tako da je i
disciplina u gluma~koj druìni, u pozori{noj admini-
straciji i organizaciji osetno popustila. Ministarstvo
prosvete postavilo je za upravnika 15. VIII 1893. godine dr
Nikolu Petrovi}a, koji je radio od 14. VI 1900. godine, sa
zadatkom da uspostavi poquqanu disciplinu i naro~ito
poboq{a nepovoqne finansijsko stawe. Dramaturg je os-
tao i daqe Gli{i} nastavqaju}i u umetni~kom pogledu
dobrim delom tamo gde je stao za uprave [ap~anina, pa je
ubrzo mewao ve} dotle ustaqeni umetni~ki kurs u reper-
toarskoj politici.
Dr Nikola Petrovi} (3. XII 1849, Kragujevac – 22. XI
1916, Beograd) bio je svestranije obrazovan i solidan
stru~wak u oblasti prirodnih i pedago{kih nauka, ~ak sa
izvesnim ozbiqnim nau~nim ambicijama, ali se za pozo-
ri{te nije spremao i u wega je do{ao uglavnom kao laik.
Po{to je zavr{io gimnaziju u Kragujevcu, Tehni~ki odsek
na Velikoj {koli u Beogradu, kao dràvni stipendista
nastavio je studije prirodnih nauka i pedagogije u Karls-
rueu u Nema~koj i u Cirihu u {vajcarskoj, a doktorirao je
iz pedago{kih nauka na Univerzitetu u Jeni. Po povratku,
bio je profesor U~iteqske {kole u Kragujevcu, pisar,
sekretar i referent za osnovnu nastavu u Ministarstvu
prosvete kada je zavodio nove, savremene i vrlo korisne
sadràje u {kole. Od 1888. do 1893. godine bio je vrlo
strogi i ceweni direktor I beogradske gimnazije: zaveo je
radnu disciplinu i teìo da se razvija i neguje estetsko
vaspitawe u~enika. Naro~ito je mnogo radio na istra-
ìvawu sredstava i metoda za vaspitavawe moralno zapu-
{tene dece i najvi{e na osnivawu Doma sirotne dece na
Vra~aru 1892. godine. Jedan je od inicijatora i prvi pred-
sednik Profesorskog dru{tva i urednik stru~nih listo-
va “Prosvetnog glasnika” i “Nastavnika”. U{ao je prvi
put u Pozori{te s velikom reputacijom javnog trudbenika
i uneo nove sadràje i intenzivnije ritmove u delatnosti,
znatno vi{e nego kratkotrajno i po drugi put (od 30. VII do
29. XI 1906. godine).
Savestan i odlu~an, Petrovi} je odmah po~eo da zavodi
disciplinu, red i svestranu organizaciju u Pozori{tu,
ali je po~eo brzo i nesre}no: ka`wavao je glumce skoro
svaki dan za najmawe prekr{aje ne poznavaju}i wihovu
psihologiju. Zbog toga su glumci, kao {to sam napred re-
kao, stupili u dvomese~ni {trajk i vratili se na rad tek
kad je Petrovi} popustio, ublaìo sve disciplinske mere
i ~ak bio prinu|en da im pove}a plate. Zbog pove}awa
plata, finansijsko stawe se jo{ vi{e pogor{alo. Drama-
turzi, prvo Gli{i}, a zatim Dragomir Jankovi}, morali su

da unose u repertoar bezvredne komade, vodviqe, melo-
drame i operete, da spasavaju situaciju. Petrovi} je samo
privremeno smirio, upravo ukrotio duhove i prividno
uredio finansije, {to je vi{e li~ilo na krparewe i nate-
zawe nego na ozdravqewe i stabilizaciju. Zato je izdavao
vrlo malo na garderobu i dekoraciju. Docnije }e Rista
Odavi}, kwièvnik i jedan od zna~ajnijih pozori{nih
rukovodioca, ocewivati kao savremenik vrlo nepovoqno
wegov rad u Pozori{tu. Petrovi} je pove}ao dugove Pozo-
ri{ta i “u~inio ga nesigurnim”, a garderobu ostavio u
745 Beogradska “[tampa”. 1902, br.
bednom stawu, dekoracije u jo{ gorem. 745
158.
Vrlo vredan, energi~an i objektivan, Petrovi} je, ma-
kar i prividno i privremeno, sredio finansijsko stawe i
zaveo disciplinu u Pozori{tu. On se nije mnogo me{ao u
repertoar, ali je radio na osveàvawu umetni~kih snaga.
Po{to je dugogodi{wi kapelnik Davorin Jenko bio ve}
ostario i nije vi{e imao stvarala~kog odu{evqewa, doveo
je mla|e kapelnike – Oskara Malatu i od 1897. godine
Dragutina Pokornog, koji su mu bili zna~ajni saradnici u
doba favorizovawa opereta. Za wegove uprave angaòvane
su mlade gluma~ke snage, od kojih }e neke docnije umetni~ki
blistati na beogradskoj sceni ili u drugim pozori{tima:
Sofija – Coca Miqkovi}eva-\or|evi}ka, Jelena Petko-
vi}eva–Milutinovi}ka, Olga K. Ili}ka, Sofija Ve~e-
rinac, Zorka Popovi}eva-Premovi}ka, Bogoboj Rucovi},
Dobrivoje – Dobrica Milutinovi}, Kosta Ili}, Milan
Stoji~evi}, Milan Stankovi}, Milan Stoj~evi}. Petro-
vi} je, dakle, po~eo ovu zna~ajnu umetni~ku obnovu. Za redi-
teqa je doveo iz Zagreba odli~nog glumca Andriju Fijana.
Petrovi} je, svesrdno pomognut od dramaturga Drago-
mira Jankovi}a, mnogo u~inio da se scenski boqe opreme i
obnove komadi Jovana Sterije Popovi}a; samo u sezoni
1898/99. izvedeno je pet Sterijinih komada. On je, zatim, i
tada i docnije, kad je po drugi put bio upravnik sa B.
Nu{i}em kao dramaturgom, znatno doprineo obnovi i po-
pularisawu nacionalnog repertoara, premijerskog i re-
prizovanog. Tako su on, Nu{i} i Kwièvno-umetni~ki
odbor odlu~ili 30. X 1906. godine da se po nekoliko puta
godi{we daju besplatne predstave za narod, vojnike, rad-
nike i |ake – prve popularne predstave u istoriji srpskog
pozori{ta. Petrovi} je insistirao da takve predstave
budu “iskqu~ivo srpske istorijske” iz vaspitnih razloga.
Za wegove uprave je zavedeno i elektri~no osvetqewe u
Pozori{tu 1897. godine, od kada po~iwe nova epoha u
umetni~kom ìvotu scene. Petrovi} je objavio zna~ajni
“Pomenik o tridesetogodi{wici Kraqevskog srpskog na-
rodnog pozori{ta u Beogradu 1869–1899” kao slu`beno
pozori{no izdawe 1899. godine. To je najzna~ajnija pub-
likacija o radu Pozori{ta do kraja XIX veka.
Repertoar Narodnog pozori{ta u drugoj etapi

za uprave Nikole Petrovi}a i Milovana Gli{i}a
(1893–1898)
I pored favorizovawa kwièvno ve}inom bezvrednih,
ali scenski ~esto zanimqivih i za publiku vrlo privla-
~nih povr{nih komedija, komada s pevawem i vodviqa,
naro~ito francuskih, obi~no od raznih tzv. industrij-
sko-pozori{nih firmi, kao i u prethodnom periodu, u
repertoaru je bilo dosta komada od neosporne kwièvne
vrednosti. Bilo ih je ~ak i vi{e s obzirom na kratko-
trajnost epohe u odnosu na prethodnu. Gli{i} nije oset-
nije mewao stil rada: zapaà se samo da je kriti~ko me-
rilo u izboru komada stroè i boqe. Prema tome, bar {to
se ti~e ove kratke etape, nepovoqne zamerke su kriti~ki
prenagla{ene. Bilo je, rekao bih, mawe umetni~kih `r-
tava nego {to su nepovoqni objektivni uslovi rada na wih
upravo nagonili upravu. Prikazao sam ve} doma}i reper-
toar ove epohe od dvadeset godina. Dramaturg je obi~no
uzimao ono {to mu je savremena nacionalna dramatika
nudila. Ponovi}u samo tri komada: “Poteru” Janka Ve-
selinovi}a – Ilije Stanojevi}a, “Su|aje” Qubinka Pet-
rovi}a i “Ivkovu slavu” Stevana Sremca u dramatizaciji
glumca Veqe Miqkovi}a. Sva tri komada su ra~unala na
veliku blagorodnu publiku, koja ih je obilato i verno
pose}ivala, tako da nisu nikad izneverili kasu, ~ak ni u
najnovije doba – u po~etku XX veka i u periodu izme|u dva
rata (1918–41). U “Poteri” je bilo dosta ìvotnog rea-
lizma, u “Ivkovoj slavi” jo{ i kwièvnih kvaliteta, a
“Su|aje” su komad romanti~no-sentimentalnih izliva za
koji je uvek postojala mnogobrojna publika. U stranom
repertoaru zastupqeni su u dovoqnom broju dobri, na ta-
da{wim evropskim scenama renomirani dramati~ari u
najvi{e slu~ajeva s wihovim uspelijim komadima, ve}i-
nom dotle neizvo|enim, od kwièvne i u prvom redu scen-
ske vrednosti, ili oboje u isto vreme. Pozori{ni qudi,
koji poznaju teoriju i praksu, mo}i }e lako da otkriju te
elemente i vrednosti u ovom kratkom osvrtu. Od [eks-
pira su izvedene dve zanimqive komedije: “Mnogo vike ni
oko {ta” (13. IX 1894) u prevodu Augusta [enoe i “Pripi-
tomqena zlo}a”, docnije “Ukro}ena goropad” (9. XI 1895), u
prevodu Bogdana Popovi}a, i tragedija “Ri~ard III” (19. III
1898) u prevodu Laze Kosti}a. Mislim da je to dovoqno za
pet godina u ovom vremenu kad su ovakve Inscenacije pred-
stavqale umetni~ki luksuz. Gli{i} je dosta dobro i zna-
la~ki izabrao komade, ve}inom sa scenskim efektima i to
od zna~ajnijih predstavnika drugog romanti~arsko-reali-
sti~kog perioda, zalaze}i i u savremeni, moderni.
Tu su: Fridrih Halm sa romanti~nom dramom “Sin div-
qine”, kojom i pisac u svom stvarawu i nema~ka dramatika
kre}u novijim putevima tendencioznosti, A. Dima Sin (dra-

me “Henrik II i wegov dvor”, “Gospo|ica od Bel-Ila”), Hose
E~egeraj (drame “Marijana”, “U bal~aku ma~a”), Karmen Sil-
va (tragedija “Majstor Manole”), Don Tomas Rodrihues Rubi
(komedija “Bogat majdan”), Aleksandar Bison (komedija “Po-
kojni Tupinel”), koji je ostao dugo gost beogradske scene,
Karlo Guckov (tragedija “Filip i Peres”), A. Dima Sin (dra-
me “Gospo|a s kamelijama”, “Fransina”, “@enski prijateq”,
“Demi-mond”), Emil Oìje (komedije “Gabriela”, “Olimpi-
jina udaja”), @il Lemetr (drama “Odmetnici”), V. Sardu (ko-
medija “Madam San-@en” i drama “Termidor”), Moris Ordo-
no (komedija “Bulinarovi”, vodviq “Godenove k}eri”), @an
Ri{pen (drame “Ma~em”, “Argatin”), H. Suderman (drame “Za-
vi~aj”, “Frichen”), Fransoa Kope (drame “Severo Toreli”,
“Za krunu”), Ludvig Fulda (drama “Izgubqeni raj”), Albert
Lindner (tragedija “Krvava svadba”), Paolo \akometi (ko-
medija “êtiri ène pod jednim krovom”), Vladimir I. Alek-
sandrov (drama “Snaha i svekrva”) i Gerhard Hauptman (drama
“Hanela”). Vi{e ovih komada moglo bi da u|e i u savremeni
repertoar a da se pri tome ni{ta ne `rtvuje i ne strepi za
interesovawe publike.
Gli{i} se rastao sa Pozori{tem u novembru 1898. go-
dine ~asno i dostojanstveno, jer mu se sav posve}ivao pre-
gala~ki u toku 18 godina bore}i se podjednako da mu odrì
umetni~ki nivo i ugled u vremenu kad su i wega i ustanovu
mnoga isku{ewa vukla dole, ispod visokih umetni~kih
ambicija. On je morao naj~e{}e da se osvr}e i misli vi{e
na kasu nego na umetnost. Na tom opasnom i klizavom
prostoru, Gli{i}, ipak, nije mnogo lutao nego se snalazio
ve{to i sigurno.
Umetni~ka delatnost i repertoar Narodnog
pozori{ta u tre}oj etapi za uprave Nikole
Petrovi}a i dramaturga Dragomira Jankovi}a
(1898–1900)
Finansijsko stawe Pozori{ta se stalno pogor{avalo
i u ovoj tre}oj etapi, jer je ekonomsko stawe u zemqi bio
sve teè za nesre}ne i lo{e vlade posledweg Obrenovi}a,
kraqa Aleksandra. Nezadovoqstvo naroda wegovom vlada-
vinom i politikom vlade prelazilo je u ogor~ewe. Me|u-
tim, ba{ u ovo doba, pri kraju XIX veka, srpsko pozori{te
uop{te polako ulazi u svoju zna~ajnu modernu epohu kad
po~iwe sve vi{e da sledi moderne te`we u savremenom
evropskom pozori{tu, i u repertoaru i u glumi, u celoj
inscenaciji. Ono se vi{e ne vezuje u ve}oj meri za od-
re|ena nacionalna pozori{ta, nema~ko ili francusko,
nego se evropeizuje u umetni~kom pogledu. U wemu su,
zbiqa, i daqe bili najbrojniji francuski komadi, ali
zato {to je francuska dramatika tematski bila najak-
tuelnija, najlep{e pisana i najrazvijenija. U upravi Po-
zori{ta su izvr{ene zna~ajne izmene: za novog dramaturga
je postavqen u novembru 1898. godine Dragomir Jankovi},
koji ostaje do 17. VII 1900. godine, a od kraja 1898. je sekre-

tar Milan Grol. Jankovi} i Grol spadaju me|u najzna~ajni-
je umetni~ke rukovodioce u istoriji srpskog pozori{ta, u
{ta }emo se kasnije uveriti. U Kwièvno-umetni~kom
odboru su bili ~lanovi Bogdan Popovi}, esteti~ar i kwi-
èvni kriti~ar, i Du{an L. \oki}, odli~an poznavalac
pozori{ta i jedan od najplodnijih srpskih pozori{nih
prevodilaca sa francuskog. Sa Pozori{tem je sara|ivao
vrlo korisno i profesor Pavle Popovi}, kwièvni kri-
ti~ar i istori~ar, koji je ba{ u ovoj etapi objavio svoju
zna~ajnu, informativno-instruktivnu kriti~ko-istorij-
sku raspravu “Nacionalni repertoar u Kraqevskom srp-
skom narodnom pozori{tu u Beogradu” (1899). Ovo je bila,
nesumwivo, jedna od najboqe sklopqenih ekipa na ~elu
Pozori{ta, ali, na àlost, nije mogla da ostane duè u
vreme sve o{trijih partijsko-politi~kih obra~una. Weni
~lanovi su pripadali onom demokratsko-liberalnijem
krilu srpske inteligencije. Ovu stru~nu i korisnu sa-
radwu ubedqivo potvr|uju neke lepe novine u repertoaru
i umetni~ke more u pozori{noj praksi. Dramaturg Jan-
kovi} se ozbiqno posve}ivao pozornici. On je od glumaca
zahtevao da budu samostalniji u umetni~kom stvarawu i da
u igri izbegavaju stereotipnost, tu|i gluma~ki {ablon i
podraàvawe, {to je dotle bila ustaqena praksa, ne samo
na beogradskoj sceni. Naro~ito je zna~ajan wegov zahtev
jo{ u ovo doba da se glumci naviknu na skladnu igru celog
ansambla da bi inscenacija delovala efektno kao celina.
On je unosio u repertoar i scenski vrlo sloèna dramska
dela i tako osposobqavao glumce kroz svestranu glumsku
studiju i za najteè umetni~ke zadatke. Treba, zatim, na-
ro~ito ista}i ove lepe inicijative: upravnik Petrovi}
sve ~e{}e uspostavqa umetni~ku saradwu sa Narodnim
kazali{tem u Zagrebu; Jankovi} nastavqa Gli{i}evu bri-
gu u stvarawu gluma~kog podmlatka i unosi zna~ajne novi-
ne u nacionalni repertoar. U sastavqawu nacionalnog re-
pertoara s wim sara|uje profesor Pavle Popovi}. Neke
Popovi}eve zamisli iz spomenute studije, kao ona o obno-
vi doma}e klasike, ostvaruju se dosledno i po planu u re-
pertoarskoj politici, nikad vi{e tako i u tolikoj meri.
Jankovi} unosi u repertoar komade pisaca iz starijeg
perioda srpske dramske kwièvnosti i zavodi posebne
ve~eri posve}ene Joakimu Vuji}u i Jovanu Steriji Po-
povi}u. On }e to nastaviti i docnije kad bude postao
upravnik.
Za nepune dve godine Jankovi} je iz doma}e drame izabrao
da se izvode slede}i pisci, odnosno komadi: Atanasije Ni-
koli} (drama “Obmana ili Tri pobratima”), Joakim Vuji}
(igra “Nagra`denije i nakazanije” i vesela igra “Qubovnaja
zavist”, obe 8, XI 1899. godine, uz “Apoteozu Joakimu Vuji}u” u
stihu Milorada Mitrovi}a na dan 30-godi{wice Narodnog
pozori{ta u Beogradu), Jovan Sterija Popovi} (“Zla èna”,

“Beograd nekad i sad” uz “Apoteozu Jovanu Steriji Popovi-
}u”, u stihovima Andre Gavrilovi}a i Dragomira Brzaka, sve
30. XII 1898. godine, na proslavi Sterijinoj); jo{ od Sterije:
“Pokondirena tikva”, “Skenderbeg”, “Laà i paralaà”, “Yan-
drqivi mu`”, “Vol{ebni magarac”, “Prevara za prevaru” (u
toku 1899/1900), Sima Milutinovi} Sarajlija (tragedija “Mi-
lo{ Obili}”, 9. XI 1899, opet na proslavi 30. godi{wice
Pozori{ta), Laza Kosti} (komedija “Uskokova qubav ili
Gordana”, tragedija “Pera Segedinac”, 5. XII 1898), \ura Jak-
{i} (“Seoba Srbaqa”, tragedija), Milan Savi} (komedija “Na
lep na~in”), Milorad Mitrovi} (“Poezija i proza”, scena iz
ìvota, povodom Sterijine proslave 30. XII 1899), Matija Ban
(tragedija “Marojica Kaboga”), Branislav Nu{i} (dramolet
“Knez Ivo od Semberije”, komedija “Obi~an ~ovek”) i Bo-
risav Stankovi} (“Ko{tana”, komad s pevawem iz narodnog
ìvota, sa muzikom Dragutina Pokornog, 22. VI 1900).
U stranom repertoaru su zastupqeni zna~ajni pisci sa
ve}inom dobrih komada: Kalidasa (drama “Sakuntala”, 21. III
1900), Sofokle (tragedija “Kraq Edip”, 22. I 1900), Karlo
Goldoni (komedija “Sluga dvaju gospodara”), J. V. Gete (drama
“Egmont”, 26. I 1899), Rihard Fos (drama “Kriv”), Eduard Paje-
ron (komedija “Varnica”), \a}into Galina (komedija “Tako
ti je to u svetu, dete moje”), \erolamo R1oveta (drama “Neva-
qalci”), Leonid Gandijo (komedija “Korwa~a”), Artur [nic-
ler (drama “Drugarica”) i Anri Bek (komedija “Gavrani”).
Jankovi} je, naravno, bio prinu|en da unese u repertoar
vi{e komada vodviqske sadrìne i s pevawem. Treba spo-
menuti da je on prvi uneo u repertoar i jednog starog
indijskog pisca – Kalidasu – i anti~kog gr~kog – Sofokla.
Od posebnog zna~aja je izvo|ewe muzi~ke drame “Seosko
~astoqubqe” (“Cavaleria rusticana”) \ovani Verge sa mu-
zikom Pietra Maskawija (28. IX 1899), jer to su ve}, i
ne{to docnije, po~eci srpske opere. Upravnik N. Petro-
vi} i dramaturg Jankovi} lepo zavr{avaju jedan dugi isto-
rijski period Narodnog pozori{ta, do samog kraja XIX
veka, zbiqa kratkotrajnim, ali po nekim rezultatima
umetni~ki vrlo efektnim radom. Bilo je tada i smelih
umetni~kih inicijativa u te`wi za novinama i tzv. osa-
vremewavawem. Uprkos svim i ne malim objektivnim te-
{ko}ama, kojima je bilo obremeweno ovo vreme, oni, ipak,
uspevaju da odrè Pozori{te na znatnoj umetni~koj vi-
sini i pored neminovnih ustupaka ukusu {iroke publike.
Sa ovakvog umetni~kog starta, Pozori{te je lak{e i pri-
rodnije ulazilo u svaju modernu epohu u po~etku XX veka.
Gluma i glumci prve epohe (1868–1900)

U toku tri decenije kroz Pozori{te je pro{ilo vi{e
gluma~kih nara{taja za koje je vrlo te{ko utvrditi kada
jedan prestaje a drugi tek po~iwe da stvara, jer se nara-
{taji stalno ukr{taju i jedan na drugi uti~u. Ne moè se,
pri toj smeni nara{taja, sigurno ra~unati ni na apsolutnu
ta~nost u klasifikaciji glumaca na glumske pravce, od-

nosno umetni~ke stilove (tamo gde i kada ih ima!) zato
{to se u psihologiji umetni~kog stvarawa glumaca za-
paàju i, kao {to }e analize ponekih recenzenata i po-
svedo~iti, me{aju stilska glumska obele`ja i retko se u
tom smislu javqaju pojedinci umetni~ki potpuno dife-
rencirani. Na psihologiju umetni~kog stvarawa glumaca
su uticali tzv. moralna temperatura doba i dru{tva, sadr-
ìna repertoara, reìja, strana pozori{ta u raznim eta-
pama, nema~ka ili francuska, na primer, i osobito qudska
priroda stvaralaca. Ne upu{taju}i se u ve{ta~ke kla-
sifikacije, kriti~ki varqive i jedva uhvatqive, mislim
da je, ipak, najboqe i najta~nije otkrivati sve iole tipi-
~nije i zna~ajnije umetni~ke pojave u evoluciji srpske
glume. Srpski glumci nisu bili stru~no {kolovani jer u
po~etku nije ni bilo gluma~kih {kola. Bilo lih je vrlo
malo sa nepotpunim {kolskim obrazovawem, osnovnim
ili sredwim. Ve}ina od wih su bili pre stupawa u pozori-
{te trgovci, zanatlije ili ~inovnici, ~ak i neki od naj-
slavnijih i najboqih. Od velikog braja glumaca samo wih
nekoliko je imalo sre}u da kra}e ili duè vreme gleda na
strani evropska pozori{ta. Najvi{e glumaca su se u~ili
i usavr{avali prema svojim velikim gluma~kim uzorima u
druìni, prenosili me|usobna iskustva, kod dobrih redi-
teqa, dramaturga, upravnika. ~lanova pozori{nih odbora,
oslu{kuju}i savete pozori{nih recenzenata, zapaàwa
pozori{ne publike i stalno se prekaqivali u pozori{noj
scenskoj praksi. Zato se i ose}ala potreba za gluma~kom
{kolom, bar za mladi nara{taj. Ali, kada je prva Gluma-
~ka {kola u Beogradu po~ela da radi 1870. godine sa tri-
deset i ~etiri u~enika, pokazalo se brzo da ne}e doneti
ve}e rezultate, uprkos dobrim stru~nim pedagozima: u~e-
nici, o~igledno, obeshrabreni, stalno su se osipali i na
kraju je iz we Izi{lo samo nekoliko mladih glumaca, koji
su bili ili perspektivni ili docnije postigli veliki
umetni~ki uspeh: Petar Dobrinovi}, Sofija \or|evi},
Marija Grgurova-\or|evi}ka, Lazar Lugumerski, Angeli-
na Novi}, Lenka Novi}eva, To{a Anastasijevi}, Dimi-
trije – Papa Duki}, Kosta – Karagalija \or|evi}, Petar
Jovanovi} i Svetozar Brki}. Neki od wih su docnije ig-
rali u putuju}im druìnama. Stru~no osposobqavawe glu-
maca je podbacilo i wihovo usavr{avawe je nastavqeno po
tradiciji koja }e se jo{ dugo odràvati sve do inicijativa
u tom smislu u periodu izme|u dva rata. Gluma~ke {kole
ne stvaraju talente i glumce, ali ih kultivi{u, obrazuju,
usavr{avaju i pomaù im da se boqe, sigurnije i brè na|u
u sebi i u profesiji. U {tampi ovog doba ~ule su se pone-
kad èqe da se srpski glumci obrazuju na strani. “Zdravo
bi se unapredila kod nas ova umetnost” – pisao je Matija
Ban 1870. – “kad bi se nekolicina glumaca i glumica po-

slali u Be~ da bar nekoliko predstava vide od tamo{wih 746 “Vidovdan”, od 27. III 1870.
umetnika.”746 U leto 1869. godine Pozori{ni odbor je
pomogao materijalno Milku Grgurovu da gleda pozori{ta 747 Odlu~eno na sednici XXIII 26.
u Be~u747 radi usavr{avawa. Takvih primera bilo je i u VI 1869.
Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu.
Za ove tri decenije zapaàju se uglavnom dva gluma~ka
stila u psihologiji gluma~kog stvarawa, i to ne{to jas-
nije izraàjno diferencirana, ali i tada sa tragovima
jednog ili drugog pravca. U sedmoj i jo{ u toku osme dece-
nije u glumi je vladao prete`nije pateti~no-deklamator-
ski, neprirodni govor kad se na sceni dosta vikalo, iz-
raàvalo povi{enim tonom. Ovaj pravac }e postepeno
i{~ezavati u drugoj polovini osme decenije, ali wegovi
tragovi se mogu na}i jo{ i kasnije. Me|utim, zanimqivo je
– a to je ono me{awe pravaca u stilu glume, o ~emu sam
govorio – da su neki pozori{ni recenzenti zamerali is-
tom glumcu i celoj gluma~koj druìni jedanput zbog ne-
prirodne igre i pateti~nog govora, a drugi put ih hvalili
zbog prirodnosti. Ovde nije vi{e u pitawu nedoslednost
recenzenta nego {to su zaista ìvele obe pojave na sceni.
Recenzent Svetislav Vulovi} je jo{ osme decenije osu-
|ivao “gromko vikawe na na{oj pozornici”. \or|e Male-
ti} u svojoj “Gra|i...” u pateti~no-neprirodnoj igri i go-
voru vidi nema~ki uticaj, koji se zadrào na srpskoj sceni
i u osmoj deceniji. I docnije: “Stara germanska, naro~ito
vajmarska, a po poreklu francuska {kola shvatala je glu-
ma~ko kretawe na pozornici u neprirodnom, pedantnom,
sve~anom, krutom dràwu, pa prema tome joj je i dekla-
macija bila ude{ena”. Matija Ban, misle}i na isto vreme,
zamera glumcu Marku Stani{i}u {to u dikciji ima “jakog
i intenzivnog udarawa glasom na svaku re~”,748 i isti~e
~ak kurzivnim tekstom: “Mi ho}emo u Beogradu prirodan, 748 “Vidovdan”, od 10. II 1870.
ama sasvim prirodan na~in govora i mimi~kog pokreta- 749 Ibid., 14. II 1870.
wa”749 da se ne bi pre{lo u afektaciju, Ban prirodnu igru
i govar, na koje su se ve} neki glumci navikli, èli da
istakne kao “beogradsku gluma~ku {kolu”:
“Glumcu i glumici ne treba” – kaè on daqe – “misliti
da kad stupe na pozornicu vaqa im nekako druk~ije govo-
riti i okretati se nego {to bi govorili i okretali se u
onom du{evnom poloàju na ulici ili u salonu. Esteti~na
prirodnost, to je osnov beogradske gluma~ke {kole. Neki
su se od starijih glumaca i glumica po tom osnovu ve}
sasvim doterali, drugi se doteruju, ali neki jo{ ne mogu da
se otrgnu od starog afektiranog na~ina”. Recenzent beo-
gradskog “Jedinstva”, verovatno dr Milan Jovanovi} –
Morski, zapaà 1870. godine da su se u igri i u glumi jo{
zadràli neprirodnost i afektacija: “Jo{ od po~etka ove
godine primetili smo kod nekih mu{kih i ènskih ~la-
nova mali povratak na stari afektirani na~in dekla-

macije, pa im preporu~ujemo prirodnost u govoru i igri, i
750 “Jedinstvo”, od 8. XII 1870, po- to najstroù prirodnost u salonskim komadima.”750 Tak-
vodom izvo|ewa francuskog komada vim slabostima su se ponekad podavali i najboqi glumci,
“An|eo pono}i” T. Barijera – Ed. Plu- ~ak i Adam Mandrovi}. Milan Jovanovi}, na primer, hva-
vijea. li Mandrovi}a {to “Ima taj redak dar da je u igri onaj i
samo onaj koga igra”"i da ne voli jevtine efekte pred
publikom, ali da i on ponekad gubi ton, “ne ekonomi{e
svojim glasom, jer na kraju komada moglo se jasno pri-
metiti naprezawe glasa, zato {to isprva ne be{e takti-
751 “Jedinstvo”, 1870, br. 13.
~nog uzdràvawa”.751 Ubrzo zatim hvalio je Mandrovi}a
zbog prirodne igre isti~u}i da se “samo prirodnom mi-
752 “Jedinstvo”. 1870. br. 15. mikom proizvodi snaàn, potresan efekat”. 752
Adam Mandrovi} i Aleksa Ba~vanski su, i kao glumci i
kao rediteqi, prvi doneli na beogradsku scenu prirodan
govor i igru iskorewuju}i postepeno nema~ku pateti~no-
deklamatorsku glumu. Maleti} u “Gra|i...” za taj umet-
ni~ki preobraàj pripisuje podjednako zaslugu obojici i
pozori{noj kritici, Jer su “za kratko vreme na{u glu-
ma~ku druìnu tako osposobili, da je nekim ~lanovima
wenim i strana kritika dostojnu hvalu odala”. I, zbiqa,
jedan nema~ki list je pisao vrlo povoqno o glumcima i
Pozori{tu: “Gluma~kih talenata ima me|u Srbima dosta.
Beogradsko pozori{te je nedavno imalo snaga, koje bi na
~ast sluìle ve}im i razvijenijim snagama. U posledwe
vreme ima Srba i na stranim pozornicama. Srpsko po-
753 “Algemeine Zeitung”, Augsburg,
zori{te ima, dakle, lepe budu}nosti.” 753
1874, br. 36.
U gluma~koj druìni veliki dramski glumac To{a Jo-
vanovi} se naro~ito isticao prirodnom igrom. Prilikom
wegovog gostovawa u ulozi Robina u @il de Premarijevom
komadu “Doktor Robin” u SNP u Novom Sadu 1872. godrne,
komediograf i recenzent Kosta Trifkovi} ga je hvalio
odu{evqeno ba{ zbog toga: “Onaj brzi govor bez velikog
afekta, bez ikakve sentimentalnosti, bez smerawa na efe-
kat bio je za nas nov. Ne velimo nov uop{te, nego samo sa
pozornice nov, jer iz obi~nog zivota bio je taj govor nama
dobro poznat... A ~emu nas je to nau~ilo? Nau~ilo nas je
tome da je Jovanovi} ulogu Robina predstavqao sasvim
prirodno, dokaz da se g. Jovanovi}u ne moè odre}i da je u
754 “Pozori{te”, 1872, br. 34.
ulozi Robina umetnik.”754
Te{ko je, kao {to sam istakao, utvrditi granicu od
koje po~iwe prirodniji smer u glumi. Realisti~ke te`we
su se zapaàle, kao {to smo se uverili, i u sedmoj i na-
ro~ito osmoj deceniji, jer su se nametali realisti~ki,
naro~ito francuski komadi. U osmoj deceniji taj proces
preobraàvawa je sve brì i jasniji. U pozori{noj kri-
tici se ~esto pomiwu realizam i prirodnost u francu-
skim komadima, a s wim isti~e i potreba da se glumci
navikavaju na spontani, konverzaciani ton u dikciji i
prirodno pona{awe. Recenzent Matija Ban u listu “Sve-

tovid” ~esto se vra}a (u vremenu od 1869–73) na tu temu,
“Glumce }emo u~initi na vreme oprezne” – kaè on – “da u
konverzacionim komadima, pa im uloge bile ma kako sen-
timentalne, deklamacija, svi psihologi~ni izrazi lica, i
mimi~ki pokreti tela mnogo se vi{e pribliùju obi~noj
prirodnosti negoli u juna~kim komadima i uop{te tra-
gedijama, {tavi{e to sve mora biti {to prirodnije, samo
elegantno i lako...” Vi{e pozori{nih kritika svedo~i da
su se glumci trudili da na|u {to prirodniji i neposred-
niji, spontani konverzacioni ton. Dosledni borac za pri-
rodni i realisti~ki izraz na beogradskoj sceni Milan
Jovanovi} – Morski isticao je, povodom izvo|ewa komada
“\avolovi zapisi” Araga i Vermona 1870. godine, “da je
nedostatak one lako}e u igri i govoru koje svakad odlikuje
francuskog glumca od ostalih i koja se – istinu da reknem –
ni do danas jo{ nije odoma}ila u na{oj gluma~koj dru- 755 “Jedinstvo”, od 14. I i 24. I 1870.
ìni”.755 On takav smisao otkriva u igri To{e Jovanovi}a
i Milke Grgurove, a kod Milo{a Cveti}a pateti~an govor.
Krajem osme i po~etkom devete decenije prirodni, rea-
listi~ki izraz u glumi je kona~no prevladao na beograd-
skoj sceni. Glumci stare, pateti~ne {kole predstavqali
su ve} preìvele ostatke jednog doba i gluma~kog nara-
{taja: ako su tada zna~ili Izvestan nesklad op{tim umet-
ni~kim te`wama druìne, ìveli su i daqe u iskrenom
doìvqaju znatnog dela {iroke pozori{ne publike, koja
je traìla u pozori{tu uzbudqive doga|aje, romantiku,
poeziju i jo{ uìvala u romanti~nom i romanti~arskom
repertoaru. Dobrica Milutinovi} bi}e, na primer, jo{
dugo, ~ak i u periodu izme|u dva rata, zanosni roman-
ti~arski bard srpske scene, mo`da jedini kome je to lepo
odgovaralo, wegovoj eksplozivnoj ose}ajnosti i sna`noj
umetni~koj individualnosti.
Zbog sve ~e{}e igre u novijim komadima, naro~ito
francuskim, neki recenzenti su ~ak savetovali glumce
kako da ih tuma~e, odnosno ~ime izraàvaju. Glumci, kaè
recenzent Hajim S. Davi~o 1883. godine, treba da “izra- 756 “Otaybina”, 1883, kw. IV.
àvaju sve strasti, uzbu|enosti i sve mogu}e du{evne po-
trese pojedinih karaktera”.756 Francuska dramatika, na-
ro~ito komedija, pomagala je glumcima da brè i lak{e
na|u spontaniji izraz. “Ona sjajna i ìva, konverzaciona
radwa u modernoj komediji” – pisao je recenzent Dragutin
J. Ili}, ina~e naklowen nema~koj kwièvnosti – “bez
dubqe psiholo{ke studije, dobro je do{la i na{im umet-
nicima, glumcima, kojima u takvoj prilici nije od potrebe
bogzna kakvo umno naprezawe da shvate 1 u jasnim bojama
iznesu na vidik karaktere da {to prirodnijim putem pri-
kaù raznovrsne du{evne potrese i unutarwe momente 757 Ibid., 1887. kw. VI, u ~lanku:
koji ~esto ~ine prevrat u ìvotu i pojmovima qudi”. 757 “Pred Pozori{tem”.
U ovo doba ~esto se raspravqalo u pozori{noj kritici

o umetni~koj su{tim glume. Hajim Davi~o je upore|uje sa
poezijom: “Pri prikazivawu pesni~kih ideala glumac sto-
ji na istoj visini kao i sam pesnik, jer i on mora da ose}a i
da nasluti pesni~ke boànske misli i sawarije tako isto,
758 Ibid., 1883, kw. IV, u ~lanku: “O
a i jo{ ìvqe, no sam pesnik”.758 Davi~o, koji je ma~e malo
gluma~koj ve{tini”. gre{io u sudovima, odaje najlep{e priznawe srpskim
glumcima ovog doba isti~u}i da su “na{i glumci... kao
retko kad, pokazali da su dorasli za najteè probleme
759 Ibid., kw. IV, u prikazu [eks- gluma~ke ve{tine”.759
pirovog “Otela”. Poznati francuski pozori{ni stru~wak Alber Male
gledao je predstave u Beogradu i pisao o umetni~koj vred-
nosti srpskih glumaca 1895. godine s pravim odu{evqe-
760 Ibid,. 1887/88, kw V.
wem.760 Isti~u}i da srpski glumci spremaju predstave s
malo proba, Male se divio, kako sam napred istakao, umet-
ni~koj igri: “Otuda ~ovek moè samo da se ~udi i da aplau-
dira kad su glumci ako slabo spremqeni u stawu da vam daju
jedno ve~e – u ’Gospo|i s kamelijama’ iluziju kao da gle-
date koju od na{ih naj~uvenijih umetnica”.
U ovo doba sa scene su i{~ezle ~esto neukusne impro-
vizacije ili drasti~no karikirawe, kakvih je bilo kod
glumaca 60-tih i 70-tih godina u te`wi za osvajawem pub-
like. Tada ih je kritika ~esto prekorevala. Takvim jevti-
nim efektima sluìli su se u igri naro~ito komi~ni
glumac Nestor – Neca Nedeqkovi} i karakterni Dimi-
trije Kolarovi}. U ovo doba od glumaca se traìla sve
vi{e ozbiqna studija uloge i svestrana umetni~ka karak-
terizacija. Milan Jovanovi} – Morski, prikazuju}i trage-
diju “Lazar” Milo{a Cveti}a 1889. u “Otaybini”, isti~e
da je velika glumica Vela Nigrinova studijom i sposob-
nostima stvorila zanimqivu i potpuniju ulogu tuma~e}i
Maru, nego {to je zamislio i dao pisac. Bilo je vi{e
primera kada su veliki glumci ovog doba svojom igrom
prevazilazili okvire uloga i u doma}em i u stranom re-
pertoaru. To je bio dokaz da je gluma ne samo reproduk-
tivna, nego i stvarala~ka umetnost. Glumci su se, prema
zapaàwima nekih kriti~ara, boqe snalazili i uspe{ni-
je igrali u komedijama i doma}im komadima nego u stranom
repertoaru i tragedijama. Ova mi{qewa su zanimqiva,
ali nisu uvek ta~na, jer su neke inscenacije ba{ drama i
tragedija i igra u wima zna~ajnih glumaca ozna~avane kao
veliki umetni~ki doìvqaji evropske vrednosti. Me|u-
tim, neosporno je da glumci boqe igraju, kao po pravilu, u
doma}em repertoaru, jer im je prisniji, i da su poneke
predstave drama i tragedija podbacivale naj~e{}e zbog
lo{e podele uloga ili slabije reìje. Kwièvni isto-
ri~ar Pavle Popovi}, profesor, zapaà (u ve} spomenutoj
raspravi o nacionalnom repertoaru) da su komadi morali
da podbacuju s malo proba i {to se nije dovoqno pazilo na
igru glumaca. “Stvar je poznata”, kaè on, “i vaì kao

utvr|eno pravilo, da na{i glumci, uglavnom, igraju boqe
srpske komade nego strane”, a naro~ito klasi~ni reper-
toar, jer su “mnoge situacije i re~i... iznad razumevawa
mnogih glumaca i onda, naravno, igra wihova samo kvari
komad i ovaj postaje nemogu} za gledawe”. Me|utim, glum-
ci u nacionalnom repertoaru “katkad imaju i invencije, i
fantazije, i sposobnosti, i originalnosti da daju lokalnu
karakteristiku”. Oni boqe izvade komediju nego trage-
diju: “Na{a tragedija, kao i strana, ~esto je, po igri ve-
}ine glumaca, ispod kritike. Jelisaveta je, na primer,
gnusno odigrana zimus, i mi sad potpuno razumemo {to
publika ne dolazi na komade ove vrste. Na{a trupa, ukup-
no uzev{i, slaba je i nedovoqna da izvodi tragedije. Igra
u tragediji skoro je uvek, kod nas, la`na i konvencionalna,
dikcija nikakva, samo spora ako ho}ete, izvo|ewe scena
bez sklada i bez reqefa... Odista, na{i su tragi~ari mno-
go slabiji od komi~ara. Koliko je god komi~na trupa jaka,
toliko je tragi~na slaba. Ona je izuzetno slaba danas,
slabija nego pre nekoliko godina, sve slabija svakoga dana.
Za glavne i najve}e uloge u komadu nema glumaca, ni glu-
mice”. Deset godina ranije (1887), Dragutin J. Ili} je,
sli~no Popovi}u, o{tro ocenio neke slabosti u igri glu-
maca. On je pisao da “na{ glumac, ~im navu~e kostim sred-
wovekovni, po~iwe bivati drven, u{togqen, neprirodan.
Mesto obi~nog prirodnog govora, nati~u se ko }e sa ve}om
larmom i neprirodnijim patosom pokazivati silinu stra-
sti pojedinih karaktera. Uàsna, izvanredna dreka, u naj-
obi~nijim scenama, dovodi nas na pomisao da se ne nala-
761 M. [ap~anin pi{e o tome u
zite u Narodnom pozori{tu nego u Devi{ani...”. 761
izve{taju Ministarstvu prosvete 1890.
Obe ocene, i Popovi}a i Ili}a, nisu u mnogome ta~ne, “Pogled na stawe Kraqevskog srpskog
jer su prenagla{ene i naro~ito neobrazloène. Pre svega, narodnog pozori{ta od 1880. do 1890.
odudaraju o{trinom od mi{qewa drugih kriti~ara od ko- godine”: “Dana{we realisti~no doba
stavilo je platonskoj qubavi vrlo us-
jih smo neka i naveli. Zapaàwa Ili}a padaju u vreme kad
ku arenu. To je oskudica gluma~kih
se jo{ odraàvao pateti~an govor, ~ak i kod zna~ajnijih snaga za qubavne uloge: ~ega je vrlo
dramskih glumaca. Nekako u ovo vreme vrlo aktivni su malo u ìvotu, jo{ mawe ga je na}i za
rediteqi To{a Jovanovi}, Milorad Gavrilovi}, koji ba{ potrebe pozornice.”
sprovode prirodnu i realisti~nu igru, ali i \ura Raj-
kovi} i naro~ito Milo{ Cveti}, koji se nisu oslobodili
pateti~no-deklamatorskog govora i mogli su ga prenositi
na glumce. Cveti} je ~esto tuma~io velike dramske par-
tije. Popovi} ne otkriva patetiku, ali ukazuje na slabu
igru u tragedijama. Tako nisu mislili svi kriti~ari. Me-
|utim, ta~no je da su u gluma~koj druìni krajem XIX veka
preovla|ivali komi~ni i karakterni glumci. Tada na beo-
762 “Pozori{te”, 1894, br. 6.
gradskoj sceni nije bilo glumaca za prvog qubavnika,762
naro~ito posle smrti dugo nenadma{nog To{e Jovanovi-
}a. On je polako ulazio u godine i ve} za wegovog ìvota
po~ela je kriza. Drugi dramski glumci su tako|e starili i
povla~ili se iz takvog repertoara ili ga, u nevoqi, tuma-

~ili jo{ u stilu stare {kole. U celini, me|utim, gluma-
~ka druìna je bila dobro sklopqena, dorasla i za najve}e
umetni~ke zadatke, kako smo se uverili iz svedo~ewa sa-
vremenika, ~ak i jednog autoritativnog stranca. Recen-
zent novosadskog Pozori{ta nekako u ovo doba isti~e da
su To{a Jovanovi} i Milo{ Cveti}, glumci i rediteqi,
zatekli Pozori{te “u najprimitivnijem stawu i napra-
763 A. G. Mato{: “Dojmovi”. Izda-
vili od wega jednu pristojnu evropsku pozornicu”.763 Au-
we “Binoza”, Zagreb, 1938. gust (Antun) Gustav Mato{, koji je ina~e imao lepo ose-
}awe i dosta kriti~ko merilo za glumu, a u komplimenti-
ma bio dosta {krt, znao je i da se odu{evqava predstavama
i glumcima u Beogradu krajem XIX veka. “Uop}e se moè
764 “Delo”, Beograd, 1894, kw. I. re}i”, pisao je Mato{, “da je na{ pozori{ni personal –
iako malen – vrlo dobar”.764 Glumci su ~esto blistali i u
sloènom francuskom dramskom repertoaru, od klasi~ne
tragedije Rasina do realisti~ke drame A. Dime Sina. Ve-
lika srpska tragetkiwa Milka Grgurova igrala je 1893.
godine Rasinovu Fedru sa gluma~kom ekipom koja ju je
765 Ibid. umetni~ki dostojno dopuwavala. Pozori{ni recenzent M.
Dragutinovi}, naj~e{}e pouzdan u sudu, molio je upravu765
da na sceni ne zanemari Rasinovu “Fedru” i da bi bar
odabrana publika mogla da uìva “u krasnoj igri jedin-
stvene srpske umetnice”. Izvo|ewe “Fedre” je bio veliki
umetni~ki doga|aj u Beogradu. Isti recenzent se divio,
766 Ibid. zatim, i inscenaciji drame “Gospo|a s kamelijama” A. Di-
me Sina:766 “Svi glumci su igrali tako lepo da ne pamtimo
da je ijedan salonski komad na na{oj pozornici odigran
tako lako i prirodno kao ovaj.” U ovaj drami su igrali
glavne uloge tada scenski velikani Vela Nigrinova (Mar-
gareta Gotje) i Milorad Gavrilovi} (Arman Dival). Po-
znato nam je ve} da je Alber Male upore|ivao igru Ni-
grinove u ovom komadu s najboqim francuskim glumicama.
Beogradski glumci su, i pored smene nara{taja, koja je
donela i izvesna poreme}ewa u glumskim fahovima, bili
dorasli i za najsloènije umetni~ke zadatke.
Umetni~ka delatnost glumaca prvog doba

(1868–1900)
Od osnivawa stalnog Narodnog pozori{ta do kraja XIX
veka smewivala su se, uglavnom vidqivije izraèna, ~e-
tiri gluma~ka nara{taja, a mogli bi se izdvojiti glumci
koji predstavqaju prirodni prelaz od jednog do drugog.
Ova podela je izvr{ena prema tome kada su pojedini glum-
ci stupali na scenu i to uvek tu razmaku od deset godina
{to je, nesumwivo, bilo uglavnom dovoqno da daroviti
stvaraoci na|u svoje umetni~ko bi}e i potvrde svoje stva-
rala~ke sposobnosti u mawoj ili ve}oj meri. Nekima je,
naravno, trebalo vi{e vremena da do|u do punijeg umet-
ni~kog izraàja, ali je, ipak, najbitniji u ovakvoj kla-

sifikaciji trenutak kad se pojavquju na sceni.
U razvoju srpske glume u Beogradu izdvojio bih slede}a
~etiri nara{taja: I najstariji sa glumcima koji su stu-
pili na pozornicu i stvarali do 1869. godine; II stariji
nara{taj od 1870. do 1880. godine; III sredwi nara{taj od
1881. do 1890. godine i IV mla|i nara{taj od 1891. do 1900.
godine. Nara{taji su se, naravno, me{ali, izukr{tavali u
umetni~kom stvarawu. Mnogi glumci su se zadràvali na
visokom umetni~kom nivou i preko vremenske granice
svoga nara{taja, kao {to se to doga|a u drugim umetni-
~kim granama i u svim qudskim delatnostima u ìvotu.
Ostaju}i na mawoj ili ve}oj umetni~koj visini, glumci bi
zadràvali dugo svoj po~etni gluma~ki fah ili ga po-
stepeno mewali. Tako se moglo dogoditi da se susretnu sva
~etiri nara{taja na istoj sceni.
767 Godina pored imena ozna~ava
U (I) prvi najstariji gluma~ki767 nara{taj spadaju: Ma-
rija Adelshajm-Popovi}ka (1846), Aleksa Ba~vanski (1849). datum stupawa na scenu.
Nedeqko – Nestor – Neca Nedeqkovi} (1862), Adam Mand-
rovi} (1857); 1859: Dimitrije Ruì}, Dragiwa Ruì} i
Dimitrije Kolarovi}; 1860: \ura Rajkovi}, Laza Popovi},
Todor – To{a Markovi}, Emilija \. Rajkovi}ka, Nikola
Ra{i}, Qubica Kolarovi}ka, Marko Stani{i}; 1861:
Aleksa Savi}; 1862: Nikola Simeonovi} – Milan, Laza
Tele~ki, Milo{ Cveti}, Julka T. Jovanovi}ka, Marko Su-
boti}, Jovan – Joca Popovi}; 1868: Jelica Vesovi}ka; 1863:
Josip Plemen~i}, Marija T. Markovi}ka, Mileva Ra{i-
}ka-Radulovi}ka, Qubica Tele~ki; 1864: Milka Grgurova,
Sava Rajkovi}, \or|e Pele{; 1865: To{a Jovanovi}, Mla-
den Bo{wakovi}; 1866: Marija Jelenska; 1868: Lazar Lu-
gumerski, Svetozar Brki}, Mihailo Risantijevi}, Joksim
Joksi}, @ivana Bo{wakovi}; 1869: Dimitrije Duki}, To-
{a Anastasijevi}, Mara Grgurova-\or|evi}ka, Kosta
\or|evi}, Vasa Popovi}.
U (II) drugi stariji nara{taj spadaju: Katica Lugumers-
ki 1870; 1871: Svetislav Dinulovi}, Petar – Pera Dobri-
novi}; 1872: Veqa Miqkovi}, Sofija Pele{, Julka Latin-
~i}eva; 1873: Andrija Fijan, Marija Ditmajer-Rajkovi}ka-
Dimitrijevi}ka, Gavra Savi}, Qubomir Petrovi}, Andra
Milosavqevi}: 1874; 1875: Milivoje – Mika Stojkovi},
Stevan Deska{ev, Nikola – Bata Simi}, Emilija Popovi-
}eva; Augusta – Vela Nigrinova (1876); 1877: Milivoje
Barbari}, Marija S. Dinulovi}ka; 1878: Andra Desimi-
rovi}, Gavra Miloradovi}, Zorka Todosi}ka; 1879: Ilija
Stanojevi}, Milorad Gavrilovi}; 1880: Sava Todorovi},
Mihailo Petrovi} – Klipa, Aleksandra Milojevi}ka,
Persa Pavlovi}ka, Savka V. Miqkovi}ka, Dragutin Jo-
vanovi}, Milorad Barlovac.
U (III) tre}i sredwi nara{taj spadaju – 1881: Milorad
Petrovi}, Mladen Bani}; 1882: Qubica – Lujza I. Stanoje-
vi}ka; 1883: Svetislav \ur|evi}, Jelena – Lena M. Gavri-

lovi}ka, Danica A. Milosavqevi}ka; 1884: Kosta – Ko~a
Vasiqevi}, Mila M. Barbari}ka; 1885: Danica Nikoli-
}eva, Lenka Novi}eva, Ta{a Stankovi}, Mihailo Rumbi};
1886: Katica B. Rucovi}ka, Leposava S. Todorovi}ka, Je-
lena S. \ur|evi}ka, Julka D. Jovanovi}ka, Lazar – Laza
Rajkovi}; 1887: Cvetko Stankovi}; 1888: Vukosava Jurko-
vi}eva, Milan Stoj~evi}; Milan Stankovi} (1889).
U (IV) ~etvrti mla|i nara{taj spadaju: êdomir Kun-
dovi} (1890); Kosta Ili} (1891); 1892: Du{an Barjaktare-
vi}, Bogoboj Rucovi}; 1894: Olga Ga{parovi}ka-Ili}ka,
Milan Stoji~evi}, Aleksandar – Aleksa Radovi}, Sofija
Ve~erinac; 1895: Sofija – Coca Miqkovi}eva-\or|evi-
}ka, Milka – Mila Pavlica K. Delinijeva; Qubica Laza-
revi}eva (1896); 1897: Jelena Petkovi}eva, D. Milutino-
vi}ka, Du{an Bolmanac, \or|e – \oka Jovanovi}, Milena
Hari{eva, Sofija Hari{eva; 1898: \or|e Jovanovi}, Zor-
ka Popovi}eva-Premovi}ka, Qubica Petrovi}eva, Dob-
rica Milutinovi}, Rista Spiridonovi}, Boà Dimitri-
jevi} (1899).
U ovu klasifikaciju u{li su i poneki glumci koji su
kra}e vreme stvarali u Narodnom pozori{tu u Beogradu, a
zatim nastavili u pozori{tima u Novom Sadu, Zagrebu i
Ni{u ili u putuju}im druìnama. Neki od wih su po~i-
wali da igraju u spomenutim pozori{tima, pa nastavqali
ili prekidali delatnost u Beogradu, ali su ovde zahva}eni
istorijskim kontinuitetom razvoja Narodnog pozori{ta.
Obuhva}eni su, naravno, i neki hrvatski glumci i glumice,
jer su udajom ili ènidbom ili anga`manom umetni~ki
stvarali u Pozori{tu u Beogradu i tako doprineli we-
govom razvitku. Bilo je i neobi~nih slu~ajeva: Marija
Jelenska se na strani rado prikazivala kao srpska glu-
mica i Srpkiwa, a Augusta Nigrinova je pred smrt tra-
ìla da se sahrani po srpskim pravoslavnim obi~ajima,
jer je stalno od 1882. godine igrala u Beogradu i bila
voqena i cewena kao velika umetnica. To su bili umet-
nici bez verskih predrasuda.
Pozori{ne uprave i glumci u Beogradu, Novom Sadu i
Zagrebu su nekoliko puta u toku XIX veka potvrdili da su
svesni svoje nacionalne i kulturne misije i to u doba
okupacije u Hrvatskoj i Vojvodini kad je trebalo imati
velike hrabrosti. Lete}e diletantsko pozori{te iz No-
vog Sada gostuje 1840. godine na Markovom trgu i postavqa
temeqe za osnivawe hrvatskog kazali{ta; kombinovano
srpsko-hrvatsko ilirsko domorodno pozori{no dru{tvo
gostuje 1842. u Beogradu i podsti~e osnivawe stalnog srp-
skog pozori{ta; 1847. godine pozori{te iz Pan~eva na
~elu sa Nikolom \urkovi}em gostuje u Beogradu i ubrzava
akciju oko osnivawa srpskog pozori{ta u Beogradu; u 1862.
godini gostuju u Beogradu gluma~ka druìna iz Zagreba

pod upravom Adama Mandrovi}a i Srpsko narodno pozo-
ri{te iz Novog Sada, koje igra duè vremena i u 1867.
godini, i kona~no uti~u na odluku da se osnuje stalno
pozori{te u Beogradu. To pokazuje da su i srpski i hrvat-
ski glumci ovog doba lepo i {iroko shvatali svoju nacio-
nalnu du`nost. U gluma~kim druìnama ovih prvih jugo-
slovenskih metropola igrali su ~esto zajedno i podjed-
nako odu{evqeno glumci iz svih krajeva jugoslovenske
zajednice.
Glumski fahovi bili su dugo, kao {to sam napred is-
takao, zna~ajni, ali i te{ko ostvarqiv problem pozo-
ri{ta i u Beogradu i u Novom Sadu. M. Gli{i} je to lepo
objasnio kada je odgovarao na zamerke kritike: mali broj
glumaca u druìni morao je da igra sve vrste uloga u
pozori{tima sa mnogo predstava i izvedenih komada. Me-
|utim, glumci su, ipak, kad god se to moglo, tuma~ili uloge
iz svog glumskog faha. Tako su se mnogi zna~ajni glumci
istakli u svom fahu. U prvoj gluma~koj druìni iz 1869.
godine jasno su se izdvajali glumci svojim fahovima: u
ulogama dramskim, herojskim i qubavni~kim To{a Jova-
novi}, Adam Mandrovi}, Laza Popovi} i Milo{ Cveti}; u
karakternim i komi~nim ulogama, tuma~e}i oba faha pod-
jednako uspe{no: Nestor – Neca Nedeqkovi}, Aleksa Sa-
vi}, Dimitrije Kolarovi}, Todor Markovi} i Nikola Ra-
{i}; u prete`no karakternim partijama: Marko Stani-
{i}, Adam Mandrovi}, Todor Markovi} i \or|e Pele{;
od ~lanica u dramskim i ulogama qubavnica: Milka Grgu-
rova, Mara Grgurova-\or|evi}ka, Qubica Kolarovi},
Marija Jelenska, ~ak i Julka T. Jovanovi}ka; u karakter-
nim ulogama: Julka T. Jovanovi}ka, Mileva Ra{}ka-Ra-
dulovi}ka itd. I u drugim nara{tajima zapaà se jasno
razvrstavawe po glavnim fahovima, ali i daqe vi{e glu-
maca, po potrebi ili prema raznovrsnijim sposobnostima,
tuma~i uloge u po dva ili tri ànra: veliki srpski umet-
nik Pera Dobrinovi} tuma~i skoro podjednako efektno
uloge svih ànrova. U dramskom fahu se isti~u: Milorad
Gavrilovi}, Bogoboj Rucovi}, Milorad Petrovi}, Andri-
ja Fijan, Qubomir Stanojevi}, Dobrica Milutinovi},
Milivoje – Mika Stojkovi}, Augusta Nigrinova, Jelena
Gavrilovi}ka, Jelena D. Milutinovi}ka, Sofija – Coca
\or|evi}ka, Vukosava Jurkovi}eva, Olga Ga{parovi}e-
va-Ili}ka, Emilija Popovi}eva (a ve}ina od wih igra
podjednako uspe{no i karakterne partije); u karakternim
ulogama: Veqa Miqkovi}, Sava Todorovi}, Kosta Vasi-
qevi}, Lazar Rajkovi}, Bogoboj Rucovi}, Kosta Delini,
Persa Pavlovi}ka, Raja Pavlovi} (skoro svi od wih tuma-
~ili su i dramske uloge); u komi~nim ulogama: Josip Ple-
men~i}, Ilija Stanojevi}, Svetislav Dinulovi}, Mileva
Ra{i}ka-Radulovi}ka dugo, do po~etka XX veka itd. Na-

veo sam mali broj glumaca iz raznih nara{taja da pokaèm
da se umetni~ki proces razvrstavawa po fahovima stalno
vr{io i nametao afinitetima glumaca. O podeli na fa-
hove ostalih glumaca sazna}emo potpunije iz poglavqa o
umetni~koj delatnosti svakog od wih pojedina~no. Posle
smrti To{e Jovanovi}a 1893. godine, u Pozori{tu se po-
stavqao problem prvog qubavnika koji zadugo ne}e biti
re{en najuspe{nije. Bilo je pometwe i u drugim faho-
vima. “Pa, ipak, kraj svega toga obiqa gluma~kih sila”,
pisao je A. G. Mato{ u sarajevskoj “Nadi” 1896. (br. 3),
“osje}a se u pozori{nom osobqu prili~na praznina. Na{e
pozori{te nema prvog qubavnika, tj. specijalnog prvog
qubavnika. G. Quba Stanojevi} je za tu ulogu ~esto odvi{e
pateti~an, g. Gavrilovi} odvi{e rafiniran, a g. Miq-
kovi} odvi{e nervozan”. On smatra da igraju u nevoqi
qubavnice Jelena Gavrilovi}ka, Vukosava Jurkovi}eva,
Persa Pavlovi}ka i Nigrinova. Mato{eva misao je samo
relativno ta~na i u izvesnoj meri prenagla{ena: Sta-
nojevi}u su vi{e odgovarale herojske partije; Gavrilovi}
se uvek kolebao izme|u heroja, dramskog karaktera i qu-
bavnika; Miqkovi} je bio najbliì dramskom karakteru
ili karakternim ulogama, mada je od svih bio najsvestra-
niji, upravo najraznovrsniji glumac sa Dobrinovi}em, u
istoriji srpskog pozori{ta. Nekakve razlike u glumskim
afinitetima na{le bi se i u umetni~koj interpretaciji
medu spomenutim dramskim glumicama, dramskim u mawoj
ili ve}oj meri. Me|utim, sve one su upu}ene svojim spo-
sobnostima i afinitetima na tuma~ewe qubavnica. U sva-
kom slu~aju ovakva diskusija pokazuje koliko se ve} sada
oti{lo daleko u diferencirawu glumskih fahova.
U ovom periodu realisti~ki smer u glumi, kako sam
napred ve} istakao, utvr|uje se sve vi{e od osme decenije.
Pozori{ni recenzenti su, me|utim, naj~e{}e isticali
prirodnu i realisti~ku igru glumaca Pere Dobrinovi}a,
Ilije Stanojevi}a, Milorada Gavrilovi}a, Save Todoro-
vi}a, To{e Jovanovi}a, Adama Mandrovi}a, Andrije Fi-
jana, Svetislava Dinulovi}a (sa sklono{}u ka grotesknoj
komici i preterivawima u tom smislu), Veqe Miqkovi}a,
Dimitrija Petrovi}a, Bogoboja Rucovi}a, Milivoja Stojko-
vi}a, Milivoja Barbari}a, Gavre Savi}a, Koste Delinija,
Milke Grgurove, Auguste Nigrinove, Mileve Radulovi-
}ke, Sofije – Coce \or|evi}, Aleksandre Milojevi}ke,
Zorke Todosi}ke, Emilije Rajkovi}ke, Milo{ Cveti} je
bio mnogo slavqeni i hvaqeni glumac, ali do kraja ìvota
sa odlikama stare deklamatorsko-pateti~ne {kole. U re-
pertoaru je bilo mnogo komada s pevawem, melodrama, vod-
viqa, pa u posledwe vreme i opereta. Nekoliko glumaca i
glumica ovog doba su se istakli u peva~kim partijama: to je
prvo (i hronolo{ki) Marija Golubi}eva-Cveti}ka, koju

pri kraju veka smewuje izvrsna Zorka Todosi}ka, a uz wih
jo{ u mawoj meri Jelena \ur|evi}ka, Persa Pavlovi}ka i
Julka D. Jovanovi}ka i Qubica – Lujza Stanojevi}ka; Ste-
van Deska{ev, Radovan – Raja Pavlovi}, Ilija Stanojevi}
i Dobrivoje – Dobrica Milutinovi} i Aleksa Kova~evi}.
Prilikom podela uloga dramaturzi i rediteqi su pa-
zili i na izbor gluma~kih partnera, nosilaca komada.
Tako su ~esto igrali zajedno u istom komadu, nose}i glavne
uloge: A. Ba~vanski – Jelenska, Laza Popovi} – Jelenska,
M. Grgurova – Ba~vanski, M. Grgurova – To{a Jovanovi},
Marija Jelenska – To{a Jovanovi}, M. Grgurova – M. Cve-
ti}, M. Jelenska – Adam Mandrovi}, M. Grgurova – A.
Mandrovi}, M. Grgurova – Milorad Gavrilovi}, Vela Ni-
grinova – M. Gavrilovi}, V. Nigrinova – Bogoboj Rucovi},
V. Nigrinova – Andrija Fijan, V. Nigrinova – Quba Sta-
nojevi}, Zorka Todosi} – M. Gavrilovi}, Z. Todosi} – B.
Rucovi}, Z. Todosi} – Ilija Stanojevi} (u komadima s
pevawem, vodviqu i komediji), V. Nigrinova – Dobrica
Milutinovi}, itd.
[ekspir je brzo stigao u repertoar i svi wegovi zna-
~ajni komadi izvo|eni su do kraja XIX veka. Prvi put se
pojavio u stalnom Pozori{tu 26. XI 1869. godine kada je
izvedena wegova komedija “Mleta~ki trgovac” u prevodu s
nema~kog Jovana Petrovi}a, u delimi~noj preradi An-
tonija Hayi}a i reìji Alekse Ba~vanskog, a igrali su
glavne uloge najboqi glumci: [ajloka Ba~vanski, Anto-
nija Milo{ Cveti}, Basanija To{a Jovanovi}, Yesiku
Marija Jelenska i aragonskog kneèvi}a Nestor – Neca
Nedeqkovi}. Veliki umetni~ki praznik je bio i izvo|ewe
[ekspirovog “Otela” 23. VI 1881. godine u prevodu Gige
Ger{i}a i Antonija Hayi}a, u reìji To{e Jovanovi}a
kada su igrali: Otela To{a Jovanovi}, Dezdemonu Milka
Grgurova i Jaga Lazar Lugumerski.
Zakqu~ak
U razvitku srpske glume zadivquju dve pojave: prvo, za
trideset godina javio se veliki broj srpskih glumaca iz
raznih nara{taja i umetni~ki se razvijao skoro samoni-
klo, spontano, bez gluma~kih {kola i u Beogradu i u pro-
vinciji u putuju}im druìnama; drugo, glumci su ~esto
tuma~ili najsloènije uloge stvaraju}i od wih i pred-
stava velike umetni~ke doga|aje. Oni su se, zbiqa, vas-
pitavali i obrazovali na divnim primerima velikih srp-
skih glumaca, od kojih su neki bili i rediteqi, ali su
uspevali da umetni~ki nadma{e svoje u~iteqe ili da ih
bar dostignu. Najvi{e su, ipak, bili upu}eni na sebe – na
svoj dar, trud i stvarala~ke mogu}nosti. Kad se sada po-
smatra u celini op{ti razvitak srpske kulture ovog doba
u svim oblastima, u kwièvnosti, glumi i drugim umet-

ni~kim granama potvr|uje se pretpostavka o posebnoj da-
rovitosti i velikim stvarala~kim snagama srpskog naro-
da. Srpski glumci nisu, mo`da, imali dovoqno evropskog
artizma, onoga {to prirodno donose pozori{na tradi-
cija, gluma~ke {kole, stru~na teorijska znawa i uop{te
obrazovawe, ali su zato nosili u sebi poetsko odu{ev-
qewe za svoj poziv, darovitost i stvarala~ki umetni~ki
nagon. Svako od glumaca koji su bili na zapaènijem umet-
ni~kom planu beogradske scene to pokazuje u ve}oj ili
mawoj meri.
Umetni~ka delatnost zna~ajnijih glumaca

(1868–1900)
Izuzetno je te{ko kriti~ki odmeriti ta~no umetni-
~ke vrednosti, razne glumske kvalitete i prikazati oso-
benosti u stvarawu velike plejade glumaca, jer je pozori-
{na kritika ovog doba u tom pogledu i {tura i {krta. U
nekim slu~ajevima kritika, na sre}u, daje raznovrsnije i
vrlo korisne podatke. Me|utim, za ocenu umetni~ke vred-
nosti glumca bilo je potrebno vi{e, makar i opre~nih
mi{qewa i glumskih elemenata, iz kojih bi se, upore|i-
vawem, mogli izvesti odre|eniji zakqu~ci. Takve zakqu-
~ke sam izvodio gde god su me podaci na to upu}ivali. Za
moj sud o nekim glumcima bio je vanredno zna~ajno i vero-
dostojno mi{qewe pozori{nih stru~waka i glumaca, sve
savremenika, koji su ih gledali i jo{ pamtili. Na sre}u,
mnoge od glumaca gledao sam u mladosti na sceni i tako sam
u stawu da o wima sudim prema neposrednim doìvqajima.
Istina, neki od tih glumaca, ve} ostareli, nisu bili vi{e
u punoj stvarala~koj snazi i veli~ini, ali boqe i to i tako
nego suditi samo iz {turih podataka kritike. To su, sve
zajedno, jedini verodostojni izvori o umetnosti i umet-
nicima ~ija blistava umetni~ka dela ne}emo mo}i vi{e da
na|emo, gledamo ili slu{amo ni u bibliotekama, ni u muze-
jima, ni u umetni~kim galerijama, ni u partiturama da
bismo pravi~no sudili. Budu}em istori~aru pozori{ta bi-
}e mnogo lak{e uz magnetofonska, radio i televizijska
snimawa. Gluma~ki velikani iz pro{losti ìveli su krat-
kotrajno u dirqivim doìvqajima i se}awima svojih sa-
vremenika i zajedno sa wima i{~ezli, a o wihovim ~esto ve-
likim umetni~kim podvizima sa~uvali su se samo mawe ili
vi{e {turi i {krti tragovi u pozori{nim recenzijama pi-
sanim isto tako mawe ili vi{e stru~no, duhovito i ve{to...
Jedan od najve}ih srpskih glumaca do na{ih dana je
nesumwivo Aleksa Ba~vanski (1832, Temi{var – no}u iz-
me|u 26/27. III 1881, Beograd). On je zavr{io gimnaziju i to
Aleksa Ba~vanski pet razreda u Sremskim Karlovcima i tri u Segedinu gde
je izu~io i licej. Vatrene slobodarske i rodoqubive re~i

Lajo{a Ko{uta povukle su i wega, kao i mnoge srpske |ake,
iz {kolskih klupa na boji{te 1848. godine, kad se borio
kao tobyija u Erdequ pod komandom Poqaka Bema, koga }e
docnije verno prikazivati u jednom komadu. Odmah posle
bune osnovao je 1849. godine amatersko pozori{te, u domu
segedinskog bogata{a Kolba, vodio ga, reìrao i igrao.
Tu je igrao i radio mu dekoracije budu}i zna~ajni srpski
slikar Stevan Todorovi}. Po{to je zavr{io licej, Ba-
~vanski je slu`bovao kra}e vreme kao ~inovnik u Pe{ti i
Ke~kemetu (1850–52), pa je 1852. godine stupio u jedno ma-
|arsko putuju}e pozori{te u kojemu se brzo istakao darom
i vredno{}u. Iz wega je pre{ao u tada ceweno Molnarevo
pozori{te u Budimu. U wemu je brzo izbio u prvi umet-
ni~ki plan kao izvanredan tuma~ prvenstveno karakter-
nih uloga i smatran je jednim od najboqih glumaca. U
Ma|arskoj je za sve vreme igrao pod imenom [andor Var-
hidi, jer bi se kao Srbin slabo probijao. Tu, u Molnarevom
pozori{tu, Steva Todorovi} ga je angaòvao 1869. godine
za ~lana i rediteqa Narodnog pozori{ta u Beogradu i
768 Slikar Stevan Todorovi}, pu-
Ba~vanski se pozivu odazvao odu{evqeno.768 U Beograd je
tuju}i u Be~ da, po nalogu Pozori{nog
stigao u prole}e 1869. godine. Izvesno vreme, dok je u~io i odbora, izvr{i razne zna~ajne zadatke
brzo savladao srpski jezik, nije igrao nego se posvetio i, izme|u ostalih, angaùje neke glum-
reìji. Prvi put se pojavio na sceni u ulozi [ajloka ce, svrati u Pe{tu i tu sazna da u Mol-
([ekspirov “Mleta~ki trgovac” 26. XI 1869), mada mije narevom pozori{tu igra Ba~vanski,
koga su Ma|ari smatrali naslednikom
jo{ potpuno savladao srpski jezik. Publika i kritika su svog velikog glumca Ege{i Gabora.
ga primili odu{evqeno. Wegova igra je bila “u gdekojim “Ovo me pobudi – pri~a Todorovi} u
momentima verna [ajlokovoj du{i, u mnogim vrlo blizu svojim uspomenama – ”da jo{ sutra os-
tanem u Pe{ti. Sutradan po{av u Bu-
potpunog efekta”.769 Drugi recenzent ga je pozdravqao sa dim odem pravo Molnarovom pozori-
zanosom: “Ba~vanski je sjajmo opravdao sve na{e nade”.770 {tu. Varhidi be{e na probi, sa~ekam
Otada je i igrao i reìrao. Predstave u kojima je on igrao ga pri izlasku sa probe i oslovim srp-
ski, na {ta mi radosno odgovori srp-
bile su uvek odli~no pose}ene, ~ak i u vreme kada se pu- ski: “Imate pravo, gospodine. Srbin
blika odbijala od Pozori{ta. sam i zovem se Ba~vanski.” Setih se da
Ba~vanski je bio veliki glumac evropskog ranga, tuma~ mi je u V razredu gimnazije bio drug.
Bez okoli{ewa zapitah ga bi li se
karakternih i dramskih uloga. On je “kao pravi ve{tak” – primio da bude ~lan u novopodignutom
pisao je Maleti} u “Gra|i...” – “na{u publiku bio zameo, Narodnom pozori{tu u Beogradu. “O,
te kad bi se pojavio na pozornici, planula bi sva qubavqu dragi prijatequ, bi}u veoma sretan da
prema ve{tini”. On je tuma~io one uloge “u kojima je jednom na materwem jeziku budem pred-
stavqen.”
izi{ao kao pravi umetnik, uzvi{en nad ostalim glum-
769 Dr Milan Jovanovi} – Morski,
cima, nedoma{an, preuzno{en”. Wegov melodi~an glas du-
“Srbija”, 1869, br. 144.
bokog registra ~inio je dikciju prijatnom i neodoqivo
sugestivnom. Uloge je gradio studiozno, razra|uju}i 770 Matija Ban, “Vidovdan”, 1869.
efektno svaku zna~ajniju pojedinost. On daje “dubqu stu-
diju karaktera i vrlo lepu mimi~ku igru”, isti~e Milan 771 Dr M. Jovanovi} – Morski, “Je-
Jovanovi}.771 Wegovo tuma~ewe Plantroza u drami “Pa- dinstvo”, 1870, br. 66.
riska sirotiwa” Brizbara – Nisa dr \. Maleti} upo-
re|uje s velikom umetni~kom kreacijom Ernesta Rosija, a
Milan Jovanovi} isti~e da je karakter dao “u najsitnijim
nijansama samo tako kako se od glumca ve{taka moè o~e-

772 Ibid., 1870, br. 47.
kivati”, naro~ito wegovo umirawe u IV ~inu.772
Kao rediteq delovao je blagotvorno: pre svega, traìo
je i negovao prirodan i realisti~an izraz u glumi, nasu-
prot pateti~no-deklamatorskom koji se jo{ i uveliko
odràvao na srpskoj sceni i uticao na glumce, i mla|e i
starije, vrlo vaspitno. Veliki glumac To{a Jovanovi}
bio je wegov u~enik. “S kakvim je po{tovawem, gotovo s
pijetetom, pogledao svaki boqi glumac na svaki Ba~van-
skov pokret prilikom prve wegove predstave u Beogradu”
– pi{e \. Maleti} u “Gra|i...” “s kakvom je brigom i
qubavqu posle toga pristupio svaki svojoj ulozi; s kakvom
je èqom, s kakvim iznena|ewem prihvatana svaka wegova
popravka, svaki wegov mig!” U trenutku kad je bio na vr-
huncu svoje stvarala~ke snage i kad je Pozori{tu bio
najpotrebniji i kao glumac, zbog koga publika najvi{e
dolazi na predstave, i kao vrlo korisni rediteq u vreme
umetni~kog usavr{avawa gluma~ke druìne, i kao pedagog
za mla|e, Ba~vanski je gubio vid: prvi znaci gubqewa vida
na jednom oku javili su se 1873, a krajem 1874. godine ga je i
izgubio. Bila je to, zaista, prava tragedija! Ve} 23. I 1875.
godine je otputovao u Pe{tu da se le~i. U Pe{ti su mu
ìvele èna, glumica i subreta u ma|arskom pozori{tu, i
mala k}erka. Nekoliko meseci primao je i daqe platu iz
Beograda, cak i novac od jedne korisnice i dobrovoqnih
priloga, a onda je sve presahlo. Stigla ga je i druga nevoqa
u takvoj mu~noj situaciji. “Slep, bez imawa, bez plate, a uz
to oèwen i otac jedne nedorasle }erke!” – pisao je Jovan
773 “Pozori{te”, od 1. VI 1882. br. 42. \or|evi}.773 – “@ena mu je bila ma|arska glumica i pe-
va~ica, ali, po nesre}i, i ona izgubi glas, a s wim u slu-
`bu”. Ba~vanski je zapao u veliku bedu. Zatim ga je za-
desila najve}a nesre}a: ne samo da nije izle~io vid na
jednom oku, nego ga je izgubio i na drugom i tako potpuno
oslepeo. Shvataju}i wegov tragi~ni poloàj, uprava Po-
zori{ta ga je pozvala da do|e opet u Beograd. Krajem 1880.
godine Ba~vanski se vratio i odseo u domu Matije Bana i
Steve Todorovi}a, koji su ga svesrdno negovali i izdr-
àvali. Mislilo se da }e raditi u Pozori{tu, iako slep,
kao pedagog mla|im glumcima. Me|utim, dogodilo se pra-
vo ~udo: Ba~vanski je silnom voqom, naporom i ambicijom
na{ao jo{ stvarala~ke snage u sebi i spremio sloènu i
te{ku ulogu Ludviga XI u istoimenom komadu Kazimira
Delaviwa. Na predstavi 9. I 1881. godine pokazao je dirqi-
vo {ta mogu da u~ine gvozdena voqa, veliki dar i neodoqi-
va èqa da se uspe: igrao je divno, kao u svojim najlep{im
danima. “Do|osmo u Pozori{te” – pri~a Jovan \or|evi},
tada dramaturg – “koje opet be{e neobi~no puno. Podiè
se zavesa, i opet nam se ukaza na{ stari poznanik, na{ uzor
– tiranin i licemer Ludvik XI. Gledamo ga nagnutog, u
razgovoru s wegovim ”yelatom", usred ubila~kih planova,

kako na glas crkvenog zvonceta pada na kolena, {e{ir
skida, ruke sklapa, o~i k nebu podiè, neku molitvu u sebi
mrmqa, svete mosti na usne pritiskuje, pa opet ustaje i
svoj gre{ni govor kod one re~i nastavqa kod koje ga je
zvonce prekinulo... Sve to i mnogo drugo u ovom divnom
delu gledasmo i ~isto svojim ro|enim o~ima ne verovasmo
da je ovaj ~ovek, {to pred nama stoji, da je ovaj glumac i
umetnik, kome se divismo i koji nas ve{tinom o~arava –
slep, i da ga drugi vodi... Jo{ jednom ga obasu pqesak
odu{evqene publike, jo{ jednom mu bi su|eno da se trnovi
venac patwe i nevoqe, kojim ~elo stradalnikovo be{e
prite{weno punih {est godina, bar za nekoliko
trenutaka zameni sveìm cvetnim vencem narodnog pri-
znawa i sau~e{}a". To nije bio znak obnovqene snage, “to
be{e plamen koji se gasi, a pre toga bukne jo{ po koji put”.
Drugi recenzenti su se divili wegovoj igri u kojoj niko
nije mogao da prepozna slepog glumca. “Ali, mi moèmo
pouzdano tvrditi” – pisao je Hajim S. Davi~o – “da mu sle-
po}a u prilog ide i da nikad mo`da nije bio ve}i ve{tak
nego {to je sada. Jer {to je izgubio u sigurnosti pokreta,
nadokna|uje on stogubo sad usredsre|enom unutarwom ig-
rom, nepomu}enom spoqwim utiscima publike”. 774 774 Hajim S. Davi~o, “Otaybina”,
Posle ove, igrao je jo{ na dve-tri predstave i posledwi 1881.
put ulogu Farija u komadu “Grof Monte Hristo” Alek-
sandra Dime Oca 25. III 1881. godine. On tu posledwim
snagama tuma~i starog, iznemoglog plemi}a koji umre na
sceni i ne slute}i da }e se i wegov ìvot brzo ugasiti. Dva
dana posle predstave iznenada mu je pozlilo, pa je legao da
se odmori. No}u izme|u 26/27. III je umro na spavawu. 775 775 Na pogrebu su mu govorili glu-
I pored velike zaposlenosti na du`nostima glavnog mac i peva~ Stevan Deska{ev i Giga
rediteqa, ustvari artisti~kog upravnika scene i predava- Ger{i}, kwièvnik i profesor Ve-
~a glume u Gluma~koj {koli (1870–73), Ba~vanski je stvo- like {kole. Prema opisu Jovana \or-
|evi}a, sahrawen je na Palilulskom
rio veliki broj likova na beogradskoj sceni, jer je to bio grobqu (Sada crkva Svetog Marka)
“glumac u pravom smislu”, kaè Maleti}, “koga nam pri- “gde se u porti levo odvaja staza koja
roda vrlo {tedqivo iz svojih nedara na pozornicu pu{ta”. vodi palilulskoj osnovnoj {koli.
U dosta veliku i raznovrsnu galeriju likova Ba~vanski je
umeo i likove iz repertoara [ekspira i Molijera kao
jedan od prvih wihovih velikih tuma~a na srpskoj sceni.
Me|u wegove najzna~ajnije uloge spadaju: Harpagon (“Tvr-
dica” Molijera), Argan (“Uobraèni bolesnik” Molijera),
[ajlok (“Mleta~ki trgovac”), Kraq Lir, Petru~io (“Ukro-
}ena goropad”) – sve [ekspira, Ludvik XI (u ist. komadu
Kazimira Delaviwa), Skir (“Londonski prosjaci” Dinoa –
Lemoana) Moris (“Gospo|a od Sen-Tropea” Anise Buròa),
Frawa Mor (“Razbojnici” [ilera), Natan (“Natan Mudri”
Lesinga), Plantroz (“Pariska sirotiwa” Brizbara – Nisa),
@an (“\avolovi zapisi” Araga – Vermona), Kraq Jakov
(“[ah kraqu” H. [auferta), \ura| Brankovi} (K. Ober-
wika), Marto (“Nervozni” V. Sardua), Farija (“Grof Monte
Hristo” A. Dime Oca, dramatizacija T. Megerle), Larok (“Ro-

man siroma{nog mladi}a” O. Fejea), Pipenbrik (”Novinari“
G. Frajtaga), @ivko (”Ciganin“ E. Sigligetija).
\ura – \urka Rajkovi} (8. XI 1837, Velika Kikinda – 2.

IV 1902, Beograd) nije bio stvaralac najvi{e umetni~ke
vrednosti, ono {to su zna~ili Ba~vanski ili To{a Jova-
novi}, ali je spadao me|u najboqe srpske glumce, u svakom
slu~aju umetnik velike stvarala~ke snage. Do smrti je
ostao jedan od najomiqenijih glumaca u publici. Rajkovi}
je po~eo u diletantskom pozori{tu u V. Kikindi 1859, a
zatim stupio 1860. u gluma~ku druìnu Jovana – Cace Kne-
èvi}a u Vrawevu, pa je, ne pristupiv{i SNP u Novom
Sadu, nastavio i daqe da igra kod wega do kraja 1862.
godine. Odatle je pre{ao u pozori{nu druìnu u Beogradu
1863, zatim u SNP u Novom Sadu, gde je ostao samo 1864,
zatim u Narodno kazali{te u Zagrebu 1865, u putuju}u
\ura – \urka Rajkovi} druìnu Paje Stepi}a 1866. vrlo kratko 1867. u putuju}e
pozori{te Stevana Ceki}a, 1867–69. u diletantsko dru-
{tvo u Velikoj Kikindi i najzad od 1870. godine u Narodno
pozori{te u Beogradu u kojemu }e igrati do penzionisawa.
Kad je Pozori{te bilo privremeno zatvoreno kriti~ne
1873. godine, vodio je sa Pele{om otpu{tenu gluma~ku
druìnu u Beogradu i Zemunu. Od 1878. godine je jedan od
najaktivnijih roditeqa u Pozori{tu, izvrstan pedagog.
Posledwih godina je ~esto obolevao zahva}en grudoboqom
i sr~anom slabo{}u, tako da je penzionisan 11. II 1902.
godine, nepun mesec dana pred smrt. Posle smrti ostavio
je porodicu u bedi. Rajkovi} je u sebi sjediwavao vi{e
lepih, ~esto isticanih kvaliteta: bio je vrlo darovit, u
igri naro~ito studiozan i raznovrstan u glumskim izra-
zima, kao rediteq solidan i bri`qiv u postavqawu po-
gotovu nacionalnog repertoara, za glumce ve{t rutiner –
u~iteq koji prenosi korisna znawa, u svakom scenskom
poslu veliki pregalac, a kao ~ovek uzorno plemenit, bla-
gorodan ti neposredan, kako isti~u savremenici.
On je tuma~io karakterne, ponekad i izrazito dramske,
~ak i komi~ne uloge s podjednakim uspehom. Bilo je ne{to
paradoksalno u wegovoj qudskoj i umetni~koj prirodi:
~ovek sa uzorno lepim qudskim osobinama, mek i pitom,
igrao je obi~no, i najboqe, pored dobrih staraca i dobro-
du{nih qudi jo{ i naj~e{}e razbojnike, krvoloke, tro-
va~e, glupake, bolesna bi}a i svugde bio spontan i pri-
rodan. “Ovaj ~ovek, koji je bio obrazac dobri~ine; koji je
imao materinsku du{u za svakog i srce puno ose}awa za sve
lepo i plemenito – taj ~ovek se na pozornici ispoqavao u
nenadma{na krvoloka i zlikovca. Ovaj ~ovek koji nije
imao snage ni stonogu zgaziti, na pozornici je prolivao
krv kao vodu i ubijao qude kao skakavce”.776 Ozbiqan po
776 “Bosanska vila”, 1920, br. 20. prirodi, Rajkovi} je u neke komi~ne uloge unosio sveèg i
prirodnog humora. “G. Rajkovi},777 stari g. Rajkovi}, uvek 777 Borivoje Popovi}, “Delo”,
je u svojoj mo}i kad igra sme{ne i originalne stara~ke 1895, br. 9.

tipove. On je osobewaka Bra|ia778 odigrao tako izvrsno, 778 Uloga u komadu “êtiri ène
ozbiqno-komi~no, ~isto, odre|eno i prirodno. On je dao pod jednim krovom” Paola \akometija.
du{u komediji i oìveo sveìnom igre”. Wegova tuma~e-
wa mawih uloga bila su uvek satkana od lepih i duhovito
na|enih realisti~nih pojedinosti.
Me|u wegove najzna~ajnije karakterne, dramske i komi~ne
uloge spadaju: Kent (“Kraq Lir”), Jago (“Otelo”) [ekspira,
Du`d Dorija (“Fijeskova zavera” [ilera), Gradona~elnik
(“Revizor” Gogoqa), Lezirk i Dibosko (“Lionski ulak” Mo-
roa – Sirodena – Delakura), Peri{on (“Peri{onov put” E.
Labi{a), Fro{ar (“Stari kaplar” Dimanoara – d’Enerija),
Keseg (“Ri|okosa” Luka~ija), Berg (“Novinari” G. Frajtaga),
Matis (“Jevrejin iz Poqske” Erkmana – [atrijana), Vuk
Brankovi} (“Boj na Kosovu” Sterije), Arsa (“Sa}urica i {uba-
ra” I. Okrugi}a), Petrovi} (“[kolski nadzornik” Trifko-
vi}a), Car Lazar (“Zadu`bina” M. [ap~anina), Isak (“Stanoje
Glava{” Jak{i}a), A}im Kuki} (“Protekcija” Nu{i}a).
Rajkovi} je scenski efektno dramatizovao (1895) pri-
povetku “@ivot za dinar” Tase Milenkovi}a u istoimenu
dramu u 4 ~ina s pevawem uz muziku Davorina Jenka. On je
jo{ preveo ili preradio s nema~kog nekoliko komada.
Nedeqko – Nestor – Neca Nedeqkovi} (1842, Temi-
{var – 1896, Be~) prvi put je stupio na scenu po~etkom
1862. negde u Hrvatskoj, a zatim nekoliko godina igrao u
putuju}im druìnama, jo{ tada zapaèn kao darovit komi-
~ni i karakterni glumac. Zatim je oti{ao na stranu i
igrao u nema~kim pozori{tima, naro~ito u Berlinu i u
Jozef{tadskom teatru u Be~u. Tu je bio zahva}en rodo-
qubivim raspoloèwem omladinskog pokreta. Kad mu je u
takvom raspoloèwu slikar Stevan Todorovi} ponudio
anga`man u Narodnom pozori{tu u Beogradu, odmah ga je sa
odu{evqewem prihvatio. Pozori{ni odbor ga je primio
na sednici od 20. II 1869. godine sa, u ovo vreme, zama{nom
platom od 360 talira godi{we. U NP je stvarao kra}e
vreme, 1869–70. i po~etkom 1871. godine. Sredinom 1871.
godine igrao je u HZK u Zagrebu, pa ubrzo pre{ao opet u
Jozef{tadski teatar u kojemu je i ranije bio vrlo istak-
nuti ~lan kao komi~ni glumac. Beograd je napustio ve-
rovatno zato {to je u nekoliko mahova kritikovani zbog
preterivawa u igri, naro~ito zbog naklonosti ka kari-
kirawu i tzv. ekstemporisawu, koje je jedan recenzent na-
zvao “nerazboritim pajaclukom”. Od 1874. godine je u Na-
rodnom pozori{tu u Temi{varu, u kojemu je i rediteq, od
1882. u pozori{tu u Poùnu, od 1887. je ~lan i rediteq NP
u Breslavi (Pruska). U NP u Beogradu je gostovao u junu
1884. u ulogama: Ratino (“Prah u o~i” Labi{a), Solomon
(“Po engleski” K. Gernera), Paspartua (“Put oko zemqe za Nedeqko – Nestor – Neca
80 dana” @. Verna – d’Enerija) i Don Klet (“Lek od pu- Nedeqkovi}
nica” Dona Dijane). U 1885. godini proveo je kra}e vreme

ponovo u NP u Beogradu. Nedeqkovi} je bio cewen kao
dobar karakterni i komi~ni glumac realisti~nog pravca,
dinami~nog temperamenta i s jakim komi~nim, improvi-
zatorskim nagonom, ali naklowen drasti~noj komici.
Wegove su uloge: Argan i Diaforus (“Uobraèni boles-
nik”), Tartif (u ist. komadu), Harpagon (“Tvrdica”) u koma-
dima Molijera, [pilberg (“Razbojnici”), Vurm (“Spletka i
qubav”) u dramama Fridriha [ilera, Dop~inski (“Revizor”
Gogoqa), Mukobold (“Karlo XII na ostrvu Rujanu” J. Plan-
{ea), Bigo (“Pariska sirotiwa” Brizbara – Nisa), Kir Dima
(“Kir Jawa” Sterije), Grga (“Grani~ari” Frajdenrajha), Ka-
tulos (“Kraqeva seja” M. Jovanovi}a).
Nikola Simeonovi} – Milan (6. XII 1843, Budim – 1928,

Zagreb) pre pripada, kao i vi{e srpskih glumaca, istoriji
hrvatskog kazali{ta u kojem je proveo najve}i deo svoje
umetni~ke karijere. U mladosti se, u doba Bahovog apso-
lutizma, pogre{no vaspitao u germanskom duhu, ali se od
wega potpuno otrgao nadahnut poznim omladinskim i hr-
vatskim prava{kim idejama. On poti~e iz ugledne srpske
porodice iz Zemuna. U po~etku je u~io zubarstvo i foto-
grafski zanat, pa se posvetio pozori{tu. Sa nesvr{enih
pet razreda gimnazije, stupio je 1861. godine u jednu ne-
ma~ku pozori{nu druìnu. Otada je skoro trinaest godina
igrao u nema~kim druìnama u Brnu, Poùnu, Gmundenu,
Rajhenbergu, Temi{varu, Osijeku prou~avaju}i u isto vre-
me glumu i reìju i izgra|uju}i se u dobrog glumca. Za
uprave Milana Simi}a igrao je 1875/76. u Narodnom po-
zori{tu u Beogradu, odnosno sve do obustave rada zbog
srpsko-turskog rata. U Beogradu se prvi put pojavio 30. IV
1875. godine kao Doktor Robin (u ist. komadu de Prema-
rija). Od septembra 1876. godine do smrti igrao je stalno u
HZK u Zagrebu gde je naimenovan i za rediteqa od oktobra
1879. U Zagrebu se posve}ivao stale{kim i kulturnim
pitawima: osnovao je (ali je kratko radila) besplatnu
gluma~ku {kolu 1881, Mirovinski fond za zagreba~ke
glumce (1881) i Bolesni~ku zadrugu, a bio je i predsednik
(pre 1892) Srpskog peva~kog dru{tva u Zagrebu. U NP u
Beogradu gostovao je sa nekoliko uloga: Fur{ambol (“Ku-
}a Fur{ambolova” Emila Oìjea), Naca (“Bez brkova”
Nikole Simeonovi}a – Milana), u 1881, Delobel (“Fro-
mon i Risler” A. Dodea i A. Beloa), Baron Skarpi (“Grof
Praks” A. Melaka), Berghauzen (“Naslednik” E. Oìjea i
@. Sandoa) i Pop Kosta (istoimeni komad Hektora Ke-
mijea i Pjera Dekorsela) u 1892. godini. Simeonovi} je
dugo tuma~io dramske uloge i qubavnike, pa prirodno
pre{ao na karakterne i komi~ne. Lepo obrazovan i inte-
ligentan, vrlo daravit, u igru je unosio svestranu studioz-
nost, mnogo stvarala~kog duha, fantazije i vrlo rano rea-
listi~nosti u vreme kada su i u Beogradu i Zagrebu jo{

preovla|ivali tragovi pateti~nog izraza. Kao rediteq je
bio izuzetno studiozan i svestran i posve}ivao se, pod-
jednako i psiholo{koj igri i dekarativno-tehni~koj op-
remi komada.
Wegove su zna~ajnije uloge, pored spomenutih: Don Karlos
(u ist. komadu [ilera), Oton (“Perom” Sigmunda [lezin-
gera), Esewi (“Ledi Tartif” Emila de @irardena), @or`
Dimenil (“Tri ruì~asta domina” Delakura – Hanekena),
Tronvenin (“Deniza” A. Dime Sina), Bolibrok (“â{a vode”
Skriba), Fu{e (“Madam San-@en” Sardua – E. Moroa), Dipe-
ron (“Pokojni Tupinel” Bisona), Lavarden (“Fereol”), Voj-
voda Alba (“Otaybina”) u komadima Sardua.
Milan je pisao i originalne pozori{ne komade i lib-
reta. Tako je dao libreto za operu “Afrodita” Ivana
Zajca (1888) i napisao komade, ozbiqne ili komi~ne sadr-
ìne: “Veteranac”, “Tko je sluga”, “Tvrdoglavac”, “Punica
kao roda”, “\a~ke nezgode”, “Amanda”, “Na{i leopoldov-
ci”, “Bez brkova”. Ovi komadi, od kojih su poneki izvo|eni
u Zagrebu i Beogradu, imaju, po oceni recenzenata, ve{to
na|enih scenskih efekata i dinami~nosti u radwi. Wegov
najzna~ajniji kwièvni rad su zanimqive i dokumentarne
memoarske pozori{ne hronike: “Za~etak i razvitak Hr-
vatskog kazali{ta sa stru~nog stanovi{ta” (1905. Zagreb)
i “Moji doìvqaji” (Zagreb, 1918).
Milo{ Cveti} (26. VI 1845, ûrug, Ba~ka – 3. XII 1905,
Beograd) dolazi do punog umetni~kog izraàja 80-tih go-
dina i do kraja XIX veka je, nesumwivo, jedan od najve}ih
srpskih dramskih glumaca. [tampa i umetni~ki rukovo-
dioci Pozori{ta (B. Nu{i}, na primer) pridavali su mu
najvi{i umetni~ki zna~aj i kao glumcu, i kao reditequ, i
kao dramskom piscu. Neki su ga kao dramati~ara prece-
wivali i stavqali ~ak ispred Jovana Sterije Popovi}a, a
kao glumca naporedo sa velikanom To{om Jovanovi}em.
Bilo je u svemu tome, naravno, osetnog preterivawa. U
svakom slu~aju, on je po ozbiqnosti ulaga, po velikoj anga-
òvanosti u umetni~kom stvarawu kao glumac i rediteq i
po zaista freneti~nom odu{evqewu publike u Beogradu
(imao je i svoju klapu-tap{a~i, aplauzeri-koju su wegovi
simpatizeri sami obrazovali!) umetni~ki suvereno vla-
dao beogradskom scenom posle smrti Alekse Ba~vanskog i
To{e Jovanovi}a (ili ba{ zato {to se posle wih osetila
velika praznina) ali je do kraja ostao prete`no pate-
ti~ni glumac. Wegova karijera je ispuwena ~estim pro-
menama i nestalno{}u, ne toliko zbog nemirne prirode,
nego {to je, u raznim trenucima, bio potreban kao glumac.
Cveti} je zavr{io tri razreda srpske i dva razreda ne-
ma~ke osnovne {kole, a zatim tri razreda gimnazije (kako
je sam naveo u molbi od 27. VII 1868. upu}enoj iz Zagreba Milo{ Cveti}
Odboru u Beogradu za anga`man). Stupio je na scenu u

Kneèvi}evoj druìni 30. I 1862. u Velikoj Kikindi, a
onda je ~esto mewao sredinu: od septembra 1862. do marta
1863. je u SNP u Novom Sadu, pa ve} sredinom 1863. sa
Stevanom êki}em vodi putuju}e pozori{te po Vojvodi-
ni, koje napu{ta posle nekoliko meseci i sasvim pri kraju
1863. igra u putuju}em pozori{nom dru{tvu u [apcu do
marta 1864; od 1. IV 1864. do 1. V 1865. je ~lan Narodnog
pozori{ta u Beogradu, od juna do oktobra 1866. je opet u
SNP u Novom Sadu; od oktobra 1866. do 1. IV 1869. u HZK u
Zagrebu;1. IV 1869. se vratio u Beograd i tu ostao do prvog
penzionisawa 1. V 1894; 1895. je ~lan i rediteq HZK u
Zagrebu za uprave Stjepana Mileti}a; od 15. VIII 1900. je
~lan, glavni rediteq i artisti~ki direktor pozornice za
uprave B. Nu{i}a koji je sve zna~ajnije umetni~ke poslove
preneo na wega. U posledwoj godini ìvota je pomalo
obolevao, a onda je nastaradao u tragi~nom saobra}ajnom
udesu: dok je prelazio ulicu, na wega su muwevitom br-
zinom nasrnuli kowi sa kolima i ubrzo je umro od te{kih
povreda i preloma vrata. Zavr{io je tragi~no u {ezde-
setoj godini, taj neumorni trudbenik izuzetno dinami~ne
prirode, kada je mogao jo{ da stvara, po{to je ~etrdeset
godina sagorevao ne{tedimice kao vrlo angaòvani glu-
mac i rediteq, ambiciozni pisac, aktivan jo{ u raznim
dru{tveno-kulturnim delatnostima i u~esnik u srpsko-
turskom ratu.
Cveti}u se ukazala najve}a {ansa da do|e do jo{ ve}eg
umetni~kog izraàja u jednom kriti~nom trenutku za NP u
Beogradu: u 1872. godini Pozori{te su napustila dva ve-
lika dramska glumca – Adam Mandrovi} i To{a Jovanovi},
koji su, zbog ve}e plate, pre{li u Narodno kazali{te u
Zagrebu; od 1875. Aleksa Ba~vanski ubrzano gubi vid. U
takvoj situaciji Cveti} je, eto, umeo da iskoristi svoju
veliku umetni~ku {ansu.
Wegova umetni~ka delatnost, ne podjednako vredna i
zna~ajna, razvijala se u tri pravca: kao glumca, rediteqa i
dramati~ara. Od kraja sedme i u toku osme decenije XIX
veka uz Lazu Popovi}a i To{u Jovanovi}a u Beogradu i A.
Mandrovi}a, ubrzo i Andriju Fijana u Zagrebu, Cveti}
nosi veliki dramski repertoar. On igra qubavnika, pa
izrazito dramske, tragi~ne i u isto vreme sloène karak-
terne, povremeno ~ak i komi~ne uloge. Me|utim, najboqi
je u dramskim i nekim karakternim ulogama. U po~etku
wegovo umetni~ko sazrevawe je bilo dosta sporo, iako je, s
lepim sposobnostima, hu~no uletao u veliki dramski re-
pertoar. On je imao sna`nu, plamenu prirodu, jaku emocio-
nalnost, “silan organ”,779 lep uzrast, impozantnu pojavu,
779 Dr Vladan \or|evi}, “Otay- ìve, energi~ne pokrete, izrazito lice, visoku inteli-
bina”, 1890. genciju, dobro obrazovawe, a bio je naro~ito ambiciozan i
trudoqubiv. On je “bio jedini glumac u Beogradu koji se

literarno kultivisao i koji se u tom pogledu s vremenom
razvijao”.780 U po~etku wegova dikcija je vrlo pateti~na, 780 Pavle Marinkovi}, “Pozori-
{to je odgovaralo glumsko-gluma~kom stilu, upravo scen-
{te”, 1894, br. 38
skom maniru jedne epohe. On }e tu pateti~nost u mawoj ili
ve}oj meri zadràti do kraja karijere i u doba kada je
To{a Jovanovi} zavodio realisti~ki i prirodni smer
krajem XIX veka, ali to nije umawivalo osetnije wegovu
umetni~ku vrednost, jer }e jo{ dugo ìvotariti ostaci
stare {kole, zalutati i prkositi vremenu i u moderno
doba pozori{ta. Povodom wegove igre u komadu “@enski
rat”, pozori{ni recenzent dr Milan Jovanovi} poku{ava
da opravda wegovu (pateti~nost jo{ 1870. “Wegov pate-
ti~an govor”, kaè on, “mawe je vre|ao toga ve~era uho
781 Dr Milan Jovanovi} – Morski,
zato {to se skladno podudarao s karakterom uloge.”781
Kada je 1869. godine tuma~io Basania u “Mleta~kom tr- “Jedinstvo”, od 14. I 1870.
govcu” (uz Aleksu Ba~vanskog kao [ajloka), Jovanovi} u
wemu otkriva lepu nadu: “On je govorio naglo i onde gde je
trebalo govoriti sporo... Mi verujemo da }e mladi glumac 782 Dr M. Jovanovi} – Morski, “Sr-
biti dobra snaga u na{em pozori{tu.” 782 bija”, 1869, br. 144.
Recenzent Matija Ban, ~iji sudovi nisu u mnogo slu~aje-
va bili objektivni i ta~ni, àlio se upravniku Narodnog
pozori{ta Milanu Simi}u 1874. {to su “na àlost sve
tragi~ne qubavne uloge spale na Cveti}a, koji za to ni od
783 Pismo Matije Bana Milanu Si-
same prirode nije pozvan”.783 Ban je do te mere izgubio
mi}u 19. IV 1874, Ministarstvo pro-
samokriti~nost da je u spomenutom pismu izjavio da povla- svete, 1874, AS.
~i neke svoje komade “zbog oskude ve~ita qubavnika”. Iza
ove pakosne ocene skrivala se, naravno, nenaklowena pro-
tivni~ka pozori{na koterija i bolesna Banova sujeta.
Ako u ovakvim i u ovo vreme ne uvek naro~ito galant-
nim ocenama Cveti}eve glume ima pone{to i istine, jer je
to jo{ doba wegovog umetni~kog traèwa, drugi recen-
zenti desetak godina docnije opovrgli su takva kriti~ka
kolebawa. Prilikom Cveti}evog tuma~ewa Cezara od Ba-
zana u istoimenom komadu Dimanoara 1881. u HZK u Zagre-
bu, jedan pozori{ni recenzent isti~e wegovu “okretnost,
ìvahnost kretawa, neprisiqeni na~in govora”, koji su ga
~ak za~udili “znaju}i koliko se ina~e po beogradskoj ma-
niri razvla~iti znade. Taj vredni glumac znade izraziti
svaki ose}aj naravnim i kroz interesantnim na~inom go-
vora i kretawa, tako da se vi{e ~ini da on doìvquje
zgode drame, a ne da je nau~io na izust svoju ulogu”.784 784 “Narodne novine”, Zagreb, 1881.
Drugi zagreba~ki recenzent, povodom Cveti}evog tuma-
~ewa Fabijana u “Crnom doktoru” Anise Buròa – Di-
manoara, hvali ga da je bio boqa slika nego {to ga je
pjesnik zamislio. On je ~ak predlagao 1882. da se Cveti}
po{aqe u inostranstvo na pozori{ne studije. “Tada bi
Cveti}” – kaè on – “komu se nikako ne moè i ne sme
odre}i vanredni talenat, postao najpozvanija umetni~ka
veli~ina u dramatskoj umetnosti na celom Slovenskom

jugu.” “I igra mu je promi{qena skroz” – pisao je malo
docnije pozori{ni recenzent Milan Savi} – “svaki po-
kret i svaki naglasak pre{ao je pre nego {to je prikazan
kroz duhovni, kroz umni proces wegove li~nosti. On je
takav umetnik u kome je duhovna strana nadvladala du-
{evnu.”785 Povodom Cveti}evog tuma~ewa Perina u “Dona
785 “Pozori{te”, 1884, br. 38.
Dijani” Moreta 1887. ugledni recenzent Bogdan Popovi}
ga hvali priznawima koja pripadaju umetni~ki izgra|e-
nom glumcu: “G. Cveti} je kao Perin fino shvatio ka-
rakter grasiosa (grubijana); mo`da suvi{e fino, Ina~e,
bio je gibak, okretan, dosetqiv, markiraju}i ve{to onu
maliciju, onaj obe{ewakluk Perinov, gde je god treba-
786 “Otaybina”, 1887, kw. 17.
lo.”786 Pavle Marinkovi} je hvalio wegovu jasnu, prijatnu
i pravilno akcentovanu dikciju: “Cveti} je do danas Je-
dini srpski glumac koji je tu potpuno uspeo. Wegov glas je
veoma jasan, wegovi pokreti hitri i lukavi, a celo dr-
787 P. Marinkovi}, “Pozori{te”: àwe veoma odmereno i ta~no izra~unato”,787 isti~u}i
Ibid. (1884). pri tome da je tako mogao da stvori svoju “jaku {kolu” na
beogradskoj sceni. Prilikom tuma~ewa Ludvika XI (u ko-
madu K. Delaviwa) M. Savi} je 1884. godine isticao da je
Cveti} “eminentni prikaziva~ karakternih uloga”, jer u
wih unosi “sva bogatstva svoje umetnosti” i da je “publiku
tako povukao za sobom, da ga je ova i u otvorenoj sceni i pri
svr{etku ~inova jedno deset puta izazivala i wemu krasni
venac kao znak svog trajnog priznawa predala”. 788
788 Milan Savi}, “Pozori{te”,
Jedan savremenik s kraja XIX veka se se}a 1902. g. “tih
1884, str. 40.
lepih dana... kada je Cveti} svojim imenom, toliko zanosio,
da besmo postali klika zanesenih, besmo postali sekta...
dva zava|ena fronta, dva neprijateqska tabora – Cveti} –
789 Anonim., Don Karlos, “Pozo- T. Jovanovi}. Jovanovi} – Cveti}”.789 Kada je 1884. gostovao
ri{ni list” B. Nu{i}a, 1902, br. 66. u SNP u ulozi Grengoara (u komadu T. Banviqa), opet je
izazvao veliko odu{evqewe u publici i kritici. “Svaki
pokret, svaki naglasak pokazuje skroz izve`banog umet-
nika” – pisao je M. Savi} povodom tuma~ewa Grengoara
1884. – “da ne znam srpskog glumca koji je u gluma~koj umet-
790 Milan Savi}, “Pozori{te”, nosti do{ao do tog savr{enstva do kog je on do{ao.”790
1884, br. 38. Cveti} je pokazivao lepe sposobnosti ~ak i za komi~ne
uloge, {to je, nesumwivo, proisticalo iz wegovih sklo-
nosti za karakterne partije sa mawe ozbiqne dramske in-
tonacije. Povodom tuma~ewa uloga Bolinbroka u komadu
“â{a vode” E. Skriba i Didjea u komadu “Cvr~ak” [.
Birh-Pfajferove M. Jovanovi}, ina~e kriti~ki ~esto od-
meren i pouzdan, ukazuje u prvoj etapi wegovog umetni~kog
791 “Jedinstvo”, 1870, br. 8. i 18. stvarawa oba puta na “finu komiku”.791 To isti~e i Pavle
Marinkovi} 1892. u doba Cveti}eve pune zrelosti hvale}i
ga kao “izvrsnog majstora u svim ulogama koje komike gde
preovla|uje ironija, gde cela dramska situacija je karak-
terisana sa nekoliko fino i zgodno izgovorenih re~i, gde
792 P. Marinkovi}, “Pozori{te”:

vaqa igrati re~ima i akcentima davati smisao”792 u ~emu
je neuporediv na beogradskoj sceni. Ibid.
Od mnogobrojnih uloga Cveti}evih iz tragi~nog, dram-
skog, karakternog i komi~nog faha treba navesti: Jago (“Ote-
lo”), Basanio i [ajlok (“Mleta~ki trgovac”) u komadima
[ekspira, Ferdinand (“Spletka i qubav”), Mortimer (“Ma-
rija Stjuart”) u komadima [ilera, Mefisto (“Faust” Getea),
Narcis (u ist. komadu Brahfogla), Grof Moric (“Adrijana
Lekuvrer” E. Skriba – Leguvea), Hqestakov (“Revizor” Go-
goqa), Don Cezar od Bazana (u ist. komadu Dimanoara), Gren-
goar (u ist. komadu T. Banviqa), Karlo (“Niz bisera” K.
Holtaja), Rokfeq (“Pariska sirotiwa” Brizbara – Nisa),
Bonbrok (“â{a vode”), Ri{ar (“Vilinski prsti” 1Skriba),
Monfler (“Maj~in blagoslov” d’Enerija – Lemoana), Ripeti
(“Seoska {kola” Kastelvekija), Leontas (“Kraqeva seja” M.
Jovanovi}a), M. Obili} (Sterije, J. Suboti}a i u “Zidawu
Ravanice” A. Nikoli}a), Pustiwak (“Zadu`bina” M. [ap~a-
nina), Stanoje Glava{ (\. Jak{i}a), Ivo i Maksim (“M. Cr-
nojevi}” L. Kosti}a), Nemawa, Car Du{an, Todor od Stala}a
(sve u svojim dramama), Ki}a (“Dva cvancika” M. Gli{i}a).
Cveti} je bio dosta plodan pisac: pisao je najvi{e
nacionalno-istorijske drame i tragedije, jedan roman, ne-
koliko pripovedaka, pesme i pozori{ne ~lanke. U wego-
vim mnogo izvo|enim dramama bilo je dosta materijala za
glumce, rediteqe, scenografe i kostimografe. Kao re-
diteq, obrazovan, darovit i inteligentan, Cveti} je po-
stavio veliki broj komada na scenama u Beogradu i Za-
grebu i delovao vaspitno na mnoge glumce prenose}i i svoj
uticaj na wih “On je bio odli~an u~iteq izgovora”, pisao
je Pavle Marinkovi}.793 793 P. Marinkovi}, Ibid.
Krajem XIX veka ocewen je kao najboqi srpski deklama-
tor poezije. Me|u wegove uspelije reìje spadaju: “Stanoje
Glava{” 1878, od svih wegovih drama “Pisarsko mesto”
(1881), “[aqivci” (1892), nekoliko {ala Koste Trifko-
vi}a (1872–75). “Podvala” i “Dva cvancika” M. Gli{i}a
(1883), “Zadu`bina” M. [ap~anina (1891), “Dubravka” Iva-
na Gunduli}a (1895).
Emilija – Mila \. Rajkovi}ka (4. III 1837, Veliki
Be~kerek – 1898, Beograd) bila je dobra i darovita dram-
ska i prvenstveno karakterna glumica. Na scenu je stupila
1861. godine u druìni Jovana – Cace Kneèvi}a i tu
igrala do 1862. Otada je stalno sa muèm \urom. U SNP u
Novom Sadu provela je kratko vreme 1864. Od 1870. godine
je u NP u Beogradu do smrti, sem 1883–85. kada je u druìni
Gavre Miloradovi}a. Za dramske uloge je preporu~ivala
lepa ose}ajnost, vrlo prijatna pojava u mladosti i pra-
vilna dikcija. U igru je vrlo rano unosila prirodnost,
neposrednost i realisti~nost.
Zna~ajnije su wene uloge: Fileta (“Maksim Crnojevi}” L.
Kosti}a), Jula (“Pera Segedinac” L. Kosti}a), Ilka (“Car
Jovan” Mite Popovi}a), mawe, ali efektno tuma~ene uloge:
Simka, kazan~ejeva èna, i Stevka, èna penzionera (“Iv-

kova slava”) i Popadija Sin|a (“Dva cvancika” Gli{i}a).
Rajkovi}ka je umela od malih, epizodnih karakternih
uloga od po nekoliko re~enica da izgradi prijatan lik.
\ura Jak{i} joj je posvetio vinsku pesmu “Mila”.
Josip Plemen~i} (21. XII 1836. Zagreb – 11. IV 1876.
Zagreb). daroviti tuma~ komi~nih uloga, stigao je 1871.
godine u pravom trenutku u NP u Beogradu da zameni Necu
Nedeqkovi}a. Prvi put se pojavio na sceni 1863. godine u
Zagrebu i otada se lepo razvijao u komi~nom fahu. Bio je
malog rasta, suvowav, ali sa plasti~no izvu~enim crtama
na licu, nemirnih o~iju, vrlo ìvahne i dinami~ne pri-
rode. On je i lepo pevao. U tuma~ewu uloga pokazivao je
krajnosti, jer je ponekad umeo da se uzdigne do duhovite,
klasi~no odmerene komike ili spusti do jevtinih efekata
i karikirawa uga|aju}i publici koja ga je mnogo volela i u
Zagrebu i u Beogradu: 60-tih i 70-tih godina smatran je
“prvim komi~arem na slovenskom jugu (August [enoa).
Prilikom gostovawa 1872. godine u SNP u Novom Sadu,
jedan recenzent isti~e da je ”na glumionici kod ku}e, da je
okretan i ve{t glumac, da je izvrstan komi~ar, koji pro-
mi{qa i fino igraju}i pazi na meru, re~ju da se dobro
razume u svojoj struci", On naro~ito ima smisla za pri-
rodne promene raspoloèwa, za preobraàje “kako jo{
dosad ne videsmo na na{oj glumionici”. U wegovoj igri
“mnogi momenti opomiwahu na umetnike Karlovog teatra
794 “Pozori{te”, 1872. br. 54. u Be~u”.794 Plemen~i} se istakao i u operetskim komi-
~nim i karakternim ulogama, naro~ito od doba kada ga je J.
Frajdenrajh otkrio u tom ànru. U doba najve}eg uspeha
umro je od grudoboqe.
Me|u wegove najzna~ajnije uloge spadaju: Pepone (“Po-
{tewaci” Barijera – Kapandija), Milan (“Prkos” R. Benedik-
sa), Obu}ar (“Lumpacijus vagabundus” J. Nestroja), Mungo
(“Lokot” Karla @inea), Andrija (“Ku}na kapica doktora Fa-
usta” F. Hopa), Valentin (“Raspiku}a” F. Rajmunda), Brcko
(“Crna kraqica” J. Frajdenrajha).
Julka Stepi}eva-Jovanovi}ka (9. III 1846, Velika Ki-

kinda – 5. XII 1939, Beograd), }erka Paje Stepi}a, èna
To{e Jovanovi}a, od mladosti se obrazovala u pozori{noj
sredini uz iskusnog oca i odli~nog umetnika muà, stva-
raju}i neprekidno ~etrdeset godina. Ona je igrala: od 12.
VII 1862. do 1863. i opet 1864. u SNP; 1863. u druìni A.
Mandrovi}a u Beogradu, 1865–66. u putuju}oj trupi Joce
Popovi}a, od 1867. kod svoga oca Paje Stepi}a kada se
udala za To{u Jovanovi}a, koji je otada tu igrao; 1868–72. u
Narodnom pozori{tu u Beogradu; 1872–78. u HZK u Zagre-
bu (u kojemu je i docnije gostovala sa To{om); od 1878. po
drugi put u Narodnom pozori{tu u Beogradi do penzioni-
sawa. Jovanovi}ka je u po~etku igrala dramske qubavnice,
naro~ito u druìni svoga oca uz partnera To{u Jova-

novi}a, a onda kona~no pre{la na karakterne, naro~ito
komi~ne uloge, u kojima je dostigla visoku umetni~ku me-
ru. Ona se odlikovala smislom za realisti~ku igru, ta-
~nom karakterizacijom likova, inventivnim preobraà-
vawem, jakim nagonom za komi~no i jasnom dikcijom ~ak i u
najbrèm govoru. I kada je prelazila komi~nim evokaci-
jama u grotesku, izbegavala je preterivawa koja bi je odve-
la u karikirawe. Krajem XIX veka smewivala se u karak-
terno-komi~nim ulogama sa Milevom Radulovi}kom, a u
tuma~ewu starijih èna sa Katicom Lugumerskom i Ka-
ticam Rucovi}kom. Recenzent iz Zagreba hvali wenu igru
i dikciju u ulozi Fro{arove (“Dve sirotice”) i isti~e da
se “wene brbqivice mogu i u najve}em zanosu jezi~avosti 795 “Pozori{te”, 1887. br. 30.
potpuno razumeti”.795 “Uz to”, nastavqa on, “ona ume lepo
pogoditi ton karaktera, koje prikazuje i tome tonu do
kraja ostati dosledna". Ona izbegava preterivawa i po-
796 “Narodni list”, Zadar, 1875.
kazuje “osobitu ve{tinu u komi~nim zada}ama”.796 êsto
su isticali wen smisao za realisti~no. “U svim dosa-
dawim ulogama” – hvalio je spomenuti zagreba~ki recen-
zent – “dokazala je na{a go{}a da je realisti~ka ve{ta-
kiwa, te da je karaktere, {to ih prikazuje, do najsitnijih
detaqa prou~ila” i izrazila prirodno.797 Jovanovi}ka je 797 “Pozori{te”: Ibid.
izbegavala improvizaciju i iz To{u nau~ila da ulazi stu-

diozno u svoje uloge. Najlep{e wene osobine su, nesum-
wivo, u tome {to je u igru unosila mnogo poleta, ìvota,
neposrednosti i snage u izrazu.
Wene zna~ajnije uloge su: Jovanka (“Marija Tudor” V.
Igoa), Fadera (“Cvr~ak”), Bjanka (“Ve}eslav, kraq ~e{ki”) u
komadima Birh-Pfajferove, Tetka Arina (“@enidba” Go-
goqa), Hedviga (“Eva” Riharda Fosa), Persa (“Vampir i ~iz-
mar” Sigetija), Praqa Margareta (“Put oko Zemqe” d’Ene-
rija – @. Verna), Prosjakiwa Fro{arova (“Dve sirotice”
d’Enerija – Kormona), Mutibari}ka (“Otkud toliko neè-
wenih” J. Rozena), Eponina (“Jadnici” Igoa – Tereze Meger-
le), Anastasija (“Radni~ka pobuna” E. Sigligetija – Bala{a),
Merseda (“Grof Monte Hristo” Dima Otac – T. Megerle),
Julka (“Vojni~ki begunac” Sigligetija), Marta (“Na silu le-
kar” Molijera), Sultana (“Zla èna” Sterije), Teodora
(“Kraqeva seja” M. Jovanovi}a), Mara (“Milo{ Obili}”, J.
Suboti}a), Nera (“Podvala” Gli{i}a).
Jelica Jovanovi}eva-Vesovi}ka (1850, Beograd – oko

1933, Zaje~ar)798 sa Marijom Kr~edinac, Milicom – Se-
798 Sini{a Jani}: “Srpsko pozo-
{om Ili~i}evom-Biberovi}kom, Teodorom Ili~i} i svo-
ri{te 1857–1868”. “Teatron”, br. 4.
jom majkom Martom spada me|u najstarije srpske profe- Beograd. 1975. U zanimqivom ~lanku o
sionalne glumice. Prvi put je stupila na scenu 1862. u ovom Pozori{tu Jani} je otkrio po-
druìni Jovana Kneèvi}a u Somboru, a zatim provela datak o godini smrti.
kratkotrajno 1862. u SNP u Novom Sadu, od 4. XI 1862. do
18. II 1863. je igrala vrlo zapaèno u Dobrovoqnom dru{t-
vu omladine srbske u Beogradu, pa se povukla sa scene, jer
799 Udala se, verovatno 1864. go- se udala799 i ìvela u Negotinu. Odatle se 16. IX 1869.
dine, za Anastasija Vesovi}a, pisara nudila, uz saglasnost svoga supruga,800 Pozori{nom od-
Suda Okruga Krajinskog.
800 U ovom dirqivo iskreno na- boru NP u Beogradu za anga`man. Odbor je tada nije mogao
pisanom pismu Upravi, u kojemu u poda primi iz buyetskih razloga nego tek od 1872. i onda je
~etku kaè da u wenim prsima “stanuje igrala jo{ 1873–77 (posledwih godina i kao horistkiwa).
lepa i ~eli~na raspoloènost prema Posle toga je igrala u putuju}im trupama \or|a Pele{a i
svakoj narodnoj ustanovi, prema sva-
Laze Popovi}a, pa joj se kao glumici gubi svaki trag.
kom narodnom unapre|ewu u uzornoj
domovini na{oj”, nudi se za anga`man, Vesovi}ka je bila dobra glumica dramskog faha, jedna od
pa izjavquje: “Di{u}i sa ovakvim ~e- najboqih u beogradskoj druìni, iako jo{ tada vrlo mla-
li~nim ube|ewem prema Narodnom poda. Wen upravnik Matija Karamarkovi}, cene}i weno u~e-
zori{tu, ni{ta mu drago doprineti ne
mogu do to da i ja naspram moje osetqi-
{}e u Dobrovoqnom dru{tvu, isticao je vrlo laskavo we-
vosti kao domorotkiwa usugubim pone gluma~ke sposobnosti u “Svideteqstvu” od 24. X 1863.
stoje}e sile moje, da darovitost moju izdatom na wen zahtev: “Svaku pomenutu rolu predstav-
na wemu razviti mogu.” (AS. PO, XV, qala je Jelica tako odli~no, da se velika darovitost u we
br. 53. – Dr Gavrilo Kovijani}: “Gra|a
Arhiva Srbije o NP u Beogradu 1835- za taj posao jasno pokazala... Moglo bi se s ve}im pouz-
–1914”, itd. (Ve} citirano). dawem dràti, da je u we prete`nija sposobnost za tra-
gi~ne role; no ona je i u komi~nim rolama, predstaviv{i
ih izvrstno, uvek publiku jako zadovoqila", pa zakqu~uje
da “spada me|u predstavqa~ice boqeg reda” i da se “u ovom
poslu od we mnogo o~ekivati moè”.801 Slikar Stevan
801 Iz zbirke (kutija) Riste Oda-
Todorovi} ozna~ava je u “Svedo~bi” koju joj je izdao 18. X
vi}a, AS, Beograd.
1863, kao upraviteq “Ve{ta~kog odseka za stalno srbsko
802 Rista Odavi}: Ibid.
pozori{te”, “kao glumicu boqega reda”.802 Prilikom tu-
803 Predstava je bila 24. II 1863, u
ma~ewa Drage u komadu “Sirotica iz Novoga Sada” “poka-
“Velikoj pivari” u Beogradu.
zala se u velikoj svetlosti i svojom igrom onog ve~era,803
mogla nam je samo potvrditi nadawe, koje polaèmo u we-
zin mlad vek. Rola je upravo bila za wu, i wojzi je najlep{e
804 “Vidovdan”, od 26. II 1863. priznawe s na{e strane da ne zaboravi poziva i da smerno
napreduje”.804
Drugi recenzent je hvalio kao Jelku (“Crnogorci” S.
805 “Vidovdan”, mart 1863, br. 38. Novakovi}a) isti~u}i da je bila “sasvim na svom mestu,
Na ovoj predstavi publika joj je ba- puna ose}awa, dobrih i prirodnih manira, a pri tom ume-
cila venac na scenu, a na kraju je iza- rena u afektima”.805 Recenzent beogradskog “Jedinstva”
zvala i pozdravqala. hvalio je u 1872. da igra “vrlo toplo i ta~no”. Sve do pojave
Marije Perisove Vesovi}ka je nosila najozbiqnije dram-
ske partije na beogradskoj sceni.
Wene su uloge: Jelica (“Laà i paralaà”), Zorka (“Smrt
Stefana De~anskog”), Smiqka (“Vladislav”), sve u komadima
Sterije, Milka (“\aci |avolaci”), Agapija (“Quboje, ùpan
iz Pri{tine” V. \or|evi}a), Mejrima (u ist. komadu M. Ba-
na), II vila i careva k}erka (“Kraqevi} Marko i Arapin” A.
Nikoli}a), Stana (“Ajduk Stanko” Draga{evi}a), Mila
(“@enski neprijateq” R. Benediksa).
Bila je vrlo zna~ajna glumica Mileva Mi{kovi}e-

va-Ra{i}ka-Radulovi}ka (14. X 1844, Zemun – 15. X 1909.
Beograd) koja je sa Julkom T. Jovanovi} bila od 80-ih go-
dina do kraja XIX veka mo`da jedna od najboqih beograd-
Mileva skih karakterno-komi~nih glumica. Prvi put je stupila
Mi{kovi}-Ra{i}-Radulovi} na scenu 6. IV 1863. u SNP u Novom Sadu gde je igrala vrlo
uspe{no preko pet godina, a od 30. X 1868. je u NP u

Beogradu. Tu se udala za popularnog komi~ara Nikolu
Ra{i}a. Od 1871. do 1874. je u HZK u Zagrebu, gostuju}i
povremeno u NP u Beogradu, 1874–75. je u trupi \or|a
Pele{a, a od jeseni 1875. opet i stalno u Beogradu. U radu
je bila uzorno savesna, potpuno predana pozivu, vrlo ce-
wena od uprave i voqena od publike. “Do posledweg dana
Radulovi}ka je bila jedna od najrevnosnijih slu`benica i
glumica, koja je u najsitnije epizodne uloge unosila svu
svoju ambiciju, sav svoj temperamenat, svu jo{ uvek ~ilu i
krepku energiju svojih sedamdesetih godina starosti!” –
pisalo je toplo povodom wene smrti 1909. u “Pozori{nom
godi{waku”. “Radi uloga od pet re~i, radi jedne scene,
radi toga samo da zaspe bra{nom Cigane u ’Seoskom loli’,
ili radi toga da pre|e jednom preko pozornice kao Go-
spo|ica u krinolinu u ’Sa}urici i {ubari’, M. Radulo-
vi}ka je dolazila iz Top~idera u Beograd i katkad sama, u
svojim 70-im godinama, u zimu, po snegu, u pono}, vra}ala se
806 Od 1881. je u braku s lekarem
u svojim malim kolima ili ~ak pe{ice u Top~ider!” 806
Radulovi}em.
Ona je bila odli~na, vrlo darovita i inteligentna
glumica, uvek lepo nadahnuta, zanimqiva i raznovrsna u
igri, sposobna da gradi neobi~ne, originalne, ma{tovito
postavqene i naro~ito duhovito realisti~no izraène
likove i sve to s malo glumskih sredstava, nikad ne pretr-
pavaju}i svoje umetni~ko stvarawe suvi{nim pojedino-
stima. Dragomir Jankovi} je priznao da ne zna za “drugu
glumicu i glumca ovde koji bi se mogli izjedna~iti s wom u
savr{eno naturalisti~koj igri. Dajte joj koju bilo ulogu, 807 Dragomir Jankovi}, “Otaybi-
ona }e na~initi od we ne{to prijatno i originalno”. 807 na”, 1889, br. 19.
Tako je, prema wegovoj kriti~koj analizi, u komadu “Ne-
su|eni” Milana Jovanovi}a “od obi~nog, u srpskim koma-
dima, tipa matorih varo{kih blebetu{a, stvorila potpu-
no novu, ìvu, vernu sliku do najmawih sitnica” unose}i u
to “iskrene veselosti”.808 Radulovi}ka je i lepo pevala i
808 Ibid.
sa Marijom Cveti}kom dugo bila jedna od najboqih subre-
ta na beogradskoj sceni. “Ona je u ènskom osobqu na{e
bine” – hvalio je opet Jankovi} – “prototip domorodne
subrete, koja sebi nema ravne”,809 iako nije imala posebno 809 Ibid.
muzi~ko obrazovawe, kao ni mnogi srpski glumci-peva~i
wenog doba. Veliki broj i velikih i naro~ito mawih, ~ak
epizodnih uloga ìvele su dugo na beogradskoj sceni i u
se}awu publike kao wene virtuozne, nezaboravne umet-
ni~ke kreacije.
Wene su uloge: Bravareva èna (“Revizor” Gogoqa), Beke-
tovica (“Triko{ i Kakole” Alevija – Melaka), Sara (“Bi-
bliotekar” Mozera), [arika (“Ri|okosa”), Peri{onova è-
na (“Peri{onov put” Labi{), Katarina (“Stari kaplar”
d’Enerija – Dimanoara), Meki}ka (“Vojni~ki begunac”), Ra-
kila (“Ciganin”) u komadima Sigligetija, Gizela (“Don Ce-
zar od Bazana” Dimanoara – d’Enerija), Kr~mareva èna (“Je-
vrejin iz Poqske”), Baba Hrka (“Vra~ara”), Ivanovna (“Zec”

Mjasnickog), Sara (“Otaybina” Sardua), Fema (“Pokondire-
na tikva” Sterije), Ana (“[aran” J. Jovanovi}a Zmaja), As-
pazija (“Crna kraqica” Frajdenrajha).
Marko Stani{i} (14. VII 1835. Pan~evo – 10. XI 1898,

Beograd) prvi put je igrao u jednom diletantskom pozo-
ri{tu u Pan~evu, a zatim je 1. II 1863. godine stupio u SNP
u Novom Sadu i tu se zadrào do septembra 1868. godine
kada je u mesecu oktobru pre{ao u Narodno pozori{te u
Beogradu gde je ostao do smrti, cewen i od pozori{ne
kritike i od publike. Kra}e vreme je igrao u HZK u Za-
grebu. Stariji glumci su isticali da je bio vrlo inteli-
gentan, lepo obrazovan zahvaquju}i li~nom usavr{avawu,
naro~ito darovit i bri`qivo studiozan i savestan u spre-
mawu uloga, i s takvim kvalitetima Stani{i} se nije
uzdigao na najvi{i umetni~ki stupaw mo`da i zato {to
nije pokazivao ve}u emocionalnost koju niko ne spomiwe
u wegovoj igri. U po~etku je igrao dramske qubavnike, pa
pre{ao na tuma~ewe karakternih uloga, naro~ito otmene
gospode, viteza, velmoà, vladara, kao ranije Paja Ma-
rinkovi} za koga se dugo nije nalazila prava zamena. Sta-
ni{i} je imao prijatnu i pravilnu dikciju, dugo prili~no
pateti~nu, ali se postepeno osloba|ao stare deklamator-
ske {kole i sve vi{e nalazio realisti~ni izraz od 80-tih
godina. Atletski razvijen, lepog lika, delovao je prijatno
sa scene.
Wegove su uloge: Lazar (“Milo{ Obili}”), Mita (“Laà i
paralaà”), Petar (“Kir Jawa”) u komadima Sterije, Vuk
810 Todor Vilovski, “Videlo”, Brankovi} (“Zidawe Ravanice” A. Nikoli}a), Pelimir (“Pre-
1803, br. 55. hvala”), Milo{ Obili} (u ist. komadu) u komadima J. Subo-
811 “Pozori{te”, 1890, br. 6. ti}a, Murat (“\ura| Brankovi}” K. Oberwika), Ri~majer
(“\avolovi zapisnici” Araga – Vermona).
U divnoj plejadi srpskih scenskih velikana druge po-
lovine XIX veka, Milka Grgurova-Aleksi}ka (14. II 1840,
Sombor – 25. III 1924, Beograd) spada me|u nekoliko naj-
boqih koji su se uzdigli na najvi{i jugoslovenski i evrop-
ski umetni~ki stupaw. Kada je krajem XIX veka ostvarila
svoju najvi{u umetni~ku moru, o woj se bez preterivawa
pisalo da je “bez laskawa, za sada, i prema na{im skrom-
nim prilikama, na{a najboqa i najja~a tragetkiwa i s ove
i s one strane Save i Dunava”.810 “Grgurova danas vaì” –
pisao je drugi savremenik – “kao jedna od prvih mimskih
umetnica na slovenskom jugu.” 811 Ona je jo{ za ìvota
postala u ma{ti i po{tovawu publike umetni~ka legenda,
kao {to su to doìveli pre nije Aleksa Ba~vanski i To{a
Jovanovi} ili posle we Dobrica Milutinovi}. Kada je
1902. godine (sigurno prevremeno) oti{la u penziju, re-
cenzent Dragomir Jankovi} pisao je da se time “zakqu~uje
Milka Grgurova-Aleksi} jedan odsek u istoriji srpskog teatra” i da bi se “gotovo
moglo govoriti o wenoj {koli, toliko joj je uticaj is- 812 Dragomir Jankovi}, “Srpski
trajnim i neprekidnim radom bio jak”. 812 kwièvni glasnik”, 1902, sv. 2.
Grgurova je prvi put igrala u jednoj diletantskoj dru-
ìni u Somboru i odmah bila zapaèna kao darovita.
Me|utim, bilo je presudno gostovawe novosadskog SNP u
Somboru, koje je nekoliko puta gledala i tada se odu-
{evila gluma~kim pozivom. Na sceni SNP se prvi put
pojavila u ulozi Qubice u komadu “Mejrima” M. Bana 19. 813 Milka Grgurova: “Moj prvi de-
VI 1864. godine u Vinkovcima jer je èlela da izbegne bi”. Mostarska “Zora”, 1898, br. 7. i 8.
Sombor zbog svojih sugra|ana i roditeqa, koji na to nisu 814 Iz zbirke Riste Odavi}a, we-
gledali blagonaklono.813 Pozori{tu se odala sa iskrenim gova kutija XV, br. 30, AS – U molbi
Pozori{nom odboru od 25. V 1869. pi-
zanosom i nadom, jer joj je ono otvaralo radosnije vidike.
{e: “Kao {to me je velika voqa privo-
Grgurova je do tog trenutka bila usamqena i poti{tena lela da se posvetim pozornici, tako me
posle gorkog razo~arawa u prvom braku: wen otac, nekada isto goni, da sve ono {to god mi je mogu-
bogati zemqoposednik u selu Lali}i blizu Sombora, po- }e `rtvujem radi moga sve boqeg napre-
dovawa u pozori{noj ve{tini.” Za ovo
~eo je materijalno da propada i u nevoqi je udao Milku za
vreme je, kaè, u~ila strane jezike:
jednog bogatog mladi}a u Sremskim Karlovcima, koji joj “Trudila sam se da prevodim iz wih da
nije bio duhovno dorastao i pona{ao se prema woj vrlo mogu {to vi{e onih kwiga ~itati koje
grubo i despotski, tako da ga je posle nepune tri godine su o pozori{noj ve{tini pisale. Ali
mislim i uverena sam da bi mi sad jo{
napustila. Weni prvi u~iteqi u SNP su bili rediteq i trebalo sve ono o ~emu sam ~itala i
glumac Laza Tele~ki i upravnik Jovan \or|evi}, koji su o~ima videla, a to bi najboqe bilo kad
joj se posvetili sa qubavqu i velikom brigom otkriv{i u bi na neko vreme oti{la u Be~ da na
woj izuzetnu darovitost. U SNP je ubrzo postala najomi- tamo{wim najboqim pozornicama vi-
dim prve wihove ve{takiwe u onim ro-
qenija dramska glumica i nosilac velikog repertoara. U lama koje spadaju u moju struku.”.
NP u Beogradu je pre{la 1. X 1868. s jedinim delom novo- 815 Izme|u wih se razvilo umet-
sadske druìne ostavqaju}i velike praznine u repertoa- ni~ko suparni{tvo i takmi~ewe (na-
ru. Ona je izvesno vreme u 1869. godini provela u Be~u kod ravno potajno) na sceni u tome ko }e se
Burgteatra na usavr{avawu po svojoj èqi i odluci Po- vi{e dopasti i nekako nametnuti pu-
zori{nog odbora.814 S velikom umetnicom Marijom Je- blici svojom igrom. Beogradska pub-
lika se podelila u dve navija~ke kli-
lenskom, Grgurova je tri godine nosila veliki dramski ke – za wu i za Jelensku. âk se pode-
repertoar i s wom se nadmetala u tuma~ewu uloga.815 Od lila i beogradska {tampa: na primer,
1870. godine sve do dolaska velike umetnice Vele Ni- tada vrlo ceweni pozori{ni recen-
grinove, i do kraja XIX veka, ona se umetni~ki brzo i zent i dramati~ar Matija Ban, koga su
savremenici laskavo i preterano na-
stalno uzdizala do najvi{eg nivoa beogradske i evropske zivali “srpski [ekspir”, zastupao je
scene i uz zna~ajne umetni~ke partnere Aleksu Ba~van- Grgurovu u listu “Vidovdan” i pisao o
skog, Milo{a Cveti}a, Adama Mandrovi}a, To{u Jova- woj bezmalo zaqubqeno, a dr Milan
Jovanovi} – Morski, zna~ajni pozori-
novi}a i Milorada Gavrilovi}a suvereno vladala Pozo-
{ni recenzent, dramati~ar i erudit,
ri{tem plene}i mo}no i neodoqivo beogradsku publiku, u hvalio je toplo Jelensku u beograds-
~emu, u tolikoj meri, nije dotle uspevala ni jedna srpska kom listu “Jedinstvo”. Raspoloèwa
glumica. Neo~ekivano, i pre vremena, na vrhuncu stva- ova dva tabora dolazila su do izraàja
i na predstavama u mawim ili ve}im
rala~ke snage, oprostila se sa pozornicom u ulozi Pom-
aplauzima i ovacijama.
padure u Brahfoglovom komadu “Narcis” i oti{la u pen-
816 Posle prvog uglavnom nesre}nog
ziju 11. III 1902. Tada se zavr{ila jedna umetni~ki bli-
braka, Grgurova se sada udala iz velike
stava epoha u istoriji srpskog pozori{ta u kojoj je ona qubavi za Konstantina Aleksi}a, biv-
bila jedna od wegovih najrasko{nijih lepota i najve}ih {eg oficira ruske carske vojske u gar-
trijumfa.816 di, i s wim ìvela sre}no do wegove
prerane smrti. On se starao o woj, pod-
U tuma~ewu oko 400 uloga u toku 40 godina stvarawa sticao je na stvarawe na sceni i u kwi-
Grgurova je pokazala vrlo {irok, svestrano raznovrstan èvnosti. Ona je svoju zbirku pripove-
umetni~ki dijapazon u dramskom i karakternom ànru, daka posvetila wemu u 1897. godini.
koji je imao u tolikoj meri mo`da jo{ samo nenadma{ni

Pera Dobrinovi}. Ona je igrala naivke, ne`ne, ose}ajne
sentimentalke, otmene ène, psiholo{ki vrlo sloène
likove, rezonerke ili strasno zaqubqene, prefiweni
svet u francuskim konverzacionim komadima ili potres-
ne partije u nacionalnoj drami. U svom duhovnom, umet-
ni~kom i fizi~kom bi}u spajala je vi{e najlep{ih kva-
liteta: u mladosti i dugo docnije bila je lepa, ènstvena,
sa uvek svetle}im plavim, re~ito izraàjnim o~ima i
divnom kosom, koja je skladno uokviravala wen qupki lik;
bila je visoke inteligencije, jedna od najkultivisanijih i
najobrazovanijih srpskih glumica sa kwièvnim ambici-
jama, kao Laza Tele~ki, Sava Rajkovi}, Milo{ Cveti} i
docnije Milka Rankovi} ili u novije doba Desa Dugali} i
Milka Markovi}, uz sve to sa dikcijom uzorno pravilnom,
milozvu~no intoniranom, dramski efektnom u izrazu i
tonu, odmerenom i jasnom u artikulaciji, koja “iskazuje do
kraja weno srce” (Milan Jovanovi} – Morski, jo{ 1878). s
velikom skalom ose}awa – od najtananijih do onih naj-
silnijih u klasi~noj ili romanti~arskoj drami. Ona je
“osvajala svojom umetni~kom igrom, a naro~ito zanosnim
svojim glasom, mekim, toplim i prijatnim”.817 Jo{ u po-
817 Kosta Hristi}: “Zapisi starog
~etku karijere u Beogradu re|aju se weni veliki uspesi i
Beogra|anina”, Beograd.
umetni~ki uzleti. Povodom igre u Premarijevom komadu
“Doktor Robin”, M. Ban je pisao sa odu{evqewem 1868:
“G|a Grgurova je igrala tako àrkim ~uvstvom i fan-
tasti~nim poletom, kakvog jo{ ne videsmo na bini na{oj...
818 Matija Ban, “Svetovid”, 1868.
Kora~awe, ve}i deo mimike, odu{evqeni ili o~ajni iz-
razi lica mogo{e i najstroìje sudije zadovoqiti.”818
Recenzenti su ~esto isticali u wenoj igri naro~ito dubo-
ku psiholo{ku studiju, zanos, polet, ose}ajnost, prirod-
nost i ìvotni realizam u lepom umetni~kom izrazu, za-
tim zna~ajni smisao za stalno preobraàvawe u ulogama.
Tako odmereni recenzent Milan Jovanovi}, ina~e u ovo
vreme naklowen Jelenskoj, nije skrivao svoje odu{evqewe
povodom wene igre Grofice Ortval u “@enskom ratu”
819 Milan Jovanovi} – Morski, Skriba – Leguvea kada je istican i wen smisao za francu-
“Jedinstvo”, 1870, br. 8. ske konverzacione komade: “Gospo|a Grgurova be{e u tom
komadu na svom mestu; eleganciju govora crtala je skladno
u elegantnim pokretima. Ona be{e to ve~e aristokratka
~iste krvi; {to je nas u toj igri wezinoj prijatno izne-
nadilo, to je te`wa za slobodnim konverzacionim tonom,
{to je ne nalazimo uop{te kod na{ih glumaca...”819 U
tuma~ewu Dobrile u komadu “Dobrila i Milenko” M. Bana
ukazuje na “velike efekte” kojima je “iznela sve momente
820 Jedinstvo", 1871, br. 10. ne`nosti, àlosti, o~ajawa i poetske polete”. 820
Grgurova se duboko i potpuno unosila u svoje uloge,
ìvela, radovala se ili patila iskreno na pozornici. Kao
Olimpija u komadu “@ivot jedne glumice” Anise Buròa –
T. Barijera 1877, “imala je momenata u kojima nas je zano-

sila svojim silovitim prikazivawem i koje je umetni~kom
sposobno{}u umela izvesti i uzvisiti se nad svima ove
ve~eri, a osobito u tragi~nim scenama”821 ìve}i u punoj 821 “Pozori{te”, 1877, br. 28.
meri i izraàvaju}i uvek pone{to novo u svakom tre-
nutku. Sa~uvan je zna~ajni podatak o tuma~ewu wene mo-
`da najboqe uloge Adrijane Lekuvrer u istoimenom ko-
madu Skriba – Leguvea na gostovawu u SNP 1884. “Isto
ono smerno, pa opet sigurno stupawe”, pisao je pozori{ni
recenzent Jovan Gr~i}, “~arobno ono sme{ewe, umiqati
onaj pogled, u koji se slila sva bujica ose}aja, bolni onaj,
prebolni izraz na crtama, a vrh svega onaj glas – da, glas,
kome ne znam kakvo}e ozna~iti kraj najboqe voqe, u snove
poquqkuje, glas {to u smehu ` pla~u, o~ajawu i ushitu
jednako neodoqivo qupko zvu~i – sve je to Milka Grgurova
sa~uvala, sve je to M. G. sa sobom ponela...” Gr~i} isti~e
naro~ito wenu “îstu srpsku re~”, lice “koje po sklopu
svome moè da izrazi sve afekte redom bez velikog prene-
magawa i razvla~ewa”. U igri [ilerove Marije Stjuart
“uzvisila se do visina do kojih se retko koja umetni~ka
du{a ume da uspne”.822 Na ovaj wen izuzetni zanos u igri 822 “Pozori{te”, 1884, br. 38.
~esto se ukazuje u pozori{nim kritikama. Povodom igre
Lujze u [ilerovoj drami “Spletka i qubav” 1877. pod-
vla~i se da je igrala “sa zanosom i toplinom ose}awa kako
ga samo ona kod nas izraziti ume”.823 U ulozi Pompadure u 823 “Pozori{te”, 1877, br. 26.
Brahfoglovom “Narcisu” zablistala je, kao i u Adrijani,
jo{ jednom u najvi{oj umetni~koj meri: “Ona je preva-
zi{la i sebe i sva na{a o~ekivawa”, pisao je 1882. s pra-
vim zanosom recenzent Hajim S. Davi~o. Po wemu ona
spada me|u umetnike “koji su stigli vrhunac, a o kojima je
samo kulturna istorija srpskog naroda pozvana da govori”.
Veliki uspeh u ulozi Fedre je bio jo{ jedna sna`na po-
tvrda wenih najvi{ih umetni~kih sposobnosti. I izvo-
|ewe Rasinove “Fedre” 1879. 1883. i 1893. i wena igra bili
su uzbudqivi doga|aji za prestoni~ku publiku. Ona je
824 “Videlo”, od 12. VI 1883, br. 68.
“znala Rasinovu Fedru824 da zadahne u tolikoj meri ìvo-
tom” – pisao je Todor Vilovski 1883. – “da je u upe~atak na
gledaoce bio stvaran”. Grgurova je “imala tog ve~era us-
peh, kakav u ovoj sezoni nije imala od predstave Adrijane
Lekuvrerove”. Recenzent Milutin Dragutinovi}, profe-
sor, isticao je i docnije, povodom Fedre, “krasnu igru
jedinstvene srpske umetnice”. 825 825 “Delo”, 1893, kw. I.
Kada je 1887. opet igrala svoju veliku umetni~ku par-
tiju Pompaduru u “Narcisu”, odu{evqena omladina joj je
predala na pozornici lovorov venac na kojemu je pisalo:
“Prvoj umetnici jugoslovenskoj”. “To se ne moè uzeti za
pristrasno” – pisao je tada Dragutin J. Ili} – “jer do danas
mi ne imadosmo prilike da vidimo) drugu koju umetnicu,
koja bi u drami tako duboko studirala du{evnu stranu 826 “Otaybina”, 1887.
826 “Otaybina”, 1887. ~oveka, kao {to je to ona uvek u stawu”. 826 Grgurova je u
Cveti}evoj nacionalno-istorijskoj tragediji “Lazar” ig-
rala caricu Milicu uz A. Mandrovi}a (docnije i uz M.
Cveti}a) i Milo{a Cveti}a sa odu{evqewem, zanosom i
umetni~kom snagom koje je ispoqavala i u velikim ulo-
gama stranog repertoara. “Ona nam je o~ito pokazala, kak-
va golema tragi~na snaga leì u wojzi, kad je podsti~e
827 Ibid., 1889. ve{ta~ka igra wenoga partnera”,827 pisao je Milan Jova-
novi} 1889. “Ona je to ve~e nadvisila sebe i stvorila je na
pozornici na{oj najlep{u Milicu, koja se igda kretala na
wojzi” i tako “nadma{ila sve {to smo do sada videli od
we”, a “takva igra se moè gledati i na ve}im binama no
{to je na{a”. Na najvi{i umetni~ki, svetski nivo podigao
828 “Bosanska vila”, 1896, br. 21. ju je i recenzent828 “Bosanske vile” 1896. g.: “@ena i umjet-
nica, otmjena duha, vi{e inteligencije, savr{en je umet-
ni~ki talenat, koji ~ini ~itavu epohu u istoriji i raz-
vitku Narodnog pozori{ta srpske prestonice”. Ona je
svojom pojavom i veli~inom zra~ila svom vremenu... Wen
skroz umjetni~ki rad (kojim bi se podi~ile sve svjetske
pozornice) daje joj ulaznicu... u onaj panteon, u kome ve-
liki imaju prava na besmrtnost”.
U periodu izme|u dva rata, do smrti, ìvela je di-
skretno, sasvim povu~ena, skoro zaboravqena, sa svojim
dirqivo lepim uspomenama u skromnoj sobici u dvori{tu
Maweà i samo su je hu~ni aplauzi nove pozori{ne pub-
like se}ali da se wen umetni~ki ìvot produùje u tim
novim gluma~kim nara{tajima.
Wen veliki umetni~ki san o svetu izraèn je u mnogim
najraznovrsnijim ulogama stranog i nacionalnog repertoara,
u svemu najlep{em {to je srpska pozornica zave{tala Muzeju
pozori{ne umetnosti Srbije: Dezdemona (“Otelo”), Julija
(“Romeo i Julija”), Margerita od Anùja (“Ri~ard III” u kom-
adima [ekspira, Fedra (“Fedra” Rasina), Marija Stjuart
(“Marija Stjuart”), Lujza (“Spletka i qubav”) u dramama [i-
lera, Pompadura (“Narcis”), Ana (“Niz bisera” K. Holtaja),
Katarina Medi~i (“Krvava svadba” A. Lindnera), Marica
(“Doktor Robin”), Adrijana Lekuvrer, Marija (“\avolovi za-
pisnici” Araga – Vermona), Olimpija (“@ivot jedne glu-
mice” A. Buròa – T. Barijera), Margarita (“Sirotiwski
advokat” Pola Merisa), Katarina Hauerdova (u ist. komadu
A. Dime Oca), Esmeralda (“Zvonar Bogorodi~ine crkve”
Igoa – Birh-Pfajferove), Mara (“\ura| Brankovi}” Ober-
wika), Kraqica Marija (“Smrt Stefana De~anskog” Steri-
je), Vukosava (“Milo{ Obili}”), Ana (“Nemawa”), Milena
(“Prehvala”), Vidosava (“Herceg Vladislav”) u komadima J.
Suboti}a, û~uk Stana (“Ajduk Veqko” Draga{evi}a), Jeli-
saveta (“Jelisaveta”), Spasenija (“Stanoje Glava{”) u dra-
mama Jak{i}a, An|elija (“Maksim Crnojevi}” Kosti}a), Vi-
dosava (“Vidosava” N. \ori}a), Milica (“Lazar” Cveti}a),
Neda (“Kraqeva seja” M. Jovanovi}a), Gorjana (“Bogumili” M.
[ap~anina), Majka Boja (“Knez Ivo od Semberije”), Marija
(“Tako je moralo biti”) u komadima Nu{i}a, Jakvinta (“Jak-
vinta” D. J. Ili}a). Posledwi put se pojavila, kao penzio-

nerka, 5. III 1911. u ulozi Jakvinte.
Grgurova je spadala me|u najobrazovanije srpske glu-
mice svoga doba. Ona se s ambicijom i ne bez izvesnog dara
bavila i kwièvno{}u: prevela je sa francuskog jezika (a
znala je i nema~ki) komade: “Marija Man~ini”, drama u 5
~inova, A. d’Enerija i Dinoa (1870) i “Lek za nervozne
gospe”, {ala u jednom ~inu, Pola Anriona (1870), zatim
kwigu pripovedaka “Pariski brakovi” Edmona Abua (1883).
Pisala je i originalne ~lanke i pripovetke i objavqi-
vala u listovima, publikacijama i kalendarima (kao: “Do-
ma}ica”. “Srpkiwa”). Od we su bili zapaèni: autobio-
grafski sastav “Moj prvi debi” (mostarska “Zora”, 1898).
828a “Srpska nezavisnost”, 1883,
~lanak pun odu{evqewa828a o slavnoj glumici Adriani
Lekuvrer, koju je ina~e tuma~ila u pozori{tu i istoime- br. 74. i 75.
828b “Brankovo kolo”, 1896.
nom komadu, zatim pripovetke: “Badwe ve~e”828b (1896),
“Opasna prijateqica”828v (1899) i zbirka “Pripovetke 828v Mostarska “Zora”, 1899.
Milke Aleksi}-Grgurove” (1897) u kojoj su dve pripovet-

ke: “Vera” i “\erdan od bisera”. 828g 828g Neki srpski pisci pisali su
komade misle}i prvenstveno na Grgu-
Marija Golubi}eva-Cveti}ka (17. XI 1846, Zagreb – rovu (Matija Ban, Nikola \ori}, Dra-
28. VII 1938, Beograd) preko dvadeset godina je odu{ev- gutin J. Ili}). Na dan premijere svog
qavala beogradsku publiku svojim lepim peva~kim parti- komada “Jakvinta” (5. III 1883) Dragu-
tin Ili} je pozdravio stihovima Gr-
jama i bila omiqena skoro do kraja XIX veka. Ona je ;prva gurovu kao nosioca glavne uloge:
{kolovana glumica-peva~ica u NP u Beogradu ~ije su se “Boànskog jednog dana,
lepe interpretacije iz svojevremeno popularnih vodviqa, ko rajski svet
komada s pevawem, melodrama i opereta brzo prenosile na iz krila besnog okeana
Prometej stvori svet.
beogradske ulice da se tamo pevaju kao danas neki omiqeni Ma du{u ko mu dade – ko?
“{lageri”. Kada se ona bude povukla, sti}i }e nove snage Mudrost Atene?
za wen repertoar, naro~ito Zorka Todosi}ka i Draga Spa- Il milost sina Urana i Klamene?
si}ka. Ona se prvi put javila na sceni 17. II 1862. u HZK u Ne, Zevs be{e to!
O, mo}na!
Zagrebu, ubrzo posle wegovog osnivawa. Tu se udala za I ovom stvoru Talije mlade,
Milo{a Cveti}a, tada vrlo istaknutog ~lana u HZK. U Ti ìvot dade!”
NP u Beogradu je gostovala u aprilu i maju 1870. godine u B. Nu{i} je na dan proslave (8. XII
ulogama: Karolina (“Grani~ari”), @ivana (“Crna kraqi- 1922) 40-godi{wice M. Gavrilovi}a,
Save Todorovi}a i Ilije Stanojevi}a
ca”) u komadima Frajdenrajha, Vlajko (“Zidawe Ravanice” spomenuo slikovitim re~ima i Grgu-
A. Nikoli}a), Qubica (“Prvi sastanak” Skriba), Pas- rovu: “Oki}ena belom kosom, pogrb-
partua (“Put oko zemqe” d’Enerija – @il Verna) i Dona qena, po{tapaju}i se, slazi ona str-
Kleta (“Lek od punica” Dona Manuela Huana Dijane). mom, zasutom stazom. Poznajete li tu
staricu? Nekada ponos na{e scene
Svim ovim partijama na gostovawu ostavila je snaàn pred ~ijom je pojavom svako mlado srce
utisak i na publiku i na kritiku. Posle uspe{nog go- zatreperilo, ~ija je re~ sa pozornice
stovawa angaòvana je i igrala stalno do penzionisawa u zvonila kao kristalno zvono, ~ija je
februaru 1894. godine. Posle penzionisawa igrala je po- igra izazivala duboko uzbu|ewe i ~iji
krik potresao du{ine dubine. U wenoj
vremeno i na gostovawima u ni{kom pozori{tu “Sin|e- sobi vise i sada suvi venci sa izble-
li}” i u gluma~kim druìnama Koste Delinija, Bogoboja delim trakama, zidove krase potamne-
Rucovi}a, \ure Proti}a i Petra ]iri}a, tako da je bila le slike wenih velikih rola, a ona,
popularna kao peva~ica i izvan Beograda. Pre wenog po- oki}ena belom kosom, pogrbqena, po-
{tapaju}i se, ide i traì nekadawu
vla~ewa, kapelnik Jenko je poku{avao da u mladoj i dobroj stazu koju su debeli smetovi zasuli.
peva~ici Anki Frasineli na|e zamenu, ali u tome }e se Prolaze kraj we mlada i nova poko-
uspeti tek sa Zorkom Todosi}kom. Cveti}ka je bila odli- qewa i ne pozdravqaju}i je.”
~na peva~ica i dobra dramska glumica {irih kulturnih

shvatawa. Weni prvi peva~ki istupi u Beogradu bili su
oceweni vrlo laskavo. “Kao peva~ica”, pisao je dr Milan
Jovanovi} – Morski (za koga ve} znamo da je poznavao muzi-
ku), “moèmo re}i da ima dva glavna dobra svojstva: jak i
sonoran glas i neosporno dobru peva~ku {kolu. Wezin
glas, ~ist i prijatan mecosopran, mogao bi se oriti i na
ve}em pozori{tu nego {to je na{e; ali ono {to }e u
wezinoj pesmi zadovoqiti svakog slu{aoca znalca, to je
pravilan uklon (modulacija glasa) i pristojno dràwe
glasa, {to svedo~i da je gospo|ica uve`bana peva~ica".
Jovanovi} nije jo{ siguran da li je spremna i za dramske
spevove, “ali za kuplete je zacelo izvrsna snaga, koja moè
stati pred svaku publiku”. Kao glumica “nema tako|e mane
u igri”, jer se, izme|u ostalog, “pokre}e na pozornici kao
kod svoje ku}e”.828d Mnogo docnije dr Milan Jovanovi}
Marija Golubi}-Cveti} odre|ivao je bliè wen peva~ki fah: “G|a Cveti}ka spada
828d “Jedinstvo”, 1870, br. 77. po igri u dobro {kolovane subrete, ali po glasu one, koje
stoje na sredokra}i izme|u vodviqa i opere, i da je u nas
vi{e sredstava za ovu posledwu, uveren sam da bi tu tek
na{la poqa da pokaè svoj pravi talenat”. (“Otaybina”,
1887). Prilikom gostovawa u ulozi Jelke îzmi}eve u
“Seoskom loli” u SNP u Novom Sadu recenzent lista
“Pozori{te” (1884, br. 37) kaè da se “prikazala kao di-
stingvirana peva~ica ne dodu{e velikim, ali zato simpa-
ti~nim i ve{to upotrebqenim sredstvima, sa glasom van-
redno zgodnim za modulacije”, a drugom prilikom da “te-
meqna, razborita glumica” nije izostala iza peva~ice.
Recenzent Todor Vilovski je isticao 1883. godine da je
Cveti}ka imala “svoju publiku, koja je nikad ne izneve-
rava, a ta wena publika sa~iwava deo ~itave na{e pozori-
{ne publike”. (“Videlo” br. 55). Zorka Todosi}ka nadma-
{i}e Cveti}ku prvenstveno kao glumica; me|utim, sve do
pojave Drage Spasi}ke, Cveti}ka je ostala najboqa sub-
reta na beogradskoj sceni.
Wene zna~ajnije uloge su, pored ve} spomenutih: Klara
(“@ivot jedne glumice” A. Buròa – T. Barijera), Ri|okosa (u
ist. komadu Luka~ija – Erkla), Roza (“Raspiku}a” Rajmunda),
Marta (“Maj~in blagoslov” A. d’Enerija – Gistava Lemoana),
Qubica (“Prvi sastanak” E. Skriba), Soka (“Prkos” R. Bene-
diksa), Marija (“Marija, k}i pukovnije” F. Bluma – G. Doni-
cetija), Vra~ara (u ist. opereti Jenka), @ivana (“ôvek bez
srca” M. [ap~anina), zatim mnoge peva~ke partije u koma-
dima s pevawem.
Od divqewa savremenika, od zaqubqene publike, od onih

{to su o wemu najlaskavije pisali i onih {to su o wemu u
zanosu pri~ali, oko To{e Jovanovi}a (21. V 1846, Veliki
Be~kerek – 5. II 1893, Beograd) stvorila se istinita, poma-
829 “Dnevni list”, od 9. II 1893, br. lo romanti~na, lepa legenda. Kada je umro, o wemu se pisalo
29. da je nestao “najve}i srpski ìvi glumac”,829 a zna~ajni
glumac Milo{ Cveti} ga je nazvao u pogrebnom govoru

“prvosve{tenikom bogiwe Talije”. Smrt velikog dram-
skog umetnika i qubavnika, jednog od najve}ih koje smo
ikad imali, pravog ~arobwaka koji je neodoqivo osvajao
na sceni i u privatnom ìvotu, pretvorila se, sude}i po
pogrebu kakav prestonica nikad nije videla830 i po apo-
teozama u {tampi, u pravu narodnu àlost. Wegovi su-
gra|ani iz wegovog rodnog mesta otkrili su mu u rodnoj
ku}i spomen-plo~u u julu 1897, a u raznim mestima odr-
àvane su komemoracije.
Jovanovi} se spremao da se posveti glumi u po~etku
1865. godine kada je u Beogradu jo{ ìvotarilo pozori{te
pod artisti~kom upravom Adama Mandrovi}a i ve} krajem
aprila obustavilo rad zbog finansijskih te{ko}a. Man-
drovi} je napustio Beograd i s jednim delom trupe krenuo
na turneju. Jovanovi} je nameravao da krene s wim, ali se To{a Jovanovi}
ozbiqno razboleo. Po{to se oporavio, stupio je u pu- 830 “Pogreb mu, 6. II, be{e jedan od
tuju}e pozori{te St. Proti}a u Sent Miklo{u; prvi put najve}ih {to ih je video Beograd.” Ope-
se pojavio na sceni krajem 1865. godine u ulozi Hajduka lo je obavio mitropolit sa tri sve-
Sre}ka u komadu “Ajduci” J. S. Popovi}a. Proti}evo pozo- {tenika. Za vreme opela pevao je me-
ri{te je ubrzo prestalo da radi. Jovanovi} je sredinom {oviti hor Pozori{ta. Govore su dr-
àli: u crkvi upravnik M. [ap~anin,
1866. stupio u putuju}u druìnu Joce Popovi}a – Be~ke- zatim glumac i rediteqi Milo{ Cve-
re~anina u Zemunu i tu ostao do kraja ove godine tuma~e}i ti}, Milorad Gavrilovi} i Qubomir
vrlo uspe{no uloge qubavnika. U idu}oj 1867. godini pre- Stanojevi}, a Qubinko Petrovi}, dram-
{ao je u putuju}e pozori{te svog budu}eg tasta Paje Ste- ski pisac, recitovao je nekoliko pe-
sama posve}enih To{i u kojima je ana-
pi}a i ostao do oktobra 1869. U trupama Popovi}a i Ste- lizovao wegove zna~ajne uloge.
pi}a se polako spremao za fah qubavnika koji }e dugo
rositi blistavo na beogradskoj sceni. Kod Stepi}a se
ven~ao s wegovom k}erkom zna~ajnom glumicom Julkom s
kojom }e ostati u braku do kraja ìvota. Od oktobra 1869.
je ~lan NP u Beogradu. Privu~en ve}om platom, Jovanovi}
je igrao 1872–78. u HZK u Zagrebu s velikim uspehom gde je
stalno bio u prvom umetni~kom planu i vrlo omiqen kod
publike. U 1878. godini je opet u NP u Beogradu, od 19. III
1879. godine stalni ~lan, docnije i zna~ajni rediteq. U
HZK u Zagrebu je duè bio priman vanredno lepo, po-
zdravqan freneti~no od publike, ali su se u posledwe
vreme obrazovale dve pozori{ne klike u publici, od kojih
je jedna otvoreno favorizovala ina~e odli~nog dramskog
glumca Andriju Fijana, a druga To{u Jovanovi}a. Uprava
se dràla u tome objektivno i nije ih razlikovala i ni
jednog posebno favorizovala na {tetu drugog, a oni su
izme|u sebe bili ~ak i dobri prijateqi. Velikog umet-
ni~kog dara i neiscrpne stvarala~ke snage, Jovanovi} je
blistavo tuma~io najsloènije dramske partije i qubav-
nike svih vrsta, od izrazito lirskih do efektnih dram-
skih, sve do (uglavnom) 1880. godine otkada je postepeno i
prirodno i uspe{no prelazio na karakterne uloge pre-
te`no ozbiqnog, dramskog ànra, ali je zadrào i daqe
glavnije partije iz prethodnog repertoara, jer je u wima

dugo bio neuporedivo dobar i nezamewiv. Svojim velikim
umetni~kim kreacijama, uvek iskreno i sna`no nadahnu-
tim, emotivno toplim i neposredno sugestivnim u dejstvu,
uticao je blagotvorno na glumce u gluma~kom ansamblu u
NP u Beogradu, u kojemu je imao svojih odu{evqenih po-
draàvalaca i poklonika, tako da se govorilo o wegovom
gluma~kom stilu. Prvo u~enik Adama Mandrovi}a, koji ga
je odmah ve{to uvodio u tajne glumske umetnosti i u pri-
rodnu, realisti~nu igru, zatim naro~ito Alekse Ba~van-
skog, kod koga se svestrano osposobqavao za studiju, Jova-
novi} je sve to prihvatio koliko je odgovaralo wegovoj
sna`noj umetni~koj individualnosti, zatim razvijao i
usavr{avao. On je u veliku umetni~ku igru, u kojoj se nije
znala granica izme|u umetnosti i stvarnosti ìvota, uno-
sio lepu i jaku ose}ajnost, snaàn i sugestivan glumski
izraz, jedar ìvotni realizam i prirodnost, toplinu, me-
lodi~nost svoga glasa ~udesnog tonskog, “pomalo zagasi-
831 Zagreba~ki glumac Nikola Si- tog” registra i svoj izuzetni, qupki {arm muànstvene
meonovi} – Milan pi{e u svojim us- dostojanstvenosti, ~ime je, izgleda, uzeto sve zajedno, nad-
pomenama “Moji doìvqaji” (Zagreb, ma{io svoje velike u~iteqe u glumi. Jovanovi} je bio vrlo
1918) o To{inom izgledu: “To{a je bio
lep i imao je impozantnu pojavu. Li~ni {arm je zra~io iz
vrlo lepa stasa i lica... qubavnik koji
je uz izvanredni svoj gluma~ki dar wegove izrazito mu{ke lepote, iz lepog, markantnog sta-
imao i sve sposobnosti koje su potresa, iz uro|ene otmenosti, elegancije i kultivisanosti ma-
bite glumcu, umetniku za tu struku. On nira, kako ga ve} opisuju savremenici.831 Najzad, odli-
nije imao kwièvne naobrazbe Milo-
{a Cveti}a, ali je po prirodi bio ta-
kovao se qudskom srda~no{}u, visokom inteligencijom.
ko finih, elegantnih manira, pa je Ovo kompletno qudsko bi}e moralo je ìveti svestrano u
svakog iznenadio, tko ga je gledao na ulogama. Taj i takav neobi~ni ~ovek, koji se u mladosti
pozornici ili sreo u dru{tvenom ì- spremao u radwi oca Pere Dobrinovi}a u Beogradu da bude
votu.” I Simeonovi}, kao i drugi sa-
vremenici, isticao je wegovu veliku berberim, postao je, ~udesnom igrom qudskih mo}i i voqe,
popularnost kod zagreba~ke publike jedan od najve}ih glumaca ne samo u istoriji srpskog pozo-
uprkos tome {to je star~evi}evska om- ri{ta, nego spada i u plejadu evropskih scenskih velikana
ladina favorizovala Fijana na {tetu svoga doba. Kada je igrao Hqestakova u “Revizoru” (1870),
Jovanovi}a.
ina~e jo{ mlad i nedovoqno iskusan, jedan ruski recen-
zent je pisao: “Bio sam u Beogradskom pozori{tu ba{ kada
se prikazivao Gogoqev ’Revizor’. A, boè, te pogre{ke!
Kakve maske! Pa opet do|ite da vidite onu studiju kojom je
prikazano glavno lice, i na{i prvi umetnici imali bi
{ta da nau~e od ovog srpskog skromnog glumca, a on se zove
To{a Jovanovi}”. Zna~ajno je ista}i da je Jovanovi} u
po~etku svoje umetni~ke karijere i dok se na beogradskoj
sceni jo{ odràvala pateti~no-deklamatorska dikcija,
unosio u igru sveìnu i neposrednost realizma i pri-
rodnosti. Povodom tuma~ewa glavne uloge u staromodnom
komadu “Vojni~ki begunac” recenzent “Jedinstva” ga je
832 “Jedinstvo”, 1870, br. 6. hvalio,832 jo{ 1870. godine {to je “u svim raznovrsnim
fazama svoje te{ke uloge umeo da nam verno iznese na
vidik i najtananije pokrete srca u punoj snazi istine i
prirodnosti, koje svojim govorom, a koje izrazom lica,
kretawem i gestovima”. Jovanovi} je imao jednu od najlep-

{ih ~arolija glumske umetnosti – mo} brzog i prirodnog
preobraàvawa. “Kako li se izraàva ta nagla promena
wegovih ose}awa” – pisao je dr Milan Savi} povodom
Jovanovi}evog gostovawa u ulozi [ajloka (“Mleta~ki tr-
govac”) 1884. godine u SNP u Novom Sadu,833 – “~as gore,
~as dole, u licu, u glasu, u kretawu mu! Pa tek u sudnici. Od 1884, br. 26–28.
laganog, nepoverqivog stupawa mu, od mirnog, jogunastog
pridràvawa svoga prava i pismena od zadovoqnog uskli-
ka... od o{trewa noà i trzawa kantara, od zverskog po-
kreta u trenutku kad mu sudija pravo daje... sve te nijanse je
oìvotvorio”. Jovanovi}eva mimika je savr{ena i “svagda
je plasti~an izraz unutarweg mu doga|aja; ali, nikako na-
metqiv, preteran u izrazu, niti nepotpun, nedovr{en, ve}
uvek prema situaciji i dikciji, kao u skladnom pevawu...”
Povodom tuma~ewa \ur|a Brankovi}a u istoimenom ko-
madu Oberwika, Savi} u odu{evqewu uzvikuje: “Toliko
istine, toliko ne`nosti i ose}awa retko kad do|e na
daske”. Po wegovim ìlama “te~e ~ista krv umetni~ka
prvoga kvaliteta”. Na tu veliku mo} preobraàvawa Sa- 834 M. Savi}: Ibid.
vi}834 ukazuje u upore|ivawu igre prilikom Jovanovi}e-
vog tuma~ewa [ajloka i ubrzo zatim Gajetana u komadu
“Markiz Vilmer” (@. Sandoa): “Kakva li je samo razlika
izme|u [ajloka i Gajetana! Ogromna! Pa kako li su oba
karaktera u wegovim rukama dobila ìvot, ìvi ìvot u
svakom nitu svom! Gipki bonvivan – ~isto ga i sada gledam
– kako li je mio i skladan u wegovom prikazu! Zaista, mi
imadosmo pravog esteti~kog uìvawa tog ve~era”.
Recenzenti su u Jovanovi}evoj igri ~esto isticali pri-
rodnu otmenost, nekonvencionalnost u salonu i lep smi-
sao za konverzacionu dikciju, koja upravo s wim i po~iwe
na beogradskoj sceni. Milan Savi}, u spomenutim recen-
zijama, isti~e da je on “distingviran glumac, taj jedin-
stven, konverzacioni qubavnik i bonvivan. Takva sretna
sme{a non{alantnoga i finoga salonskog kretawa, impo-
zantne, simpati~ne pojave i ekskvizitnih manira nije nam,
istinu rekav{i, ni u jednog srpskog glumca dosad tako
prijatno u o~i upala kao ba{ u T. J.” Te svoje osobine
Jovanovi} je otkrivao i u prvim godinama umetni~kog stva-
rawa. “Wegova nema radwa”835 – pisao je M. Jovanovi} jo{ 835 Milan Jovanovi}, “Jedinstvo”,
1869. – “ìvahna je, i na mnogim mestima prirodna: ona vrlo 1869.

umesno dopuwuje govor, i predstavqa nam glumca kao pri-
jatnu (jer prirodnu) li~nost”, ugla|enu i odmerenu. “Ve}
836 “Pozori{te”, 1872. od 25. II, po-
sama wegova prijatna pojava” – hvalio ga je recenzent neko-
vodom tuma~ewa Andrije Barijera u
liko godina kasnije836 – “okruglo, graciozno kretawe, fi- komadu “Pariska sirotiwa” na gosto-
no, impozantno dràwe – kadri su zadobiti gledaoca; ali iz vawu u Srpskom narodnom pozori{tu
tople, ose}awa pune igre wegove proviruje svuda qubav- u Novom Sadu.
nik”. Komediograf Kosta Trifkovi} ukazuje jo{ 1872. go- 837 Kosta Trifkovi}, “Pozori{te”,
dine837 na Jovanovi}ev prirodan govor koji ne traì jevti- 1872, br. 344.
ne efekte: “Onaj brzi govor bez velikog efekta, bez ikak-

ve sentimentalnosti, bez smerawa na efekat, bio je za nas
nov. Ne velimo nov uop{te, nego samo sa pozornice nov, jer
iz obi~nog ìvota bio je taj govor nama dobro poznat”, a na
kraju zakqu~uje da je Jovanovi} igrao “sasvim prirodno”.
Kada je 1875. godine tuma~io u NK u Zagrebu Otela, a
Mandrovi} Jaga, do~ekale su ga odu{evqeno i publika i
838 “Narodni list”, Zagreb, 1875 kritika: 838 “T. Jovanovi}, koga je dupkom puna ku}a pri
(prilikom gostovawa Narodnog kaza- prvom pojavu do~ekala dugotrajnim, burnim pqeskawem i
li{ta u Dubrovniku). radosnim klicawem, te ga je i mnogim vencima po~astila,
shvatio je karakter Otela sasvim korektno... te ga je po
zamisli pi{~evoj prikazao... G. Jovanovi} i po vatreno-
sti, i glasu, i stasu, i licu, posve je sposoban za prvu
tragi~nu zada}u – kako se i videlo u Otelu...” Jo{ ve}i
umetni~ki trijumf je doìveo u ulozi Otela u Beogradu
1881. godine sa Grgurovom kao Dezdemonom i Lugumerskim
kao Jagom u izuzetnoj skladnoj igri pri ~emu je on naro-
~ito izraàvao “besnu surovost i o~ajno kajawe”, kako
kaè Hajim Davi~o u “Otaybini”, nalaze}i divan i adek-
vatan izraz u pokretima, dikciji, mimi~kim promenama za
velike emocije. Jovanovi} je sa izuzetnom qubavqu i pre-
dano{}u igrao uloge u doma}im komadima èle}i, kako se
isticalo, da pomogne srpskim i hrvatskim piscima. Tako
su nacionalni komadi dobijali u lepoti u wegovim umet-
ni~kim evokacijama. Tuma~e}i u izvanrednoj studiji Vu-
ka{ina u istoimenom komadu Dragutina Ili}a. On je “po-
digao i ’Vuka{ina’ u red prvih ve{ta~kih komada na{eg
839 Hajim S. Davi~o, “Otaybina”, repertoara”.839 On je time ostavio, zaista, najlep{u poru-
1882. ku budu}im glumcima kako i koliko se treba umetni~ki
zalagati u tuma~ewu katkad i mawe uspelih doma}ih ko-
mada, jer se tako najboqe podsti~e razvitak nacionalne
dramatike i vezuje publika za wu. Veliki glumci mogu i
treba i od maloga da stvaraju umetni~ki veliko; umet-
ni~ki velike partije i male glumce ~ine ve}im. Jovanovi}
je uloge duboko preìvqavao, sagorevao u stvarawu do
iznemoglosti i patwe; tu su bili dirqivi dokazi wegove
pune iskrenosti i emocionalnosti, najlep{ih i izvornih
trenutaka u psihologiji umetni~kog stvarawa glumaca. On
je, na primer, 1882. igrao tako i toliko potresno i predano
[ekspirovog Magbeta, “sa takvom prirodnom uzbu|eno-
{}u da je mestimice zadavao odista brigu svojoj publi-
840 H.S. Davi~o: Ibid. ci”.840 “On je u igru unosio mnogo ìvota; to ga je i u~i-
nilo velikim”. pi{e Milan Savi}.841 On je umeo “da raz-
1893, br. 5. draga, ushiti, uzdigne, potrese i raspla~e...” Me|utim, u
tim trenucima on je najvi{e patio. “Glumci su nam pri-
~ali” – nastavqa M. Savi} – “da je To{a, posle ovih ve-
likih dramskih scena, jecao iza kulisa.”
Jovanovi} se rano po~eo àliti da mu slabi vid, jo{ u
Zagrebu od 1877, a grudoboqa ga je postepeno savla|ivala i
842 Zanimqiv je i na neki na~in isto-

iznuravala od 1891, osetno ja~e od 1892. Tada je teè u~io rijski dokumentaran posmrtni govor M.
uloge i ~ak postajao pomalo pateti~an igraju}i, nesum- [ap~anina, odràn u crkvi, jer, u poetskoj
evokaciji, do~arava Jovanovi}evo zna~ewe
wivo, posledwim snagama. A onda je smrt svirepo banula i za jedno doba. “Kao {to velika kula” – rekao
pokosila sa pozornica jedno “umetni~ko veli~anstvo” kaje on, izme|u ostalog – “ru{e}i se zaquqa
grad, tako je i glas o smrti pokojnikovoj
ko je rekao u besedi M. [ap~anin,842 samo tri godine posle potresla na{e Narodno pozori{te... Ko ga
veli~anstvene proslave 25-godi{wice glume. 843 je ikad video na pozornici, ima u du{i ìvu
sliku wegovu, zvoni mu to milozvu~ni, to
Prilikom tuma~ewa velikog broja uloga dramskih, ka- gromki odjek wegova glasa, koji kao da sla-
ga{e na nas kao tajanstvena nebeska peva-
rakternih, qubavnika, ~ak i komi~nih, klasi~nog, moder- nija. Digne se zavesa, na pozornici u dvor-
nog i nacionalnog repertoara, Jovanovi}u su bile part- nici tajac, zapeto o~ekivawe da se iza ku-
lisa pojavi on. I eto ga veli~anstvena kao
nerke naj~e{}e Milka Grgurova, Marija Jelenska, Marija \ur|a, pobedonosna kao Nemawa, dostojan-
Perisova (kao go{}a), Vela Nigrinova, re|e Zorka Todo- stvena kao starina Jug, mila kao Romeo, ne-
sta{na kao Markiz Vilmer, a svagda ugle-
si}ka, Emilija Popovi}eva i Vukosava Jurkovi}eva. dan i lep kao olimpijski Apolon. Buran po-
Spomenu}u neke od mnogih wegovih velikih umetni~kih zdrav vesnik je wegove pojave; a kad uzme
re~, sna`nu i neodoqivu, ushi}ena dvorana
kreacija: Magbet, [ajlok, Otelo, Kraq Lir, Cezar i Brut (u zagrmi jednodu{nim usklikom. Nije to tada
“Juliju Cezaru”) u [ekspirovim komadima, Ferdinand bio on: boànska iskra genija, {to je u wemu
tiwala, razbuktala je du{u wegovu; nadze-
(“Spletka i qubav”), Herman (“Razbojnici”) u [ilerovim maqskim bleskom treptala je i zanosila sve
dramama, Klavigo (“Klavigo”) i Faust (I deo) u komadima nas, zadivqene slu{aoce. Preobraènost
Getea, Ernani (V. Igoa), Kin (u ist. komadu A. Dime Oca), wegove pojave, slatka i ogwevita beseda, os-
vaja~kom silom poraàvahu nas, i mi besmo
Etelvud (“Katarina Hauerdova” A. Dime Oca), naslovna Grof poslu{ni i potpuno predam podanici we-
Praks (u ist. komadu Anri Melaka), Fileas Fog (“Put oko govog umetni~kog veli~anstva na pozorni-
ci.” U toku povorke, pri~ao mi je Dragomir
zemqe” po @. Vernu A. d’Enerija), \ura| Brankovi} (u ist. Jankovi} izme|u dva rata, beogradski svet,
komadu Oberwika), Hajnrih (“Lovorika i prosja~ki {tap” K. ina~e sav na nogama, stalno je kov~eg za-
Holtaja), Andre Bernije (“Pariska sirotiwa” Brizbara – sipao cve}em, ~ak i ulice kojima su ga pro-
nosili, a na grobqu od cve}a se nije moglo
Nisa), Markiz Vilmer (naslovna uloga u ist. komadu @. San- pri}i wegovom grobu...
da), Hqestakov (“Revizor” Gogoqa), Kolatin (“Brut i Kola- 843 Jovanovi} je 17. II 1890. godine pro-
tin” A. Lindnera), Triko{ (“Triko{ i Kakole” Melaka – slavio 25-godi{wicu glume tuma~e}i nas-
lovnu ulogu u komadu “Grof Praks” Anri
Alevija), Loris (“Fedora” Sardua); Milo{ Obili} (u koma- Melaka. Proslava se pretvorila u veliku
dima Sterije i J. Suboti}a), Herceg Vladislav (u ist. komadu umetni~ku i nacionalnu manifestaciju.
Umetnik je bio zasut poklonima i veli~an do
J. Suboti}a), Car Lazar (“Zidawe Ravanice” A. Nikoli}a), oboàvawa u govorima. U stanu ga je pozdra-
Du{an (“Kraqeva seja” M. Jovanovi}a), Milenko (“Dobrila i vio rediteq i glumac \ura Rajkovi}, a zatim
Milenko” M. Bana), @ivan (“Mejrima” M. Bana), Nemawa mu je ~estitao Fotije Ili~i}, dugogodi{wi
upravnik putuju}eg pozori{ta. Milovan Gli-
(“Bogumili” M. [ap~anina), Vuka{in (u ist. komadu D. J. {i} mu je predao u ime uprave zlatan sat sa
Ili}a). posvetom pozdravqaju}i ga kao najve}eg srp-
skog umetnika, Milo{ Cveti}, glumac i re-
Marija Jelenska (1852. Krièvci, Hrvatsko zagorje – diteq, darovao mu je svoju tragediju “Du{an”
u lepom, atlasnom povezu. Porodica \or|a
1882, Barcelona, [panija) razvijala se umetni~ki pra- Maleti}a poklonila mu je stilizovanu, sku-
pocenu fotequ. Glumci Andrija Fijan i
vilno i lepo i kad je trebalo da postane glumica najvi{eg Adam Mandrovi} poslali su mu iz Zagreba
stupwa, banula je u wen mladi ìvot tuberkuloza i umrla jednu kutiju od platine. Kraqica Natalija,
koja je (ina~e ve} odvojena od kraqa Milana)
je vrlo mlada. Weno pravo ime po ocu je Ferko, a Jelenska bila u wega pomalo i potajno zaqubqena,
je uzela kao umetni~ko. U prvo vreme otac joj je bio lekar u zatekla se tada slu~ajno u Beogradu: kao is-
krena poklonica wegove umetnosti poslala
Zagorju, pa u Slavoniji. Majka je, odvojiv{i se od muà, mu je sliku svoga sina kraqa Aleksandra u
odvela sina i Mariju na vaspitavawe i {kolovawe u Be~. zlatnom omotu i toplo pismo: “Sre}na sam
{to sam u Beogradu u vreme kad slavite Va-
Tu je Marija zavr{ila gluma~ke studije, i to vrlo uspe- {u 25-godi{wicu, i {to mogu odavde da Vam
po{aqem svoje najiskrenije ~estitke. Ja se
{no, tako da joj je predskazivana velika umetni~ka ka- jako, jako radujem {to Vam mogu izjaviti da
rijera. Po zavr{etku sfrudija, Marija je od 1866. do 1868. se divim Va{em talentu. Nadaju}i se da }e
na{e pozori{te biti sre}no da Vam se divi
godine igrala u Hrvatskom zemaqskom kazali{tu gde je jo{ mnogo i mnogo godina, molim Vas, da pri-
istupila u ulozi Lujze u [ilerovom komadu “Marija Stju- mite moje ~estitke i èqe, kao i moje naj-
dubqe po{tovawe.” Poznato je, uzgred re-
art”. U Kazali{tu nije mogla duè da izdrì zbog zavid- ~eno, da je kraqica Natalija preuzela da is-
qivih suparnica i spletaka, pa je 1868. pre{la u nema~ko plati neke dugove Jovanovi}a od primawa za
svoju civil-listu. [ap~anin je taj dug ispla-
pozori{te u Osijeku, a od prole}a 1869. u Pozori{te u tio po wenom nalogu od dvorske pomo}i Po-
Beogradu odazivaju}i se pozivu Odbora za anga`man. U zori{tu i dugo je muku imao da taj mawak
izmiri, jer je kraqica u me|uvremenu na-
po~etku je istupala kao go{}a u nekoliko uloga, a onda je pustila zemqu.
844 Zna~ajan je kao istorijski doku-

angaòvana.844 U Beogradu je ostala malo, svega dve sezone,
ment odgovor Marije Jelenske Pozori-
{nom odboru od 9. V 1869 (AS, PO, XV,
dovoqno da postane najlep{i zanos beogradske publike. U
22) kojim saop{tava uslove pod kojima leto 1871. godine je napustila Beograd i, u èqi za usavr-
bi stupila u anga`man. Ovaj odgovor pri- {avawem, oti{la u Be~. Jelenska je napustila Beograd i
kazuje verno psihologiju i zahteve u rad-
nom odnosu pozori{ne prvakiwe. “Moja iz drugih razloga: ona se o{trije sukobila s upravnikom
je struka” – kaè u po~etku – “tragi~ne \or|em Maleti}em, koji je i ina~e zavodio prestrogu
qubavnice i junakiwe, ali sam gotova
prestavqati i druge uloge koje pozori- disciplinu, a do{lo je, izgleda, i do nepodno{ijivog su-
{na potreba bude zahtjevala, izuzimaju- parni{tva sa Milkom Grgurovom. Kao {to sam spomenuo,
}i neznatne”, a zatim, po{to je spome-
nula godi{wu platu, nastavqa: “3. Ako dva zna~ajna pozori{na recenzenta su tada podelili svoje
bi drugi ~lanovi dobili ne{to na odi- otvorene naklonosti: Milan Jovanovi} je favorizovao
jelo, mislim da se razumije da ne bih ni ja
izkqu~ena bila. 4. Honorara ne traìm,
Jelensku i ~esto potcewivao Grgurovu. Matija Ban je po-
osim ako bih mjese~no vi{e od 8 puta stupao obrnuto. U tome se podelila i beogradska publika,
igrala; onda bih za svaku predstavu is- naro~ito mla|a. U sukobu izme|u Jelenske i upravnika
kala po jedan dukat honorara. 5. Ako bih
vr{e}i svoje du`nosti i trude}i se da Maleti}a, ministar prosvete Dimitrije Mati} je bio na
zadovoqim kritiku i ob}instvo zadovo- wenoj strani, pa je i zbog toga, i iz drugih motiva, do{lo
qila time i Odbor, onda neka ste~em
pravo na spravedqivu godi{wu nagradu izme|u wih do dvoboja na Trkali{tu {to je bio tada ve-
od strane Odbora. 6. Od sebe se razumije liki dru{tveni skandal. Jelenska je oti{la u Be~ tu`na i
da se pod~iwavam disciplinarnim pra-
vilima i naredbama odborskim. 7. Ugo- nesre}na, sa suzama, jer je volela Beograd i bila obo-
vor moè biti sklopqen na dvije do tri àvana od jednog dela beogradske publike.
godine.”
U Be~u je ~ekala godinu dana na anga`man u Burgteatru,
tako da je primiqena tek 1872. godine za dramske uloge i
845 Prema kazivawu Jovana Bo{ko-
qubavnice drugog reda.845 Upala je u Burgteatar u jeku
vi}a dr \or|u Maleti}u Jelenska je, po-
sle ostavke u Burgteatru, oti{la u ê-
spletaka i uz neosnovanu zavidqivost, koju je izazivala
{ku, verovatno u Prag, i tu ostala tri kao mlada, darovita, uz to izvanredno lepa, vrlo prijatne
godine, zna~i otprilike od 1877. ili ~ak spoqa{nosti. U Be~u joj je jo{ smetao i slovenski na-
1878.. zatim u Hamburg gde je tako|e duè
vremena ostala, onda gostovala u Gracu i glasak u ina~e vrlo lepoj i pravilnoj dikciji kojom se
kona~no se nastanila u [tutgartu. Da- naro~ito odlikovala u Beogradu. Bilo jaj je jasno da u
tirawa, o~igledno, nisu potpuno ta~na, takvoj situaciji ne}e uspeti da zadovoqi svoje velike am-
jer se zna pouzdano da je 1875. godine go-
stovala u Gracu prema jednom podatku na- bicije. Posle napu{tawa Burgteatra gostovala je 1875.
{e {tampe. Jelenska je na gostovawu u godine na tri predstave u Gracu, gde je bila odli~no prim-
Gracu 1875. godine igrala u komadima
“Cvr~ak”, “Lovudska sirotica”, “Krivi-
qena od kritike, grada~ke i srpske publike, omladine na
ca jedne ène” i “Pukovnik od 18 godi- {kolovawu. U 1875. godini igrala je jo{ kra}e vreme u
na”, kojom prilikom su je hvalili listo- Be~u. Od 1875. do 1878. je u Pragu. 1878–80. u Hamburgu i,
vi “Tagespost” i “Grazerzeitung”. Me|u-
tim, jedan Srbin pi{e o woj u “Glasu
najzad, prelazi u [tutgart gde se kona~no smirila i os-
Crnogoraca” 1875: “Ovda{wi srpski |a- tala do 1881. godine. U ovo vreme kada je umetni~ki naj-
ci ne propu{ta{e da u po~ast takvu Srp- vi{e postigla, pregovarala je 1881. g. s upravom Pozo-
kiwu ne ovjen~aju lijepim lovorovim vi-
jencem. Tako ba{ kad je igrala Cvr~ka, ri{ta u Beogradu da do|e na duè gostovawe, jer nikad,
~im je stupila, vijenac se ve} zbio na o~igledno, nije mogla da zaboravi Beograd. Zanimqivo je
bini, a kad ga joj je drugarica predala, uze da se na strani uvek i svugde predstavqala kao Srpkiwa i
ga rado i na neodoqivi pqesak ruku za-
hvali se dubokim poklonom i sa ponosom srpska glumica. Sredinom 1881. godine udala se za jednog
ga na svoje we`ne grudi nata~e i nastavi bogatog trgovca u [tutgartu i napustila pozori{te. Kra-
igrati. Na vijencu se vila trobojna lis-
nica, a na bijeloj strani be{e izvezeno
jem 1881. godine obolela je od grudoboqe “umorna i istro-
zlatnim slovima: ”Vrloj Srpkiwi srp- {ena od rada u pozori{tu i od ìvota”, kako je saop{tio
ska grada~ka omladina". U tre}oj pred- posle wene smrti jedan nema~ki list. Sa muèm je oti{la
stavi opet joj jedan {tapski oficir Sr-
bin krasnu kitu cvije}a podnio, koju je s
na le~ewe u Barcelonu, ali uzalud, jer je ubrzo umrla 1882.
najvi{om zahvalno{}u rado primila. godine. Jelenska je u igru unosila mnogo ose}ajnosti, po-
Srpska omladina je i posetila u stanu. leta i zanosa u tuma~ewu najsloènijih dramskih, tra-
“Jelenska je rimkiwa, pa sa ponosom ka-
è da je Srpkiwa i ne stidi se da je toga gi~nih uloga i qubavnica na {ta su je upu}ivali svi weni
imena.” emocionalni kvaliteti i divna pojava. U wenoj dikciji,
ina~e pravilnoj u lepoj artikulaciji, imalo je pomalo i

patetike nema~ke {kole. Kada je 1869. godine tuma~ila
uspe{no Porciju u [ekspirovom “Mleta~kom trgovcu” sa
Ba~vanskim kao [ajlokom i Mandrovi}em kao Antonijem,
dr Milan Jovanovi} ukazuje na wen “suvi{e pateti~an
govor”, pa zakqu~uje: “Gospo|ici Jelenskoj se mora pri- 846 Milan Jovanovi} – Morski,
znati da je tako isto darovita glumica kao {to je prijatna “Srbija”, 1869, br. 144.
pojava na pozornici”.846
Pozori{ni recenzenti na strani ~esto su ocewivali
igru Jelenske vrlo povoqno isti~u}i obi~no wen veliki
gluma~ki dar, lepu dikciju, ìv temperament, ose}ajnost i
prijatnu spoqa{nost. Jo{ prilikom debitovawa u Be~u
1872. godine list “Neue Freie Prese” je pisao: “Ko god je
video gospo|icu Jelensku, makar samo i u jednoj sceni, mo-
gao se odmah uveriti da je to vrlo darovita glumica. Gos-
po|ica Jelenska je lepa, plavu{a je, ali ima crne o~i ko-
jima ume da gleda vrlo lepo. Stas i uzrast su joj lepi, glas
pun, zvu~an i zgodan za svako prelivawe. Po celoj wenoj
igri se vidi da joj je mnogo stalo do umetnosti, a pojedini
momenti wene promi{qene igre dokazuju jasno da je pot-
puno svesna svoga velikog zadatka”. Drugi put, docnije, isti
be~ki list je svedo~io o wenoj velikoj popularnosti kod
publike 1874. godine: “Ne dado{e debitantkiwi ni da za-
vr{i govor, ve} je prekida{e gromovitim pqeskawem, kao
kakvoj peva~ici kad pre|e triler-notu”.847 U 1875. godini 847 “Neue Freie Presse”, od 13. IV
izve{tava o wenom umetni~kom uspehu docnije zna~ajniji
1874, Be~.
srpski pozori{ni recenzent Todor S. Vilovski: “Be~ka
publicistika pozdravila je anga`man Jelenske na Vidan-
skom pozori{tu sa velikim zadovoqstvom. Javno mnewe
ve}ma joj je nakloweno, no ikada pre.” 848 848 Todor S. Vilovski, “Javor”,
U toku kratkog boravka u Beogradu Jelenska je sa M. 1875.

Grgurovom i Qubicom Kolarovi}kom nosila najteì
dramski repertoar.
Wene su najzna~ajnije uloge: Porcija (“Mleta~ki trgo-
vac”), Marija (“Marija Stjuart”), Lujza (“Spletka i qubav”),
Amalija (“Razbojnici”) u komadima [ilera, Marija (“Klavi-
go” Getea), Partenija (“Divqan” Fr. Halma), Judita (“Urijel
Akosta” K. Guckova), Kraqica Kristina (“Kraqica devojka”
@ana Bajara), Berta (“Vilinski prsti”), Abigela (“â{a
vode” E. Skriba), Mara (“Doktor Robin” Premarija), Evica
(“Karlo XII” Plan{ea), Ana (“Niz bisera” Holtaja), Vidosava
(“Herceg Vladislav”), Prehvala (u ist. komadu) i Vukosava
(“M. Obili}”) u komadima Suboti}a, Andronika (“Kraqeva
seja” M. Jovanovi}a), Dobrila (“Dobrila i Milenko” M. Ba-
na), Maca (“Grani~ari” J. Frajdenrajha).
Lazar Lugumerski (25. III 1842, Sombor – 1. VI 1886,

Beograd) spada me|u najboqe karakterne i naro~ito dram-
ske glumce starijeg nara{taja u kojemu se isticao i svojom
obrazovano{}u, inteligencijom i ugla|eno{}u. On je svr-
{io pet razreda gimnazije u Vrbasu i Novom Sadu. Iz
gimnazije morao je da stupi u austrijsku vojsku s kojom je

u~estvovala u ratovima 1864–66. Napustiv{i vojsku posle
rata stupio je 1867, ulogom Rada Neimara (“Zidawe Ra-
vanice” A. Nikoli}a). u SNP u Vukovaru i tu je igrao do
1871. godine tuma~e}i vi{e uloga. Od 1871. godine je stal-
no u NP u Beogradu. On je bio jedan od najboqih dramskih i
karakternih glumaca u beogradskom ansamblu. Igrao je
vrlo ose}ajno i s velikim zanosom {to ga je obi~no vuklo u
deklamatorsko-pateti~ni ton starije gluma~ke {kole ko-
ja je jo{ bila prisutna u to vreme na beogradskoj sceni.
Wegova dikcija, ma koliko pateti~na, bila je izraàjno
~ista, pravilna i lepa. Posledwi put je igrao na pre-
mijeri komada “Ubojica” Eduara Pluvijea, 10. V 1886. dva-
desetak dana pred smrt.
Zna~ajnije su mu uloge: Jago (“Otelo”), Kraq Klaudije
(“Hamlet”), Don Bartolo (“Seviqski berberin” Bomar{ea),
Vurm (“Spletka i qubav”), Kromvel (“Montroz” H. Laubea),
Klod (“Zvonar Bogorodi~ine crkve u Parizu”), Toma (“Radni-
~ka pobuna”), Lacio (“Stari baka i wegov sin husar” Sige-
tija), Stanoje Glava{ (u ist. komadu), Car Lazar (u ist. ko-
madu M. Bana) – posledwe dve u alternaciji s drugima.
Todor – To{a Anastasijevi} (28. II 1852, Trnovo – 30.

X 1895, Beograd) zavr{io je Gluma~ku {kolu u Beogradu
849 On se oènio Evicom Grguro-
1870. godine.849 Prvi put je stupio na scenu 1869. u NP u
vom, k}erkom Milke Grgurove. Evica
je kra}e vreme igrala u Narodnom po- Beogradu. Iako je bio vrlo darovit i jedan od najobra-
zori{tu. Spomiwe se u komadu “Tar- zovanijih glumaca u ansamblu, u po~etku se probijao i
tif” Molijera prilikom prvog izvo- sporo i te{ko, a u zrelijim godinama se razvijao umet-
|ewa 1873. godine.
ni~ki lepo. Od oktobra 1883. do 1888. g. je i sekretar
Pozori{ta. Tuma~io je umetni~ki odmereno dramske i
karakterne uloge.
Wegove su uloge: Marinko (“\ido” Veselinovi}a – Brza-
ka), Draì} (“Qubavno pismo” Trifkovi}a), Koleban i \e-
nadije (“Stanoje Glava{” Jak{i}a), Gloster (“Kraq Lir”
[ekspira), Baron Skarpa (“Grof Praks” A. Melaka), Landri
(“Cvr~ak” Birh-Pfajferove), Poti{on (“Stari kaplar”
d’Enerija –Dimanoara).
Marija – Mara Grgurova-\or|evi}ka, mla|a sestra

Milke Grgurove, po~ela je da igra vrlo mlada u NP u
Beogradu 1868. a onda je 1870. godina stupila u Gluma~ku
{kolu i zavr{ila je uspe{no. O woj se dosad pisalo, obi-
~no napamet, da je bila osredwa glumica. Weno umetni~ko
razvijawe nije, zbiqa, bilo ni pravilno, ni postupno, jer
850 Za Vojina \or|evi}a . se ve} 1871. godine udala850 i nekoliko godina nije igrala.
Docnije, posle smrti muà 1875. godine, vi{e puta se jav-
qala na sceni kao go{}a u NP od 1876. do 1890. godine,
koliko se zasad moglo utvrditi. Sude}i po nekim, ina~e
{turim podacima o wenoj igri u pozori{noj kritici,
\or|evi}ka je bila darovita, ose}ajno topila, skladna i u
izrazu i u govoru. Kada se 1869. godine, jo{ vrlo mlada,
pojavila u ulozi Yesike (“Mleta~ki trgovac” [ekspira),

recenzent Milan Jovanovi} – Morski, ve}inom u sudu po-
uzdan, pisao je “da je u wojzi odista dar za glumicu”. 851 851 “Srbija”, 1869, br. 144.
Posle tuma~ewa uloge udovice ôli}ke u Trfkovi-
}evom komadu “Milo za drago” beogradski izve{ta~ je
pisao u “Pozori{tu”851a da su “wen prijatan glas, wena 851a “Pozori{te”, 1877. br. 31
prirodna mimika i savr{ena igra o~arali to ve~e celu

publiku”. Znatno docnije, 1887. godine, dramski pisac i
recenzent Dragutin J. Ili} pisao je o woj vrlo toplo i
povoqno isti~u}i, i to u vreme kada je u Pozori{tu bilo
dobrih glumaca, da bi ona za na{e Pozori{te najboqe
odgovarala za sentimentalne uloge. “Naro~ito nam pada u
o~i” – kaè on daqe – “ono skladno kretawe, odmeren i
gibak ton u glasu wezinom”, pa zakqu~uje, povodom wenog
tuma~ewa Dore Kinolove u “Narcisu” E. Brahfogla, vrlo
laskavo: “Dora Kinolova izvedena je tako lepo, tako pi-
kantno, da smemo slobodno kazati, da do danas ta rola be{e
sasvim izgubqena.” Ona je u igri pokazala smisao za ozbiq-
nu studiju uloge. Prema ozbiqnosti uloga koje su joj pove-
ravane, naj~e{}e dramskih, naro~ito sentimentalki i na-
ivki, pored iskusnijih i dobrih suparnica u Pozori{tu,
moè se slobodno pretpostaviti da je \or|evi}ka bila
znatno boqa i zna~ajnija glumica nego {to se o woj pogre-
{no do sada mislilo. Pravu naivku, zbiqa, Pozori{te jo{
nije imalo i tu praznini je ona popuwavala. Pri kraju veka
naivke }e tuma~iti Aleksandra Milojevi}ka, iako je wen
glavni fah bio dramski. Tek sa Cocom \or|evi} Pozo-
ri{te }e dobiti najboqu naivku koju je ikad imalo.
Zna~ajnije uloge \or|evi}ke su: Yesika (“Mleta~ki tr-
govac”), Melanija (“Karlo XII” Plan{ea), Lujza (“Spletka i
qubav”), Ema (“Kraqica devojka” @. Bajara), K}i Gerontova
(“Silom lekar” Molijera), Marica (“Kraqeva seja” M. Jova-
novi}a), Katica (“Kir Jawa” Sterije), Vidosava (“Herceg Vla-
dislav” Suboti}a), sve od 1868. do 1871. godine, zatim: Roza
Mi{on (“@ivot jedne glumice” Anise Buròa – T. Barijera.
1877), Maritana (“Don Cezar od Bazana” Dimanoara – d’Ene-
rija, 1887), Dora Kinelova (“Narcis”), Ruìca (“Ciganin” Si-
gligetija, 1886. ili 1887); na gostovawima u Narodnom pozori-
{tu u Beogradu od 1879. do 1890. godine: Hermansa (“Dobrosre}-
nica” Birh-Pfajferove), Marija (“Mladost Dositeja Obra-
dovi}a” Koste Trifkovi}a), Poliksena (“Priroda i umet-
nost” A. Albinija) – sve u septembru 1879. godine, Ebolijeva
(“Don Karlos” [ilera, s wom obnovqen komad u 1887. godini),
Ana (“Nemawa” M. Cveti}a. 1887), Anrieta (“Java u snu” Ba-
rijera i @ema, 1887), Albertina (“Ni oko {ta” Anri Melaka,
1887) i Ofelija (“Hamlet” [ekspira, 15. II 1890).
U toku 80-tih i 90-tih godina XIX veka Katica Lugu-

merska (26. X 1855, Zemun – 16. XI 1920, Kragujevac), su-
pruga zna~ajnog glumca Lazara, isticala se lepim darom i
velikim stvarala~kim i izraàjnim sposobnostima. Ona
je prvi put stupila na pozornicu 1870. godine u SNP u Katica Lugumerski
Novom Sadu, i tu igrala jo{ samo u 1871. godini, a ve} od

10. VIII 1871. je ~lanica NP u Beogradu gde je ostala do
penzionisawa 11. III 1902. godine.
Lugumerska je bila najboqa kao dramska i karakterna
glumica i to naro~ito u ulogama u kojima je bila u mogu-
}nosti da izrazi neposredno svoju jaku ose}ajnost. Ona je u
igru unosila dosta ìvosti, poleta, izvesne razigranosti,
ali je pri tom uvek bila odmerena i iskrena. Lugumerska
se isticala naro~ito izuzetno lepom, skladnom, tonski
prijatnom dikcijom, u kojoj je bilo pomalo i pateti~nosti
starije gluma~ke {kole. Do svestranijeg umetni~kog izra-
àja do{la je krajem XIX veka. Tada se isticala lepo
uobli~enim, duboko iskreno doìvqenim i po izrazu sna-
`nim umetni~kim kreacijama, pored najvi{ih gluma~kih
vrednosti toga doba Milke Grgurove, Zorke Todosi}ke i
Emilije Popovi}eve. I ona se tada nalazila na najvi{em
umetni~kom planu beogradske scene i, prema oceni savre-
menika, bila po umetni~kom stvarawu na granici izme|u
starije i novije gluma~ke {kole.
Wene uspelije uloge su: Emilija (“Otelo”), Valerija (“Ko-
riolan”), Gertruda (“Hamlet”) u komadima [ekspira, Gospo|a
Nernije (“Pariska sirotiwa” Brizbara – Nisa), Jakinta (“Krv-
na osveta” Viktora Dikanà), Mina (“Stari kaplar” d’Enerija
– Dimanoara), Markiza Sivrijeva (“Maj~in blagoslov” d’Ene-
rija i Lemoana), Gospo|a Dobzonova (“Fromon i Risler” A.
Dodea – A. Beloa), Gospo|a od Bagota (“Trilbi” @. de Morije-
ra), Matilda (“Rat u miru” Gustava Mozera i [entana), Augu-
sta (“Zavi~aj” H. Sudermana), Ana (“Nemawa” M. Cveti}a),
Stana (“Stanoje Glava{” Jak{i}a), Marija (“Pu~ina”), Dra-
giwa (“Protekcija”), Damjanovi}ka (“Obi~an ~ovek”) u koma-
dima B. Nu{i}a, Kata (“Ko{tana” Stankovi}a).
Posle Nikole Ra{i}a u SNP u Novom Sadu, Nece Ne-

deqkovi}a. Josipa Plemen~i}a i Alekse Savi}a u Beogra-
du, naglo je u komi~nom fahu izbio na povr{inu pravi
scenski fenomen: to je Svetislav Dinulovi} (7, VIII 1855,
Beograd – 6. V 1923. Zemun), koji je skoro ~etrdeset godina
prosto na juri{ plenio publiku svojim neodoqivim i ne-
presu{nim komi~arskim maestrijama i improvizacijama,
sposoban da ~itavo gledali{te nagna u gromki smeh. Za
wega je gluma bila prava strast, komi~ni nesta{luci |a-
volasta igra iz koje su stalno vrcali komi~ni efekti od
onih vodviqsko-burlesknih, najjevtinijih, do iznena|uju-
}e lepih. Si{ao je sa scene slavan, a umro, avaj!, skoro za-
boravqen. Dinulovi} je zavr{io tri razreda gimnazije u
[apcu i po~eo ~etvrti kada je prvi put, vrlo mlad, igrao u
putuju}em pozori{tu Stevana Veli}a. Drugi put je stupio
na pozornicu u putuju}oj druìni Fotija Ili~i}a 1871. u
ulozi Valen{tajna u “Raspiku}i” Rajmunda i otada se ko-
na~no posvetio glumi. Posle godinu dana pre{ao je u dru-
Svetislav Dinulovi} ìnu Laze Popovi}a, gde se zadrào ne{to duè, 1872–74,
zatim kod \or|a Pele{a, od kraja 1874. do kraja 1875. pa u

SNP u Novom Sadu nepunu 1876. godinu i u HZK u Zagrebu
1877. godine. Odatle je pre{ao 1878. godine u NP u Beo-
gradu i ostao do 1880. kada ga je napustio zava|en s upravom
Pozori{ta i s rediteqem To{om Jovanovi}em, koji se
suprotstavqao wegovim komi~nim improvizacijama. Od
1880. do 1882. vodio je svoje dobro organizovano putuju}e
pozori{te, pa se opet vratio u NP u Beogradu i tu ostao do
penzionisawa 1910, kada je po~eo da gubi vid. Od kraja XIX
veka je radio kao rediteq: po~eo ve} 1889, zvani~no prvi
put naimenovan 1896. i drugi put od 1. VII 1901. godine
preuzimaju}i reìje od obolelog \ure Rajkovi}a. U toku I
svetskog rata ìveo je izvesno vreme kao izbeglica u Ru-
muniji, pa u Ekaterinoslavu u Rusiji i tada se svesrdno
zalagao za srpske izbeglice. Posle rata igrao je povre-
meno u Narodnom pozori{tu kod “Kasine”, ali ve} iz- Svetislav Dinulovi}
moren bolestima. Posledwi put je igrao Savu Savi}a u
“Protekciji” B. Nu{i}a u novembru 1919, pa se povukao da,
skoro zaboravqen, dotraje svoje posledwe godine. Dolazio
je s naporom i tugom da pogleda jo{ poneku predstavu
neprime}en od publike u kojoj ga je nekada znalo svako
beogradsko dete. Tada su ve} plenili publiku komi~ni
glumci novije glumske {kole Ilija Stanojevi} i Sava
Todorovi}, koji su po~eli da smewuju Dinulovi}a polako
od kraja XIX veka. Dinulovi} je bio najomiqeniji beo-
gradski komi~ni glumac pred kraj XIX i malo u po~etku
XX veka. Kada je 1896. godine proslavqao 25-godi{wicu
umetni~ke delatnosti, kapelnik muzike Dunavske divizi-
je Brodil komponovao je popularni “Dinulovi}ev mar{”.
Otada polako opada wegova popularnost u krugovima boqe
pozori{ne publike, koju sada sve neodoqivije osvajaju
Ilija Stanojevi} i Sava Todorovi}, pa se zato od 1905.
godine postepeno povla~io iz repertoara, da, ipak, opet i
povremeno zaigra, zapali naro~ito {iru publiku. Wegov
srda~an, {irok, nepresu{an, prete`no narodski i vod-
viqski humor sa naklonostima ka karikirawu, jevtinim
efektima i neo~ekivanim improvizacijama, u kojima je
bezmalo sve dopu{teno duhovitom zabavqa~u jakog glum-
skog nagona, ostao je uvek blizak i potreban onoj {irokoj,
vernoj pozori{noj publici, a nije mogao da bude obezvre-
|en i od pozori{nih probira~a. Dinulovi} je stvorio
veliku galeriju likova naro~ito u starijem i narodnom
repertoaru, izgra|enih spontano, velikim gluma~kim na-
gonom istinito i neposredno. On je vi{e puta igrao i
pevao i u operetama “slaba~kim852 glasom, ali korektnom 852 Milan Jovanovi} – Morski,
intonacijom”. “Male novine”, 1897.

Dinulovi} je najbrè i najlak{e umeo da uspotstavi
vezu s publikom i da wom sigurno vlada sa scene, “ìv,
okretan, svagda gotov na {alu i po{alicu, pun sveìh
jedrih dosetaka ili lepih komi~nih improvizacija, g. Di-

nulovi} je ~itave dve generacije, razvedravao i razgaqi-
853 “Male novine”, 1896, br. 273.
vao svojom glumom.”853 Milan Grol, za ~ije je uprave i
igrao, otkrio je najboqe u wemu sva bogatstva velike glu-
ma~ke darovitosti. “Tim smehom ne smeje se vi{e u po-
zori{tu” – pisao je Grol 1923. – “a i izvan pozori{ta, u
vremenu u kome ìvimo, sve mawe. Dobar ukus do{ao je na
vreme da prekrati jedno uìvawe za koje imamo sve mawe
sredstava i sve mawe iskrenih pobuda... Dinulovi} je imao
taj retki dar u svem izobqu wegovih odlika, fantazijom, s
gracijom, s vedrinom na{ega ]ose, kako ga je narodnia
prostodu{na veselost zamislila, sa finom fantazijom
Rableovih obe{ewaka... U stotinama svojih uloga, kroz
~etrdeset godina svoje karijere, koliko lude fantazije,
koliko srda~ne ludorije, koliko prostodu{ne i svim sr-
cem voqene budalaste grimase, koliko smeha, pesme, vra-
tolomnih gestova do idewa na rukama – ako je trebalo
854 Milan Grol: “Pozori{ne kri-
efektu uloge i zadovoqstvu publike!” 854
tike”. Savremenik SKZ, kolo I, kw. 3. Me|u mnogim ulogama Dnulovi} je ostavio “u nekima”,
Beograd, 1931. i u beogradskoj “Poli- kako kaè Grol, “tvorevine za klasi~nu tradiciju na{eg po-
tici”, maj 1923.
zori{ta”. Zna~ajnije su mu uloge: Sreta (“Zla èna”), Mita
(“Laà i paralaà”) u Sterijinim komadima, Gvozden (“De-
voja~ka kletva” Q. Petrovi}a), Vule Pupavac (“Podvala”),
Mi}a (“Dva cvancika” u komadima M. Gli{i}a, Maksim (“\i-
do” Veselinovi}a – D. Brzaka), Gradona~elnik (“Revizor” Go-
goqa), Montesor (“Don Cezar od Bazana” Dimanoara – d’Ene-
rija), Sre}ko (“Seqak kao milionar” F. Rajmunda), Plantroz
(“Pariska sirotiwa”), Figaro (“Seviqski berberin” Bomar-
{ea), Viqem (“@enski raj” K. Montepana i H. [arlijea),
Zvonar Jon (“Otaybina” Sardua), zatim u operetama: Celes-
tin (“Mamzel Nitu{” A. Melaka – A. Mijoa), Menelaj (“Lepa
Jelena” Melaka – L. Alevija), Adam (“Pti~ar” M. Vesta – L.
Helda).
Posle wegovog napu{tawa pozornice atraktivne ko-
mi~ne partije iz starog repertoara su i{~ezavale poste-
peno ili potpuno.
Velimir – Veqa Miqkovi} (20. IX 1858, Beograd – 8. I
1901, Beograd) bio je jedan od najobrazovanijih i jedan od
najboqih srpskih glumaca pri kraju XIX veka. Jo{ kao
u~enika ~etvrtog razreda beogradske gimnazije odu{evi-
li su ga igrom Ba~vanski i To{a Jovanovi}, pa je napustio
{kolu i stupio 29. XI 1872, godine u putuju}u druìnu
Milice – Se{e Biberovi}ke, gde je proveo tri godine, a
zatim igrao u Hrvatskom zemaqskom kazali{tu u Zagrebu, u
NP u Beogradu 1881–1885, u SNP u Novom Sadu 1885–1893,
opet i do kraja ìvota u Beogradu od 23. III 1893. godine. U
SNP bio je i rediteq. Ophrvan grudoboqom umro je te{ko
izbolovan i iznuren u vreme kada je uìvao glas velikog
umetnika. Miqkovi} je u sebi sjediwavao najlep{e qudske
Velimir – Veqa Miqkovi} i umetni~ke kvalitete: visokog rasta, vrlo otmen, impo-
zantan, lep, izuzetno inteligentan, uz to obrazovan, dosta

plodan dramski pisac i pripoveda~, amater-slikar, van-
redno darovit glumac koji je podjednako uspe{no tuma~io
dramske, karakterne i komi~ne uloge. On je u igru unosio
mnogo stvarala~kog duha, ìvotne snage i realizma, smi-
sla za karakterizaciju likova, odmerenost i studiju. We-
gove gluma~ke evokacije su bile bri`qivo izatkane od
onih, duhovito na|enih pojedinosti i takve umetni~ke
preokupacije su ga ~inile jednim od prvih srpskih moder-
nih glumaca koji u igru unosi i bri`qivu, skoro zanatsku
studiju i odu{evqewa, zanosa, duhovne ustreptalosti i
855 A. G. Mato{, sarajevska “Na-
naro~ito nerva855 (“nervoznosti”, kako su neki rekli).
Ponekad je isticano da je svojom prirodno{}u i studioz- da”, 1896, januar, br. 3.
nom igrom uticao mnogo na mla|e glumce, koji su teìli
da se prema wemu umetni~ki razvijaju. Dugo izrazito dram-
ski i karakterni glumac, koji se uzdizao na visok umet-
ni~ki stupaw, on je postepeno, iako jo{ mlad, prelazio
rado u komi~ni fah ili tuma~io dobro}udne starce. We-
govo preobraàvawe je bilo uvek spontano, jer je sve du-
boko i iskreno preìvqavao. Miqkovi} je imao uzorno
pravilnu dikciju inteligentnog glumca koji razume i ose-
}a vrednosti i lepote teksta i ume da ih izrazi ubedqivo,
ali je sve to prelivao nekim ~udesno lepim mutnim tonom
dikcije. Pesnik i pozori{ni recenzent Boìdar S. Niko-
lajevi} pridavao je Miqkovi}u vrlo veliki umetni~ki
zna~aj reformatora srpske glume, jer je bio “na beograd-
skoj pozornici jedini moderni glumac u vi{em stilu.”856 856 Boìdar Nikolajevi}: “Razmi-
Na to su Miqkovi}a upu}ivali inteligencija, prefiwena {qawe o Narodnom pozori{tu”, beo-

qudska priroda i obrazovanost, koji su u igri nalazili gradski “Nedeqni pregled”, 1908. br. 20.
meru i sloèniju umetni~ku evokaciju. Glumac \ura Baka-

lovi} ga je nazivao “glumcem prvog reda”, “srpskim Kok- 857 \ura Bakalovi}, “Zastava”,
lenom”857; recenzent Pavle Marinkovi}, hvale}i wegov 1921, br. 24.
lep stas i glas, “glumcem od rase”, odli~nim u karakter-
858 Spektator (Pavle Marinko-
nim ulogama.858 Ve}ina recenzenata i savremenika isti-
cala je wegovu prirodnu, spantanu igru, jer je “svugde privi}), “Zvezda”, 1899, br. 6.
rodno usavr{ena”, kako kaè Bakalovli}, ili, na drugoj
strani, wegovu mu{ku lepotu, skladan i elegantan stas,
kojim lepo deluje sa scene, ili “velike crne o~i koje
govore” (\. Bakalovi}).
B. Nu{i}, koji je s wim sara|ivao, jer mu je ba{ u
godini smrti bio dramaturg i upravnik, ukazao je dobro na
wegovu stvarala~ku svestranost i izvornost izraza: “We-
gov umetni~ki talenat je zbiqa mnogo vredeo i bio jako
istaknut; da je bio opseàn i svestran, kao retko ko, sve-
do~e one raznolike uloge u koje je uneo duha i ìvota, uneo 859 B. Nu{i}, “Pozori{ni list”.
ono {to je bilo wegovo i wemu svojstveno”.859 Tim i tak-
1901, br. 1.
vim sposobnostima se razlikovao od drugih glumaca sku~e-
nih i jednostranijih stvarala~kih mogu}nosti, ma koliko
darovitih i dobrih. Drugi recenzent hvali svestranu, du-
boku studioznost i mo} glumskog preobraàvawa u karak-

terizaciji likova, dakle osobine pravih i velikih umet-
nika: “I, zaista, niko od umetnika u srpstvu nije umio sa
toliko vje{tine zadahnuti svoju ulogu ìvotom i duhom;
niko se nije umio tako duboko zaroniti u karakter role,
niti je sa toliko prirodnosti izvesti kao Miqkovi}... On
je odli~an u klasi~nim pijesama, kao {to je izvrstan u
karakterima; strahovit kao osvetnik i skladan kao qubav-
nik; do krajnosti {aqiv i prirodan u komici, kao {to je
860 “Bosanska vila”, 1898. br. 5.
gnusan i odvratan u intrizi”.860 Miqkovi} je brzo i, za~u-
do, prirodno prelazio iz dramskog u komi~ni fah. Neko-
liko karakterno-komi~nih uloga nisu zadugo posle wego-
ve smrti na{le boqeg tuma~a. “G. Miqkovi}”, kaè jedan
recenzent, “prikazuje Godi{ona (u {ali “Plantaà Toma-
senova” M. Ordona) kao odli~an komi~ar. Mada o~igledno
stvara i unosi svoje u igru, ipak nigde nema preteranosti
ni pajacluka. Wemu li~i ona ravnodu{nost izraza, slo-
boda kojom ve{to vlada i veran izraz lica kao sastavni
elementi zdrave logike”.861 Miqkovi} je, kao {to sam ve}
861 Borivoje Popovi}, “Delo”, 1897.
spomiwao, uz ozbiqne dramske i karakterne, tuma~io po-
kw. XIV.
vremeno i komi~ne likave, ali se pri kraju ìvota naj-
vi{e posve}ivao komi~nom fahu, i to ba{ u danima bo-
lesti kad je bio najmawe raspoloèn za to. “I ~udna i
dirqiva stvar” – pisao je Dragomir Jankovi} – “{to ga je
bolest vi{e savla|ivala, sve je ~e{}e i sve je uspe{nije
862 Dragomir Jankovi}, “Srpski
igrao komi~ne uloge”.862 Miqkovi} je stvorio galeriju
kwièvni glasnik”, 1901, br. 1. najraznovrsnijih likova i to ne samo prema svojim nepo-
srednim zapaàwima i kopijama uzora u stvarnosti nego
ih je uvek upotpuwavao svojom nepresu{nom invencijom
koju obi~no poseduju dobri i duhoviti stvaraoci. To po-
tvr|uju analize nekoliko savremenih kriti~ara, od kojih
je Dragomir Jankovi}, u spomenutoj evokaciji Miqkovi-
}eve umetni~ke li~nosti, rekao to najta~nije, isti~u}i da
je “ta originalna, slobodna fantazija bila ja~a nego opa-
àwe i podraàvawe”.
Nave{}u samo zna~ajnije, tipi~nije wegove uloge, pa ~ak i
neke mawe, da bih prikazao wegov raznovrsni i ~esto sloèni
stvarala~ki dijapazon: Kraq Lir i Edgar u “Kraqu Liru”,
Hamlet, Kasio u “Otelu” – u komadima [ekspira, Faust (u
ist. komadu, I deo. Getea), Filip II, Don Karlos, Karlo Mor
(“Razbojnici”) – u komadima [ilera, Ruj Blaz (u ist. komadu
V. Igoa), Kvazimodo (“Zvonar Bogorodi~ine crkve” po Igou.
[. Birh-Pfajferove), Ludvik XI (u ist. komadu K. Dela-
viwa), \ura| Brankovi} (u ist. komadu K. Oberwika), Mija
(“Stari baka i wegov sin husar” Sigetija), Grof Moris (“Ad-
rijana Lekuvrer” Skriba – Leguvea), Petko (“Ciganin” Si-
gligetija), Klaus (“Doktor Klaus” Adolfa L’Aronà), Tr-
govac Diran (“Diran i Diran” Valabrega – Ordona), Fileas
Fog (“Put oko zemqe” d’Enerija – @. Verna), Flotvel (“Ras-
piku}a” Rajmunda), Adam (“Bogati majdan” D. T. R. Rubija),
Matie (“Pokojni Tupinel” A. Bisona), Faverol (“Dora”),
Ipanov (“Fedora”) – u komadima Sardua, Milorad (“Smrt

Stefana De~anskog” Sterije), M. Obili} (“Zidawe Ravani-
ce” A. Nikoli}a), Lazar (“M. Obili}” Suboti}a), Maksim
Crnojevi} (u ist. komadu Kosti}a), Kraqevi} Marko (“Kra-
qevi} Marko i Arapin” V. Miqkovi}a), Ne{a (“Podvala” M.
Gli{i}a), Vuka{in (u ist. komadu D. J. Ili}a).
Miqkovi} je bio i plodan, raznovrstan, neosporno ob-
daren pisac, ali je pisao o~igledno brzo, kao u nekoj im-
863 Ve}ina wegovih komada, naro-
provizaciji. Pored jednio~inih863 i duìh komada, sra-
~unatih ve}inom na scenske efekte,864 koje }emo druk~ije ~ito jedno~inih, izvodila su putuju}a
pozori{ta.
upoznati, pisao je jo{ rodoqubive, prigodne pesme, za-
864 “Pozori{te”, 1898, br. 3.
bavne feqtone, ~lanke o kulturnim i politi~kim poja-
vama, pripovetke iz srpskog narodnog ìvota, nekoliko
pozori{nih recenzija po novinama.
Emilija Popovi} (13. VII 1859, Veliki Be~kerek–1917,
Beograd) poti~e iz ~uvene porodice sve{tenika Luke Po-
povi}a. Wena majka Katarina, najstarija Lukina k}erka,
igrala je kratko u Pozori{tu u Beogradu, ali se povukla,
predose}aju}i da ne}e daleko doterati, mo`da i prevre-
meno zapla{ena. Emilija je krajem XIX i po~etkom XX
veka bila jedna od najboqih dramskih umetnica ne samo u
Beogradu nego u srpskom pozori{tu uop{te. Na pozornicu
je stupila 1. V 1869. godine kao devoj~ica u SNP u Novom
Sadu vaspitavaju}i se u glumi, pored svojih zna~ajnih te-
taka, od detiwstva. Ve} 24. XI 1869. godine stupila je u
putuju}u druìnu svoga ujaka Laze Popovi}a i tu ostala do
1874. izgra|uju}i se pored wega kao odli~nog glumca i
rediteqa-pedagoga. Od 1875. do 1877. je u druìni \or|a
Pele{a i ve} u maju te godine pojavquje se prvi put kao
privremena ~lanica na sceni Pozori{ta u Beogradu u
kojemu je angaòvana 1. IV 1878. godine i gde je ostala do
kraja karijere.
Ona je u po~etku uspe{no tuma~ila qubavne, senti-
mentalne uloge, naj~e{}e ose}ajne lirske qubavnice, ali
je najvi{u umetni~ku meru postigla pri kraju XIX i po~et-
kom XX veka tuma~e}i majke, tu`ne, nesre}ne ène, pa-
}eni~ke du{e i uop{te otmene dame. Ona je i sama bila
vrlo ose}ajna, iskrena i neposredna, sposobna za duboka,
potresna preìvqavawa, ina~e vrlo lepe pojave, ugla|e-
nih manira, pokreta i stavova, tako da je sa scene delovala
izuzetno prijatno, gospodstveno i dostojanstveno. Popo-
vi}eva je spadala medu glumice s najlep{om dikcijom, pra-
vilnom, odmerenom i prijatno intoniranom. Kada se prvi
put pojavila na sceni u Beogradu u maju 1877. godine, jedan
recenzent je istakao: “Moèmo slobodno re}i da }e imati
budu}nost na na{oj pozornici. Lep eksterijer, prijatan
glas, to je ve} tu, no sada samo {kole i opet {kole”.865 Ona 865 “Pozori{te”, 1877, br. 31.
se naro~ito istakla u vi{e najzna~ajnijih uloga u dramama
Iva Vojnovi}a, doprinose}i tako svojoj i wegovoj umet-
ni~koj afirmaciji na beogradskoj sceni. Kada je 1903. go-
dine tuma~ila s velikim uspehom Jele u wegovoj drami

“Ekvinocio”, Vojnovi} je rekao odu{evqeno da je “neodo-
qiva u svojoj patwi i jedina istinita majka nesre}noga
Iva”. Pozori{ni recenzenti krajem XIX i po~etkom XX
veka su otkrivali u wenoj igri mnogo prave poezije, stva-
rala~kog duha i inteligencije. Sude}i po svemu, ona je
volela da svoje likove poetizuje i nekako sublimi{e ne
oduzimaju}i im mnogo od verodostojnosti, nego, naprotiv,
pridaju}i im ne{to vi{e qudsko i simboli~no. U mlado-
sti se nije svestrano potvr|ivala stvarnim sposobnosti-
ma u igri, a u zrelijim godinama je ostvarivala vrlo vi-
soku umetni~ku meru. Ona je u igri imala izvestan teàk
dramsko-tragi~ni ton, mo`da najteì u tom smislu u glu-
ma~kom ansamblu od kraja XIX veka. “Ne{to neumoqivo
okorno i tvrdo” – pi{e Milan Grol – “u dnu du{e zamra-
Emilija Popovi} ~eno sumwom i gor~inom, dobilo je u starijim godinama
Emilije Popovi} tragi~nu snagu. Wena umetni~ka kari-
jera upravo i po~iwe od tog vremena, od wenih navr{enih
~etrdesetih godina, u kojima su mnoge wene vr{wakiwe
866 Milan Grol: “Iz pozori{ta
zavr{avale.”866 Za po~etak wenih velikih uspeha Grol
predratne Srbije”. Izdawe Srpske ozna~ava 1900. godinu otkada uspe{no tuma~i ve}i broj
kwièvne zadruge, Beograd, 1952, Ko-
lo XLVI, kw. 318.
te{kih dramskih partija, naro~ito majki. Popovi}eva ni-
je imala silan dramski temperament i velike emocije, ali
je duboko preìvqavala i sve to izraàvala sna`nim
dramskim tonom i lepom, melodioznom dikcijom.
Wene su uloge: Emilija (“Otelo”), Yesika (“Mleta~ki
trgovac”), Kraqica Gertruda (“Hamlet”), Hedviga (“Viqem
Tel”), Princeza Ebolija (“Don Karlos”) u komadima [ile-
ra), Margarita od Parme (“Egmont” Getea), Vojvotkiwa i
Adriena (“Adriena Lekuvrerova” Skriba – Leguvea), Dora
Kinolova i Pompadura (“Narcis” Brahfogla), Lukrecija
Boryija (u ist. komadu Igoa), Baronica Skarpi (“Grof
Praks” A. Melaka), G|a Merkade (“Merkade” O. de Balzaka),
Knegiwa @or` (u ist. komadu), Tu|inka (u ist. komadu) u
komadima Dime Sina, Rozalija (“Gra|anska smrt” P.
\akometija), G|a Viweron (“Gavrani” A. Beka), G|a Lo`re
(“Dragana” E. Brijea), G|a Alving (“Aveti” Ibzena), Magda
(“Utopqeno zvono” Hauptmana), Mejrima (“Mejrima” M.
Bana), Stana (“Stanoje Glava{” Jak{i}a), Jelena (“Za veru i
slobodu” Drag. J. Ili}a), Majka (“Smrt Majke Jugovi}a”), Jele
(“Ekvinocio”), Majka (“Lazarevo vaskrsewe”), sve u komadima
Iva Vojnovi}a, Boja (“Knez Ivo od Semberije” Nu{i}a).
Popovi}eva je u 1881. prevela (mo`da) sa francuskog
jezika “Ku}a Fur{ambolova”, dramu u 5 ~inova, Emila
Oìjea i u woj igrala glavnu ulogu.
Vanredno je zna~ajan glumac Gavra Savi} (13. III 1854,
Novi Sad – 29. VI 1919, Zagreb), koji je najve}i deo umet-
ni~ke delatnosti posvetio NK u Zagrebu. U mladosti se
kra}e vreme bavio trgovinom, koju je napustio i stupio
prvi put na scenu 1873. u putuju}e pozori{te \or|a Pe-
le{a u Iloku. Od kraja 1874. do sredine septembra 1877. je
~lan NP u Beogradu, a onda Je, na poziv Narodnog ka-

zali{ta, pre{ao u Zagreb i tu igrao do kraja karijere. Od
1899. je i rediteq Kazali{ta. Samo kra}e vreme je proveo
u putuju}im trupama \. Proti}a, P. ]iri}a i Gavre Mi-
loradovi}a (1883–1885). Vrlo darovit, sa jakim smislom za
realisti~nu karakterizaciju likova, studiozan, sa ose-
}awem za humor, pravilne dikcije, tuma~io je dramske, jo{
boqe raznovrsne karakterne partije, naro~ito rezonera.
U dramskim partijama umeo je da na|e ta~an, odmeren
ton, u karakternim da izrazi sve tipi~nosti. U ponekim
karakternim partijama delovao je gospodski otmeno i do-
stojanstveno. Savi} je govorio na sceni vrlo lepim i ~i-
stim jezikom.
Wegove su uloge: Kreont (“Kraq Edip” Sofokla), Kraq
Klaudije (“Hamlet”), Antonije (“Mleta~ki trgovac”), Kent
(“Kraq Lir”) u komadima [ekspira, Don Diego (“Sid” Kor-
neja), Teramen (“Fedra” Rasina), Miler (“Spletka i qubav”
[ilera), Pandolf (“Sluga dva gospodara” Goldonija), Anton
Antonovi} (“Revizor”), Don Hose (“Don Cezar od Bazana”),
Grof Valov (“Cari~in suàw” @. Bajara), [varce (“O~in-
ski dom” Sudermana), Jantinaro (“Pripovetke kraqice navar-
ske” Skriba – Leguvea), Engstrand (“Aveti”), Novak (“Mej-
rima” M. Bana), Andrija (“Grani~ari” Frajdenrajha), Sima
Jagodi} (“Ej, qudi, {to se ne ènite” Julija Rozena, u pre-
radi), Matija Gubec (u ist. drami M. Begovi}a), Baron Frawo
Trenk (u ist. komadu J. Tomi}a), Gospar Luk{a (“Dubrova~ka
trilogija”), Frano (“Ekvinocio”) u komadima Vojnovi}a.
Jedan od najboqih dramskih glumaca u istoriji hrvat-

skog kazali{ta i jedan od najboqih jugoslovenskih glu-
maca od kraja XIX veka je Andrija Fijan (14. IX 1857,
Zagreb – 26. IX 1911, Zagreb) Fijan je igrao i reìrao
kra}e vreme i u NP u Beogradu uti~u}i umetni~ki bla-
gotvorno. Po{to je zavr{io u~iteqsku {kolu, radio je
kao u~iteq u {estinama kad Zagreba. Prvi put je stupio na
scenu 27. III 1873. u NK u Zagrebu gde je od 1878. godine
stalni ~lan u zapaènom umetni~kom planu. U doba kada se
tek razvijalo, u Zagrebu su igrali u punoj umetni~koj snazi
Adam Mandrovi}, To{a Jovanovi}, Marija Perisova i Ma-
rija Ruì~ka-Strocijeva. On }e do punog umetni~kog iz-
raàja do}i na zagreba~koj sceni, naro~ito od 1888. godine
po povratku u Beograd To{e Jovanovi}a, jer tada preuzima
i wegov sav veliki dramski repertoar. On je otada najvi{e
ceweni i mo`da umetni~ki najsvestranije angaòvani za-
greba~ki glumac: do 1898. godine je oko 1.440 puta na sceni
u 355 komada! U me|uvremenu Fijan je pre{ao u NP u
Beogradu: 1. VIII 1894. je angaòvan za ~lana i upravnika
pozornice sa godi{wom platom u iznosu od 7.200 dinara i
ostao svega devet meseci, do 1. VI 1895. godine kada se
neo~ekivano brzo vratio u Zagreb, gde mu je kazali{ni
intendant Stjepan Mileti} ponudio ve}u platu, i to bez
obzira na ugovorne obaveze! Fijan je u NK u Zagrebu ubrzo

u{ao u najvi{i umetni~ki plan: posle zna~ajnog Adama
Mandrovi}a, a za uprave intendanta Iva pl. Hreqanovi}a,
postao je 1898. godine i ravnateq Drame i na tom poloàju
ostao i za druge uprave Mandrovi}a (1902–1907). a onda
vodio Narodnio kazali{te kao intendant 1907–1909. sa
dramaturgom pesnikom Ivom Vojnovi}em, pa rediteqem
Josipom Bahom. Za to vreme Fijan je stalno i igrao i
reìrao, bio svestrano aktivan.
Fijan je bio glumac vrlo inteligentan, lepo obrazo-
van, velikih stvarala~kih mogu}nosti i umetni~ke snage
{to je svestrano i najlep{e dolazilo do punog izraza u
dramskim ulogama i ulogama qubavnika klasi~nog i mo-
dernog repertoara. Takve wegove sposobnosti dopuwavali
su skladno impozantan, krupan stas, lepe, izrazite crte
lica, ugla|eni maniri, tako da je delovao kao “pravi ari-
867 “Pozori{te”, 1898, br. 3. stokrata po srcu i duhu”.867 On je u igri lepo spajao pre-
fiwenu, sloènu emocionalnost i duboku studiju. To{a
Jovanovi} je imao dikciju ose}ajno obojenu, logi~ki i psi-
holo{ki odmerenu; Fijan je u wu unosio prete`no emo-
cionalne izlive.
O Fijanovom tuma~ewu Hamleta u Beogradu 8. V 1894.
godine sa~uvana je ne{to potpunija analiza. Fijan nije
teìo da prikaè Hamleta koji èli da se po svaku cenu
868 “Videlo”, 1894, br. 55. “u~ini ~udnim”.868 “On je te re~i izgovorio mahinalno ne
daju}i im izraza ni vrednosti. Naprotiv, on je, shvatio
princa kao mlada, telesno slaba ~oveka kome je suvi{an
uman rad ubio i ono odlu~nosti i aktivnosti {to je ve}
Imao, te ga time nagnao da razmi{qa i govori, ali u isti
mah i oduzeo mu mogu}nost da zaista radi.” To je, kaè daqe
recenzent, ~ovek rastrojen od rada, potresen o~evom smr-
869 U poglavqu o reìji. }u, a razo~aran preranom maj~inom preudajom.
U Beogradu Fijan radi vrlo korisno kao rediteq,869 a
kao glumac tuma~i sa Miloradom Gavrilovi}em najozbiq-
nije dramske uloge, naro~ito uspe{no u modernom fran-
cuskom repertoaru. Recenzent M. K. Dragutinovi} misli
870 “Otaybina”, 1895, kw. 5. Fijan da je on stvorio najboqe uloge u francuskim komadima.870
je igrao i na reprizama francuskih Wegova umetni~ka partnerka je naj~e{}e Vukosava Jurko-
komada u Beogradu zamewuju}i M. Ga-
vi}eva, koja je trebalo da zameni Milku Grgurovu i polako
vrilovi}a ili “uska~u}i” u repertoar
pok. To{e Jovanovi}a. Velu Nigrinovu. U francuskom repertoaru on je bio glu-
mac leèrne, spontane igre, “~iste intuicije” kako se
pisalo tada, neposrednog raspoloèwa i nadahnu}a.
Na gostovawima i u toku anga`mana u Beogradu Fijan je
tuma~io: Kina (u ist. komadu Dime Oca), Rajfa (“U ratu u
miru” Mozera i [entana), Urijel Akosta (u ist. komadu K.
Guckova), Lorisa (“Fedora” Sardua), Romea (“Romeo i Julija”
[ekspira), Nekquèva (“Na{ prijateq Nekquèv” A. Paq-
me), Nemawu (u ist. komadu Cveti}a) – sve u 1888. godini;
Grofa Eseksa (u ist. komadu Laubea), Filipa Derbleja (“Liv-
ni~ar” @. Onea), Bolinbroka (“â{a vode” Skriba), Otela (u
ist. komadu [ekspira), sve u 1891. godini; Tomiwina (“Na- 871 Treba spomenuti da je u ovo vre-
stup” Rak{awina), Ipanova (“Fedora” Sardua), Dr Konrada me igrao i Qubomir – Qubinko Pe-
(“Novinari” Frajtaga).871 trovi} (1851, Beograd – 5. I 1916, Beo-
grad), lirski i epski pesnik, pripove-
Milivoje – Mika Stojkovi} (9. III 1861, Beograd – 31. da~ i dramski pisac. Zavr{io je ~e-
VI 1925, Zagreb) bio je u gluma~kom staleù i u publici tiri razreda gimnazije i docnije, na-
pustiv{i glumu, radio kao ~inovnik i
jedan od najboqih srpskih dramskih glumaca, izvanredan pisac. Igrao je povremeno prvo u 1872.
rediteq-pedagog koga sa divqewem pamte mnogi putuju}i godini u NP u Beogradu, od 18. I 1873.
glumci, ali i jedan od najnestalnijih duhova u pozori{tu do septembra 1874. u SNP u Novom Sa-
krajem XIX i po~etkom XX veka. Zna~ajni glumci spo- du, od 1875. do 1880. opet u NP u Beo-
gradu gde }e docnije i gostovati. U No-
miwali su ga sa iskrenim divqewem i po{tovawem kao vom Sadu su ga hvalili jo{ u po~etku
visoku umetni~ku vrednost.872 Nemirne, izrazito boemske da je ”lepo napredovao kao prikaziva~
prirade, on se zaista te{ko duè zadràvao u jednoj trupi, komi~nih uloga i slika i prilika iz
jer se naj~e{}e sukobqavao s upravama. Wegov otac, ina~e na{eg narodnog ìvota". (“Pozori-
{te”, 1874, br. 51). I docnije se isticao
strogi beogradski profesor,873 èleo je da mu sin, koji je prirodnom igrom kao tuma~ karakter-
bio dobar u~enik u gimnaziji, nastavi {kolovawe. Ali, nih i komi~nih uloga. Wegove su uloge:
Milivoje je ve} u petom razredu, odu{evqen igrom Ba- Vuk Brankovi} (“Zidawe Ravanice” A.
~vanskog, To{e Jovanovi}a, Milo{a Cveti}a i Milke Nikoli}a), Ivan Kosan~i} (“Boj na Ko-
sovu” Suboti}a), Jawa (“Stanoje Gla-
Grgurove, koji su tada osvajali mladi svet, zavoleo glumu i va{”), Milo{ (“Sa}urica i {ubara”
ve} u 1871. pevao i statirao u Narodnom pozori{tu kada ga Okrugi}a), Veqko (“Dva narednika”,
je zapazio Ba~vanski i dodelio mu ulogu straàra u Ba- prerada N. \urkovi}a). Du`d (“Mle-
ta~ki trgovac”), Osvald (“Kraq Lir”),
novom “Knezu Dobrosavu” 1874. g., otkad je i po~ela wegova
Jefta (“Ciganin”), Gotlib Vajgl (“Mo-
umetni~ka delatnost. U 1875. godini stupio je u putuju}e je mezim~e” Adolfa L’Aronà), Vit-
pozori{te Mihaila Dimi}a u Obrenovcu, pa opet igrao i fild (“Lovudska sirotica” Birh-Pfaj-
to honorarno do 1876. u NP u Beogradu, zatim u putuju}im ferove).
872 Glumac i upravnik putuju}eg
druìnama Laze Popovi}a i \or|a Pele{a. On se pored
pozori{ta Du{an @ivoti}, koji ga je
velikih umetnika lepo razvijao u dramskom fahu u kojemu s ponosom nazivao svojim velikim u~i-
je imao najvi{e uspeha. Od 15. I 1882, do septembra 1883. je teqem i divio se wegovim visokim
ponovo u NP u Beogradu, 1884–1894. u HZK u Zagrebu gde se umetni~kim kvalitetima, isticao je
da je Stojkovi} bio ~esto umetni~ki
naro~ito pravilno umetni~ki razvijao uz rediteqa A. uzor i drugim zna~ajnim beogradskim
Mandrovi}a. Od 1. VIII 1894. do 1895. je u NP u Beogradu, glumcima koji su ga rado gledali i na
angaòvan kad je bio najpotrebniji, posle smrti velikog wega se u pone~emu ugledali.
umetnika To{e Jovanovi}a i to prvenstveno za uloge pr- 873 Otac mu se zvao Mihailo, pa se
vih qubavnika i za najzna~ajnije dramsko-karakterne par- tako ponegde pogre{no nazivao i Mi-
livoje.
tije. Ali, on je i ovoga puta ubrzo, nemo}an da savlada svoj
bujni temperament, raskinuo ugovor i napustio Pozori-
{te, posle nekog skandala. Od 1896. do 1897. igrao je vrlo
uspe{no u SNP u Novom Sadu, krajem 1897. i po~etkom
1898. opet kra}e vreme u NP u Beogradu, a od 1898. do 1911, s
prekidima, vodio je i svoju pozori{nu druìnu s malim
brojem ~lanova, pri ~emu je on bio glavni glumac i re-
diteq. U 1911–1912. je ~lan Filijale HZK iz Zagreba,
1912–13. ~lan NK u Osijeku, od 1913. je ponovo vodio putu-
ju}u trupu. Rat ga je zatekao u Osijeku. Kao srpski glumac i
rodoqub proveo je u tamnici u Osijeku od 12. VIII 1914. do
1915. kada je pu{ten uz neku zamenu, na zauzimawe po-
zori{nih qudi i odmah zatim pobegao u [vajcarsku. I
tamo u izgnanstvu je obrazovao malu gluma~ku trupu i
povremono prire|ivao predstave u @enevi, Parizu, Mar-
sequ, na Korzici i u Solunu, gdegod je bilo jugoslovenskih
izbeglica. Posle rata opet je organizovao putuju}e po-

zori{te 1919. godine. Celu svoju umetni~ku karijeru, ve-
liki gluma~ki talenat Stojkovi}, “ve~iti ~ergar”, kako
ga naziva Milan Grol, provodio je u stalnom lutawu od
jednog do drugog pozori{ta tro{e}i svoje qudske snage u
tome i u alkoholu.
On je bio izvrstan dramski glumac klasi~nog i mo-
dernog repertoara i qubavnik, ali se ogledao uspe{no i u
karakternim partijama. Za uloge qubavnika je odgovarao i
vanredno lepom pojavom, jer je bio visok, stasit i pri-
jatnog, mu{kog lika, uz to kultivisane i bogate ose}aj-
nosti i vrlo melodiozne dikcije u kojoj su svaki glas i re~
bili izgovoreni jasno, logi~no i odmereno. Angaùju}i
ga, uprava Pozori{ta u Beogradu verovala je da }e on mo}i
da zameni To{u Jovanovi}a i docnije Gavrilovi}a, koji je
po~etkom XX veka morao da pomi{qa na promenu faha.
Milivoje – Mika Stojkovi}
August (Anton Gustav) Mato{ je u Stojkovi}u video je-
874 Sarajevska “Nada”, 1898, br. 1. dinog glumca koji je mogao da popuni prazninu u fahu
qubavnika na beogradskoj pozornici.874 Prilikom gosto-
vawa u ulogama Karla Mora u [ilerovim “Razbojnicima”
i Ernesta u “Galeotu” Hose E~egeraja u SNP u Novom Sadu
1896; jedan recenzent isti~e da je “vanredno otmen, dis-
875 Jovan Gr~i}, “Pozori{te”, 1896,
tingvovan i razuman glumac, koji bi u tome mogao poslu-
br. 2.
ìti kao uzor”.875 Hvale}i wegov lep glas, pravilan govor
i efektnu pojavu na sceni, ovaj recenzent zapaà u wegovoj
igri uzornu ve{tinu glumca “koji malenim sredstvima ume
da postigne vrlo mnogo”, jer ne optere}uje gluma~ku evo-
kaciju nepotrebnim izraàjnim sredstvima od ~ega gluma
~esto pati. Docnije, na gostovawu u Pozori{tu u Beogradu
1903, on je svojom igrom potvrdio reputaciju izvrsnog
dramskog glumca. Posle tuma~ewa Romea u [ekspirovoj
tragediji “Romeo i Julija”, beogradski kriti~ar isti~e da
je “lepa pojava, inteligentan i talentovan”, a povodom
vrlo uspele uloge Rijona u “G. Alfonsu” A. Dime Sina:
“On ima ugla|enu i izravwenu igru, prijatan konverza-
876 “Pozori{te”, 1903, br. 2. i 12. cioni ton, koji ho}e ponekad da pre|e u tragiku i pa-
(dopisi iz Beograda). teti~nost”.876 I u mla|im godinama, 1896. Stojkovi} je sa
877 Recenzent dr Jovan Hranilo- jo{ vi{e zanosa i snage tuma~io tu ulogu, koju je izuzetno
vi} pisao je tada iz Beograda u “Po- voleo.877
zori{tu” 1896, br. 42: “G. Stojkovi} je Wegove zna~ajnije uloge su: Romeo, Horacije (“Hamlet”),
Rijona prikazao otmeno, prirodno, Karlo Mor (“Razbojnici”), Mortimer (“Marija Stjuart”) – u
simpati~no i kretawem, i izrazom li- komadima [ilera. Feb (“Zvonar Bogorodi~ine crkve”), Lud-
ca, i govorom, i maskom, i lepotom gla- vik XI (u ist. komadu K. Delaviwa), Ernesto (“Galeoto” H.
sa i ose}awa.”
E~egeraja), Grof Monti (“Vojni~ki begunac” Sigligetija),
Delid (“Hetman” P. Deruleda), Albert Diran (“Diran i Di-
ran” Valabrega – Ordona), Grof Eseks (u ist. komadu H. Lau-
bea), Arman Dival (“Gospo|a s kamelijama” Dime Sina, sa
Velom Nigrinovom kao Margaretom), Konstantin (“Za kru-
nu” F. Kopea), Milo{ Obili} (“Lazar” M. Cveti}a), Pribi-
slav (“Pribislav i Boàna” Dragutina J. Ili}a).
Milivoj Barbari} (2. X 1861, Ne{tin u Sremu – 26. III

1925. Osijek), kao i Mika Stojkovi}, najve}i deo svoje
umetni~ke karijere je proveo u hrvatskim kazali{tima, u
Zagrebu i Osijeku, u svome ili u tu|im putuju}im pozo-
ri{tima. On tako|e spada me|u najboqe srpske glumce
krajem XIX i po~etkom XX veka, a tuma~io je qubavnike i
dramske uloge, u posledwe vreme vrlo uspe{no i karak-
terno. Kao sin op{tinskog bele`nika, u~io je osnovnu
{kolu i zavr{io {est razreda gimnazije u Beogradu kada
je uìvao u igri To{e Jovanovi}a, Milo{a Cveti}a, Ve-
qe Miqkovi}a i potpao pod wihov uticaj. Po preporuci
dramskog pisca i jedno vreme glumca Qubinka Petrovi}a,
koji je otkrio wegov lep glas kao peva~a i smisao za glumu,
stupio je u hor NP u Beogradu 1875. gde je, ponekad, i
statirao, a u prole}e 1877. godine je prvi put igrao Dam-
jana Jugovi}a u Banovoj drami “Car Lazar”. Ove godine
stupio je u putuju}e pozori{te \. Pele{a i tu ostao do
1879. pa pre{ao u HZK u Zagrebu 1879. do prole}a 1880,
zatim u druìnu Laze Popovi}a 1880, Fotija Ili~i}a
1881, a u SNP u Novom Sadu je od 1882–1884. godine. U
Beogradu je opet 1884–5, u druìnama Mihaila Dimi}a
1886, u ni{kom “Sin|eli}u” 1887, Dragutina – Gute Jova-
novi}a 1889, kod \ure Proti}a kratko 1889, kada je po~eo
da vodi svoje dobro organizovano pozori{te do 1892. godi-
ne. Od septembra 1892. do 1895. je po tre}i put u Pozo-
ri{tu u Beogradu. Od 1895. do penzionisawa 1916. godine je
stalno u Kazali{tu u Zagrebu, sem sezone 1912–13. koju je
proveo u Kazali{tu u Osijeku. Posledwe godine ìvota,
posle penzionisawa, proveo je u Osijeku gde je vrlo ~esto
igrao honorarno. Barbari} je bio veliki dramski glumac s
najlep{im umetni~kim kvalitetima: vrlo lepe pojave,
izuzetno jakog temperamenta, silne i nepresu{ne ose}aj-
nosti, sa smislom da se duboko uìvquje u uloge, s velikom
stvarala~kom snagom, sa ve{tinom u preobraàvawu, uvek
druk~iji u glumskim izrazima, tonu, masci. Sve te osobine
su ga ~inile najprijatnijim doìvqajem u inscenaciji. I
pored bujne, nadahnute stvarala~ke ma{te, on je bio vrlo
prirodan i realisti~an. Dikcija, pravilna i tonski pri-
jatna, bila je jedino od najmo}nijih sredstava u wegovom
umetni~kom izraàvawu. Krajem XIX veka za kratko vre-
me koliko je proveo na beogradskoj sceni, iako jo{ mlad,
bio je cewen kao jedan od najboqih dramskih umetnika,
naro~ito posle smrti To{e Jovanovi}a; u Zagrebu je ostao
do kraja nosilac velikih dramskih i karakternih uloga.
Fijan ga je brzo zapazio i pozvao u Zagreb. Beogradski
recenzent u 1894. godini hvalio ga je {to je igrao “posve
prirodno” i isticao “kao jednu od najboqih snaga”.878 878 “Videlo”, 1894, br. 65.
Brojne velike uloge tuma~ene na scenama u Beogradu i
Zagrebu svedo~e o wegovom najvi{em umetni~kom rangu.
Zna~ajne su mu uloge: Edgar (“Kraq Lir”), Jago (“Otelo”),

Kleant (“Silom bolesnik” Molijera), Frawa Mor (“Razboj-
nici”), Viqem (“Lovorika i prosja~ki {tap” K. Holtaja),
Hari Merslend (“Bibliotekar” Mozera), Bernije (“Pariska
sirotiwa”), Ludvik XI (u ist. komadu Delaviwa), Grof Kaq-
cov (“Na{i robovi”), Car Josif (“ôvek bez predrasuda”) u
komadima Saher-Mazoha, Kramer (“Propast Sodoma” Suder-
mana), Neron (u ist. komadu Pietra Kosa), Hqestakov (“Revi-
zor”), Aleksej (“Vawu{inova deca” Naj|enova), Raskoqnikov
i Marmeladov (“Zlo~in i kazna” Dostojevskog), Fe|a (“@ivi
le{” Tolstoja), Bonaparta (“Madam San-@en” Sardu –
Moroa), Baron i Glumac (“Na dnu” Gorkog), Pastor (“Zanat
g|e Uorn” [oa), \or|e (“Ciganin” Sigligetija), Dragi}
(“Seoski lola” E. Tota), \or|e (“Maksim Crnojevi}”), Sta-
noje Glava{ (u ist. komadu Jak{i}a), Slepi Mihailo (“Ekvi-
nocio”), Gospar Luk{a (“Dubrova~ka trilogija”) u komadima
Iva Vojnovi}a.
Andrija Milosavqevi} (5. VI 1857, Beograd – 18. I 1904,

Jagodina) zavr{io je pet razreda gimnazije u Beogradu.
Prvi put je stupio na scenu u septembru 1874. u putuju}oj
druìni Mihaila Dimi}a i tu igrao do jula 1875. Posle
srpsko-turskog rata, u kojemu je u~estvovao, opet je od jula
1878. do 16. XI 1880. kod Mihaila Dimi}a, 1880–81. kod
Svetislava Dinulovi}a, pa u SNP u kojemu prvi put istu-
pa na scenu 15. XI 1881. godine. U SNP je ostao do avgusta
1885. i napustio ga je nezadovoqan platom. U NP u Beo-
gradu je stupio posle gostovawa u septembru 1885. godine i
igrao s prekidima (kada je u me|uvremenu prelazio u pu-
tuju}a pozori{ta) desetak godina. Pri kraju ìvota ì-
veo je u Jagodini kao ~inovnik po{te.
Povu~en i ozbiqan, s nao~arima, zbog ~ega su ga glumci
oslovqavali nadimkom “profesor”, Milosavqevi} je bio
vrlo savestan, bri`qiv, studiozan u obradi karakternih
uloga, odmoren, realisti~an i ubedqiv u igri u koju je
unosio lepe i duhovito otkrivene pojedinosti. Za wega su
glumci govorili slikovito da “svaku ulogu dobro pro-
kuva”. On se naro~ito odlikovao pravilnom, odmerenom
dikcijom koja je svojom intonacijom, prema kazivawu sa-
vremenika, podse}ala na govor To{e Jovanovi}a.
Wegove su uloge; Don Hose (“Don Cezar od Bazana” Di-
manoara – d’Enerija), Linijer (“Dve sirotice” d’Enerija –
Kormona), Vojvoda Buqonski (“Adrijana Lekuvrer” Skriba –
Leguvea), Borli (“Marija Stjuart” [ilera), Flavio (“Si-
rotiwski advokat” Pola Merisa), Tristan (“Ludvik XI” De-
laviwa), Spahija Gradi} (“Ciganin” Sigligetija), Pavle Po-
povi} (“Seoski lola” E. Tota), Vuk Brankovi} i Jug Bogdan
(“Milo{ Obili}” Suboti}a), Marinko (“\ido” Veselinovi-
}a – Brzaka), Ivko (“Ivkova slava” Sremca – V. Miqkovi}a).
Stevan Deska{ev (3. X 1855, Arad – 13. I 1921, Zagreb)

dvostruko je zna~ajan u istoriji srpskog pozori{ta: kao
peva~ vi{eg umetni~kog stila i kao pionir pre svega
operskog, pa operetskog pevawa u Beogradu (i u Zagrebu) u

vreme kad se mislilo, ali se jo{ nije imalo smelosti, da se
osnuje srpska opera. Poreklom je iz Deske blizu Segedina
zbog koje i nosi prezime Deska{ev. Na pozornicu je prvi
put stupio u Beogradu u maju 1875. godine kao guslar Mi-
loje u komadu “Ajduk Veqko” Jovana Draga{evi}a i odmah
je zapaèn lepim glasom i muzikalno{}u. Dirigent pozo-
ri{ni Davorin Jenko mu je dao osnovno i solidno muzi~ko
obrazovawe. “Wemu dugujem {to sam postao peva~”, rekao
je Deska{ev docnije. Za wegovo muzi~ko i gluma~ko obra-
zovawe brinuo se, zatim, i profesor Jovan Bo{kovi},
~lan Pozori{nog odbora. U po~etku wegove umetni~ke
karijere po~eli su srpsko-turski ratovi 1876–1878. go-
dine u kojima je u~estvovao kao borac. Samo jednu godinu,
1873–74, igrao je u putuju}oj druìni \or|a Pele{a, pa se
opet vratio u NP u Beogradu i tu ostao do 1881. kada je, po
pozivu, pre{ao u NK u Zagrebu i igrao do kraja 1892.
godine. U me|uvremenu, 1889. I 1892, pevao je na gosto-
vawima u Rusiji i Poqskoj. U sezoni 1893–94. pevao je i
igrao u SNP u Novom Sadu, pa opet u HZK u Zagrebu.
Izvan anga`mana, on je po nekoliko puta gostovao u peva-
~kim partijama i pevao operske melodije izme|u ~inova u 879 U aprilu 1875, u maju i junu
pozori{tima u Beogradu i Novom Sadu879 uvek lepo prim-
1890. u novembru 1895.
qen od kritike i, sude}i po broju gledalaca na predsta-
vama i od publike. Od 1890. je pevao u Operi u Budim-
pe{ti, od 1894. je opet u HZK u Zagrebu. Posle I svetskog
rata provodio je te{ke dane u pravoj bedi zanemaren i
skoro zaboravqen, a ìvot je zavr{io u du{evnom rastroj-
stvu. Deska{ev je pevao visokim, vrlo zvu~nim, prijatno i
sveè obojenim, sna`nim tenorom u operama, operetama i
komadima s pevawem, a tuma~io je vrlo uspe{no i daro-
vito, sa prizvucima stare {kole, i karakterne i dramske
partije. On je jedan od pionira opersko-operetske muzike
na srpskoj sceni i jedan od najstarijih peva~a sa {kolo-
vanim glasom velikih izraàjnih mogu}nosti. “G. Deska-
{ev je peva~ ve}ega stila” – hvalio ga je jo{ 1892. godine
dobar poznavalac muzike Milan Jovanovi} Morski. – “We-
gov tenor je jasan, mek, pun, okrugline, i za~udo! sve to
lep{i, {to se kre}e u vi{em registru. Velika opera je
pravi teren za takav glas, i mi ne sumwamo da je on kadar
’probiti’ se na svakoj bini. Intonacija wegova je tako
pouzdana i prava, da }e mu mu~no mo}i na}i zamerke i
najosetqivije muzikalno uho, izraz mu je glasa pun top-
line, i mestimice nadahnut onom tajanstvenom vibraci-
jom, koja silovito dira slu{aoce.” 880
880 Dr Milan Jovanovi}-Morski.
Sve je to izre~eno povodom wegove interpretacije Fa-
“Otaybina”, 1892. – O Deska{evu op-
usta koji je vrlo sloèn i peva~ki i glumski. Jovanovi} je {irnije pi{e Jovan Gr~i} u “Jedin-
isticao i wegovu “ìvahnu mimiku” i “jasan i razgovetan stvu”, 1924, br. 1429–31.
govor”. Prema zapaàwima drugih recenzenata, Deska{ev

je u igru unosio dinami~nosti, poleta i ose}ajnosti.
Zna~ajnije su mu uloge: Don Hoze (“Faust”), Faust (u ist.
operi Gunoa), Radames (“Aida” Verdija), Branko (“Radni~ka
pobuna” Sigligetija – A. Balaà sa muzikom D. Jenka), Fer-
dinand (“Mamzel Nitu{” Melaka – Alber Mijoa, sa muzikom
F. Ervea), Lucijan (“Stari kaplar” Dimanoara – d’Enerija, sa
muzikom), Lotar (“Bibliotekar” G. Mozera), Stevan Dragi}
(“Seoski lola” E. Tota), Rade Neimar (“Zadu`bina” M. [ap-
~anina sa muzikom Jenka).
Deska{ev je preveo, delom preradio ili posrbio ne-
koliko komada sa ma|arskog jezika od kojih spomiwem
samo one koji su se duè odràli na sceni: “Seoski lola”,
drama u 3 ~ina, s pevawem, Eda Tota, sa muzikom Davorina
Jenka. 1878; “Radni~ka pobuna”, drama u 3 ~ina, s pevawem,
Eda Sigligetija i A. Balaà, sa muzikom Jenka, 1878; “Ca-
ri~in su`nik”, komad u 2 ~ina, @ana Bajara.
Nikola – Bata Simi} (umro 27. VII 1901, Prag) bio je
jedan od najboqih karakternih i komi~nih glumaca, re-
diteqa-pedagoga u unutra{wosti i upravnik putuju}eg po-
zori{ta. Prvi put je stupio na pozornicu 1872. godine u
druìni Fotija Ili~i}a, od 1897. je kod \ure Proti}a,
1884–85. prvi put i docnije u HZK u Zagrebu, 1889–92. u NP
u Beogradu. Svoje putuju}e pozori{te vodio je 1892–94. i
1896–97. i 1899. Pred kraj gluma~ke karijere umoran i
bolestan povukao se sa pozornice. U 1898. godini bio je sa
suprugom Zorkom, glumicom, u Pragu i Brnu radi wenog
daqeg usavr{avawa u pevawu. Sa wom je izvodio nekoliko
purta odlomke iz “Balkanske carice” u Narodnom pozori-
{tu u Brnu. Simi} se bavio i novinarstvom i politikom
kao vatreni pristalica Radikalne stranke, pa je zbog toga
imao i nekih neprijatnosti kao upravnik pozori{ta i
glumac. Inteligentan i lepo obrazovan pisao je ~lanke
kulturne, pozori{ne i politi~ke sadrìne, ~esto pole-
mi~ke prirode, u listovima “Srbobran”, “Zastava” i “Od-
jek”. Bio je vrlo cewen u dru{tvu beogradske inteligen-
cije. Wegovi prijateqi, me|u koje se ubrajao i August
(Anton Gustav) Mato{, priredili su u novembru 1896.
godine koncert u Beogradu u wegovu korist da bi mu omo-
gu}ili da osnuje i povede putuju}e pozori{te po Srbiji.
Kada je 1897. godine proslavqao 25-godi{wicu umetni-
~kog rada, angaòvali su se ugledni beogradski pisci i
umetnici, a vojni kapelnik Kun je komponovao “Mar{
Nikole Simi}a”. Lepe i impozantne pojave na sceni, vrlo
pravilne, odmerene, tonski prijatne dikcije, ìvog i bo-
gatog temperamenta, ve{t u preobraàvawu, prirodan i
realisti~an u uvek dinami~koj igri, originalan u karak-
terizaciji likova, pri ~emu nije nikoga podraàvao, Si-
mi} je posedovao prave umetni~ke kvalitete. On je imao
sve prirodne darove i kvalitete da se razvije u velikog

glumca, ali se, kao i Milivoje Stojkovi}, suvi{e rasipao
u boemskom ìvotu putuju}eg ~ergara. On je bio podjed-
nako dobar i u ozbiqnim karakternim i u vedrim komi-
~nim ulogama. U wegovoj komici nije bilo preterivawa i
jevtinih efekata i vi{e je bio naklowen bri`qivoj stu-
diji u stilu Save Todorovi}a nego improvizaciji Sveti-
slava Dinulovi}a ili ponekad komi~noj grotesci Ilije
Stanojevi}a. Kada je Ilija Stanojevi} za vreme gluma~kog
{trajka privremeno napustio Pozori{te, Simi} i Di-
nulovi} su uspe{no preuzeli wegov veliki repertoar.
Recenzent beogradskog “Dnevnog lista” (1891) hvali ga i
isti~e da je “boqe odgovorio poklowenom mu poverewu od
Dinulovi}a”.
Wegove zna~ajnije uloge su: Jago (“Otelo”), Polonije i
Kraq Klaudije (“Hamlet”), u komadima [ekspira, Argan
(“Uobraèni bolesnik”), Harpagon (“Tvrdica”) – u komadima
Molijera, Gradona~elnik i Hqestakov (“Revizor” Gogoqa),
Sekula Janko (“\ura| Brankovi}” Oberwika), Grizinger
(“Doktor Klaus” A. l’Aronà), Florans (“Rancavqevi” Erk-
mana – [atrijana), Kosad (“Prisni prijateqi” Sardua), Mak-
donald (“Bibliotekar” Mozera), Ujak Klingbert (“Zlatan
pauk” F. [entana), \or|e (“Dva narednika”, prerada N. \ur-
kovi}a), Gvozden (“Devoja~ka kletva” Q. Petrovi}a), Kal~a
(“Ivkova slava” S. Sremca), Vuka{in (“Momir” N. \ori}a),
Ministar (“Protekcija” Nu{i}a), Marinko (“\ido” Vese-
linovi}a – Brzaka).
Doba od kraja XIX veka do I svetskog rata je izuzetno
zna~ajno, jer je to prva sna`no stvarala~ki nadahnuta eta-
pa u svestranom modernizovawu i evropeizovawu srpskog
dru{tva, kulture, kwièvnosti i uop{te svih grana umet-
nosti, pa i pozori{ta sa svim umetni~kim ~iniocima. U
ovo dinami~no doba stvara se i po zna~aju i po broju impo-
zantna plejada velikih glumaca koji su srpsku scenu uz-
digli na visok umetni~ki, evropski nivo.
Me|u ovim zna~ajnim umetnicima je i Augusta – Ve-
lika – Vela Nigrinova (1. XI 1862, Qubqana – 18. XII 1908,
Beograd). Po velikoj umetni~koj vrednosti i po sna`nom
dejstvu na celu Istorijsku epohu, naro~ito na razvoj glume
krajem XIX i po~etkom XX veka, ona je zauzimala jedno od
najva`nijih mesta u istoriji srpskog pozori{ta. Brzo je,
kao i velika tragetkiwa Milka Grgurova, doìvela naj-
vi{a priznawa recenzenata i divqewe pozori{ne pub-
like u prestonici i drugde na gostovawu. To je vreme kada
je pozori{te ìvelo toplo i prisno, kao ìvotna potreba
qudi u odu{evqewu pozori{nog sveta. Nigrinova je anga-
òvana da u velikom dramskom repertoaru zameni nenad-
ma{nu Grgurovu, koja je polako, sa godinama starosti, pre-
lazila sa faha qubavnica, izrazitih dramskih i tragi-
~nih heroina na karakterne ili opet dramske partije, ali Vela Nigrinova
sada starijih èna. Nigrinova je sa izvanrednom i razno-

vrsno upotrebqivom Zorkom Todosi}kom svemo}no vla-
dala beogradskom scenom i sve vi{e izrastala, kao pre we
Grgurova, u srpsku Saru Bernar ili Eleonoru Duze.
Otac Nigrinove je bio skromni èlezni~ki slu`be-
nik, po narodnosti êh, a majka, po wenom kazivawu Slo-
venka, a po drugima ~ak nema~kog porekla. Augusta je rasla
i vaspitavala se u rodoqubivom duhu u Qubqani, pa je tako
bila ose}ajna i shvatawima naturalizovana Slovenka. U
Qubqani je igrala od 1878. ~etiri godine u Dramatskom
dru{tvu kojim se postepeno za~iwalo slovena~ko gleda-
li{~e. Izuzetno darovita ona je ve} 1. IX 1882. angaòvana
za ~lanicu NP u Beogradu gde je doveo wen zemqak kom-
pozitor i pozori{ni kapelnik Davorin Jenko. Prvi put
se pojavila na beogradskoj sceni 9. X 1882. tuma~e}i vrlo
uspe{no sloènu dramsku ulogu Debore (u ist. komadu
Mozentala). Otada se umetni~ki brzo i sigurno razvijala
i ulazila u veliki i sloèni dramski repertoar. Bila je
vrlo prilagodqiva; iskreno je zavolela srpsku sredinu,
poistovetila se s wom i lako se prilagodila wenom men-
talitetu i beogradskom dru{tvu. Za vreme Srpsko-bugar-
skog rata 1885. radila je svesrdno kao dobrovoqna bolni-
~arka i {ila rubqe za srpske vojnike i rawenike. Iznu-
ravaju}e sagorevawe iz jedne u drugu veliku ulogu i te{ku
predstavu, u kojima je uvek bila najlep{a dra` i najvi{a
umetni~ka atrakcija, postepeno je naru{avalo zdravqe
jedne izuzetno senzibilne i nervno vrlo tanene, ustrep-
tale prirode: tako je posledwih godina sve teè bolovala
881 U pismu upravniku Dragomiru
od nerava, pa se u 1906. godini le~ila u Nojhauzenu, a zatim
odmarala u Qubqani.881 Tu su i tada kobni, simptomi
Jankovi}u (od 28. VI 1906) kaè da joj je
lekar preporu~io da se ~uva: “Treba plu}ne bolesti. Po povratku u Beograd igrala je vrlo
sad tek da ìvim potpuno u miru, ne retko, jer je bolest sve vi{e ophrvavala. Wena smrt je
mnogo ~itati, ne raditi, uop{te dok bila jedna od najpotresnijih doga|aja toga doba u presto-
traje vru}ina.”
nici, jer su u toku ~etvrt veka wena slava i umetni~ka
882 Nigrinova je sahrawena o dr- vrednost stalno rasle. Ona je ve} izrasla u nacionalnu i
àvnom tro{ku. Bio je to zaista dir- umetni~ku veli~inu.882 Wene ~esto neuporedivo velike
qivo lep dokaz da se i smrt zna~ajnih umetni~ke kreacije i usto neodoqiva lepota stvarali su
glumaca u ovo doba, pre 70 godina, po-
joj iskrene oboàvaoce u publici, upravo divqewe za igru
~iwala ceniti kao gubitak nacional-
nih vrednosti. na sceni na kojoj su wene ènstvene draì bile neodoqive
i zatim na ulici, u privatnom ìvotu. (Isto tako }e delo-
vati druga zna~ajna scenska umetnica Zorka Todosi}ka.)
Pesnik Vojislav Ili} bio je u wu ne`no zaqubqen; drugi
su joj tako|e posve}ivali stihove i objavqivali javno, po
novinama; poneki su je ~ak i vre|ali sluè}i tako pozo-
883 “Ve~erwe novosti” od 2. I 1894.
ri{nim koterijama.883 Wen portre je izradio zna~ajni
Tu su je anonimno i surovo vre|ali
nazivaju}i je [vabicom i tako pravi-
akademski slikar Paja Jovanovi}, a poprsje, u novije doba,
li aluziju na nedovoqno ra{~i{}eno vajar Sreten Stojanovi}.
poreklo wene majke. Ona je nadahnuto i znala~ki tuma~ila sloène i ve-
like dramske partije za koje je trebalo imati izuzetno
znawe, gluma~ku ve{tinu i znatan dar, i to sa mnogo tana-

nih nerava, sa odu{evqewem, sa odmerenim emocional-
no{}u, toplo, neposredno, doìvqavaju}i duboko i po-
tresno, izraàvaju}i umetni~ki ubedqivo, sagorevaju}i u
igri inteligentnoj i skladnoj. Najve}e dramske partije
igrala je naizmeni~no, tako|e s velikim umetnicima, kra-
}e i mawe sa To{om Jovanovi}em, naj~e{}e sa Miloradom
Gavrilovi}em, zatim Bogobojom Rucovi}em, Milivojem
Stojkovi}em, ponekad i s Veqom Miqkovi}em, i tada su se
te predstave, po svedo~ewu pouzdanih savremenika, pre-
tvarale u najvi{e umetni~ke svetkovine na beogradskoj
sceni. “Na pozornici re~ su vodili Gavrilovi} i Nigri-
nova” – kaè Milan Grol. – “Gavrilovi} gospodstvom –
kakvog pre i posle wega na beogradskoj pozornici nije
bilo, i duhovitim izrazom. Nigrinova lepotom na kojoj je
pariska toaleta bila salivena kao na ’manekenu’ u modnom
ùrnalu. Pod tom rasnom lepotom ène bujao je tempera-
ment sa sjajem u o~ima i sa jednim zvu~nim altom, iz grla
kao u Junone.”884
predratne Srbije”. Srpska kwièvna
Za ve}i uspeh u izuzetnom repertoaru Nigrinova je zadruga, kolo XLVI, kw. 318. Beograd,
bila obdarena ènskom lepotom, koja je, nesumwivo, poja- 1952.
~avala i sublimisala wene visoke umetni~ke kvalitete.
Uz Zorku Todosi}ku, ne{to mla|u od we, bila je, po kazi-
vawu savremenika, i najlep{a i najqupkija èna na beo-
gradskoj sceni, tako da je efektno delovala u partijama
qubavnica i dramskih heroina: imala je vrlo pravilno
izvajani stas, lepe, izrazite, krupne o~i, naro~ito sklad-
ne, pravilne crte lica, nagla{eno ènstven hod, prirodne
pokrete i dostojanstveno dràwe. U igru je unosila do-
voqno poleta, neposrednosti, dinami~nosti izraza u gla-
su i pokretima, ìvotni dah i duh, naro~ito izvesnu top-
linu u tonu, uvek odmerenu ose}ajnost i sposobnost da
sigurno vlada sobom i scenom. Dodajmo tome wenu visoku
inteligenciju i lepu obrazovanost, koje su se sigurno ot-
krivale u bri`qivoj studiji i karakterizaciji likova.
Uz stru~nog nastavnika brzo je savladala srpski jezik i
akcentaciju, tako da joj je dikcija bila sve skladnija, izra-
àjno odmerenija, pravilnija, prijatnije intonirana u bo-
gatoj glasovnoj skali jednog toplog i kultivisanog alta.
Kada je u 1903. gostovala u SNP u Osijeku, recenzent je
opisivao sa odu{evqewem “drhtawe wenog glasa, koji je
sad tih i umeren, a sad pun o~ajawa i potresan; po govoru
o~iju, lepih, punih du{evnog ìvota, po otmenim kret-
wama” otkrivala se uzbudqiva borba bi}a. Ona je umet-
nica “koja moè da prodre u pokrete qudske du{e, da ih
shvati i prikaè verno, istinski, sna`no”, a wen glas je
topao, “bogat u finim nijansama, velikim svojim umilnim
o~ima, te svakim kretom svoje krasne pojave mnogo iz- 895 Milan Savi}, “Pozori{te”.
raàva”.885 Isti recenzent, opet prilikom gostovawa u 1892. br. 3.
SNP u Novom Sadu 1892, prikazao je wenu svestranost,

neposrednost i neke umetni~ke elemente igre. “Po pri-
rodi mlada” – kaè on – “lepa i umiqata, zadobija odmah
svakog neusiqenom svojom igrom ~im se samo pojavi na
pozornici. O~i su joj pune ~ara, pune miqa, ali umeju i da
zasevnu i muwevitim sevom da te poraze. Glas joj je umiqat,
pun snage i zvuka. Ona moè glasom svojim i da zagrmi kao
grom i da zagu~e kao golub”. Zatim je istakao lepoti wene
artikulacije, skladnost pokreta i harmoni~nost igre:
“Svaku re~ izgovara jasno i razgovetno, nagla{avaju}i kao
{to treba. Pokreti tela su joj uvek u potpunoj saglasnosti
sa govorom joj. Uvek traì da postigne svojom igrom u
svemu potpunu harmoniju, koja treba da vlada u gluma~koj,
886 M. Savi}: Ibid.
kao i u svakoj drugoj umetnosti.”886 Drugi recenzent je
naro~ito hvalio prirodnost, jer se u wenoj igri ne zna
dokle je gluma, a odakle po~iwe ìvot ili obrnuto: “... i
mi smo na~as pomi{qali da je ne gledamo na bini, ve} u
887 Jovan Hranilovi}, “Dnevni
pravom ìvotu.”887
list”, 1892, br. 25.
Beogradski recenzent je pisao u 1892. o wenoj neis-
crpnoj stvarala~koj snazi i naro~ito sposobnosti da sve-
mu {to tuma~i daje pun umetni~ki oblik i pravi ìvot:
“Ona nije samo rutinirana i kod we nije dar podraàvawa
kao kod mnogih drugih, nego ona raspolaè tvora~kom
snagom, tako da i svakom nepoznatom materijalu ume da da
888 “Dnevni list”, 1892, br. 25. pravi oblik i da ga zaokrugli kao {to vaqa i treba.”888
888a “Dnevni list”, 1896, br. 202.
Drugi beogradski recenzent je uzvikivao odu{evqeno 1896:
“ûdo je odista da ova èna sve moè da igra!”888a I u
posledwoj godini ìvota, izmorena, iznurena i ozbiqno
bolesna, jo{ je umetni~ki blistala kao u najboqim trenu-
cima. Kada je u 1908. tuma~ila naslovnu ulogu Teodore u
komadu Sardua, jedan recenzent je pisao: “G|ica Nigri-
nova je u ovoj ulozi dostigla vrhunac svoga talenta. Ona je
889 “Videlo”, 1908. br. 24. ovoga puta dala sve {to moè, i to nije bilo nimalo novo
za beogradsku pozornicu.”889 Milan Grol pripisivao je
samo wenoj umetni~koj igri veliki uspeh cele jedne pred-
stave. Po{to je obezvredio sadrìnu komada, rekao je:
“Sve to, razume se, nije smetalo da ’Teodora’, u lepoj deko-
rativnoj opremi i sa g|icom Nigrinovom u naslovnoj ulo-
890 M. Grol, “Srpski kwièvni
zi, osvoji najve}i uspeh {to ga je drama uop{te imala na
beogradskoj pozornici za posledwih deset godina.” 890
glasnik”, od 1. IV 1908.
Scenskom uspehu Nigrinove znatno je doprinosilo i
odevawe s elegancijom, ukusom i li~nim {armom. Neki
recenzenti su ~ak isticali da se najlep{e i najukusnije
odevala na beogradskoj sceni. Istorijski kostimi su van-
redno lepo pristajali skladnoj statui wenog tela. Naro-
~ito treba ista}i wene zasluge za uspe{nu inscenaciju
zna~ajnijih komada Hoze E~egaraja, Sardua, Dime Sina i
Oca, Meterlinka, Ibzena i na{ega Jak{i}a u kojima je
sna`no tuma~ila li~nosti èna sa jako izraènom indi-
vidualno{}u. Ona je stvorila veliki broj sloènih liko-

va iz anti~kog, romanti~arskog, realisti~kog i modernog
repertoara pokazuju}i tako i time nepresu{ne stvarala-
~ke sposobnosti i mo} umetni~kog preobraàvawa, naj-
lep{u ~aroliju glume.
Iz te velike galerije likova891 zna~ajnije umetni~ke kre-
acije, kojima se podizao umetni~ki nivo beogradske scene
izdvajaju se: Jokasta (“Kraq Edip” Sofokla, Ledi Ana (“Ri-
~ard III”), Porcija (“Mleta~ki trgovac”), Ofelija (“Romeo i
Julija”), Dezdemona (“Otelo”) – u komadima [ekspira, Greta
(“Faust”, Getea), Ebolijeva (“Don Karlos” [ilera), Dona
Marija (“Ruj Blaz” Igoa), Esmeralda (“Zvonar Bogorodi~ine
crkve” Igoa – Birh-Pfajferove), Ana Dembijeva (“Kin”),
G|ica od Bel-Ila (n ist. komadu), Katarina Hauerdova (u ist.
komadu) – u komadima Dime Oca, Klara (“Gospodar kovnica”
@. One), Madlena (“Grof Praks” Melaka), Adriana Lekuvrer
(u ist. komadu Skriba – Leguvea), Judita (“Urijel Akosta”
Guckova), Madam San-@en (u ist. komadu Sardua – Moroa), Vela Nigrinova kao Ofelija
u “Hamletu”
Teodora (u ist. komadu), Cecilija (“Prisni prijateq”, Fe-
dora (u ist. komadu), Dolora (“Otaybina”) – u komadima Sar-
dua, Eliza (“Nevaqalci” \. Rovete), Vizantazena (u ist. ko- 891 U beogradskoj “Nedeqi, listu
madu Emila Pola), Magda (“Zavi~aj” Sudermana), Marta (“U za zabavu i pouku”, 1907, br. 9. i 10, ima
dolini” Anhelma Gimera), Nata{a (“Na{ prijateq Nekqu- osam likovnih reprodukcija wenih
èv” Al. Paqme), Adelaida (“Novinari” Frajtaga), Marijana zna~ajnih uloga.
(u ist. komadu), Leonora (“More bez primorja”), Julija (“Ga-
leoto”) – u komadima Hose E~egeraja, Safo (u ist. komadu
Grilparcera), Nioba (u ist. komadu Hari i E. Poltona), Mar-
gareta Gotje (“G|a s kamelijama”), Tu|inka (u ist. komadu),
Fransina (u ist. komadu) u komadima Dime Sina, Mona Vana (u
ist. komadu Meterlinka), Jelisaveta (u ist. komadu \. Jak-
{i}a), Jawa (“[okica” Okrugi}a), Despa (“Nemawa” M. Cve-
ti}a), Jela (“Tako je moralo biti”), Jovanka (“Pu~ina”) – u ko-
madima Nu{i}a, a od peva~kih partija Santuca (“Kavalerija
rustikana” Maskawija).
Do pred kraj XIX veka, velika tragetkiwa Milka Grgu-
rova, a otada Vela Nigrinova, Zorka Todosi}ka (1. IV
1864, Novi Sad – 28. XII 1936, Beograd) i mla|a od wih
Sofija – Coca \or|evi} predstavqaju, nesumwivo, naj-
vi{e umetni~ke domete i najlep{e vrednosti beogradske
scene. Zorka Todosi}ka, k}erka zna~ajnih i darovitih glu-
maca Dimitrija, ~oveka dosta neobuzdane prirode, i od
wega jo{ boqe umetnice i sre|ene ène Qubice Kola-
rovi}, iz gluma~ke dinastije rodona~elnika sve{tenika
Luke Popovi}a iz sela Ivande, bila je pri kraju XIX veka
glumica i èna o kojoj se u patrijarhalnom Beogradu mno-
go govorilo i {aputalo i za kojom se jo{ vi{e uzdisalo i
ludovalo" (Hajim S. Davi~o). Ona je doìvqavala velike,
sve~ane trenutke najlep{eg umetni~kog trijumfa koje po-
zornica uop{te moè da pruì velikim umetnti~kim ~a-
robnicama, ali i mnoge godine li~ne qudske tragedije
kada je, pomra~ena uma, izgubqena i fizi~ki izobli~ena,
tumarala ~esto oko Pozori{ta no{ena nekim ~udesnim, Zorka Todosi}
tajanstvenim nagonom tim putevima, ne se}aju}i se i ne

znaju}i vi{e {ta je nekad bila i koliko je zna~ila za tu
ustanovu koja joj neizmerno duguje za svoju slavu i veli-
~inu. Tu`no je bilo, se}am se, gledati tu za nove nara{taje
potpuno anonimnu ènu za koju kao da je pozori{te izmi-
{qeno da pokaè {ta zna i moè da pruì svetu i ~ijoj su
se umetnosti divili wihovi o~evi i majke. Preko dvadeset
godina, jer prvi znaci du{evnog oboqewa su se javili pri
kraju 1914. godine, ona je ìvela ~udesnom fantazijom
poreme}ena uma, nikad ne znaju}i {ta i koliko je nekada
zna~ila. “Po{to je bolest oterala s pozornice” – pi{e
Milan Grol u lepoj kriti~koj evokaciji wene umetni~ke i
892 Milan Grol: “Iz pozori{ta qudske li~nosti892 – “osu|ena je bila da godinama ìvi u
predratne Srbije”. Izdawe Srpske neznawu o svetu i o sebi, i da umre u vremenu u kome su se
kwièvne zadruge. kolo XLVI, kw. 318. izgubila i posledwa se}awa na wu.”
Beograd, 1952. Todosi}ka je istupala na pozornici jo{ kao dete od
1871. do 1875. godine i ve} tada otkrivala svoj umetni~ki
dar, a angaòvana je 3. II 1878. godine u NP u Beogradu i
igrala do 1880. kada je, zbog udaje, fatalne po weno budu}e
893 Poznato je ve}, i o tome se u
zdravqe, ìvot i umetni~ku karijeru,893 privremeno na-
starom Beogradu pri~alo, da su se mno- pustila Pozori{te i vratila mu se posile muève smrti,
gi u publici odu{evqavali wenom ig-
rom i ne mawe lepotom, bili u wu po- 1886. godine. Penzionisana je prevremeno 1913, jer su le-
tajno zaqubqeni. U ove iskrene po- kari ve} tada otkrivali neke skrivene, podmukle znake
klonike wene ènstvenosti i lepote oboqewa, koji }e biti jasniji krajem 1914. godline. Otada
spadali su kompozitor Stevan [ram, je stalno tonula u sve bolnije halucinacije i svirepi
pesnik Vojislav Ili}, glumac i peva~
Stevan Deska{ev. Otac Dimitrije zaborav svoje mnogobrojne publike u Beogradu i u celoj
Kolarovi} ju je ba{ zbog toga prevre- Srbiji.
meno (u sedamnaestoj godini) udao za Weni prvi koraci na sceni odavali su darovitost i
blagajnika {tedionice u Zemunu
Milana Teodosijevi}a, koji se uskoro
prirodnost. “Osobitu hvalu publike” – pisao je jedan re-
te{ko razboleo od tabesa. S wim tako cenzent kada je kao devoj~ica tuma~ila \or|a u komadu
bolesnim provela je u braku {est te- “Bodin” Jovana Suboti}a 1872. – “odnela je Zorka Kola-
{kih godina (1880–86) mu~e}i se po- rovi}eva.”894 Otada ona neshvatqivom brzinom i sigur-
red wega i ~ak vuku}i ga u kolicima
jedva pokretnog...
no{}u leti ka najvi{im umetni~kim dometima na sceni.
Krajem XIX i po~etkom XX veka Todosi}ka ìvi u po-
894 “Jedinstvo”, 1872, br. 242. zori{noj kritici kao velika dramska, karakterna, ko-
mi~na glumica i vodviqsko-operetska subreta. Profesor
i pozori{ni recenzent Pavle Popovi} naro~ito isti~e
wene velike umetni~ke kreacije u Sterijinom komi~nom
repertoaru, posebno Sultane u komediji “Zla èna”, jer je
“igrala vanredno lepo, igrala magistralno u ’Zloj èni’ a
da ne pomiwem ostale uloge wene iz ovog repertoara koji
895 Pavle Popovi}: “Nacionalni je kao stvoren za wu”.895
repertoar...”. itd. (ve} citirano delo Todosi}ka je u prvoj etapi svoga umetni~kog stvarawa
iz 1899).
tuma~ila “u velikom stilu”, kako kaè M. Grol u spome-
nutom portretu, mnoge peva~ke uloge u komadima s pe-
vawem, u vodviqima i operetama glasom koji nije bio
veliki obimom, ali blistavo zvu~an, tonski izraàjno
bogat, topao i zanosan, plene}i neodoqivo i svojom igrom
punom gluma~kih pojedinosti, iznena|ewa, inventivnim,
uz to dinami~nim, raznovrsnim i uvek zavodqivim ènst-

venim qupkostima i glumskim virtuoznostima. “Wena ig-
ra, kostimi, muzi~ka studija” – pi{e Grol – “do{li su kao
proizvod bri`qive li~ne dokumentacije u velikim pozo-
ri{tima u Be~u i u Parizu. Na to je davala posledwu paru
i ogroman trud; u to je ona povrh svega uloìla sve rezerve
svojih osetqivih nerava i svoga ìvoga duha.” Todosi}ka
je peva~kim repertoarom krajem XIX veka primila mi-
sionarsku umetni~ku ulogu naslednice Marije M. Cve-
ti}ke, koja je skoro trideset godina bila glavna i najboqa
peva~ica u NP u Beogradu. Todosi}ka nije nadma{ila
glasovno, peva~ki, ve} svojom boqom umetni~kom igrom,
dinami~nom prirodom i ~arolijama ènstvenosti. Sa-
svim pri kraju XIX i po~etkom XX veka evropska pozori-
{ta, pa i srpsko, osvajaju realisti~ke i moderne drame od
Sardua preko Dime Sina do Meterlinka, Rostana i Ib-
zena. Trebalo se spremiti i preobraàvati li~no i umet-
ni~ki za druk~iji umetni~ki stil glume. Nepresu{na, gip-
ka i receptivna umetni~ka priroda, Todosi}ka se brzo
prilagodila i takvom repertoaru od drame do komedije,
koji je ponekad, bio uzak i sku~en za wenu stvarala~ku
raspevanost, kako je to ~esto u gluma~koj profesiji. U
dramskim salonskim i u karakterno-komi~nim ulogama
ona je ne samo prona{la potpuno svoje umetni~ko bi}e,
nego se uzdigla i na vi{i umetni~ki stupaw uzornom pri-
rodno{}u, spontano{}u i nekonvencionalno{}u svoje ig-
re. Ona bi se i u ovom ànru uzdigla do neslu}enih visina,
kojima je stalno blistavo stremila, da nije nosila kob
svoje potmule bolesti koja ju je nagrizala ba{ u vremenu
kada se najvi{e uzdizala zrelo{}u umetni~kih izraàj-
nih sredstava i neiscrpno{}u svoje sna`ne umetni~ke in-
dividualnosti, kakvu su imali jo{ samo Grgurova i Ni-
grinova na beogradskoj sceni. “U vremenu u kome se mu~ila
da izvede svoj umetni~ki preobraàj” – pi{e Milan Grol
u spomenutom portretu – “i da u dru{tvenoj komediji osvo-
ji mesto koje je imala u vodviqu i u opereti. Todosi}ka je
pogo|ena du{evnom bole{}u.”
Wene zna~ajnije uloge su: Toaneta (“Uobraèni boles-
nik”), Dorina (“Tartif”), Martina (“Silom lekar”), Niko-
lija (“Pu~anin kao vlastelin”) – u komedijama Molijera,
Mirandolina (u ist. komadu Goldonija), [on{ona (“Maj~in
blagoslov” d’Enerija – Gistava Lemoana), Marina (“Grof
Praks” Anri Melaka), G|a Gi{ar (“Gospodin Alfons”), G|a
od Santisa (“Polusvet”) – u komadima A. Dime Sina, Zaza (u
ist. komadu Pjera Bertona i [arla Simona), Sipriena (“Sip-
riena” ili “Razvedimo se” Sardua i Naàka), Keti (“Stari
Hajdelberg” Vilhelma Majer-Ferstera), Madam San-@en (u
ist. komadu Sardua – Moroa), Fro{arovica (“Dve sirotice”
d’Enerija – Kormona), Adelaida (“Qubav i ponos” ili “Liv-
ni~ar” @. Onea), Mizeta (“êrgarski ìvot” Anri Mirèa i Zorka Todosi}
Teodora Barijera), Suzana (“Muèvqeva sre}a” G. de Flera –

G. de Kajavea), Pepa (“Mi{” E. Pajerona), Kr~marica (“Kod
Belog kowa” Blumentala i Kadelburga), \ulija (“Kao li{}e”
\. \akoze), Adela (“Buburo{” @. Kurtelina), Ada (“Sodom”
Sudermana), Sultana (“Zla èna”), Fema (“Pokondirena tik-
va”) – u komedijama Sterije, Sika (“Ivkova slava” Sremca –
Brzaka), @ivana (“\ido” Veselinovi}a – Brzaka); peva~ke
uloge: Mamzel Nitu{ (u ist. opereti A. Melaka – A. Mijoa, sa
muzikom Florimona Ervea), Marija (“Marija, k}i pukovnije”
Fridriha Bluma, sa muzikom Gaetana Donicetija), Ilonka
(“Agne[a”, drama s pevawem, [. Luka~ija, sa muzikom Feren-
ca Erkla), Hrista po{tarka (“Pti~ar”, opereta, Vesta i Hel-
da, sa muzikom Karla Celera), Lenka îzmi}eva (“Seoski
lola” Tota – Deska{eva, sa muzikom D. Jenka), Ri|okosa –
Kata Goropad (u ist. komadu [. Luka~ija, sa muzikom Ferenca
Erkla), Jelena (“Lepa Jelena” Melaka – Alevija, sa muzikom
@. Ofenbaha), Lidunka (“U bunaru” Karela Sabine, sa mu-
zikom Viqema Blodeka), Lola (“Kavaleria rustikana” \.
Verge – P. Maskawija), Ko{tana (u ist. komadu B. Stankovi}a
sa muzikom Dragutina Pokornog).
Ono {to je za Pozori{te zna~io veliki umetnik To{a

Jovanovi} u osmoj i devetoj deceniji XIX veka, to je, ako ne
i vi{e, predstavqao kasnije Milorad Gavrilovi} (21. V
1861, Vaqevo – 26. IV 1931, Beograd) zato {to su zahtevi
publike i repertoara bili sada ve}i, sloèniji i razno-
vrsniji. Umetni~ki vaspitavan i formiran uz To{u Jova-
novi}a, koji je na wega sna`no uticao, i gledaju}i radi
usavr{avawa velika evropska pozori{ta, naro~ito u Ne-
ma~koj. Gavrilovi} se, jo{ i izuzetno velikim darom i
stvarala~kom, bogatom individualno{}u, uzdigao na naj-
vi{i umetni~ki stupaw do kojega je ba{ s wim uzletelo
Pozori{te u Beogradu. Grgurova, Nigrinova, Todosi}ka,
Emilija Popovi}, To{a Jovanovi}, Veqa Miqkovi}, S.
Dinulovi}, Gavrilovi}, Ilija Stanojevi}, Sava Todoro-
vi}, Milivoj Stojkovi}, Dimitrije i Dragiwa Ruì} i
Pera Dobrinovi} u SNP u Novom Sadu, predstavqaju naj-
vi{e umetni~ke, evropske trijumfe srpske glume za nepu-
nih ~etrdeset godina srpskog pozori{nog ìvota. Gavri-
lovi} je prvi put stupio na scenu u oktobru 1879. godine
kad se To{a Jovanovi} brzo uzdigao prvim umetni~kim
trijumfima. Od kraja 1879. do 1880. je ~lan SNP u Novom
Sadu kada je, jo{ mlad, igrao ve}inom epizode u~e}i se i
kod velikana srpske scene u Novom Sadu, a onda je proveo
kra}e vreme u putuju}im druìnama Svetislava Dinulo-
vi}a do kraja 1881. i \ure Proti}a do oktobra 1882. Od 6.
XI 1882. je u NP u Beogradu. Tu je dva puta postavqan za
rediteqa: 1894. i 3. X 1900. do 16. I 1903. godine. U po~etku
XX veka je najaktivniji i najzna~ajniji rediteq, koji po-
stavqa na scenu najozbiqniji repertoar sprovode}i prvi
moderna rediteqska shvatawa. Zbog sukoba s upravom po-
Milorad Gavrilovi} zori{ta penzionisan je 1. V 1908. godine. U vreme nezado-
voqstva glumaca radom uprave bio je upravnik u tako-

zvanoj “gluma~koj upravi” od 31. III 1910. do 17. I 1911. kada
je i igrao i reìrao. U 1910. godini je i predavao u Glu-
ma~koj {koli prakti~nu nastavu iz glume. U me|uvremenu
boravio je nekoliko puta radi pozori{nih studija u Be~u,
Minhenu, Manhajmu, Vajmaru, Parizu i Budimpe{ti, tako
da je spadao me|u najobrazovanije srpske glumce. U Min-
henu je gledao rad na drami Joce Savi}a i u~io od wega.
Gavrilovi} je bio aktivan na sceni takore}i do posledweg
daha, jer je igrao mnogo i posle I svetskog rata. Wegova
posledwa uloga je Car Samuilo u komadu “Jovan Vladi-
slav” Mom~ila Milo{evi}a po~etkom marta 1931. godine.
“Stari Gospodin”, kako ga je iz po{tovawa stari i novi
svet Beograda zvao, nije umro kako je èleo na pozornici.
Sve {to je od prirode imao preporu~ivalo ga je za
velike dramske, tragi~ne uloge, egzaltovane ili senti-
mentalne qubavnike. On je imao izuzetno impozantni, lep
stas, gospodstveno dràwe, uzornu prirodnu eleganciju
pokreta i stavova, magistralno izvajanu glavu i sve to
tako skladno i odmereno da nikad ne prelazi u nametqivo
i ko~operno. Bio je izuzetno prijatan doìvqaj posma-
trati ga kako kora~a ulicom sa elegantnim {tapom u ruci
u odelu uvek bri`qivo ispeglanom i sivim kama{nama
preko cipela. “To je ”Stari Gospodin!" – {aputali bi
ushi}eno prolaznici... Vrlo obrazovan i visoke inteli-
gencije, Gavrilovi} nije bio glumac od samo bri`qive
studije nego, naprotiv, isto toliko, ako ne i vi{e, duboko
i spontano emocionalan koji sagoreva u preìvqavawu
896 Vladislav Petkovi} – Dis,
gorqivih o~iju, diskretno ustreptalog glasa u dikciji
inteligentno odmerenoj, uzorno pravilno, kwièvno na- “Bosanska vila”, 1908, br. 16.
gla{enoj sa odlikama lepog govora svog rodnog vaqevskog
kraja i artikulacijom u kojoj se po{tuje, kako i treba kod
dobrog glumca, svaki glas. On je s tim osobinama bio naj-
boqi i nezamenqiv u modernom francuskom repertoaru.
Moglo bi se re}i da je bio jedan od prvih i zna~ajnijih
predstavnika moderne, realisti~ko-psiholo{ke, evrops-
ke, prete`nije francuske takozvane konverzacione glume
u koju je uneo krepku vitalnost i ose}ajnu neposrednost
svoju i pone{to, moglo bi se re}i, krepko i vitalno od
nacionalne igre gde su pravi i najso~niji koreni u glum-
skim ~arolijama To{e Jovanovi}a. Nije bez razloga pe-
snik Vladislav Petkovi} – Dis u wemu sa odu{evqewem
pozdravqalo najboqeg srpskog glumca isti~u}i wegovu
umetni~ku snagu izraza i ìvahan temperament. 896
Gavrilovi} je umetni~ki virtuozno izgradio u dram-
skom fahu, kao Ilija Stanojevi} u komi~nom, karakterno
raznovrsni svet {to ubedqivo svedo~i o bogatstvu we-
govog unutarweg ìvota i o neiscrpnosti wegovih izra-
àjnih mo}i: on je ne`ni, upravo lirski, egzaltovani ili Vladislav Petkovi} – Dis
dramski, ukusno i dopu{teno pateti~ni qubavnik, sna`ni

dramski ili tragi~ni heroj, sve to u eti~kom ili dru{t-
venom smislu pozitivno, qudski plemenitom kad zatreba –
koliko paradoksa u samo jednoj umetni~koj prirodi – oko-
reli zlo~inac, perverzan, licemerni, mra~an, grubijanski
bezobziran ~ovek, ili, vrlo ~esto u wegovim evokacijama,
refleksivno-intelektualni rezoner sa visprenim duhom
istinskog inteligenta kakav je zaista i bio i izvan scene.
Pri~alo se, ne bez razloga, u pozori{nim kuloarima i u
publici, da su wegove velike umetni~ke partnerke Grgu-
rova, Nigrinova i Todosi}ka najvi{e uìvale i najboqe
bile stvarala~ki nadahnute kada igraju s wim. Veliki
umetnik, koji je na{ao najlep{e uzore u To{i Jovanovi}u
i Koklenu Starijem, zra~io je na sceni neodoqivom sna-
gom i sa~uvao svoj umetni~ki stil i individualnost. On je
zaista bio u najve}oj meri dostojan da prihvati veliki
dramski repertoar To{e Jovanovi}a, i da nastavi, kao
umetni~ku tradiciju i kao wegov u~enik, to veliko umet-
ni~ko poslanstvo na beogradskoj sceni.
Pozori{ni recenzenti su otkrivali Gavrlovi}eve ra-
znovrsne izraàjne mogu}nosti i prednosti nad savreme-
nicima. A. G. Mato{ kaè 1896. da je pravi “viveur i dandy
par exellence” na beogradskoj sceni u modernom repertoaru:
“Wegovo je kretawe otmeno i sigurno, ruke mu nijesu nikad
suvi{ne, a mimika mu je vazda karakteristi~na”. On ga
stavqa iznad svih beogradskih glumaca: “Od svih glumaca
on ima po najvi{e ono cime nas toliko ushi}uje na{a
897 A. G. Mato{, “Nada”, 1896, br. 3. subreta g|a Todosi}ka. – ono {to se zove {ik”.897 Pesnik
Vladislav Petkovi} – Dis daje mu tako|e umetni~ke pred-
nosti 1908. godine (kada je bio privremeno penzionisan):
“G. M. G. je bio najistaknutiji i najja~i ~lan beogradskog
Narodnog pozori{ta. On je odmakao od ostalih i svojom
898 Vladislav Petkovi} – Dis. “Bo-
li~no{}u, i svojim ulogama, i svojom igrom”.898 Milutin
sanska vila”, 1908, br. 16..
K. Dragutinovi} isti~e 1895. da je “najboqi tuma~ konver-
899 Milutin K. Dragutinovi}, “De- zacionih uloga”.899 Recenzent beogradskog ~asopisa “Zvez-
lo”, 1895. da” vidi u wemu “najprosve}enijeg od svih glumaca beograd-
skih i neosporno najsna`niji gluma~ki temperament”.900
900 Spektator (Pavle Marinko- Naro~ito je zna~ajno wegovo zapaàwe o izuzetnoj sposob-
vi}), “Zvezda”, 1899, br. 5. nosti Gavrilovi}a da gradi i skladno komponuje uloge. On
901 “Srpski kwièvni glasnik”, je “jedan od vrlo retkih glumaca” – kaè taj recenzent –
maj 1931. “koji moè i ume da kreira i komponuje jednu ulogu”. Re-
902 Spomenu}u jedan neobi~an po-
cenzent u ~asopisu “Srpski kwièvni glasnik”, pridaju}i
datak o wemu kao stvaraocu: U aprilu
mu ogromno mesto u Pozori{tu,901 ukazuje ba{ na tu Ga-
1905. godine igrao je sa suprugom Jele-
nom – Lenom u sali “Kolarca” u Beo- vrilovi}evu stvarala~ku sposobnost da skladno gradi naj-
gradu komad “Grani~ari” J. Frajden- raznovrsnije uloge: “Od ne`nih qubavnika i idealnih za-
rajha. Na toj predstavi je tuma~io sam nesewaka u romanti~noj i poetskoj drami do brutalnih
devet uloga mewaju}i se brzo iz jedne u
samoìvaca, qudi pesnice, zlo~inaca i mra~nih tipova
drugu i tipski i glumski i maskom. To
su bile, po kazivawu savremenika, melodrame, Gavrilovi} je pro{ao kroz sve.. .”902 Ja sam ve}
prave umetni~ke parade... istakao prirodnost wegove dikcije, sa lepim akcentima
wegovog rodnog vaqevskog kraja. August (Anton Gustav)

Mato{ ukazuje, u spomenutoj recenziji, jo{ 1896. godine na
wegov prirodni govor, koji je naro~ito dobro odgovarao
realisti~koj francuskoj salonskoj takozvanoj “konverza-
cionoj drami”, sve brojnijoj na beogradskoj sceni krajem
XIX i po~etkom XX veka, a u kojoj je Gavrilovi} bio
nosilac skoro svih zna~ajnijih uloga. “Kao glumac od uku-
sa i sre}nijeg instinkta” – pisao je Mato{ – “on ne de-
klamuje (kao Cveti} {to je ~inio) stvari, koje nikako
nijesu za deklamaciju.”
Posle wegove smrti, u posmrtnim govorima i u ne-
krolozima u beogradskoj {tampi. Izre~ena su lepa zapa-
àwa, doìvqaji, utisci i sudovi o wemu kao glumcu,
reditequ i ~oveku, od razli~itih li~nosti savremenika i
pozori{nih stru~waka, dakle merodavnih da sude o we-
govoj vrednosti i zna~aju. Kriti~ar i upravnik Milan
Grol je rekao903 da je s wim nestalo “jedno od najhu~nijih 903 Sva citirana mi{qewa o Ga-
imena beogradskog pozori{ta” i “zavr{ena strana ~itave vrilovi}u iz “Pozori{nog godi{wa-
jedne epohe”. Branislav Nu{i} u wegovoj smrti vidi taka”, slu`beno izdawe NP u Beogradu
ko|e “kraj jedne epohe, zavr{etak jednog doba na{e kul- 1932, a obuhvata sezone 1928–32.
turne istorije. Ta je smrt posledwa re~ jedne gloriozne
epopeje i taj kov~eg, koji leì pred nama, u stvari je ta~ka
na kraju jedne sjajne i pune sadràja re~enice Taj je kov~eg
sklopqena kwiga, u kojoj je ispisano pedeset godina is-
torije na{e dramske umetnosti”. Pesnik, dramski pisac i
rediteq Mom~ilo Milo{evi} ga naziva “glumcem od rase,
stvaraocem u punom smislu re~i, umetnikom koji je delo-
vao na publiku ja~inom svaje emocije. On se uvek uìv-
qavao u svoje uloge, potpuno davao sebe, treptao svom
du{om, istinski preìvqavao trenutke koje je glumio...
Svojom dostojanstvenom pojavom, {irokim gestom i to-
plim glasom on je vladao pozornicom impozantno, sa su-
verenom dostojanstveno{}u”. Veliki glumac Dobrica Mi-
lutinovi} evocira ga u posledwoj predstavi na kojoj je
igrao cara Samuila u komadu “Jovan Vladislav” Mom~ila
Milo{evi}a: “A kada je na pozornici kao car Samuilo, to
isto ve~e, dostojanstveno i sa nekim naro~itim bolom
izrekao: ’Moj ìvot jeste la|a koja ve} davno tone’, mi
nismo ni slutili da }e ta velika i sna`na la|a tako brzio
da potone. La|a je potonula, car je umro”. Drugi veliki
glumac Radomir – Ra{a Plaovi}, predstavnik mla|eg po-
ratnog nara{taja, i sam iz vaqevskog kraja, naziva ga “ve-
likim u~iteqem glumaca” i podse}a na wegovu izuzetnu
blagonaklonost prema mla|im glumcima, spremnost da
svakog obodri i podrì u uspehu. “To je najlep{e i najve}e
{to sam dobio za deset godina u ovoj ku}i. I nisam ja
jedini koji je osetio {iroku blagost tvoje ruke.” Zna~ajni
glumac Boà Nikoli} isti~e wegovu “veliku vrednost
kao rediteqa”, nazivaju}i ga “prvim modernim rediteqom
na na{oj pozornici”. Pozori{ni kriti~ar lista “Prav-

da” Du{an Kruni} evocira wegovo tuma~ewe [ekspiro-
vog Magbeta. “Wegovog strahovitog pa ipak tako impo-
zantnog gospodskog Magbeta”, kako nas “postupno vodi u
taj pakao ubistava. Jo{ od prve pojave, na poqu, gde ga
presre}u ve{tice, mi ose}amo da je pred nama jedan gran-
diozan interpretator [ekspira. Svaka wegova re~, de-
spotski sna`na, pada duboko u du{u. Wegov gest sugesti-
van, prostran do~arava wegovu celu umetni~ku pojavu...
Dolazi velika scena gozbe, i pojava duhova poubijanih
nesre}nika. U jednom zanosu nenatkriqivim poletom Ga-
vrilovi} je ovde davao scenu koja izaziva jezu veli~ine. I
mi smo bili hipnotisani, ili smo gledali u Gavrilovi}a
razroga~enim o~ima i otvorenih usta, okameweni jednom
ispolinskom impresijom.”
Pozori{ni kriti~ar i upravnik Pozori{ta Milan
Predi} proniknuo je najboqe u wegovo qudsko i umet-
ni~ko bi}e. Uzdiù}i ga umetni~ki iznad svih, Predi} je
rekao da je “pola veka sa pozornice na{eg grada najlep{e i
najuzvi{enije re~i rekao Milorad Gavrilovi}; pola veka
on je postavqao na woj figure koje je dala dramska kwi-
èvnost, pola veka je on sredi{tu na{eg naroda donosio
onaj polet i odu{evqewe za uzvi{enim, za smelim, za
plemenitim koje visoka dramska umetnost treba i mora
uneti u duhovni ìvot grada u kome nije bilo ~itavog
jednog naroda”. Gavrilovi} je “repertoar velikih kri-
latih re~i i {irokog gesta drào sa nesmawenim autori-
tetom pola veka. Obrazovan koliko i talentovan, upoznat
~estim boravkom u inostranstvu sa uzorima svetske dram-
ske umetnosti, atletske gra|e i impozantne pojave, sna`na
organa, govore}i jezikom svoga rodnog mesta, u koje jo{
dopire muzika na{eg najlep{eg govora, on je bio Atlant
koji je nosio na ple}ima visoku moralnu zgradu Narodnog
pozori{ta.” Posledwih godina Gavrilovi}, jedan od naj-
ve}ih glumaca srpske scene, ìvotario je, ali ponosan i
uvek gospodstven, sa bednom penzijom. “U sedamdesetim
godinama” – kazao je Predi} – “bore}i se sa nema{tinom,
jedva rop}u}i pred prijateqima na nepravdu koja nije bila
hotimi~na, ali je bila nepravda, on je ulazio vedra ~ela u
NP kao uvek stari gospodin wegov.”
Mnogi wegovi likovi umetni~kom vredno{}u, ozbiqno-
{}u i raznovrsno{}u svedo~e o veli~ini glumca koji stvara
istorijsku epohu: Jago (“Otelo”), Ri~ard III (u ist. komadu),
Julije Cezar (u ist. komadu), [ajlok (“Mleta~ki trgovac”) –
sve u komadima [ekspira, Egmont (u ist. komadu), Frawa Mor
(“Razbojnici”), Filip (“Don Karlos”), Viqem Tel (u ist.
komadu), Fijesko (“Fijeskova zavera u \enovi”) – sve u ko-
madima [ilera, Valentin (“Faust”, I deo), Vojvoda od Ri-
Milorad Gavrilovi} {eqea (“Gca od Bel-Ila” Dime Oca), Ernani (u ist. komadu
u “Stanoju Glava{u” Igoa), Hqestakov (“Revizor”), Loris Ipanov (“Debora” Mo-
zentala), Kre{~inski (“Svadba Kre~inskog” Suhovo Kobi-

qina), Merkade (u ist. komadu O. De Balzaka), Grof Moris
(“Adrijana Lekuvrer”), Svengali (“Trilbi” @orà de Mori-
jera), dr Konrad (“Novinari” G. Frajtaga), Moris (“G|a od
Sen-Tropea” Anise Buròa), Loris (“Fedora”), Justinijan
(“Teodora”) – u komadima V. Sardua, Leonardo (“More bez
primorja” H. E~egeraja), Klod (“Klodova èna”), Arman (“G|a
s kamelijama”) – u komadima Dime Sina, Lucifer (u ist.
komadu Enrika Butija), Grof Praks (u ist. komadu Melaka),
Karlo Moreti (“Nevaqalci”, \erolamo Roveta), Gospodin
(“Nepogoda” A. Strindberga), Glumac (“Na dnu” M. Gorkog),
Grof Trast (“âst” H. Sudermana), dr Stokman (“Narodni
neprijateq”), Gabrijel Borkman (u ist. komadu) – u komadima
H. Ibzena, Ajduk Veqko (u ist. komadu J. Draga{evi}a), \or-
|e (“Maksim Crnojevi}” L. Kosti}a), Nemawa (u ist. komadu
Cveti}a), Borilo (“Bogumili” M. [ap~anina), Pisar Ivan
(“Truli dom” Sr|ana Tuci}a), Vuka{in (“Nahod” B. Nu{i}a),
Frano (“Ekvinocio”), Gospar Luk{a (“Dubrova~ka trilogi-
ja”) – u komadima Iva Vojnovi}a, Proti} (“Golgota” Mili-
voja Predi}a), Adem-beg (u ist. komadu S. ]orovi}a), Knez
Davor (“Knegiwa Maja” St. Be{evi}a), Car Samuilo (“Jovan
Vladislav” Mom~ila Milo{evi}a).
Nijedan srpski glumac u istoriji srpskog pozori{ta

nije se uzdigao u komi~nom fahu do toliko visokog umet-
ni~kog stupwa veli~inom gluma~kog talenta i ogromno-
{}u popularnosti u svim slojevima pozori{ne publike
kao Ilija – î~a Stanojevi} (7. VIII 1859. – 8. VIII 1930,
Beograd). Nikola Ra{i}, Nestor – Neca Nedeqkovi},
Aleksa Savi}, Josip Plemen~i}, izme|u ostalih, pred-
stavqaju, svaki na svoj na~in, zna~ajnije epizode u isto-
rijskim razmerama, a Stanojevi} zna~i ~itavu veliku epo-
hu za vi{e od pola veka stvarawa, za koje vreme je tuma~io
preko pet stotina zna~ajnih uloga, i po svojoj stvarala-
~koj, izvornoj osobenosti i po umetni~koj vrednosti te
ogromne povorke qudi na sceni. Svetislav Dinulovi} je
posedovao jak komi~arski nagon, ludi i |avolski tempera-
ment, sklon i preteranim improvizacijama, ali nije imao
wegovu uvek nadahnutu fantaziju i prirodnost, ~ak i u
preterivawu. Pera Dobrinovi}, najve}i srpski ~arobwak
glume, podjednako snaàn i u dramskim i u komi~nijim
partijama, nosio je u sebi magijski afinitet za vi{u ko-
miku. Stanojevi} se kretao izme|u Dobrinovi}a i Dinulo-
vi}a, sav nagonski spontan i prirodan kao Dobrinovi} i
malo docnije Sava Todorovi}, ali bez wihove izvorne i
neposredne rafiniranosti, i improvizator kao Dinulo-
vi}, ali bez wegovih vodviqsko-bufonerijskih neodoqi-
vo sme{nih {eretluka. Stanojevi} je bio izvoran, izra-
stao iz svog nepresu{nog komi~nog fonda, karakterni i
komi~ni glumac bez svog uzora i pore|ewa.
Stanojevi} je stupio prvi put na pozornicu 20. VIII
1879. u Pozori{tu u Beogradu kao privremeni ~lan i pe- Ilija – î~a Stanojevi}
va~ i ostao do 1. IX 1881. godine. Od septembra 1881. do 30.

VII 1885. igrao je mawe uloge u SNP u Novom Sadu, U NP u
Beogradu angaòvan je, zbog srpsko-bugarskog rata, tek 8.
XI 1886. Do{av{i u sukob sa upravnikom dr Nikolom Pe-
trovi}em, koji je zavodio izuzetno stroge disciplinske
mere, napustio je 1898. godine Pozori{te (za vreme glu-
ma~kog {trajka) i igrao u putuju}oj druìni Aleksandra
Milojevi}a do 1898. godine, kad se vratio u NP u Beogradu.
Za rediteqa je postavqan u oktobru 1892, u septembru
1898. i u novembru 1904. godine. On je igrao neprekidno i
sa sedamdeset godina ìvota, i posle I svetskog rata, sve
dok nije bolestan pao u postequ. Originalnost Stano-
jevi}a se ispoqavala u wegovoj uvek nemirnoj, razigranoj,
stvarala~koj fantaziji koja gradi lik novim, neo~eki-
vanim, duhovitim pojedinostima, u prirodnoj, nenametqi-
voj igri spontane improvizaciji onoga {to se celim bi-
}em ta~no doìvelo i verno zamislilo, pri ~emu se nikad
nije znalo gde se zavr{ava ìvot, a odakle po~iwe gluma.
Wegova glava sa markantnim crtama i plasti~nim obli-
nama, sa jako izraènim, pomalo iskola~enim o~ima, cela
wegova ne{to zdepasta figura, i najzad, wegov dubok glas
sa vi{e tonskih preliva bili su kao stvoreni za komi~a-
ra. On nije negovao vi{u komiku, ali u wegovoj duhovito-
sti, prirodnoj i realisti~noj evokaciji uvek je bio eleme-
nata i sadrìne koji zapawuju}e verno oìvquju odre|eni
lik sa tipi~nostima sredine i vremena. U inscenaciji
doma}eg repertoara krajem XIX i po~etkom XX veka, na-
ro~ito Sterije i Trifkovi}a, on je najboqe tuma~io srp-
ski svet, ne samo glumski i realisti~ki sveè i jedro nego
i govorno, sa divnim i nepogre{ivim sluhom za lokalne i
àrgonske intonacije vojvo|anske, ni{ke, vrawske, dor-
}olske ili cincarske. Ti qudi su komi~ni naj~e{}e svo-
jom osobenom prirodom predodre|enom i lokalnim kolo-
ritom ta~no izraènim, a ne ve{ta~ki traènim i prav-
qenim efektima. Spontanost, neposrednost i prirodnost
doìvqaja, govora, glumskih izraza, svih izraàjnih sred-
stava gluma~kog bi}a predstavqaju najlep{e draì we-
gove igre. Stanojevi} je potvrdio jednu veliku umetni~ku
~aroliju i tajnu: da se u velikoj gluma~koj igri, u pravom
umetni~kom stvarawu uop{te nikad ne zna i ne treba da
zna ta~no gde prestaje ìvot, a odakle po~iwe umetnost,
jer u tom susretu i slivawu i nastaje fenomen istinske
glumske i svake umetnosti.
Te i takve wegove umetni~ke kvalitete uo~avali su
skoro svi pozori{ni kriti~ari. Profesor Pavle Popo-
vi} u svojoj raspravi “Nacionalni repertoar”, itd. ukazuje
(1899. godine) na wegov stvarala~ki smisao u iznalaèwu
lepih, ta~nih, realisti~nih pojedinosti, pa zakqu~uje: “G.
Ilija Stanojevi} u I. St., koji je na{ao neodoqive komi~ne efekte u ulozi
“Dor}olskim poslovima” [tancike u ’Izbira~ici’, i dao ta~nu, inteligentnu i
nijansovanu igru u ulozi ~izmara Srete (’Zla èna’), iz-

veo je u ve}ini momenata jednu igru koja za~u|ava èsti-
nom, ìvo{}u, invencijom i originalno{}u”. August (An-
ton Gustav) Mato{, upore|uju}i Stanojevi}a sa glumcem
Savom Todorovi}em, isti~e, u ve} spomiwanoj kritici,
subjektivnost i poetski smisao u wegovom stvarawu, koji
ga i upu}uju na stalno i nadahnuto stvarawe novih, neo~e-
kivanih pojedinosti u igri {to spontano nastaje u svakom
trenutku pred o~ima gledalaca.
Milan Grol je u virtuozno pisanom eseju odli~nog po-
znavaoca i glume i Stanojevi}a ta~nim zapaàwima iz-
vajao wegov umetni~ki i qudski lik904 duhovitom i sli- 904 Milan Grol: “Pozori{ne kri-
kovitom evokacijom, kako to jo{ niko nije pisao o wemu, tike”. itd. (ve} citirano delo iz 1931.
ni o drugim glumcima kod nas. On govori o wegovom ti- godine).
pi~nom liku stvorenom za komi~ara, o “orlovskim o~ima”,
o “koklenovskom nosu”, o tom ~udesno grotesknom izgledu
koji je naterao i A. G. Mato{a da uzvikne: “Badava, to je
ro|en komi~ar. Ve} lice komi~nije od wegovog ne da se
zamisliti.” Stanojevi} je u mla|im godinama bio i dobar
peva~ u prvim operskim i operetskim predstavama i pevao
“glasom koji je nekad snagom gasio svetiqke” (Grol). Grol
otkriva u Stanojevi}evoj komi~noj igri optimisti~ki
smisao humora, koji je izvirao iz wegove qudske prirode,
“iz jednog duboko du{evnog karaktera i ~udno ~ednog”. “Ta
~arolija” – kaè Grol – “u Iliji Stanojevi}u, zajedni~ka
glumcu i boemu, ~arolija je humora bez àoke, bez smera i
bez manira, uvek svog neposrednog i uvek blagorodnog,
dra` jednog vedrog duha u ve~nom poletu qubavi prema
ìvotu.” Grol wegovo uvek nemirno i nadahnuto stvarawe
obja{wava bujnom razigranom fantazijom, pa je zato kod
wega “bilo vi{e improvizacije nego do kraja izvedenih
umetni~kih tvorevina”, jer ta i takva fantazija “stalno
izmi{qa, prepravqa i dodaje”, upravo i ono {to pisac
nije mogao ili nije umeo da predvidi.
Boem po kome je najvi{e romanti~no-poetska beograd-
ska Skadarlija postala pojam ìvotne razdraganosti u
pesmi, muzici, gromkim dosetkama i anegdotama zaliva-
nim opojnim ~a{ama alkohola i izlivima derta, sevdaha i
meraka, ~i~a Ilija 905 je u{ao u poetsku legendu ne mawe 905 Nadimak “î~a” dobio je zato
~uvenu i zanimqivu od one sa kojom je ìveo nerazdvojno {to je ~esto pri~ao (jo{ dok je bio
na sceni. Stari Beograd ga je podjednako voleo i kao ska- ~lan Srpskog narodnog pozori{ta u
Novom Sadu) zanimqive istinite ili
darlijsko–dor}olskog boema nepresu{nog za vedre doset- izmi{qene ozbiqne ili {aqive aneg-
ke i anegdote i kao glumca koji ga je srda~nim humorom dote o nekom starcu “î~a Ivanu” (ka-
razdragavao pola veka. Wegov ìvot na sceni nastavqao se ko ga je stalno spomiwao) sa Dor}ola...
prirodno u Skadarliji. I kad je umro, bio je bio zaista
“kraj najlep{e pri~e starog Beograda”, kako je setno re-
kao jedan govornik nad wegovim kov~egom.
Me|u wegovim mnogobrojnim ulogama naro~ito se is-
ti~u sna`no izvajani likovi iz repertoara Molijera i svi
iz nacionalnog repertoara.
Zna~ajnije su mu uloge: Polonije (“Hamlet”), Falstaf

(“Vesele ène vindzorske”), Derigu{a (“Mnogo vike ni oko
{ta”) – u komadima [ekspira, Argan (“Uobraèni boles-
nik”), Argant (“Skapenove podvale”), @urden (“Gra|anin
plemi}”), Tartif (u ist. komadu), @or` Danden (u ist. koma-
du), Maskariq (“Sme{ne precioze”) – sve u komadima Molije-
ra, Fu{e (“Madam San-@en”), Podkolesin (“@enidba”), Gra-
dona~elnik (“Revizor”) – u komedijama Gogoqa, Stupcov
(“Nov posao” V. I. Dan~enka), Plantroz (“Pariska sirotiwa”
Brizbara – Nisa), Strize (“Otmica Sabiwanki” Franca i
Pavla [entana), Gizek (“Kod Belog kowa” O. Blumentala –
Gustava Kadelburga), Pipenbrik (“Novinari” G. Frajtaga),
Gre~ (“Debora” Mozentala), Goden (“Godenove k}eri” Morisa
Ordonoa), Yip (“î~a Samuilo” Sardua), @ivko (“Ciganin”
Sigligetija); Kir Jawa, Sreta, îzmar (“Zla èna”) u Steri-
jinim komedijama, [tancika (“Izbira~ica” Trifkovi}a),
Vule Pupavac (“Podvala” M. Gli{i}a), ]ir Tasa (“êtiri
miliona rubaqa” Stevana Jevti}a), Mitke (“Ko{tana” B.
Ilija Stanojevi} u Stankovi}a), Kal~a (“Ivkova slava” S. Sremca), Jovan~a
“Putu oko sveta” (“Put oko sveta” B. Nu{i}a), Papa Nacko (“Dor}olska posla”
Ilije Stanojevi}a), @ika, pisar (“Sumwivo lice” B. Nu-
{i}a), Slepi Vlaho (“Ekvinocio” I. Vojnovi}a); peva~ke
partije: Loran (“Maskota”, komi~na opereta, Edmona Odra-
na), Kaihant (“Lepa Jelena”, komi~na opera, @aka Ofenba-
ha), Zevs (“Orfej u paklu”, komi~na opera, @. Ofenbaha),
906 Ilija Stanojevi} je vaqda prvi Gasper (“Korneviqska zvona”, opera, Roberta Planketa).906
srpski glumac koji je igrao u jednom Zanimqiv, duhovit i neiscrpan kozer u skadarlijskim
filmu. To je “Kara|or|e”, film u
francusko-srpskoj koprodukciji iz
sedeqkama i uop{te, kada se svaka dosetka pretvarala u
1910. godine.
anegdotu ili pri~u, Stanojevi} je bio i daroviti huma-
nisti~ki pisac. Sa Jankom Veselinovi}em napisao je “Po-
teru”, komad iz srpskog narodnog ìvota u 5 ~inova, osam
slika (1895). Sam je napisao “Dor}olska posla”, {ala u 4
~ina, pet slika, s pevawem za koju je dao muziku Petar
Krsti} (1909) i svoju dramatizaciju Srem~eve “Ivkove sla-
ve” (1918) pored dve postoje}e, ali je ova, verovatno, izgub-
qena. Napisao je, zatim, vi{e pripovedaka iz starog Beo-
grada i dor}olskog ìvota u kojima sa mnogo humora, pone-
kad blage satire, sa sveìnom realizma, prirodno. Iako i
ìvo prikazuje, obi~no u anegdotama, mali svet, neobi~ne i
tipi~ne likove dobrodu{nih qudi, zatim decu i ìvotiwe.
Zanimqive su mu pripovetke: “Niya Jestetstvo i Kole âr-
lama”, “Baba Ru{ka”, “Nikodije”, “Koncerat u Palanci” i
kratki feqton objavqivan u dnevnoj {tampi.
Sava Todorovi} (8. XII 1862, Beograd – 12. V 1935,
Beograd) dugo i sporo, ali strpqivo, probijao se u vi{i
umetni~ki plan beogradske scene. Od kraja XIX i po~et-
kom XX veka i u dve prve decenije posle I svetskog rata
uzdigao se na najvi{i umetni~ki stupaw. Skroman, nena-
metqiv, vi{e povu~en u sebe, “porodi~ni ~ovek”, kako se
za wega govorilo. on nije traìo {umne reklame nego je
Sava Todorovi} stvarao uvek ozbiqno, izuzetno studiozno, vrlo bri`qivo
grade}i od svakog svog tika veliki umetni~ki doga|aj. On

je, nesumwivo. Jedan od najboqih srpskih karakternih glu-
maca sa sposobnostima koje su ga prirodno vukle u ~isto
dramski fah. U Beogradu je zavr{io {est razreda gimna-
zije i bio kra}e vreme ~inovnik Beogradskog suda. Protiv
voqe oca bogatog trgovca stupio je na pozornicu prvi put
u putuju}e pozori{te Te{i}a, pa odatle 20. I 1880. godine u
druìnu Mihaila Lazi}a – Strica u Br~kom (Bosna). kad
po~iwe wegova umetni~ka karijera. Krajem 1881. godine
pre{ao je iz Lazi}eve u druìnu Milice Biberovi} i os-
tao do 1882. zatim u trupe Laze Popovi}a 1883–85, Gavre Mi-
loradovi}a 1885–86, Dragutina – Gute Jovanovi}a 1886–87.
i kona~no 1. III 1887. godine u NP u Beogradu u kojemu je
ostao do penzionisawa. Za rediteqa je postavqan dva puta
– u po~etku 1899. i 16. II 1903. godine, reìraju}i u skoro
podjednakom broju doma}e i strane komade. U Gluma~koj
{koli predavao je elemente iz prakti~ne glume 1909/10. Sava Todorovi} u “Apoteozi
Jovanu Steriji Popovi}u” (1899)
godine. Tri puta je biran za predsednika Centralne up-
rave Udruèwa glumaca – na I kongresu u Beogradu 1919, na
V kongresu u Splitu 1923. i na VI kongresu u Beogradu
1924. godine.
Todorovi} nije bio glumac koji stvara inspiri{e jednu
pozori{nu epohu, kao {to su to ~inili, svaki na svoj
na~in, To{a Jovanovi}, Pera Dobrinovi}, Milorad Ga-
vrilovi} i Ilija Stanojevi}, jer ga na to nisu upu}ivale
ni wegove uloge, ni wegov glumski fah, ali je svojom bes-
prekornom, studioznom igrom, razra|enom do svih lepih
glumskih pojedinosti i velikom umetni~kom vredno{}u
stvorenih likova uticao sna`no i vaspitno na glumce. On
je ubedqivo pokazao da karakterizacija likova nije pro-
izvod samo, ma koliko jakog stvarala~kog nadahnu}a, nego
i savesne, svestrane studije i zanatske bri`qivosti!. Sve
to nije ga nikad ~inilo hladnim i suvoparno promi{qe-
nim, racionalnim, {ablonskim, nego uvek odmerenim i
skladnim, wegove likove kona~no uobli~enim, a ispod sve-
ga toga uvek je treperila prefiwena, disciplinovana emo-
cionalnost jednog umetni~kog bi}a dobro obrazovanog,
inteligentnog, vrlo ose}ajnog i sigurnog u svakom dobro
na|enom glumskom izrazu. To ga je ~inilo gluma~kim veli-
kanom bez manira i poze koji ne traì i ne voli velike i,
kako to obi~no biva, “isforsirane” efekte ve} strpqiva,
minuciozna umetni~ka tkawa za koja mnogi nisu dorasli u
wegovoj profesiji. On je naro~ito voleo lepe pojedino-
sti, diskretne prelive u izrazu. Kada je iz dramsko-ka-
rakternih partija prelazio, ponekad, u komi~ni fah. To-
dorovi} se lako preobraàvao zahvaquju}i ba{ takvom
umetni~kom stilu svoje igre. Tada je ~esto dostizao pre-
fiwenost izraza vi{e komike. Todorovi} je, sem toga, bio Sava Todorovi}
pravi majstor dikcije vrlo jasne, dovoqno zvu~ne, uvek u predstavi “Dogoreli krov” (1927)
psiholo{ki obojene prema tuma~enom liku, odmerene,

pravilne i dobro akcentovane. Glumci su od wega u~ili
kako se govori razgovetno da se ~uje i razume sa svakog
sedi{ta u Pozori{tu, pa i onda kad se govori najti{e. Ja
bih to nazvao najlep{om gluma~kom ~arolijom, jer je go-
vor jedan od najzna~ajnijih elemenata glume. U karakte-
rizaciji likova on je teìo ka upro{}avawu (koje ni-
po{to ne zna~i osiroma{avawe glumskog izraza) i to je
wegovu igru ~inilo neposrednom i brzo shvatqivom.
August (Antun Gustav) Mato{ je (u svom ve} spome-
nutom ~lanku) poku{ao da uporedi igru Stanojevi}a i
Todorovi}a u komi~nim ulogama i samo u nekim zapaà-
wima je bio ta~an: sasvim je proizvoqan zakqu~ak da je
Todorovi} “satiri~ar koji imitira i karikira”, jer je to
sasvim suprotno wegovoj psihologiji umetni~kog stvara-
wa. Ta~no je, me|utim, da je Stanojevi} u igri i karak-
terizaciji likova subjektivan i nekako pesnik, a Todo-
rovi} objektivan i prozaik, kako to Mato{ kaè. Wegov
objektivizam i prozai~nost su, u stvari, sinonimi wegovoj
dubokoj studioznosti i odmerenosti, po ~emu se izdvaja i
od Stanojevi}a i Dinulovi}a sklonih, naravno na razne
na~ine i druk~ijim gluma~kim sredstvima, improvizaci-
ji. Recenzent Bora Popovi}, ~iji je kriti~ki sud bio u
mnogo slu~ajeva ta~an, isti~e kod Todorovi}a osobine
koje ga ~ine komi~arem vi{eg stila. “Todorovi} je, u pr-
vom redu”, kaè on, “komi~ar, i to komi~ar vi{eg, otmenog
stila. U wemu nema frivolnoga pajacluka, ni nedotupavih
klovnerija, ni sra~unate te`we za nasilnim efektom. We-
gova komi~nost dobija ja~inu u odmerenom vladawu izra-
zom, u dikciji sa {irokim prelivima, i u izraznoj, umetni-
907 Borivoje Popovi}, “Srpski ~koj mimici, kojoj nema takmaca.”907 Mato{ mu je priznao
kwièvni glasnik”, 1905, br. 10. (“Nada”, 1896) “snaàn talenat” i nazvao ga “najboqim
komi~arem epizodistom”, jer je to vreme kad se Todorovi}
jo{ teè probijao. Povodom wegove interpretacije Kir
Jawe, koji je u osnovnoj zamisli i pakostan, nabusit i
tvrdica", Mato{ kaè da “sjajno tuma~i Cincare”, a da se u
svakoj wegovoj igri ispoqava “neki verizam”. Todorovi}
je imao poseban stvarala~ki smisao za izrazito reali-
sti~no i tipi~no u nacionalno-folklornom izrazu. To je
ona wegova velika umetni~ka zasluga za uspe{no oì-
votvoravawe na sceni Srpske komedije naravi od Sterije
do Trifkovi}a, Gli{i}a, Nu{i}a, Sremca i B. Stanko-
vi}a, zbog ~ega mu Milan Grol odaje najvi{e priznawa.
“Proizlaze}i neposredno iz jedne starovremenske ku}e,
iz sveta u kondurama, libadetu i anteriji” – kaè Grol –
“Todorovi} je svoga Kir Dimu, Hayi Tomu, majstor Ivka
908 Milan Grol: “Iz pozori{ta ili Ne{u Zelemba}a ose}ao u svoj wihovoj {irini i sli-
predratne Srbije”. SKZ. XLVI, kw. kao svima bojama.”908 Pozori{ni recenzent Branko La-
318. Beograd, 1952. zarevi} isti~e da je Todorovi} tuma~ewem Hayi Tome u
“Ko{tani” (1900) stvorio ulogu “kojom moè da bude gord.

On ima lokalne boje i u gestu, i u izgovoru, i u intonaciji,
909 Branko Lazarevi}: “Pozori-
i u samom osnovnom stavu”.909 Drugi recenzent obja{wava
wegov umetni~ki uspeh studioznom i bri`qivom igrom {ni ìvot”. Beograd, 1911.
zato {to sve dobro prou~i i nau~i i isti~e uvek odmerenu
dikciju kojom mnogo izraàva. “To je na{ jedini glumac
910 “Ve~erwe novosti”, 1905, br. 12.
kod koga se uvek ~uje prirodan glas sa pozornice.” 910
Todorovi} je, ~ini mi se, bio najbliì modernom glum-
cu dubokom psiholo{kom studijom, spontano{}u i glum-
skim izrazom pomalo neuroti~nim ili ustreptalim u rea-
listi~noj igri oslobo|enoj izve{ta~enosti i deklamaci-
je. Zato mi se ~ine sasvim ta~na zapaàwa Milana Grola
da je wegov uspeh “do{ao naporedo sa uspehom onda{we
moderne realisti~ke drame, u kojoj se Todorovi} sasvim
prirodno snalazio boqe nego u romanti~noj drami” i da su
priznawa “do{ila kao reakcija na deklamaciju, na em-
fazu, na surovosti proderanih glasova, izgorelih u ka-
fanskom dimu i alkoholu, kao reakcija na mucawe u ne-
nau~enim ulogama, na ~esta samovoqna napu{tawa i vra-
911 M. Grol: Ibid..
}awa na pozornicu glumaca-skita~a”.911 Umetni~ka snaga
Todorovi}a najvi{e se ispoqavala u igri i u neposrednoj
karakterizaciji likova koji se ra|aju, i jedno i drugo,
spontano, iz ìvotne stvarnosti. Zato je on i najboqi u
ozbiqnim karakternim kreacijama, koje nisu samo doìv-
qaj, prete`no emocija nego i realisti~no kazivawe o ì-
votu, o svetu, Todorovi} je bio naj~istiji srpski moderni
realisti~ni glumac u najlep{em zna~ewu re~i. Kada je ve}
u dubqim godinama tuma~io 1920. godine starog Ruse u
komadu “Blan{eta” Brijea, recenzent Svetislav Petro-
vi} je i tada jo{ nagla{avao da je igrao “sa ose}awem
ta~ne mere i s realnim smislom”. 912 912 Svetislav Petrovi}: “U pozo-
Wegove su uloge: Grobar (“Hamlet”), Stari Gobo (“Mle- ri{tu” (utisci i bele{ke). Beograd,
ta~ki trgovac”), Lavrentije (“Romeo i Julija”), Veliki paroh 1928.
(“Vesele ène vindzorske”) u komadima [ekspira, Uster
(“Egmont” Getea), @vatalo (“@enidba”), Dop~inski (“Revi-
zor”) u komadima Gogoqa, Isidor (“Cezarev testament” A.
Beloa – E. Vijtara), Julije (“Prijateq iz Liona” T. Barijera
– L. Tibusta), Deloberi (“Fromon i Risler” A. Dodea – A.
Beloa), îka Lebonar (u ist. komadu @. Ekara), Vawu{in
(“Vawu{inova deca” S. Naj|enova), Peri{on (“Peri{onov
put” E. Labi{a), Prof. Hincelman (“Kod belog kowa” Blu-
mentala – Kadelburga), Aleksandar Far (“Aliluja” M. Pra-
ga), Meternih (“Orli}” E. Rostana), Engstrand (“Aveti” Ib-
zena), Luka (“Na dnu” Gorkog), Kir Jawa i Kir Dima (“Kir
Jawa”), Ruì~i} (“Pokondirena tikva”), [erbuli} (“Rodo-
qupci”) u komadima Sterije, Stanojlo i Marinko (“\ido”
Veselinovi}a – Brzaka), Monah Teodosije (“Nahod”), Toma
(“Svet”), ôvek s nogom (“Put oko sveta”), Vi}entije (“Obi-
~an ~ovek”), Ne{a (“Beograd nekad i sad”), Major Arsa
(“Svetski rat”) u komadima Nu{i}a, Hayi Toma (“Ko{tana”
Stankovi}a), Nikola (“Pqusak” Pecije), Ne{a (“Podvala”),
Ki}a (“Dva cvancika”) u komadima M. Gli{i}a, David [tr-

bac (“Jazavac pred sudom” Ko~i}a), Ivko (“Ivkova slava” S.
Sremca), Niya (“Dor}olska posla” I. Stanojevi}a), Brica
\uri} (“Sa}urica i {ubara” Okrugi}a Sremca), Trgovac
Sterija (“Dogoreli krov” Boìdara Nikolajevi}a).
Izvanredno veliki uspeh je postigao vrlo studioznom
umetni~kom kreacijom Davida [trpca (“Jazavac pred su-
dom”) u 1905. godini u prisustvu Petra Ko~i}a, koji je,
kako je izjavio posle predstave, bio ganut wegovom “vir-
tuoznom i nada sve nezaboravnom i majstorskom igrom na-
{eg velikog glumca”.
Radovan – Raja Pavlovi} (6. IX 1861, Aran|elovac – 23.
III 1933, Beograd) preko trideset godina, od kraja XIX veka
do I svetskog rata, pevao je najraznovrsnije partije iz
vodviqa, komada s pevawem, opereta i prvih opera na beo-
gradskoj sceni. Posle Stevana Deska{eva on je, do pojave
prvih operskih peva~a posle I svetskog rata, najzna~ajniji
i najboqi srpski peva~. Bez wega se nisu mogli ni zami-
sliti prvi poku{aji uvo|ewa operete i opere na beo-
gradskoj sceni. Pored toga, on je darovit i zna~ajan ka-
rakterni glumac. Pavlovi} je iz VI razreda beogradske
gimnazije pobegao u putuju}u druìnu Svetislava Dinu-
lovi}a i u woj prvi put stupio na scenu 13. XI 1880. i ostao
do 10. septembra 1881. godine, pa pre{ao kod \ure Pro-
ti}a. Kod Proti}a je ostao svega dva meseca, jer mu se
ubrzo ukazala mogu}nost da stupi u NP u Beogradu. Ve} 15.
XI 1881. postao je privremeni, a u martu 1882. godine, na
Radovan – Raja Pavlovi} predlog odbornika Janka Veselinovi}a, i redovini ~lan
Pozori{ta u Beogradu, {to se tada tuma~ilo velikim
uspehom. U me|uvremenu je pevao na strani u Berlinu,
Drezdenu, Lajpcigu i Budimpe{ti. Do I svetskog rata i
dugo posle rata igrao je i ozbiqnije dramske i naro~ito
karakterne uloge, a vrlo retko se javqao, ve} pod breme-
nom godina, u peva~kim partijama.
Pavlovi} je pevao snaàn tenor velikog glasovnog vo-
lumena, baritonalne boje, prijatan i topao. Jo{ 1887. go-
dine recenzent dr Milan Jovanovi} – Morski ga ocewuje
povoqno isti~u}i wegov “jasan i prijatan bariton, koji se
913 Dr M. Jovanovi} – Morski.
u posledwoj ariji izdigao do lepog efekta”.913 Izuzetno
“Otaybina”, 1887.
veliki peva~ki uspeh je imao tuma~e}i grofa Almavivu
1899. g., kada jedan recenzent zakqu~uje da “i dan-dawi lepo
914 Borivoje Popovi}, “Delo”, 1899, peva”,914 isti~u}i se i lepotom i ja~inom glasa koji je brzo
kw. XXI. plenio publiku. Wegovi peva~ki uspesi traju sve do I svet-
skog rata i kao da mu glas dobija jo{ vi{e u ja~ini, u
tonskim prelivima li, naravno, stalno se usavr{ava u
peva~koj tehnici. Za wegovu peva~ku i gluma~ku kreaciju
Alfija u operi “Lepa Jelena” (1906) isticalo se u Beogra-
du da je predstavqala veliki umetni~ki doìvqaj, a “pe-
vao je tako lepo, tako milo, zanosno i divno, da ga je
915 “Mali ùrnal”, 1906, br. 326. milina bilo slu{ati”.915
Svojim lepim peva~kim sposobnostima on je ~ak pre-

vazilazio trenutne potrebe beogradske scene, koja jo{
nije imala operu. On je “kao nekim ~udom, a za wegovu
nesre}u” – pisao je recenzent Pavle Marinkovi} – “ostao
neprestano na beogradskoj pozornici, mada mu je wegov
glas mogao otvoriti vrata na ma kojoj evropskoj pozor-
nici”.916 Zato {to je Pavlovi} bio zaista neumorni tuma~ 916 Spektator (Pavle Marinko-
i velikog i najraznovrsnijeg repertoara. Milan Grol je s vi}), “Zvezda”, 1890, br. 8.
pravom isticao da su mnoge i zna~ajne peva~ke uloge “osta-
le vezane za wegovo ime” ba{ zahvaquju}i wegovom divnom
operskom baritonu “Svojim toplim baritonom” – zakqu-
~uje Grol – “i dikcijom s kristalnim samoglasnicima i ~i-
stim naglaskom {umadinca ispod Bukuqe, Raja Pavlovi}
je na~inio u svoje doba popularnom narodnu melodiju.”917 917 Milan Grol: “Iz pozori{ta
Prema wegovim uvek verodostojnim interpretacijama predratne Srbije”. itd. (ve} citirano
proveravali su melodijske verzije narodnih motiva zna- delo). Glava: “Glumci peva~i”.
~ajni kompozitori Davorin Jenko, Stevan Mokrawac i
Josif Marinkovi}.
Raja Pavlovi} se, {to je vi{e zalazio u godine, s qu-
bavqu, velikim trudom i darom posve}ivao tuma~ewu naj-
~e{}e karakternih, ponekad i dramskih uloga pokazuju}i
lep stvarala~ki smisao za realisti~nu i studioznu ka-
rakterizaciju likova, naro~ito za isticawe tipi~nog i
lokalnog u evokaciji srpskog sveta. Pavlovi} je bio, ne-
sumwivo, dobar glumac i odli~an peva~.
Zna~ajne su wegove uloge: Grof Almavila (“Seviqski
berberin” Bomar{ea), Kajgana (“@enidba” Gogoqa), Andra
(“Ri|okosa” Luka~ija), Ferfaks (“Gej{a”, muzika Yona Sid-
nija), Stanislav (“Pti~ar”, opereta Vesta – Helda, muzika
Karla Celera), Pi{ta îlak (“Agne{a”, drama s pevawem,
[. Luka~ija, muzika Ferenca Erkla), Jovan (“Jovan~ini sva-
tovi”, komi~na opera, @ila Barlea – Mi{ela Karea, muzika
@ila Masnea), Alfio (“Kavaleria rustikana” Maskawija),
Grense (“Korneviqska zvona” R. Planketa), Grof Almaviva
(“Seviqski berberin” Rosinija), Vlada (“Vra~ara”, opereta,
M. Miloa, muzika D. Jenka), Beto (“Maskota”, opereta, A.
Dirla i A. [ivoa, muzika Edmona Odrana), Paris (“Lepa
Jelena”, muzika @aka Ofenbaha), Tur~in (“Su|aje”, dramo-
let, Qubinka Petrovi}a. muzika Josifa Marinkovi}a), Rade
(“Zidawe Ravanice”, komad s pevawem, A. Nikoli}a, muzika J. Raja Pavlovi} kao Tur~in
[lezingera). (“Su|aje”)
Duè vreme darovita i dobra dramska glumica Alek-

sandra \uri{i}eva-Milojevi}ka (8. X 1864, Novi Sad –
22. V 1942, Beograd) tuma~ila je vrlo uspe{no, naro~ito
od kraja XIX i po~etkom XX veka, velike dramske partije
naporedo s Milkom Grgurovom, Zorkom Todosi}kom, Ve-
lom Nigrinovom i Vukosavom Jurkovi}evom. U ni{kom
pozori{tu “Sin|eli}”, u kojemu je tako|e nosila veliki
repertoar, bila je cewena kao jedna od najboqih dramskih
umetnica.
Milojevi}ka je detiwstvo provela u Beogradu, gledala

~esto pozori{ne predstave u vreme kad su stvarali umet-
ni~ki velikani od kojih se u~ila i bila veliki pozori-
{ni entuzijasta. Jo{ u gimnaziji je igrala kao amaterka i
sawala o gluma~kom pozivu. U Narodnom pozori{tu u Beo-
gradu nastupala je povremeno tek od 1879. godine. Tada su je
zapazili i ocenili vrlo povoqno To{a Jovanovi} i Mi-
lo{ Cveti} i tako je bila angaòvana u februaru 1880.
godine. U NP u Beogradu je igrala do septembra 1887.
918 U 1885. godini udala se za tada godine.918 Kada je wen suprug bio preme{ten u Negotin,
istaknutog novinara Vladimira Mi- morala je privremeno da napusti Pozori{te i nije igrala
lojevi}a – ]osu. sve do 1891. godine. Posle wegove smrti stupila je prvo u
ni{ko pozori{te “Sin|eli}” 1892. i u wemu igrala vrlo
zapaèno do 1896. godine. Iz “Sin|eli}a” je pre{la u
Narodno pozori{te u Beogradu i tu igrala do kraja umet-
ni~ke karijere nalaze}i se uvek na najvi{em umetni~kom
planu. Penzionisana je 25. VI 1911, pa reaktivirana u 1925.
godini.
U prvim godinama stvarawa u Narodnom pozori{tu
Milojevi}ka se umetni~ki razvijala vrlo pravilno i le-
po: weni prvi u~iteqi u glumi bili su zna~ajni umetnici
To{a Jovanovi} i M. Cveti}, a docnije su na wu znatno
uticali Bogoboj Rucovi} i Milorad Gavrilovi}. Milo-
jevi}ka je bila solidno obrazovana, jer se li~no ambi-
ciozno usavr{avala, vrlo inteligentna, ose}ajno topla,
raznovrsna i neposredna. Stariji glumci su isticali da je
sa scene delovala vrlo prijatno, jer je imala ne{to spon-
tano, naro~ito otmeno, leèrno u pojavi. Wene gluma~ke
kreacije su bile duboko i iskreno doìvqene, prirodne,
nenametqive i ubedqive. Izvesno vreme nije bila u svom
pravom glumskom fahu: to je doba kada je sa Jelenom Ga-
vrilovi} tuma~ila ve{to, rutinerski, ali ne tako spon-
tano, naivke i sentimentalke sve dok se pri kraju XIX veka
nije pojavila i meteorski zablistala neuporedivo efekt-
na u tom ànru Sofija – Coca Miqkovi}eva-\or|evi},
koja ih je odmah potisnula. Otada se Milojevi}ka vratila
kona~no prvo dramskom, pa ozbiqnom karakternom fahu u
kojima je ostvarila visoku umetni~ku meru. Me|utim, i u
fahu naivki Milojevi}ka }e imati odu{evqenih poklo-
nika, jo{ u 1896. godini (kada }e se vratiti su NP u Beo-
gradu) za wom tuguje recenzent “Dela”: “Od kako je na{u
pozornicu napustila gospo|ica \uri{i}eva (Milojevi-
}ka) u na{oj trupi nema umetnice za naivne uloge.” Zna~aj-
ni recenzent Dragomir Jankovi} ukazuje, àle}i za wom,
na neke wene lape umetni~ke kvalitete: “Boè moj, kako je
ona bila graciozna, inteligentna, pa delikatna! Do kakve
bi se ona visine popela retkim sticajem ovakvih drago-
919 Dragomir Jankovi}, “Otaybi- cenih osobina!”919 Recenzenti se ~esto dive wenom daru,
na”, 1889. ose}ajnosti i lepom izgledu. “Priroda je obdarila” – odu-
{evqavao se jedan recenzent – “tako mekim i tako ne`nim

920 “Dnevni list”, 1896, br. 209.
glasom.”920 Prema zapaàwima ovog recenzenta, ona je od
1896. godine igrala “slobodne i raskala{ne ène i zaqub-
qenice, ali ne sentimentalne i bole}ive ve} bezbri`ne i
spokojne.” Zapaà se da se ona ogledala podjednako ~esto i
u klasi~nom i u modernom, naro~ito francuskom reper-
toaru.
Wene su zna~ajnije uloge (tuma~ene u Beogradu i u ni{kom
“Sin|eli}u”): Yesika (“Mleta~ki trgovac”), Ofelija (“Ham-
let”), Kordelija (“Kraq Lir”), Dezdemona (“Otelo”) u koma-
dima [ekspira, Amalija (“Razbojnici”), Marija Stjuart (u
ist. komadu) u komadima [ilera, Katarina (“Anyelo” Igoa),
Ana Dembijeva (“Kin” A. Dime Oca), Roza (“Krvna osveta” V.
Dikanà), Anrieta (“Dve sirotice” d’Enerija – Kormona),
Marija (“Maj~in blagoslov” d’Enerija – Lemoana), Amalija
(“î~a Martin” Kormona – Granèa), Ana Hilerova (“Rat u
miru” Mozera – [entana), Lilija (“Sirotiwski advokat” Po-
la Merisa), Liza (“Nova varo{anka”), Ada (“Gra|anska smrt”
P. \akometija), Deniza (u ist. komadu), Margareta Gotje
(“G|a s kamelijama”) u komadima Dime Sina i Dora (u ist.
komadu V. Sardua).
Jedan od najpopularnijih srpskih glumaca krajem XIX i

po~etkom XX veka Milorad Petrovi} (23. VI 1865. [abac
– 12. VI 1928, Skopqe), mnogo cewen od publike u Beogradu
i Skopqu, posvetio se pozori{tu sa iskrenim i romanti-
~nim odu{evqewem u kojemu je stvarao do kraja duge umet-
ni~ke karijere. On je neodoqivo plenio publiku efekt-
nim ulogama iz nacionalnog i folklornog repertoara u
kojemu je ponekad bio i nenadma{an. U [apcu je zavr{io
~etiri razreda gimnazije, a u Ni{u u~iteqsku {kolu. Kao
|ak igrao je na diletantskim predstavama. U maju 1881.
godine stupio je prvi put na pozornicu u putuju}oj dru-
ìni Laze Popovi}a u Poàrevcu. Popovi}, dobar glu-
mac, odu{evio ga je za glumu i bio mu prvi u~iteq. Od
novembra 1885. godine radio je kao u~iteq u selu Si}evu u
okolini Ni{a. Posle srpsko-bugarskog rata 1885. godine,
u kojemu se borio kao kowanik, nastavio je da igra od
aprila 1886. godine u putuju}em pozori{tu Mihaila Di-
mi}a. U 1887, godini Petrovi} je bio jedan od zna~ajnih
inicijatora za osnivawe ni{kog pozori{ta “Sin|eli}”.
U tek osnovanom “Sin|eli}u” zadrào se vrlo kratko, jer
je ubrzo, pro~uv{i se kao dobar glumac, od 4. avgusta 1887.
godine postao ~lan Narodnog pozori{ta u Beogradu. U
Beogradu je punih 25 godina nosilac zna~ajnih dramskih
uloga i jedan od najvi{e cewenih ~lanova. U 1913. godini
je sa B. Nu{i}em jedan od glavnih i najzaslu`nijih osni-
va~a Narodnog pozori{ta u Skopqu gde je radio i kao
rediteq, prete`no nacionalnog repertoara, i kao glumac.
U toku I svetskog rata ìveo je i radio kao pozori{ni
trudbenik u izgnanstvu: imao je svoju pozori{nu druìnu Milorad Petrovi}
i s wom prire|ivao predstave, reìrao i igrao u Aja~iju

na Korzici, ponekad i na Krfu. Posle rata, ve} znatno
iscrpen i bolestan, jer je u wemu jedno vreme u~estvovao i
kao borac, Petrovi} se opet vratio u Skopqe i bio i ovoga
puta sa Nu{i}em jedan od glavnih trudbenika na obnovi
Narodnog pozori{ta. Odbio je ponudu da se vrati u Beo-
grad, tako da je svoju vrlo dinami~nu i bogatu umetni~ku
karijeru zavr{io u Skopqu skoro zaboravqen od beograd-
ske publike. Petrovi} je i po~etku igrao sve vrste qubav-
nika, ponekad ~ak i komi~ne uloge, ali se na kraju najboqe
sna{ao u velikim i efektnim dramskim partijama naro-
~ito iz nacionalnog i folklornog repertoara. August
(Anton Gustav) Mato{ je jo{ 1898. godine isticao wegov
dar glumca koji je “svaku ulogu igrao prirodno i spontano,
921 August (Anton Gustav) Mato{, bez one odvratne komedija{ke poze”.921 U “Pozori{nom
sarajevska “Nada”, 1898. godi{waku za sezonu 1927/28.” za wega je lepo re~eno da je
“umeo da bude predstavnik, po svojoj glavnoj ulozi u pozo-
ri{nom repertoaru, onog vedrijeg, optimisti~kog na{eg
duha, tip na{eg ~oveka u ravnici, u izobiqu, punog voqe za
ìvot, vesele ose}ajnosti, tip na{eg seqaka sa severa
obu~enog u sveè rubqe , sa frulom za pojasom i cvetom za
{e{irom”. On je podjednako uspe{no tuma~io i nacio-
nalne heroje iz istorijske drame i likove iz narodnih
komada. U tuma~ewe nacionalnih heroja unosio je poeti-
~nog zanosa, poleta i odu{evqewa koji su se bogato pre-
livali u sna`ne govorne tirade skladno izre~ene. Wegovi
likovi iz narodnog ìvota bili su kao snimqeni u stvar-
nosti, ta~ni i zanimqivi u izgledu, verodostojni u svakom
pokretu i izrazu, autenti~ni u govoru. Petrovi} je imao
izuzetno lepo ose}awe, intuiciju za izvorni nacionalni
izraz. Ako se moè govoriti o nacionalnom stilu u srp-
skoj glumi, Petrovi} ga je najvi{e negovao. Vrlo inteli-
gentan, lepo obrazovan, jake emocionalnosti i darovi-
tosti, uz to qudski plemenit i neàn. Petrovi} je u svoju
uvek nadahnutu igru unosio mnogo duha, ose}ajnosti, prave
umetni~ke mere, ìveo duboko i iskreno sa svojim nacio-
nalnim likovima za koje je imao i qubavi i potrebnog
razumevawa. Duè vremena nacionalni repertoar u Beo-
gradu nije se mogao ni zamisliti bez wega, pa ni Petrovi}
izvan wega. U Skopqe je pre{ao na vrhuncu svoje popular-
nosti. On je samo do 1908. godine igrao u 450 komada. Razno-
vrsnost uloga u tim komadima pokazuje da je Petrovi}
~esto izlazio iz okvira nacionalnog repertoara i da su
wegove stvarala~ke mogu}nosti bile raznovrsnije.
Wegove zna~ajnije uloge su: Kasio (“Otelo”), Horacije
(“Hamlet”), Klaudio (“Mnogo vike ni oko {ta”), Kraq Edvard
(“Ri~ard III”), [ajlok (“Mleta~ki trgovac”) u komadima [ek-
spira, Kreont (“Kraq Edip” Sofokla), Ferdinand (“Egmont”
Branislav Nu{i} i Milorad Getea), Don Cezar od Bazana (u ist. komadu Dimanoara –
Petrovi} kao Hayi Loja d’Enerija), Bop~inski (“Revizor” Gogoqa), Milorad (“Smrt
Stefana De~anskog”), Milo{ Obili} (u ist. komadu) u ko-

madima J. S. Popovi}a, Nemawa (u ist. komadu), Todor od
Stala}a (u ist. komadu), Du{an (u ist. komadu) u komadima M.
Cveti}a, Knez Ivo od Semberije (u ist. komadu), Hayi-Loja (u
ist. komadu) u komadima B. Nu{i}a, Ajduk Veqko (u ist.
komadu J. Draga{evi}a), Zdravko i Marinko (“\ido” Veseli-
novi}a – Brzaka), Stojan i Hayi-Toma (“Ko{tana”).
Petrovi} je uspe{no igrao naslovnu ulogu u filmu “Ka-
ra|or|e” ili “Kara|or|ev ìvot” u reìji Ilije Stano-
jevi}a u francuskoj produkciji u oktobru 1911. godine na
premijeri u Beogradu.922
Suprug glumice i peva~ice Jelene Svetislav \ur|e-

vi} (1864, Beograd) stupio je prvi put na scenu 1883. godine
u putuju}oj druìni Fotija Ili~i}a, a zatim je proveo:
1884–86. u SNP u Novom Sadu, 1887–88. u druìni \ure
Proti}a, od 1889. je u NP u Beogradu. “Wegova igra je Scena iz filma “Kara|or|e”
prosta, prirodna i stoga lepa”, hvalio ga je dr Milan
922 Film “Kara|or|e”, dug 1.800
Jovanovi} 1889. godine u “Otaybini”. Bio je darovit i
metara, izradila je u svojoj laborato-
inteligentan glumac, izrazito realisti~nog pravca i le- riji u Parizu Firma Pate Frer (Pathe
pe, pravilne i prirodne dikcije. Napisao je i dru{tvenu freres), a snimio je operater Luj De Ba-
komediju “La`na isprava”, koja je bila izvo|ena u putu- ri iz pariske kinematografske fir-
ju}im trupama. me. Premijera je bila 11. X 1911. u sali
bioskopa “Pariz” u Beogradu. U re-
Zna~ajnije su mu uloge: Horacije (“Hamlet”), Maksimi- ìji Ilije Stanojevi}a u filmu su ig-
lijan Mor (“Razbojnici” [ilera), Boden (“Doktor Klaus” A. rali: Kara|or|a Milorad Petrovi},
L’Aronà), Pan de Puf (“Triko{ i Kakole” A. Melaka – starog Fo~u Sava Todorovi}, Vujicu
Alevija), Vojvoda Bulowski (“Adrijana Lekuvrer” Skriba – Vuli~evi}a Ilija Stanojevi}, Hajduk
Leguvea), Ki{birov (“Ciganin” Sigligetija), Frondviq Veqka Dragoqub Sotirovi}, Janka
(“Grof Praks” A. Melaka), Franc (“Naslednik” Emila Oì- Kati}a Dobrica Milutinovi}, Kara-
|or|evu majku Vukosava Jurkovi}eva,
jea – @. Sandoa), De~anski (“Smrt Stefana De~anskog” Ste-
Kara|or|evu ènu Jelenu Teodora Ar-
rije), \or|e (“Maksim Crnojevi}” Laze Kosti}a), Milan senovi}, ènu iz naroda Persa Pav-
(“Seoski lola” Ede Tota), Andrija (“Grani~ari” Frajden- lovi}.
rajha), Vuk Brankovi} (“Zidawe Ravanice” Atanasija Niko-
li}a), \ura| (“Lazar” M. Cveti}a), Qubi{a (“Momir” Ni-
kole \ori}a), Mladen (“Protekcija” B. Nu{i}a).
Jelena – Lena Petrovi}eva-Gavrilovi}ka (21. XI 1863,

Pan~evo – 22. VIII 1937, Beograd) supruga velikog umet-
nika Milorada Gavrilovi}a; od kraja XIX i po~etkom XX
veka i do I svetskog rata, spadala je me|u najboqe dramske
glumice u NP. Zavr{ila je devoja~ku {kolu u Pan~evu.
Stupila je prvi put na scenu u februaru 1883. godine u
SNP u Vr{cu i tu ostala do 1884. godine. U 1884. godini se
udala za Milorada Gavrilovi}a kada je pre{la u Beograd.
Posle pune dve godine pauze stupila je u februaru 1887.
godine u NP u Beogradu i u wemu ostala do I svetskog rata
sa malim prekidom od 25. VI 1911. kada je privremeno
penzionisana. Posle I svetskog rata se povukla i ìvela
kao penzionerka. Lepe pojave, darovita, vrlo inteligent-
na i kulturna, sveèg, prijatnog glasa, ose}ajno topla,
ozbiqna i studiozna u radu, Gavrilovi}ka je ve} krajem
XIX veka izbila u prvi umetni~ki plan beogradske scene.
Ona je od nekih recenzenata ubrajana me|u najboqe dram-

ske glumice, ali se u tome pomalo i preterivalo: ona je u
stvari bila dobra i vrlo neposredna, savesna glumica koja
se nije uzdizala na najvi{i umetni~ki stupaw na kojemu su
se nalazile Grgurova, Nigrinova ili Todosi}ka. Do pojave
Sofije – Coce \or|evi} ona sa Aleksandrom Miloje-
vi}kom tuma~i sentimentalne devojke, mlade qubavnice
ili naivke, a onda se obe povla~e da ustupe mesto i veliki
prostor jednoj novoj i divnoj umetni~koj vrednosti koja ih
je potisnula. Gavrilovi}ka je, zatim, pre{la na dramski i
karakterni fah, koji joj je vi{e odgovarao, i tu imala
lepog umetni~kog uspeha, jer se u wemu uzdigla do vi{eg
umetni~kog stupwa. Sem toga, ona je i lepo pevala.
Wene zna~ajne uloge su: Ofelija (“Hamlet” [ekspira),
Jelisaveta (“Don Karlos” [ilera), Sara (“Zvonar Pavlove
crkve” @ozefa Bu{ardija), Roza (“@ivot jedne glumice” An-
ise Buròa – T. Barijera), Judita (“Na{i robovi” Saher-Ma-
zoha), Lucija (“Prijateq iz Liona” Barijera i Tibusta), Ber-
nardina (“Triko{ i Kakole” Melaka i Alevija), Izabela
portugalska (“Pripovetke kraqice Navarske” Skriba i Le-
guvea), Anèla (“Pokojni Tupinel” A. Bisona), Ilka (“Rat u
miru” Mozera i [entana), Aneta (“Fransina” A. Dime Sina),
Liza (“Stari kaplar” Dimanoara – d’Enerija), Marta (“Mi{”
E. Pajerona), Pijada (“Beograd nekad i sad” Sterije), Lenka
(“Seoski lola” E. Tota), Danica (“Provodayija” M. Savi}a),
Mileva (“Sa}urica i {ubara” I. Okrugi}a-Sremca), Omo-
rika (“Qiqan i Omorika” B. Nu{i}a).
Dimitrije Petrovi} (20. X 1863, Beograd – 23. IX 1927,
Dubrovnik) bio je krajem XIX i po~etkom XX veka dobar
karakterni glumac, Prvi put se pojavio na sceni u aprilu
1884. godine u putuju}em pozori{tu Laze Popovi}a u Ze-
munu i tu ostao do 1886. godine. Od 1886. do 1888. je u
putuju}oj druìni \ure Proti}a, pa postaje 1889. godine
privremeni, a 9. II 1890, stalni ~lan NP u Beogradu. Iz-
nuren bole{}u penzionisan je 25. VI 1911. godine i otada
igra samo povremeno. U me|uvremenu, kao ~lan putuju}ih
pozori{ta (1892–93. je kod Gavre Miloradovi}a), proveo
je kra}e vreme u Be~u (1899). gde je gledao Burgteater, i u
Rusiji. U po~etku XX veka bio je vrlo cewen i u reper-
toaru mnogo zaposlen glumac. Tako je, na primer, u 1904.
godini igrao 158 puta, u 1908, kada ve} po~iwe da oboleva,
124, u 1909. godini 111 puta. Zbog bolesti i iscrpenosti
rano je prestao da igra. Posle I svetskog rata, stalno
bolestan, nije vi{e igrao i bio je skoro zaboravqen. On
nije do kraja ostvario svoj umetni~ki san za koji se ozbiq-
no spremao. Dok je mogao da stvara, bio je cewen kao da-
rovit, vrlo sposoban i uzorno vredan glumac.
Petrovi} je u igru, jednostavnu i studioznu, unosio
ìvotnog realizma, naro~ito smisla za tipizovawe liko-
va. On je u po~etku igrao i qubavnike, ali je brzo pre{ao
na karakterne uloge tuma~e}i najuspe{nije intrigante.
Wegove zna~ajnije uloge su: Klaudije (“Hamlet” [eks-

pira), Herceg Alba (“Egmont” Getea), Upravnik po{te (“Re-
vizor” Gogoqa), Lefevr (“Madam San-@en” Sardua – Moroa),
Klaviwak (“Razvedimo se” Sardua – Naàka), @i{ka (“Jovan
Hus” Gaetana Tila), Andrija (“Crni doktor” Anise Buròa –
Dimanoara), @ak (“Dve sirotice” d’Enerija – Kormona), Ko-
sad (“Gospo|a od Sen-Tropea” Anise Buròa), Ben Johaj
(“Urijel Akosta” K. Guckova), Fransoa (“Fromon i Risler”
A. Dodea – A. Beloa), Andrea (“Dora” V. Sardua), Skenderbeg
(u ist. komadu), Stefan De~anski (“Smrt Stefana De~an-
skog”) u komadima Sterije, Isak (“Stanoje Glava{”), \ur|e
(“Jelisaveta”) u komadima \. Jak{i}a, Ugqe{a (“Momir”
Nikole \ori}a), Mladen \uri} (“Protekcija” B. Nu{i}a),
Hayi-Toma (“Ko{tana” B. Stankovi}a).
Sasvim pri kraju XIX i po~etkom XX veka preuzeo je

veliki, herojski dramski repertoar To{e Jovanovi}a i
Milo{a Cveti}a u najboqim stvarala~kim godinama Qu-
bomir – Quba Stanojevi} (12. X 1862, Stragari – 14. II
1935, Beograd), koji spada medu najve}e srpske dramske
glumce. U ovoj zna~ajnoj pozori{noj istorijskoj etapi on
je i jedan od najomiqenijih glumaca koga je publika {umno
i odu{evqeno pozdravqala. Prva saznawa o pozori{noj
umetnosti je dobio u porodici koja se wome uvek bavila:
wegov deda po majci je bio Matija Ban, a te~a akademski i
zaslu`ni pozori{ni slikar i trudbenik Steva Todoro-
vi}. Napustiv{i gimnaziju stupio je na scenu 23. X 1882.
godine u NP u Beogradu. U SNP u Novom Sadu je igrao
1883. do po~etka 1886, zatim u HZK u Zagrebu 1886/87, u
putuju}oj druìni \ure Proti}a 1887–88. i kona~no od 15.
IX 1888. do kraja umetni~ke delatnosti u NP u Beogradu.
On je igrao i posle I svetskog rata, ali se na sceni nije
pojavqivao toliko ~esto kao u predratnom periodu kada je Qubomir – Quba Stanojevi}
bio na vrhuncu svoga stvarawa.923 U toku I svetskog rata, u
izgnanstvu, igrao je Otela i Sirana u Velikom narodnom
923 Stanojevi} se mnogo i odu{ev-
pozori{tu u Atini, zatim, po preporuci velikog glumca
qeno posve}ivao gimnastici i tu spa-
Ermeta Novelija, u “Teatro del Vale” u Rimu.924 da me|u najzna~ajnije srpske pionire i
On je delovao sa scene, naro~ito u herojskim i nacio- trudbenike. Jo{ u 1884, godini odneo
nalnim ulogama, vrlo efektno: atletski gra|en, impozan- je, na takmi~ewima u Subotici, neko-
liko visokih nagrada u ma~evawu, ska-
tan, lepe glave, sa izrazitim crtama i krupnim blistavim
kawu i bacawu kamena. U 1900. godini
o~ima, sna`nog, dubokog, prijatno-melodioznog glasa, pra- je u~iteq, jedan od osniva~a i predvod-
vilne dikcije i uz sve te osobine, jo{ i dobar peva~, kada je nika gimnasti~kog dru{tva “Soko”.
to bilo potrebno. Darovit i ose}ajan, ~ak i sa toplim Ovo navodim i zato {to se ta~no zna
emocionalnim izlivima, koji su ga ponekad i pomalo preda je vaspitno delovao na glumce u po-
gledu trezvenijeg na~ina ìvota.
bacivali u pateti~nost, on je duboko, potresno preìvqa-
924 I on je 1910. igrao u filmu
vao, naj~e{}e isti~u}i poetska mesta u tekstu i voleo
“Oslobo|ewe Jerusalima”.
dinami~an izraz, veliki gluma~ki efekat, magistralne
gestove i stavove u kojima je moglo biti pomalo i poze i
manira. Ali, sve te povremene i mestimi~ne slabosti we-
gove ina~e sna`ne, potpune stvarala~ke i li~ne indivi-
dualnosti, od kojih su neke zna~ile i ustupke publici,
nisu bile posebno napadne pored wegovih brojnijih vr-

lina koje su ga ~inile velikim dramskim glumcem ove
epohe. U toj i takvoj ustreptaloj i zanesenoj gluma~koj
evokaciji bilo je dosta i od onoga {to }e Dobrica Milu-
tinovi} razviti i pretvoriti u prave izraàjne simfo-
nije govora, emocije i pokreta na sceni. Wegovoj velikoj
popularnosti doprinosile su, naravno, i efektne, velike
partije iz repertoara [ekspira, koje je u ovom vremenu
najvi{e tuma~io (na primer, 1901. godine igra Romea sa
Vukosavom Jurkovi} kao Julijom). Stanojevi} je bio ozbi-
qan i studiozan u igri, jer se za glumu marqivo spremao.
Wegov deda Matija Ban poslao ga je u Be~ krajem 1888.
godine kod solidnog profesora glume Emila Birdea, pro-
fesora, koji ga je mnogo voleo zbog dara, marqivog rada i
odu{evqewa za poziv.
Pozori{ni kriti~ari su mu bili naj~e{}e nakloweni.
“O wegovoj igri moè se re}i” – pisao je jedan od wih 1895.
– “da je nedosti`na. Umetnik je u izvo|eniju dramskih
Q. Stanojevi} kao Hamlet 1901.
Karaktera uop{te, a posebice tragi~nih, ve{tak u izvo-
|ewu svih pokreta do najmawih sitnica i harmoni~nog
kretawa”. On ja za wega “predestinirani prikaziva~ gi-
gantskih i romanti~nih karaktera”, a “u ulogama kao {to
je Zvonar Bogorodi~ine crkve (misli: kao Kvazimodo) i
Otelo, on briqira upravo tom svojom velikom sli~no{}u
925 Jovan Pe{ika, “Bosanska vi- originalima”.925 Prilikom gostovawa u HZK u Zagrebu u
la”, od 15. VIII 1895, br. 15. ulozi Otela, recenzent “Obzora” je, isti~u}i wegove ve-
like umetni~ke kvalitete, naro~ito hvalio wegov govor i
dikciju: “~ar wegovog govora je najve}e gluma~ko sredstvo;
wemu je povjerio najboqi i najve}i dio svoga uspeha.”
Zna~ajne su mu uloge: Herkul (“Alkesta” @. Rivolea po
Euripidu), Kraq Edip (u ist. komadu Sofokla), Romeo, Ote-
lo, Koriolan, Kraq Lir, Ri~ard III, sve u komadima [eks-
pira, Viqem Oranski (“Egmont” Getea), Viqem Tel (u ist.
komadu), Ruj Blaz (u ist. komadu V. Igoa), Kin (u ist. komadu
Dime Oca), Kvazimodo (“Zvonar Bogorodi~ine crkve”), Uri-
jel Akosta (u ist. komadu Guckova), Molijer (“Mazaren” Dime
Oca), Arman (“Dve sirotice”), Narcis (u ist. komadu Brah-
fogla), Tafi (“Trilbi” @. de Moriera), Grof Rajsor (“Otay-
bina” V. Sardua), Ipanov (“Fedora” Sardua), Olivije Krom-
vel (“Sirotiwski advokat” P. Merisa), @or` Dival (“G|a s
kamelijama” Dime Sina), [varc (“Zavi~aj” Sudermana), Hajn-
rih (“Utopqeno zvono” Hauptmana), Manuko (“U dolini” A.
Gimera), Milo{ Obili} (u ist. komadu Suboti}a), Jusuf-aga
(“Vladislav” Suboti}a), Stanoje Glava{ (u ist. komadu), Pe-
ra Segedinac (u ist. komadu Kosti}a), Ajduk Veqko (u ist.
926 U pismu od 31. VIII 1924. Sta- komadu Draga{evi}a), Hasanaga (“Hasanaginica” [anti}a),
nojevi} se àli {to ga je upravnik Hayi-Loja (u ist. komadu Nu{i}a). Istakao se i kao Alfio u
Grol prevremeno stavio u penziju, pa operi “Kavalerija rustikana” Maskawija.
kaè: “Taj je ~ovek, zapostavqaju}i me Stanojevi} je i rediteq od 1895. ve}inom nacionalnih
u svemu, u~inio da mi zagor~a moje da-
ne starosti i ubijao mi je sistematski
komada, naro~ito aktivan od 1900. godine, ali mawe od
voqu na rad.” Podatak iz Zbirke R. drugih. Posle I svetskog rata vi{e ne reìra. Penzio-
Odavi}a, kutija IV. br. 313, AS). nisan je 1924. godine uprkos svojoj voqi.926 To je, me|utim,
bila u wegovom herojskom fahu neminovna i bolna smena 927 Ovde bi trebalo spomenuti pe-
nara{taja u vreme kada je Dobrica Milutinovi} bio neva~a stranog porekla Karla Folera i
nadma{ni tuma~ wegovog repertoara. Stanojevi} je stvar- naro~ito srpsku peva~icu Sofiju Sed-
no zavr{io umetni~ku karijeru uo~i I svetskog rata i makovu. Karlo Foler je ro|en u ne-
predstavqao je posledweg gluma~kog barda herojskog rema~koj porodici u Slavoniji. Pevao je
visoki lirski tenor velikog izraàj-
pertoara bliì romanti~arskom stilu Milo{a Cveti}a
nog obima i snage. Ve} od kraja XIX
nego realisti~nom To{e Jovanovi}a, u stvari stoje}i na veka je istaknuti evropski peva~ na-
granici izme|u wih. ro~ito na scenama u Pruskoj (1898–
Glumica ~e{kog porekla927 Qubica – Lujza Stanoje- 1901), u Brombergu (1901–2), u [arlo-
tenburgu (1903) i dr. u NP u Beogradu
vi}ka (1870, Beograd – 8. II 1927, Bitoq), supruga Ilijina,
pevao je u 1896. godini. – Darovita glu-
bila je naro~ito dobra u karakternom i komi~nom fahu i mica i odli~na sopranistkiwa Sofi-
jedna od najboqih peva~ica u komadima s pevawem, u ope- ja Sedmakova, rodom iz Novog Sada.
retama i u prvim operama kra}e vreme u NP u Beogradu i u igrala je prvo 1885–88. de~je uloge u
drugim pozori{tima. Prvi put je stupila na scenu 1882. u SNP, a docnije zavr{ila Muzi~ko-pe-
va~ku akademiju u Pe{ti, u 1900. godi-
NP u Beogradu, postala redovni ~lan 1886. i igrala do 16. ni i konzervatorijum u Be~u s odli-
X 1901. kada je podnela ostavku. Od tada je ~esto mewala ~nim uspehom. Kada je jo{ kao po~et-
pozori{ta: 1902–4. je u “Sin|eli}u”, 1904–6. u putuju}oj nica pevala na koncertu u Smederevu,
trupi \ure Proti}a, od 1. IX 1906. do 16. IX 1907. je opet u jedan recenzent je pisao da je “sa to-
liko preciznosti i ve{tine tako te-
NP u Beogradu kada je ponovo podnela ostavku i pre{la u {ke pqese izvodila, da smo joj se pro-
NK u Osijeku; od 1910. do 1911. pevala je u Operi @arka sto divili” i “za trenut ~isto zabo-
Savi}a na Bulevaru u Beogradu, 1912–14. je u Povla{}enom ravili da to kakav po~etnik peva”, a
pozori{tu “Trifkovi}” pod upravom S. Buni}a. Posle I pritom ima “prijatan i zvu~an glas”.
(“Ve~erwe novosti”, od 29. VIII 1896).
svetskog rata igrala je u trupi “Trifkovi}” u Ni{u
Povodom koncerta u Novom Sadu dru-
1918–19, zatim u pionirskom gluma~kom ansamblu NP u gi recenzent je hvalio weno pevawe
Sarajevu 1920–22, u kojemu je bila vrlo omiqena i cewena u “ne samo sveìm i kao zvonko ~istim
karakternim i komi~nim partijama. Od 1922. je u NP u glasom nego i sa razumevawem te i ni-
Skopqu, a onda u Gradskom pozori{tu u Bitoqu. Stano- jansovawem, kakvu se ~ovek jedva moè
nadati u tako mlade peva~ice”. (Ve-
jevi}ka se jo{ u porodici928 i docnije muzi~ki vaspi- rovatno J. Gr~i}, Pozori{te", 1898.
tavala. Pevala je jakim, sveìm i tonski krepkim sopra- br. 32). Ve} kao renomirana peva~ica
nom i vladala dobro peva~kom tehnikom, tako da je bila na evropskim scenama gostovala je i
jedna od najboqih subreta na srpskoj sceni. U drami je pevala izme|u ~inova 1903. i onda u
junu Santucu (“Kavaleria rustika-
tuma~ila raznovrsne fahove, ali je vrlo prirodno i lako na”), 14. i 16. juna ~ak i Ko{tanu, oba
pre{la put od dramske majke na karakterne i komi~ne puta u 1907. godini.
uloge. Igra joj je bila naro~ito neposredna, prirodna, 928 Ona je poreklom êhiwa. Otac
realisti~na i lepo nadahnuta. Ona je docnije u komi~nom joj je bio dobar muzi~ar, ina~e klari-
ànru “osvajala neodoqivom komi~no{}u figure, pokre- netista, narednik u vojnoj muzici u
ta i intonacije”.929 Iz wene igre izbijali su izvesna ì- Beogradu. Svirao je duè u orkestru
NP u Beogradu. Stanojevi}ka se dve
votna snaga, izvornost realizma i prirodnost.
godine muzi~ki obrazovala u Pragu.
Wene su dramske i peva~ke uloge: G|a Ruso (“Blan{eta” E. 929 Borivoje Jevti}" “Deset godina
Brijea), Dona Lucija (“Karlova tetka” B. Tomasa), Dragiwa
Sarajevskog pozori{ta”, Sarajevo, 1931.
(“Protekcija”), Juli{ka (“Put oko sveta”) u komadima Nu-
{i}a, Tetka Doka (“Zona Zamfirova” S. Sremca), Keva (“Iv-
kova slava” S. Sremca), Jelka (“Seoski lola” E. Tota), Ba-
ronica Adelaida (“Pti~ar” sa muzikom Karla Celera), Mis
Tomson (“Dolarska princeza”), Lu~ija (“Kavaleria rustika-
na” Maskawija), Veruna (“U bunaru” sa muzikom V. Blodeka),
Baba Hrka (“Vra~ara” sa muzikom D. Jenka).
Leposava Todorovi} (7. IV 1872, Poàrevac – 21. VI
1948, Beograd), supruga glumca Save, provela je preko ~e-
trdeset godina na sceni tuma~e}i bri`qivo i ambiciozno
prete`no epizodne uloge. Prvi put je stupila na scenu 4. II
1886. godine u NP u Beogradu si tu igrala do penzionisawa

3. VI i 1928. godine. (Od 1889. je u braku sa Savom.) Posle
penzionisawa igrala je i daqe povremeno. Bila je dobra,
uzorno savesna, izrazito realisti~na i prirodna glumica,
naro~ito u tuma~ewu epizodnih karakternih uloga.
Wene sli uloge: Po{qopkina, bravareva èna (“Revizor”
Gogoqa), Rozalija (“Pokojni Tupinel” A. Bisona), Sara (“Po-
kondirena tikva” J. S. Popovi}a), Sika i Marijola (“Ivkova
slava” S. Sremca), Tetka Taska (“Zona Zamfirova” S. Srem-
ca), Magda (“Ko{tana” B. Stankovi}a), Dragiwa (“Protekci-
ja” Nu{i}a). U mladim godinama Todorovi}ka je i pevala
lepo u komadima s pevawem i u operetama: Adelaida i Grofi-
ca Mimi (“Pti~ar”), Vaska (“Zona Zamfirova”), Roza (“Ras-
piku}a” Rajmunda).
Krajem XIX i po~etkom XX veka dva mlada i vrlo daro-
vita glumca isticali su se, uz ve} osvedo~ene umetnike
Iliju Stanojevi}a, Svetislava Dinulovi}a i Savu Todoro-
vi}a, u uspe{nom tuma~ewu komi~nih uloga: to su Lazar
Qubica – Lujza Stanojevi}
Rajkovi} i Milan Stankovi}, koji su, na àlost, brzo
i{~ezli sa scene, prvi preranom smr}u, drugi povla~ewem.
Lazar Rajkovi} (14. I 1867, âjetina – 1905, Beograd)
prvi put je stupio na scenu 1. III 1886. godine u putuju}oj
druìni Fotija Ili~i}a. U NP u Beogradu je od 9. I 1890.
godine, pa je odmah pre{ao u SNP u Novom Sadu i tu igrao
do po~etka 1893. godine. Od 1. XII 1893. godine je ponovo
stalno u NP u Beogradu. Od avgusta 1903. do marta 1904.
godine bolovao je vrlo ozbiqno od te{ke neurastenije i
930 Lekarska komisija je utvrdila tada je igrao vrlo retko.930 Wegov op{ti, pomalo sme{ni,
(13. VIII 1904) da boluje od progresiv- nekako neskladni izgled, lice sa jako izraènim crtama,
ne paralize i da je “za gluma~ki poziv koje maska ~ini jo{ re~itijim, s kretawem i pona{awem
sasvim nesposoban”. na sceni dosta nervoznim, ali sa gestovima vrlo jedno-
stavnim, uvek dobro i ta~no odmerenim – sve mu je to dobro
sluìlo u komi~nim evokacijama u kojima je uvek bilo
duhovite improvizacije i zanimqivih i lepih glumskih
pojedinosti. Jedan recenzent ga je toplo hvalio i isticao
kao jednog od najboqih mla|ih komi~ara, koji se, sem toga,
povodi za Ilijom Stanojevi}em. Mato{ misli da je Raj-
kovi} “bez sumwe najdarovitiji” me|u mla|ima i da “na-
931 A. G. Mato{, sarajevska “Na-
giwe î~a Ilijinom humoru.”931 Zna~ajniji recenzent Bo-
da”, 1898.
rivoje Popovi} je isticao 1897. godine wegovu darovitost,
ali je mislio da mu je uzor Veqa Miqkovi}, {to je opet
932 Borivoje Popovi}, “Delo”, 1898,
blisko tuma~ewima Stanojevi}a.932 Recenzenti: “Pozori-
kw. 14. {ta” vidi u wemu 1899. godine “darovitog glumca, koji je
ve} lepu ve{tinu bio dostigao u prikazivawu qubavni-
933 “Pozori{te”, 1899. br. ~kih, smetewa~kih i bonvivanskih uloga”. 933
Zna~ajnije su mu uloge: Brabancio (“Otelo” [ekspira),
Toma (“Uobraèni bolesnik” Molijera), Dop~inski (“Revi-
zor”), Anu~kin (“@enidba”) u komadima Gogoqa, Robert (“Bi-
bliotekar” Mozera), Matje (“Pokojni Tupinel” Bisona), Le-
zirk (“Lionski ulak” Moroa, Sirodena, Delakura), Petar
(“Kir Jawa”), Sluga Stevan (“Zla èna”), Ruì~i} (“Pokon-
direna tikva”) u komedijama Sterije, Stevan Grali} (“ê-

stitka” Trifkovi}a), Andrija i Maksim (“\ido” Veselino-
vi}a – Brzaka), Ne{a (“Podvala” Gli{i}). Rajkovi} je i lepo
pevao, tako da je i on jedan od pionira inscenacije prvih op-
era i opereta. Peva~ke su mu partije: Agamemnon (“Lepa Je-
lena” sa muzikom Ofenbaha), Lorio (“Mamzel Nitu{” sa mu-
zikom F. Ervea).
Do I svetskog rata se isticao u tuma~ewu karakternih i
komi~nih uloga daroviti Milan Stankovi} (17. III 1871,
Kragujevac – 15. IV 1940, Beograd). Prvi put je stupio na
scenu 4. II 1889. godine u putuju}oj druìni Mihaila La-
zi}a – Strica u Zemunu i tu je igrao do 1891. godine, a
zatim: 1891–92. i 1897. u SNP u Novom Sadu, 1892–93. u
putuju}oj druìni Milo{a Hayi-Dini}a, 1894. i od 1898.
do 1914. u NP u Beogradu. Stankovi} je bio izrazito glu-
mac modernog i realisti~nog smera, koji je u igri bio vrlo
studiozan pri ~emu je ve{to i inventivno otkrivao lepe i
zanimqive tipske pojedinosti u karakterizaciji likova.
Mato{ je u 1898. godini (u sarajevskoj “Nadi”) zakqu~ivao
da je “nagiwao Todorovi}evom maniru” u komi~nim evo-
kacijama. On je u umetni~kom izrazu bio vrlo odmeren, bez
preterivawa i jevtinih komi~nih efekata klone}i se sva-
ke improvizacije. Posle I svetskog rata se povukao sa
scene i nigde vi{e nije igrao, kao da se razo~arao u mla|i
gluma~ki nara{taj koji ga je potisnuo. Tada se kao biletar
i blagajnik posvetio pozori{noj administraciji u kojoj se
zadrào do penzionisawa.
Wegove su uloge: Herceg od Norfolka (“Ri~ard III” [eks-
pira), Silva (“Egmont” Getea), Novinar Balmaus (“Novinari”
G. Frajtaga), Seb (“Fromon i Risler” Dodea – Beloa), Dr Ser-
van (“Qubav i ponos” @. Onea), Kornel (“Nioba” H. i E. Pol-
tona), Ivani{ (“Nemawa” Cveti}a), Kelner (“Gospodska siro-
tiwa” îkija), Pa{a êlebija (“\ura| Brankovi}” Oberwi-
ka), Qapkin-Tjapkin (“Revizor” Gogoqa), Petar (“Kir Jawa”),
Mita (“Laà i paralaà”) u komadima Sterije, Pisarevi}
(“[kolski nadzornik” Trifkovi}a), Ne{a (“Podvala” Gli-
{i}a), Ivko (“Ivkova slava” S. Sremca), U~iteq muzike
(“Svet” Nu{i}a). Stankovi} je i pevao u prvim operetama.
Zna~ajna je glumica Katarina – Katica [ar~evi-
}eva-Rucovi}ka (13. IV 1869, Vr{ac – 27. VIII 1941. Beo-
grad), koja je prvi put stupila na scenu 15. X 1886. u putu-
ju}em pozori{tu Gavre Miloradovi}a. Posle tri godine
pre{la je u druìnu \ure Proti}a, 1890–91, a zatim pro-
vela: 1891–92. kod Petra ]iri}a. 1893–97. u ni{kom “Sin-
|eli}u”. od 15. X 1897. do 1906. i NP u Beogradu, u kojemu je
za to vreme podnosila dva puta ostavku,934 od 1906. je u 934 Ostavke podnosila: u februaru
druìni Mihaila – Ere Markovi}a, 1907–8. u NK u Osi- 1901. u decembru 1905, a ve} 7. IX 1905.
jeku, 1908. i nekoliko meseci u 1909. u trupi Nikole Hajdu- molila je opet za anga`man.
{kovi}a, 1909–10. ponovo u “Sin|eli}u”, 1911–12. u Fi-
lijali HZK u Zagrebu, 1913–14. u NP u Skopqu. Posle rata
je igrala 1918–19. u “Gunduli}u” pod upravom Q. Raji~i}a –
^vrge, 1921–27. u NK u Splitu i kona~no od 1928. u Na-

rodnom pozori{tu za zapadne oblasti (ujediwena pozori-
{ta splitsko i sarajevsko). Rucovi}ka je bila glumica
vrlo raznovrsnog stvarala~kog dijapazona, jer je podjed-
nako uspe{no tuma~ila dramske, karakterne i komi~ne
uloge. Zanimqivo je ista}i da se pokazivala kao najboqa u
tuma~ewu dve suprotne uloge – potresnih, dramskih, majki
i èna i izrazito komi~nih, pogotovu brbqivih i di-
nami~nih èna. Jo{ u 1896. godini Ja{a Prodanovi} je,
935 “Dnevni list”, 1896, br. 127.
pi{u}i o “Sin|eli}u”935 isticao wenu darovitu igru na-
ro~ito u tuma~ewu starijih èna i o{trokon|i i blagih
starijih èna. “Wena igra je prijatna i odlikuje se pri-
rodno{}u kojoj na beogradskoj pozornici sad nema ravne.”
Jedna od wenih najuspelijih dramskih kreacija bila je
majka Boja u Nu{i}evom potresnom dramoletu “Knez Ivo
od Semberije” za koju je imala silne izraàjne snage u
dikciji i delovala uzbudqivo velikom, neodoqivom emo-
cionalno{}u i dubokim, iskrenim doìvqajem. U zreli-
jim godinama sve vi{e je i vrlo uspe{no prelazila na
karakterne i komi~ne partije u kojima je delovala vrlo
prirodno i ubedqivo.
Wene su uloge: Marta (“Maj~in blagoslov” d’Enerija – Le-
moana), Volmutovica (“Robija{eva k}i” A. Vilbranta), Marta
(“Bogati majdan” Don Tomasa Rubija), Roza (“Zec” Mjasnickog),
[ebovica (“Fromon i Risler” A. Dodea – A. Beloa), Organova
(“Gospo|e i husari” Fredra), Brigita (“Qubav i ponos” Onea),
G|a Dulska (“Moral g|e Dulske” Zapoqske), Fema (“Pokondi-
rena tikva” Sterije), Keva (“Ivkova slava” S. Sremca), Stara
Majka (“Hasanaginica” Ogrizovi}a), Saveta (“Protekcija”),
Persa (“Put oko sveta”), Savka (“G|a ministarka”), Stanija
(“Beograd nekad i sad”) u komadima Nu{i}a.
Recenzenti su vrlo razli~ito ocewivali umetni~ku

vrednost Vukosave Jurkovi} (14. V 1870, ûrug – 3. VIII
1929, Beograd). Prvi put je stupila na scenu 11. IX 1888. u
SNP, pa pre{la u NP u Beogradu gde je ostala do kraja
umetni~ke karijere. Te{ko nervno obolela, ona se od 1917.
godine stalno le~ila na Nervnoj klinici u Beogradu i
otada vi{e nije igrala. Umrla je skoro zaboravqena. Od
1892. godine je, iako jo{ mlada i neiskusna, ulazila sve
vi{e u najsloèniji dramski repertoar pored velike
umetnice Milke Grgurove, koja se polako povla~ila. Od
1908. godine, posle smrti Vele Nigrinove, u{la je brzo u
najvi{i umetni~ki plan beogradske scene i stvarala na-
poredo sa Emilijom Popovi} i Zorkom Todosi}. Zahva-
quju}i svestranoj brizi rediteqa i ozbiqnom dramskom
repertoaru ona se uspe{no razvijala, ali ne{to sporije i
duè, jer se odjedanput na{la pred sloènim umetni~kim
zadacima. U po~etku nije do~ekana dovoqno srda~no od
nekih stroìh recenzenata, koji, izgleda, nisu shvatali
Vukosava Jurkovi} wene napore i te{ko}e u savla|ivawu svih umetni~kih
zadataka repertoara. “Treba jo{ dosta ozbiqna, svestrana

i odu{evqena rada pa da g|ica Jurkovi} bude prava umet-
nica.”936 “G|ica Jurkovi}” – pisao je bezobzirno i ~ak 936 “Ve~erwe novosti”, 1894, br. 56.
nepravi~no i ina~e preo{tar recenzent Pera Taletov –

“pored nekih, spada u one glumice, koje nisu i ne mogu
postati nikakve umetnice, ali se, ipak, ne moè bez wih.
One su jedno nu`no zlo. I kao takva bila je u ovom komadu
na svom mestu.”937 Me|utim, prema op{tem utisku iz raz- 937 Pera Taletov, sarajevska “Na-
nih recenzija. Jurkovi}eva je bila dramska glumica sa da”, 1901.
izvesnim slabostima, pomalo pateti~ne dikcije, mawe iz-
raàjne i dinami~ke snage, mekom i ne`nijom, ali s lepo
razvijenim unutarwim ìvotom, ose}ajno topla i iskrena,
neposredna u doìvqaju. Dostojno je dorastala umetni-
~kom zadatku koji joj je nametao veliki dramski reper-
toar. Uglavnom od 1905. godine ona je bila sve boqa i
razvijala se u dobru dramsku glumicu, koja je uspe{no
tuma~ila veliki broj sentimentalnih i dramskih qubav-
nica, ~esto i izrazito tragi~nih, malo pre i posle smrti
Nigrinove, naporedo s Marijom Taborskom. Ta i takva
wena velika angaòvanost i najozbiqnijem dramskom re-
pertoaru moè se objasniti i izuzetno te{kom situacijom
u Pozori{tu oko bolesti i smrti Nigrinove i wene za-
mene. Mariji Taborskoj je trebalo dosta vremena da savla-
da i jezik i tako sloèni repertoar.
Zna~ajnije Jurkovi}kine uloge su: Emilija i Dezdemona
(“Otelo”), Julija (“Romeo i Julija”) u komadima [ekspira,
Anèlika (“@or` Danden” Molijera), Gertruda (“Viqem
Tel”), Leonora (“Fieskova zavera”) u komadima [ilera, Ma-
rijana (“Dve sirotice” d’Enerija – Kormona), Aida (“Pari-
ska sirotiwa” Brizbara – Nisa), Olimpija (“@ivot jedne
glumice” A. Buròa – T. Bariera), Jovanka od Arka (u ist.
komadu @. Fabra), Mimi (“êrga{ki ìvot” Mirèa), Berta
(“Rolandova k}i” Anrija de Bornijea), Debora (u ist. komadu
Solomona Mozentala), Dolores (“Otaybina”), Teodora (u ist.
komadu) u komadima V. Sardua, Margareta Gotje (“G|a s ka-
melijama” A. Dime Sina), Zorka (“Smrt Stefana De~anskog”
J. S. Popovi}a), Stana (“Hajduk Veqko” J. Draga{evi}a), Mi-
lica (“Balkanska carica” N. Petrovi}a), Jelica (“Todor od
Stala}a”), Ana (“Nemawa”) u komadima M. Cveti}a, Qubica
(“\ido” Veselinovi}a – Brzaka).
Darovit i dobar tuma~ komi~nih karaktera, jedan od
najboqih u svojoj – u ovo vreme mla|oj – gluma~koj generaci-
ji, Milan Stoj~evi} (14. VI 1869, Beograd – 6. VI 1913, Beo-
grad), brat zna~ajnog glumca Jovana – Joce Stoj~evi}a, raz-
vijao se pod uticajem Svetislava Dinulovi}a i bio sklon
komi~nim improvizacijama, grotesknosti i karikirawu,
ali u tome znatno odmereniji od svog u~iteqa. Na pozorni-
cu je stupio 6. III 1888. godine u putuju}oj druìni \ure
Proti}a, a zatim igrao u putuju}im trupama Mihaila La-
zi}a – Strica i Petra ]iri}a, 1893–96. u ni{kom “Sin|e-
li}u”, od 6. XI 1896. do 1913. godine u NP u Beogradu. Milan Stoj~evi}
Stoj~evi} se isticao prirodnom, dinami~nom i izra-

zito realisti~nom igrom u duhu nove gluma~ke {kole. U
karakterizaciji likova je unosio duhovite i lepe poje-
dinosti, a u igru izuzetne spontane vedrine, poleta i jakog
smisla za humor, ponekad i s preterivawem u jevtinim
komi~nim efektima Dinulovi}eve {kole. Bio je naro-
~ito dobar u tuma~ewu takozvanih naturbur{a (qudi iz
prirode), pravi majstor u gra|ewu epizodnih likova, pone-
kad dobar i u karakternim ulogama sa dramskim akcen-
tima. On je i lepo pevao. U Stoj~evi}u se dugo gledao
naslednik Ilije Stanojevi}a ili Svetislava Dinulovi}a
“On }e biti” – hvalio ga je A. G. Mato{ – “jedini i dostojni
naslednik ~i~a Ilije. To je minijaturno izdawe \ure Raj-
kovi}a. Pomawi wegov stas i suv, jecav glas kao da su
938 A. G. Mato{, “Nada”, 1897. br. 9. stvoreni za neke jake komi~ne efekte.”938 On je naro~ito
neposredno delovao dinami~nim temperamentom, prirod-
nom i jednostavnom igrom. Nije imao naro~ito lep glas,
ali je umeo da peva.
Zna~ajnije su mu uloge: Sluga Kolen (“@or` Danden”), To-
ma Diaforus (“Uobraèni bolesnik”) u komadima Molijera,
Sapunyija (“Egmont” Getea), Trufaldino (“Sluga dva gospo-
dara” Goldonija), Mama{on (“Kokar i Bikoke” Rejmona i Bu-
{erona), Sluga Franc (“Poru~nik Rajf” Mozera), Paspartu
(“Put oko zemqe za 80 dana” d’Enerija – @. Verna), Anatol
(“Prijateq iz Liona” Bariera – Tibusta), Mita Kradi} (“Seo-
ski lola” E. Tota), Vu~ko (“Beograd nekad i sad”), Jovan (“Po-
kondirena tikva”), Mita (“Laà i paralaà”) u komadima J. S.
Popovi}a, Vule Pupavac (“Podvala” Gli{i}a), Gazda Spasoje
i Mika praktikant (“Put oko sveta” Nu{i}a), Pop Ne{a (“Pa-
lana~ke novine” Dragomira Brzaka), Maksim (“\ido” Veseli-
novi}a – Brzaka), Neko (“Ivkova slava” S. Sremca), Pesnik
938a “Delo”, 1905, br. 37. (“Potera” Veselinovi}a – Stanojevi}a), Pavle Samsar (“Dor-
}olska posla” Stanojevi}a); peva~ke partije: Ajaks (“Lepa Je-
lena”), Kr~mar Mateja (“Maskota” Odrana).
Jedan od najobrazovanijih i jedan od najboqih srpskih
glumaca od kraja XIX i po~etkom XX veka, Bogoboj Ruco-
vi} (21. VIII 1869, Budva – 1. IV 1912, Beograd) tuma~io je
uspe{no skoro sve glavne glumske fahove. Vi{e godina je
bio najdostojniji umetni~ki partner zna~ajnim umetni-
cama Nigrinovoj, Todosi}ki, Taborskoj i Jurkovi}evoj.
Zavr{io je osnovnu {kolu i gimnaziju u Kotoru, studirao
prava na Velikoj {koli u Beogradu i ~ak poloìo ne-
koliko predmeta. Govorio je dobro italijanski jezik sa
kojega je dosta i lepo prevodio, a vladao prili~no i fran-
cuskim jezikom. Wegovi prevodi su bili naro~ito na ko-
rektnom binskom jeziku. Povodom prevoda komada “Luci-
fer” Enrika Butija recenzent beogradskog “Dela” je re-
kao938a da je “prevod g. Rucovi}a dostojan dobrog pisca g.
Butija”. Prvi put je stupio na scenu u novembru 1892. u
putuju}oj druìni Nikole Simi}a, a zatim igrao u ni-
Bogoboj Rucovi} {kom “Sin|eli}u” 1893–96. u kojemu je bio u najvi{em
umetni~kom planu. U NP u Beogradu je od 15. X 1897.

godine, Nestalne prirode, ~ak i plahovit, razdra`qiv i
naro~ito preosetqiv, nekoliko puta je podnosio ostavku
na ~lanstvo i opet se vra}ao pokajni~ki u NP u Beogradu
gde mu je jedino i bilo pravo mesto. Za kra}e vreme pro-
menio je vi{e pozori{ta: 1899–1900. je opet u “Sin|e-
li}u”, pa se vratio u NP u Beogradu i ve} u februaru 1901.
podneo ostavku da se ubrzo vrati; u decembru 1905. opet je
podneo ostavku; u 1906. godini je u putuju}oj druìni Mi-
haila – Ere Markovi}a, pa se odatle ponovo vratio u NP u
Beogradu i ve} krajem 1908. podneo ostavku. Krajem 1908. i
kratko u 1909. godini igrao je u putuju}oj druìni Nikole
Hajdu{kovi}a. U NP u Beogradu se vratio 4. VIII 1909. i to
za privremenog ~lana, “sa osobitim uslovima”, kako je
zabeleèno u “Pozori{nom godi{waku” za 1909/10. se-
zonu, prema kojima se ne}e vi{e trpeti wegovi ispadi i
}udqivosti. Nije potrajalo dugo a Rucovi} je 1. VI 1910.
opet podneo ostavku, samo ovoga puta zaista posledwu u Bogoboj Rucovi}
svojoj karijeri, kad je vodio i svoje putuju}e pozori{te.
On }e se vratiti u NP 10. IX 1910. godine i tu }e igrati jo{
kratko vreme savladan zapaqewem plu}a koje nije mogao da
preboli wegov boemskim ìvotom ve} oronuo organizam.
Nezadovoqan radom dramaturga Riste Odavi}a, Ruco-
vi} je po~etkom 1909. godine napustio Narodno pozori{te
kao pravi buntovnik na ~ijoj su strani bile simpatije beo-
gradske publike. On je tada osnovao svoje privatno po-
zori{te i davao ~uvene predstave u kafani “Kolarac” (u
neposrednoj blizini pozori{ne zgrade): prva predstava je
bila 20. I 1909. “Gra|anska smrt” Paola \akometija. Po-
zori{te je docnije davalo predstave kod “Bulevara” sve do
kraja avgusta 1910. godine, jer se Rucovi} vratio u NP 13.
IX iste godine. U wegovom pozori{tu su igrali od po-
znatijih glumaca: povremeno Ilija Stanojevi}, zatim Di-
mitrije Gini}, Olga Ili}, Desanka \or|evi} i Leposava
Ni{li}. Od komada su izvo|eni: “Gospo|a s kamelijama”
Dime Sina, “Bra~na sre}a” Albena Valabrega, “Karlova
tetka” Brandona Tomasa, “Gra|anska smrt”, “Aveti” Ibze-
na, “Rat u miru” Mozera – [entana, “Ri|okosa” Luka~ija,
“Ko{tana” i opereta “Lutka”. Publika je dobro pose}i-
vala predstave, naro~ito u po~etku.
Rucovi} je bio dramski glumac visoke inteligencije,
velike, tanane emocionalnosti, prefiwenog, ustreptalog
nervnog sistema kakav nije posedovao nijedan scenski ume-
tnik wegovog doba, vrlo bogat i raznovrstan u glumskim
izrazima, studiozan u karkterizaciji likova i naro~ito
nadahnute, dinami~ne prirode, koja je wegovu igru ~inila
uvek neposrednom i duboko doìvqenom. Wegov glas je
imao pomalo tanan ton, “kataralan, skoro promukao”,939 939 Pozori{ni godi{wak za sezo-
ali je to davalo poseban {arm dikciji. Malo je glumaca nu 1911–12.
delovalo sa scene tako i toliko inteligentno, sugestivno

i neodoqivo kao on i u dramskim i u komi~nim evokaci-
jama. Sigurnog ukusa, on nije voleo jevtine binske efekte,
nego ih je ~ak ublaàvao i uvek odmeravao i tamo gde ga je
sve vuklo na to, ~esto i sama priroda likova koje je tuma-
~io. On je pokazao vrlo {irok i raznovrstan stvarala~ki
dijapazon u tuma~ewu sentimentalno-lirskih i dramskih,
zatim vedrih, veselih, kapricioznih qubavnika, bludnih,
raskala{nih, razmetqivih sinova, bonvivana, intrigana-
ta vi{e varijanata, cinika, zanesewaka, psihopata i neu-
ropata. Takvu i sli~nu izraàjnu skalu mogao je da pokaè
samo glumac velikih stvarala~kih mogu}nosti, ma{tovi-
tosti i duhovitosti {to je Rucovi} posedovao u najlep{oj
meri. Tu su i dramski heroji ili dramsko-karakterni li-
kovi. On je nalazio u sebi, kao u nekom nepresu{nom maj-
danu, uvek dovoqno izraàjne snage i za takve evokacije za
koje su potrebna silnija ose}awa i gluma~ka izraàjna
sredstva.
940 “Nedeqni pregled”, 1908, br. 20. Boìdar Nikolajevi} video je u wemu “na beogradskoj
pozornici jednog modernog glumca u vi{em stilu”,940 a u
umetni~kom izrazu ukazao je na wegov “bolesno blazirani
ton koji je odgovarao vrsti uloge”. Drugi recenzent je
hvalio wegov “govor precizan, lak i topao, i onda imate
941 “Nova Iskra”, 1900. god. I. br. 5.
sve {to moè glumac u Beogradu dati”.941 Recenzent Ja{a
Prodanovi} je isticao naro~ito, pored ostalih kvali-
teta, ose}ajnost, prirodnost, izuzetno bri`qivu studioz-
nost i ozbiqnost u Rucovi}evoj igri, pa kaè: “G, Rucovi}
spada me|u najsimpati~nije glumce koje sam ikad gledao. U
dramske qubavnike on unosi mnogo ose}awa... Wegovo uz-
bu|ewe nije prividno i izve{ta~eno; wegova re~ silazi sa
srca na jezik; wegovim pokretima upravqaju nervi wegovi.
To je i darovit i inteligentan glumac o koga se priroda
942 Ja{a Prodanovi}, “Dnevni
ogre{ila dav{i mu ne{to malo slab organ”.942 Najboqu
list”, 1896, br. 127.
analizu i ocenu wegove igre dao je, rekao bih, Milan Grol
u “Pozori{nom godi{waku” za 1911–12. godinu ukazuju}i
na raznovrsnost wegovih umetni~kih izraza, jer je imao
“ìvi i vedri temperament, svoju gipkost i okretnost,
svoju laku frazu, svoj bezbri`ni boemski akcenat, svoj
nesta{ni mig i gest”, pa “otrovnu re~, svoju tendencioznu
dikciju, sarkasti~ni osmeh, svoju nemarnu i prezirnu do-
voqnost i oholost, svoju preìvelost, virtuoznu priseb-
nost, cini~nu smelost i svirepu hladno}u”.
Rucovi} je tuma~io i komi~ne likove izraàvaju}i se
~esto sredstvima vi{eg humora. On nije, kako je dobro
rekao jedan recenzent, prikazivao u takvim slu~ajevima
qude neograni~ene i glupe, ve} obi~no {erete, sa sebi-
~nim shvatawem vlastitih interesa, nabijene raznim |a-
volijama, qude koji “gledaju odozgo i u tome se prevare”.
On je uvek teìo da se ne ponavqa i da u svoju igru unese
pone{to novo, neobi~no, vlastito. U tuma~ewu Hamleta,

na primer, uneo je neke pojedinosti kojima se znatno raz-
likovao od igre Milo{a Cveti}a i Qube Stanojevi}a.
Recenzent dr Vojislav Jovanovi} – Marambo daje 1904.
godine neke korisne podatke o Rucovi}evom tuma~ewu
Hamleta. Rucovi} Hamletovo ludilo zami{qa kao “rezul-
tat jakog du{evnog potresa na bolesnu, nervoznu i melan-
holi~nu prirodu”, pa je to “nervozni Hamlet, pravi mu~e-
nik, pa mora da ima jedan nadduh da izdrì tolike udarce i
da najzad osveti kraqa-oca”. Rucovi} ga je tuma~io “s mar-
qivom studijom”. Scena s Ofelijom “dolazi me|u najraz-
ra|enije scene ne samo u igri g. Rucovi}a ve} na beo-
gradskoj pozornici”. Zahvaquju}i Rucovi}evoj igri, on
ubraja predstavu “Hamleta” me|u najboqe koje je video na
beogradskoj pozornici.
Veliki je broj uloga koje je Rucovi} tuma~io u Beogradu i
u drugim pozori{tima podiù}i i kultivi{u}i tako umet-
ni~ka merila i ukus sveta i u srpskoj provinciji. Nave{}u
neke zna~ajnije od wih, o ~ijem tuma~ewu se pisalo naj~e{}e
najpovoqnije: Hamlet, Jago (“Otelo”), Don Huan (“Mnogo vi-
ke ni oko {ta”), u komadima [ekspira, Ferdinand (“Spletka
i qubav”), Frawa Mor (“Razbojnici”) – u komadima [ilera,
Hqestakov (“Revizor” Gogoqa), Grgur (“\ura| Brankovi}”
Oberwika), Karlo II (“Zvonar Pavlove crkve” @. Bu{ar-
dija), Markiz de Tremuj (“Otaybina”), Moris (“Prisni prija-
teqi”) – u komadima Sardua, Fromon (“Fromon i Risler” A.
Dodea – Beloa), Rajf (“Rat u miru” Mozera – [entana), G. od
Briva (“Merkade” O. de Balzaka), Deprinel (“Sipriena” Sar-
dua – E. Naàka), Robespjer (“Devedesettre}a” Pola Merisa),
Muzon (“Crvena haqina” E. Brijea), Edmondo (“Nov komad”
Dona Tamaja i Bausa), Oktav (“G. Alfons”), Arman Dival
(“G|a s kamelijama”) – u komadima A. Dime Sina, Don Cezar od
Bazana (u ist. komadu Dimanoara – d’Enerija), Gvido (“Luci-
fer” Enrika Butija), Bernar (“Zaza” Pjera Bertona i [arl
Simona), Lord Baberli (“Karlova tetka” Brandona Tomasa),
Osvald (“Aveti”), Dr Rank (“Nora”) – u komadima H. Ibzena,
Slikar Vili (“Sodom”), Robert (“âst”) – u komadima Suder-
mana, Maksim Crnojevi} (u ist. komadu L. Kosti}a), Velimir
(“Beograd nekad i sad”), @arko (“Obi~an ~ovek”), Obu}ar
Joca (“Iza boìjih le|a”) – u komadima Nu{i}a, Grof Tri-
fi} (“Zla èna” Sterije), To{ica (“Izbira~ica” Trifko-
vi}a).
Rucovi} je dosta prevodio sa francuskog i italijanskog
jezika i to lepim i binskim jezikom. Wegovi su prevodi: “Kao
li{}e”, drama u 4 ~ina, \uzepa \akoze, “Tako ti je to u svetu,
dete moje”, komedija u 2 ~ina \a}inta Galine, “Mirando-
lina”, komedija u 3 ~ina, i “Sluga dva gospodara”, komedija u 2
~ina, Karla Goldonija, “Lucifer”, drama u 4 ~ina, Enrika
Butija, “Ve{tica”, tragedija u 5 ~inova, Artura Fitgera,
“Toska”, drama u 5 ~inova, V. Sardua, “Pir poruge”, tragedija
u 5 ~inova, Sem Benelija, “Dete”, drama u 1 ~inu, Hermana
Hejermansa, “Fran~eska da Rimine”, tragedija u 5 ~inova, Bogoboj Rucovi} u “Buridanovom
Pelikoa, “Antoaneta”, drama u 5 ~inova, \akometija, “Po- magarcu” (1911)
sledwa maska”, pozori{na igra u 1 ~inu, “On, ona i ono”, ko-

medija u 1 ~inu, obe Roberta Braka, i dr.
Rucovi} je bio, nesumwivo, neobi~na i retka umetni-
~ka pojava u istoriji srpskog pozori{ta, jer je u sebi
skladno sjediwavao najlep{e umetni~ke i intelektualne
osobine: veliku darovitost, vrlo bogat i raznovrstan du-
hovni i emocionalni ìvot, sna`nu qudsku i umetni~ku
individualnost, ispoqenu u specifi~nosti i diferenci-
ranosti Umetni~kog izraàvawa, {iroko obrazovawe
(bio je jedan od najobrazovanijih glumaca svoga doba u
Srbiji), visoku inteligenciju, nepresu{nu stvarala~ku
snagu i izuzetnu qubav za svoj poziv. Recenzent Du{an
Kruni} kaè sa odu{evqewem da je “jedan od najveli~an-
stvenijih glumaca koji su ikad prosawali svoj gluma~ki
943 Du{an Kruni}: “Pozori{te
san na beogradskoj pozornici”.943 Ali, wegov san je bio
izme|u dva rata”. Zbornik Muzeja po- svirepo kratak: razbolev{i se te{ko od zapaqewa plu}a,
zori{ne umetnosti, Beograd, 1962.
bolovao je vrlo mu~no i agoni~no od novembra do marta,
iscrpen, otimaju}i se od bolesti do posledweg trenutka,
umro je u doba kad je umetni~ki ba{ najvi{e blistao.
Prema velikim stvarala~kim sposobnostima i obe}awima
wegov umetni~ki san se nije, ipak, u svemu obistinio.
êdomir Kundovi} (30. I 1865, Poàrevac – 14. X 1905,
Beograd) bio je darovit prete`no dramski glumac efekt-
ne pojave, sna`ne i pravilne dikcije i jakog temperamenta
kojim je prirodno ìveo u ulozi. Wegove izraàjne mo-
gu}nosti bile su raznovrsne, jer je, po potrebi, tuma~io i
karakterne i komi~ne uloge. Prvi put je stupio na scenu 1.
V 1883. u diletantskom pozori{tu u Poàrevcu. Posle
kra}eg boravka u putuju}im druìnama, igrao je od 1. X
1892. do 1. VIII 1897. godine u NP u Beogradu i kra}e vreme,
povremeno (mo`da i honorarno) i 1904. i 1905.
Wegove su uloge: Rajko (“Vojni~ki begunac”), Petko (“Ci-
ganin”) u komadima Sigligetija, Jova (“Devoja~ka kletva” Q.
Petrovi}a), Momir (u ist komadu Nikole \ori}a), Mili}
(“\ido” Veselinovi}a – Brzaka).
Du{an Bolmanac (29. VI 1869, Sremska Mitrovica)

prvi put je stupio na scenu 15. III 1897. godine kao peva~ u
Hrvatskom zemaqskom kazali{tu. U Narodnom pozori{tu
u Beogradu je igrao od 18. VIII 1899. do 11. II 1905. godine.
Bolmanac je bio dobar peva~ i tuma~io je uspe{no epizod-
ne uloge: Ser Valter (“Ri~ard III” [ekspira), Pikar (“Stari
kaplar”Dimanoara i d’Enerija), Feiz-beg (“Mejrima” M. Ba-
na), Vojvoda Dmitar (“Todor od Stala}a” M. Cveti}a), Jova
pisar (“Ivkova slava” S. Sremca), Andrija (“\ido” Veseli-
novi}a – Brzaka).
Oko Du{ana St. Barjaktarovi}a (1872, Beograd –

1910, Zvornik) glumci su, naro~ito putuju}i, ispleli ~i-
tavu legendu, pa su ga uzdigli na najvi{i umetni~ki stu-
paw. Krajem XIX i po~etkom XX veka nosio je, zaista,
zna~ajni dramski repertoar i bio cewen kao jedan od naj-

boqih dramskih glumaca u unutra{wosti. Wegov ina~e
vrlo nemirni duh, neuredan, ~ak boemiski ìvot i ne-
disciplinovanost smetali su da se razvija pravilno u NP
u Beogradu.944 Prvi put je stupio na scenu 1892. godine u 944 Sporo pove}avawe plate moglo
druìni \ure Proti}a i tu igrao do 1893, a zatim je ~esto bi, donekle, da objasni wegovo ogor~e-
mewao trupe: 1894–95. je u SNP u Novom Sadu, 1896. u NP u we i nagle ostavke: angaòvan je 1897.
Beogradu, 1897. kod F. Ili~i}a, 1898–99. kod P. ]iri}a, godine sa 120 dinara plate; 22. V 1901.
imao je samo 150, od 14. V 1902. (sa po-
1900–2. kod Qubomira Mici}a – Lale. 1902–4. opet u SNP. vi{icom) 170, u sezoni 1908/9. samo
1905. u trupi “Sveti Sava” Dimitrija Gini}a, 1. XII 1905 – 200 dinara. Docnije mu je plata pove-
16. VIII 1906. ponovo u NP u Beogradu. 1907–8. kod Mihaila }ana i tada je, najzad, izjedna~en sa os-
– Ere Markovi}a, 1909. (nekoliko meseci) u trupi Nikole talim prvacima.
Hajdu{kovi}a, 1909–10. kod Jano{a Markovi}a gde je za-

vr{io tragi~no ìvot: ubio je iz neosnovane qubomore
glumicu Qubicu \ermanovi}, pa izvr{io samoubistvo u
o~ajawu. Barjaktarovi} je bio vrlo lepe pojave, visok,
elegantan, krupnih i izrazitih o~iju. Wegov glas je zvu~ao
vrlo toplo i sugestivno, a bio je i dobar peva~. “Bila je
prava milina slu{ati ga kad govori, a ~ulo bi se i kada
{apu}e.”945 Bitno obele`je wegove igre bila je emocio- 945 Iz razgovora sa zna~ajnim glum-
nalnost. Tako je u tuma~ewu uloga uvek unosio mnogo nepo- cem i wegovim upravnikom Mihailom
– Erom Markovi}em. O wemu su mi da-
srednosti, ose}ajnosti i dinami~nosti, ali uvek odmereno vali podatke i Mi{a Milo{evi}, up-
i ukusno, ne prelaze}i nikad u pateti~nost. Po toj tananoj ravnik putuju}eg pozori{ta, i redi-
ose}ajnosti, po raznovrsnosti duhovitih glumskih izraza teq Radivoje Dinulovi}. Wihova ka-
i psiholo{koj analizi likova, on je bio predstavnik mo- zivawa su se podudarala.
derne glume. Barjaktarovi} je tuma~io sna`ne dramske,
~ak tragi~ne li~nosti i nacionalne heroje. Prilikom
tuma~ewa (na gostovawu) Rijona (“@enski prijateq” A.
Dime Sina) i Maksima Crnojevi}a (u ist. komadu Laze
Kosti}a u SNP u Novom Sadu), {krt u komplimentima,
recenzent Jovan Gr~i} pisao je da je “podobro odsko~io od
mediokriteta” i da ima “ozbiqan dar”. Wegov “debi je bio
sretan i uspeo”, jer je “inteligentan, pa`qiv i ozbiqan
glumac”, koji “ume i frivolnim ispadima da dade tip be-
zazlena }eretawa i u tome bi se na wega mogli ugledati
neki od na{ih doma}ih”. 946 946 Jovan Gr~i}, “Pozori{te”,
Zna~ajnije su mu uloge: Hamlet (“Otelo”), Edgar (“Kraq 1902, br, 1.
Lir”), Antonije (“Mleta~ki trgovac”) u komadima [ekspira,
Viqem Tel (u ist. komadu [ilera), Urijel Akosta (u ist.
komadu Karla Guckova), Skarpija (“Toska”), Ipanov (“Fe-
dora”) u komadima Sardua, Arman Dival (“Gospo|a s kame-
lijama”), Rijon (“@enski prijateq”) u komadima A. Dime Si-
na, Fu{e (“Madam San-@en” Sardua – E. Moroa), Grof Ser-
ni} (“Grani~ari” J. Frajdenrajha), Maksim Crnojevi} (u ist.
komadu L. Kosti}a), Stanoje Glava{ (u ist. komadu \.
Jak{i}a), Milo{ Obili} (u ist. komadu Suboti}a), Du{an
Silni (u ist. komadu M. [ap~anina), Du{an (u ist. komadu
Cveti}a), Ajduk Veqko (u ist. komadu J. Draga{evi}a).
Izuzetno darovita, jedna od najblistavijih i najqup-

kijih beogradskih glumica, jedna od najboqih naivki i
sentimentalki u istoriji srpskog pozori{ta bila je So-

fija – Coca Miqkovi}eva-\or|evi}ka (19. IX 1880, Beo-
grad – 26. VII 1908, Beograd). @ivela je vrlo kratko, ig-
rala ne{to vi{e od deset godina za najlep{e radosti
sveta svoga doba, a uzdigla se velikim darom na najvi{i
umetni~ki stupaw beogradske scene. Recenzenti su se nad-
metali najlep{im ocenama o wenoj igri i umetni~koj
vrednosti. K}erka glumaca Veqe i Savke Miqkovi}, ona
je kao dete 1890. stupila na scenu u SNP u Novom Sadu. ali
stvarno i kona~no se posvetila glumi tek 31. X 1895. godi-
ne u Narodnom pozori{tu u Beogradu prikazuju}i se ulo-
gom naivno-sentimentalne devojke Jelke u komadu “[um-
ska ruà” Volfganga Milera Kengsvintera. Angaòvana
je 1. XI 1897. a stalni ~lan je od 30. IX 1905. godine. Na
samom po~etku neke okolnosti sre}no su doprinele wenom
uspe{nom umetni~kom osvedo~avawu. Tako je u ranoj mla-
dosti wen prvi izvrsni u~iteq bio otac – odli~an glumac
Veqa Miqkovi}, koji joj je dao i lepo obrazovawe, a majka
potrebnu ugla|enost: Veqa je bio jedan od najobrazova-
nijih srpskih glumaca, Dragomir Jankovi} je naro~ito
isticao otmenost manira na sceni wene majke Savke. Pri-
jatan glas i lepu muzikalnost verovatno je nasledila od
majke, a kapelnik Davorin Jenko dopuwavao je od 1897.
godine weno muzi~ko obrazovawe i kultivisawe glasa.
Najzad, od aprila 1906. godine provela je ~etiri meseca u
Parizu na pozori{nom usavr{avawu kada je redovno gle-
dala zna~ajnija pariska pozori{ta. Sve je to, nesumwivo,
doprinelo da se wena lepa, uro|ena darovitost izrazi u
punoj i najlep{oj umetni~koj mer koja }e je u~initi naj-
draìm doìvqajem u pozori{tu. Poetske predstave o woj
kao glumici nisu proizvod fantazije nego wenih pravih
umetni~kih vrednosti. Wena posledwa uloga, neposredno
pred smrt, bila je Margareta u komadu “Dragana” Eèna
Brijea 24. VI 1908. godine na gostovawu u ni{kom “Sin-
947 Coca se udala 1901. godine za
|eli}u”.947
Milana R. \or|evi}a, novinara i pi-
sara Ministarstva finansija. Bolo- Coca je u sebi nosila sve draì, lepote i vrednosti
vala je kratko i vrlo te{ko. Umrla je qudske prirode: lepotu mlade ène, u koju su mnogi u
u podne na rukama svoga supruga koji je Beogradu bili beznade`no zaqubqeni, mladala~ki vrlo
mnogo voleo i pazio.
raspevanu prirodu, tananu, nepresu{nu ose}ajnost, qup-
kost i sveìnu, kojima su se svi opravdano odu{evqavali,
zatim naro~ito stvarala~ku fantaziju i polet, glas zvu-
~an, melodijski topao i prijatan i darovitost, ve}u i
trajniju darovitost od wenog kratkotrajnog ìvota. Za wu
svi svedo~e da je igrala lako, sa zanosom, s mnogo poleta, s
lepim duhom i qupkim kaprisima uvek razigrane ma{te i
sve je to, korenima duboko u ìvotu i srcu, blistalo u
ulogama naivki i sentimentalki u kojima je bila miropo-
mazana, nenadma{na, ponekad i kao mlada lirska qubavni-
ca stvorena da na sceni to ubedqivo do~arava rasko{nim
lepotama svoje mladosti. Kada je jo{ 1895. godine prvi put

stupila na scenu ulogom Julke (“[umska ruà”), o woj se,
jo{ po~etnici, pisalo toplo kao o pravoj umetnici: “Wena
je igra u toj ulozi bila potpuno umetni~ka: svaki pokret
bio joj je odmeren i na svom mestu. Wena pojava, glas,
mimika, gestovi – sve to be{e kako vaqa. Ona obe}ava
ovom svojom prvom ulogom da }e biti jedna od najboqih
umetnica za ove naivne uloge.”948 Recenzent Boà Niko- 948 “Dnevni list”, od 2. XI 1895, br.
lajevi} je u woj otkrivao jedan novi glumski stil: “Ona je 23.
bila umetnica nove {kole, u ~ijim skamijama sede pesnici
naporedo s glumcima; iz koje su progoweni svako afek-
tirawe i deklamacija.”949 Kada je 1899. igrala stariju 949 Boìdar Nikolajevi}, “Ne-
k}erku Viweronovu u drami “Gavrani” Anri Beka, bio je deqni pregled”. 1908, br. 16.
to veliki umetni~ki doìvqaj. Milan Grol je docnije
pisao (1908): “Anri Bek je izvesno retko jo{ gde dobio
mladu devojku kao ovu u Beogradu, koja bi s toliko pri-
rodne nadmo}nosti duha i karaktera dominirala ~itavim
950 M. Grol: “Pozori{ne kriti-
svetom tipove u wegovim Gavranima.”950 Jedan recenzent
ke”, itd. (ve} citirano delo). Portre:
jo{ 1902. godine isti~e da je “ona jedan jak talenat i vrlo
Sofija – Coca \or|evi}.
pametna glumica”;951 A. G. Mato{ otkriva u wenoj igri 951 “Dvadeseti vek”, od 8. XII 1902,
1898. godine pravu poeziju, lepotu i bogatstvo prirode i Beograd.
svesrdnu predanost pozivu; Pera S. Taletov 1908. godine
hvali wenu te`wu za verno{}u prikaza, jer je “uvek htela
svojom igrom da u gledaocu izazove iluziju da je sve ono 952 Pera S. Taletov: “Sofija – Co-
istina {to se odigrava pred wome”.952 Ona je “sobom do- ca \or|evi}”, “Bosanska vila”, 1908,
nela iz Pariza... naturalizam, veliku umetnost, rafini- br. 23.
san kwièvno-umetni~ki ukus i vrlo razvijenu umetni~ku
individualnost”. Nikolajevi} je dobro odredio wen glum-
ski fah u ve} spomenutom prikazu isti~u}i da su joj “naj-
boqe odgovarale uloge tihih, mladih stradalnica, koje 953 M. Grol: Ibid.
bivaju `rtva neminovnog sudara izme|u qubavnog idea-
lizma i grube proze ìvota”. Milan Grol, u vanredno
lepoj, saètoj i jezgrovitoj evokaciji, otkriva tri lika
Cocina – kao ambiciozne trudbenice, ène intimno i kao
umetnice.953 Ambiciozna, vredna, navikla na samoradwu
“ova inteligentna glumica ~ita, u~i strani jezik, muziku,
u toku je umetni~kih doga|aja, u dru{tvu je qudi od kwige i
pod uticajem wihovih saveta, obave{tewa i kritika”. U
wenoj lepoj pojavi Grol otkriva “graciju Jednog malog
skladno skrojenog devoj~eta, svega ne`noga i u finim li-
nijama rezanog, od malih usana i tankih ruì~astih ob-
raza ispod ìvih veveri~inih o~iju do isto tako malih
belih ruku i prstiju – u onoj beskrajnoj varijaciji pokreta
koji oìvquje sve lepote na jednoj èni”. U wenoj igri
Grol opisuje “harmoniju wenih pokreta”, wen gluma~ki
izraz “~edan ~istotom misli koja se blistala u wenoj kri-
stalnoj i ipak toploj re~enici, zagrejanoj uverewem isti-
ne o pametnoj glavi”, “o{trinu misli i gor~inu isku{ewa, Sofija Coca \or|evi}
iz kojih je izi{ao snaàn akcenat za intelektualnu dramu kao Olga u “Golgoti”
u prvom redu, za dramu griè i patwe fizi~ke i moral-

ne”... “za dramu otpora snagom prekaqene svesti o zlu u
svetu”.
954 Sarajevska “Nada”, 1898, br. 9. Mato{954 je hvalio Cocinu skromnost, nepretencioz-
nost u intimnom ìvotu i na sceni, studioznost i oz-
biqnost u radu i naro~ito istakao da je od svih glumica
najboqa i najprirodnija u francuskoj dramskoj umetnosti
koju “kao da inkarnira svojom jednostavno{}u, krhkim sta-
som, delikatnim ~istim organom i {tedqivim pokretom”.
Wene su zna~ajnije uloge: Klara (“Egmont” Getea), Julija
(“Merkade” O. de Balzaka), Bezazleni (“Arlezijanka” A. Do-
dea), Simona (“Platonski brak” @. Lemetra), Klarica (“So-
doma” H. Sudermana), Dragana-Margareta (“Dragana” E. Bri-
jea), Matilda (“Lucifer” E. Butija), @ermena (“Posao je
posao” O. Mirboa), Marta (“Mi{”), Antoaneta (“Varnica”) –
u komadima E. Pajerona, Klanca (“Kod Belog kowa” Blumen-
tala – Kadelburga), Lujza (“Dve sirotice” Kormona i d’Ene-
rija), Suzana (“Qubav i ponos” @. Onea), Olga (“Kao pile u
ku~inama” Mjasnickog), Mali Tentaìl (u ist. komadu Mo-
risa Meterinka), Poqa (“Palan~ani”), Nastja (“Na dnu”) – u
komadima M. Gorkog, K}i Viweronova (“Gavrani” A. Beka),
Mimi (“êrga{ki ìvot” A. Mirèa – T. Barijera), Ema
(“Gra|anska smrt” Paola \akometija), Zorka (“Obi~an ~o-
vek”), Zlodu{nica (“Qiqan i Omorika”), Jelkica (“Svet”) –
u komadima Nu{i}a, Olga (“Golgota” Milivoja Predi}a),
Almaza (“On”) i Aj{a (u ist. komadu) – u komadima Svetozara
]orovi}a, Ana i Kristina (“Dubrova~ka trilogija” Iva Voj-
novi}a).
U ovom periodu, pored ve} spomenutih, stvarali su i
glumci mawih ili ve}ih zasluga za umetni~ko razvijawe
Narodnog pozori{ta i naro~ito vrlo nejednake umetni-
~ke vrednosti. Neki su u wemu igrali vrlo kratko, pa
nastavqali umetni~ku delatnost u putuju}im druìnama,
naj~e{}e s velikim uspehom. Izlaù}i hronolo{ki uneo
sam ih u istorijski okvir NP u Beogradu gde su ve}ina i
po~iwali gluma~ku karijeru ili je to zna~io najve}i us-
peh u wihovoj karijeri. Tu su i glumci koji su napu{tali
pozori{te u Beogradu i vra}ali se u wega. Za sve wih je
bilo te{ko odrediti gde im je pravo mesto. Najzad, uvr-
stio sam u ovaj istorijski okvir jo{ dve vrste glumaca: one
koji su stalno i, na àlost, kratko igrali u Beogradu, tu se
umetni~ki osvedo~ili u mawoj ili ve}oj meri i u svom
vremenu predstavqali lepe nade smr}u rano poko{ene, i
one druge, vrlo aktivne na beogradskoj sceni od po~etka do
kraja umetni~ke delatnosti ili za duì period, ali ~iji
su zna~aj i vrednost vi{e kulturni, u najlep{em zna~ewu
re~i, a mawe umetni~ki. U svakom slu~aju to su daroviti
glumci koji su mawe ili vi{e u~inili vrednijom umet-
ni~ko-istorijsku ba{tinu srpskog pozori{ta bez kojih ni
velikani ne bi uspeli da ostvaruju umetni~ke trijumfe.
Pozori{te i kulturu uop{te grade mali, sredwi i veliki
trudbenici bez ~ijeg bi pojedina~nog udela te divne teko-

vine qudskog duha i mo}i izgubile u lepoti, sadrìni i
vrednosti. Me|utim, u oblasti pozori{ta odràvaju se
zablude u tome {to se obi~no potcewuju, u pozori{nim
kritikama retko i spomiwu, glumci koji su najve}i deo
ili u toku cele svoje umetni~ke karijere tuma~ili epi-
zodne ili mawe uloge. Na stranu to {to daroviti i dobri
glumci i od epizode mogu napraviti zna~ajne umetni~ke
kreacije. Va`nije je, me|utim, da je predstava skup svih
pojedina~nih umetni~kih doprinosa; {to su ovi dopri-
nosi efektniji i vredniji, to je i sama inscenacija lep{a
umetni~ka cdina, èleo bih da istaknem da su neki od ovih
glumaca i nepravi~no oceweni od ~esto nedovoqno stru-
~nih recenzenata kojima su, na àlost, neodgovorno pove-
ravane zna~ajne pozori{ne rubrike, na{ta se kod nas nije
uvek dovoqno pazio. Iz upore|ivawa zapaàwa i sudova
raznih recenzenata i naro~ito prema mi{qewu savre-
menih glumaca i pozori{nih trudbenika, mogu se izvu}i
druk~iji, obi~no povoqniji zakqu~ci o wihovoj umetni-
~koj vrednosti. Ista}i }u nekoliko takvih glumaca koji
zasluùju pa`wu bez obzira na to koliko su proveli u
Pozori{tu u Beogradu.
Milorad Barlovac je stupio na pozornicu 1873. godine
u putuju}oj druìni \or|a Pele{a, a zatim igrao u putu-
ju}im pozori{tima \ure Proti}a, Petra ]iri}a, Laze
Popovi}a i Milo{a Hayi-Dini}a (1894–95), u Narod:nom
pozori{tu u Beogradu 1895–98. kod Nikole-Bate Simi}a
1900–1902. kod Milorada Raji~i}a – ^vrge 1903–1906. godi-
ne. Barlovac je bio vrlo darovit i dobar glumac novije
realisti~ke {kole, naro~ito u dramskim, karakternim
ulogama i u salonskim komadima. Prijatnog glasa bari-
tonalne boje, pravilne i lepe dikcije, on se isticao u tako-
zvanim konverzacionim komadima i ulogama ugledaju}i se
na Milorada Gavrilovi}a kao i mnogi glumci ovog doba.
Wegove su uloge: Otelo (u ist. komadu [ekspira), Ludvik XI
(u ist. komadu K. Delaviwa), Vilbrun (“Pariska sirotiwa”
Brizbara – Nisa), Ipanov (“Fedora” V. Sardua), Kal~a (“Iv-
kova slava” Sremca – Brzaka), Hayi-Zamfir (“Zona Zamfi-
rova” Sremca – S. Buni}a), Nemawa (u ist. komadu M. Cveti}a).
Joksim Joksi} bio je tako|e darovit i dobar tuma~
dramskih i karakternih uloga, ~ak i qubavnika. U NP u
Beogradu je od 1871–75, 1881–83. i 1892–94,
Wegove dosad poznate uloge su: Jago (“Otelo” [ekspira),
Pit (“Pit i Foks” Rudolfa Got{ala), \ura Kameni} (“Todor
od Stala}a” M. Cveti}a), Lezirk (“Lionski ulak” Moroa,
Sirodena i Delakura).
Marija S. Dinulovi} (5. XII 1857, Melenci – 1925,
Beograd), supruga glumca Svetislava, prvi put je stupila
na scenu u maju 1877. godine u putuju}oj druìni \or|a
Pele{a u Sremskoj Mitrovici, a posle dve godine, od maja

1879, stalno je ~lanica NP u Beogradu do penzionisawa
1911. godine. Posle toga pojavqivala se povremeno na sce-
ni. Dinulovi}ka je uspe{no tuma~ila karakterne uloge i
peva~ke partije u komadima s pevawem i u operetama.
Wene su uloge: Jelka (“Seoski lola” E. Tota), @ofika
(“Ri|okosa” Luka~ija), Paola (“Maskota” sa muzikom Edmona
Odrana), Joka (“Grani~ari” Frajdenrajha), Doka (“Zona Zam-
firova” Sremca – Buni}a), Nera (“Podvala” Gli{i}a), Stev-
ka (“Ivkova slava” Sremca – V. Miqkovi}a).
Zna~ajan i darovit je prete`no karakterni glumac Reqa

Popovi} (1859, Beograd – 6. VII 1885, Beograd), koji je umro
dosta mlad kada su u wega polagane ozbiqne nade. Prvi put
je stupio na scenu u junu 1877. godine u putuju}oj druìni
\or|a Pele{a, pa ubrzo nastavio uspe{no 1878–80. i 1881
– 1. VII 1882. u SNP u Novom Sadu i kona~no od 1883.
godine do smrti je u NP u Beogradu. Wegovom umetni~kom
usavr{avawu doprineli su znatno Matija Ban i Steva
Todorovi}, koji su ga u po~etku strpqivo uvodili u os-
novne elemente glume cene}i mnogo wegov gluma~ki dar. U
igru je unosio lepu meru i ìvotni realizam.
Wegove su uloge: Kapuleti (“Romeo i Julija”), Antonio
(“Mleta~ki trgovac”) u komadima [ekspira, Kvazimodo (“Zvo-
nar Bogorodi~ine crkve” Igoa – Birh-Pfajferove), Grof Ke-
feld (“Kin” Dime Oca), Milo{ Obrenbegovi} (“Maksim Cr-
nojevi}”), Matula (“Pera Segedinac”) u komadima L. Kosti}a,
Kosor (“Krvavi presto” Mite Popovi}a).
Mladen Bani} (ro|en 1857) spada u najstariji srpski

gluma~ki nara{taj: po~eo je da igra 1862. godine sa To{om
Jovanovi}em u putuju}oj druìni Jovana – Joce Popovi}a.
Igrao je u putuju}im trupama Isaija Joki}a, Laze Po-
povi}a i \or|a Pele{a i tu se prekaqivao kao glumac. U
NP u Beogradu je 1877–79, 1883–84. u SNP u Novom Sadu
1884–85. i 1886. u amatersko-profesionalnom pozori{tu
“Sloga” u Kragujevcu 1895–96, godine, U me|uvremenu je
igrao u putuju}im trupama. Od 1897. godine je pisar u
Prvostepenom sudu u Vaqevu. Bio je dobar prvenstveno
krakterni glumac, ve{t u karakterizaciji likova.
Wegove su uloge: Roler (“Razbojnici” [ilera), Gotlib i
Berghauzen (“Naslednik” E. Oìjea – @ila Sandoa), Loter
(“Bibliotekar” Mozera), Fu{e (“Madam San-@en” Sardua –
Moroa), Jevta (“Ciganin” Sigligetija), Stavra (“Vampir i
~izmar” Sigetija), Markiz Montefior (“Don Cezar od Ba-
zana” Dimanoara –d’Enerija), Ivan Kosan~i} (“M. Obili}”
Suboti}a), \ura Kujunyi} (“Maksim Crnojevi}” Kosti}a),
Sima (“Grani~ari” Frajdenrajha), David (“Na{i seqani”
Mite Petrovi}a), Joakim Sapun (“êstitam” Trifkovi}a).
Todor – To{a Tetkin Stankovi} (1864, Beograd –

1897, Beograd), koga Stevan Sremac spomiwe u pripoveci
“Putuju}e dru{tvo”, bio je vrlo darovit i dobar karak-
terni i komi~ni glumac. Prvi put se pojavio na sceni u

druìni Mihaila Dimi}a 1884. godine, a zatim je igrao:
1886–87. i 1895, kod Mihaila Lazi}a – Strica, 1888–90. kod
Fotija Ili~i}a, 1896. kod Dragutina – Gute Jovanovi}a,
1891–92. u SNP u Novom Sadu. Imao je mnogo smisla za
prirodni, srda~ni humor i tipizaciju likova. Jedan re-
cenzent je isticao 1896. godine “wegovu lepu igru i ne-
usiqenu komiku”.955 Stankovi} se u igri ugledao na Savu 955 “Ve~erwe novosti”, od 29. VI
Todorovi}a, ali je, kao putuju}i glumac, bio prinu|en na 1896, Beograd.
komi~ne improvizacije i jevtine efekte. Savremenici su
ga ocewivali kao jednog od najboqih i najprijatnijih mla-
dih komi~nih glumaca.
Wegove su uloge: [ajlok (“Mleta~ki trgovac” [ekspira),
Jevta (“Ciganin” Sigligetija), Paspartu (“Put oko zemqe za
80 dana” d’Enerija i @. Verna), Ivani{ (“Nemawa” M. Cve-
ti}a), Goluban (“Zadu`bina” M. [ap~anina), Maksim (“\i-
do” Veselinovi}a – Brzaka), Ruì~i} (“Pokondirena tikva”),
Kir Jawa (u ist. komadu) u komadima Sterije, Joakim Sapun
(“êstitam” Trifkovi}a).
Dragutin – Guta Jovanovi} (8. XI 1855, Beograd – 17.

III 1940, Beograd) svr{io je tri razreda gimnazije i prvo
se posvetio trgovini, Prvi put je stupio na scenu 1875. u
NP u Beogradu i tu je dobio prve lekcije u glumi od
rediteqa Alekse Ba~vanskog. Kona~no se posvetio gluma-
~kom pozivu tek od 1880. godine u putuju}oj druìni \ure
Proti}a i tu se zna~ajno umetni~ki obrazovao do 1883.
godine, pa pre{ao kod Gavre Miloradovi}a gde se zadrào
do 1885. On je vrlo uspe{no tri puta vodio putuju}u druì-
nu: prvi put 1889–91, drugi put 1891–96. i tre}i put
1898–1900. godine kada je postao stalni ~lan NP u Beo-
gradu i tu igrao do prvog penzionisawa 25. VI 1911. godine.
Reaktiviran je uo~i I svetskog rata kada je, naro~ito posle
rata, vr{io i tehni~ke du`nosti u Pozori{tu. Posle
rata je igrao vrlo retko, jer je ozbiqno obolevao, stalno
gubio vid i oslepeo. Jovanovi} je bio dobar glumac razno-
vrsnog stvarala~kog dijapazona, jer je tuma~io podjednako
uspe{no dramske, karakterne i komi~ne uloge. Zbog takve
raznovrsnosti istupao je vrlo ~esto na sceni: 135 puta ili
1904, 148 puta u 1905, 106 puta u 1908. godini. Bio je vrlo
savestan, studiozan i prirodan glumac realisti~nog prav-
ca, ali nije ostvario visoki umetni~ki domet.
Zna~ajnije su mu uloge: Antonio (“Mleta~ki trgovac”),
Ludoviko (“Otelo”), u komadima [ekspira, Luka (“Revizor”
Gogoqa), Barbantin (“Crni doktor” A. Buròa – F. Dima-
noara), Vilbrun (“Pariska sirotiwa” Brizbara – Nisa), Di-
bosko i Lezirk (“Lionski ulak” Moroa, Sirodena i Dela-
kura), Vuk Brankovi} (“Milo{ Obili}” Suboti}a), Sr|a
(“Lazar”), Nemawa (u ist. komadu) u komadima Cveti}a, Grga
(“Grani~ari” Frajdenrajha), Arsa (“Sa}urica i {ubara” Ok-
rugi}a), Dostan (“Bogumili” M. [ap~anina), Kurjak (“Iv-

kova slava” S. Sremca – Brzaka).
Savka Miqkovi}ka, supruga Veqe (8. IX 1864, Poà-

revac – 27. IV 1902, Beograd), bila je inteligentna, daro-
vita i lepo obrazovana, “jedna od najobrazovanijih dama u
na{em Pozori{tu”, kako je rekao Dragomir Jankovi}
(“Srpski kwièvni glasnik”, 1902). Zavr{ila je Vi{u
ènsku {kolu u Beogradu i izvesno vreme slu`bovala kao
u~iteqica. Tada je stalno ~itala, pratila savremenu kwi-
èvnost, pa i sama poku{avala da ne{to napi{e u prozi.
Prvi put je stupila na scenu u novembru 1880. godine u
SNP u Novom Sadu i tu je igrala do 1. IV 1893. godine, a
zatim je 1893–94. provela kratko vreme u putuju}oj dru-
ìni Gavre Miloradovi}a, od 1. IV 1894. je u NP u Beo-
gradu do kraja umetni~ke delatnosti. Miqkovi}ka je bila
glumica izvanredno lepog lika, skladnog stasa i uop{te
prijatne pojave i svakako da je najvi{e od nije te osobine
nasledila wena k}erka odli~na umetnica Sofija – Coca
\or|evi}. I Miqkovi}ka je u po~etku uspe{no tuma~ila
naivke, sentimentalke i zaqubqene devojke (kao i Coca),
pa je ubrzo pre{la na karakterne i naro~ito peva~ke
partije, koje su joj, izgleda, najvi{e i odgovarale. Ona je
imala izvesno muzi~ko obrazovawe. Pevala je vrlo lepo
prijatnim sopranom imawe partije u komadima s pevawem,
retko u opereti.
Wene zna~ajne uloge sli: Bjanka (“Otelo”), Yesika (“Mle-
ta~ki trgovac”), u komadima [ekspira, Tetka Arina (“@e-
nidba” Gogoqa), Jelka (“Rat u miru” G. Mozera – F. [entana),
Eva (“Bibliotekar” G. Mozera), Cveta (“Radni~ka pobuna”
Sigligetija – Balaà), Anèla (“Trilbi” @. de Morijera),
Jelica (“Novi plemi}” Karla Gernera), Lazaril (“Don Cezar
od Bazana” Dimanoara – d’Enerija), Gospo|a [uman (“Zavi-
~aj” H. Sudermana), Baronica Oskar (“Debora” Mozentala),
Lujza (“Kolevka” E. Brijea), Vukosava (“Zadu`bina” [ap-
~anina), Dragiwa (“Protekcija” Nu{i}a); peva~ke: @ofika
(“Ri|okosa” Luka~ija), Lepa Jelena (u ist. operi), Lenka
(“Seoski lola” Tota – Deska{eva), Vaska (“Zona Zamfirova”
Sremca – S. Buni}a).
Danica Nikoli}eva (22. V 1859, Novi Sad – 27. II 1917,

Beograd) prvi put je stupila na scenu 9. X 1885. godine u
SNP u Novom Sadu i tu igrala do 1888. kada je pre{la su
NP u Beogradu. Bila je darovita, inteligentna i lepo
obrazovana glumica, zapaèna kao dobar tuma~ karakter-
nih uloga i peva~kih partija.
Wene su uloge: Bjanka (“Otelo” [ekspira), Marija (“Voz
za {etwu” Anekena, Martia i Sen-Albena), Viwieva (“Ad-
riana Lekuvrer” Skriba – Leguvea), Pela (“Zla èna” J. S.
Popovi}a), Mika (“Na{ ~ovek”), Jula (“Na{i seqani”) u ko-
madima Mite Petrovi}a, Fatima (“Kraqevi} Marko i Ara-
pin” V. Miqkovi}a), Kr~marica (“Pti~ar” K. Celera).
Julka Jovanovi}ka (5. VIII 1865, Vr{ac – 4. XII 1939,

Beograd), supruga glumca Dragutina, angaòvana je kao
peva~ica 7. III 1886. u NP u Beogradu, a redovna ~lanica je
postala od 8. XI 1898. godine. Igrala je stalno u NP u
Beogradu sem u ponekim godinama koje je provela u pu-
tuju}im trupama svoga supruga. Bila je dobra peva~ica
prijatnog i dosta lepo razvijenog mecosoprana. Tuma~ila
je uspe{no i mawe karakterne uloge.
Wene su uloge: Udarda (“Zvonar Bogorodi~ine crkve”
Igoa), Cveta (“Radni~ka pobuna” E. Sigligetija – A. Bala-
à), Volmutovica (“Fabrisijusova k}i” A. Vilbranta), Fran-
ciska (“Zavi~aj” Sudermana), @ofika (“Ri|okosa” Luka~ija),
Bakhida (“Lepa Jelena”, muzika Ofenbaha), Lenka (“Seoski
lola” Tota), Vaska (“Zona Zamfirova” Sremca), Dragiwa
(“Protekcija” Nu{i}a).
Jelena – Jelka \ur|evi} (7. IV 1864, Veliki Be~kerek –

15. VI 1928, Beograd), supruga glumca Svetislava, prvi put
je stupila na scenu 25. IX 1886. godine u SNP u Novom Sadu,
a od 15. III 1887. do penzionisawa 1926. godine je stalno u
NP u Beogradu. Posle I svetskog rata, zalaze}i sve vi{e u
godine, pevala je u horu i bila u wemu jedna od najboqih
peva~kih snaga. Dobra kao karakterna glumica, \ur|e-
vi}ka je preko ~etrdeset godina pevala lepim i jakim
sopranom peva~ke partije u komadima s pevawem, u ope-
retama i u prvim srpskim operama i bila cewena kao vrlo
muzikalna i prijatna peva~ica sa gluma~kim sposobno-
stima. Wene karakterne partije, ve}inom epizodne, tu-
ma~ene su vrlo bri`qivo i prirodno.
Wene su uloge: Adela (“Voz za {etwu” Aneken , Martia,
Sen-Albena), Udovica Bori{a (“Ri|okosa” [andora Luka-
~ija), Fran~eska (“Maskota” Odrana), Lenka (“Seoski lola”),
Petra (“\ido” Veselinovi}a – Brzaka), Nina (“Ni oko {ta”
Melaka – Alevija), Madlena (“Grbowa” Anise Buròa – Pola
Fevala), Sika i Kuzmanova èna (“Ivkova slava” Sremca).
Mnogo je obe}avao Milan Stoji~evi} (5. IX 1876, Vla-

dimirci – 15. X 1901, Beograd), darovit, inteligentan i
solidno obrazovan glumac, ina~e praunuk nacionalnog Ju-
naka vojvode Milo{a od Pocerja. Prvi put je stupio na
sceni 3. IV 1894. godine u putuju}oj druìni Milo{a Ha-
yi-Dini}a u [apcu. U 1895. godini proveo je kra}e vreme u
ni{kom “Sin|eli}u” i nekoliko meseci u SNP u Novom
Sadu. Posle odsluèwa vojske angaòvan je 1. VIII 1896. u
NP u Beogradu gde je igrao do kraja karijere. Posledwu
godinu ìvota te{ko je oboleo pa mu je uvaèna ostavka
23. VIII 1901. godine, jer nije mogao vi{e da igra. To ga je,
kaù, najteè pogodilo u ìvotu.
Stoji~evi} se uspe{no umetni~ki potvr|ivao u karak-
ternom, dramskom i komi~nom fahu. U igru je unosio stva-
rala~kog duha, ìvotnog realizma i naro~ito dinami~no-
sti, tako da je umeo da ispuni scenu zanimqivom sadr-

ìnom. Rediteq \ura Rajkovi} ga hvali u svom slu`benom
referatu upravi (28. I 1899) povodom tuma~ewa Rikarda u
komadu “Roè Larok” @ila Maria i @orà Griziea da je
govorio “dosta dobro i prirodno kao {to zahteva uloga”.
Stoji}evi} je bio izrazito realisti~ni glumac. On je i
lepo pevao.
Wegove su uloge: Knez Lujo (“La`ni car Dimitrije” H.
Laubea), Yenaro (“Lukrecija Boryija” Igoa), Arman (“î~a
Martin amalin” E. Kormona – E. Granèa), Filip (“Kremon-
ski svira~” F. Kopea), Roko (“Maskota”, opereta E. Odrana),
Maksim (“\ido” Veselinovi}a – Brzaka), Milenko (“Jasmina
i Irena” Manojla \or|evi}a Prizrenca).
Zakqu~ak o glumi
Ja sam izdvojio ~etiri gluma~ka nara{taja u periodu od
1868. (radi istorijskog kontinuiteta, a moglo bi se po}i i
od 1863) do 1900. godine. Ovakvo razvrstavawe, naravno, ne
moè biti apsolutno ta~no zato {to se neki glumci, po
vremenu kada su stupali na scenu i kada su dolazili do
punijeg umetni~kog izraza, mogu svrstati i u prelazne
etape, jer u umetni~kom razvoju te{ko je i neprirodno
postavqati stroge vremenske granice. U gluma~kom na-
ra{taju, na primer, do kraja sedme decenije, gde sasvim
lepo odgovaraju Aleksa Ba~vanski, Nestor Nedeqkovi},
\ura Rajkovi}, Milo{ Cveti}, Laza Popovi}, Dimitrije
Kolarovi}, Dragiwa Ruì}ka, Marija Popovi}ka, Milka
Grgurova, Julka T. Jovanovi}ka i drugi, nije jedino i pravo
mesto To{i Jovanovi}u, Jevremu Boòvi}u, To{i Ana-
stasijevi}u, Emiliji Popovi}, Katici Lugumerskoj; ili
tamo gde su Milorad Gavrilovi}, Ilija Stanojevi}, Vela
Nigrinova, Zorka Todosi}ka mawe odgovaraju Pera Do-
brinovi}, Veqa Miqkovi} i Svetislav Dinulovi} ili
jo{ mawe Sava Todorovi}, Milorad Petrovi}, itd. Tu su
jedva uo~qive razlike, ali, ipak, postoje kao i u ~etvrtom
nara{taju. Jedno je, ipak, neosporno i najva`nije: odràn
je izvestan teorijski kontinuitet u umetni~kom razvoju
srpske glume. Bilo je kratkih kriza, na primer, u prelazu
iz najstarijeg prvog u drugi nara{taj, od Ba~vanskog i
To{e Jovanovi}a do Milorada Gavrilovi}a, osetnije od
komi~ara Alekse Savi}a, Josipa Plemen~i}a i Nestora
Nedeqkovi}a do Ilije Stanojevi}a, Svetislava Dinulo-
vi}a i Save Todorovi}a, od peva~ice Marije Cveti}ke, s
obzirom na wene godine, do Zorke Todosi}ke, itd. Celo-
kupna klasifikacija, ~ini mi se, predstavqa jedan od naj-
osetqivijih istorijskih problema i mogla bi se posma-
trati i postavqati malo druk~ije, ali to nije u isto vreme
i istorijski najbitnije.
U umetni~kom razvitku srpske glume zadivquje sazna-
we da su se skoro svi srpski glumci razvijali i usavr-
{avali bez gluma~kih {kola i studija, ~ak bez velikih

evropskih uzora (ili vrlo retko), upravo spontano i po-
stepeno, iz vlastitih stvarala~kih snaga, skrivenim glu-
ma~kim nagonom i artisti~kom intuicijom, kako su znali,
mogli i umeli, ugledawem na srpske ve}e umetnike i ~esto
uz pomo} rutinerske (ponekad i takve dobre) reìje. To je,
nesumwivo, ubedqiv dokaz, kad se ve} zna koliko je bila
brojna, darovita i dobra plejada glumaca u ovom periodu,
da su se ovi i ovakvi stvaraoci posve}ivali gluma~kom
pozivu u ve}ini ne slu~ajno, nego po svojoj artisti~koj
intuiciji, afinitetu i darovitosti. Oni su naj~e{}e
stvarali pod najnepovoqnijim uslovima, s malo proba,
ponekad uz nedovoqno eruditivne rediteqe, a sami se
umetni~ki uzdizali i gradili predstave na visokom ev-
ropskom nivou. Treba verovati ve} citiranom francus-
kom stru~waku i eruditi Alberu Maleu kada je krajem
veka, upore|uju}i srpsku i evropsku glumu, davao u pone-
~emu umetni~ku prednost srpskim glumcima.
U razvitku srpske glume name}e se jo{ jedna zanimqiva
pojava: u ovaj mnogobrojnoj plejadi osetno najve}i broj
glumaca je vojvo|anskog porekla. Uvek }e se lako i brzo
prihvatiti najrazumqivije obja{wewe: Srpsko narodno
pozori{te u Novom Sadu je najstarije, mati~no i bilo je
dugo rasadnik glumaca za sva jugoslovenska pozori{ta u
XIX veku. Me|utim, i od 80-tih godina XIX veka, pa i
docnije, u novije doba, i daje je bilo mnogo mla|ih glumaca
vojvo|anskog porekla u pozori{tima u Beogradu, Ni{u i u
putuju}im druìnama. Najverovatnije je da su se u Voj-
vodini, zbog uvek velikog kulta prema pozori{tu i we-
govoj nacionalnoj i umetni~koj misiji, mladi qudi radije
posve}ivali gluma~kom pozivu.
Mislim da je dosta te{ko ta~no odrediti granice vre-
menskog trajawa umetni~kih pravaca, odnosno stilova, u
razvitku srpske glume, jer je to zavisilo od vi{e i raz-
li~itih ~inilaca i uslova. Tako je to i u drugim umetni-
~kim granama, u kwièvnosti, na primer. Svugde je te{ko
(i ve{ta~ki) odrediti ta~no gde i kada jedan umetni~ki
pravac prestaje, a novi nastaje, jer }e uvek biti stvaralaca
koji iz jedne epohe, zadràvaju}i ili sporo mewaju}i svoje
osobenosti, prenose ih u drugu, ne samo {to oni ne mogu
druk~ije nego {to razli~ita shvatawa i raspoloèwa ì-
ve u psihologiji sveta, publike, dru{tva, u heterogenosti
ukusa i zahteva. Ni u jednoj umetni~koj grani ne uti~e tako
i toliko presudno dru{tvena psihologija na umetni~ko
stvarawe kao na pozori{te, neposredno svojom stvarala-
~kom funkcijom i zna~ewem upu}eno na wu. Zato i svi
preterano smeli i takozvani avangardisti~ki u pomodar-
ski eksperimenti pozori{ta u oblasti glume mogu samo
povremeno i privremeno biti zanimqivi i privla~ni po-
zori{nom svetu kao svako senzacionalno modno isku{e-

we, ali ostaje da ìvi i traje ono {to name}u normalni
tokovi ìvota kao nu`nost i potrebu. Velika, prava glu-
ma i tako isto pozori{te su u osnovi duboko realisti~ni
i relativno prirodni i ne trpe reformisti~ka nasiqa
koja ih odvajaju od makar i }udqive logike ìvota, jer ih
time odvajaju i od sveta {to prirodno ìvi tim logi~kim
zakonima. Preterani reformisti~ko-avangardisti~ki
eksperimenti, neprirodni, zanatski, suvi{e artifici-
jelni i ~ak kwi{ki, pomeraju glumu i pozori{te nepri-
rodno iz, i ina~e nikad mogu}e, wegove apsolutne pri-
rodnosti. Pozori{te mora delovati suvi{e jako iluzijom
ìvota da bi mu svet verovao,
Do kraja sedme i dobrim delom u toku osme decenije u
srpskoj glumi i pozori{tu preovla|uje romanti~arski
pravac. To je doba poleta, trajawa, pa onda smalaksavawa
srpskog romantizma u kwièvnosti, nacionalnih i kul-
turnih egzaltacija u dru{tvu, dejstvo Vukove jezi~ko-kwi-
èvne i kulturne reforme, omladinskog pokreta, nacio-
nalno-rodoqubivog i stranog romanti~nog i romanti~ar-
skog repertoara, glumaca koji ìve u takvoj psihologiji
ne{to povi{ene temperature. Me|utim, ve} u sedmoj, naj-
odlu~nije u osmoj deceniji pozori{ni recenzenti ~esto
prekorevaju glumce zbog romanti~arske i neprirodne pa-
tetike u govoru i igri, preporu~uju vi{e izraàjne disci-
pline i studije, kao {to smo se ve} osvedo~ili u poglavqu
o radu pojedinih glumaca. Uticaj be~kog Burgteatra i we-
govog repertoara su usporavali proces koji je vodio rea-
lizmu. Uticaj Ba~vanskog i Mandrovi}a kao rediteqa, sve
prirodnija igra To{e Jovanovi}a, Milke Grgurove i dru-
gih smirivali su tu i takvu pateti~nu egzaltaciju na sce-
ni. U po~etku osme decenije sve je vi{e u repertoaru
komada realisti~kih ili bar sa dosta ìvotnog realizma,
koji su glumce skidali sa koturni i vra}ali sa olimpij-
skih visina da traè i na|u sebe me|u svetom i zbivawima
{to su ih okruìvali. Borba Svetozara Markovi}a pro-
tiv romanti~arske egzaltacije i za realizam u kwièv-
nosti, postepeno pribliàvawe nekih srpskih romanti-
~ara savremenijim realisti~kim kwièvnim shvatawima,
pozori{ni recenzenti i sve brojnija pozori{na publika
vaspitani u zapadwa~kim realisti~kim pogledima i te-
`wama, sve ozbiqnija ìvotna stvarnost, prvi realisti-
~ki srpski pisci – sve je to sna`no uticalo na neminovne
preobraàje u glumi i pozori{tu naro~ito u toku osme
decenije. Tada su sve jasnije pojave realizma na srpskoj
sceni, a od 1880. godine nastaje wegova prava epoha. Ako je
tada jo{ bilo glumaca sa romanti~arskim manirima ili
realisti~kih, koji su pomalo dugovali romantizmu, to su
samo neminovne pojave jednog umetni~kog procesa kakve
}emo mo}i da otkrivamo i znatno docnije, krajem XIX i

po~etkom XX veka kada je realizam postao umetni~ki je-
zik srpske scene. @eleo bih da naro~ito istaknem da su u
ovom umetni~kom preobraàju glume i glumaca najzna-
~ajnije uticali realisti~ki komadi sa mawe ili vi{e
ìvotnog realizma: [ekspira, Molijera, E. Labi{a, E.
Skriba, V. Sardua, A. Dime Sina, @or` Onea, O. Mirboa,
Anri Beka, Oktava Fejea, Gustava Mozera, Hermana Su-
dermana, Maksima Gorkog i drugih ruskih pisaca, Henrika
Ibzena; od doma}ih: Jovana Sterije Popovi}a, Koste Trif-
kovi}a, Milovana Gli{i}a, Janka Veselinovi}a, drama-
tizacije dela Stevana Sremca, Branislava Nu{i}a, itd.
Za umetni~ko stvarawe glumaca je vanredno va`no ka-
kve im izraàjne glumske mogu}nosti pruàju dramski
tekstovi. Za one koji ne poznaju, na primer, dramske teks-
tove nacionalnih komada Matije Bana, Jovana Suboti}a,
Milo{a Cveti}a, Dragutina J. Ili}a i drugih wima
uglavnom sli~nih (ali ~ije se neke i kwièvne i dramske
vrednosti ne mogu potpuno osporiti), skoro je nezami-
slivo sa koliko su napora glumci gradili svoje uloge,
naro~ito scenski velikani. Me|utim, oni su uloge ba{ iz
takvog repertoara navodili kao svoje umetni~ke kreacije,
ili su u wima naro~ito hvaqeni od recenzenata. To potvr-
|uje pretpostavku da je wihovo stvarala~ko angaòvawe i
sagorevawe u takvim ulogama bilo izuzetno veliko i mu-
kotrpno i da su svojim umetni~kim mogu}nostima razbi-
jali i {irili okvire i sadrìne likova tekstovima od-
re|ene.
Reìja
Reìja je najzna~ajniji stvarala~ki umetni~ki ~ini-
lac u inscenaciji ne samo zbog jedinstvene i organizova-
nije interpretacije tematsko-idejnih, dramskih i uop{te
umetni~kih vrednosti dela i celovite predstave, niti
zbog ravnomernog angaòvawa i sadejstvovawa dekorativ-
no-tehni~kih, kostimskih i svetlosnih sredstava, nego mo-
`da i najvi{e u stalnom otkrivawu i potrebnom usmera-
vawu glumskih izraàjnih mogu}nosti. Takva reìja je ve}
postojala na velikim evropskim pozornicama. Za beograd-
ske glumce nedovoqno obrazovane, najve}im delom s malim
scenskim iskustvom, najvi{e od desetak godina, bez ev-
ropskih gluma~kih uzora i {irih znawa o pozori{noj-
umetnosti i glumi, reìja bi imala ne samo umetni~ku
nego jo{ i vi{e vaspitnu funkciju. Do 1868. godine ovu
zna~ajnu funkciju reìje preuzimali su iskusniji ~la-
novi pozori{nog odbora ili boqi glumci. Od 1868. godine
predstave se poveravaju odre|enim rediteqima. Prvi re-
diteqi su bili glumci Laza Popovi}, Aleksa Ba~vanski i
Adam Mandrovi}. O wihovim rediteqskim zamislima,
shvatawima i uop{te o prakti~nom radu nema odre|enijih

i potpunijih podataka, sem nekoliko uop{tenih i ver-
balnih pohvalnih priznawa. To se moè objasniti najvi{e
nerazumevawem jo{ neiskusnih i neupu}enih pozori{nih
recenzenata za doprinos rediteqa inscenaciji, jer treba
imati posebna stru~na i prakti~na znawa i naro~ito, u
vezi s wima, izo{treno oko da se u predstavi odvoji ono
{ta pripada reìji, a {ta glumcima i drugim scenskim
~iniocima. Takvih i mnogih proma{aja na}i }e se i danas u
velikoj meri u savremenoj pozori{noj kritici. Danas se
za mnoge komade ne zna ko ih je reìrao, ~ak i za neke
zna~ajnije u umetni~kom i scenskom pogledu, naro~ito iz
klasi~nog, pa i modernog repertoara. Ne zna se, na àlost,
ni ko je bio rediteq prve predstave Narodnog pozori{ta
“\ura| Brankovi}” Karla Oberwika 10. XI 1868. godine.
Me|utim, moè se s najvi{e verovatnosti pretpostaviti
da je rediteq bio prvi upravnik i dramaturg Jovan \or-
|evi}: on je preveo i preradio komad; za wegove uprave
SNP iz Novog Sada po~elo je tim komadom gostovawe
1867. godine u Beogradu; na sednici Pozori{nog odbora od
6. X 1868. godine \or|evi} je ovla{}en da izabere re-
pertoar za prvi mesec novembar, pa se tako odlu~io za ovaj
komad; najzad, on je bio najvi{e angaòvan oko organi-
zacije prvih predstava u po~etku rada. Komad je scenski
dobro izveden, ali je wegova sadrìna vre|ala neka ta-
da{wa srpska nacionalna shvatawa. “Uprkos svima mana-
ma” – pisao je recenzent beogradskog lista “Svetovid” 12.
XI 1868, godine – “predstava je ispala okrugla. Drama,
ina~e, sama za sebe neprijatna je za srpsko srce, jer tu
vidimo na{u staru vladala~ku Brankovi}evu porodici u
velikom ponièwu i u najve}oj bedi”, pa predlaè da se
posle “nekog vremena” “drugom zameni”.
Prve poznate reìje komada u Narodnom pozori{tu su
Laze Popovi}a 1868: 8. XII “Prehvala”, drama Jovana Su-
boti}a i 22. XII “Stari baka i wegov sin husar”, drama s
pevawem Joèfa Sigetija. Ba~vanski i Mandrovi} po~e}e
da reìraju tek u 1869. godini, (Te godine su i do{li u
Pozori{te.) Prema sa~uvanim podacima Popovi} je u se-
zoni 1868/69, reìrao ~etiri doma}a i osam stranih ko-
mada. Nave{}u samo nekoliko od tih komada drè}i se
ovoga puta, kao i docnije uz svakog rediteqa, ve} usta-
qenih dramatur{ko-pozori{nih merila, kao {to su: kwi-
èvna i scenska vrednost komada, wihov prijem u publici
potvr|en brojem predstava i visinom prihoda, izuzetna
kwièvna, a ponekad mawa sceniska vrednost, a kod do-
ma}ih dela jo{ i pozori{na aktuelnost pisaca, jer su
neki, mawih i ve}ih umetni~kih kvaliteta, ~esto izvo-
|eni i upravo dominirali scenom u odre|enim istorij-
skim etapama. Laza Popovi} je reìrao od doma}ih koma-
da, pored Suboti}eve “Prehvale”, jo{: “San na javi”, isto-

rijsku sliku s pevawem, Jovana Suboti}a, “Dobrila i
Milenko”, tragediju s pevawem, Matije Bana, “Grani~are”,
dramu s pevawem, J. Frajdenrajha, a od stranih: dramu “Vi-
qem Tel”, tragediju “Marija Stjuart” F. [ilera i dramu
“Udelite sirotiwi” @ila de Premareja. U ovoj prvoj se-
zoni, do po~etka zna~ajne rediteqske delatnosti Ba~van-
skog i Mandrovi}a, Popovi} je, izgleda, bio najaktivniji
rediteq, koji je nosio najve}i teret repertoara. Darovit
i dobar glumac, vrlo inteligentan, ali nedovoqno obra-
zovan i u ovim trenucima malo iskusan i nepripremqen za
ovako sloèni zadatak. Popovi} je u reìju mogao unositi
samo svoje li~ne gluma~ke kvalitete. Iz bri`qive ana-
lize pozori{ne kritike dr Milana Jovanovi}a – Morskog
povodom izvo|ewa komada “Udelite sirotiwi” Premareja
(objavqene u maju 1869. u beogradskom “Jedinstvu”) mogu se
lako otkriti wegove rediteqske slabosti, ali i neve-
{tina glumaca, ni rediteqi, ni glumci nisu razne po-
krete uskla|ivali sa govorom i delovali su stati~ki. “Ne-
prijatno je gledati scenu” – kaè Jovanovi} – “gde se u
dijalogu dva lica razgovaraju, a ni jedno se ne kre}e s
mesta. To svedo~i po sebi nedovoqnu spremu: dobar glumac
radi mimi~no i kad sedi, a u stajawu ~esto mewa svoje
mesto.” Ovakvo mi{qewe o kretawu glumaca ne mora, na-
ravno, biti ni ta~no, ni igra prirodna, ali je scena to,
verovatno, zahtevala. Zanimqivije i zna~ajnije je zapa-
àwe Jovanovi}a o obradi mase na pozornici ~emu se redi-
teqi, ovoga puta Popovi}, nisu dovoqno posve}ivali. “O
grupirawu moèmo re}i” – zamera Jovanovi} Popovi}u i
glumcima – “da ve}ina na{ih glumaca izgleda na pozor-
nici kao da se boji dotaknuti onog s kim govori, ako je taj
drugi stranog pola. Ovakva uko~enost smeta mnogo igri...
Ve}e grupe retko su na na{oj pozornici lepe, a to je mana
rediteqeva, koji vaqa za to da se brine”.
Rediteq se nije dovoqno posve}ivao odevawu, pona-
{awu i upotrebi raznih rekvizita od strane glumaca u
raznim trenucima. Poneke gre{ke rediteqa Popovi}a i
glumaca deluju ~ak sme{no. “[to se ti~e ode}e” – kaè
Jovanovi} u spomenutom prikazu – “na wu se dosad po-
laga{e malo studije. Videsmo glumce gde ulaze u stranu
ku}u pod {e{irom i sa {tapom u ruci – pona{awe, koje se
u privatnom ìvotu zove nepristojnost; videsmo kraqeve,
gde u svojoj radnoj sobi nose ogrta~, kalpak i sabqu, tri
stvari, koje svaki ~ovek rado zbaci sa sebe kad je u svojoj
ku}i i krugu svoje porodice.”
U spremawu i scenskom postavqawu komada u~estvo-
vali su dugo, ~ak i u vreme delatnosti rediteqa Ba~van-
skog i Mandrovi}a, i neki ~lanovi Pozori{nog odbora,
naro~ito pisci i oni koji su pozori{te gledali na strani,
pa su mogili da posavetuju i pou~e glumce. “No i pored

najboqih gluma~kih snaga” – kaè \or|e Maleti} u svojoj
“Gra|i...” – “na{e bi Pozori{te mu~no, i bar za kratko
vreme napredovalo, da mu nije bilo u Odboru pisaca, koji
su razumom, izmerenom kritikom neprekidno pratili
predstave, i celom gluma~kom osobqu pravac propisi-
vali, potpomagani ~estitim rediteqem Ba~vanskim i we-
govim zastupnikom Mandrovi}em.” Ali od 1870. godine
rediteq se, kao umetni~ki stvaralac, osamostaquje i samo
poneke du`nosti ostaju jo{ i dugo u nadle`nosti drama-
turga, u ovom periodu najduè Jovana \or|evi}a. Napred
sam ve} spomenuo odluku Pozori{nog odbora (1870), na
predlog potpredsednika Jovana Bo{kovi}a, da se zatraì
izja{wewe od dramaturga \or|evi}a za{to ne tuma~i
uredno glumcima karaktere li~nosti i uloge i za{to ne
prisustvuje probama “radi ~istote i pravilnosti jezika”.
Takve du`nosti zadrà}e dramaturg do kraja XIX i po-
~etkom XX veka, sem tuma~ewa uloga, re|e i karaktera,
{to je, izgleda, spadalo u nadle`nosti rediteqa.
Aleksi Ba~vanskom i Adamu Mandrovi}u, koji }e ra-
diti do 1873, pripadaju najve}e zasluge za stru~no usavr-
{avawe, vaspitavawe glumaca, i dobru inscenaciju komada
u najzna~ajnijim prvim godinama rada NP. Ba~vanski je
bio neka vrsta artisti~kog direktora (“nastojnika”) sce-
ne i prvi rediteq, a Mandrovi} wegov dostojni zamenik.
Ba~vanski se u po~etku toliko svesrdno i ozbiqno po-
svetio reìji da je mawe igrao. Neki recenzenti su izra-
àvali èqu da on {to ~e{}e i igra jer je svako wegovo
istupawe puno gledali{te. U vreme pateti~no-deklama-
torske igre i govora, Ba~vanski je kao rediteq i svojom
igrom zavodio prirodnost i odmerenost u svakom glum-
skom i gluma~kom izraàvawu. “Pod upravom Ba~vanskog
napredovala je gluma~ka druìna onako” – kaè Maleti} u
“Gra|i...” – “kako se u po~etku samo moglo poèleti, {to je
u woj bilo nekoliko odabranih ~lanova”. Po{to je pri-
kazao slabosti “stare germanske, naro~ito vajmarske {ko-
le” u reìji i glumi, Maleti} misli da je kritika trebalo
svesrdnije da podrì Ba~vanskog u wegovim naporima da
zavede na beogradskoj sceni prirodnu i svakako reali-
sti~niju igru, jer se pridràvao “prirodnog, nezategnutog
i neuko~enog predstavqawa po pravilima ~iste estetike
i psiholo{kih studija” i nije {tedeo “ni~ije pogre{ke i
nedostatke na pozornici”. On je i svojom igrom, prirod-
nom i studioznom, uticao na gluma~ku druìnu. Naporni
rad Ba~vanskog doneo je brzo lepe rezultate. “I zaista,
ova dva faktora, kritika i Ba~vanski, za kratko vreme
na{u gluma~ku druìnu su tako osposobili” – zakqu~uje
Maleti} – “da je nekim ~lanovima wenim i strana kritika
dostojnu hvalu odala.” Pozori{ni recenzenti su isticali
dobre rezultate wegovog rediteqskog rada. “Od kako smo

za rediteqa u Pozori{tu dobili stru~nog ~oveka g. Ba-
~vanskog” – pi{e dr Milan Jovanovi} 1870. godine – “gle-
damo na{e istorijske drame u sasvim drugom obliku.”956 956 “Jedinstvo”, 1870. br. 64. i 66.
On daje “dubqu studiju karaktera i vrlo lepu mimi~ku
igru”.957 Sami glumci su cenili Ba~vanskog i sa odu{ev- 957 Ibid.
qewem radili i prihvatali wegove savete i sugestije.
“Kakvom je èqom” – pi{e Maleti} u “Gra|i...” – “s kak-
vim iznena|ewem prihvatana svaka wegova popravka, sva-
ki wegov mig!” Ba~vanski je, prema tome, prvi srpski zna-
~ajni rediteq, vaspita~ glumaca i umetni~ki reformator
srpske scene u vremenu kada je bio najpotrebniji. Ideja
Steve Todorovi}a, slikara, i pisca Matije Bana, koji su ga
doveli u Beograd kao ~lanovi Pozori{nog odbora, bila je
blagotvorna.
Prema sa~uvanim podacima Ba~vanski je reìrao od 1869.
do po~etka 1874. godine 22 komada (a bilo ih je svakako vi{e)
i to 16 stranih i 6 doma}ih. Od doma}ih je postavio komade:
“Posmrtna slava kneza Mihaila”, dramska apoteoza \or|a
Maleti}a, kojom je otvorena nova zgrada, “Vladimir i Ko-
sara”, Istorijska drama Lazara Lazarevi}a, “Hajduci”, isto-
rijska drama s pevawem, “Kir Jawa”, komedija, – oba J. S.
Popovi}a, “Zvonimir”, istorijski dramat “Krst i kruna”,
drama, – obe Jovana Suboti}a, i “Jelisaveta”, drama, \ure
Jak{i}a; od stranih: “Mleta~ki trgovac” [ekspira (26. XI
1869), “Silom lekar” (27. II 1870) i “Tvrdica” Molijera (7. XII
1869), “Ludvik XI” K. Delaviwa, “Razbojnici” F. [ilera,
“Natan Mudri” i “Emilija Galotijeva” – oba komada Lesinga,
“Marija Tudor” i “Lukrecija Boryija” V. Igoa, “Zvonar Bo-
gorodi~ine crkve” Igoa – Birh-Pfajferove, “Revizor” Go-
goqa (1. II 1870), “@enski neprijateq” R. Benediksa, “Grof
Monte Hristo” Dime Oca – Tereze Megerle, “Pariska si-
rotiwa” Brizbara – Nisa, “Prisni prijateqi” Sardua, “Dona
Dijana” Moreta.
Uz Ba~vanskog reìra, kao wegov zamenik u svim scen-

skim umetni~kim poslovima, odli~ni glumac Adam Man-
drovi}. On je skladno i dobro dopuwavao wegovu reforma-
torsku umetni~ku delatnost i mnogo doprineo ne samo
umetni~kom usavr{avawu glumaca nego i zavo|ewu pri-
rodne i realisti~ne igre. Glumac velikih stvarala~kih
sposobnosti i najraznovrsnijeg repertoara, od komi~nih
preko karakternih do dramskih i tragi~nih uloga, lepo
obrazovan, inteligentan, u gluma~koj druìni vrlo auto-
ritativan. Mandrovi} je zaista mogao kao rediteq da pre-
nosi svoja bogata iskustva, znawe i gluma~ku ve{tinu i da
uti~e na beogradsku scenu. Taj uticaj je morao biti vrlo
veliki, jer je Mandrovi} kao glumac bio izuzetno vredan,
upravo neumoran i mnogo je igrao. “On nije brojao koliko
je puta za mesec dana predstavqao” – hvali ga Maleti} u
“Gra|i...” – “Samo ako je uprava naredila – on je bio gotov
da se primi uloge, ne pitaju}i, kao {to to ~ine, na àlost,

drugi, za{to ovaj ili onaj glumac dvaput za mesec dana
izlazi na pozornicu. On i To{a Jovanovi}, pored Milke
Grgurove, bili su gotovo nosioci cele gluma~ke druìne.
Beogradska publika ne}e ga nikad zaboraviti...”
Mandrovi} je od 1869. do 1873. godine, kada je Pozori{te
napustio zbog zatvarawa, postavio, koliko se moglo utvrditi,
8 doma}ih i 9 stranih komada, najvi{e drama, i to: “Hajduci”,
drama, J. S. Popovi}a, “Bodin”, drama, J. Suboti}a, “Mej-
rima”, “Srpske Cveti”, drame, “Marta Posadnica”, tragedija,
– komadi Matije Bana, “Jani~ar”, drama, Filipa Glogi}a,
“Stevan, posledwi kraq bosanski”, tragedija, Mirka Bogo-
vi}a; “Dva kandidata”, komedija A. Kocebua, “Lovudska siro-
tica”, drama, [arlote Birh-Pfajferove, “Zvonar Pavlove
crkve”, drama, @ozefa Bu{ardija, “Pariski ritar”, drama,
Feliksa Pijata, “Gospo|a od Sen-Tropea”, drama, Anise Bur-
òa, “Raspiku}a”, ~arobna pozori{na igra, F. Rajmunda, “Ku-
}na kapica doktora Fausta”, ~arobna komedija Fridriha Ho-
958 Neshvatqivo je {to se uz neke pa, “Katarina Hauerdova” drama, A. Dime Oca.958
od ovih komada spomiwu, svakako po- Po odlasku Ba~vanskog na le~ewe o~iju, a i Mandrovi}a
gre{no, kao rediteqi Ba~vanski i La-
za Popovi}, a Mandrovi} ih, na jednom
jo{ 1873, posle kobnog zatvarawa Pozori{ta, reìju pre-
mestu u {tampi, ozna~ava kao svoje re- uzimaju po redu glumci Milo{ Cveti}, \ura Rajkovi} i
ìje, ~ak i kao svoje prevode. To{a Jovanovi}, koji su u ovo vreme i najvi{e ceweni pred-
stavqa~i, nosioci najve}eg dela dramskog repertoara.
Milo{ Cveti} je do pred kraj XIX veka bio najaktiv-
niji rediteq, a uz to nosilac velikog broja zna~ajnih
dramskih i karakternih uloga, tako da iznena|uje svojom
vitalno{}u i neiscrpnom stvarala~kom energijom. On po-
~iwe da reìra jo{ u toku rada Ba~vanskog i Mandrovi}a,
ali mawe nego posle wihovog odilaska kada u stvari po-
staje glavni rediteq. Kao glumac Cveti} je do kraja svoje
umetni~ke delatnosti predstavnik prete`no starijeg pa-
teti~no-deklamatorskog pravca, ali se prilago|avao no-
vom realisti~nom stilu u mawoj ili ve}oj meri. Za dobrog
rediteqa je imao vi{e usilova, vi{e u svakom slu~aju od
ostalih dobrih glumaca wegovog doba i nara{taja. On je
bio, pre svega, i darovit i vrlo dobar glumac, velikog
iskustva, upravo jedan od najstarijih u druìni, uz to vrlo
inteligentan i u pozori{nom smislu lepo obrazovan.
Cveti} je proveo po nekoliko meseci u Be~u i Pe{ti,
verovatno 1874. i 1875. godine, pisao pesme i drame, koje su
~esto izvo|ene, provodio vreme stalno u dru{tvu sa inte-
ligencijom i piscima u Beogradu i Zagrebu i od we mogao,
nesumwivo, mnogo da nau~i.
Cveti} je od 1870. do 1901. godine postavio, koliko sam
mogao da utvrdim (ali pretpostavqam i vi{e), 93 komada,
21 doma}i i 72 strana. O~igledno, da ga je uprava Pozo-
ri{ta, a verovatno i on sam, upu}ivala na strani reper-
toar za koji je trebalo imati vi{e znawa i razumevawa. U
sezoni 1874/75. reìrao je 12 komada (8 stranih, ~etiri
doma}a). 1875/76. (po odlasku Ba~vanskog) skoro sve ko-

made (11 stranih), 1880/81. postavqa 7 stranih i 1 doma}i, 7
stranih u 1881/82. 6 stranih i 2 doma}a 1882/83, a uglavnom
od 1884. godine sve mawe (po dva ili tri komada u sezoni)
kada nastupaju druge mla|e rediteqske snage. U po~etku
XX veka je rehabilitovan: upravnik-dramaturg Nu{i} ga
je postavio (31. VII 1900. godine) za glavnog rediteqa i
direktora pozornice. Tada se opet, u mawoj meri, vratio
reìji. Cveti} se u reìji mnogo posve}ivao obradi dik-
cije, traè}i jasno i dinami~no izraàvawe svakog glasa
i sloga, zatim se posve}ivao svestranoj studiji uloge i
naro~ito dekorativno-tehni~koj i kostimskoj opremi sce-
ne. To je bila nekakva “sinteza spoqne i unutra{we re-
ìje” (Pavle Marinkovi}).
Nave{}u vi{e komada u wegovoj reìji zna~ajnih po us-
pehu kod publike ili po kwièvnoj vrednosti, takozvanih
velikih komada i scenski paradnih predstava, i to od do-
ma}ih: “Dubravka” Ivana Gunduli}a (1895), “Lahan”, trage-
dija, J. S. Popovi}a, “Vanda, kraqica le{ka”, drama, M. Bana,
“Zadu`bina”, drama s pevawem, M. [ap~anina, “Mladost Do-
siteja Obradovi}a”, dramska slika, K. Trifkovi}a, “Stanoje
Glava{”, tragedija, \. Jak{i}a, “Kraqica Jakvinta” i “Saul”,
drame, Dragutina J. Ili}a, svoju (Cveti}) tragediju “Lazar”,
“Podvala” (1883) i “Dva cvancika” (1884), komadi iz narodnog
ìvota, oba M. Gli{i}a, “Protekcija”, komedija B. Nu{i}a i
“Momir”, tragedija, Nikole \ori}a; od stranih; “Hamlet”
(29. XI 1884), “Kraq Lir” (24. IX 1875), “Koriolan” (30. X
1882), “Ukro}ena goropad”, (5. IV 1874), “Romeo i Julija” (30.
IV 1876) – sve V. [ekspira, “Don Karlos”, “Orleanka devojka”
– oba F. [ilera, “@ivot je san”, drama, Kalderona, “Narcis”
E. Brahfogla, “Ernani” V. Igoa, “Savest”, drama, A. Dime
Oca, “[aqivci”, slika iz ìvota, A. Ostrovskog, “@ivot
jedne glumice” Anise Buròa – T. Barijera, “Stari kaplar”,
“Don Cezar od Bazana” – oba d’Enerija – Dimanoara, “Brut i
Kolatin”, tragedija, Alberta Lindnera, “Urijel Akosta”,
tragedija K. Guckova, komedije “Otmica Sabiwanki” F. i P.
[entana, “Novinari” G. Frajtaga, “î~a Samuilo”, drame
“Otaybina” – oba Sardua, “Marijana” H. E~egeraja, “Jovanka
od Arka” @ozefa Fabra, “Safo” Griparcera, “Knegiwa Ma-
lena”, Morisa Meterlinka.
Vi{e ovih komada, doma}ih i naro~ito stranih, bili su
~esto izvo|eni i zadràli se dugo na repertoaru. Sigurno
da tu ima velikih zasluga i rediteqa Cveti}a. M. Grol, u
spomenutoj kwizi “Iz pozori{ta predratne Srbije”, is-
ti~e neke wegove zna~ajne umetni~ke kvalitete i zasluge
kao rediteqa: “Cveti} je... mawe posluìo kao buditeq
talenata, ali je svojom marqivom studijom pozori{ne teh-
nike i iskori{}avawem ideja iz kwiga, isto kao onih iz
stalnog op{tewa sa qudima od kwige, uspevao dati dora-
|enije i skladnije celine u komadima koje je postavqao, a
zatim – {to je ostala kao wegova bitna zasluga – Cveti} je
nesalomqivom voqom uzdizao disciplinu na pozornici.”
On pripisuje Cveti}u zasluge za izvestan sistem u umet-

ni~kom radu za uprave [ap~anina i M. Gli{i}a. Me|u-
tim, neki savremeni glumci su tvrdili da je Cveti} kao
rediteq umetni~ki uzdizao celu gluma~ku druìnu, jer je
od svih znao pozori{te najvi{e i najboqe. Do kraja XIX
veka rade kao rediteqi istaknuti glumci sa vi{e dara,
scenskog iskustva i pozori{nog znawa: \ura Rajkovi},
To{a Jovanovi}, Milorad Gavrilovi}, Svetislav Dinu-
lovi}, Ilija Stanojevi}, kra}e vreme Andrija Fijan, Qu-
bomir Stanojevi}, Sava Todorovi} i dva puta ~ak i Bogdan
Popovi}, profesor Visoke {kole i esteti~ar. Sem Raj-
kovi}a i Jovanovi}a, koji su umrli, Andrije Fijana, koji
se vratio u Zagreb, i Bogdana Popovi}a, ina~e i daqe
aktivnog u Kwièvno-umetni~kom odboru, svi spomenuti
glumci bi}e vrlo aktivni rediteqi i u po~etku XX veka,
neki i posle I svetskog rata, pa }u ih u toj drugoj etapi
oceniti kriti~ki potpunije. Svi oni su predstavnici ta-
kozvane “gluma~ke reìje” o kojoj su se imale pogre{ne
pretpostavke i donosili ~esto neta~ni sudovi. Milan
Grol smawuje mnogo i nepravi~no stvarala~ku funkciju
gluma~ke reìje kada kaè da su se neki od ovih rediteqa
“ograni~avali na tehniku vezivawa scena, rasporeda ula-
zaka i izlazaka, i, koliko su kad bili u pravom raspo-
loèwu, davali savete mladim po~etnicima”.
Ovakva zapaàwa Milana Grola su najve}im delom ne-
ta~na. Neosporno je, pre svega, da su ovi ina~e dobri glum-
ci, najboqi u svojim glumskim fahovima svojom igrom
uticali u jakoj meri i na mla|e i na starije gluma~ke
snage. Wihova reìja nije nipo{to bila tako formali-
sti~ko-tehni~ke prirode. Zna se ta~no da su mnogim glum-
cima ne samo obja{wavali uloge nego ~ak i neka mesta iz
wih for{pilovali, kako se to kaè, i traìli da takav
na~in igre prihvate. Ilija Stanojevi} i Sava Todorovi}
su se ~esto ambiciozno posve}ivali dekorativno-tehni-
~kom doterivawu scene, davali nacrte i uputstva pozo-
ri{nim slikarima i dekoraterima. Savremenici isti~u
da je Stanojevi} voleo jednostavnost, a Sava Todorovi} je
traìo vi{e dekorativne slikovitosti i raznih scenskih
ukrasa. Svetislav Dinulovi} je voleo u igri dinami~nost
i tempo, {to je odgovaralo i wegovom gluma~kom stilu.
Svi su se posve}ivali govoru glumaca, wegovoj jasnosti i
pravilnosti. Na àlost, o svemu ovome }e se na}i vrlo
malo i {turih podataka u pozori{nim recenzijama koje su
se malo ili nimalo posve}ivale reìji. O tome svedo~e, i
me|utim, stariji poratni glumci koji su ranije i tada s
wima sara|ivali na sceni. Najzad, sve su to bili stariji,
iskusni, dobri glumci koji su svestrano poznavali svoj
zanat. Oni nisu bili rediteqi stvarala~kih zamisli, sa
dobro izra|enim mizanscenom i operativnim planom nego
su radili spontano, po svom dobrom i pouzdanom gluma-

~kom nagonu. Qubomir Stanojevi} je, na primer, u ovo doba
imalo reìrao, ali je to bio dosta obrazovan glumac koji
je gledao i strana pozori{ta. Milorad Gavrilovi}, vrlo
aktivan kao rediteq, pored visokih gluma~kih kvaliteta,
iskustva i inteligencije, posedovao je i {iroku pozo-
ri{nu kulturu. On se ambiciozno posve}ivao svim ele-
mentima i ~iniocima inscenacije. “On je”, rekao je za
wega u govoru na pogrebu glumac Boà Nikoli}, “prvi
moderni rediteq na na{oj pozornici.” O~igledno je, da-
kle, da se “gluma~ka reìja” nepravi~no potcewuje. Mnoge
dobre predstave krajem XIX veka, koje se sigurno nisu
stvarale po improvizaciji samih glumaca, morale su biti
kao jedinstvene umetni~ke celine delo i rediteqa. Neki
sloèni komadi iz klasi~nog i modernog repertoara, Mo-
lijera, [ekspira, Rostana, Ibzena, Hauptmana, itd, neza-
mislivi su u inscenacijama, naj~e{}e u kritici posebno
hvaqeni, u reìji koja zna samo za razne izlaske ili ula-
ske i sli~na tehni~ka uputstva glumcima. Ovaj visoki
umetni~ki stepen, koji je dostiglo srpsko pozori{te kra-
jem XIX i po~etkom XX veka, proizvod je svih stvarala-
~kih pozori{nih ~inilaca.
\ura Rajkovi} je po~eo da reìra verovatno najranije
1875. i sve do sredine 1900. godine (posledwa wegova po-
znata reìja je “Pana Ciganka”, narodna {aqiva igra,
Tihamera Alma{ija, 15. IV), jer je otada stalno i ozbiqno
obolevao do smrti, pa je i re|e igrao. Poznato je za sada da
je za nepunih dvadeset pat godina postavio 46 komada, i to
znatno vi{e stranih.
Od doma}ih komada je postavio: “Tragedija Obili}” Sime
Milutinovi}a – Sarajlije, “Seoba Srbaqa” \. Jak{i}a, “To-
dor od Stala}a” i “Nemawa”, drame, Milo{a Cveti}a, “\ido”
Veselinovi}a – Brzaka (1892), “Vuka{in”, drama, Dragutina
J. Ili}a, a od stranih, dobro primqenih od publike: “Se-
viqski berberin”, komedija, Bomar{ea, “Diran i Diran”,
komedija, Albena Valabrega – Morisa Ordonoa, “Peri{onov
put”, komedija, E. Labi{a, “Izgubqeni raj”, drama, Ludvika
Fulde, “Karlova tetka”, komedija, Brandona Tomasa, “Agne-
{a”, drama s pevawem, [. Luka~ija, “êtiri ène pod jednim
krovom”, komedija, Paola \akometija i “Leonarda”, drama,
Bjernstjerna Bjernsona.
Rajkovi}eva reìja bila je rutinerska, sa dobrim isti-
cawem scenskih efekata. On je, zatim, delovao vrlo ko-
risno na mla|e glumce. Bio je uzorno vredan, ambiciozan i
savestan u radu.
To{a Jovanovi} je, prema postoje}im podacima, prvi
put reìrao komad s pevawem “Seoski lola” 22. IV 1878, a
posledwi put – 21. IX 1891. godine dramu “Eva” Riharda
Fosa. Za 33 godine postavio je, sa prekidima od po neko-
liko godina, 53 komada, od toga 35 stranih.
Od doma}ih komada je postavio: “Jovan Hus”, tragedija, M.

Bana, “Milo{ u Latinima”, istorijska slika s pevawem i “Bo-
gumili”, drama, – oba komada M. [ap~anina, tragedije “Vezir
Abogovi}”, “Vidosava”, “Slikar ili verenik i draga” – sve tri
Nikole \ori}a i “Mika praktikant”, komedija, Dragomira
Brzaka; od stranih: “Otelo” i “Magbet”, tragedije, [ekspira,
“Figarova svadba”, komedija, Bomar{ea, “Klavigo”, tragedija,
Getea, “Dimitrije”, tragedija, “Montroz”, drama, oba komada H.
Laubea, “Bura”, komedija, A. N. Ostrovskog, drame “Debora” S.
Mozentala, “Lovorika i prosja~ki {tap” Karla Holtaja, “Jad-
nici” Igoa – T. Megerle, “Radni~ka pobuna” Sigligetija – A.
Balaà, “Dve sirotice” d’Enerija – Kormona, “Put oko zemqe”
@. Verna – d’Enerija, komedije “Triko{ i Kakole” Melaka –
Alevija, “zzMatija, k}i pukovnije” s pevawem Fridriha Blu-
ma, “Samoubistvo” P. Ferarija, i opera “Vra~ara” M. Miloa,
sa muzikom Davorina Jenka (1882).
M. Grol, koji je bio suvi{e mlad da bi ta~no i samo-
stalno procenio Jovanovi}evu reìju, verovatno pretpo-
stavqa, i pi{e po kazivawu drugih, jer o tome nema po-
dataka u pozori{noj kritici, da on kao rediteq nije mo-
gao da pokaè ili da mnogo. “Wegovo malo obrazovawe i
wegova boemska priroda” – pi{e Grol u spomenutoj kwizi
– “iskqu~ivali su sopstveno produbqivawe dela, kao do-
vitqivo ugledawe na tu|u ve{tinu u tom poslu.” Ovaj sud
je preo{tar i mo`da proizvoqan. Jovanovi} je morao kao
rediteq raditi dobro ~im su mu se poveravali ozbiqniji
komadi i sa kwièvnog i scenskog stanovi{ta, ve}inom
drame ili tragedije, me|u kojima i [ekspirovi, u kojima je
i igrao. Upravnik [ap~anin, ina~e vrlo ambiciozan, po-
verava mu dve svoje drame i tri tragedije Nikole \ori}a.
On je, zatim, postavio vi{e stranih komada, koji su vi{e
puta izvo|eni i dobro primqeni od publike. Pozori{ni
prakti~ari dobro znaju da ovakav uspeh komada ne zavisi
samo od wegove zanimqivosti i dobre igre glumaca, nego
isto toliko i od rediteqa koji tome doprinosi celom in-
scenacijom. Opera “Vra~ara” u wegovoj postavi izvedena je
samo u godini premijere 30 puta, {to je bio rekord u ta-
da{wem Beogradu. Ve}inu komada u wegovoj reìji pozo-
ri{ni recenzenti su ocenili najpovoqnije. Najzad, znamo
ve} da je Jovanovi} kao veliki glumac realisti~nog pravca
stvorio ~itavu {kolu svojim neodoqivim uticajem i ~ak
modernizovao gluma~ki izraz na beogradskoj sceni. Svim
tim retkim umetni~kim kvalitetima on je i kao rediteq
morao da uti~e na gluma~ku druìnu i da u tom smislu
doprinosi svojim reìjskim inscenacijama. Pa u tome je i
bio onaj toliko blagotvorni uticaj tzv. gluma~ke reìje.
Milorad Gavrilovi} je neosporno, prema svedo~ewi-
ma svih savremenika, bio sa Milo{em Cveti}em najzna-
~ajniji i najboqi predstavnik gluma~ke reìje, vrlo ak-
tivan do kraja XIX i u po~etku XX veka. Recenzenti su ga
isticali kao najboqeg rediteqa, {to }emo videti u kri-

ti~kom osvrtu na wegov celokupni rediteqski rad krajem
epohe u po~etku XX veka, dokle se i bavi reìjom. U ovom
periodu, me|utim, on je najaktivniji rediteq: od svoje
prve reìje 1887. (“Na{ prijateq Nekquòv”, komedija,
A. I. Paqme. 27. III) do posledwe u ovom periodu 1900.
(“Qiqan i Omorika” bajka, B. Nu{i}a, 21. XI) postavio je
49 komada, i to 41 stranih i 8 doma}ih, dakle najvi{e od
svih. Dok je To{a Jovanovi}, wegov u~iteq u glumi, po-
stavqao prete`no tragediju, klasi~ni i uop{te stariji
repertoar, Gavrilovi}u se poveravaju, u obimnom reper-
toaru, mawe klasika, najvi{e novija ili moderna drama do
Morisa Meterlinka, naro~ito francuska, u kojoj naj~e-
{}e i igra glavne uloge. Ve} i iz ovakve podele komada
glumcima-rediteqima moè se zakqu~iti da je tu bilo
izvesnog odre|enog umetni~kog plana prema wihovom re-
diteqskom afinitetu, fahu i interesovawu i da se pri
tome mislilo na wihovo stvarala~ko angaòvawe u insce-
naciji “a ne samo na tehni~ko-operativne zadatke ”izla-
zaka i ulazaka" glumaca, kao {to se pogre{no misli.
Od mnogih komada u Gavrilovi}evoj reìji nave{}u samo
one koji su doìveli uspeh u publici ili imaju nesumwivu
scensko-kwièvnu vrednost: “Laà i paralaà”, komedija, J.
S. Popovi}a (1899), “Knez Ivo od Semberije”, “Qiqan i Omo-
rika”, “Tako je moralo biti” – sve tri drame B. Nu{i}a i
“Kraqevi} Marko i Arapin”, istorijska slika, Veqe Miq-
kovi}a; “Vizantazena”, drama K. Sudraka – E. Pola, “Ri~ard
III” [ekspira, “Egmont”, tragedija, Getea, “Tri musketara”,
drama A. Dime Oca, “More bez primorja”, komedija, Hose
E~egeraja, “Termidor”, drama, Sardua, “Pokojni Tupinel”,
komedija, A. Bisona, “Deniza”, “G|a s kamelijama”, obe drame
A. Dime Sina, “Razvedimo se”, komedija, Sardua i Naàka,
“Varnica”, “Mi{”, obe komedije E. Pajerona, “Ma~em” i “Ar-
ganin”, drame @ana Ri{pena, “Kod Belog kowa”, komedija, O.
Blumentala – Kadelburga, “Nevaqalci”, drama \erolama Ro-
vete, “Zavi~aj”, drama, H. Sudermana, “Zec”, komedija, I. Mja-
snickog, “@ivot”, komedija, I. Potapenka, “Na{ prijateq
Nekquèv”, komedija, Al. Paqma, “Nezvana go{}a”, drama,
M. Meterlinka.
Ovaj prete`no realisti~ki repertoar je najvi{e odgo-
varao Gavrilovi}u kao reditequ koji je taj stil negovao i
utvr|ivao na beogradskoj sceni.
Komi~ni glumac Svetislav Dinulovi} je od 1895. do
1900. godine postavio 22 strana i tri doma}a komada.
Od doma}ih zasluùju pa`wu komadi: “Ivkova slava”
Sremca – Brzaka, koji je 1898. godine izveden 15 puta, “Po-
kondirena tikva” J. S. Popovi}a (1899) u doba obnove srpskog
komediografa i “Pribislav i Boàna” D. Ili}a, drama izve-
dena 6 puta 1894; od stranih: “Sluga dva gospodara”, komedija,
K. Goldonija, “[agrinska koà”, drama, po Balzaku, Luja @i-
disija, “Majstor Manole”, tragedija, Karmen Silve, “Gabrie-
la”, komedija, E. Oìjea, “@enski prijateq”, “Demi-mond”,

oba komada A. Dime Sina, drame “Trilbi” @orà de Mori-
jera, “Drugarica”, Artura [niclera, “Hanela” Gerharda Ha-
uptmana i “Gavrani”, komedija, Anri Beka.
Zapaà se da se dobrom i ve{tom scenskom rutineru
Dinulovi}u poveravaju ~ak i vrlo ozbiqne psiholo{ke
drame pored realisti~kih i lak{ih komedija koje mu pot-
puno odgovaraju. To pada, o~igledno, u vreme kada je Gavri-
lovi} optere}en i kao glumac i kao rediteq posle smrti
To{e Jovanovi}a, Dinulovi} je, nesumwivo, neuporedivo
velikim scenskim iskustvom bio najpozvaniji me|u glum-
cima da odgovori tim zadacima. Dinulovi} je, sem ovih, po-
stavio i jo{ nekoliko lakih popularnih {aqivih komada.
Ilija – î~a Stanojevi} po~eo je da reìra 1895.
(“Potera”, komad iz srpskog narodnog ìvota, J. Vese-
linovi}a – I. Stanojevi}a, 26. IX) i do 1900. godine posta-
vio 13 doma}ih komada i samo komediju “Dupla punica” A.
Bisona i Antoni Marsa.
Doma}a dela su sve komedije, {ale ili komadi iz narodnog
ìvota, od kojih navodim samo zanimqivije ili zna~ajnije
inscenacije pored spomenute “Potere”: “Zla èna”, “Beograd
nekad i sad” – obe komedije J. S. Popovi}a sa “Apoteozom J. S.
Popovi}u” sve 30. XII 1898. godine prilikom obnove zna~ajnog
komediografa, “Gordana, uskokova quba”, komedija, Laze Ko-
sti}a (1898), “Qubovnaja zavist”, vesela igra, “Nagra`denije
i nakazanije”, seoska igra, oba komada Joakima Vuji}a sa
“Apoteozom” u stihu Milorada Mitrovi}a, sve izvedeno 8. XI
1899. godine prilikom obnove nacionalne drame za uprave
dramaturga Dragomira Jankovi}a, zatim “Ko{tana”, komad iz
narodnog ìvota s pevawem, Borisava Stankovi}a i “Obi~an
~ovek”, komedija, B. Nu{i}a, oba 1900, godine. Stanojevi},
kao i Sava Todorovi}, bi}e naro~ito aktivan kao rediteq u
po~etku XX veka, pa i posle I svetskog rata, kada }e postaviti
veliki broj komada.
Sava Todorovi}, po{to se dugo i mukotrpno probijao u
prvi umetni~ki plan beogradske scene i najzad uspeo kra-
jem XIX veka, po~eo je da reìra dosta kasno, od 25. III 1899.
kada je postavio, u vreme obnove nacionalnog repertoara,
dramu “Skenderbeg” J. S. Popovi}a. Do kraja ovog perioda
postavio je samo nekoliko komada: “Strah od radosti”,
komedija, G|e de @irarden, “Tako ti je to u svetu, dete
moje”, komedija \a}inta Galine. Ovaj prefiweni i vrlo
studiozni glumac do}i }e kao rediteq do punog izraàja
tako|e u zna~ajnom periodu do I svetskog rata.
Quba Stanojevi}, ina~e lepo obrazovan glumac, koji je
glumu i pozori{te prou~avao i na strani, kao {to sam ve}
istakao, postavio je vrlo malo, desetak komada od 1895. do
1909. godine, od kojih treba spomenuti samo komade: “Iv-
kova slava” Sremca – Brzaka (1901), “Hayi Loja”, dramski
fragment, B. Nu{i}a (1908), “Filip i Peres”, tragedija,
K. Guckova, “Sveti plamen”, drama, Pola Erviea i “Sa-

loma”, drama, Oskara Vajlda. Komadi “Ivkova slava”, “Ha-
yi Loja” u doba aneksione krize 1908. godine, zatim “Sveti
plamen” i “Saloma” primqeni su dobro od pozori{nih
recenzenata i naro~ito od publike.
Dve zna~ajne li~nosti, veliki dramski glumac Andrija
Fijan i najboqi srpski esteti~ki teoreti~ar Bogdan
Popovi}, predstavqaju tako re}i epizode kao rediteqi u
ovom periodu, ali vrlo va`ne.
Andrija Fijan, jedan od najboqih jugoslovenskih glu-
maca, angaòvan je 1894, godine da zameni neuporedivog
scenskog velikana To{u Jovanovi}a kao rediteq i u naj-
sloènijem dramskom repertoaru.
Prva Fijanova reìja je bila “Benedeta”, drama po E.
Veliju Gradimira Jovana Draga{evi}a, 18. I 1895. i do aprila
1895. godine reìrao je jo{ osam komada: “Snaha i svekrva”,
drama, Vladimira Aleksandrova, “Sin divqine”, drama, Fri-
driha Halma, “Za krunu”, drama, Fransoa Kopea, “Mnogo vike
ni oko {ta”, komedija, [ekspira, “Severo Toreli”, drama,
Fransoa Kopea, “Madam San-@en”, komedija, Sardua – Emila
Moroa, “Hetman”, drama, Pola Deruleda i “Mamzel Nitu{”,
komedija – vodviq s pevawem, Anri Melaka i Albera Mijoa.
Inteligentan, obrazovan, veliki glumac realisti~kog
pravca u dramskom fahu, sa uzorno pravilnom dikcijom,
Fijan je svestrano delovao kao rediteq modernih te`wi.
Skoro svi ovi komadi u wegovoj reìji oceweni su vrlo
povoqno zbog skladne i umetni~ki odmerene igre glumaca.
Nije sa~uvano, na àlost, vi{e podataka o wegovim re-
diteqskim koncepcijama.
Bogdan Popovi}, kwièvni, pozori{ni i uop{te
umetni~ki kriti~ar i esteti~ki teoreti~ar, preveo je i
sam postavio “Fransinu”, dramu u 3 ~ina, A. Dime Sina,
izvedenu 20. X 1894. i sa M. Gavrilovi}em [ekspirovu
komediju “Pripitomqena zlo}a”, igranu 9. XI 1895. Prema
wegovom li~nom kazivawu, on je dugo i vrlo bri`qivo ra-
dio na inscenaciji ovih komada, posve}uju}i se svestrano
i studiozno obradi teksta, psiholo{koj analizi, traèwu
odgovaraju}ih glumskih izraza, dikciji i skladnosti ce-
line. To je bila vanredno zna~ajna prakti~na {kola za sve
tada{we glumce koji su prisustvovali probama i slu{ali
wegova najraznovrsnija tuma~ewa teksta, uloga i raznih
glumskih elemenata. Zajedno sa ve} spomenutim semina-
rom i kao ~lan Kwièvno-umetni~kog odbora Popovi} je
znatno doprineo prakti~nim radom, savetima i sugesti-
jama umetni~kom usavr{avawu glume na beogradskoj sceni
ovog perioda. Popovi} im je isticao da su se glumci-redi-
teqi posve}ivali svemu tome ~emu i on, ali prema mo-
gu}nostima i obrazovawu kojima su raspolagali.
Dekorativno-tehni~ka i kostimska oprema komada

Dekorativno-tehni~koj i kostimskoj opremi scene od-
nosno komada u srpskom pozori{tu poklawala se mawa ili
ve}a pa`wa od prvih diletantskih predstava. Posle osni-
vawa Narodnog pozori{ta i u toku priprema za otvarawe
pozori{ne zgrade, posebni delegati Pozori{nog odbora,
posle nekoliko konsultativnih sednica, nabavili su u
Be~u i Pe{ti mnoge zna~ajne pozori{ne rekvizite, tehni-
~ka sredstva, skupocene dekoracije i kostime, sa ~ime smo
se ve} ranije upoznali. U svemu tome imao je najzna~ajniju
ulogu tada najpozvaniji stru~wak i pozori{ni trudbenik
slikar Stevan Todorovi}. Sude}i prema povremenim i,
zbiqa, uzgrednim i kao letimi~nim kriti~kim osvrtima
samo ponekog pozori{nog recenzenta, uprava Pozori{ta
se u mawoj ili ve}oj meri stalno brinula za dekorativ-
no-tehni~ku i kostimsku opremu predstava. Ponekad se
~ak zameralo {to je ta oprema bila i anahronisti~ka i u
neskladu sa sadrìnom komada, ili {to su se glumci po-
gre{no odevaju, ili {to su ode}u i rekvizite upotreb-
qavali u nepodesnim trenucima i na neodgovaraju}im me-
stima. Zna se isto tako da su rediteqi od osamdesetih
godina davali savete glumcima ne samo o igri nego i o tome
kako da se maskiraju, odevaju, pona{aju na sceni u kosti-
mima, a slikarima sugestije za dekorativno-tehni~ku op-
remu scene. Sve to pokazuje da je ovakva oprema bila oba-
vezni saigra~ki ~inilac u inscenaciji, a do kraja XIX
veka postaja}e sve ozbiqnija briga uprave, rediteqa i
naro~ito slikara, od kojih neki stvaraju kao scenografi.
U devetoj deceniji, za uprave [ap~anina i M. Gli{i}a, za
svaki novi naro~ito nacionalni komad pravile su se nove
dekoracije i, po potrebi, novi kostimi, ako ih nije bilo u
garderobi.
Oprema scene u ovo vreme je bila saigra~ki ~inilac,
ali ne u dinami~kom smislu sa te`wom da izrazi ili
dinami~ki stalno dopuwava tokove radwe i psiholo{ka
zbivawa, nego da posluì kao mawe ili vi{e skladna,
stalna, miruju}a slika sredine, vremena i op{teg {ti-
munga radwe. O dinami~ko-saigra~koj funkciji dekora-
tivno-tehni~ke i kostimske opreme sa najraznovrsnijom
primenom svetlosnih efekata moè se govoriti u punoj
meri u pozori{nom periodu izme|u dva rata i daqe kad se
usavr{ilo osvetqewe i razvila tehni~ka shvatawa o in-
scenaciji.
Spomenuo sam ve} da su se samo poneki recenzenti kri-
ti~ki osvrtali na dekorativno-tehni~ku i kostimsku op-
remu predstava i odevawe glumaca. Uvek kriti~ki oprezni
recenzent dr Milan Jovanovi} preporu~uje 1870. godine,
povodom izvo|ewa komada “Pariski koloter” @ana Baja-
959 “Jedinstvo”, 1870, br. 50. ra i Emila Vanderbur{a.959 da bi “vaqalo da na{i glumci
obrate ve}u pa`wu u birawu ode}e, da ne bi ova stajala u

protivnosti s karakterom”. Verovatno i iz patrijarhal-
nih moralnih pobuda qutio se na neke glumice {to obla~e
za scenu suvi{e kratke ili dekoltovane haqine. Drugom
prilikom, opet 1870. godine, zamera Milki Grgurovoj {to
je neukusno u ulozi Jelene u komadu “Vilinski prsti”
Eèna Skriba uz crnu haqinu obukla bele cipele. Re-
cenzent Dragutin Ili} je, u jednom retrospektivnom kri-
960 “Otaybina”. 1887–88. u ~lanku
ti~kom osvrtu,960 isticao 1887. godine da se dugo na beo-
gradskoj pozornici, naravno, sve do korisnih reformi u “Pred pozori{tem”.
devetoj deceniji, istorijski komadi nisu dobro i verno
opremali ni dekorativno, ni kostimski. U savremenim
recenzijama o predstavama na}i }e se dosta primera ana-
hronizma u dru{tvenoj i istorijskoj verodostojnosti, jer
su u tome gre{ili i rediteqi i glumci iz neznawa ili
nedovoqno ozbiqnog shvatawa umetni~ke opreme na sce-
ni. Spomenuo sam ranije duhovito zapaàwe dr M. Jovano-
vi}a u “Jedinstvu” 1869. godine o tome kako su glumci,
ponekad, u kraqevskoj ode`di, sa ogrta~em, kalpakom i
sabqom sedeli u radnoj sobi, ili, drugom prilikom, sedeli
sa {e{irom. Povodom izvo|ewa drame “Marija Tudor” V.
Igoa 1869. godine, recenzent beogradskog “Vidovdana”
traì vernost kostima i dekoracija komadu.
Sli~nih gre{aka na sceni i zamerki recenzenata bilo
je ~ak i docnije, pri kraju XIX veka, kada je Pozori{te
imalo znatno bogatiji fond dekoracija, kostima i rek-
vizita, Povodom izvo|ewa drame “Jasmina i Irena” Ma-
nojla \or|evi}a – Prizrenca 1892. godine, jedan recen-
zent traì u inscenaciji komada prikladnije dekoracije i
961 “Dnevni list”, 1892, br. 72.
naro~ito toalete i kritikuje961 upravu {to ne pazi na
wihovu vernost. On ne zaboravqa ni na masku, a Milki
Grgurovoj zamera {to je kao Jasmina imala plavu periku
koja ne odgovara ulozi. Recenzent Pera Taletov isti~e
kao op{tu pojavu neskladno i neverodostojno odevawe glu-
maca na sceni: “Ja mislim da je ve} svako primetio da se u
na{em Pozori{tu ne vodi ra~una o odevawu. U nas svako
obla~i kad ko {ta ho}e.” 962 962 Sarajevska “Nada”, 1901.
Ova zamerka se odnosi na sam kraj veka kada su kostimi

i dekoracije, od duge i ~este upotrebe, bili ve} znatno
dotrajali, pa su se ponekad ~uli predlozi da se obnove.
Od 1880. godine do kraja XIX veka vi{e recenzenata su
~esto vrlo laskavo isticali i hvalili dekorativno-teh-
ni~ku i kostimsku opremu mnogih predstava, uprava Po-
zori{ta je u toku jedne decenije, 1880–90. godine, izdavala"
za ovo vreme, znatne sume za dekoracije, kostime i rek-
vizite. Ona je ba{ u ovoj deceniji pristupila, za uprave
[ap~anina i Gli{i}a, stru~nom, svestranom i studioz-
nom re{avawu ovog scenskog problema angaùju}i tre-
nutno najboqe stru~wake iz ovih oblasti.
Vladislav Titelbah je prou~avao i ina~e, i po èqi i

uputstvima uprave Pozori{ta, srpsko slikarstvo isto-
rijske, folklorne i crkvene tematike, izvorno, narodno i
umetni~ki obra|eno, a kostime i narodnu no{wu Dra-
gutin Milutinovi} i Mihailo Valtrovi}. Glavni i naj-
zaslu`niji kreator je bio profesor Titelbah, koji je za
pozori{ne slikare i dekoratere izra|ivao skice za po-
jedine komade i tako vr{io du`nost prvog srpskog sceno-
grafa. U ovom periodu rade dva zna~ajna pozori{na sli-
kara-scenografa, najva`niji dekorativni kreatori posle
Stevana Todorovi}a: Domeniko d’Andreja od 1869. i An-
tonije Kova~evi} od 1875. godine. a od 1891. do po~etka
1894. godine honorarno i Paskvale d’Amelio. Uprava je
pone{to i povremeno poru~ivala u Be~u i Pe{ti, a na-
ro~ito scenografske nacrte ra|ene prema mizanscenu be-
~ko-pe{tanskih pozori{ta. Dobar deo dekoracija u osmoj
deceniji i docnije, po naruybini, radio je tada vrlo ce-
weni be~ki dvorski dekorater i slikar, Fric Kaucki,
naro~ito dvorane u stilu vizantijskom, renesansnom i
italijanskom. Ove wegove dvorane, premalane prvobitnom
bojom i dekorativnim ukrasima, sluìle su jo{ dugo, do
pred kraj XIX veka. Milorad [ap~anin u dva pisana (ve}
spomiwana) pozori{na izve{taja najzna~ajnija po isto-
rijskoj dokumentaciji za obja{wewe mnogih pozori{nih
pojava i problema, u izve{taju Ministarstvu prosvete i u
besedi “Pozori{te i drama” (1888). obja{wava svoju za-
ista veliku kulturno-umetni~ku inicijativu na obnovi i
stvarawu nove dekorativno-tehni~ke i kostimske opreme.
Wegova je uprava “mnogo polagala i na poeziju scene, na
dekorativnost, na aran`man vaskolikoga tabloa na sce-
ni”, kaè [ap~anin. “Osobito dramama vi{ega stila i
na{im narodnim htelo se time dati i vi{e fantasti-
~nosti i vi{e istine i vi{e harmonije”.
Pozori{te je za izvo|ewe i opremu stranih komada
imalo unapred napravqene dekoracije, fond od nekoliko
soba, a za doma}e je dekorativna oprema, naro~ito fol-
klorno-istorijska, ili delimice postojala ili je izra-
|ivana u celosti. “U dru{tvenim, konverzacionim koma-
dima” – kaè [ap~anin u svojoj besedi “svaki glumac sebe
obla~i, i svi se mogu prikazati u dve-tri sobe, koje su i za
ostale podobne drame upotrebqive. Izdaci na takve ko-
made nisu osetni. Ali je ba{ za srpske komade potrebna
lep{a, vernija i pompeznija scenarija. Ovu je sadawa up-
rava, katkad do rasko{nost, izvr{ivala”. [ap~anin je na-
veo {ta je sve u opremi stvoreno za samo sedam godina,
zna~i od 1881. do 1888, a taj se fond stalno pove}avao sve do
1890. godine. Prema ovim pouzdanom kazivawima [ap~a-
nina, za sedam godina je nabavqeno: “mnogobrojno odelo za
narodne komade”, posebno ode}e naroda Hrvatske, Slavo-
nije i Srema, srpsko istorijsko “sa najlep{om elegan-

cijom, sve po prethodnim studijama i slikama”, ra|enim
samo za pozori{nu garderobu, zatim “naro~ito name{taj”
za srpske komade starijega doba, i sve to po nacrtima i
uputstvima same uprave; istorijsko oru`je – {titovi,
{lemovi, kopqa i drugi vojni~ki pribor, rimsko odelo i
oru`je. “Za srpske komade” – isti~e [ap~anin – “redovno
su pravqene nove dekoracije”. Za “Podvalu” M. Gli{i}a
izra|ena je 1883. godine palanka na velikom platnu; pana-
|ur za “Dva cvancika” i sa dosta dekorativno-tehni~kih i
rekvizitnih sredstava; za “Jakvintu” Dragutina J. Ili}a
1890. manastir Svetoga Sr|a i sredwovekovni zamak; za
komad “Milo{ Obrenovi}, vojvoda rudni~ki” Milenka R.
Maksimovi}a jedna srpska soba prema motivima iz biv{eg
{arenog konaka u Kragujevcu, isto~wa~ka soba po moti-
vima iz pirotskog i leskova~kog konaka, crkva, zvonara i
veliki grm iz Takova; za Cveti}evog “Nemawu” “sjajna
vizantijska sala”, crkva i dekor za sabor za “Devoja~ku
kletvu” Qubinka Petrovi}a, itd. Sve to pokazuje da se u
ovom periodu, naro~ito za uprave [ap~anina i Gli{i}a,
posve}ivala zaista velika pa`wa dekoracijama, kosti-
mima i rekvizitima. [ap~anin nije ovim izlagawem sve
izloìo, a snabdevawe fonda opreme nastavqeno je i po-
sle 1888. do kraja 1890. godine, pa se pone{to prinavqalo i
docnije. Ovaj dekorativno-rekvizitni i kostimski fond
}emo bliè upoznati kad budem prikazivao rad i zasluge
svakog slikara i drugih stru~waka, dragocenih saradnika
i prvih srpskih trudbenika na ovom zna~ajnom poslu. Pre-
ma sa~uvanim arhivskim dokumentima, naro~ito u arhiv-
sko-istorijskoj gra|i Riste Odavi}a, na dekoracije i ko-
stime izdato je od 1880. do 1890. godine u dinarima:
Godina za dekoracije za kostime
1880. 2495,00 1200,00

1881. 2412,95 2294,16
1882. 1503,10 2590,60
1883. 2998,08 2017,32
1884. 3486,96 2382,58
1885. 1483,91 1067,91
1886. 1434,05 932,31
1887. 3752,59 4828,76
1888. 3884,35 818,20
1889. 4132,00 1999,05
1890. 2293,40 6234,55
(sa oru`jem i oklopima)
Za uprave [ap~anina, naro~ito u vremenu od 1880. do

1890. godine. pokrenuta je prvi put u istoriji srpskog
pozori{ta velika i zaista stvarala~ka inicijativa sa
vi{e sistema i odre|enog programskog plana za stvarawe
dekorativnog, kostimskog i rekvizitnog fonda, koji je
omogu}io da predstave budu izvo|a~ki verodostojnije, stu-
dioznije i umetni~ki znatno efektnije. To u znatnoj meri
ublaàva i mewa ponekad preo{tre, nepravi~ne i pro-
izvoqne ocene rada u Pozori{tu [ap~anina i Gli{i}a,
sagledano naravno, u istorijskoj celini i retrospektivno,
daleko od li~nih motiva savremenika i novijih kriti-
~ara, nedovoqno obave{tenih, ili fragmentarnih posma-
tra~a. Spomenutom inicijativom uprave Pozori{ta, tri
zna~ajna stru~waka Vladislav Titelbah, Mihailo Val-
trovi} i Dragutin Maksimovi} prou~avali su srpske sta-
rine, spomenike manastirske freske, razne hramove, crk-
vene kwige, rukopise i no{wu u raznim srpskim krajevima
snimaju}i sve to na izvornim modelima. Oni su glavni
posao zavr{ili 1886. godine, ali su nastavili da rade,
naro~ito Titelbah, i daqe. Tada su prvi put u istoriji
srpskog pozori{ta izradili dva zna~ajna atlasa, tehni~ki
i crta~ki studiozno i lepo obra|ena. Tek posle toga pozo-
ri{ni kroja~i i slikari, uz savete i ~ak prakti~no-iz-
vo|a~ki rad naro~ito Titelbaha, po~eli su da izra|uju
staro srpsko istorijsko i folklorno odelo u dve partije:
963 Korisno je pokazati {ta je gar- prva 1887, druga 1889/90. kada je posao bo zavr{en. 963
deroba sadràvala u ovom periodu. Tu Spomenuti stru~waci, Titelbah najvi{e, prou~avali
su, pored toaleta i uop{te no{we ev-
ropskog stila, nacionalnih seoskih i
su, radi izrade dekora, spoqni i unutra{wi izgled srp-
gra|anskih odela, jo{: razne ~ak{ire, skih ku}a u gradu s po selima, sve zna~ajnije istorijske
du{anke, dolame, hervanijami (ogrta- gra|evine, spomenike, manastire i crkve. Sve je to izra-
~i do zemqe), sve u svili i u lepoj ~oji, |eno u slikama u boji i u crteìma prema kojima se, zatim,
ogrta~i od plavog atlasa u razli~itim
bojama, tunike od svilenog brokata,
radio dekor. Titelbah je sara|ivao neprekidno sa sli-
porfira od kadife, carski ogrta~i, kanima, pone{to i sam napravio ili u saradwi s wima, jer
carske homofore tkane zlatom, voj- je to bila wegova uà struka.
vodska uniforma, rimska odela, kaba-
nice, libadeta, {panska, rumunska
U fondu dekoracija, {to [ap~anin nije stigao da spo-
ode}a, evropski frakovi, najraznovrs- mene, nalazili su se i to u izradi slikara Domenika d’An-
nije oru`je, itd. dreje: vrlo slikovita, u ìvim bojama, rimska dvornica,
manastir u monumentalnim razmerama sa okolnim pre-
delom, sobe gra|anske (dve) i iz severozapadnog srpskog
sela (dve); opet u izradi d’Andreje, ali verno nacrtima
Titelbaha i pone{to od samog Titelbaha izmalano: plava
dvornica despota Stefana Lazarevi}a, unutra{wost sta-
rog srpskog zamka s ponekim efektno izra|enim stubom
podupira~em i dekorativni, stari srpski manastir s }e-
lijama, sve~ana zbornica cara Du{ana i jedna vizantijska;
radovi ili nacrti slikara Antonija Kova~evi}a: vojvo-
|anska soba iz po~etka XIX veka, srpska mavarska dvor-
nica, forum, atrijum i pompejanska soba. Poznato je da su
pozori{ni slikari u izradu dekora unosili i neka svoja
shvatawa, dopune ili slobodniju razradu koncepcije na-

crta, docnije pone{to i dodavali prilikom upotrebe de-
kora za pojedine komade ve} prema wihovim zahtevima.
Najvi{e je radio d’Andreja prema nekim svojim ili nacr-
tima Titelbaha, Valtrovi}a, Antonija Kova~evi}a, tako
da je najzaslu`niji trudbenik u stvarawu dekorativnog
fonda ovog doba. Titelbah je bio kreator, inspirator i
savetodavac u ovom velikom tehni~kom aran`manu. Sam je
nacrtao u ìvim i skladnim bojama nekoliko dvornica u
vizantijsko-romanskom stilu i to tako {to su se tehni~ki
sklapale po delovima. Slikar Antonije Kova~evi} je bio
vrlo vredan i ambiciozan scenograf, koji je voleo i umeo
da u dekorativno-tehni~ku opremu predstava unosi izvor-
ne, zna~ajne i zanimqive pojedinosti i objekte. Tako je za
predstavu komada “Put oko zemqe za osamdeset dana”
d’Enerija i @ila Verna, u reìji To{e Jovanovi}a 1879.
godine, napravio parni kazan za lokomotivu i la|u, prvi
put takvo iznena|ewe u istoriji srpskog pozori{ta (sem
one neobi~ne la|e Joakima Vuji}a u Kragujevcu).
Domeniko d’Andreja (19. III 1836, Split – 18. II 1928,
Beograd) prvi je zna~ajniji profesionalni dekorativni
pozori{ni slikar i scenograf u NP u Beogradu, posle
Jovana Isailovi}a i Stevana Todorovi}a koji su to ra-
dili privremeno i uzgredno. Imao je i izvesno {kolsko
stru~no obrazovawe: svr{io je slikarsku {kolu (La scuola
gratuita di disegno) 1855. godine u Trstu. Po{to se pret-
hodno usavr{avao u slikarstvu u Italiji i Nema~koj, do-
{ao je 1860. godine u Beograd i tu radio nekoliko godina
kao slikar, dekorater, firmopisac i moler. U NP u Beo-
gradu je radio od wegovog osnivawa 1869. do privremenog
zatvarawa 1873, zatim u Hrvatskom zemaqskom kazali{tu
1873–80. i opet u NP u Beogradu do penzionisawa 1895. ali
povremeno honorarno i daqe do 1903. godine. D’Andreja je
radio dekoracije samostalno, po sopstvenim nacrtima ili
po nacrtima i uputstvima profesora Titelbaha ili, po-
nekad, zajedno s wim. Kao slikar dekoracija voleo je bo-
gatiji, ja~e nagla{eni dekorativni izraz intenzivnim i
dinami~kim efektima boja. On je naj~e{}e teìo da sli-
karskim sredstvima, rekvizitima i kombinacijom boja iz-
razi {to vernije lokalni kolorit ili duh, stil epoha
zasnivaju}i sve to na ozbiqnoj studiji. Prema tome, tu
nema ni povr{ne improvizacije, ni samo te`we za lepom,
efektnom scenom kao slikom: wegova dekorativno-teh-
ni~ka dekoracija postaje sve vi{e dinami~ka i saigra~ka.
On je, zatim, prvi po~eo u ja~oj meri i smi{qeno da pri-
mewuje svetlosne efekte i onda kad su svetlosna sredstva
bila najskromnija i primitivna na beogradskoj sceni, a
naro~ito od 1897. godine, od uvo|ewa elektri~nog osvet-
qewa. “Vaqa priznati” – pisao je tada Mato{ – “da je sa
novijem elektri~nijem svijetlom kao sinuo u pozori{tu

nov duh”. Ako se ’dan po jutru poznaje’, onda }e ova sezona
964 Anton Gustav Mato{. “Nada”.
biti sretnija od pro{le”.964 Wegove dekoracije, ovoga
Sarajevo, 1898. br. 1.
puta u saradwi sa Antonijem Kova~evi}em kao glavnim
kreatorom, sa primenom svetlosnih efekata u raznim bo-
jama za komad “Put oko zemqe za osamdeset dana” 1879,
dopuwene 1891. godine, a zatim za “Zadu`binu” M. [ap-
~anina 1891. po skicama Tilelbaha (za ovaj komad radio je
dekoracije 1892. i za SNP u Novom Sadu), predstavqale su
veliki, uzbudqivi doga|aj u Beogradu. “Dekoracije na po-
zornici su vrlo lepe. Uop{te se mogu pohvaliti deko-
racije u na{em Pozori{tu... Panorama ravani~ke crkve i
wene okoline je vrlo ìvo pogo|ena i to sluì na ~ast i g.
965 “Dnevni list”, Beograd, 1891,
Titelbahu i g. Domeniku d’Andreji.”965
br. 68.
Nekoliko wegovih scenografsko-slikarskih inscena-
cija pokazuju umetni~ki stil rada. Za Sofoklovog “Kraqa
Edipa” (1900) izradio je veliku gr~ku palatu preko cele
pozornice u lepom dorskom stilu sa vi{e mitolo{kih
statua i bareqefnih dekorativnih ukrasa daju}i pri tome
mnogo prostora za scensku radwu; za komad iz dubrova~kog
ìvota “Marojica Kaboga” Matije Bana naslikao je de-
korativno vrlo efektnu sliku ogromnih razmera grada
Dubrovnika sa crkvom “Svetog Vlaha” u prirodnoj veli-
~ini; o dekoru za “Nemawu” Milo{a Cveti}a (1903) zna se
ne{to vi{e: tu su istorijski zamak, presto u zlatu, plavi
orao, grupa ve{tica, razne dekorativne figure i elemen-
ti koji upotpuwuju skladnost i lepotu celine. Za wegove
inscenacije komada “Brut i Kolatin” Alberta Lindnera
(1881. i docnije, prilikom obnove) i “Sakuntala” Kali-
dase (1900) ne zna se u kakvom su dekorativnom stilu ra-
|ene. D’Andreja je, zatim, izradio mnoge nacrte scenskih
prospekata za dekoracije i kostime i malao kao deko-
rativni slikar unutra{we zavese.
Od 1895. do 1897. godine radio je u NP uz wega deko-
rativni slikar Jozef Hartl, koji je bio u~enik zna~ajnog
be~kog dekoratera i pozori{nog slikara Kauckog. A. G.
Mato{ je hvalio wegove dekoracije za “Poteru” Vese-
linovi}a – Stanojevi}a (1895): “Angaòvawem g. Hartla,
|aka spoznatog be~kog dekoratera Kauckog, dobila je na{a
pozornica mnogo sa tehni~ke strane. Svojim dekoracijama
u novitetu ’Poteri’ pokazao je mladi ’Director der Natur’
966 A. G. Mato{, “Nada”, 1896, br. 3. prili~no ukusa i ve{tine.” 966
Antonije Kova~evi} (1848, Beograd – 22. VIII 1883,
Beograd) imao je vi{e {kolskog obrazovawa i bio daro-
vitiji slikar od Domenika d’Andreje, ali nije imao we-
govo prakti~no pozori{no iskustvo. Kada se u Beogradu
pozori{ni ìvot razvijao sa vi{e poleta, u wemu su ra-
dila tri zna~ajna slikara – Stevan Todorovi}, \or|e Kr-
sti} i Leon Koen, pored d’Andreje kao pozori{nog prak-

ti~ara. Kova~evi} }e u svojim slikarskim po~ecima biti
upu}en prvo na wih. Wegov otac, po zanimawu opan~ar,
do{ao je u Beograd sa ènom Francuskiwom i odmah otvo-
rio opan~arsku radwu u Savamali. Kova~evi} je zavr{io
beogradsku realku u kojoj je otkrio dar za slikarstvo.
Prvi wegovi u~iteqi u slikarstvu su bili profesor Jo-
van Derok u realci i Stevan Todorovi}, a zatim je sticao
korisna iskustva pored d’Andreje u pozori{tu i naro~ito
kod “molera” Galvica u Pan~evu i za vreme wegovog borav-
ka u Beogradu. Kao stipendista kneza Mihaila u~io je
dekorativno slikarstvo u Be~u u jednoj akademiji, a onda
skoro pet godina u Minhenu sa velikim uspehom. Darovit i
zapaèn, radio je odmah i prakti~no u tada ~uvenom ate-
qeu Adolfa Metenlajtera, slikara Dvorskog pozori{ta u
Minhenu. Posle usavr{avawa do{ao je u Beograd, anga-
òvan je za pozori{nog slikara 1876. i radio je vrlo am-
biciozno do smrti.
Pored ve} spomenutih skica za dekor i drugih deko-
racija, Kova~evi} je izradio izuzetno lepe dekoracije za
komad “Put oko zemqe za osamdeset dana” 1879, za Jak-
{i}evog “Stanoja Glava{a” 1878. i [ekspirovog “Otela”
1881. godine. Prema wegovim nacrtima radio je neke deko-
racije i d’Andreja dugo i posle wegove smrti. Kova~evi} je
imao slikovit, vrlo ìvopisan dekorativni slikarski
izraz, ali nije preterivao. On je voleo harmoniju boja i
linija, a scenske slikarske kompozicije gradio je tako da
deluju efektno i pojedinostima i skladnom celinom. Ni
scenski iskusniji d’Andreja nije bio toliko siguran i
verodostojan u lokalnom i istorijskom koloritu, u deko-
rativnom scenskom {timungu kao Kova~evi}, koji je bio
u~eniji i boqe poznavao srpsku sredinu. Kova~evi} je
imao lepo, ne`no ose}awe za boju i zna~ajnu pojedinost,
{to se zapaà i na wegovim slikama (u muzejima) “Ifige-
nija u Aulidi”, “Mrtva priroda” i na nekoliko crteà
ra|enim olovkom. Recenzent Hajim S. Davi~o toplo hvali
1881. godine wegovu vrlo uspelu dekoraciju za istorijsku
dramu “Vuka{in” Dragutina Ili}a. Davi~o naro~ito is-
ti~e “ve{to pode{enu dekoraciju u vizantijskom stilu”.
“G. Kova~evi} je ovom prilikom” – kaè Davi~o – “pokazao
da sa uspehom moè da se upusti u studiju arhitektonskih
stilova, te da nam time na pozornici oìvqava spomenike
poru{ene veli~ine na{e. Osobito lepo ostalo je slagawe
boja”.967 Povodom dekoracija za komad “Stanoje Glava{” 967 “Otaybina”, 1881.
\ure Jak{i}a recenzent lista “Srbija” isti~e Kova~evi-
}a 1882. godine kao “osobenog pozori{nog slikara”.968 Za
wegove skice iz starog Beograda, ra|ene jo{ 1876. godine. 968 “Srbija”, 1882, sv. 8 i 9.
dr Boìdar Nikolajevi} kaè 1936. godine da su “tehni- 969 “Prvi slikar Narodnog pozo-
~ki tako besprekorne, tako pune ìvota, da bi sluìle na ri{ta”. “Beogradske novine”, 1936,
~ast i ponekom renomiranom ilustratoru na{ih dana.”969 str. 454–456.
Kova~evi} je izradio, izvan Pozori{ta. mnoge spoqne

alegorijske ukrase na nekim beogradskim zgradama, ~ak i
freske, Umro je vrlo mlad, u vreme kada je umetni~ki
potpuno na{ao sebe i ve} stekao ugled darovitog i dobrog
pozori{nog slikara, najboqeg srpskog dekoratera u ovom
970 Sahrawen je na tzv. Starom gro- vremenu.970
bqu odakle je, u vreme zidawa ruske
crkve, prenet na Novo grobqe. Na po- Mnogo mawe poznati i, naravno, mawe zna~ajan Pask-
grebu su mu govorili: glumac Milo{ vale d’Amelio radio je kao dekorativni slikar u Pozo-
Cveti} i kwièvnik Dragutin J.
ri{tu od 1891. do 1894. godine. Italijanske narodnosti,
Ili}.
prou~avao je slikarstvo u Trstu, Firenci i Rimu. Radio je
samostalno i kao saradnik d’Andreje. Pored obnove de-
koracija za starije komade i kompletnih iz modernog ev-
ropskog repertoara, d’Amelio je imao najvi{e uspeha u
dekorativnoj opremi [ekspirovog “Kraqa Lira”s pri-
likom obnove, zatim Molijerovog “Mizantropa” 1892 i
drame “More bez primorja” Hose E~egeraja 1893. godine.
Zasluùju da se spomenu bar u istorijskom prikazu
scenskog opremawa dekorativni slikar Tanasije – Tasa
Isajlovi} i “haqinar” Damjan Kova~evi}. Isajlovi} je
radio kao vrlo mlad dekorativni pozori{ni slikar 1884-
–86. u NP u Beogradu, a od 1887. godine u SNP u Novom
Sadu. U Beogradu je 1884. godine radio dekoracije, prema
planovima slikara Antonija Kova~evi}a i po uputstvima
Domenika d’Andreje, za reprizu komada “Put oko zemqe za
osamdeset dana” A. d’Enerija i @. Verna. Dekoracije su
izgleda delovale saigra~ki i dinami~ki, jer su “morski
971 “Pozori{te”, Novi Sad. 1884,
talasi vrlo divan efekat na publiku u~inili.” 971
br. 29.
Isailovi} je ina~e igrao i epizodne uloge u SNP.
Haqinar, Damjan Kova~evi} je morao imati i neku krea-
tivniju ulogu. On je prvo stupio 1863. godine u SNP u
Novom Sadu i tu radio do 1868. godine, pa je zauvek pre{ao
u NP u Beogradu. Wegova funkcija nije bila potcewivana
kada je po platnom spisku za 1867. godinu, u kojemu su se
plate kretale od 22 do 55 forinata, primao mese~no 30
forinata, koliko, na primer, i glumci \or|e Pele{, Ko-
sta – Baba Hayi} i Marko Stani{i}.
Vladislav Titelbah, poreklom êh (1847–1925), ne-
osporno je najzaslu`niji u velikoj inicijativi i akciji na
obnovi i stvarawu dekorativnog i kostimskog fonda u NP
u Beogradu. Radio je kao profesor realke prvo u Novom
Sadu 1871–74, zatim u Osijeku 1875. i kona~no u U~iteq-
skoj {koli u Beogradu od 1876. godine. Po struci je bio
arhitekta, ali se u punoj meri posvetio svestranom prou-
~avawu folklorno-etnografskih pitawa, slikarstvu, sta-
roj arhitekturi i spomenicima. Imao je lepog dara i za
slikawe, naro~ito za ilustracije, dekoracije i ornamen-
tiku, bio je vrlo ve{t u ta~nom skicirawu objekata. Ista-
kao sam da je najve}i deo dekoracija i kostima izra|en po
wegovim skicama, nacrtima i neposrednim uputstvima, a

pone{to je i sam radio. On je, na primer, dao scenografsko
re{ewe i plan za komad “Zadu`bina” M. [ap~anina prema
kojima je d’Andreja izradio 1891. godine vrlo lepe deko-
racije. ^lan Umetni~kog odbora u U~enom dru{tvu u Beo-
gradu, Titelbah je bio aktivan u vi{e pravaca. Naro~ito
je bio plodan kao ilustrator u vi{e publikacija. Tako je
ilustrovao ili slikao portrete u kwigama: “Album Bran-
kovih pesama” 1883. sa slikovitom ilustracijom nekoliko
pesama, zatim “Srbija, opis zemqe, naroda i dràve” Vla-
dimira Kari}a 1887. i dr.
Zna~ajna je wegova publikacija “Srpski vez”, 1896. go-
dine, ukra{ena lepim ilustracijama, prva kwiga takve
vrste kod Srba. Titelbah je dugo i neumorno putovao po
svim krajevima gde ìve Srbi i u wima prou~avao, slikao
i skicirao stare spomenike, gra|evine, ornamentiku, de-
koracije, vez zanatske alatqike, no{wu, unutra{wi i
spoqni izgled srpskih ku}a, tako da je wegova dokumen-
tacija posluìla kao veran model za izradu pozori{nih
dekoracija i kostima. Dekorativno-tehni~ka, kostimska i
rekvizitna oprema scene, odnosno predstava, bila je, o~i-
gledno, ozbiqna briga uprave Pozori{ta, pozori{nih
slikara i drugih stru~waka u ovom periodu. Na tome se
radilo i pre 1880. godine, ali nedovoqno stru~no i si-
stematski, jer, pored povremenih stru~nih usluga Stevana
Todorovi}a i stalnih slikara d’Andreje i Kova~evi}a,
koji su raditi svako na svoj na~in, nije bilo studioznog
rada. Od 1880. godine, i sve vi{e do kraja veka, dekora-
tivni slikari se pretvaraju ti prave scenografe.
Osvetqewe
Na umetni~kom planu osavremewavawa inscenacije,
naro~ito dekorativno-tehni~ke i kostimske opreme, po-
stavilo se i pitawe uvo|ewa elektri~nog osvetqewa koje
je krajem XIX veka zavladalo evropskom scenom. Uvo|ewe
elektri~nog osvetqewa u NP u Beogradu imalo je svoju
zanimqivu i karakteristi~nu predistoriju: ono je ubr-
zano re{avano kao savremena scenska potreba i kao dru-
{tvena nu`nost posle stalno ponavqanih i sve è{}ih
zahteva beogradskih gra|ana i ~ak i nekih organa vlasti,
da se {to pre poru{i yamija i samim tim iz we ukloni i
drugde premesti gasna fabrika koja je osvetqavala Po-
zori{te.
Jo{ u 1874. godini upravnik NP Milan Simi} molio je
ministra prosvete da odobri 1500 talira kako bi dota-
da{wu bengalsku vatru u Pozori{tu zamenio “elektri-
~nom baterijom”, jer je dotada{wi “na~in osvetqewa ben-
galskom vatrom vrlo neprakti~an”, naro~ito skup, opasan
po zdravqe i {iri po pozori{nim odajama “neprijatan i
zagu{qiv zadah na koji je publika vi{e puta negodovala, a

i samim predstavqa~ima mnogo smeta, jer ih pri govoru
gu{i...”. Upravnik to predlaè po ugledu na evropska po-
zori{ta: “Istom baterijom moè se proizvesti sumrak,
972 Dr Gavrilo Kovijani}, “Grada
ra|awe sunca, mese~ine, zore, svetlost za duhove itd.” 972
Arhiva Srbije”. itd. (ve} citirano),
str. 268/69. Od osamdesetih godina beogradski gra|ani sve ~e{}e i
energi~nije zahtevaju da se poru{i yamija u kojoj se na-
lazila gasna fabrika “za spravqawe gasa”, jer se “od tog
smrada kvari vazduh, koji je po na{e i na{ih porodica
zdravqe i uop{te po zdravqe cele okoline {kodqiv i
ubita~an” i zato {to su “sa krova crepovi i po koji kamen
973 AS. MPs. F XX. 125/95. sa yamije dole na zemqu padali”.973 Sa gra|anima se slo-
ìo i Nikola Pa{i} kao predsednik Beogradske op{tine
1890. godine i traìo je od Uprave varo{i da se yamija
974 AS. MPs. F XX. 125/95. iste godine poru{i.974 Ovi energi~ni zahtevi gra|ana i
stvarna scenska potreba ubrzali su odluku i radove na
uvo|ewu elektri~nih instalacija u Pozori{tu. Iz jedne
predstavke beogradskih gra|ana u septembru 1894. godine
saznaje se da su “elektri~ne ìce sprovedene u Pozori-
975 Dr Gavrilo Kovijani}: “Gra|a {te.”975 Ministar prosvete je u julu 1895. godine apelovao
Arhiva Srbije”, ibid. str. 533. na ministra gra|evina da se {to pre zavedu elektri~ne
instalacije “kao preka potreba za Narodno pozori{te,
naro~ito pak i stoga {to bi se posle uvo|ewa... mogla
976 AS, MPs. F XXVIII, 90/902.
poru{iti i yamija.”976 Ministarstvo gra|evina je kona~no
odlu~ilo u 1896. godini da se u Pozori{te uvode elektri-
977 Dr Gavrilo Kovijani}: “Gra-
~no osvetqewe, ali da se prakti~no izvede tek u 1897. go-
|a... ”, itd. str. 540–544.
dini kada }e se za to obezbediti finansijska sredstva.977
Izvo|ewe radova je povereno jednoj nema~koj firmi iz
978 To je Akcionarsko elektri~no
Nirnberga,978 koja je zavr{ila instalacije (sa zaka{we-
dru{tvo [ukert. U stru~nim radovi- wem i na finansijsku {tetu Pozori{ta) tek 29. IX 1897.
ma je konsultovan Stevan Markovi},
profesor elektrotehni~kih nauka na godine, za oprave upravnika dr Nikole Petrovi}a. Yamija
Velikoj {koli. (“Kara yamija”) je imala ~astan zavr{etak: gra|evinski
materijal od poru{ene yamije upotrebqen je, po èqi
979 Dr G. Kovijani}: Ibid: Str. 551. Beogradske op{tine, za opravku Barjak-yamije u Beogradu.
Ministar finansija izve{tava mini- To je bila posledwa odluka ministra finansija. 979
stra prosvete da je preko Uprave grada
pozvao Beogradsku op{tinu “da ona o Muzi~ka delatnost u Narodnom pozori{tu u ovom
svom tro{ku gasnu yamiju kod Pozori- periodu (1868–1900)
{ta u najkra}em roku poru{i i mate-
rijal upotrebi za popravku i dogra|i- Srpska pozori{na publika oduvek je volela muziku i
vawe Barjak-yamije na Dor}olu, bes- pevawe u pozori{tu. Pozori{ne uprave su ubacivale u
platno. Tako je, najzad, zape~a}ena
sudbina yamije – Gasne fabrike, beo-
repertoar Narodnog pozori{ta u Beogradu u skoro svakoj
gradski gra|ani su postali spokojni, a sezoni, u mawoj ili ve}oj meri, komade s pevawem, a krajem
Pozori{te i pozori{na publika su XIX veka, jo{ za uprave [ap~anina i Gli{i}a i naro~ito
ne{to ranije obradovani – elektri- Nikole Petrovi}a i Dragomira Jankovi}a, muzi~ko-pe-
~nim osvetqewem.
va~ki repertoar se osetno pove}avao i ranije, a otuda
naro~ito, izvode se sve vi{e komadi s pevawem, vodviqi,
melodrame, operete i opere ili se, ~ak i kad to nije ne-
ophodno, ubacuju muzika i pevawe. U ovom periodu se stva-
ra pozori{na, scenska muzika. Favorizovawe muzi~kih
komada naro~ito pri kraju XIX veka moè se objasniti

posebnim zahtevima i potrebama sasvim prirodnim i ra-
zumqivim, uostalom: muzika i pevawe su sastavni i pri-
rodni deo pozori{ta i ìvota; pozori{te, jo{ bez opere,
time se donekle dopuwavalo; srpska publika, jo{ patri-
jarhalna i ona koja u pozori{tu traì raznovrsniju ra-
zonodu, uz to i sa prirodnim afinitetom za muziku, radije
je gledala komade sa muzi~ko-peva~kim aran`manima (i ne
samo tada, nego i u najnovije doba); u vreme pozori{nih
finansijskih kriza, opadawa posete, kao {to je bilo ba{
pri kraju XIX veka, pozori{na uprava je time i tako spa-
savala blagajnu da bi podmirivala mawkove od predstava
koje su bile umetni~ke; ovi;m se, najzad, postepeno utirao
put ka prvim srpskim operskim poku{ajima, zapo~etim ve}
sada stidqivo i nesmelo da se nastavi hrabrije i uspe{nije
u idu}em periodu, u po~etku XX veka do I svetskog rata.
Pri samom osnivawu Narodnog pozori{ta ustanovqen
je 1868. godine pozori{ni orkestar, prema prvobitnoj za-
misli i savetu potpredsednika Pozori{nog odbora Jovana
Bo{kovi}a, od svega 12 ~lanova, pa se taj broj do kraja XIX
veka pove}ao prvo na 18. a zatim na 20. a 1899. godine je
imao ~ak 40 svira~a. Tako je orkestar od 40 ~lanova u maju
1899. godine svirao vrlo uspe{no Betovenovu simfoniju u
Pozori{tu. Posle ovog koncerta upravnik dr Nikola Pe-
trovi} je aktom izvestio ministra prosvete da je “po pro-
gramu i broju svira~a kao jedinstven kod nas.”980 Prvi
orkestar je obrazovan od vojnih muzikanata i tada ~uvene 980 Akt od 25. IV 1899. Ministar-
Mertlove kafanske kapele, koja je svirala u kafani “Ko- stvo prosvete, 1899, AS.
larac” i duè zabavqala beogradsku publiku.981 Pored
orkestra ustanovqen je i pozori{ni hor, o ~emu sam ve} 981 Milan Grol: “Glumci peva~i”,
govorio. poglavqe iz kwige “Iz pozori{ta
Stalno i sve plodonosnije razvijawe muzi~ke delat- predratne Srbije”, itd. (ve} citirano
delo).
nosti u Pozori{tu nametalo je potrebu za stru~nim ka-
pelnicima. Od osnivawa Pozori{ta do kraja XIX veka u
Pozori{tu su stvarali kao kapelnici, po redu: Dragutin –
Antonije Re{, Davorin Jenko, Dragutin îèk, Oskar
Malata i Dragutin F. Pokorni, koji }e biti aktivniji
naro~ito u po~etku XX veka, a uz wih su sara|ivali i
drugi srpski kompozitori. (Malo Kornelije Stankovi};
Josif Marinkovi}, na primer, komponovao je muziku za
nekad rado gledani komad “Su|aje” Qubinka Petrovi}a;
Hugo Doubek za “Jabuku”, operetu iz srpskog narodnog ì-
vota, Veqe Miqkovi}a, 1895. godine). Ovi kapelnici su se
u toku trideset godina smewivali na upravqawu orkes-
trom i horom, komponovali muziku za doma}e i strane
komade i spremali prve operete i opere, tako da pred-
stavqaju pionire srpske scenske muzike.
Od 1868. do 1900. godine Pozori{te je izvelo oko se-
damdeset komada sa muzikom i pevawem, vodviqa, melo-
drama, opereta i opera, od kojih oko 30 doma}ih i oko 40

stranih, a najvi{e za uprave Nikole Petrovi}a – M. Gli-
{i}a i N. Petrovi}a – Dragomira Jankovi}a (1893–1900).
Beogradska publika – a tako je bilo i u unutra{wosti –
znatno vi{e je pose}ivala komade s pevawem i operete,
kao {to sam istakao. Nave{}u samo nekoliko primera o
poseti publike komadima razli~itog karaktera, sadrì-
ne i umetni~ke vrednosti i jedne popularne operete, jer
sve to ubedqivo svedo~i o zahtevima i ukusu publike u
Beogradu. Komadi izvo|eni u raznim trenucima sezone
1899. godine doneli su: “Jelisaveta”, tragedija, \ure Jak-
{i}a, 123 dinara sa 123 gledaoca, (21. V); “Gordana, us-
kokova quba”, komedija, Laze Kosti}a, 297 dinara sa 340
gledalaca (16. V); “Spletka i qubav”, tragedija, F. [i-
lera, 260 dinara sa 302 gledaoca (19. VIII); “Mleta~ki
trgovac”, komedija, [ekspira, 217 dinara sa 197 gledalaca
(7. VIII); “Gavrani”, komedija, Arni Beka, (dobro rekla-
mirana premijera 23. X) 580 dinara sa 300 gledalaca, a
“Pti~ar”, opereta sa muzikom Karla Celera, 1024 dinara
sa 550 gledalaca (18. II). Ovakva upore|ewa pokazala bi
iste rezultate i za period pre ovoga i za druge godine, sa
retkim izuzecima. Iz ovoga se ne mogu izvoditi pogre{ni
i nepovoqni zakqu~ci o ukusu publike; to je samo dokaz da
publika traì u pozori{tu i razonodu i da voli muzi-
~ko-peva~ka izvo|ewa. Sli~na pore|ewa i u evropskim
kulturnijim sredinama, sa znatno duòm pozori{nom tra-
dicijom, pokazuju iste rezultate. De{avalo se vrlo ~esto
da su ~ak komadi kwièvno mawe vredni ili uop{te bez-
vredni, ali sa muzikom ili pevawem, boqe prolazili u
publici od umetni~ki daleko boqih. To je jedan od ne-
umitnih zakona u psihologiji pozori{ne publike: u woj }e
se na}i mnogi koji vole i traè visoke umetni~ke parade,
ali u isto vreme rado gledaju i lake, zabavne i muzi~ke
komade.
Povodom gostovawa peva~ice Anke Frasineli 1893. u
ulozi Rozine u komediji s pevawem “Seviqski berberin”,
u vreme napora oko uvo|ewa operete u NP u Beogradu,
jedan recenzent je pisao: “U vremenu kada je muzika pro-
drla i u najskrivenije kuteve modernoga sveta, srpsko Na-
rodno pozori{te ne gaji muziku, ne gaji ovu vrstu umetno-
sti. Zagreba~ko kazali{te borilo se sa raznim nezgodama,
pa je ipak prihvatilo ~vrsto operu. Pozori{na publika
ne}e monotoniju, ho}e raznovrsnost. S kakvim se odu{ev-
qewem prima samo komad, u kome ima i pesme i muzike,
najboqe nam svedo~i revnosno poha|awe takvih komada
982 “Dnevni list” od 20. I 1893, br. na{e publike za koju se jo{ veli da je nedorasla i za ovu
14. granu umetnosti... ”. 982
Muzi~ki hroni~ar beogradskog “Videla” izjavio je
1894. godine da u Beogradu nema dobre muzike, ili bar vrlo
malo, ali ima interesovawa za wu. On navodi da je beo-

gradska publika ispunila salu na koncertu nema~kog pi-
janiste Sauera 1849. koji je svirao kompozicije [opena,
Mendelsona, Betovena, i [umana. “Sala ’Gra|anske ka-
sine’ bila je dupkom puna” – isti~e on – “iako cene nisu
bile malene, a {to je glavno: ve}inu na{e publike dalo je
na{e srpsko gra|anstvo. To je o~evidan znak da na{a pu-
blika traì muziku muzike radi, ho}u re}i da nalazi u woj
zadovoqstva i usklade, jer u programu ne be{e nikakva
druga pijesa osim klavirske.” 983 983 “Videlo”, 1894, br. 8.
Zna~ajno je ista}i da je u 1892. godini izveden jedan ~in
iz opere “Faust” Gunoa pred punim gledali{tem. Recen-
zent dr Milan Jovanovi} – Morski je pisao sa odu{ev-
qewem o ovoj velikoj muzi~koj inicijativi jer je i to bio
“najboqi dokaz da je muzika stekla u Beogradu svoju pub-
liku” i da bi “u pogodnim prilikama na{e Pozori{te
moglo povremeno izvoditi, makar i u odlomcima, pozna-
tije opere”. Orkestrom, u kojem nije bilo svih instru-
menata, dirigovao je kapelnik Svoboda, a horovi su bili
dobri i pokazali “lep i dobar glazbeni materijal i mu-
zikalnu disciplinu.”984 Jovanovi} je toplo hvalio velike 984 Milan Jovanovi}, “Otaybina”,
izraàjne mogu}nosti tenora Stevana Deska{eva kao Fau- 1892.
sta, a za interpretaciju Mefista od strane Raje Pavlo-
vi}a kaè da nije naro~ito uspela, jer se ova partija “kre-
}e u daleko niìm glasovima no {to su wegovi”.
Muzi~ko-peva~ki repertoar se spremao dosta naporno,
jer su peva~ke partije tuma~ili po prirodi muzikalni
dramski glumci. Bilo je imalo profesionalnih peva~a.
Skoro svaka etapa u razvitku srpskog pozori{ta izba-
civala je kao po pravilu jednog zna~ajnijeg peva~a ili
peva~icu, koji su bili nosioci glavnih partija. U prvoj
etapi nosilac glavnih peva~kih partija bila je Marija
Golubi}eva-Cveti}ka, koja je, posle ven~awa sa Milo-
{em Cveti}em, pre{la zauvek iz HZK u Zagrebu u NP u
Beogradu. Muzi~ki obrazovana i vrlo muzikalna, is lepim
i ve}im glasovnim mogu}nostima, Cveti}ka je, tuma~e}i
od 1870. godine veliki broj peva~kih partija vodviqima,
melodrami, komadima iz narodnog ìvota i operetama,
bila visoko cewena od stru~waka i omiqena u publici. U
doba wene jo{ pune stvarala~ke snage javqaju se na beo-
gradskoj sceni nove mlade peva~ice Anka Frasineli, Qu-
bica – Lujza Stanojevi}ka, Julka D. Jovanovi}ka, Savka V.
Miqkovi}ka, Leposava S. Todorovi}ka, Jelena S. \ur-
|evi}ka, naravno sa mawim ili ve}im uspehom. Neki od
wih izrastaju postepeno iz hora i predstavqaju prve smele
solistkiwe. Pored Cveti}ke najvi{e su imale uspeha
Frasinelijeva, Qubica Stanojevi} i \ur|evi}ka; Todo-
rovi}ka i Miqkovi}ka su zaista lepo pevale, dosta muzi-
kalno, ali nisu ili bar to ~inile vrlo retko, nosile
ozbiqniji peva~ki repertoar.
Sudbina i umetni~ka karijera u Narodnom pozori{tu u

Beogradu dobre, darovite i muzi~ki obrazovane peva~ice
Anke Frasineli (1864, Zagreb) bila je i bolna i neobi~na.
Prvi put je stupila na pozornicu 1882. godine u Hrvatskom
zemaqskom kazali{tu u Zagrebu i tu je odmah bila zapa-
èna po lepom daru i prijatnoj muzikalnosti. U Narodno
pozori{te u Beogradu je stupila 26. IX 1883. godine, u
vreme kada je Marija Cveti}ka bila jo{ u punoj umet-
ni~koj snazi. Ve} u 1887. godini je bila otpu{tena zato
{to se opereta nije mogla odràti iz finansijskih raz-
loga kao vrlo skupa, ali osumwi~ena i za dosta slobodan
privatni ìvot. U borbi za egzistenciju, ona je od 1888. do
1890. godine te{ko ìvotarila u Beogradu pevaju}i, u
nevoqi, i u bulevarskim kafe{antanima kakvih je tu i
tamo bilo kao neka sablazan patrijarhalnom beogradskom
svetu krajem XIX veka. Od 1891. do 1892. igrala je i pevala
vrlo uspe{no u ni{kom “Sin|eli}u” glavne peva~ke par-
tije u komadima s pevawem i vi{e puta koncertirala iz-
me|u ~inova. “Uprava je stalno angaòvala izvrsnu pe-
va~icu g|icu Frasinelu” – pisao je jedan izve{ta~ 1891.
godine – “koja }e u komadima u kojima nema uloga, izme|u
pojedinih ~inova pevati na{e narodne i strane klasi~ne
985 Ni{ka “Sloboda”, 1891. br. 32.
kompozicije od prvih kompozitora. G|ica je na pozornici
po`wela velike uspehe svojim lepim i ve{ta~kim pe-
986 Ibid., od 3. IV 1891.
vanijem”.985 U drugom izve{taju toplo hvali986 wene pe-
987 Ibid., od 7. IV 1891. va~ke i gluma~ke sposobnosti: “Ni{ ima glumicu-peva-
988 “Dnevni list” od 20. I 1893, br. ~icu, koja ima i {kole, i glasa, i ose}awa, peva~icu, koja
14, ~lanak: “Frasinela na pozornici”. bi bila dika kome pozori{tu evropskog Zapada...”, ina~e
Zanimqiv je i na razne na~ine ~ak do- “vrlo dobra glumica, puna gipkosti i lepih pokreta na
kumentaran ovaj napis saradnika lis- pozornici...”. Povodom wenog tuma~ewa naslovne uloge u
ta (ili mo`da nekog beogradskog kwi-
èvnika) pisan sa prizvukom tuge, sa-
komadu “Pukovnik od osamnaest godina” (po Melvilu L.
ose}awa i ogor~ewa: “Opazili smo [najdera) zakqu~uje odu{evqeno: “Slobodno smemo re}i
suzu u wenom oku. Ko zna {ta je ona da nikad nismo i{li sa predstave tako zadovoqni i veseli
zna~ila. Ona je u nama izazvala saà- kao ove ve~eri, a to isto smemo potvrditi i za sve ostale
qewe, wezina pro{lost bila nam je
goste kojima }e ovo ve~e uvek biti u pameti.” 987
pred o~ima i ona izaziva{e na{e sim-
patije. A kako je tek woj bilo u tom Na navaqivawe kapelnika Davorina Jenka uprava NP u
trenutku? Ona bi se mo`da zaplakala Beogradu pozvala ju je na gostovawe radi ponovnog an-
pred nama i molila za opro{taj, i mi ga`mana. U januaru 1893. godine pevala je s velikim us-
bismo u}utali... Wezino pevawe odmah
kazuje da je to {kolovana peva~ica.
pehom Rozinu u “Seviqskom berberinu” Bomar{ea – Rosi-
Visina i brzina u pevawu – sve se ovde nija. Wen uspeh je bio toliko veliki da je predstava ponov-
opaà{e... Solo u III ~inu naro~ito se qena posle nedequ dana, 23. I, i to ovoga puta u prisustvu
mora pohvaliti. Imao se utisak”, na- tada najelitnije publike i ~ak kraqa Aleksandra sa dvor-
stavqa izve{ta~, da je “ovoga ve~era
ona davala takt Jenku, a ne on woj. We-
skom kamarilom, kao da je sve to trebalo da ublaì, na
no pevawe nije klasi~no, ali je najbo- licemeran na~in, bolni efekat od neprijatnih glasova i
qe {to se kod nas moè na}i”. Onda ru`nih spletaka o wenom privatnom ìvotu pretvorenom
zakqu~uje: “Sad bi do{lo pitawe, tre- u dru{tveni skandal.988 Frasinelova je, posle ovoga, jo{
ba li ovu Frasinelu angaòvati i da
kra}e vreme pevala i igrala gostuju}i u NP u Beogradu, a
li ona to zasluùje... G|ica Frasine-
li nije kriva {to joj se deca drè ì- zatim se vratila u HTZ u Zagrebu.
va, dok nekim ’gospo|icama’ deca ne- Wene zna~ajnije peva~ke partije su: Rozina (“Seviqski
prestano umiru...’. berberin”), Ri|okosa (u ist. komadu [. Luka~ija), [on{ona
(“Maj~in blagoslov” d’Enerija – Lemoana), Roza (“Raspiku}a”

Rajmunda), Jelka (“Seoski lola” Tota) i operske partije ko-
jima nije istupala u Beogradu.
U ovoj etapi glavne peva~ke partije i daqe s velikim

uspehom je tuma~io Stevan Deska{ev, koji je sada na vr-
huncu svojih stvarala~kih sposobnosti, vi{ih i sloè-
nijih od trenutno stvarnih muzi~kih potreba Narodnog
pozori{ta. U ovoj etapi do{lo je do izraàja jo{ ne-
koliko mawe zna~ajnih peva~a, ali od 1880. godine brzo se
umetni~ki razvija i neodoqivo kao dobar peva~ name}e
Radovan – Raja Pavlovi}. On je, nesumwivo, jedan od naj-
boqih peva~a u istoriji srpskog pozori{ta, siguran no-
silac mnogih peva~kih partija u svim vrstama komada s
pevawem, u operetama i u prvim ozbiqnijim operskim
poku{ajima na beogradskoj sceni, sve do I svetskog rata.
Milan Grol je hvalio wegovu neposrednost i emocional-
nost, isti~u}i989 da je “[irinu svoga baritona udvojio 989 Milan Grol: “Iz pozori{ta
{irinom ose}awa, ne visoko uzbudqivih, ali toplih u predratne Srbije”. Poglavqe: “Glum-
ci peva~i” (ve} citirano delo).
wegovoj blagorodnoj mirno}i” i da je imao “istinski oper-
ski bariton”. “Svojim toplim baritonom” – zakqu~uje
Grol “i dikcijom s kristalnim samoglasnicima i ~istim
naglaskom {umadinca ispod Bukuqe... na~inio je u svoje
doba popularnom narodnu melodiju”. Poznato je ve} da su
se wemu obra}ali kompozitori Jenko, Josif Marinkovi},
St. Mokrawac, St. Bini~ki i Petar Krsti} kada su è-
leli da provere verodostojnost verzija narodnih melo-
dijskih motiva, jer ih je izvrsno poznavao i sigurno tu-
ma~io. Grol na istom mestu isti~e da je “uspeh narodnog
komada s pevawem do{ao dobrim delom zaslugom tog ras-
nog narodnog peva~a, ~iji su dugi puni tonovi zvu~ali
{iroko kao pesma pastira wegovog seqa~kog kraja”.
U devetoj deceniji se isti~u kao dobri peva~i Ilija
Stanojevi} i Svetislav Dinulovi}, dva ina~e izvrsna
komi~na dramska glumca. Ilija Stanojevi} je posedovao
snaàn bas-bariton ve}e izraàjne mogu}nosti, topline,
lepe boje i naro~ito sigurnu muzikalnost. Grol isti~e da
su wegove dve peva~ke interpretacije, gromovnika Zevsa u
“Orfeju u paklu” i prvosve{tenika Kalhas u “Lepoj Je-
leni”, obe komi~ne opere @aka Ofenbaha, “ostale kao
jedne od najlep{ih uloga u repertoaru Ilije Stanojevi-
}a”. Svetislav Dinulovi} je bio muzikalan i pevao je pri-
jatnim tenorom, ali je imao male izraàjne i glasovne
mogu}nosti za veliki broj peva~kih uloga.
Mariju Cveti}ku je polako odmewivala velika dram-
ska glumica Zorka Todosi}ka, izvrsna peva~ica sveèg,
vrlo prijatnog i toplog soprana, sa mnogo li~nih nagla-
saka, ali ne i ve}eg izraàjnog obima, kakav su imali
Cveti}ka i docnije Draga Spasi}ka. U wenim peva~kim
ulogama sjediwavali su se sveìna i lepota glasa, nepre-

su{na ose}ajnost, izraàjno bogatstvo i dinami~nost tem-
peramenta, qupkost i polet, tako da su te i takve muzi~ke
interpretacije u operetama i operi neodoqivo plenile
beogradsku publiku krajem XIX i po~etkom XX veka. Pri
kraju XX veka zapaàju se kao dobri tuma~i peva~kih
partija Olga Ili}, Dobrica Milutinovi}, ~ak i Sofija –
Coca \or|evi}, Julka D. Jovanovi}, a od 1895. godine sve
vi{e Draga Spasi}ka, koja }e u po~etku XX veka nositi
glavne uloge u muzi~kom repertoaru. Olga Ili}ka je Ima-
la mogu}nost da se u povoqnijim ìvotnim i umetni~kim
uslovima razvije u veliku peva~icu, jer je wen dosta kul-
tivisani sopran zvu~ao melodijskom lepotom i izraàj-
nom snagom. êrga{ki ìvot po raznim putuju}im dru-
ìnama i izvan Narodnog pozori{ta vi{e je razarao nego
usavr{avao wen glas. Dobrica Milutinovi}, o kome sam
ve} govorio, mogao se, sa glasovno vanredno lepim, suge-
stivnim i izraàjno jakim baritonom, razviti u prvo-
klasnog peva~a velikih umetni~kih ambicija, kako su to
stru~waci ocewivali. Izuzetno lepa muzikalnost dopri-
nosila je uvek melodijskim varijacijama i milozvu~nosti
wegove uvek ritmi~ki odmerene dikcije.
Privla~ni muzi~ki komadi, koji su vukli publiku i, sa
retkim izuzecima, nisu izneveravali pozori{nu kasu, vr-
lo retko su imali i kwièvnu vrednost. Naj~e{}e lepe,
prijatne ili i umetni~ki vredne muzi~ke partije odrà-
vale su ove komade u repertoaru. Ali, bilo je i komada
zanimqive, dinami~ne, sentimentalne ili uzbudqive, u
vodviqima, komedijama i delima iz narodnog ìvota ko-
mi~ne i vedre, sadrìne, ~esto i realisti~nih sveìh
slika iz ìvota u gradu i na selu i sve to, naravno, de-
lovalo je na publiku koja je volela zaplet, prijatnu fa-
bulu ili ja~e efekte.
Me|u takve popularne komade spadaju – od doma}ih: “Srp-
ske Cveti”, drama, M. Bana, “San na javi”, slika iz pro{losti,
J. Suboti}a, “Dobrila i Milenko”, tragedija, M. Bana, sve
kompozicije Aksentija Maksimovi}a, “Grani~ari”, ~arobna
igra, J. Frajdenrajha, sa muzikom Davorina Jenka, “Zidawe
Ravanice”, pozori{na igra, Atanasija Nikoli}a, sa muzikom
Josifa [lezingera, sve izvo|eno 1869–70. godine; “Markova
sabqa”, alegorija, Jovana \or|evi}a, sa muzikom D. Jenka,
1872; “Milo{ u Latinima”, istorijska slika, M. [ap~anina,
“Devoja~ka kletva”, slika iz narodnog ìvota, Qubinka Pe-
trovi}a, kompozicije D. Jenka, “[okica”, drama, Ilije Ok-
rugi}a Sremca, sve izvo|ene 1860–90; “Zadu`bina”, drama iz
srpske pro{losti M. [ap~anina, “\ido”, slika iz seoskog
ìvota, Veselinovi}a – D. Brzaka, “Pribislav i Boàna”,
istorijska drama, Dragutina J. Ili}a, “Kraqevi} Marko i
Arapin”, istorijska stika, Veqe Miqkovi}a, “@ivot za di-
nar”, drama, \ure Rajkovi}a, “Potera”, komad iz narodnog
ìvota, Veselinovi}a – Ilije Stanojevi}a, sve kompozicije
D. Jenka, “Ko{tana”, komad s pevawem, Borisava Stankovi}a,

sa muzikom Dragutina Pokornog, “Su|aje”, dramolet, Qubin-
ka Petrovi}a, sa muzikom Josifa Marinkovi}a i “Qiqan i
Omorika” bajka, B. Nu{i}a, sa muzikom Stanislava Bini-
~kog. Dva muzi~ka komada, “Vra~ara”, ~arobna opereta u 3
~ina, libreta M. Miloa, sa muzikom Davorina Jenka, i “Ja-
buka”, komi~na opera iz srpskog narodnog ìvota u 3 ~ina,
libreta Veqe Miqkovi}a, sa muzikom Huga Doubeka, prvi
izvo|en 21. IV 1882, drugi 25. II 1895. godine, predstavqaju
ozbiqnije muzi~ke aran`mane na beogradskoj sceni, koji su
utirali put ka srpskoj operi. Od stranih popularnih dela su
izvo|eni – komadi s pevawem: “Stari baka i wegov sin husar”,
drama Joèfa Sigetija, “Jelva ili ruska sirotica”, drama
Skriba, Devilneva i Deverèra, “î~a Tomina koliba”, dra-
ma Tereze Megerle, “Ku}na kapica doktora Fausta”, ~arobna
komedija, F. Hopa, “Zvonar Bogorodi~ine crkve”, Birh-Pfaj-
ferove, “Robert |avo”, dramska legenda, Karla Holtaja, “Rad-
ni~ka pobuna”, drama, E. Sigligetija, “Dve sirotice”, drama
d’Enerija – Kormona, “Debora”, drama, S. Mozentala, svi sa
celom muzikom ili obradom i instrumentacijom Davorina
Jenka, “Put oko zemqe”, drama u 13 slika, d’Enerija – @.
Verna, sa muzikom Franca Supea u obradi D. Jenka, u reìji i
inscenaciji To{e Jovanovi}a, svi izvo|eni od 1868–80. go-
dine; “Maj~in blagoslov”, melodrama, d’Enerija i Gustava
Lemoana (1872. izvo|eno 36 puta), “Doktor Oks”, komedija,
Filipa @ila – Arnolda Martija (po @il Vernu), “Poru~nik
Rajf”, komedija, G. Mozera, oba sa muzikom D. Jenka, “Ri-
|okosa”, drama, [. Luka~ija, sa muzikom Ferenca Erkla, iz-
vedeni od 1880–90. godine; operete: “Marija, k}i pukovnije”,
{aqiva igra, po francuskom Fridrih Blum, sa muzikom Gae-
tana Donicetija (29. IX 1879), “Zao duh” “Lumpacius Vaga-
bundus”), ~arobna komedija, Johana Nestroja, sa muzikom A.
Milera (29 V 1883), “Precioza”, melodrama, Pija Aleksandra
Volfa, sa muzikom Karla Vebera (20. XI 1883), “Agne{a”,
drama, [. Luka~ija, sa muzikom F. Erkla (23. III 1894), “Mam-
zel Nitu{”, vodviq, Melaka – A. Mijoa, sa muzikom Flori-
mona Ervea (27. IV 1894), “Maskota”, komi~na opereta, muzika
Edmona Odrana (29. I 1900); od opera: “Figarova svadba”, ko-
medija s pevawem, Bomar{ea sa znatno kori{}enom Mocar-
tovom muzikom i peva~kim partijama (29. III 1884), “Mu` pred
vratima”, komi~na opera, Alfreda Delakura i L. Morana, sa
muzikom @. Ofenbaha (25. XI 1886), “@enidba pri fewe-
rima”, komi~na opera, Mi{ela Karea i Leona Batija, sa mu-
zikom @. Ofenbaha (31. X 1884), “Veseli |aci”, komi~na ope-
ra, Jozefa Brauna, sa muzikom F. Supea (30. IV 1885), “Mi-
kado”, japanska opera, V. S. Yilberta, sa muzikom Artura
Salivena (21. IV 1898), “Seosko ~astoqubqe” (“Kavaleria
rustikana”) \ovani Verge, sa muzikom Pietra Maskawija (28.
VIII 1899).
Treba ista}i da ve}inu od ovih komada s pevawem pred-
stavqaju drame ili komedije s pevawem, ali u su{tini su
najve}im delom melodrame ili operete po mnogim wima
svojstvenim elementima i obele`jima. U neke komade su
uno{ene melodijske partije ili muzi~ki odlomci iz po-
znatih opera, pa “u li~ili ili na melodrame ili polu-

operetske aran`mane, a naro~ito, Davorin Jenko i drugi
rediteqi ~inili su, o~igledno, velike napore da pred-
stave (muzi~kim aran`manima sigurnije nametnu publici.
U tome treba videti pionirsku borbu muzi~ara i pozo-
ri{nih trudbenika da se pozori{te nametne jo{ malo-
brojnoj i nesigurnoj publici i na|e umetni~ka ravnoteà
u srpskom dru{tvu. Zato se ovakve mere i rutinerski po-
stupci moraju ocewivati kao imperativ vremena i dru-
{tva, jer je bilo jo{ rano misliti samo na nepomirqive
umetni~ke parade. Oni su imali mnogo osetqivog sluha za
zahteve svoga doba o koje se nisu oglu{ivala ni evropska
pozori{ta sa duòm i bogatijom umetni~kom tradicijom.
Za ovu veliku i raznovrsnu umetni~ku delatnost u ob-
lasti muzike u NP u toku trideset godina najzaslu`niji je
kompozitor i kapelnik Slovenac Davorin Jenko (10. XI
1835, Dvorje pored Cerkqana, Slovenija – 25. XI 1914,
Qubqana). On je kao muzi~ar stvarao najduè ti NP u
Beogradu (Dragutin Re{ je radio vrlo kratko, Dragutin
îèk i Oskar Malata po dve do tri godine, a vrlo zna-
~ajni pregalac u oblasti muzike Dragutin Pokorni po~eo
je sasvim pri kraju XIX i nastavio plodnije, posle Jenka, u
po~etku XX veka). On je u po~etku studirao i zavr{io
prava. Jo{ u gimnaziji se posve}ivao ozbiqno muzici.
Wegovi prvi u~iteqi muzike u Qubqani bili su Ma{ek i
Rihar, a u Trstu poznati muzi~ki pedagozi Ri~i i Siniko.
U Be~u, pored studija prava i urednog pose}ivawa Gradske
opere, usavr{avao se na Konzervatorijumu. Svestrano mu-
zi~ki obrazovan, vratio se u otaybinu i ve} u 1859. godini
izabran je za prvog horovo|u tek osnovanog zna~ajnog Slo-
venskog peva~kog dru{tva gde je radio do 1862. godine. On
je ve} tada komponovao slovena~ke pesme. Zna~ajna mu je
efektna, dinami~na kompozicija “Naprej zastava slave”
Davorin Jenko
Simona Jenka s kojim je ~esto sara|ivao. U po~etku janua-
ra 1863. godine tada ceweni Hor pan~eva~ke crkvene op-
{tine izabrao ga je za horovo|u. S velikim odu{evqewem
je tu radio uspe{no do 1865. godine kada je, ve} s lepom
reputacijom, postao, posle Kornelija Stankovi}a, horo-
vo|a Beogradskog peva~kog dru{tva. Od 1. I 1871. je sve do
penzionisawa 11. III 1900. godine kapelnik NP u Beogradu
u kojemu je stvarao vrlo po`rtvovano, znala~ki i umet-
ni~ki nadahnuto razvijaju}i i usavr{avaju}i srpsku scen-
sku muziku. Za velike zasluge u oblasti muzike izabran je
za ~lana Srpskog u~enog dru{tva, zatim i Srpske aka-
demije nauka u Beogradu.
Wegova kompozitorska delatnost je ogromna i vrlo
raznovrsna. Bio je zapaèn jo{ kao vrlo mlad kompozi-
cijama dveju himni, spomenute “Naprej zastave slave” i
“Boè pravde”. Mnoge wegove kompozicije – samostalne
pesme ili odlomci iz partitura za pozori{ne komade bi-

li su vrlo omiqeni i rado i ~esto pevani ne samo u beo-
gradskom dru{tvu nego i u celoj Srbiji do po~etka XX
veka, a neke se ponegde ~uju i danas, jer su melodijski
prijatne, lako se pamte i pevaju spontano, naro~ito: “Mor-
nar”, “[to }uti{, }uti{, Srbine tu`ni”, “Lepa Jelka”,
“Sabqo moja dimi{}ijo”, “Moja la|a”, “Bogovi silni”,
“Gde si, du{o, gde si rano”, zatim horske: “Dun’te vetri”,
“Onam’, onamo”, “Boè bratinstva”, “Strunam”, itd.
Wegov najobimniji i najzna~ajniji rad je u oblasti
scenske muzike i tu je neosporno najvi{e stvorio u is-
toriji srpskog pozori{ta. Wegova muzi~ka delatnost u
Pozori{tu kretala se u nekoliko pravaca: komponovao je
pesme za pevawe ili muzi~ku pratwu igre glumaca u koma-
dima, celu muziku za predstavu – za vodviqe, melodrame,
operete, zatim obra|ivao, doterivao tu|u muziku ubacu-
ju}i ~esto i svoje muzi~ke umetke, spremao Orkestar i hor
i u~io glumce da pevaju rade}i tako s wima i kao kore-
petitor, jer dugo nije imao drugih saradnika. Zato je i
vrlo te{ko izraziti cifarski ta~no sve {to je stvorio u
oblasti scenske muzike. (Prema jednima dao je muziku za
preko 40, prema drugima za oko 90, prema tre}ima ~ak i
preko 100 komada). Proveravawem svih komada s pevawem,
odnosno sa muzikom, u dosad objavqenim repertoarskim
planovima moglo se utvrditi, uglavnom ta~no, da je Jenko
dao muziku u ve}oj ili mawoj meri, ra~unaju}i tu i wegovu
operetu “Vra~ara”, za 51 pozori{ni komad (ali je mogu}e
da ih ima jo{ nekoliko uz koje nije ozna~en kompozitor, pa
se moè pretpostaviti), Od 51 komada 23 su strana, 28 je
doma}ih sa “Vra~arom”. “Vra~ara” je “ârobna opereta” u
3 ~ina, sa libretom M. Miloa, u prevodu Vase Jovanovi}a,
izvedena s velikim uspehom u reìji To{e Jovanovi}a 21.
IV 1882. godine. U woj je mnogo muzi~kih mesta i raspe-
vanosti, tako da su je neki recenzenti nazivali prvom
srpskom operom. “Vra~ara” je pre opera nego opereta mo-
dernog ànra" – pisao je recenzent dr Milan Jovanovi} –
Morski, ina~e dobar poznavalac muzike. – “G. Jenko je u
tom delu oprobao svoj kompozitorski dar za ve}e muzi-
kalne tvorevine, i uspeo je da nas uveri kako je u instru-
mentaciji isto tako ’kod ku}e’ kao i u vokalnoj kompo-
ziciji. Melodije su wegove mahom lepe; ako se ne mogahu
uzdi}i do sna`nog muzikalnog efekta, uzrok tome ne leì
u kompoziciji, nego u slaba~kom orkestru ili – re~eno
jasnije – u nedovoqnim instrumentima... Na{ Jenko je maj-
stor u svojoj ve{tini, i ja bih mu od srca poèleo da na|e
ve{te libretiste za operu, kao {to je na{ao pesnika za
svoje lepe pesme.”990
Jenko je kao jedan od najzna~ajnijih tvoraca srpske 990 “Otaybina”, Beograd. 1887.
scenske muzike u isto vreme i wen ambiciozni refor-
mator, jer je ~esto i inventivno obra|ivao narodne mo-
tive, izrazito folklorne melose, tako da iz wegovih kom-

pozicija odi{e prvenstveno izvorni, krepki nacionalni
duh i deluje svim tim melodijski vrlo prijatno, nepo-
sredno i toplo. U opereti “Vra~ara”, na primer, pokazao
je izuzetnu ve{tinu i lako}u u sloènom i skladnom aran-
ìrawu sola, dueta i horskih mesta. U woj ima 8 lepo
razvijenih solo partija, dva dueta, dva kvarteta, zatim
nekoliko lepih kompozicija za mu{ki, ènski i me{o-
viti hor. Muzi~ki umeci u doma}im i stranim komadima
nisu samo solisti~ke kompozicije nego i za duete, kvar-
tete, ve}e peva~ke grupe i hor, tako da je wegov muzi~ki
zadatak bio vrlo sloèn. Jenko je svojim kompozicijama i
muzi~kim aran`manima mnogo pomogao da se pozori{te
kao nova umetni~ka ustanova pribliì i nametne sigur-
nije i {iroj publici i samim tim i tako deluje vaspitno na
razvijawe i kultivisawe ukusa za muziku.
Jenko je dao muziku za slede}e komade (sa godinom prvog
izvo|ewa u NP u Beogradu), i to za doma}e: “Markova sabqa”
J. \or|evi}a (1872), “Izbira~ica”, K. Trifkovi}a 1873),
“Vanda, kraqica le{ka” Bana (1875), “Slikar ili verenik i
draga”, tragedija N. \ori}a, “Tri svetla dana” D. Brzaka – M.
Cveti}a, “Dve neveste”, drama Eda Tota, posrbio St. Deska-
{ev, “Slobodarka”, juna~ka igra, M. \or|evi}a – Prizrenca,
sve izvedene u 1879. godini, “Vuka{in” Drag. J. Ili}, “Vi-
dosava”, tragedija, N. \ori}a, obe u 1881. godini, “Milo{ u
Latinima” M. [ap~anina, “Palana~ke novine”, komedija, D.
Brzaka, obe u 1884. godini, “êtiri miliona rubaqa”, ko-
medija, Stevana J. Jevti}a (1885), “Devoja~ka kletva” Q. Pe-
trovi}a (1887), “Stogodi{wica Vuka Karayi}a”, apoteoza, \.
Maleti}a, “Du{an”, tragedija, M. Cveti}a, obe u 1888. godini,
“Zadu`bina” M. [ap~anina (1891), “Jurmus i Fatima”, is-
torijska slika, Todora Pinterovi}a, “\ido” J. Veselinovi}a
– D. Brzaka, obe u 1892. godini, “Blago cara Radovana”, ro-
manti~na komedija Stevana Jevti}a (1893), “Pribislav i Bo-
àna”, istorijska drama, D. J. Ili}a. “Krv za rod”, istorijska
drama Petrovi}a, obe u 1894. godini “@ivot za dinar”, drama
\ure Rajkovi}a, “Potera”, komad iz srpskog narodnog ìvota,
J. Veselinovi}a – Ilije Stanojevi}a, oba u 1895. godini,
“Krvni mir” slika iz hercegova~kog ìvota, S. ]orovi}a
(1897), “Seoba Srbaqa” \. Jak{i}a (1899), “Smrt Majke Jugo-
vi}a” Iva Vojnovi}a (1906) sa kompozitorom Mitom Topalo-
vi}em, “Divqi lovac”, komad iz narodnog ìvota, F. Fin`-
gara (1914); I za strane: “î~a Tomina koliba” Tereze Meger-
le (1871), “Ku}na kapica doktora Fausta” F. Hopa, “Zvonar
Bogorodi~ine crkve” Igoa – Birh-Pfajferove, oba u 1872.
godini, “Francuzi u Kini”, komedija, pisca M. T., “Seoski
lola” Tota – Deska{eva “Robert |avo”, dramska legenda, Kar-
la Holtaja, “Radni~ka pobuna” E. Sigligetija – A. Balaà,
“Lovorika i prosja~ki {tap” K. Holtaja, svi u 1878. godini,
“Dve sirotice” d’Enerija – Kormona, “Debora” S. Mozentala,
“Put oko zemqe za osamdeset dana” @. Verna – d’Enerija,
muzika F. Supea, obrada Jenka, svi u 1879. godini, “Doktor
Oks” F. @ila – A. Martija, “Poru~nik Rajf” G. Mozera, oba u
1883. godini, “Jovanka od Arka”, @. Fabra (1894), “Marija,

k}i pukovnije” F. Bluma, muzika Jenka po Gaetanu Donicetiju
(1879), “@enski raj” K. de Montepana – H. [arlijea, 1885,
“Dramske ludorije”, F. Dimanoara – Gabea (1897) i “Vizan-
tazena”, drama, K. Sudraka (1898).
Po obimu i po umetni~koj vrednosti je mawe zna~ajna

delatnost ina~e prvog kapelnika Dragutina – Antonija
Re{a. On se ponudio Pozori{tu da radi besplatno po-
~etkom 1868 godine, a angaòvan je 1. X 1869. godine “za
na~elnika zbora svira~kog” i horovo|u. On je u 1868. godi-
ni “u~iteq muzi~ke {kole u ovda{woj gimnaziji.”991 U 991 AS. MPs, F VI, 1399/70.
1870. godini je predavao muziku i pevawe u prvoj Gluma~koj
{koli u Beogradu. On je komponovao muziku za prvu pred-
stavu “\ura| Brankovi}”, a zatim “Srpsku uvertiru” za
apoteozu “Posmrtna slava kneza Mihaila” \. Maleti}a
prilikom otvarawa nove zgrade. Recenzent Milan Jova-
novi} – Morski pisao je sa odu{evqewem: “Ali mi mo-
èmo re}i s uverewem da malo ima pozori{ta s tako lepom
svirkom kao {to je na{e.992 Re{ je, nesumwivo, postavio 992 “Jedinstvo”, Beograd. od 1. I 1870.
solidnu osnovu orkestru i dobro ga spremio.
Dragutin îèk (3. I 1831, Dowi Ber{kovic, ê{ka –
30. VI 1913, Beograd) bio je kapelnik orkestra i horovo|a
uz Jenka od 2. XII 1886. do kraja 1890. godine, ali je i daqe
sara|ivao povremeno.993 On je u~io pevawe i svirawe jo{ 993 Na proslavi 30-godi{wice Na-
u katoli~koj crkvi u Bre{kovicama. Sluè}i, u nevoqi, u rodnog pozori{ta u Beogradu dirigo-
austrijskoj vojsci, postao je 1864. godine kapelnik vojne vao je muzi~kim delom komada “Sta-
muzike u XXVIII jegerskom puku u Zemunu, a odatle pre{ao noje Glava{” 9. XI 1899. godine.
i Beograd 1868. godine, po pozivu Ministarstva vojnog, da
zameni tada ve} ostarelog i obolelog kapelnika Dragu-
tina Re{a, koji je i u Pozori{tu radio posledwim sna-
gama. U Beogradu je postavqen za “dejstvitelnog kapel-
majstora vojene bande” i napredovao do referenta za vojnu
muziku u Ministarstvu vojnom. Pored toga, on predaje pe-
vawe i svirawe u Beogradskoj gimnaziji i vredno kom-
ponuje u duhu nacionalne srpske muzike, naro~ito za vojnu
muziku. îèk je iskreno voleo srpski narod i u~estvovao
u dva rata – u srpsko-turskom 1876/78. i u srpsko-bugarskom
1885., u kojima je dva puta rawavan.
Poznate su wegove kompozicije prijatnih, pevqivih
melodija: “Srpski mar{”, “Du{an”, “[umadinac”, “Zla-
tibor”, “Na{a budu}nost”. “Apoteoza Ivanu Gunduli}u”,
zatim potpurija i “smesa”: “Iz srpske {ume i lu~a”, “Gu-
sle”, “Frule”; vi{e u ovo vreme popularnih kola i igara,
naro~ito “Srpski kadril”, “Nemawino kolo”, “Milena”,
spletova Jugoslovenskih pesama, muzike za samostalne ko-
made: za drame “Nemawa” (1888) i “Du{an” (1890) – oba M.
Cveti}a, ponekih kompozicija uba~enih u predstave kao
pratwe u igri ili za pevawe, jer su se i u ovo vreme slu-
ìli takvim scenskim efektima, ba{ kao i danas.
Oskar Malata je u{ao u Pozori{te krajem 1895. i ra-

dio jo{ 1896/97. godine, obrazovan i kultivisan muzi~ar sa
velikim umetni~kim ambicijama. On je mnogo stru~no po-
mogao lepom negovawu muzi~ko-peva~kih interpretacija u
vreme favorizovawa opereta i komada s pevawem za up-
rave Nikole Petrovi}a, koji ga je i doveo u Pozori{te, u
vreme kada je dotle neumorni Jenko za{ao u godine, po~eo
ve} da smalaksava i oboleva. Beograd je, na àlost, bio jo{
mali, sa nedovoqno razvijenim muzi~kim ìvotom za ovog
dirigenta velikog stvarala~kog poleta. “Biograd ne be-
994 A. G. Mato{: Ibid.
ja{e pogodno mesto994 za tog sjajnog mladog dirigenta",
pisao je August (Anton Gustav) Mato{ 1898. “jer ima samo
tri, i to dosta mizerna orkestra. Malatin koncert bija{e
ponajboqi u predboì}noj sezoni po raznobojnosti ta~aka
i po sjajnom interpretirawu mladog umjetnika, za koga se
ne da re}i gdje je boqi, na harfi ili na glasoviru. Ma-
latine ta~ke bijahu samo – lepe”. U Beogradu je, izme|u
ostalog, komponovao “Vilinski prsten” za klavir u prat-
wi kvinteta, {to mu je donelo veliki ugled u beogradskim
muzi~kim krugovima. Iz Beograda, ovaj “loreat be~ke aka-
demije ” (Milan Grol), pre{ao je prvo u Keln, pa u Be~.
Posle Malate angaòvan je od 1898. godine za kapel-
nika Dragutin F. Pokorni, opet od upravnika N. Petro-
vi}a, ali wegova umetni~ka delatnost pada u znatno ve}oj
meri po~etkom XX veka. U 1898. godini je komponovao
muzi~ku pratwu za igru i pevawe za komade “Zla èna” J. S.
Popovi}a, u vreme wegove scenske obnove, za “Caricu Mi-
licu”, istorijsku dramu, Dimitrija Duki}a, za “Potporu-
~nika Mikicu”, komediju iz beogradskog ìvota s peva-
wem, Veqe Miqkovi}a, i “Ko{tanu” Stankovi}a (1900).
Sve ove kompozicije, zatim spremawe hora i orkestra i
li~ewe glumaca pevawu pokazuju ve} sada wegovu veliku
ambicioznost, svesrdnu delatnost i darovitost {to }e ga
docnije uvrstiti me|u najzna~ajnije srpske stvaraoce
scenske muzike.
Zasluùje da se spomene Josif Svoboda (1865, Prag –
1898, Beograd), dirigent neospornih sposobnosti, ali za-
sluàn i zna~ajan po nekim prvim ozbiqinim muzi~ko-
operskim inicijativama u Beogradu. On je zavr{io kon-
zervatorijum u Pragu. Svirao je dobro klavir, violon~elo
i kontrabas. U Beogradu je radio kao nastavnik muzike u I
beogradskoj gimnaziji i kao dirigent velikog orkestra
veliko{kolaca, tzv. Akademskog muzi~kog dru{tva. Bio
je cewen kao neumorni u~iteq muzike beogradske omla-
dine i kao muzi~ar koji je upoznao strani svet sa srpskim
melodijama. Rade}i danono}no, Svoboda je spremio i diri-
govao izvo|ewe jednog ~ina iz opere “Faust” Gunoa 1892. U
1894. godini je sedam meseci spremao, rade}i sam sa so-

listima, horom i orkestrom, Blodekovu operu “U bunaru”.
Za ovakav polet u muzi~kom ìvotu Pozori{ta najvi-
{e je zasluàn, nesumwivo, upravnik Nikola Petrovi},
ne ni kao osobiti qubiteq muzike, ni kao wen Istaknuti
poznavalac, on je sve to ~inio u velikoj nevoqi, sigurno
posavetovan od dva dramaturga, prvo Gli{i}a, pa Dra-
gomira Jankovi}a, da muzi~kim komadima privu~e publiku
Pozori{tu i poboq{a ina~e lo{e pozori{ne finansije.
Zahtevi i ukus beogradske pozori{ne publike u

ovoj epohi (1868–1900)
Ukus i zahtevi pozori{ne publike ispoqavaju se u raz-
nim istorijskim etapama prema odre|enim, ali vrlo pro-
menqivim zakonitostima ìvota. Oni najvi{e zavise od
tri najbitnija ~inioca: od kulturno-prosvetnog razvitka
dru{tva, od wegove, odnosno narodne psihologije i menta-
liteta i od op{teg duhovnog klimata doba. Ovi ~inioci su
bili ili morali da budu presudni po umetni~ku politiku
Narodnog pozori{ta u Beogradu. Pozori{te, traè}i po-
trebnu umetni~ku ravnoteù u savremenim tokovima ì-
vota, mora da ima tananog sluha za sve ove zna~ajne ~i-
nioce koji odre|uju wegovo umetni~ko delo. To nipo{to
ne zna~i, me|utim, da umetni~ka politika treba da bude
samo zbir stalnih i opasnih ustupaka, po svaku cenu, ~esto
vrlo }udqivom i problemati~nom ukusu publike, jer bi to
bila delatnost po nekoj improvizaciji: ta politika mora
da bude spremna na povremene neizbe`ne kompromise do-
kle god je prisutna publika koja pozori{te vu~e dole, ali
da nikad ne izneverava i najvi{e umetni~ke ambicije.
Pozori{te nije i ne sme da bude trgovina samo sa jevtinom
kurentnom robom; ono je umetni~ka ustanova koja mora da
pokaè najvi{e i najlep{e {to moè. Umetni~ka praksa
velikih evropskih pozori{ta pokazuje da su uvek – na
àlost, a i razumqivo! – trpani jedan pored drugog [eks-
pir, Molijer i Ibzen, na jednoj, romanti~ni Rajmund, me-
lodramski Adolf d’Eneri i vodviqisti Rober de Fler i
Gaston de Kajave, s druge strane, ili drugi wima sli~ni.
Spomenuta tri zna~ajna ~inioca obja{wavaju, odnosno u
mawoj ili ve}oj meri opravdavaju sadrìnu, duh i te`we
repertoara u ovom istorijskom razdobqu (1868–1900).
U beogradskoj pozori{noj publici je bila malobrojna
inteligencija koja bi bila u stawu da odrì Pozori{te s
velikim finansijskim potrebama, a pri tome s malom sub-
vencijom. Priliv inteligencije dolazio je do kraja veka
normalno sa osnivawem raznih kulturnih institucija, po-
ve}awem broja stanovni{tva i ~inovni{tva, {kolovanog
sveta i uop{te kulturno-kwièvnih delatnosti, ali je sve
to, ipak, bilo dosta sporo. Pozori{te je, dakle, bilo upu-
}eno najvi{e na tzv. {iroku publiku sa raznorodnim za-

htevima, kao {to }e se ubrzo videti.
Psihologija i mentalitet beogradskog dru{tva, odno-
sno celog srpskog naroda, sa onim osetnim ostacima pa-
trijarhalnosti, pa ~ak i konzervativnost, sa uro|enim
ste~enim navikama, shvatawima i raspoloèwima, na {ta
sam se ve} vi{e puta osvrnuo u toku dosada{weg izlagawa,
bili su ~esto presudni pri izboru naro~ito stranih koma-
da. Pozori{ni recenzenti i publika su se u mnogo slu~a-
jeva odlu~no, naravno svako na svoj na~in, suprotstavqali
izvesnim stranim komadima kojima su u raznim oblicima
vre|ali wihova shvatawa i ose}awa. Poneki recenzenti
su osu|ivali upravu ~ak i za tzv. demoralizaciju dru{tva!
Takva shvatawa }e se zadràti dugo, jer su se moralni i
porodi~ni nazori mewali sporo. Duhovni, ta~nije poli-
ti~ki klimat srpskog dru{tva, naro~ito beogradskog, gde
se i za~iwao, uticao je tako|e u raznim oblicima na re-
pertoar i raspoloèwe publike. To su ve} godine poli-
ti~ke nesigurnosti, sa mawe ili vi{e demokratizma li-
beralizma u merama dràvnih vlasti, ponekad ~ak i wihov
neposredni uticaj na izbor odre|enih komada, zatim di-
nami~niji tokovi dru{tvenog ìvota, ~esto bu~ne partij-
sko-politi~ke razmirice, sve to zajedno stvorilo je po-
sebni spomenuti duhovni klimat u kojemu se repertoarska
politika odre|ivala prema nemirnom i promenqivom bi-
lu ìvota, upravo kao da se kuvala na vatri jednog doba.
Raspoloèwe publike do 80-tih godina XIX veka retko se
(izraàvalo u Pozori{tu nekim drasti~nijim negodova-
wem. “Obi~ajno je pravo publike” – kaè upravnik M.
[ap~anin u izve{taju ministru prosvete povodom demon-
stracija na predstavi “Rabagasa”, V. Sardua 28. III 1882. –
“da komad pozdravi odobravawem ili neodobravawem. Ne-
godovawe se kod nas dosad iskazivalo ili nedolaskom ili
hladno}om, ili odlaskom pre vremena, a najzad kritikom u
995 M. [ap~anin je u izve{taju mi- novinama. Zvi`dawa su bila vrlo retka, bez ikakve ja~ine,
nistru prosvete S. Novakovi}u od 1. iz vrlo skrivenih uglova, i obi~no odmah u}utkivana, uo-
IV 1882. godine, po{to je spomenuo u stalom, na to jo{ nenaviknutom publikom.” 995
pro{losti izvedene komade sa razli-
Dru{tveno-politi~ka i pozori{na afera “Rabagas”
~itim neprijatnim dejstvom na srpsku
publiku, poku{ao da objasni razloge i karakteristi~na je za (psihologiju i mentalitet na{eg
povode bu~nim demonstracijama stu- sveta i jednog doba. Pozori{te je trebalo da posluì kao
denata Velike {kole i u~enika Gim- sredstvo za politi~ke obra~une. Do izvo|ewa ovog komada
nazije i U~iteqske skole: “Za{to je je do{lo izgleda po èqi kraqa Milana i napredwa~ke
pored svega toga, ”Rabagas" izazvao to-
liku viku shvatam je, glavni uzrok ne- vlade, koji su èleli da ismeju i narod opozicionarski
opravdana netolerancija onih koji raspoloèn i radikale kao svoje najve}e protivnike. U
uzimaju da se komad poglavito ti~e komadu, koji je za to bio lepa prilika, ismevaju se opo-
wih, a drugo {to je neprestano raspro- zicija kao demago{ka, nesposobna, konfuzna i profiter-
stirana misao kao da se time namerno
ho}e da ismeva na{a opozicija, a po-
ska i weni vo|i koji se bore za vlast. Rabagas je prvo
glavito stranka radikala". (AS MPs, èstok opozicionar, koji ubrzo po~iwe da se udvara knezu
F X. 944/82). od Monaka i tako obmawuje narod i izneverava svoja na~e-
la. Radikalima je bilo jasno da je do predstave do{lo

zauzimawem napredwaka, liberala i dvora, pa su zato na
{irokoj osnovi organizovali demonstracije. Ve} sprem-
qena predstava morala je da bude odloèna iz straha od
demonstracija. Na samoj predstav; izbile su èstoke i
bu~ne demonstracije koje su onemogu}ile izvo|ewe koma- 996 Mislilo se da su komad preveli
da.996 Nije pomogla ni intervencija policije. Ove demon- kraq Milan, dr Vladan \or|evi} ili
stracije su prvo ovako drasti~no javno negodovawe publi- Milutin Gara{anin. Isto tako se sma-
tralo da je komad spremqen po èqi
ke u pozori{tu kada se slobodno ispoqilo javno mnewe.997 kraqa Milana i napredwa~ke vlade u
Reìmska {tampa je, naravno, negodovala. Izve{ta~ na- dosluhu sa liberalima da se ismeju ra-
predwa~kog “Videla” isti~e da se Sardu u ovom komadu dikali kao opozicionari. U demon-
“neogre{uje o istinu”: “I ba{ stoga, {to je wegova istina stracijama je u~estvovala najvi{e ve-
liko{kolska i sredwo{kolska omla-
tako ~ista i tako rodoqubiva, tesnogrudi qudi ne mogu da dina. Na predstavi su bili prisutni:
je trpe. Poznavaju}i sadrìnu ovog komada, mogli smo i kraqica Natalija, ministar unutra-
misliti da vernost kojom je on naslikao izvesnu vrstu {wih dela M. Gara{anin i dr Vladan
politi~ara ne}e goditi izvesnoj struji kod nas koja se dosta \or|evi} sa drugim dvoranima i ve-
likodostojnicima. Prilikom izlaska
prilikom predstave ’Rabagasa’ sama Izdala, da je u wegovim iz zgrade demonstranti su im zvi`da-
karakterima prepoznala samu sebe. Ovom prilikom poka- li, dobacivali razne uzvike i bacali
zalo se, na àlost, da su ba{ oni koji kod nas najvi{e traè kamewe pred zbuwenom policijom.
slobodu {tampe, do zverstva netrpeqivi prema istinama, 997 M. [ap~anin: Ibid.
koje bi se ma iz daleka mogle da odnose na wih.”998 On 998 “Videlo” od 2. V 1882.
osu|uje {to je ovakva publika spre~ila predstavu “na naj-
brutalniji na~in”. Poste svega, ministar prosvete je tra-
ìo od rektora Velike {kole i Bogoslovije, direktora
Beogradske gimnazije i upraviteqa U~iteqske {kole da
sprovedu isle|ewa i saslu{aju studente i u~enike.999 999 AS, MPS, F. X, 944/82 (Mini-
U ovom duèm periodu od preko trideset godina sti~e star prosvete Novakovi} aktom od 29.
IV 1882 traìo je isle|ewe i saslu-
se nesumwivo pogre{an utisak, ba{ zbog po vrednosti i
{awe od spomenutih rukovodilaca us-
tematsko–idejnoj sadrìni raznorodnog repertoara, da tanova). – br Gavrilo Kovijani}: “Gra-
tada nije bilo odre|enijeg, sigurnijeg umetni~kog merila. |a...”, itd. (ve} citirano).
Me|utim, spomenuti ~inioci, presudni u formirawu za-
hteva i ukusa publike, morali su uticati na takve reper-
toarske koncepcije. Zato su se dramaturzi u ovom periodu
morali da pona{aju ne samo kao artisti sa vi{im umet-
ni~kim merilima nego i zanatski, rutinerski prakti~no,
upravo oslu{kuju}i zahteve ove i ovakve publike i damare
takvog dru{tvenog ìvota, i to sve u vremenu kada se
Narodno pozori{te te{ko borilo, pre svega, za opstanak
i traìlo umetni~ku ravnoteù u vrlo raznorodnoj pu-
blici po sastavu. Jo{ nedovoqno kultivisan ukus publike
za pozori{te zapaà se najvi{e krajem sedme i u toku osme
decenije XIX veka, kad u repertoaru preovla|uju komadi
birani po popustqivom meru “za svakoga po ne{to”, ali se
to nastavqa u skoro nesmawenoj meri i u devetoj deceniji i
docnije, do kraja XIX veka. Dramaturg Milovan Gli{i}
isti~e 1883. u jednom ~lanku u beogradskoj “Otaybini” tu
{arolikost publike po kulturnom kvalitetu i wen vrlo
neujedna~en ukus.
Najve}i deo beogradske publike traìo je u Pozori-
{tu prvenstveno laku, prijatnu zabavu ne gledaju}i mnogo
na umetni~ku vrednost komada. Recenzent lista “Istok”

savetuje jo{ 1874. upravu da gledaoce odvikne “od toga da
smatraju pozori{te za prostu zabavu” i “da misle o onome
1000 D. N. J., “Istok”. 1874, br. 24. {to su videli na pozornici.”1000 Me|utim, gledali{te je
bilo, uprkos ovakvim ~estim mudrovawima, ispuweno pu-
blikom. Ne{to ranije recenzent istog lista protestuje
{to se ukus publike kvari lo{im i povr{nim komadima,
uzvikuju}i ~ak gnevno: “Dokle }e se na{a publika hraniti
1001 “Istok”, 1872, br. 64. kojekakvim francuskim slatki{ima.”1001 Ali, ni sada,
niti, rekao bih, ikad docnije, pozori{ni recenzenti ni-
kada ili nisu mogli, ili nisu hteli da shvate svirepu i
nepobitnu istinu istorijski proverenu: dokle god se po-
zori{te finansijskom subvencijom ne bude osposobilo da
bude umetni~ki samostalno i da postane istinski vaspi-
ta~ publike, dotle se od wega ne moè zahtevati da ne
oslu{kuje i ponekad prihvata razne zahteve koji prisi-
qavaju na umetni~ke kompromise i `rtve. Tek {to je Na-
rodno pozori{te u Beogradu po~elo da radi, ispoqili su
se ukus i zahtevi beogradske publike: ona je volela komade
sentimentalne, dinami~ne, fantasti~ne ili istorijske
sadrìne, koji raspaquju duh i ma{tu i izazivaju razne
emocije. Slika prihoda sa predstava nekoliko najve}im
delom za publiku privla~nih komada izvo|enih u 1869.
godini u novoj zgradi ne dopu{ta, me|utim, da se postave za
svaki slu~aj sigurni i ta~ni zakqu~ci: neosporno je da
nacionalni, folklorni komadi i oni s jakim efektima i
neobi~ne sadrìne ([ekspirov “Mleta~ki trgovac”) ne
izneveravaju. Tako su se kretali prihodi sa predstava tih
raznovrsnih komada u 1869: “San na javi” dr Jovana Subo-
ti}a je doneo na prvoj predstavi 2826, na drugoj 5650, na
tre}oj 2255 dinara; “Mleta~ki trgovac” na jednoj pred-
stavi 4345; [ilerov “Viqem Tel” na prvoj 2248, na drugoj
1149; “Ajduk Veqko” Draga{evi}a 4452, “Sa}urica i {u-
bara” Ilije Okrugi}a 4381, “Srpske Cveti” M. Bana 2848.
“Crna kraqica” J. Frajdenrajha 2650, “Car Petar kao la-
|ar” Melvila, @ana-Tusena Merla i Boaria 2544, ali,
za~udo: “U laì je plitko dno” Goldonija 862, “Vampir i
~izmar” Jozefa Sigetija 911! Publika se nije promenila
ni u desetoj deceniji: ona nije volela komade od umetni~ke
vrednosti nego prvenstveno one koji joj donose razonodu.
“Iskustvo ga je nau~ilo da zna sigurno” – pi{e dramaturg
Milovan Gli{i} za Pozori{te u godi{waku za 1885. go-
dinu – “da }e glumci, ako se dade iole ozbiqnije par~e, pa
bilo to moderna konverzacija ili klasi~na drama, pri-
kazivati svoje uloge pred praznom ku}om... i da }e ra~un
primawa na kasi pokazati sutradan neverovatno malenu
cifru dohotka koja ~esto ne podmiri ni obi~an tro{ak
oko osvetqewa”. Gli{i} ~ak navodi izvestan broj takvih
boqih komada koji bi slabo pro{li u publici, i to; “Mle-
ta~ki trgovac” i “Romeo i Julija” [ekspira, “Fedra”

Rasina, “Tvrdica” Molijera, “Spletka i qubav” [ilera,
“Safo” Grilparcera. Gli{i} ta~no odre|uje ukus {iroke
publike kada kaè: “A me|utim kad se predstavqa kakav
komad ~iji pisac nije mario mnogo za sadrìnu nego je
glavnu pa`wu poklonio scenariju, senzacionim momen-
tima i efektnim scenama, onda je ku}a puna, pa ~esto i
prepuna.” Me|u takve komade, koji su privla~ili svet,
ubraja razne, kako kaè, ìl-vernijade i rajmundijade. Pu-
blika je volela komade, kako kaè Gli{i}, “stra{nih
zapleta”, jakih scenskih efekata, “gde ima i noà i otrova
i yelata i poàra i svega {to potresa ìvce”. On na
drugoj strani vidi “u nas neki deo publike koji voli vi-
deti ono {to je tepo, zdravo i korisno” i da “broj te
publike raste, ali nije jo{ toliki da dade pozori{tu
mogu}nosti da izbaci iz svoga repertoara ono {to velika
ve}ina radije gleda”.
Dr \or|e Maleti}, po{to je u svojoj “Gra|i...” podelio
srpsku publiku po ukusu na vi{u i niù, kaè: “Publika
sa vi{im zahtevima u srpskom narodu srazmerno je najma-
wa, ali ona predwa~i onoj drugoj publici u obrazovanosti,
ona joj daje pravac u duhovnom i esteti~kom razvijawu, te je
postupno k sebi na visinu postiè”. On obja{wava malo-
brojnost takve publike “slabo razvijenim dru{tvenim
ìvotom”. Ona nije “razmetqiva kao evropska”, jer je,
misli, sasvim druge krvi, drugog temperamenta, ~edo dru-
gog doma}eg vaspitawa", pri ~emu sigurno misli na wena
jo{ prisutna konzervativno-patrijarhalna, naro~ito po-
rodi~na moralna i dru{tvena shvatawa. Recenzent beo-
gradskog “Vidovdana” ukazuje 1873. godine, misle}i ba{ na
ovo doba na koje i Maleti}, povodom izvo|ewa drame “Ka-
tarina Hauerdova” A. Dime Oca, na to u osnovi patrijar-
halno raspoloèwe i shvatawe publike: “I delo i pred-
stava u~ini{e duboki utisak na publiku, a osobito na one
iz publike, u kojih se izvor ose}awa nije presu{io, i u
kojih ukus nije pokvaren ili nedoteran, a razmi{qawe je
1002 “Vidovdan” od 13. I 1873.
zdravo i ide dubqe od povr{ine. 1002
Glumci su ~esto vrlo jevtinim gluma~kim efektima i
igri teìli da se po svaku cenu dopadnu i nametnu publici
i tako su vi{e kvarili nego kultivisali wen ukus. Po-
zori{ni recenzenti su naj~e{}e osu|ivali to takozvano
ekstemporisawe kojim su se najvi{e sluìli u komi~nim
ulogama Nestor Nedeqkovi} i Dimitrije Kolarovi} kra-
jem sedme i po~etkom osme decenije. Recenzent dr Milan
Jovanovi} vodi i beogradskom “Jedinstvu” pravi rat pro-
tiv raznih oblika gluma~kih “ekstemporisawa”, neukus-
nog, kao kaè, pajacluka i jevtinih vodviqskih efekata
qute}i se naro~ito na Necu Nedeqkovi}a i D. Kolaro-
vi}a, koji na sve to navikavaju i kvare publiku. Nekoliko
godina kasnije. 1875, kwièvni i pozori{ni kriti~ar

1003 Svetislav Vulovi}: “Nedeq-
Svetislav Vulovi}1003 zamerao je o{tro i glumcima sklo-
ni pregled”, “Otaybina”, 1875.
nim jevtinim efektima i upravi zbog povr{nih lakrdija u
publici koja se time odu{evqava: “... Galerija je svuda
jednaka”, kaè on. “Razbludan smeh – to joj je svuda ciq.
Mimika, koja kr{i noge i ruke, deklamacija, koja je pre-
lazila i granicu promuklosti, pevawe sa lakrdijawem,
dekoracija s ~udesima – to su joj ~ini za u~in”. On uzima u
za{titu onu publiku na koju sve to deluje vrlo {tetno.
“Pa iako nas ima kojima ni{ta ne {kodi, opet je boqe da
nama pokvarenima bude dugo vreme, nego da se onima, koji
~isti i nepokvareni dolaze, zadaju opasni udarci u ime
kulture i napretka”. Iako je Vulovi} bio ve}inom o{tar
u sudu, glumci su o osmoj deceniji dosta preterivali u
traèwu ve{ta~kih efekata uprkos pedago{kog uticaja
rediteqa Alekse Ba~vanskog i Adama Mandrovi}a. Ovak-
vih pojava bi}e na sceni i u publici i docnije kada je
dru{tveni ìvot u Beogradu bio sadràjniji, bogatiji i
na vi{em kulturnom stupwu. U osmoj, prvoj deceniji rada
Pozori{ta, pozori{na publika, kao {to sam ve} rekao,
vrlo raznovrsna po sastavu i obrazovawu, ispoqavala je i
razli~ite zahteve prema repertoaru. Ona je volela za-
bavne, nacionalno-istorijske, sentimentalno-romanti-
~ne, ~ak i salonsko-konverzacione francuske komade, me-
lodrame i komade s pevawem. Ona je traìla u komadima
jake efekte, uzbudqive doga|aje, brze promene u dinami-
~nosti. U po~etku sedme decenije nacionalno-istorijski,
rodoqubivi komadi sa pateti~nim tiradama zanosili su
beogradsku publiku u doba povi{ene nacionalne tempera-
ture kada nisu jo{ bili izvr{eni svi obra~uni sa Turci-
ma. Freneti~no rodoqubivo raspoloèwe ispoqavala je
publika i krajem sedme i u toku osme decenije XIX veka, ne
tako ratoborno i èstoko kao ranije, ali sa iskrenim odu-
{evqewem za slikovitiji nacionalni repertoar. Povo-
dom izvo|ewa nacionalno-istorijske drame “Zidawe Ra-
vanice” Atanasija Nikoli}a, Svetislav Vulovi} je spome-
1004 Svetislav Vulovi}: “Iz pozo-
nuo to odu{evqewe zahvalne {iroke publike iskrene1004
ri{ta prve bele{ke”, Beograd, 1879.
u svom doìvqaju (1875): “Toliko puta predstavqan komad
i opet pozori{te be{e puno. Samo ovo dovoqno je da se
ovaj komad zadrì zadugo u repertoaru pozori{nom tim
vi{e {to je on jedna slika iz ìvota narodnog... Ali
videsmo u vedroj poluoperi par~e stare slave. A videsmo
ko i za wu mari. Jer ne samo galerija, nego i sedi{ta – ~ak i
prvog reda – pokazivahu }ur~eta n ~ak{ire. Preda mnom
be{e samo jedan {e{ir iz mar{andmodisti~arskog du}ana
i taj se zlovoqno vrpoqa{e, te mi ~esto zaklawa{e po-
gled na binu”. Publika se sve vi{e interesovala i za
evropske, naro~ito francuske i sentimentalno-romanti-
~arske i realisti~ke salonske komade. Sredina i svet u
wima, iako tu|i, delovali su na wu neobi~no i privla~no

kao dotle nepoznati. “Publika se po~iwe dobro odazivati
i konverzacionim komadima, u kojima se ogleda najfiniji
salonski ìvot, pa i najve}a sentimentalnost”, pisao je
Matija Ban jo{ 1869. godine u “Svetovidu”. On je tuma~io
namere Pozori{nog odbora da se ovakvim komadima, ali u
kojima ima “moralne ozbiqne uqudnosti i prirodne... sen-
timentalnosti... ”, “za na{u publiku najzgodnija du{evna
hrana”, kultivi{e “narodni duh”. Srpska publika }e po-
stati “ugla|enija koliko u unutra{wim ose}awima, to-
liko i u spoqa{wim izrazima tih ose}awa”. I \. Maleti}
u svojoj “Gra|i...” isti~e, povodom izvo|ewa 1869. godine
drame “Jovanka {to pla~e i Jovanka {to se smeje” Filipa
Dimanoara i A. de Kerawija, “da su morali do}i na red i
francuski konverzacioni komadi kao dopuna ìvota qud-
skom obrazovanosti”.
Pozori{ni recenzenti i publika postavqali su se,
me|utim, kriti~ki prema raznim moralnim i dru{tvenim
shvatawima u wima, prihvataju}i ih ili i odbacuju}i, ve}
prema tome koliko su odgovarali wihovim osnovnim mo-
ralno-porodi~nim i nacionalnim pojmovima i ose}awi-
ma. U pozori{nim recenzijama ovog perioda mogu se na}i
zapaàwa o tome da publika neke strane komade nije pri-
mila zbog slobodnije izraènih moralnih ili porodi-
~no-dru{tvenih shvatawa. Kada je jo{ 1867. godine SNP
iz Novog Sada izvelo u Beogradu dramu “Lu~ija Didjerova”
Batija i Fisa, beogradski napredniji list “Srbija”, pi-
{u}i nepovoqno o delu i predstavi, koju “na{a publika...
nije dobro primila”, osu|uje u wemu slobodna moralna,
porodi~na i dru{tvena shvatawa. “Drama ova ima dosta
lepih mesta”, kaè recenzent, “ali je u celome neshvat-
qiva na{em svetu {to se u woj vernost i po{tewe ènino
`rtvuje zarad odràwa ~esti muèvqeve u wegovim tr-
gova~kim odno{ajima”. On se ~udi {to je ovakav komad
uop{te i iznesen na pozornicu, jer se u wemu sirotiwa
prikazuje dosta nepovoqno, a “neverstvo u braku je odve}
opasno, pak se ne moè wime {aliti”, da na kraju uzvikne
gnevno: “Zar vam je po{tena sirotiwa tako te{ka?” U
ovakvoj reakciji se ose}a i uticaj dru{tveno-politi~ke
borbe Svetozara Markovi}a.
Za prve godine ovog perioda naro~ito je zna~ajna re-
akcija pozori{ne publike, zahva}ene idejama Svetozara
Markovi}a, prilikom izvo|ewa dru{tvene drame “Paris-
ka sirotiwa” Eduarda Brizbara i Eèna Nisa dva puta –
18. II 1870. i u novembru 1872. godine. Recenzent “Jedin-
stva” Milan Jovanovi} – Morski pisao je, posle premijere
1870. godine, sa o~iglednom naklono{}u o moralnoj i so-
cijalnoj tendenciji komada, ~iji su pisci “zadobili u slu-
{aocima prijateqe za tu po{tenu sirotiwu” i “s pogle-
dom na tendenciju dela vaqda i pou~i po gdekojeg otmenog

siroma{nika, da je probita~nije skromno ìveti od rada
svojih ruku, nego razmetati se nasledstvom svojih pre-
daka”. Prilikom drugog izvo|ewa, 1872. godine, recenzent
“Istoka” pravi aluziju na socijalisti~ki orijentisanu
publiku: “Ako koji komad, to je ovaj morao biti ugodan
na{im adrapovcima – re~e mi jedan poznanik... To vaqda
be{e prevod re~i socijalista ili radnik... Oni pqeskahu
1005 “Istok”, od 18. XI 1872.
burno, bez prestanka.”1005
U razvitku ukusa pozori{ne publike ne mogu se po-
stavqati ve{ta~ke granice ni u ovom ni u drugim isto-
rijskim periodima, ali moè biti preloma i s wima nag-
lih promena izazvanih svestranom promenom op{teg dru-
{tvenog raspoloèwa odnosno situacije u sredini. Takve
promene nastupale su u godinama ratova 1876/78. i 1885.
kada je publika radije gledala nacionalno-istorijske i
rodoqubive komade borbene sadrìne, ili u doba poli-
ti~kog pritiska i dramati~nih zbivawa u zemqi, kakvih je
bilo za vlade Obrenovi}a. Me|utim, u normalnijim us-
lovima dru{tvenog ìvota ukus publike se razvijao po-
stepeno, naporedo sa kulturnom evolucijom srpskog dru-
{tva, sa sve brojnijim obrazovanim svetom i inteligen-
cijom, koja se stvarala u zemqi ili dolazila sa strane,
naro~ito iz Francuske i Nema~ke donose}i sobom i za-
padwa~ka shvatawa i uticaje. I pored sve ve}eg kulturnog
napretka, u dru{tvu u publici su se i daqe zapaàli te-
`we, zahtevi, interes i ukus u posledwe dve decenije XIX
veka kao i do 1880. godine. Takozvana {iroka publika se
sporo prevaspitavala i mewala. Pa, ipak, takozvana vi{a
publika sa stroìm ukusom i boqim umetni~kim zahte-
vima bila je sve brojnija, ali, na àlost, ne uvek i sigurno
privrèna pozori{tu. Ona “sredwa publika”, kako su je
nazivali, i zatim {iroka, prazni~na. bila je najvernija
Pozori{tu i od we je ono stvarno i ìvelo. Zato je uprava
Pozori{ta vodila pravu borbu da tu publiku zadrì i
zadovoqi.
U ve} citiranoj besedi iz 1887. godine upravnik Mi-
lorad [ap~anin je ta~nije nego ijedan pozori{ni stru-
~wak ovog perioda dao sliku stawa ukusa srpske publike.
On zakqu~uje da Pozori{te “nema svoju stalnu vi{u pu-
bliku, dovoqno spremnu i odu{evqenu da uìva pravu
poeziju drame i glume”. On, zatim, spomiwe razne elitnije
dru{tvene profesije ~iji se predstavnici vrlo retko ili
nikad ne vide u Pozori{tu. To je bila u stvari spomenuta
inteligencija koja je trebalo da sa~iwava takozvanu vi{u
publiku i da svojim zahtevima i ukusom uti~e na podizawe
umetni~kog stupwa glume i predstava. “Studen i nepo-
mi~nost prazne ku}e zja na pozornicu kao razjapqena ~e-
qust aveti i predstava te~e kao ono reka mrtvaja”. [ap~a-
nin se brani od ~estih zamerki kritike {to se u reper-

toaru nalaze i laki mawe vredni komadi kada kaè: “Kad
bi na{ obrazovan svet u svoja vi{a uìvawa uvrstio i
pozori{te, onda bi i redaktori repertoara lak{e izvr-
{avali izbor starih i novih komada...” “Vi{a publika” se
jednostavno malo interesovala za pozori{te i na wega
~esto gledala prepotentno, superiorno, sa izvesnim pot-
cewivawem, o ~emu ima tako|e podataka. [ap~anin sve-
do~i da tu publiku ne vidi ni na predstavama “dru{tvenih
komada u kojima se raspravqaju tolika velika pitawa od
kojih pate porodica i ~itavi narodi”. a jo{ mawe kad se
izvode nacionalne drame. Najve}i broj gledalaca “zastu-
paju ve}inom predstavnici niìh redova na{ega gra|an-
stva”. Ova {ira publika pose}uje Pozori{te naj~e{}e u
prazni~ne dane i nedeqom. Ona ima, me|utim, posebne
zahteve o kojima je dramaturg morao da vodi ra~una: to su
obi~no zabavni komadi, naro~ito s pevawem i muzikom, sa
zanimqivim sadràjem i jakim scenskim efektima, nacio-
nalni, romanti~no-sentimentalni, vodviqski, melodrame
ili dramske bajke. “Nedeqna je publika puna dobre voqe,
radoznalosti” kaè [ap~anin, “ali po svojoj spremi tra-
ì efekat: dekoracije, kostim, laku pesmu, tajanstvenost,
~arobnost, promenu, grubqu {alu i – ni{ta vi{e; komade
klasi~nije, u kojima je radwa uzro~na, postupna, prirod-
nog toka, gde su karakteri dosledno i psiholo{ki izve-
deni, u kojima je tih i plemenitiji humor, jezik lep i
skladan do savr{enstva – te komade ona ne razume, ostavqa
ih pomenutim mnogobrojnim ~lanovima vi{eg dru{tva,
koji su na svoje Narodno pozori{te zaboravili..,” Razo~a-
rani i ogro~eni [ap~anin postavqa, u takvoj situaciji,
pitawe da li Pozori{te treba i da postoji u Beogradu kad
ga izneverava razmaèna i ravnodu{na publika. U Beo-
gradu su se krajem XIX veka namnoìle kafane sa muzikom
i ~ak tzv. kafe{antani, koji se ~esto spomiwu u {tampi, i
uve~e privla~ili publiku pruàju}i joj laku i prostu
zabavu. [ap~anin zamera takvoj brojnoj publici koja sa
sli~nim zahtevima dolazi i u pozori{te ili èli da mu i
ono tako uga|a. “Ose}amo li istinsku, unutarwu te`wu ka
dramskoj i pozori{noj umetnosti” pita se on “ili nam ona
pada u proste zabave, kojih, i mnogo pikantnijih, moèmo
na}i u Beogradu gotovo u svakoj ulici, na svakom uglu oko
ove palate?” Dramaturg je morao ne samo zbog ovakvih
raspoloèwa, o kojima govori [ap~anin, nego i zbog za-
hteva {ire publike, da ~esto ~ini bolne ustupke lo{em
ukusu u repertoarskoj politici ako se èlelo da Pozo-
ri{te opstane. Kada se danas donosi sud o umetni~koj
delatnosti pozori{nih rukovodilaca, moraju se ceniti i
ovi i ovakvi razlozi, uostalom ~esto presudni u svim po-
zori{nim epohama. Za posledwe dve decenije (1880–1900),
u realisti~kom periodu, postepeno se ispoqavaju zahtevi

nove publike, naro~ito obrazovane u zemqi i na Zapadu.
“Kao {to znamo, publika sada na dan dobija novije poglede
na sada{wost i pro{lost” – kaè [ap~anin “te~e sve-
stranije znawe i obrazovawe, pa nije ~udo, ako joj ono, {to
joj je ju~e potresalo du{u, sad izgleda sasvim hladno i
nemo”. Tako se publika polako odbijala i od nacional-
no-istorijskih, naro~ito starijih komada, sem one nedeq-
ne. Tako se ona pona{ala i prema ostalom starijem reper-
toaru i iz strane dramatike, sem u slu~aju nekih uvek
atraktivnih komada. “Kada bismo, recimo” kaè [ap~a-
nin “polovinu na{ih komada uvr{}ivali u mese~ni reper-
toar, odavna bi ova ku}a videla svr{etak svoga ìvota”.
Taj zakqu~ak potvr|uje i finansijski efekat u buyetu: u
decembru 1885. godine od izvo|ewa doma}ih i stranih ko-
mada prihod je iznosio 9669 dinara, a u istom mesecu 1886,
kada je u repertoaru bilo skoro dve tre}ine nacionalnih
dela, spao jo na 5536! To najboqe pokazuje znatno izmeweni
odnos publike. zahva}ene uticajima stranog repertoara,
prema nacionalnoj uop{te, a naro~ito starijoj drami.
Mnoga bi ovakva pore|ewa prihoda sa predstava pri kraju
XIX veka upu}ivala na sli~an zakqu~ak.
Spomenuo sam ve} da se publika, naro~ito od po~etka
devete decenije, sve vi{e interesovala za francuske ko-
made koji su preovla|ivali u repertoaru. [ap~anin to
ta~no obja{wava zapaàwima “{to ve}ina mla|eg obra-
zovanog sveta najboqe poznaje i ceni francusku kwièv-
nost, pa ono {to ceni, to bira i prevodi” “zato {to se
praktikom pokazalo da se francuski komadi najradije i
gledaju, jer je u wima puno duha, humora, strasti, sile,
greha i vrline, re~ju: toploga i istinitoga ìvota”. Ovo
potvr|uju sastav repertoara i zapaàwa [ap~anina, kao i
drugih recenzenata. Neosporno je da srpska publika od
devete decenije najradije gleda francuske komade. “U no-
vije vreme”, kaè 1887. godine recenzent “Otaybine” Sima
J. Avramovi}, “ukus za modernu francusku dramu i kome-
diju kod nas je kao i na ostalim evropskim pozornicama
oteo maha”. U sezoni 1899/1900. od 18 stranih komada 10 je
francuskih. Razumqivo je, naravno, {to u repertoaru, ne
samo sada nego i docnije, preovla|uju strani komadi, jer
doma}i nisu u stawu da ga ispune, ali je karakteristi~no
da ih publika traì sve vi{e i od po~etka devete dece-
nije. “Tu|inska dela pozori{na” – pi{e jedan recenzent.
1883. godine – “tako su ovladala ukusom publike, da nije
lak posao zadovoqiti je kakvim komadom iz na{eg ìvota,
dramska tehnika, raznolikost i isprepletanost u odno-
{ajima evropskih dru{tava, iz kojih strani pisci crpu
1006 “Srpska nezavisnost” od 20. III svoje gradivo, sve su to draì koje mogu da primame i da
(br. 34) i od 5. IV (br. 41) 1883. zanimaju”.1006
[ap~aninovo zapaàwe da je u Beogradu u ovo doba

bila malobrojna publika koja traì umetni~ki boqi re-
pertoar potvr|uje se zapaàwima i drugih recenzenata,
~esto i ubedqivije, i naro~ito mawim prihodima sa tak-
vih predstava, pa i re|im izvo|ewem. Recenzent novo-
sadskog “Pozori{ta” saop{tava o tome vrlo zanimqiv i
1007 “Pozori{te”, 1887, br. 8 i 9
zna~ajan podatak:1007 “Primi se u repertoar, recimo, ka-
(predlog: “Pogled na repertoar Na-
kva moderna dobra komedija i predstavqa se prvi put. rodnog pozori{ta u Beogradu”)
Ku}a bude puna; a uprava, okruèna tim uspehom, daje isti
komad i sutradan, pa kad pogledate, loè prazne, na bal-
konima nigde nikoga, u parteru tek po neko...” Publika,
me|utim, vi{e vali komade sa jakim, uzbudqivim efek-
tima, kako kaè daqe ovaj verodostojni savremenik: “A
podajte kakvu novu dramu pumu sceni~nosti, stra{nih za-
pleta, gde ima i noà i otrova i yelata i poàra i svega
{to potresa ìvce, ona }e puniti svakad ku}u. A od ko-
medija podajte lakrdiju, gde ima drasti~nih situacija i gde
je uglavnom sve ude{avano da se publika nasmeje, i to }e se
odràti u repertoaru”. I ovaj recenzent isti~e da je ma-
1008 Izuzetno su zanimqivi i zna-
lobrojna publika sa vi{im zahtevima1008 i da je samim tim
dramaturg prinu|en da uga|a i lo{ijem ukusu sveta. “Ima u ~ajni podaci o takozvanim vi{im dru-
{tvenim slojevima izve{ta~a “Ve-
nas” kaè on “neki deo publike, koji voli videti ono {to ~ernih novosti” u brojevima od 2. i 3.
je lepo, zdravo i korisno. Broj te publike raste, ali nije XI 1894. godine (br. 243–244): “Ko je
jo{ toliki da da pozori{tu mogu}nost da izbaci iz svog danas pose}ivao pozori{te? – Sredwa
repertoara ono {to velika ve}ina radije gleda”. August i najnià klasa. Mi imamo bogatih tr-
govaca, ~inovnika, ministara i |ene-
(Anton Gustav) Mato{ potvr|uje 1896. u sarajevskoj “Na- rala, koji jo{ svoga veka nisu zavi-
di” ova i sli~na zapaàwa [ap~anina o {iroj i boqoj rili u Pozori{te... ”.
pozori{noj publici. Povodom izvo|ewa komedije “@en-
ski prijateq” A. Dime Sina uzastopno 29. i 30. XII 1895.
godine, on isti~e da je bilo publike samo za jednu, odnosno
prvu predstavu, a da je drugi put sala bila prazna, jer
“na{u {iru publiku privla~e samo komadi s pjevawem”, a
boqa je prepotentna i nezainteresovana: “Drama i mo-
derna salonska komedija kakvog Pajerona, Rubija ili Su-
dermana ne puni ku}e prosto zato {to biogradski elegant-
ni svijet po primeru mnogih velevaro{kih high-life-ova
gleda na doma}e svoje pozori{te skepti~ki, sa uobraè-
nog vi{eg nekog gledi{ta”.
Neosporno je, sude}i po vi{e svedo~ewa savremenika,
da je bilo, srazmerno broju inteligencije, malo verne,
stalne boqe pozori{ne publike koja je umela da ceni
vrednost komada. Posle izvo|ewa komedije “Kolevka”
Eèna Brijea u januaru 1901. godine recenzent “Dnevnog
lista” isti~e da je predstava bila dobro pose}ena, pa ka-
è: “Ovoga puta publika odabrana i inteligentna pokaza-
la se da ume da ceni umetni~ke umotvore, ozbiqne i trajne
vrednosti, jer je Pozori{te bilo punije no obi~no.1009 1009 “Dnevni list”, 1901, br. 22.
“Neki recenzenti su, me|utim, ponekad ukazivali na odne-
govaniji i stroì ukus malog broja odabrane pozori{ne
publike u Beogradu, koja iskreno voli pozori{te, zna {ta

traì i dobro razume i glumu i dramsku kwièvnost, ali
od we ne moè da ìvi umetni~ka ustanova upu}ena, u
nevoqi, i na }udqive navike i nekultivisani ukus naj-
{irih dru{tvenih slojeva. To je uostalom, neumoqivi im-
perativ svakog pozori{ta u svim epohama i s tim se uvek
ra~unalo i mora}e se ra~unati u repertoarskoj politici.
Skoro svi umetni~ki rukovodioci su sawali ambiciozno
o najvi{im umetni~kim podvizima na sceni, a wihovi sno-
vi su se naj~e{}e raspliwavali i cvileli na uvek gladnoj
pozori{noj biletarnici.
Zna~ajna su i zanimqiva zapaàwa o ukusu publike pri
kraju XIX veka Pavla Popovi}a, profesora, saop{tena u
ve} citiranoj studiji o nacionalnom repertoaru. On tvr-
di da srpska publika (koju nije delio po ukusu na katego-
rije) “ne voli tragediju i istorijsku dramu srpsku”, pa ni
stranu takve vrste. “Ta ista publika” razmi{qao je daqe –
“i to opet ne kaèm ja nego su to same uprave priznavale,
ne dolazi ni na drame Sarduove, Dimine, niti koga bilo
drugog modernog pisca od vrednosti, pa ma kako da su drame
pune dramskih situacija i ostaloga {to je potrebno da se
ba{ u pozori{tu gledaju. ”To bi zna~ilo, dakle, da pozo-
ri{na publika nije volela ili je bar mawe volela komade
ozbiqne sadrìne. Popovi} je isticao da je publika naj-
vi{e volela komedije i wih najvi{e gledala. Zbog toga je
bilo vrlo te{ko sastaviti repertoar za takvu publiku. “I
onda dobijam vrlo r|av pojam” – zakqu~ivao je Popovi} –
“o spremnosti na{e pozori{ne publike i te`wama we-
nim, i vidim da je vrlo redak ili vrlo ~udan repertoar
koji bi mogao tim te`wama ugoditi”. Popovi} podse}a
Pozori{te na wegovu vaspitnu ulogu: “Ako publika nema
ukusa, neka joj Pozori{te vaspitava ukus. Neka je vaspi-
tava i za tragediju”. U stalnoj i ~esto zamornoj borbi za
publiku uprava Pozori{ta je bila upu}ena na razne kom-
promise sa wenim ukusom i zahtevima. To je u stvari uvek
bila borba za umetni~ku ravnoteù u dru{tvu, u ìvotu i
za finansijsku stabilizaciju. Od kraja XIX veka, kao {to
sam ve} istakao, bilo je, naro~ito za uprave dr Nikole
Petrovi}a, sve vi{e opereta, melodrama, komada s peva-
wem u repertoaru, jer ih je publika najvi{e pose}ivala
({to se vidi po broju repriza). Operete su kao nova dram-
sko-muzi~ka vrsta za prestonicu privla~ile podjednako
sve slojeve publike. Neke prijatne operetske melodije
brzo je prihvatao beogradski svet i pevao po ku}ama. Pu-
bliku su brè osvajali i doma}i i strani komadi s pe-
vawem. Dramski glumci su se pretvarali, u nevoqi, ~esto u
odli~ne peva~e, uz nekoliko profesionalnih. Sve ove vr-
ste komada s pevawem nisu bile znak lo{eg ukusa beograd-
skog sveta, srpskog sveta uop{te nego te`we za uìvawem
i potreba za rado{}u u srpskom dru{tvu ~esto tada pri-

tisnutom ozbiqnim brigama i uznemiravanog politi~kim
potresima i ekonomskim krizama za vlade Obrenovi}a. To
je isto tako ukazivalo na potrebu osnivawa jedne muzi-
~ko-peva~ke ustanove, kakva je opera. U toku trideset go-
dina u beogradskom repertoaru su bile zastupqene sve
vrste komada sa pevawem, doma}ih i stranih, od fran-
cuskih vodviqa, melodrama, romanti~nih i sentimental-
nih igara i bajki, ma|arskih folklornih ili gra|anskih
drama i komedija, opereta, prvih smelih operskih pred-
stava do srpskih komada iz narodnog ìvota, kao {to su
“Podvala”, “Dva cvancika” M. Gli{i}a, “\ido” J. Veseli-
novi}a – D. Brzaka, “Ivkova slava” i “Zona Zamfirova” S.
Sremca u dramatizaciji Sime Buni}a ili Veqe Miqko-
vi}a, “Potera”, J. Veselinovi}a – Ilije Stanojevi}a, “Su-
|aje”, “Devoja~ka kletva” Qubinka Petrovi}a, “Sa}urica
i {ubara” i “[okica” Ilije Okrugi}a Sremca, “Seoski
lola” Tota – Deska{eva, malo docnije “Ko{tana” Bore
Stankovi}a i “Dor}olska posla” Ilije Stanojevi}a. Od
ovih naj~e{}e folklornih, sentimentalno-idili~nih,
pomalo i romanti~nih, ponekad i realisti~ki dokumen-
tarnih komada skoro obavezno s pevawem, muzikom i igrom
ìvela su, najve}im delom, finansijski sva srpska pozo-
ri{ta, ali i na ple}ima wihovih pisaca ulazila je i odr-
àvala se takozvana velika umetni~ka drama od klasi~ne
do moderne, jer su se obilatim prihodima prvih ispla-
}ivati finansijski rizici drugih dela.
213
Srpsko narodno pozori{te u

Novom Sadu (1868-1903)
Osvrt na dru{tveno-politi~ko i kulturno stawe u

Novom Sadu i Vojvodini
Do 1868. godine Srpsko narodno pozori{te u Novom
Sadu svestrano se stabilizovalo, naro~ito organizacio-
no, umetni~ki i finansijski. Onda je neo~ekivano, “kao
grom iz vedra neba”, kako je rekao recenzent novosadske
“Zastave”, do{ao neo~ekivano najpotresniji, po wega sko-
ro sudbonosni doga|aj: zbog osnivawa Narodnog pozori-
{ta u Beogradu SNP su napustili polovina i to dobrih
glumaca i upravnik Jovan \or|evi}. Otada je SNP ula-
zilo u znatno teì period nacionalno-politi~kog i
dru{tvenog ìvota i stalno se borilo za samoodràwe.
Razni objektivni ~inioci u narodnom i politi~kom ì-
votu vi{e su mu, na àlost, smetali nego doprinosili, i
pravo je ~udo kako se uop{te i odràlo u svim tim isku-
{ewima. Samo visoka nacionalna svest, samopregorno za-
lagawe, voqa i qubav mnogih kulturnih, kwièvnih, pozo-
ri{nih trudbenika u nacionalna vitalnost vojvo|anskog
sveta mogli su da odole svim nevoqama i da tako sa~uvaju
Pozori{te, svoje “mezim~e”, kako su ga nazivali, do kraja
veka. Od 1868. godine starije u narodu i u Pozori{tu se
stalno pogor{avalo.
Srpski narod je bio dugo nacionalno-politi~ki jedin-
stven, okupqen u Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci,
osnovanoj 1869. godine, koju je ve{to predvodio Svetozar
Mileti} u borbi protiv germanizacije, ma|arizacije i
naro~ito protiv sra~unate politike Pe{te da sputava i
gu{i srpsku nacionalnu i duhovnu individualnost. U bor-
bi za li~na, nacionalno-politi~ka, ekonomska i kulturna
prava, odlu~no istaknuta u programu Mileti}eve stranke,
Be~ i Pe{ta su videli u SNP jednu dobro isturenu nacio-
nalnu tribinu. Pred kraj veka situacija se naglo mewa:
posle progona, tamnovawa i od 1883. godine ozbiqnog obo-
qewa Mileti}a, koji se morao povu}i iz aktivnijeg po-
liti~kog ìvota, Srpska narodna slobodoumna stranka se
pocepala na Radikalnu, Narodnu i Liberalnu stranku de-
limice od 1885, kona~no od 1887. godine. Sada nastaju par-
tijsko-politi~ke razmirice, koje slabe jedinstvo i udarnu
politi~ku snagu srpskog naroda. O SNP se po~iwe da
misli mawe, a poneki politi~ki tabor ga i potcewuje.
Klerikalna stranka, na primer, istupala je otvoreno pro-
tiv SNP “dokazima” koji su delovali vrlo mu~no. Na godi-
{woj skup{tini Dru{tva za SNP odrànoj 1873. godine,

predsednik Stevan Branova~ki spomiwe prema Pozori-
{tu neprijateqski postavqenu Klerikalnu stranku, koja
mu “svaki zna~aj u publici odri~e, i cenu mu pobija, kome-
dijom ga nazivaju}i, i prema tome se neprijateqski drì, a
druge opet ina~e dobrovoqne i na pripomo} sklowene
1010 M. Tomandl: “Srpsko pozori- zanose i otu|uju”.1010 U Partijsko-politi~ke sukobe ula-
{te u Vojvodini, kw. II, itd. – Iz za- zili su u mawoj ili ve}oj meri i pozori{ni trudbenici;
pisnika sa glavne skup{tine Dru{tva
~lanovi Dru{tva, raznih odbora i glumci, {to je donekle
za SNP od 8. VIII 1873, Dràvna ar-
hiva Vojvodine. mewalo i raspoloèwe politi~kih grupa prema ustanovi:
upravnik Antonije Hayi} se kandidovao kao pristalica
Liberalne stranke za poslanika u Ugarskom saboru, zna-
~ajni pozori{ni radnik Mihailo Polit-Desan~i} je bio
{ef Radikalne stranke, itd.
Iako u srpskoj kwièvnosti i dru{tvu jo{ traju u jakoj
meri duh i uticaj omladinskog pokreta i romantizma, sve
vi{e se zapaàju realna i prakti~na shvatawa, raspolo-
èwa i te`we kojima se postepeno utire put ka realizmu.
Pored Qubena Karavelova, u Novom Sadu ìvi i radi
kra}e vreme Svetozar Markovi} (1872–73), koji se tu pri-
vremeno sklonio od progona policijskih vlasti u Srbiji.
U ovo doba su duhovi i u Srbiji i u Vojvodini sve ja~e
obuzeti partijsko-politi~kim sukobima i aktuelnim pi-
tawima ìvotne stvarnosti kada polako smalaksavaju ro-
manti~arski zanosi. “U glavnim krajevima srpskim” kaè
1011 J. Skerli}: Istorija nove srp- Jovan Skerli}1011 “u onim koji su davali ton i pravac
ske kwièvnosti, itd. celom srpskom narodu, nastaje slabqewe stare vere i odu-
{evqewa, qudi postaju skepti~ni i prakti~ni, nastaje
diferencijacija u duhovima, nove stranke se grupi{u i
hvataju u ko{tac, i nastaje ogor~ena politi~ka borba.
Svetozar Markovi} objavquje svoje najzna~ajnije dru{t-
veno-politi~ke i kwièvne ~lanke i rasprave ba{ u Voj-
vodini (“Pevawe i mi{qewe” 1868, “Realnost u poeziji”
1870, oba u listu “Matica”, “Realni pravac u nauci i ì-
votu” u “Letopisu” 1872, “Srbija na Istoku” 1872. u Novom
Sadu), sara|uje u Mileti}evoj “Zastavi” i u “Pan~evu”, u
Novom Sadu okupqa svoje pristalice i vr{i uspe{no pro-
pagandu svojih ideja i ko zna {ta bi jo{ sve u~inio da mu
novosadski gradona~elnik nije saop{tio, po naredbi iz
Pe{te, da odmah napusti grad. Uglavnom od kraja sedme i u
po~etku osme decenije XIX veka Beograd preuzima izvesnu
intelektualnu hegemoniju u srpskom narodu koju je dotle
imao Novi Sad. Ali, i uprkos tome, Novi Sad ostaje i daqe
vrlo zna~ajno duhovno àri{te i to }e ostati do najno-
vijeg doba po svemu onome {to se i kako u wemu stvaralo u
oblastima kulture, kwièvnosti i naro~ito pozori{ta.
U oblasti pozori{nog ìvota SNP je imalo i daqe jednu
od vode}ih uloga, naro~ito kao rasadnik glumaca i vi{e
korisnih pozori{nih inicijativa. Uprkos oteànoj na-
cionalno-politi~koj situaciji, koja se uostalom ne}e iz-
Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu (1868-1903) 215
meniti sve do 1918. godine, jer je pritisak Be~a i Pe{te

bio uvek veliki, mnogi pozori{ni trudbenici i drugi
kulturni ~inioci, ustanove, dru{tva i {tampa, zaista
zadivquju visokom nacionalnom sve{}u, samopregornim
zalagawem i nepokolebqivom voqom {to su ispoqavali u
stalnoj borbi da sa~uvaju i uspe{no razvijaju jednu od
najva`nijih svojih nacionalnih i kulturnih tekovina.
Svi to u Vojvodini ovog perioda ~ine ~asno i dostojanst-
veno ne prave}i pri tom nikakve poniàvaju}e ustupke
tu|inskoj vlasti. SNP moglo je u Novom Sadu od 1868.
godine i daqe da ra~una, kao i dotada, sa vrlo brojnom
inteligencijom raznih profesija, a naro~ito pozori-
{nih, kwièvnih i kulturnih poslenika, koji su tu duè
ili kra}e ìveli i radili ili ~esto navra}ali. Bilo je,
naravno, povremeno i smalaksavawa i izneveravawa Pozo-
ri{ta kada su duhovi bili u raznim trenucima obuzeti
drugim brigama i poslovima u politi~kim okr{ajima. Po-
neki su znali u te{kim godinama finansijskih kriza, kada
je bio ugroèn opstanak Pozori{ta, da pozori{ne de-
ficite podmiruju novcem iz svojih yepova. U ovom perio-
du od tri decenije u Novom Sadu su ìveli i stvarali
pisci i publicisti, koji su se na neki na~in angaòvali u
SNP ili oko wega: Svetozar Mileti}, Mihailo Polit-
Desan~i}, \or|e Popovi} – Dani~ar, Jakov Igwatovi},
Jovan Suboti}, Jovan Jovanovi} – Zmaj, Kosta Trifkovi},
Laza Kosti}, Pavle Markovi} – Adamov, Antonije Hayi},
Milan Simi}, Jovan Hranilovi}, Ilija Okrugi} – Sre-
mac, Vasa @ivkovi} iz Pan~eva, Jovan Gr~i} i dr. Oni su
radili u upravi Pozori{ta, pisali pozori{ne kritike,
drame, prevodili pozori{ne komade ili se za wega zala-
gali na razne na~ine.
SNP je imalo u celom ovom periodu zna~ajnu podr{ku
{tampe i ne samo zbog ambiciozno vo|ene pozori{ne re-
cenzije u woj, koja je zaista mnogo uticala na umetni~ku
delatnost Pozori{ta i na vaspitawe publike, nego i u
vrlo ozbiqnoj borbi za wegovo odràwe. Nekoliko zna-
~ajnih listova u tome su naro~ito predwa~ili: “Matica”
od 1866, “Zastava” od 1867, Pozori{te" od 1871, “Branik”
od 1885, “Brankovo kolo” od 1895. i “Letopis Matice srp-
ske” sve do najnovijeg doba. U ovim listovima objavqivani
su ponekad dragoceni istorijski podaci o radu SNP.
SNP je, o~igledno, radilo u ovom periodu u izuzetno
dinami~nom nacionalnom i dru{tvenom klimatu, koji }e
mu davati posebna obele`ja u razli~itim trenucima umet-
ni~ke delatnosti.
Osnovni problemi Srpskog narodnog pozori{ta u

borbi za opstanak i povoqniju umetniku delatnost
U jugoslovenskim zemqama nijedno pozori{te nije, u
stalnoj borbi za opstanak i za povoqnije uslove za umet-
ni~ku delatnost, imalo da re{ava toliko i tako razno-

vrsnih problema i te{ko}a kao SNP u Novom Sadu. Rade-
}i skoro {est decenija pod tu|inskom okupacijom i pre-
pu{teno samo sebi, naro~ito u finansijskom pogledu, ono
nikad nije ni imalo normalne uslove. Zato je wegovo odr-
àwe dirqivo lep dokaz neuporedivo velikog samopo`rt-
vovawa srpskih rodoquba. Ono se odràlo najvi{e zato
{to su ga i narod i inteligencija uvek smatrali svojom
najzna~ajnijom kulturnom i pre svega nacionalnom usta-
novom u borbi protiv tu|ina. “Ono je, putuju}i od varo{i
do varo{i, od sela do sela” pisalo je “Pozori{te” 1887.
(strana 31) “odràvalo zajednicu me|u raskidanim delo-
vima ovostranog Srpstva; {titilo je srpski jezik, gde mu
je tu|in{tina pretila; pripomoglo je da se narodno po-
zori{te podigne i u slobodnoj srpskoj dràvi, istrajno i
dobrotvorno je uticalo na um i srce na{eg naroda, stoga je
i postajalo sastavni deo narodnog ìvota u Vojvodini.
Ve} tim, {to je postojalo, bilo je po nas od velike vred-
nosti: mnogi Srbin utvrdio se sa pozornice u svojoj na-
rodnosti; mnoga je uzvi{ena misao otud prokr~ila sebi
puta dok je dospela i dok se rasirila kud treba.. .” Ba{
zbog takve uloge Pozori{ta ma|arske vlasti su budno
pratile wegov rad, kretawe i pona{awe na turnejama po
Vojvodini, sadrìnu repertoara i ~ak zabrawivala izvo-
|ewe nekih nacionalnih komada. (Tragedija “Pera Sege-
dinac” Laze Kosti}a).
SNP je imalo uvek i najvi{e finansijskih te{ko}a,
naro~ito u stalnoj borbi za redovnu subvenciju: ono }e se
vi{e puta obra}ati takore}i o~ajni~kim molbama i pred-
stavkama Saboru u Pe{ti i jo{ vi{e Srpskom narodnom
crkvenom saboru u Sremskim Karlovcima za finansijsku
pomo}, pa je ili odbijano ili dobijalo minimalnu, simbo-
li~nu potporu. Srpska pravoslavna crkva nije bila posto-
jano naklowena SNP, a ponekad su weni jednomi{qenici
oko nekih listova, naro~ito “Srpskog naroda” obezvre|i-
vali zna~aj Pozori{ta uop{te i nazivali ga komedijom.
Zbog sve otvorenijih i o{trih sukoba izme|u Mileti}eve
Srpske narodne slobodoumne stranke i konzervativnih,
~esto i reakcionarnih delova srpske pravoslavne crkve, i
to naro~ito krajem sedme i u toku osme decenije XIX veka,
kada je SNP jedva ìvotarilo, “bogati i najbogatiji sloje-
vi srpske vojvo|anske buròazije pokazivali su sve mawe
voqe da Pozori{te pomaù nov~ano prilozima, kao {to
su to ~inili ranije, prilikom wegovog osnivawa”. Na go-
di{woj skup{tini Dru{tva za SNP 1874. godine u Novom
Sadu upravnik Antonije Hayi} s tugom i gor~inom osu|uje
bogato gra|anstvo koje se oglu{uje o Pozori{te: “Gde su
ti velika{i koje je zabolela glava od te{ke brige za
na{im pozori{tem? Gde su ti bogata{i koji bi bar jedan
malen deo svoga bogatstva `rtvovali plemenitoj umet-

nosti dramskoj? O srpskom se narodu veli da je siromah,
ali tim ve}im ponosom moè pogledati na svoje pozo-
ri{te, koje je samo svojim po`rtvovanijem, svojim radom i
svojom ro|enom mukom stvorio i dosada odrào”.
Ponekad i ponegde u nekim kriti~nim godinama Pozo-
ri{te su izneveravali i mesni pozori{ni odbori nedo-
voqno angaòvani oko organizacije predstava, i mnoge
crkvene op{tine, jer nisu uredno slale materijalnu po-
mo}, pa i poneki rodoqubi, koji su mu uskra}ivali i fi-
nansijsku i moralnu potporu. Neki pozori{ni recenzenti
dràli su prave lekcije iz rodoqubqa narodu i bogatijim
li~nostima. “Zar se ovo pozori{te ne zove Srpsko na-
rodno pozori{te u Novom Sadu i zar se Novosa|ani ne
di~e, ne ponose time?” – pitao je ozloje|eni recenzent
“Pozori{ta” 1874. godine (br. 38). “Zar je to hvaqeno
rodoqubqe na{e?” – pridruìvao se op{toj osudi ravno-
du{nosti i nemarnosti dr Milan Savi} 1879. godine opet
u “Pozori{tu” (br. 42). Ovakvi prekori su se mogli ~uti i
docnije, do kraja XIX veka, u {tampi i na godi{wim skup-
{tinama Dru{tva za SNP.
Ovakva te{ka situacija oko Pozori{ta bila je po-
nekad proizvod izvesne depresije koja je zahvatila i narod
i wegovu inteligenciju, naro~ito u godinama ve}eg pri-
tiska tu|inskih vlasti ili zbog velike nerodice koja je
~ak pretila gla|u. U takvoj depresiji ba{ u Pozori{tu se
videla jedna nacionalna snaga koja }e mogla da nadahne i
pokrene narod. Tako “Suboti~ki glasnik” (u aprilu 1874.)
vidi u Pozori{tu pravu svetlost koja izvodi narod iz
ropske tame: “Ose}amo svi bez razlike neko mrtvilo u
dru{tvenom ìvotu... Svi vidimo kako smo nemo}ni {to
dobrog, {to korisnog stvoriti. A za{to? Nemamo narod-
nog duha! Nema svetlosti koja bi rod izvukla iz duboke
tamno}e na {iroko poqe... Tu smo svetlost smotrili onda
kada smo Narodno pozori{te u nedequ prvi put pozdra-
vili. ”U ovakvim te{kim trenucima, u vreme izvesne na-
cionalne depresije i finansijske krize i u narodu i u
Pozori{tu, recenzent novosadske “Zastave”, opet, izgleda
najteè 1874. godine (br. 56), poziva glumce i pozori{nu
upravu u novu kulturnu i nacionalni bitku: “Napred, bra-
}o, napred, rode! Kako je lepo ~uti slavnih predaka juna-
~ka dela pevati! Kako je lepo u umotvorewu narodnog duha
uìvati! I mi sve to dosad nismo ~uli, mi sve to dosad
nismo uìvali!” Sve ove nevoqe sru~ile su se na SNP u
vremenu kada je trebalo da bude najvi{e obezbe|eno i
dobro organizovano kao nacionalna tribina. Od 1867. go-
dine, kada je stvorena personalna unija izme|u Austrije i
Ugarske, takozvana Austro-Ugarska Dvojna Monarhija,
Srbi su stavqeni u podre|eni poloàj kao narod i tre-
tirani kao mawina. Svaka godina je pogor{avala wegovu

nacionalno - politi~ku situaciju. Time su najzad i for-
malno ukinute sve one ~uvene (ustvari ve} od po~etka
iluzorne) politi~ke privilegije vojvo|anskog Srpstva –
~iji je posle ~ak i verski i kulturni ìvot stegnut u
najuè granice, naime, autoriziran, – zapravo: toleriran
– samo pod uslovom da se striktno uzdràva svake srpsko -
nacionalne te`we i manifestacije", (Todor Manojlovi}).
Pozori{te je, me|utim, bilo jedan od glavnih nosilaca
takve manifestacije. ^lanovi Dru{tva, uprave i rodo-
qubi borili su se sa ponosom kroz ~itav ovaj period da se
Pozori{te odrì kao izrazito nacionalna srpska usta-
nova {to je izraèno i u wegovom nazivu koji je smetao
tu|inskim vlastima. “Cela stvar je u tome da je wegovim
protivnicima stvarna politi~ka zna~ajnost naziva Srp-
sko narodno pozori{te bila isto tako jasna kao i wemu
samom – i stoga nije moglo biti popu{tawa ni sa jedne ni
sa druge strane”, (Todor Manojlovi}). Ono je postalo, kako
ta~no kaè kwièvnik Todor Manojlovi}, “jedan prevas-
hodni faktor na{eg nacionalnog ìvota, pre svega zato
{to ga je vojvo|ansko Srpstvo tako ose}alo, tako shvatilo
i htelo”.
Treba ista}i da je SNP kroz ceo ovaj zaista uzburkani
period i slede}i, do 1914. godine, odolevalo svim krizama
i isku{ewima dele}i istu sudbinu sa svojim narodom.
SNP je bilo najve}im delom putuju}e ne samo zato {to ga
novosadska publika ne bi mogla da izdràva finansijski u
toku cele sezone, nego {to je od svog osnivawa time i tako
vr{ilo svoju nacionalnu i kulturnu misiju. Me|utim, to
mu je mnogo oteàvalo rad i situaciju: finansijski izdaci
na dugim turnejama bili su veliki i nepodno{qivi, de-
korativno-tehni~ka i kostimska oprema se kvarila, glum-
ci zamarali i iscrpqivali rade}i pod nepovoqnim uslo-
vima u kojima su se spremali i novi komadi. Najve}i broj
premijera spremqen je na turnejama! Ovakav ~erga{ki ì-
vot nije imalo nijedno jugoslovensko pozori{te ni u ovo
doba, ni docnije. Zato su wegovi umetni~ki rezultati tim
vi{e zadivquju}i.
Najteì udarac zadat je SNP kada su ga napustili 1868.
godine polovina ~lanova i upravnik Jovan \or|evi} i
pre{li u Beograd. \or|evi} je tada ose}ao i postupio
plemenito, dalekovid u svojim nacionalnim i kulturnim
shvatawima i iskreno uveren da je bilo uslova za rad oba
srpska pozori{ta u Beogradu, gde se tek ostvarivala ve-
lika kulturno-istorijska inicijativa, i u Novom Sadu gde
je, samo sa vi{e `rtava, trebalo nastaviti delo. Posle
one wegove duhovite izjave o SNP kao ko{nici koja pu-
{ta rojeve, on je u jednom pismu Odboru u Novom Sadu lepo
i perspektivno gledao na nastale te{ko}e u ovom uzbud-
qivom doga|aju video teorijsku neminovnost koja je jednom

morala da do|e: “Sad samo treba ozbiqne voqe i radwe,
treba da `rtvujemo koji stotinak forinata, pa smo najdu-
è za tri meseca opet na onoj ta~ki koju sad zauzimamo, ma-
kar koliko na{ih ~lanova pre{lo u Beograd... A ovo }e,
hvala Bogu, biti ujedno i posledwa kriza kojoj smo se mo-
rali kad tad nadati i koja nas nikad ne bi mimoi{la. 1012 1012 Iz pisma Jovana \or|evi}a
Me|utim, ovaj potres, uprkos svemu, bio je veliki i teàk Odboru. Ruma, 23. VIII 1868, AV.
i bilo je potrebno nekoliko kriti~nih godina da se pre-
brodi. Bilo je zaista te{ko na}i \or|evi}u odgovaraju}u
zamenu, jer je bio wegov tvorac, organizator, koji mu je dao
odre|eni nacionalni, kulturni i umetni~ki duh, pravac i
sadrìnu rada. Novi pozori{ni qudi ne samo da su spre-
~ili raspadawe Pozori{ta nego su u nekim inicijativama
oti{li ~ak i daqe. Oni su za nekoliko godina rada i
zaista dirqive borbe za opstanak reorganizovali Pozo-
ri{te, naro~ito osveìli repertoar mnogim novim koma-
dima, obnovili gluma~ku druìnu dobrim umetni~kim
snagama, u nekim sezonama ~ak i pove}ali prihode i tako
ga opet osposobili za samostalan nacionalni i umetni~ki
rad. Bile su to zaista velike `rtve, ali nacionalno i
istorijski nu`ne i sasvim opravdane. J. \or|evi} je bio
zaista dalekovid i mudar kada je u tom svetlu opravdavao
svoj povratak na godi{woj skup{tini Dru{tva 1868. i u
drugim prilikama.
Posle prvih i najmu~nijih gor~ina i ~ak ogor~ewa (dr
Mihailo Polit-Desan~i} je izjavio na skup{tini 1868.
godine da je od strane Beograda ~ak “nebratski ra|eno”!),
rodoqubi i pozori{ni qudi oko SNP shvatili su dobro i
tada jedino mogu}e da SNP ne pripada samo sebi i da je
ba{ time i tako izvr{ilo veliki nacionalno-istorijski
i kulturni zadatak u pravom trenutku. SNP }e i daqe
sara|ivati svestrano i vrlo korisno sa pozori{tima u
Beogradu i Zagrebu, naro~ito na razmeni glumaca i u dru-
gim zna~ajnim akcijama. To ba{ {to se odràlo posle svih
kriza i tu|inskih nasrtaja potvr|uje ubedqivo wegovu
svestranu vitalnost, visoku nacionalnu i kulturnu svest,
samopregorno i znala~ko zalagawe pozori{nih entuzi-
jasta u Dru{tvu, oko i u SNP i istrajnih rodoquba u
Vojvodini.
Nova uprava u Dru{tvu za SNP i u SNP

(1868–1903)
Bilo je izuzetno zna~ajno koje }e i koliko stru~ne i
sposobne li~nosti preuzeti upravu Dru{tva za SNP i
samo SNP u skoro beznade`nom raspoloèwu duhova po
neo~ekivanom odlasku J. \or|evi}a i polovine ~lanova.
Li~nosti u upravi se mogu smewivati na re{avawu istih
umetni~kih i nacionalnih zadataka, ali pozori{te mora
da ostane kao velika kulturna i nacionalna tekovina. U

ovom periodu dugom vi{e od tri decenije, od 1868. do 1905.
godine (jer tako u upravnom, pa i umetni~kom smislu ~ini
izvesnu teorijsku celinu), u upravi Dru{tva i SNP sme-
wivale su se li~nosti iz nekoliko nara{taja: u upravi
Dru{tva i u wegovim odsecima (kako su se i daqe na-
zivali) li~nosti su radile duè ili kra}e vreme, skoro sa
podjednakim stvarala~kim odu{evqewem, ali je Antonije
Hayi} ostao najduè i do kraja kao podna~elnik Dru{tva,
predsednik Pozori{nog odseka i stvarni upravnik Po-
zori{ta i onda kada su ga drugi zamewivali.
U upravu Dru{tva i wegove “odseke” birani su u ovom
periodu nacionalno-politi~ki vrlo osetqivom posle
personalne unije, proverene li~nosti, ugledne i uticajne
u narodu, spremne i hrabre da se suprotstave tu|inskim
vlastima, kao {to su to i ~inile: to su ve}inom pisci,
kulturni trudbenici, pozori{ni prevodioci, za Ekonom-
ski odsek dobri privredni stru~waci, sve odabrani pred-
stavnici vojvo|anske inteligencije i dru{tveno-pri-
vrednog ìvota. Ve}ina od wih bili su Mileti}evi poli-
ti~ki jednomi{qenici. Wihov odnos prema Pozori{tu
nije bio birokratski konvencionalan nego prisan, nese-
bi~an i rodoqubiv. Treba to naro~ito ista}i kao isto-
rijsku zaslugu svih tih po`rtvovanih rodoquba, jer su
najvi{e oni doprineli da se SNP odrì u ~esto bezna-
de`nim trenucima u koje je zapadao i finansijski i kao
nacionalna ustanova. Ubrzo posle ostavke J. \or|evi}a,
Dru{tvo je izabralo, na godi{woj skup{tini 16. IX 1868.
godine, novu upravu: za na~elnika kwièvnika i pozori-
{nog stru~waka dr Jovana Suboti}a, koji je ostao do 15.
VIII 1871, za podna~elnika Antonija – Tonu Hayi}a, sekre-
tara Matice srpske, koji je preuzeo sve pozori{ne funk-
cije Jovana \or|evi}a – upravnika SNP i predsednika
Pozori{nog (Artisti~kog) odseka i vr{io ih do 29. XII
1905. godine. Posle ostavke dr J. Suboti}a na poloàju
na~elnika su se smewivali: po drugi put Stevan Brano-
va~ki do 30. VIII 1874, koji je predstavqao, ina~e konzer-
vativniji po shvatawima, izvesni kompromis izme|u bor-
benijih mladih mileti}evskog kova i onih starijih, ne{to
pomirqivijih, zatim dr Mihailo Polit-Desan~i} do 31.
VIII 1878, dr Stevan Pavlovi} do 9. XII 1881, i dr Laza
Stanojevi} do 29. XII 1905. godine. Po{to je Hayi} bio
prezauzet na raznim du`nostima, zavedeno je zvawe pomo-
}nika odnosno zastupnika upravnika, radi wegovog raste-
re}ewa, i tu prete`no operativno-organizacionu du-
`nost je vr{io glumac i rediteq Dimitrije Ruì} od
1875. do 17. XII 1903. godine. Ruì} je, optere}en reper-
toarom, radom 4 godinama, ponekad podnosio ostavku na
poloàj upravnika, pa se opet vra}ao ili biran za po-
~asnog upravnika. Pitawa umetni~ke politike, repertoa-

ra i discipline re{avao je uvek Hayi} sa Pozori{nim
odsekom. Od svih predsednika Dru{tva dr Laza Stano-
jevi} je imao najvi{e ambicije, interesovawa i naro~ito
voqe da se me{a i u nadle`nost upravnika.
U Pozori{nom odseku, koji je ponekad vrlo aktivno
sara|ivao s upravnikom Pozori{ta i predsednikom Dru-
{tva za SNP i uticao u mawoj tli ve}o) meri na umet-
ni~ku politiku, naro~ito na sastav repertoara, ~ak i na
disciplinu u druìni, radili su u ovom periodu od preko
tri decenije od zna~ajnijih li~nosti: Gli{a – Gliga Ger-
{i}, \or|e Jovanovi}, Aleksandar Jovanovi}, izabrani
na skup{tini 1868. godine prilikom op{te reorganizacije,
zatim: dr Milan Savi}, dr Mihailo Polit–Desan~i}, Jovan
Bo{kovi}, Filip Oberkneèvi}, dr Jovan Jovanovi} –
Zmaj, Milo{ – Mi{a Dimitrijevi}, Aleksandar Sandi},
Jovan Gr~i}, Stevan V. Popovi}, Ilija Vu~eti} i Jovan
\or|evi}. Neki od wih birani su i u raznim oblicima
sara|ivali, iako nisu stalno ìveli u Novom Sadu (Jovan
Bo{kovi}, Jovan Jovanovi} Zmaj i Jovan \or|evi}). Dr
Milan Savi}, dr M. Polit-Desan~i}, Jovan Gr~i} i M.
Dimitrijevi} su bili izuzetno ambiciozni i po`rtvovani
u radu i imaju zna~ajnih zasluga za delatnost SNP za sve ovo
vreme. Pozori{ni odsek je imao u velikoj meri funkciju
Kwièvno-umetni~kog odbora u Beogradu, ali sa znatno
{irim nacionalnim i kulturnim programom u Vojvodini
pod okupacijom. Me|utim, u upravqawu Pozori{tem i u
wegovoj umetni~koj politici najvi{e je odlu~ivao Anto-
nije Hayi}, ~esto i ne sara|uju}i u tome sa Odsekom. U
kriti~nim trenucima, osobito kad su bili pogor{ani od-
nosi sa ma|arskim vlastima, Hayi} je svojom reputacijom i
uticajem uspevao da uspostavi nu`nu ravnoteù.
Obnova gluma~ke druìne i promene u woj za uprave

Antonija – Tone Hayi}a (1868–1903).
Najja~i uticaj Antonija Hayi}a na delatnost u Pozo-
ri{tu bio je u periodu od 1868, po odlasku Jovana \or-
|evi}a, do kraja 1903. godine, jer }e se od Branislava Nu-
{i}a smewivati, u raznim etapama, upravnici sa mawom
ili ve}om umetni~kom individualno{}u, sposobnostima
i upravnim nadle`nostima. Prvi i najva`niji zadatak
Dru{tva i Pozori{nog odseka bio je, posle prelaska po-
lovine glumaca u Narodno pozori{te u Beogradu, da se
obnovi odnosno pove}a gluma~ka druìna, ~ije je cepawe
izazvalo najteì potres u Pozori{tu i izazvalo ùstre i
mu}ne reakcije u Novom Sadu. Najboqi srpski rodoqubi
negodovali su sa razumqivim ogor~ewem, a svi su biti
podjednako osetqivi kada je bila u pitawu sudbina Pozo-
ri{ta, tada najaktivnijeg i najzna~ajnijeg nacionalnog i
kulturnog àri{ta u Vojvodini. U takvom raspoloèwu

dr M. Polit-Desan~i} je smatrao da je u Beogradu “ne-
bratski” ra|eno, a Svetozar Mileti} je podjednako osu|i-
vao i beogradski Pozori{ni odbor i novosadske glumce
koji su tada napustili Pozori{te. Iza Mileti}evog nego-
dovawa krilo se i realno shvatawe velikog istorijskog i
kulturnog trenutka. To se nazire iz Mileti}evih re~i
kada ga je glumac Dimitrije Ruì}, kako navodi u svojim
memoarima, pitao za savet {ta da radi u novoj situaciji.
“Ovo Narodno pozori{te postojati mora” – odgovorio mu
je mudro Mileti}, – “a ko ho}e s \or|evi}em, nek ide!”
Pred velikom nacionalnom i kulturnom perspektivom
duhovi su se ubrzo primirili i SNP je nastavilo da radi s
novim snagama i odu{evqewem u dugom periodu koji }e
biti najblistaviji u wegovoj istoriji.
Druìna je obnovqena dosta brzo i uspe{no uvedena u
vi{e komada starijeg i novijeg repertoara. To je bio i
najteì umetni~ki i organizacioni posao koji je izvr{en
vrlo ve{to i znala~ki. To pokazuje da su naslednici Jo-
vana \or|evi}a bili dorasli za jedan u pozori{tu vrlo
sloèni zadatak, mo`da najteì u istoriji ove ustanove.
U SNP su ostali: Dragiwa Ruì}ka, Sofija Maksimo-
vi}ka-Vuji}ka, Marija Nedeqkovi}ka, Jelena Marinko-
vi}ka, Dimitrije Ruì}, Lazar Tele~ki, Nikola Zori},
Pavle – Paja Marinkovi}, Nikola Nedeqkovi}, Jovan Pu-
ti} (glumac i {apta~) i kapelnik Aksentije Maksimovi}.
U sezoni 1868–69. u Pozori{te su jo{ stupili: Marko
Suboti}, Kosta – Baba Hayi}, Petar Brani, Fotije Ili-
~i}, \or|e Sokolovi}, Manojlo Stan~i} – Srbendi},
Branko Stefanovi} – Varadi, \or|e Leskovi}, Jelisa-
veta – Jeca Dobrinovi}ka, mlade po~etnice Lenka Hayi-
}eva, docnije zna~ajna dramska glumica, sestre Katica i
Milica Savi}, Katica Lugumerski i Draga Novi}eva (Lu-
gumerski i Novi}eva su ubrzo pre{le u Beograd).
Svi poslovi su izvo|eni vrlo brzo, naro~ito smi{qe-
no i sloèno. Obnova i celokupna reorganizacija dru-
ìne i Pozori{ta trajale su svega oko pet meseci pri
~emu ni{ta va`nije nije propu{teno. To je delo vi{e
rodoquba i Pozori{nog odseka, ali su bili svakako najza-
slu`niji na~elnik Dru{tva dr Suboti} i upravnik Pozo-
ri{ta Hayi}, obojica dobri poznavaoci pozori{ta. Iako
samo nekoliko novih glumaca predstavqa ozbiqnije umet-
ni~ko poja~awe, druìna je ubrzo pokazala da je dorasla za
sloènije umetni~ke zahteve repertoara. Do kraja stvar-
ne uprave Hayi}a (1903), jer su zastupnici upravnika ima-
li ve}inom operativno-organizacione du`nosti, a Pozo-
ri{ni odsek konsultativnu ulogu, kroz SNP je pro{ao
veliki broj glumaca katkad od visoke i najvi{e umetni~ke
vrednosti. Glumci su se u wemu zadràvali kra}e ili duè
vreme ili do kraja umetni~ke karijere. Oni su sada imali
povoqnije uslove za svoju profesiju, jer su mogli da pre-

laze u pozori{ta u Beogradu, Zagrebu, a krajem veka i u
ni{ki “Sin|eli}”, a zatim sve brojnije putuju}e druìne.
Glumci su stizali i u SNP iz tih sredina.
Do 1903. godine, dakle, za uprave Hayi}a, u SNP su
stupali i igrali kra}e ili duè vreme – u 1868: Fotije @.
Ili~i}, Jelisaveta – Jeca Popovi}eva-Dobrinovi}ka, Pe-
tar Brani, \or|e Sokolovi}, Branko Stefanovi} – Va-
radi, Jelena – Lenka Hayi}; 1869: Sava Rajkovi}, Katica
Savi}, Milica Savi}; 1871: Andrija Luki}, Nikola Ra-
{i}, Lenka Marinkovi}, Bosiqka Hayi}, \or|e Lesko-
vi}, Manojlo Hrva}anin – Srbendi}, Du{an Stepi}; 1872:
Vasa Markovi}, Pera Dobrinovi}, Jevrem Boòvi},
Aleksandar Sajevi}, Andrija Pe{i}, Ivana Sajevi}, Ana
Tele~ki; 1875: Paja Popovi}; 1876: Marija Rajkovi}ka-Di-
mitrijevi}ka; 1878: Andrija Desimirovi}, Reqa Popovi},
\or|e Bankovi}; 1879: Milorad Gavrilovi}, Kosta Milo-
vanovi}; 1880: Milo{ – Mi{a Dimitrijevi}, Aleksandar
– Aleksa Ra{i}, Saveta M. Dimitrijevi}ka; 1881: Ilija –
î~a Stanojevi}, Milo{ Hayi-Dini}, Svetislav Dinulo-
vi}, Branko Ra{i}, Qubica Hayi-Dini}ka; 1882: Milivoj
Barbari}, Andrija – Andra Milosavqevi}, Vasa Popovi};
1883: Marko Suboti}, Mihailo Markovi}, Jelena – Lena
Petrovi}eva-Gavrilovi}ka; 1884: Qubomir Stanojevi},
Svetislav \ur|evi}, Branko Ra{i}, Tinka Bra{ovan-Lu-
ki}ka, Zorka \uri{i}eva-Dobrinovi}ka; 1885: Veqa
Miqkovi}, Kosta Vasiqevi}, Aleksandar – Aleksa Milo-
jevi}, Stevan Kester~anek, Sofija Maksimovi}-Vuji}ka,
Milka Maksimovi}eva-Markovi}ka, Zorka A. Milojevi-
}ka, Danica Nikoli}eva, Smiqka Brki}eva, Darinka Ban-
dobranska, Savka V. Miqkovi}ka; 1886: Jovan – Joca Stoj-
~evi}, Jelena \ur|evi}ka; 1887: \ura Bakalovi}, opet
Milo{ Dimitrijevi} i Andrija Luki}; 1886: Todor – To-
{a Ili}, Sara – Saveta \. Bakalovi}ka; 1889: Svetislav –
Buca Stefanovi}; 1890: Kosta Delini, Dimitrije – Mita
Spasi}, Mihailo Markovi}, Saveta J. Stoj~evi}ka, opet
Jovan Stoj~evi}, Lazar Rajkovi}, Danica @anova-Vasiqe-
vi}ka, Zorka M. Markovi}ka; 1891: Milan Stankovi}, To-
dor – To{a Stankovi} – Tetkin, Jevta @iki}, Katica J.
@iki}ka, Danica Vesi}eva, Jelena Vesi}eva; 1892: Jevto
Du{anovi}, Milivoj Karapetrovi}; 1893: Milan Niko-
li}, Janko Todosi}, Marta J. Todosi}ka, Danica Tucakovi-
}eva-Mateji}ka-Sotirovi}ka; 1894: Du{an Barjaktare-
vi}; 1895: Svetozar Filipovi}; 1896: Aleksandar – Aleksa
Radovi}, Milivoj Stojkovi}, Luka Popovi}, opet Milo{
Hayi-Dini}, Milan Mateji}, Kosta Ili}, Qubica M. Ha-
yi-Dini}ka, Draga D. Milovanovi}ka; 1897: Draga D. Spa-
si}ka, Qubomir Mici}, Radomir – Rada Pavi}evi}; 1898:
Lenka Vuji~i}; 1899: Andrija – Andra Stojanovi}, opet
Svetislav – Buca Stefanovi} i Milan Mateji} i 1900-
–1903: Milan Ilki}, Vlajko – Emin Sluka, Uro{ Juri{i},

Vojislav Vilovac, opet Andrija Stojanovi}, Katica Vi-
lovac, Jelena Barjaktarovi}ka.
U nekim sezonama gluma~ka druìna je bila sastavqena
od vrlo odabranih umetni~kih snaga. Takvi gluma~ki ko-
lektivi bili su, nesumwivo, dorasli i za najvi{e umetni-
~ke zadatke. Zanimqivo je sagledati i oceniti umetni~ku
vrednost u celini gluma~kih kolektiva u bar dve razli-
~ite etape ovog istorijskog perioda, u isto vreme naj-
zna~ajnijih u razvitku SNP, kada se ono uzdizalo na naj-
vi{i umetni~ki nivo. U godinama 1885–1888. u gluma~koj
druìni igraju: Dimitrije Ruì}, Pera Dobrinovi}, Sve-
tislav \ur|evi}, Andrija Luki}, Mihailo Markovi}, Ve-
qa Miqkovi}, Andrija Desimirovi}, Kosta Vasiqevi},
Mladen Bani}, Stevan Kaster~anek, Milo{ K. Dimitri-
jevi}, Milan Stoj~evi}, Aleksandar Milojevi}, Dragiwa
Ruì}ka, Jelisaveta Dobrinovi}ka, Sofija Maksimovi-
}ka-Vuji}ka, Zorka Milojevi}ka, Lenka Hayi}eva, Danica
Nikoli}eva, Smiqka Brki}eva, Milka Maksimovi}eva-
Markovi}ka, Darinka Bandobranska, Savka V. Miqkovi-
}ka. U posledwoj etapi, u godinama 1892–1896, u druìni su
igrali sa neznatnim izmenama u pojedinim sezonama Di-
mitrije Ruì}, Pera Dobrinovi}, Andrija Luki}, Dimi-
trije Spasi}, Mihailo Markovi}, Kosta Vasiqevi}, To-
dor – To{a Ili}, Milan Nikoli}. Jovan – Joca Stoj~evi},
Svetislav – Buca Stefanovi}, Jevto Du{anovi}, \ura –
\or|e Bakalovi}, Mihailo Milovanovi}, Svetozar Pi-
lipovi}, Jevta @iki}, Milo{ Hayi-Dini}, Janko Todo-
si}, Dragiwa Ruì}ka, Sofija Maksimovi}ka-Vuji}ka,
Tinka Luki}ka, Jelisaveta Dobrinovi}ka, Sara – Saveta
Bakalovi}ka, Milka Maksimovi}eva-Markovi}ka, Dani-
ca Vasiqevi}ka, Zorka \uri{i}eva (Dobrinovi}ka), Da-
nica Nikoli}ka, Marta Todosi}ka, Qubica Du{anovi-
}ka, Zorka Markovi}ka, Katica @iki}ka, Jelena Vesi-
}eva, Danica Vesi}eva, Danica Tucakovi}eva, Vukosava
Mili}evi}ka.
Ovako sastavqene druìne predstavqale su sna`ne
umetni~ke celine sposobne i za najsloènije umetni~ke
scenske zadatke. Neki zna~ajniji recenzenti to }e nam
docnije najboqe posvedo~iti svojim vrlo laskavim oce-
nama i ponekad smelim upore|ivawem sa evropskim pozor-
nicama. Nekoliko glumaca u druìni ovih etapa spadaju
me|u najvi{e umetni~ke vrednosti ne samo srpske nego i
jugoslovenske glume.
Finansijsko stawe SNP: Uzaludna borba za stalnu

subvenciju
Za ~etiri decenije, vi{e nego {to ovaj period traje,
SNP nije uspelo, uprkos skoro o~ajni~kih apela rodo-
qubima, ustanovama i raznim organizacijama, da se izbori
za stalnu subvenciju: o najlep{e snove i zanose svi su se

surovo oglu{ivali, samo su glumci i wihovi najbliì
rukovodioci oslu{kivali svoje srce i neodoqivi impe-
rativ svoje nacionalne svesti. Glumci su pevali svoju naj-
lep{u melodiju vremenu u kojemu je mnogi nisu slu{ali...
Borba za subvenciju bila je zaista velika bitka za op-
stanak u kojoj su glumci – hrabri i izdr`qivi vojnici
kulture – postali ali nisu padali u zamornom mar{u ka
nacionalnom i istorijskom ciqu. Ovakvom samopregoru i
po`rtvovaniju nema zaista primera u istoriji jednog na-
cionalnog pozori{ta! Najva`nije je to da su i glumci i
wihovi rukovodioci dobro shvatili da se uskra}ivawem
subvencije teìlo za tim da se ugu{i jedna zna~ajna srpska
nacionalna ustanova. Sa stalnim umetni~kim razvitkom
rasle su i potrebe Pozori{ta ~ije izdatke nisu mogli da
pokriju redovni prilozi sa predstava, pogotovu zato {to
se vi{e putovalo po vojvo|anskim mawim i ve}im mestima
i na toj turneji mnogo tro{ilo (prevozna sredstva za osob-
qe, dekoracije, kostime, rekvizite, itd.).
Prihodi sa predstava u ponekim mestima su osetno pod-
bacivali i Pozori{te se jedva izvla~ilo iz takvih fi-
nansijskih te{ko}a. U nekim godinama smawivane su i
plate glumcima ili ~ak reducirana gluma~ka druìna na
najnu`niju meru. U nekim sezonama su izdaci za stvarne
potrebe Pozori{ta smawivani na veliku {tetu umetni-
~ke delatnosti.
U godinama 1871–75. prihodi su opadali zbog nerodnih
godina kada su bili te{ko pogo|eni i publika i rodo-
qubi-prilo`nici mawih ili ve}ih suma, a ba{ tada je
Pozori{tu bio najpotrebniji novac u vreme reorgani-
zacije i kriza koje su neminovno donele nove potrebe.
Deficitarne sezone su bile u modernom periodu Pozo-
ri{ta, kada su stalno narastate wegove umetni~ke potre-
be, od 1895. do 1901. godine. U ovom modernom periodu,
1881–1904, kada neposrednije i ambicioznije vode Pozo-
ri{te na~elnik Dru{tva dr Laza Stanojevi}, podna~el-
nik i upravnik Pozori{ta Antonije Hayi}, finansijsko
stawe je izgledalo ovako:
Rashodi 1278,989.34 kruna
Prihodi 1261,873.78 kruna
Mawak 17,115.56 kruna
Najve}i vi{ak je iznosio u sezonama 1894/95. (6,132.36),
1883/84. (3,038.32); najve}i mawak: 1900/01. (5,008.71), 1898/99.
(3,895.46), 1899/1900. (3,048.88) i 1903/4. (3,972.91 kruna). U
nekoliko sezona mawak je iznosio i preko 2000 kruna (1885/86.
1889/90, 1893/94. 1895/96). Mawkovi su naj~e{}e proizvod
nerodnih godina ili partijsko-politi~kih trvewa, pri
~emu se smawivao interes za Pozori{te, ili ve}eg tu|in-
skog pritiska koji je izazivao nu`ne nacionalne depre-
1013 Dr Laza Stanojevi}: “O Srp- sije. Ali, ovi statisti~ki podaci svedo~e1013 da se Po-
skom narodnom pozori{tu” 1881–1905. zori{te u trinaest od dvadeset i ~etiri sezone modernog
S. Karlovci, 1908.
perioda borilo za opstanak ~emu bi trebalo dodati jo{
dve sezone sa umawenim aktivnim bilansom i/ili mawim
deficitom.
Bez ve}e i redovne subvencije Pozori{te je ìvota-
1014 Qubomir Loti}, u op{irnom
rilo od male ~lanarine ~lanova1014 Dru{tva za SNP (koji
prilogu u listu “Pozori{te” (od 24.
VI 1901) saop{tio je dosta porazan po- su upla}ivali 100 kruna odjednom ili za tri godine, a
datak da je u Dru{tvu do 1901. bilo dru{tva i razne stale{ke korporacije po 200 kruna), za-
u~laweno svega 400 ~lanova, me|u ko- tim od dobrovoqnih priloga obi~no imu}nijih rodoquba,
jima nije bilo ni vladike Platona crkvenih op{tina, gradskih predstavni{tava, naro~ito
Atanackovi}a, nijednog velikodostoj-
nika crkve, pa nijedan arhimandrit, od zave{tawa dobrotvora i od prihoda sa raznih pri-
protoprezviter, kalu|er, a malo i redaba nacionalnih i kulturnih u Vojvodini i izvan we.
predstavnika srpske inteligencije, Da bi Dru{tvo obavezalo moralno i materijalno svoje
crkvenih op{tina i dru{tava. ~lanove, poru~ilo je, odlukom skup{tine 5. XI 1897. go-
dine, jednu diplomu kod akademskog stikara Uro{a Pre-
di}a, koji ju je zavr{io 1899. godine. Ona predstavqa je-
1015 Zna~ajni akademski slikar dinstven primer u istoriji srpskog pozori{ta. 1015
Uro{ Predi} opisao je alegorijski
smisao svoje diplome u prilogu “Opis
U najteìm nerodnim godinama Dru{tvo je dva puta
i tuma~ewe diplome Dru{tva za pismeno apelovalo na rodoqube da prilozima pomognu
SNP” u “Pozori{tu” od 22. VII 1901. Pozori{te u najkriti~nijoj finansijskoj situaciji. U
Diploma je vrlo sloèna slikarska 1873. godini upu}eno je preko hiqadu apela pojedincima,
kompozicija koja alegorijski izraà-
va sa vi{e slikarskih sredstava is-
crkvenim op{tinama, gradskim predstavni{tvima i
tinu, strast, moral, Harlekina, itd. dru{tvima ~ak i izvan granica Vojvodine, ali je wihov
naravno uz vi{e pozori{nih simbola odziv bio vrlo slab. U takvoj situaciji Upravni odbor je
i ne izraàva, kako on isti~e, samo smawio broj ~lanova na svega 18, jedva dovoqno za nor-
srpski duh i nacionalno-kulturni
smisao nego i op{ti kakva je u su{ti-
malan umetni~ki rad, i wihove plate za 5–6%. Drugi apel
ni pozori{na umetnost. Predi} je, Odbor je uputio 1875. godine u jo{ teòj finansijskoj
treba ista}i, izradio umetni~ke por- situaciji kada je nerodica pretila narodu gla|u, a defi-
trete zna~ajnih srpskih glumaca Mil- cit Pozori{ta iznosio oko 10.000 kruna, ali ni ovoga
ke Grgurove, Pere Dobrinovi}a, Mi-
lorada Gavrilovi}a, î~a Ilije Sta-
puta se nije postigao èqeni finansijski efekat. Za-
nojevi}a i Milo{a Hayi-Dini}a. vedeni su jedinstveni u svojoj vrsti takozvani kov~eì}i
postavqeni na raznim istaknutim mestima (u crkvama,
dru{tvima, itd.), pa ni oni nisu pomogli. Inicijativom
1016 Dr Dimitrije Kirilovi}:
rodoquba, qubiteqa Pozori{ta, skupqani1016 su po raz-
“Srpsko narodno pozori{te” ... itd.
nim mestima makar i minimalni “krajcara{ki prilozi”
(Ve} citirano). Dr Kirilovi} spomi- od 1897. godine, ali su ubrzo presahnuli. U po~etku ro-
we protinicu Dragiwu Borotu iz Sta- doqubi su slali priloge sa odu{evqewem, koje je poste-
rog Be~eja kao jednu od prvih skupqa- peno smalaksavalo. I svi su prilo`nici bili obe}ali da
~a “krajcarskih priloga”.
}e i daqe prilagati, no to nije dugo potrajalo, pak se
rodoqubqe samo od sebe ugasilo, pisao je sa razo~arawem
1017 Dr Lazar Stanojevi}: Ibid.
i tugom dr Laza Stanojevi} 1899. godine. 1017
Pozori{tu su ponekad priticali u pomo} mawim ili
ve}im prilozima i gradska predstavni{tva odnosno op-
{tine u Vojvodini, naro~ito iz Novog Sada, Pan~eva i
Velike Kikinde. Op{tine bi prilagale, verovatno, i vi{e
i ~e{}e, ali su se tome suprotstavqale ma|arske vlasti
dokazuju}i da je narodni novac namewen, toboè, za druge
prosvetne svrhe, naro~ito za {kole: bio je to, o~igledno,
smi{qeni izgovor da se ugu{i jedna opasna nacionalna

srpska ustanova. U toj i takvoj borbi za opstanak Pozori-
{ta, razna dru{tva i ustanove su prire|ivali koncerte i
“besede” da bi spasli “srpsko mezim~e u Vojvodini”. Tako
je, izme|u ostalih, Kolo mladih Srba odràlo u Budim-
pe{ti besedu 1899. godine i sav prihod poslalo SNP.
Neosporno je da je veliki broj srpskih rodoquba izne-
verio Pozori{te u najkriti~nijim trenucima u pogledu
dobrovoqnih priloga {to je te{ko poga|alo savremene
rukovodioce Pozori{ta i prisiqavali ih na razo~arane
i gorke izjave. Me|utim, ostalo je i tada i docnije jo{
dosta rodoquba koji su pomagali Pozori{te i uspeli da ga
odrè uprkos svim krizama i tu|inskim nasrtajima. Tu su,
pre svega, dobrotvori koji su ili za ìvota ili testamen-
tom posle smrti zave{tavali novac, zemqu i ku}e. Ovo su
jedinstveni primeri rodoqubqa i qubavi prema Pozori-
{tu u istoriji ne samo jugoslovenskog nego i evropskog po-
zori{ta. Shvataju}i zna~aj, ali i teàk poloàj Pozori-
{ta kao da su se i posle smrti borili za wegovo odràwe.
Dobrotvori Dru{tva za SNP

Vredno je spomenuti imena tih neobi~nih rodoquba.
Jedno od najstarijih zave{tawa je Hristifora [ifmana,
upravnika spahiluka Jovana Nake u Banatskom Komlo{u,
koji je 1878. godine poloìo Matici srpskoj u Novom Sadu
2 500 forinata sa èqom da se svake godine interes od te
sume ispla}uje Pozori{tu. Zatim su zave{tali Pozori-
{tu: Marija Gavanski-Dimitrijevi}ka 200 i \or|e K. Jo-
vanovi}, trgovac, 1000 forinata, \or|e K. Nedeqkovi}.
trgovac iz Novog Sada, osnovao je sa 10.000 kruna “Fun-
daciju i pripomo} glumcima i glumicama” da se svake
godine od ~istog prihoda nagra|uju vredni, sposobni i
dobri glumci SNP. Steva Badrqica (1805, Senta – 1876,
Subotica) zave{tao je ku}u, magacin i 8 lanaca zemqe {to
je Pozori{tu pripalo tek 1880. godine Ekonom \ena Bra-
nova~ki (1941, Senta – 1882, Senta), sin na~elnika Dru-
{tva Stevana Branova~kog, zave{tao je testamentom 1882.
godine 20 lanaca zemqe sa preporukom da se osnuje “Za-
du`bina \ene Branova~kog i ène mu Ide ro|ene Vu-
ji}eve” iz koje }e se svake godine ispla}ivati ~ist prihod
Pozori{tu. Trgovkiwa Julijana Smiqanova-Kova~i}ka
(1841, Senta – 1883, Mol) ostavila je 1883. godine testa-
mentom 40 lanaca zemqe i osnovala “Zave{taj Julijane
Kova~i}, ro|ene Smiqanove i muà joj Joce Kova~i}a”.
Gavra Jankovi}, “varo{ki kapetan”, gradski senator i
predsednik Srpske pravoslavne crkvene op{tine u Aradu,
ostavio je 1885. godine tako|e testamentom vinograd i
dvospratnu veliku ku}u sa preporukom da se docnije obra-
zuje “Fond Gavre Jankovi}a, aradskog gra|anina, radi pod-
mirewa potreba SNP u Novom Sadu”.
“Ne}e propasti ni Srpsko narodno pozori{te dok je

srpskih rodoquba... ”
Jedino je stalna subvencija mogla da normalizuje delat-
nost SNP. Ali, borba za subvenciju na Srpskom narodnom
crkvenom saboru u Sremskim Karlovcima i u Ugarskom
saboru u Pe{ti vodila se uzaludno do kraja XIX veka i
otkrivala, na àlost, nedostojnu odlu~nost vi{ih srp-
skih crkvenih krugova i uvek neprijateqski stav ma|ar-
skih vlasti, ali i nacionalnu svest, dostojanstvenost i
ponos srpskih rodoquba koji su se za wu zalagali.
Ovakav srpski stav do{ao je do izraàja 2. XI 1868.
godine u Ugarskom saboru u Pe{ti kada se, povodom pre-
tresa buyeta Ministarstva Unutra{wih dela, ù~no dis-
kutovalo i o stalnoj subvenciji Srpskom narodnom pozo-
ri{tu. Ova diskusija je pala ba{ u vreme kada se spremao
poseban zakon, izglasan krajem novembra 1868. godine u
Ugarskom saboru, prema kojemu se u Ma|arskoj priznaje
jedino ma|arska narodnost {to je podjednako poga|alo sve
porobqene narode. Po{to je Ma|arskom narodnom pozo-
ri{tu predlagana (docnije i izglasana) subvencija od
54.000 forinata, srpski poslanik Milo{ Dimitrijevi} je
zahtevao i za SNP u Novom Sadu dràvnu pomo} od 5.000
formata pozivaju}i se na ravnopravnost naroda u Ugar-
skoj.
Tada su neki ma|arski poslanici pristali da se odobri
ta dràvna pomo}, ali ne kao Srpskom narodnom pozo-
ri{tu nego kao Srpskom novosadskom pozori{tu. Oni su
~ak traìli da se Dimitrijevi} odrekne srpskog narodnog
imena. Dimitrijevi} je dostojanstveno i hrabro odgovo-
rio: “Kad bi mi samo to bilo pred o~ima, da se iskana
pomo} dobije i da na{e Narodno pozori{te do|e do nov-
ca, ja bih se mo`da upustio u pogodbu {to se ti~e re~i
”narodno“, pa bih mo`da pristao uz predlog g. Pavla
Werija. Ali, ja to ne mogu ni za koju cenu, jer sam svojim
predlogom ujedno na to smerao da ovaj Sabor uzme na znawe
postoje}i fakat, postoje}e Srpsko narodno pozori{te,
a nikako Srpsko novosadsko pozori{te, koje ustvari i ne
postoji.” Posle toga zahtev Dimitrijevi}a je odbijen ve-
}inom glasova, a za wega su glasali samo tri srpska i tri
rumunska poslanika.
Izve{ta~ novosadskog lista “Zastava”, prikazuju}i
diskusiju na sednici Sabora, na kraju je rekao sa gnevom:
“Vrlo je jeftina ta cena, gospodo sa levice. Ta i jedan
name{taj u grofovskoj sobi stoji vi{e od 5 000 fori-
nata, a vi htedoste po tu cenu otkupiti srpski narod,
koji je vi{e potro{io svoje plemenite krvi za svoje na-
rodno odràwe, nego {to je sva va{a aristokracija po-
tro{ila {ampawera. Pa kao {to nije nestalo srpskog
naroda kraj svih grdnih `rtava, ne}e propasti ni Srpsko

narodno pozori{te dok je srpskih rodoquba. Pre }e srp-
ski narod u samim krajcarama nakupiti 5 000 forinata
nego {to bi dopustio, da mu za tu cenu otkupi ma|arski
1018 “Zastava” od 14. XI 1868.
sabor–narodnost!”1018
Posledwa nada za SNP bio je Srpski narodni crkveni
sabor u Sremskim Karlovcima, ali i ona je izneverila.
Ranije, jo{ 1864. godine, upravnik Jovan \or|evi} je mo-
lio Sabor da se zauzme kod ma|arske vlade za subvenciju,
ali uzalud. To je ponovio uzaludno i 1865. godine. Sada je
jedino preostalo da ne{to u~ini sam Sabor u kojemu je
bilo nekoliko konzervativnih qudi koji su smatrali da su
pre~e {kole od Pozori{ta. Spomenuo sam ve} nepovoqno
dràwe lista “Srpski narod” prema Pozori{tu, inspi-
risanog zlovoqno{}u nekih crkvenih li~nosti.
Me|utim, na sednici Srpskog narodnog crkvenog sa-
bora 22. VII 1871. godine diskutovalo se energi~nije o
dodeqivawu subvencije Pozori{tu. Predlaga~i su bili
dr Laza Kosti} i dr Jovan Suboti}, dva tada ugledna po-
zori{na pisca i vrlo aktivna trudbenika. Kosti} je pred-
loìo da se subvencija u iznosu od 3000 forinata dodeli
ne iz prosvetnog narodnog fonda, kako je mislio Suboti},
nego iz prihoda srpskih narodnih fondova i crkvenih
narodnih dobara i to po{to se podmire potrebe {kola i
crkve. Sabor je skoro jednoglasno usvojio taj predlog, ali
ma|arske vlasti nisu odobrile takvu odluku sa sra~una-
tim obrazloèwem da su ti prihodi nameweni samo za
potrebe {kola i crkve. Tako je propala i posledwa nada
Pozori{ta potpuno diskriminisanog na kulturno-pros-
vetnom planu ma|arske vlade.
Pozori{ni fond Dru{tva za SNP

Bez stalne subvencije SNP je bilo upu}eno na Po-
zori{ni fond Dru{tva osnovan jo{ 1861. godine od do-
brovoqnih priloga pojedinaca, dru{tava, op{tina, celog
naroda iz svih krajeva Vojvodine. Fond je u 1861. godini
izrosio 5743, u 1862. ve} 14.325 forinata, a 30. X 1865.
54.519, krajem januara 1867. narastao na 56.957 da se u se-
zoni 1869/70. popne na 62.529. forinata. U ostalim godi-
nama, na primer od 1881. do 1904. godine, gotovina u Fond je
pove}avana ili smawivana: pove}awe ove sume bilo je naj-
vi{e od 1897. (97.915 kruna) do kraja 1900, a osetno sma-
wivawe od 1901. (75.371 krune) do 1904. (46.418 kruna).
Fond se smawivao zbog sve maweg i neredovnog upla-
}ivawa dobrovoqnih priloga, zatim naro~ito sve razno-
vrsnijih i ve}ih potreba Pozori{ta i opadawa prihoda sa
predstava kada su se iz wega podmirivale deficitarne
sezone. Smawivawe sume u Fondu uvek je bilo naravno, jak
povod za uzbunu me|u pozori{nim trudbenicima...
Podizawe pozori{ne zgrade u Novom Sadu; zalagawe

Matice srpske
Vi{e od jedne decenije od svog osnivawa SNP nije
imalo stalnu pozori{nu zgradu nego je davalo predstave i
u Novom Sadu i u mestima na turneji po Vojvodini u ~esto
vrlo nepodesnim salama i arenama-ba{tama gostionica
ili ve}ih kafana. To je uvek ometalo, naravno, uspe{nije
tehni~ko i dekorativno aranìrawe scene ili su se, u
slu~aju nevremena. otkazivale predstave. Prostranija sa-
la u novosadskom hotelu, “Kod carice Jelisavete”, u kojoj
je SNP igralo, bila je i tehni~ki nepodesna, dotrajala, a
za wu se pla}ala velika zakupnina. Upravni odbor ~i-
taonice je, odmah poste osnivawa Pozori{ta, molio Grad-
ski magistrat u Novom Sadu da odobri zemqi{te za podi-
zawe zgrade. Magistrat je i odredio i odobrio zemqi{te,
ali je Zemaqsko namesni{tvo u Budimu, neprijateqski
raspoloèno prema Srbima, odbilo da potvrdi tu odluku.
Ma|arska vlada je odbila i ponovqenu molbu Dru{tva za
SNP 1869. godine. Propao je i smeli poku{aj novosadskog
gradona~elnika Svetozara Mileti}a u septembru 1867.
godine da se na ve} otkupqenom zemqi{tu jednog gra|a-
nina podigne pozori{na zgrada. Tako je nastavqena ista,
ru`na politi~ka igra sputavawa i gu{ewa nacionalnih i
kulturnih inicijativa od strane ma|arskih vlasti. Me-
|utim, sve to, ipak, nije sputalo daqe nacionalne ini-
cijative.
1019 @ivko Markovi}: “Akcija Zna~ajna je i hrabra inicijativa Matice srpske:1019
Matice srpske za podizawe zgrade sa dramati~ar dr Jovan Suboti} predloìo je, kao predsed-
pozori{nom dvoranom u Novom Sadu”
nik Matice srpske, na sednici Upravnog odbora od 15. III
“Zbornik priloga istoriji jugoslo-
venskih pozori{ta”, izdawe SNP u 1870. godine da se u ba{ti Mati~ine ku}e podigne velika
Novom Sadu, 1861–1961. dvorana za pozori{ne predstave, eventualna budu}a zase-
dawa narodno–crkvenih sabora, za razna predavawa, skup-
{tine i priredbe. Plan za ovu zgradu izradio je (i zavr-
{io 1. IV) u 1870. godini novosadski gra|evinski predu-
zima~ Georgi Molnar. Na skup{tini Matice srpske u
septembru 1870. godine ova lepa i uprkos ma|arskim smet-
wama odlu~na inicijativa Matice dopuwena je i pro{i-
rena predlogom da se finansijska sredstva obezbede na
solidnijoj akcionarskoj osnovi. U ostvarewu ove inicija-
tive bili su angaòvani i zna~ajni pozori{ni trudbeni-
ci kao ~lanovi neke vrste inicijativnog odbora Kosta
Trifkovi}, Antonije Hayi}, sekretar Matice i upravnik
Pozori{ta, i vrlo rodoqubivi Aleksandar Jovanovi}. Po
ovom Molnarovom planu pozori{na dvorana bi imala 70
kvadrata, pozornica 30 kvadrata (5 hvati visoka, 6 hvati
{iroka i 6 hvati duga), zatim 36 loà u dva reda i galeriju.
Prema kona~nom prora~unu varo{kog inèwera Mojseja
Kosti}a i gra|evinskog preduzima~a Molnara svi izdaci
oko podizawa zgrade iznosi bi 44.621 forintu. U programu
i pozivu na potporu pri gra|ewu narodne dvorane u Novom

Sadu, koje su potpisali dr J. Suboti} i A. Hayi}, objav-
qenim 27. XI 1870. godine, opstanak Pozori{ta se vezuje za
podizawe zgrade: “Ako dakle èlimo sa~uvati na{u na-
radnu pozori{nu druìnu od rasula” – pi{e u Pozivu –
“ako èlimo sa~uvati uspeh pregrdnih trudova i `rtava
naroda na{ega, ako èlimo sa~uvati ~asti puni paloàj
na{eg narodnog pozori{ta prema narodnom pozori{tu u
Beogradu i Zagrebu: to moramo sve snage upeti, da sagradi-
mo na{em Narodnom pozori{tu u Novom Sadu sigurnu po-
zornicu koja }e potrebama odgovarati i donde dok ne obo-
rimo one velike zapreke, koje nam gra|ewu pravog stalnog 1020 Odsek za rukopise Matice
Narodnog pozori{ta u Novom Sadu na putu stoje”. 1020
srpske, Novi Sad. M. 11468.
Na skup{tini Matice srpske 1. IV 1871. godine u No-
vom Sadu ovaj plan i predlog nisu, na àlost, usvojeni
najvi{e iz finansijskih razloga. Docnije, krajem 1871.
godine, teìlo se da se za zgradu izrade nov; nacrti za
mnogo jevtiniju izgradwu. Dru{tvo za SNP je bilo uporno
i odlu~no, pa se i daqe borilo za pozori{nu zgradu. U
nevoqi, dok se o~ekivalo odobrewe pogodnog zemqi{ta i
po~etak podizawa pozori{ne dvorane, Dru{tvo je, pomog-
nuto i od rodoquba dobrovoqnim prilozima, kupilo za
20.000 forinata ve}u zgradu na Trgu Koste Trifkovi}a
1872. godine. Posle neznatnih prepravki u zgradi su ve} od
13. I 1872. izvo|ene predstave. Ali, u vreme najve}e borbe
za dodeqivawe zemqi{ta i odobrewa zidawa, novosadski
Magistrat je saop{tio 1892. godine odluku Dru{tvu da se
ova zgrada poru{i, jer je komisijski utvr|eno da je toboè
sklona padu. Po{to je zgrada ubrzo i poru{ena, Pozori-
{te je moralo da provede tri godine na turneji u o~e-
kivawu nove dvorane. Na stalno navaqivawe Dru{tva Ma-
gistrat je kona~no odobrio besplatno zemqi{te, ali pod
uslovom da se na wemu sazida zgrada najdaqe za pet godina
od odobrewa Ministarstva unutra{wih poslova. Ovo Mi-
nistarstvo je odobrilo 1888. godine da se na besplatno
ustupqenom zemqi{tu podigne zgrada i to Novosadskog
srpskog pozori{ta u roku od tri godine. Na skup{tini
Dru{tva 3. VII 1890. godine nije usvojena takva lukava
odluka ma|arskih vlasti, jer je po dru{tvenom ustavu po-
stojalo samo Srpsko narodno pozori{te, a ne samo novo-
sadsko. U svojoj predstavci Dru{tvo je isticalo da }e
zgradu podi}i svojim prilozima ceo srpski narod u Voj-
vodini. Bilo je svima jasno da se zgrada na ovaj na~in ne}e
nikada podi}i, a naro~ito posle brutalnog pritiska, ru-
{ewem postoje}e stare zgrade. 1021 Lazar Dun|erski (1833, Srbo-
U ovim najteìm trenucima veleposednik Lazar Dun- bran – 1917, Srbobran) zavr{io je gim-
naziju i u~io je prava u Be~u, pa se
|erski1021 istaknuti rodoqub, obe}ao je da }e o svom tro- posvetio trgovini, industriji i poqo-
{ku podi}i novu i lepu zgradu u velikom dvori{tu svoje privredi. Bio je jedan od najbogatijih
gostionice “Kod carice Jelisavete” (docnije “Kraqice veleposednika u Vojvodini.
Marije”). Dun|erski je odrào re~: on zaista nije àlio

materijalne `rtve i podigao je veliku zgradu, koja je ot-
vorena sve~anom predstavom komada “Zadu`bina cara La-
zara” Milorada [ap~anina 4. II 1895. godine. Plan za
zgradu je izradio i izvodio radove arhitekta Vladimir
Nikoli}. U gledali{tu je imalo 650 mesta, i to u parteru,
loàma, balkonu i dva reda galerija. Pozornica je bila
dosta prostrana, sa dovoqno gluma~kih garderoba uz wu.
Zavesa se podizala uvis. Posle podizawa pozori{ne zgra-
de, Pozori{te je ~e{}e i duè vremena provodilo u No-
vom Sadu. Ono je otada bilo u mogu}nosti da daje predstave
na vi{em umetni~kom nivou sa sloènijim dekorativno-
tehni~kim aran`manima.
Prvi penzioni fond i administrativne mere

Dru{tvo za SNP je osnovalo Penzioni fond za glumce,
prvi u istoriji srpskog pozori{ta, i to je sada prvi po-
ku{aj socijalnog obezbe|ewa glumaca. Fond je ustanovqen
u aprilu 1872. godine kada se Antonije Hayi} odrekao u
wegovu korist nagrade od 500 forinata dodeqene mu za
besplatni rad kao upravniku u Pozori{tu. Pozori{te je
dalo i dve predstave u korist Fonda 1884. i 1885. godine.
Kada je tako stvorena glavnica od 741 forinta, skup{tina
Dru{tva je 1885. godine usvojila statut Fonda, koji je
izradio A. Hayi}. Fond je u toku narednih godina stalno
pove}avan raznim zave{tawima, dobrovoqnim prilozima,
prihodima sa po jedne predstave u svakom mestu u wegovu
korist ako nije u wima bilo deficita na gostovawima,
zatim procentima od gluma~kih plata i novcem od wi-
hovih kazni, U sezoni 1893/94. glumcima se odbijalo 3% od
plata za Fond. Po{to su se glumci suprotstavqali ovak-
vim korisnim merama, Dru{tvo je odlu~ilo 1889. godine
da se na to obaveù pri sklapawu ugovora. Prema statutu
Fonda, na penziju je imao prava svaki glumac koji je proveo
neprekidno deset godina u SNP i za to vreme redovno
upla}ivao procente. Penziju su mogli da dobiju samo oni
glumci koji su bili radom i bole{}u onesposobqeni du-
hovno i fizi~ki. Za penziju su odre|eni procenti prema
radnom staù: za 10 godina 30%, za 15 godina 35%. za 20
godina 40%, za 25 godina 45% i za 30 godina 50 % od svoje
plate.
U 1886. godini Dru{tvo je donelo dve administrativne
odredbe za Pozori{te, koje su imale zakonsku vrednost, i
to: Uredbu u pozori{noj upravi i Pravila za druìnu
SNP. Uredbom su jasno odre|ene du`nosti upravnika, re-
diteqa i administrativno-finansijskog osobqa, a po woj
je izabran za upravnika Dimitrije Ruì} sa prete`no
organizaciono-operativnim du`nostima. Pravilima su
regulisana prava i du`nosti gluma~kog osobqa.
“Pozori{te”, prvi srpski pozori{ni list, “Zbornik

pozori{nih dela”
Razne administrativne mere, kulturne i umetni~ke
inicijative pokazuju ubedqivo da se Pozori{te vodilo
smi{qeno i planski. Iza vi{e takvih mera stajao je Ha-
yi} ti kao inicijator i kao kreator. Dru{tvo je krajem
1871. godine (prvi broj 26. XII) po~elo da izdaje list “Po-
zori{te” u Novom Sadu, a urednik je bio do kraja A. Hayi}.
On je pokrenut sa ciqem “da se pa`wa na{ega sveta prema
pozori{tu {to ve}ma probudi i da se svaki na na{oj po-
zornici prikazani komad kriti~ki proprati, a i igra
na{ih glumaca oceni.” Kada je Pozori{te boravilo u No-
vom Sadu, izlazio je na dan predstave na pola tabaka, ina~e
jedanput mese~no na jednom tabaku. List je izlazio sve do
1908. godine (sem u 1880. i 1883. godini) To je prvi iskqu-
~ivo pozori{ni list u istoriji srpskog pozori{ta. On je
donosio programe predstava, stru~ne i informativne po-
zori{ne ~lanke, recenzije predstava, biografije glumaca,
razne pozori{ne uspomene, zna~ajnu istorijsku pozori-
{nu gra|u, pozori{ne komade u celini ili u odlomcima. U
wemu su pozori{nu recenziju vodili zna~ajni pozori{ni
i kwièvni radnici: A. Hayi}, dr Milan Jovanovi} –
Morski, Kosta Trifkovi}, Jovan Bo{kovi}, Laza Kosti},
dr Jovan Hranilovi}, dr Milan Savi}, Jovan Gr~i} i dr.
Jovan \or|evi} je tu objavio svoju zna~ajnu gra|u za is-
toriju srpskog pozori{ta. Od 1909–10. list izlazi kao
“Novo pozori{te” u redakciji Jovana Gr~i}a, ali nije
vi{e bio organ Dru{tva.
Dru{tvo je od 1872. godine po~elo da izdaje tako|e u
pozori{noj istoriji jedinstveni “Zbornik pozori{nih
dela” u ~ijem izdawu je objavqeno preko 40 svezaka sa
originalnim ili prevedenim pozori{nim komadima. Up-
rava SNP je mnoga od ovih dela slala samoinicijativno
ili na zahtev pozori{tima u Beogradu, Zagrebu, Qubqani
i ~ak putuju}im druìnama radi inscenacije bez ikakve
materijalne naknade.
Umetni~ka delatnost Srpskog narodnog pozori{ta

(1868–1903)
Delatnost uprave u periodu Antonija Hayi}a i
êtiri na~elnika dru{tva
U ovom najduèm istorijskom periodu pet puta je biran
na~elnik Dru{tva za SNP, a na tom poloàju su se sme-
wivale ~etiri li~nosti, jer je Stevan Branova~ki uprav-
qao dva puta. Za sve to vreme bio je podna~elnik Dru{tva,
predsednik Pozori{nog odseka do 1905. i stvarni uprav-
nik Pozori{ta samo do 1903. Antonije Hayi} je me|u na-
~elnicima i ~lanovima Pozori{nog odseka bio najboqi
pozori{ni stru~wak i prakti~ar, stvarni inspirator i

realizator najva`nijih pozori{nih mera i raznih refor-
mi, dakle neposredni upravnik Pozori{ta i onda kada ga
je na turnejama zastupao glumac i rediteq Dimitrije Ru-
ì} kao operativno-organizacioni upravnik. Od 1903. go-
dine upravnik SNP je Branislav Nu{i}, koji se osloba|a
umetni~kog tutorstva Hayi}a i radi samostalno kao dram-
ski pisac s reputacijom i sa prakti~nim iskustvom koje je
stekao u Narodnom pozori{tu u Beogradu, odakle je ubrzo
do{ao u Novi Sad. Hayi} ostaje i daqe do 1905. godine kao
podna~elnik, predsednik Pozori{nog odseka i otada do
1915. i kao na~elnik Dru{tva i daqe u~estvuje u mawoj ili
ve}oj meri u radu, ali, kao {to }emo videti docnije, nema
ni izdaleka dotada{wi uticaj na umetni~ku politiku. To
je ve} nova epoha u radu SNP u kojoj se on mawe angaùje,
ali u kojoj se ne umawuju wegove velike istorijske zasluge.
êtiri li~nosti, koje su kao na~elnici predvodile
Dru{tvo sa Hayi}em, rade u razli~itim etapama odnosno
pod druk~ijim nacionalno-politi~kim, umetni~kim i fi-
nansijskim uslovima, nejednake po li~noj vrednosti, ve-
{tini upravqawa i zalagawa za Dru{tvo i Pozori{te.
One se, zatim, u mawoj ili ve}oj meri me{aju u umetni~ke
poslove Pozori{ta. Zato svaki od wih, u saradwi sa Hayi-
}em, sa~iwava u istorijskom razvitku SNP posebnu etapu
ako ne umetni~ki diferencirani, u svakom slu~aju druk-
~iju po mawe ili vi{e povoqnim rezultatima delatnosti,
po op{tem umetni~kom i finansijskom bilansu. Ovde ne-
}u naro~ito spomiwali umetni~ke rezultate izraène
najvi{e u repertoarskoj politici, umetni~kom nivou
predstava, glumi, reìji i dekorativno-kostimskoj opre-
mi inscenacija, jer su to velike i najzna~ajnije teme za
posebna istorijska poglavqa u kojima }e se jedinstveno i
najboqe sagledati umetni~ka delatnost ovog Hayi}evog
perioda i stvarni umetni~ki domet SNP. Ali, iz onoga
{to je u ovim istorijskim kra}im ili duìm etapama
stvoreno i preobraàvano jasno }e se naslutiti pozori-
{ni uslovi pod kojima se umetni~ki stvaralo i usavr-
{avalo. Bez tih mawe ili vi{e povoqnih uslova ne moè
se ni zamisliti normalna umetni~ka delatnost pozori-
{ta uop{te, a ovog, u izuzetnom nacionalno-politi~kom
klimatu, naro~ito i vi{e nego drugih.
Delatnost SNP za uprave dr Jovana Suboti}a i

Antonija Hayi}a (1868–15. VIII 1871)
Ova etapa je bila bremenita ozbiqnim problemima i
te{ko}ama i sve je to zahtevalo brza, zrela i prakti~na
re{ewa. U najkriti~nijim trenucima, posle odlaska Jo-
vana \or|evi}a i polovine gluma~ke druìne, Jovan Su-
boti} i Antonije Hayi} su se ve{to i sigurno sna{li i
povoqno re{i najve}i broj problema i te{ko}a i samim

tim postavili Pozori{te opet na sigurne osnove. O~i-
gledno smi{qenim kombinacijama rodoquba izabrani su
ba{ wih dvojica, doraslih te{kom istorijskom zadatku, da
spasu Pozori{te od raspadawa:
Suboti} je do{ao sa lepim iskustvom dramskog pisca i
pozori{nog prakti~ara, jer je ~etiri godine bio pred-
sednik Kazali{nog odbora u Zagrebu (1863–1867) i to uz
ve{tog i zna~ajnog rediteqa Josifa Frajdenrajha; Hayi}
se dotle bavio pozori{nim amaterizmom, gledao na stra-
ni velika pozori{ta i do{ao sa ugledom sekretara Ma-
tice srpske i urednika wenog “Letopisa”.
Oni su, pre svega, zajedni~ki svestrano reorganizovali
Pozori{te: obnovili gluma~ku druìnu, zbog odlaska
glumca prepodelili uloge u starim i novim komadima, sve
ih uve`bali za predstave, popunili i doterali dekora-
cije, garderobu i rekvizite. U sezoni 1868/69. samo za pet
meseci druìna je spremila 20 novih komada, dakle vi{e
nego za dve-tri godine ranije. U februaru 1869. godine
izvedena su dva komada [ekspira: “Ukro}ena goropad” i
“Mleta~ki trgovac”, a od doma}ih, izme|u ostalog ~esto
scenski sloènih, tragedija “Maksim Crnojevi}” Laze
Kosti}a (30. I). Dosta iskusan pozori{ni stru~wak i vrlo
obrazovan, Suboti} radi i kao rediteq uti~u}i korisno
na dikciju, jezik i realisti~nu igru glumaca, o ~emu pi{e
i u svojoj “Autobiografiji”. Hayi} je imao rediteqskih
ambicija, pa se reìji posve}ivao sa znawem i bogatim
iskustvom pozori{nog stru~waka koji je gledao velike
nema~ke i ma|arske glumce i inscenacije. Rade}i kao re-
diteq s glumcima uo~avane su wihove umetni~ke slabosti
– o wima je Hayi} govorio ~ak i na skup{tini Dru{tva
1871. godine – stalno ih popravqali i kultivisali, a neke
su slali o tro{ku Pozori{ta u Be~ da gledaju zna~ajne
glumce i predstave.
Oni su u po~etku pove}ali prihode Pozori{ta: zak-
qu~no sa sezonom 1869/70. u Pozori{nom fondu je bilo
62.529 forinata prema 56.957 u 1867. godini! (ne ra~una-
ju}i 1868. godinu kada su nastale krize). U sezoni 1870/71.
prihodi su, zbiqa, spali na 57.562 forinte, jer je tada
vi{e predstava odloèno, zbog ~estih i jakih ki{a, i zbog
opadawa dobrovoqnih priloga. Suboti} i Hayi} su ini-
cijatori nekoliko vrlo zna~ajnih akcija: oni su uporno i
dosledno vodili borbu za stalnu subvenciju u Ugarskom
saboru i u Srpskom narodnom crkvenom saboru u Srem.
Karlovcima 1868. i 1871, pa makar i da nisu u tome uspeli,
naravno ne svojom krivicom. Jo{ krajem 1871. godine po-
mi{qali su na kupovinu jedne stalne pozori{ne zgrade u
~emu }e se uspeti tek idu}e godine. Kada se povukao iz
Dru{tva, Suboti} je i daqe sara|ivao s wim i Pozori-
1022 Jovan Gr~i}: “Srpsko narodno

{tem.1022 U Pozori{tu su se ~esto izvodili i ranije i
pozori{te. Letimi~an osvrt na rad mu
daqe wegovi komadi. Suboti} i Hayi} ne samo da su spasli
za preko pedeset godina”, Zagreb, 1922.
Pozori{te, nego su mu pripremili i otvorili lepu umet-
ni~ku perspektivu, pokretali i nadahwivali koliko su
mogli ~esto smalaksale ili ravnodu{nije rodoqube oko
wega. Iako malo samohvalisavo, Suboti} je dosta stvarno
istakao u “Autobiografiji” (kwiga IV) svoje zasluge za
SNP: “Za vreme moje uprave odvrkne Narodno pozori{te
po dobro. Ja mislim da }e to rado priznati svaki kom je
stvar poznata. Ne}u ja ovim da ugrabim zaslugu i slavu
nikome. Ali onaj koji uspeh po pojavi sudi, mora priznati
da je Pozori{te velikim korakom odsko~io od mesta na
kom sam ga primio. Sasvim je naravno da su ovom pri-
pomogli i drugi. Ne}u da odre~em zasluge koje A. Hayi}u
pripadaju po onom {to je on radio i izvodio; ali duh i
ìvot Dru{tva, celokupni uspeh toga, ne moè ni meni
niko odre}i, jer je to spadalo u moju zada}u, u moje po-
slovawe, u moju radwu”.
Jovan Suboti} (30. I 1817. Sremski Dobrinci – 16. I
1886, Zemun) u~io je gimnaziju u Segedinu i Sremskim
Karlovcima, prava u Pe{ti gde je poloìo i dva dok-
torata iz filozofije i pravnih nauka. Od 1842–47. ure-
|ivao je u Pe{ti “Letopis MS”. Posle Be~a pre{ao je
1853. u Novi Sad i tu bio vrlo aktivan kao pisac i nacio-
nalno-politi~ki borac. Tri godine posle osnivawa HNK,
izabran je za predsednika Kazali{nog odbora u Zagrebu i
mnogo doprineo wegovom umetni~kog podizawu i organi-
zaciji. Od 1868. godine je predsednik Matice srpske i
Dru{tva za SNP. Kao jedan od istaknutih vo|a Narodne
stranke u Vojvodini borio se protiv svemo}nog uticaja i
hegemonije crkvene hijerarhije. Mileti}evac, Suboti} je
bio u te{kim trenucima neustra{ivi duhoborac za na-
rodna prava i sloboda, a u Hrvatskoj se zalagao iskreno za
srpsko i hrvatsko bratstvo i jedinstvo. Kao pisac spaja u
umetni~kom izraàvawu pseudoklasi~arsku i romanti-
~arsku {kolu. Suboti} je pisao dosta hladne pesme, pre-
te`no rodoqubive i didakti~ne sadrìne, roman “Kalu-
|er”, u kojemu ima izvesnog ìvotnog realizma i duha,
veliki broj pozori{nih komada mnogo izvo|enih u svim
jugoslovenskim pozori{tima u sedmoj i osmoj deceniji
(koje }emo boqe upoznati u poglavqu o drami) i objavio je
vrlo dokumentarnu i zato korisnu “Avtobiografiju” u pet
kwiga sa zanimqivim i zna~ajnim podacima o pozori{ti-
ma u Novom Sadu i Zagrebu.
Delatnost SNP za uprave Stevana Branova~kog i

Antonija Hayi}a (do 30. VIII 1874)
Pravnik po struci, lepo obrazovan i moralno bespre-
koran, Branova~ki je sa reputacijom vrlo istaknutog na-
cionalnog borca i poznavaoca pozori{ta, koje je gledao u

Pe{ti i Be~u, izabran po drugi put za na~elnika Dru{tva
i to oba puta u zna~ajnim i te{kim trenucima: prvi put
(1861) pri osnivawu SNP i sada kada }e u Pozori{tu
po~eti ozbiqna i vrlo opasna finansijska kriza. Bra-
nova~ki je za taj poloàj bio trenutno najpodesniji, jer je
svojim umerenim shvatawima spajao nacionalno-politi-
~ke krajnosti u vreme sve o{trije politi~ke borbe. Svo-
jim pozori{nim iskustvom i dru{tvenim ugledom mnogo je
pomogao i Pozori{tu i upravniku Hayi}u, ali je te{ko
utvrditi koje su bile wegove inicijative u radu. Sude}i
po ozbiqnosti nekih pozori{nih mera, najverovatnije da
su ih on i Hayi} morali smi{qati i prakti~no izvoditi
saglasno.
Oni su nastavili i ~ak pove}ali borbu za dodeqivawe
zemqi{ta za podizawe pozori{ne zgrade. Po{to su uslo-
vi bili nacionalno poniàvaju}i i ceo plan beznadeàn,
kupili su 1872. godine zgradu za Pozori{te. Nastavili su
i uzaludnu borbu za subvenciju u Pe{ti, Srem. Karlov-
cima i u Novom Sadu. U po~etku 1873. godine poja~ali su
druìnu novim i zna~ajnim umetni~kim snagama; primqe-
ni su Pera Dobrinovi}, Andrija Luki}, [andor i Ivana
Sajevi}, Jevrem Boòvi}, Andrija Pe{i}, Vasa Markovi}
i kapelnik Alojz Mil~inski, koji su vanredno zna~ajno
stvarali u SNP. Na àlost, zbog te{ke finansijske kri-
ze, morali su ve} 1874. godine da smawe druìnu na svega 18
~lanova i gluma~ke plate za 5–6%. Zbog u~estalih nerod-
nih godina, otkazivawa predstava u periodu velikih ki{a,
Pozori{te je zapalo u ozbiqnu finansijsku krizu i umalo
nije obustavilo rad. U 1974. godini Pozori{ni fond je
spao od 43.270 na 23.637 forinata. Ovo opadawe je po~elo
jo{ 1871. godine. U 1871. godini uprava Dru{tva je poslala
oko 700 pismenih poziva za materijalnu pomo} crkvenim
op{tinama i rodoqubima i izvan granica Vojvodine, a na
wih se odazvalo samo 23!
Poznato je ve} da je u 1873. godini i Narodno pozori{te
u Beogradu preìvqavalo beznade`nu finansijsku krizu
i ~ak bilo zatvoreno. Ve} sam istakao da je Hayi}, u ovak-
voj situaciji, predlagao Pozori{nom odboru u Beogradu
da se oba srpska pozori{ta spoje, ali wegov plan iz spo-
menutih razloga nije usvojen.
Dve kulturne inicijative zasluùju posebnu pa`wu:
sasvim pri kraju 1871. godine Branova~ki i Hayi} su po-
krenuli list “Pozori{te”, a u 1873. i “Zbornik pozo-
ri{nih dela”. Zna~ajno je tako|e ista}i da je u 1872. go-
dini ustanovqen i Penzioni fond, koji }e biti, kako sam
ve} izloìo, tek docnije kona~no organizovan i ozakowen
posebnim pravilima. Uprkos svim te{ko}ama, SNP je u
ovoj etapi pokazalo lepe umetni~ke rezultate. Nekoliko
lepih inicijativa ~ine mu etapu dosta sadràjnom. Po-

zori{na zgrada, zna~ajni list i spasavawe Pozori{ta od
katastrofe, u koju ga nisu doveli ni Branova~ki, ni Ha-
yi}, predstavqaju, nesumwivo, velike kulturno-istorij-
ske doprinose.
Delatnost SNP za uprave dr Mihaila

Polit-Desan~i}a i Antonija Hayi}a (do 31. VIII 1878)
Dr Mihailo Polit-Desan~i}, uz Mileti}a jedan od naj-
zna~ajnijih nacionalno-politi~kih boraca u Vojvodini,
do{ao je s velikom nacionalnom reputacijom za na~el-
nika Dru{tva u svestrano najteè vreme, i po Pozori{te
i po stawe u narodu, kada su ma|arske vlasti poja~ale
politi~ko-policijske mere koje su poga|ale i pozori{nu
delatnost. Samo je Polit-Desan~i} svojom politi~kom
ume{no{}u i velikim ugledom mogao da spase Pozori{te.
Finansijska kriza u Pozori{tu koje je i daqe bez ikakvih
1023 Zapisnik skup{tine Dru{tva, stalnih subvencija, stalno se pogor{avala i pretila da
1875. br. 3. Pozori{te obustavi rad. “Je li nam mogu}e i nadaqe odr-
àti Srpsko narodno pozori{te” – pitao je Polit-Desan-
~i} na skup{tini Dru{tva 1875. godine – “ili ga moramo
sasvim napustiti?”1023 Krizu su najvi{e pogor{avale sve
teè ekonomske prilike u narodu: uzastopne nerodne go-
dine, brzo opadawe trgovine i zanatstva. Uzalud je Uprav-
ni odbor Dru{tva opet upu}ivao skoro o~ajni~ki apel
srpskim crkvenim op{tinama i dru{tvima mole}i za do-
brovoqne priloge da se spase Pozori{te koje se “sme
meriti i sa stranim pozori{tima, koja su stekla glasa u
1024 Pismo odbora Dru{tvu od svetu”,1024 jer su pristizali vrlo sporo i slabo. Finan-
sijski bilans Pozori{ta u 1875. godini bio je porazan:
1875, br, 4137.
rashodi su se popeli na 27.173, i pored mukotrpne {tedwe
na svemu, a prihodi spali na 17.584!
Sve se to i tako doga|alo u vrlo te{koj nacionalno-
politi~koj situaciji: u 1876/78. se vodio srpsko-turski
rat. Ma|arske vlasti su poo{trile progone, pove}ale hap-
{ewa (pored ostalih, uhap{eni su i Mileti} i Laza Ko-
sti}). Pla{e}i se propagande ma|arske vlasti su zavele
stroù kontrolu nad Pozori{tem. Uprava Pozori{ta je
morala da traì posebno odobrewe za gostovawe u svakoj
ùpaniji, a dotle je Pozori{te slobodno odlazilo. Za-
brawivano je prikazivawe borbenih nacionalnih komada.
Polit-Desan~i} i Hayi} su upozoravali zastupnika up-
ravnika Dimitrija Ruì}a da ne stavqa u repertoar ko-
made koji bi mogli delovati raspaqivo na publiku i iza-
zivati eventualne demonstracije ili manifestacije. Zbog
svega toga smawen je i broj predstava (za oko 40 godi{we).
Ovakva psihoza bila je vrlo nepovoqna za rad Pozori{ta
pod stalnom prismotrom vlasti.
U ovakvoj situaciji Polit-Desan~i} je opet traìo
subvenciju od Srpskog narodnog crkvenog sabora u Srem.
Karlovcima, koji je bio voqan da odobri 3000 forinata

godi{we, ali su se i sada suprotstavile ma|arske vlasti
navode}i reskript iz 1868. godine po kojemu se novac moè
upotrebiti samo za {kole. Kad u tome nije uspeo, traìo
je od skup{tine Dru{tva 1875. godine da odobri posledwu
spasonosnu meru da se uvede makar i minimalni razrez na
razna dru{tva i crkvene op{tine u korist Pozori{ta, jer
bi se tako obezbedila subvencija 8000 forinata godi{we.
Ali, ova odluka se u praksi te{ko sprovodila.
Od ove etape zaveden je i poloàj zastupnika upravnika
da bi se rasteretio Hayi}.
Mo`da je najzna~ajniji rezultat rada i zaista nepre-
kidne borbe u ovoj etapi {to se Pozori{te odràlo u
vreme najopasnijih isku{ewa i kriza. Samo je Polit-De-
san~i}, sna`na li~nost velike reputacije i strpqivog
zalagawa, mogao u tome da uspe.
Dr Mihailo Polit-Desan~i} (15. IV 1833, Novi Sad –
30. III 1920, pustara Mira kraj Temi{vara) obrazovao se
postupno i svestrano i prirodno izbio u najvi{i plan
nacionalno-politi~ke borbe u Vojvodini: u~io je gim-
naziju u Novom Sadu, Pe~uju i Be~u sara|uju}i sa Mile-
ti}em, zatim svr{io prava u Be~u i dràvne nauke u Pa-
rizu, a doktorat poloìo tako|e u Be~u. Od 1861. godine
stupa sve borbenije u politi~ku borbu: zapaèna su we-
gova istupawa kao poslanika u Hrvatskom saboru kada je
ispoqavao jugoslovenska shvatawa nadahnuta [trosmaje-
rovom borbom za {to prisniju saradwu izme|u Srba i
Hrvata, a tu i docnije u Vojvodini ustajao je otvoreno
protiv dualizma i svakog oblika mayarizacije i svesrdno
se borio na politi~kom frontu Mileti}a koga je stvarno 1025 Dr Kosta Milutinovi}: “Po-
i zamenio.1025 litova interpetacija isto~nog pita-
wa”, Beograd, 1931. – Dr M. Tomandl,
Delatnost SNP za uprave dr Stevana Pavlovi}a i Ibid.
Antonija Hayi}a (do 9. XII 1881)
Posle Jovana Suboti}a sa dr Stevanom Pavlovi}em
opet je do{ao za na~elnika Dru{tva jedan kwièvnik i
ugledan publicista, uz to i nacionalno-politi~ki borac
iz tabora Mileti}a. Sa Hayi}em je sara|ivao ne{to pre-
ko tri godine i za to vreme nije bilo zna~ajnijih doga|aja u
Pozori{tu. U 1879. godini finansijska kriza se toliko
pogor{ala da je pravo ~udo kako Pozori{te nije obu-
stavilo rad. Na skup{tini 12. VI 1879. godine Pavlovi} je
odrào potresan govor izjavquju}i da bi “grehota bilo
ovu po narod blagodetnu ustanovu u ponor propasti ba-
citi”, jer “u~i narod boqem ukusu, ve{tini, povesnici i
1026 Zapisnik sa skup{tine Dru-
uop{te mu u svakoj vrsti prosvete svest razvija”.1026 Kao
{tva, 1879.
nekim vol{ebnim na~inom, Pavlovi} i Hayi} su uspeli da
u toku tri naredne godine poboq{aju finansijsko stawe u
Pozori{tu kada je ono imalo ~ak i suficit (1879–91).
Ovaj suficit je proizvod boqe repertoarske politike,

solidnije spremqenih predstava, sre|enijeg stawa u na-
rodu u ekonomskom i politi~kom pogledu i redukcije ne-
potrebnog administrativnog i tehni~kog osobqa. Nikada
vi{e nego u ovoj etapi na~elnik Dru{tva i upravnik Po-
zori{ta nisu bili prepu{teni sami sebi, jer su ~lanovi
Odbora pokazivali veliku ravnodu{nost i nezaintere-
sovanost: prvi put zakazana skup{tina Dru{tva 9. VII
1881. godine bila je odloèna zbog malog broja prisutnih
~lanova.
Dr Stevan Pavlovi} (1829, Novi Sad – 1908, Novi Sad)
je u~io gimnaziju u Novom Sadu, Hala{u, Modri i Beo-
gradu, a zavr{io prava i iz wih poloìo doktorat u Be~u.
Ceo ìvot se bavio novinarskim, publicisti~kim, kwi-
èvnim i prevodila~kim radom. Wegovi kwièvni ~lan-
ci i rasprave o Simi Milutinovi}u Sarajliji, Vuku Kara-
yi}u, Jakovu Igwatovi}u i drugi razbacani po raznim
listovima i naro~ito objavqivani u wegovom listu “Na-
{e doba” (1885–94) ~esto pokazuju znawe materije, ali ma-
lo kriti~ko-istorijskog smisla i lepote stila.
Delatnost SNP za uprave dr Laze Stanojevi}a i

Antonija Hayi}a (do 29. XII 1905)
Ova etapa u celom razdobqu je neosporno najzna~ajnija:
ona traje najduè – ~etvrt veka, za koje vreme se Pozo-
ri{te razvijalo najboqe, stalno umetni~ki preobraà-
valo u duhu modernih zahteva evropskih scena i kada su u
wemu pokretane i ostvarivane mnoge korisne inicijative.
Za sve vreme sa Hayi}em radi kao na~elnik Dru{tva dr
Laza Stanojevi}, koji se sav unosio u posao i vrlo ~esto i
ambiciozno se me{ao ~ak i u umetni~ke nadle`nosti up-
ravnika. On je od svih na~elnika najvi{e doprineo sve-
stranoj stabilizaciji Pozori{ta: do{ao je u wega sa odu-
{evqewem, a napustio ga sa razo~arawem pogo|en u svojoj
sujeti. Stanojevi} i Hayi} vode Pozori{te u vreme poja-
~ane ma|arizacije, na jednoj, i partijsko-politi~kih raz-
mirica me|u Srbima, na drugoj strani kada su se ~ak i
glumci ponekad otvoreno opredeqivali za neku od stra-
naka. Ni u upravi nisu bili jedinstveni: Stanojevi} je bio
prete`no i intimno Mileti}evac, a Hayi} liberal. Si-
tuacija je bila najteà od 1887. godine kada se pocepala
Mileti}eva stranka. Uprava je morala da uti~e na glumce
da se ne me{aju u strana~ke razmirice. Za uprave Sta-
nojevi}a – Hayi}a SNP je u stalnom umetni~kom usponu.
To se ogleda u kriti~ki boqe odabranom repertoaru, u
solidnijim inscenacijama komada, u glumskom, dekorativ-
nom i kostimskom pogledu. Komadi s pevawem su izvo|eni
u uspelijim muzi~kim aran`manima. Svemu ovome mnogo su
doprineli neki ~inioci presudni po umetni~ki rad i us-
peh: zahtevi i budnost pozori{ne kritike i ukus novije

publike bili su stroì i sloèniji, sastav gluma~ke dru-
ìne ponekad izvanredan sa gluma~kim snagama koje su
predstavqale vrhunske domete jugoslovenske i evropske
glume. U ovoj etapi kroz SNP je pro{la velika plejada
~esto najboqih srpskih glumaca.
Na umetni~ki rad i nivo Pozori{ta uticala su bla-
gotvorno i gostovawa velikih glumaca iz Beograda i Za-
greba. Tako gostuju: To{a Jovanovi} u 1886. i 1887, Adam
Mandrovi} u 1887, Stevan Deska{ev u 1887, 1890. i 1893,
Vela Nigrinova u 1892. i 1893, Ilija Stanojevi} i Milo{
Cveti} u 1892, Qerka [ramova u 1897, Marija Ruì~ka-
-Stroci u 1899, Milka Grgurova i Zorka Todosi}ka u 1892.
i 1899. itd. Stanojevi} i Hayi} su s upravom Narodnog
pozori{ta u Beogradu na{li jednu novu, lepu i vrlo kori-
snu formu umetni~ke saradwe: to je izvo|ewe predstava sa
kombinovanim umetni~kim snagama iz oba pozori{ta.
Takve predstave su izvedene u Beogradu u 1855. i 1892.
godini sa èqom obeju uprava da se glumci boqe upoznaju,
sagledaju i provere svoje umetni~ke mogu}nosti.
Finansijsko stawe u Pozori{tu su ovoj etapi nije bilo
osetnije poboq{ano, iako je u celini povoqnije nego u
prethodnim kada je skoro svaka sezona imala negativan
bilans. Tako je od 24 sezone (1881–1904) samo devet imalo
vi{ak, a 24 mawak. Glavnica u Pozori{nom fondu je vi{e
opadala nego narastala. Ni Stanojevi} nije zanemario
staru praksu da nekoliko puta apeluje na rodoqube i dru-
{tva za dobrovoqne priloge, koji su kao po pravilu slabo
pristizali. Stanojevi}eva je bila ideja da slikar Uro{
Predi} izradi spomenutu diplomu za uredne prilo`nike.
Veliki kulturno-umetni~ki i nacionalni doga|aj za Voj-
vodinu bila je impozantna proslava 25-godi{wice od os-
nivawa SNP, koja je trajala {est dana od 6. do 12. IV 1887.
godine kada je izvedeno vi{e komada u celini ili u od-
lomcima uz gostovawe gluma~kih velikana To{e Jovano-
vi}a i Adama Mandrovi}a. Drugi veliki doga|aj je podi-
zawe pozori{ne zgrade od strane Laze Dun|erskog.
Stanojevi} i Hayi} imaju podjednake zasluge za dono-
{ewe Uredbe o pozori{noj upravi. Pravila za Penzioni
fond i Pravila za srpsku narodnu pozori{nu druìnu o
kojima sam ve} govorio. Umetni~ko uzdizawe Pozori{ta u
ovoj etapi sigurno je najlep{i i najzna~ajniji rezultat
stalnih napora najpre Hayi}a, koji se o tome najvi{e
starao, pa i Stanojevi}a, vrlo ambicioznog i vrednog.
Ali, umetni~ki uspon je neminovni proizvod i posebnih
~inilaca, va`nih po delatnost i uspeh Pozori{ta: pri
kraju veka su sve stroì, sloèniji zahtevi pozori{ne
recenzije, koja ~esto isti~e i evropska, vi{a merila, za-
tim stepen razvitka srpskog dru{tva i kultivisaniji ukus
publike, bar one brojne vojvo|anske inteligencije.
Dr Laza Stanojevi} (11. XI 1834, Svilo{ – 30. X 1915,

Beograd) zavr{io je gimnaziju u Temi{varu, a medicinu u
Be~u. Od 1870. do 1905. godine ìveo je i radio u Novom
Sadu, pa je pre{ao u Beograd. Iako lekar, u~estvovao je
vrlo aktivno i radio svesrdno najvi{e na kulturnom po-
qu, a jedno vreme bio i upraviteq svih osnovnih {kola u
Novom Sadu. U 1887. godini je izabran za predsednika
Matice srpske, ali wegov izbor nisu potvrdile ma|arske
vlasti. Posle 25 godina zaista uzorno po`rtvovanog i
blagotvornog rada, podneo je ostavku na poloàj na~el-
nika Dru{tva ogor~en nedosledno{}u Upravnog odbora
koji je, ne konsultuju}i ga, re{io pitawe novog upravnika
1905. godine, posle odlaska i suspenzije Branislava Nu-
{i}a. U svojoj polemi~koj bro{uri “O Srpskom narodnom
pozori{tu (1881–1905 / 1906), Stanojevi} je objasnio taj
incident, napao dosta nepravi~no A. Hayi}a i Odbor, ali
i vrlo korisno i iscrpno prikazao svoj rad u Pozori{tu.
Antonije – Tona Hayi} (20. XI 1831, Subotica – 17. I
1916, Novi Sad) spada me|u najzna~ajnije pozori{ne trud-
benike ne samo u istoriji SNP nego i srpskog pozori{ta
uop{te. U Subotici i Pe{ti je u~io gimnaziju. Po{to je
sa odli~nim uspehom zavr{io prava u Pe{ti, postao je
ubrzo sekretar Matice srpske (1859–1895), wen predsed-
nik (1895–1911), urednik wenog “Letopisa”, kwièvnog
lista “Matice” (1866–70) i “Mlade Srbadije”, organa Uje-
diwene omladine srpske (1870–72), “Pozori{ta” (1871-
–1908) i “Zbornika pozori{nih dela” (od 1872). Bio je
mnogostruko aktivan: u Pe{ti sa Lazom Kosti}em daje
predstave u korist SNP za koje nabavqa ugledne statute
za prvi pozori{ni ustav, dekor, kostime, rekvizite, po-
zori{ne komade radi prevo|ewa za prvi repertoar, onda
ih ponekad sam prera|uje ili prevodi. U po~etku rada
SNP J. \or|evi}, koji je cenio wegove kvalitete i po-
znavawe pozori{ta, pozvao ga je za rediteqa, ali je ovaj to
odbio zbog trenutno slabog zdravqa. Kada je pre{ao u
Novi Sad, sav se posvetio Pozori{tu uz obiman i odgo-
vorni rad u Matici srpskoj: bio je podna~elnik Dru{tva,
predsednik Pozori{nog odseka, upravnik, dramaturg i re-
diteq SNP. Od 1875. do 1903. godine zastupa}e ga kao
upravnika Dimitrije Ruì}, naro~ito na turnejama, ali i
tada je stvarno upravqao Pozori{tem i vodio wegovu
umetni~ku politiku. Od 1903. novi upravnici, prvo Bra-
nislav Nu{i}, pa i drugi, preuzimaju umetni~ke poslove u
Pozori{tu kao pozori{ni stru~waci od znawa i umet-
ni~ke individualnosti, a Hayi} od 1905. postaje na~elnik
Dru{tva i radi do 1915. godine. On se i tada brine za
Pozori{te i sa upravnicima odlu~uje vrlo angaòvano o
aktuelnim pozori{nim pitawima, iako je zalazio u dubo-
ku starost. Bio je to trudbenik koji se pozori{tu posve-
tio i u wemu radio sa pravom stra{}u velikog entuzijasta,

u wega uzidao ceo svoj ìvot u toku pedeset godina i u
wemu do kraja sagoreo. Za sve to vreme oko Pozori{ta se
kupilo i {irilo kolo rodoquba-entuzijasta, mnogi su do-
lazili i odlazili, samo ga Hayi} nije nikad izneveravao i
napu{tao. “Ali najve}a hvala i slava” – kaè Jovan \or-
|evi}, najpozvaniji od svih1027 “pripada onome koji za ovih 1027 Jovan \or|evi}, “Pozori{te”,
27 godina nije ni za trenutak iz vida pustio svoje omiqeno 1896, br. 28.
~edo, koji ga je kao bri`na majka jo{ od kolevke odquqao i
odnegovao, koji ga je kao Atlas na svojim ramenima nosio,
mudrim ga savetima rukovodio, neumornim radom potpo-
mogao, wemu za qubav nu|ene mu ugledne poloàje odbijao,
od neprijateqskih strela svojim grudima zaklawao, pona-
{aju}i se prema ~lanovima kao blag stare{ina, kao bri-
`qiv otac, kao mudar i iskusan u~iteq” Hayi}ev stvara-
la~ki doprinos Pozori{tu bio je ve}i i zna~ajniji nego u
Matici srpskoj u kojoj je radio, u isto vreme, kao sekretar
i predsednik: on je Pozori{te u~inio ìvotnijim, dinami-
~nijim i blagotvorno uticajnijim na narod. “Po rezulta-
tima koji su postignuti u bu|ewu i odràvawu nacionalne
1028 Dimitrije Kirilovi}: Ibid.
svesti”– kaè ta~no Dimitrije Kirilovi}.1028 “Srpsko na-
rodno pozori{te je ~ak znatno ve}u uslugu u~inilo Srp-
stvu u Vojvodini nego Matica srpska”. Sem toga, Hayi} je
bio vrlo podesna li~nost da vodi Pozori{te u vreme kada
je bilo u sve ve}oj nemilosti kod ma|arskih vlasti koje su
uvidele {ta ono stvarno zna~i za Vojvodinu. On je dobro
govorio i pisao ma|arski, sara|ivao u ma|arskim listo-
vima, prevodio sa ma|arskog, bio dopisni ~lan tada ~uve-
nog Ki{faludijevog dru{tva u Pe{ti i uìvao makar
kakvo poverewe ma|arskih vlasti a da nikad nije zlo-
upotrebio i izneverio nacionalni srpski interes. Wego-
va shvatawa su bila, zbiqa, ve}inom konzervativna, a dr-
àwe prema ma|arskim vlastima pomirqivo, retko pro-
vokativno, jer je ve{to, diplomatski izbegavao sukobe
koji bi se morali svr{iti na {tetu SNP.
Retko je neko uìvao u Vojvodini i u Pozori{tu to-
liku popularnost i ugled kao on. On je delovao i svojim
ugla|enim, otmenim dràwem, manirima i odmereno{}u,
“i postao je i stvarno popularan” – kaè kwièvnik To- 1029 Todor Manojtovi}: Politi~-
dor Manojlovi}1029 – “poznat po celoj Vojvodini, gde god ka uloga starog novosadskog Narodnog
se i najmawe ne{to znalo o literaturi o Narodnom po- pozori{ta". “Spomenica” 1861–1961.
zori{tu i o Matici srpskoj. Pored Zmaja nesumwivo naj- Novi Sad, 1961.
poznatiji i najuvaèniji na{ kwièvnik onog doba...,
iako po svom stvarnom kwièvnom talentu i delu on, na-
ravno, ni izdaleka nije spadao u istu vrednosnu kategoriju
sa jednim Zmajem, jednim Ja{om Igwatovi}em ili ~ak La-
zom Kosti}em.”
U toku prikazivawa istorijskih etapa u razvitku SNP
dovoqno su istaknute zasluge Hayi}a u saradwi s na~elni-
cima Dru{tva ili posebno. Me|utim, on je, ipak, najvi{e

doprineo disciplini, organizaciji i umetni~kom usavr-
{avawu gluma~ke druìne i izboru komada za repertoar o
~emu }e se govoriti u posebnim poglavqima. Hayi} je
posedovao nepresu{nu energiju, qubav i odu{evqewe za
pozori{te, veliko znawe i razumevawe pozori{ne pro-
blematike, izuzetne organizatorske sposobnosti, uzoran
kulturan odnos prema glumcima sa mnogo takta i dobro-
namernosti, ali i potrebnu strogost i sve to u ve}em
stepenu nego {to je iko, sem Jovana \or|evi}a, imao pre i
posle wega. On je zaista bio pravi pozori{ni ~ovek od
nerva i uro|enog nagona, snaàn pokreta~, inspirator i
siguran rukovodilac, ali nije bio umetni~ki stvaralac
velikog dometa. On je upravo imao dobre i velike glumce
kreatore koji su ~esto prevazilazili wegove umetni~ke
zamisli i mogu}nosti. Hayi} je pisao kwièvne i pozo-
ri{ne kritike, portrete o glumcima, pripovetke, isto-
rijske ~lanke i mawe rasprave, prevodio komade s ma|ar-
skog jezika (“Mamica”, {aqiva igra u 3 ~ina, Ede Sigli-
getija, 1872), prera|ivao ili birao da ih drugi prevode,
“ude{avao” za srpsku pozornicu doma}e drame (“Graban-
cija{” Ilije Okrugi}a Sremca, “Stanoje Glava{”, \. Jak-
{i}a), inscenirao “Gorski vijenac” Wego{a sa prologom
Laze Kosti}a (1902). Sa Gligorijem – Gigom Ger{i}em je
preveo “Otela” (1886), a samostalno III ~in iz “Kraqa
Lira” (1873) [ekspira. Napisao je jedno~inu {alu “Qu-
bav nije {ala” (1871), a sa Jovanom \or|evi}em nekada
mnogo izvo|enu alegoriju u dva dela sa muzikom Davorina
Jenka “Markova sabqa” (1873).
Repertoar Srpskog narodnog pozori{ta – skup svih

pravaca i te`wi u stranoj i doma}oj dramatici
(1868–1903)
U repertoaru SNP u ovom zavr{nom periodu XIX veka
zapaà se ista umetni~ka koncepcija kao i u po~etnoj
etapi za vreme uprave Jovana \or|evi}a: on predstavqa
skup svih pravaca i te`wi u stranoj i nacionalnoj dra-
matici. Hayi}, koji je, nesumwivo, glavni tvorac reper-
toara, savetovan i od upu}enih ~lanova Odbora, zadrào je
u svemu i istu umetni~ku politiku: u repertoaru je moralo
da bude komada za publiku svih dru{tvenih slojeva i ta-
kore}i svih vrsta ukusa. SNP je moralo da uvek budno
oslu{kuje zahteve, ali i nacionalne potrebe publike, jer
je bez stalne i sigurne subvencije, ìvelo od we i u isto
vreme uvek mislilo na svoju vaspitnu nacionalnu misiju.
Kad se repertoar obuhvati i oceni u celini, sti~e se
neodoqiv utisak da je Hayi} na to najvi{e mislio. Prema
tome, umetni~ka politika u repertoaru Pozori{ta mogla
je da bude jedino kompromisna. Kada se stvarno procene
svi bitni ~inioci u odre|ivawu umetni~ke politike ovog

Pozori{ta (wegov nacionalno-politi~ki karakter, stal-
ni pritisak ma|arskih vlasti, turneje, nesigurni finan-
sijski izvori, heterogenost publike ne samo u obrazovnom
nego i u nacionalnom pogledu, u po~etku i umetni~ke mo-
gu}nosti druìne, itd.), bilo bi i naivno i pretenciozno
danas nekim kriti~kim prepotentnim merilima ocewiva-
ti vrednost takvog ~ak vrlo ve{tog i naj~e{}e u nevoqi i
po neizbe`nim imperativima ìvotne, nacionalne stvar-
nosti sastavqenog repertoara. Tu su u najvi{e slu~ajeva
sigurnija i proverena rutinerska merila morala da budu
prete`nija od strogo umetni~kih. Me|utim, nisu izneve-
ravana ni vi{a umetni~ka merila, jer se u repertoaru ovog
perioda nalazi veliki broj komada velike umetni~ke
vrednosti pisaca koji su u odre|enim istorijskim etapama
suvereno vladali na evropskoj pozornici. Uostalom, ovak-
vog ponekad i ni{ta maweg kompromisnog kursa u reper-
toarskoj politici ima u isto vreme i u pozori{tu u Beo-
gradu i Zagrebu, pa i u evropskim sa ve}om istorijskom
tradicijom i umetni~kom reputacijom. Tri zamerke bi,
ipak, bile najstvarnije i najumesnije; prvo, u izboru vi{e
komada ima dosta improvizacije pri ~emu su uzimana i
dela bez kwièvne i scenske vrednosti; drugo, uz sasvim
razumqivu kompromisnu politiku prilago|avawa publi-
ci u nekim etapama nije odràvana dovoqno ~vrsto i od-
re|ena umetni~ka linija koja omogu}uje vi{e umetni~ke
ambicije Pozori{ta, odnosno gluma~ke druìne i, tre}e,
u nekim sezonama nema ili ima vrlo malo dobrih komada.
Sasvim bi druk~ije prirode bila zamerka, koju su ~esto
~inili savremeni pozori{ni recenzenti, {to su se po-
neki komadi vi{e puta izvodili i zato “potro{ili u
publici” kako se tada govorilo i {to je bilo relativno
malo premijera. Ali, po{to je pozori{te najvi{e bo-
ravilo na turneji, nije imalo dovoqno ni vremena, ni
mogu}nosti, ni glumci fizi~ke i psihi~ke snage da spre-
maju vi{e novih dela. Ja mislim da se pod takvim uslovima
rada dalo ~ak vi{e nego {to se i moglo o~ekivati. Dra-
maturg je u izboru i inscenaciji komada morao da vodi
ra~una i o konzervativnim, naro~ito patrijarhalnim li-
~nim, porodi~nim i drugim dru{tvenim shvatawima pu-
blike u Vojvodini, koja je, ba{ pod okupacijom i zbog
{tetnih tu|inskih uticaja, ~uvala briìjivo svoje nacio-
nalne navike i obi~aje. Poznato je ve} da su u mnogim
dramskim delima brisana neprikladna, slobodnije izra-
èna mesta, ili pone{to preina~avano, ~ak i dopisivano
da bi se saobrazilo mentalitetu publike. “U tekstovima
jo{ i najneprikosnovenijih klasi~nih (na primer, [eks-
pirovih i [ilerovih) drama bile su bri`qivo brisane ne
samo drasti~ne” – kaè o tome i Todor Manojlovi}1030 – 1030 Todor Manojlovi}: Ibid.
“ve} i sve samo iole dvosmislene i sumwive re~i – isto

kao {to i glumice nikako nisu smele da se pojavquju na
pozornici u suvi{e kratkim i suvi{e dekoltovanim ha-
qinama”. Zahtevi i saveti dva obrazovana intelektualca
o repertoaru, izraèni na skup{tini 3. VIII 1871. godine,
nisu samo iz predostro`nosti nego su odgovarali i men-
talitetu sveta. \akon i profesor Branko Raji} je za-
htevao da se izvode samo komadi koji bude i odràvaju
nacionalnu svest i razvijali moral, a da se po svaku cenu
izbegavaju oni koji {ire iskvareni zapadwa~ki duh; dr
Stevan Pavlovi}, koji je bio } na~elnik Dru{tva, upo-
zoravao je da }e srpski narod jo{ mlad da bi, naravno
bezopasno po sebe, gledao izopa~enosti i strasti na sceni
pokvarenog zapadwa~kog sveta. Takva su se upozorewa ~ula
i na nekim docnijim skup{tinama ili ~ak u recenzijama.
Pozori{te to nije gubilo iz vida. “Ono je bilo jako kon-
zervativno – mnogo konzervativnije nego be~ki i pe{tan-
ski teatri – u pitawu ~uvawa narodsko-patrijarhalnog
duha i najstroè je odbacilo sve {to bi moglo da povredi
1031 Todor Manojlovi}: Ibid.
dobri stari gra|anski moral i pristojnost”. 1031
Pri izboru komada dramaturg je morao naro~ito da
pazi na vrlo budnu i strogu kontrolu ma|arskih vlasti:
pod strogu cenzuru potpadali su i strani komadi demo-
kratskijeg i liberalnijeg duha sa ja~e izraènim soci-
jalnim tendencijama i jo{ vi{e nacionalni sa mo`da pro-
vokativnim ili jako nagla{enim rodoqubivim tiradama,
To je poga|alo i HZK u Zagrebu. NP u Beogradu moralo je
da bude budno, naro~ito na dru{tveno-politi~ke i verske
tendencije u komadima, jer su, kao {to sam ve} istakao,
neki komadi skidani sa scene ili nisu uop{te mogli da
budu izvo|eni.
U repertoaru preovla|uju nema~ki i ma|arski komadi
uzeti zajedno, a za wima dolaze francuski romanti~arski
i realisti~ki prete`no, jer su ovi dominirali i na evrop-
skoj sceni. Vojvodina je po svom geografsko-politi~kom
poloàji i to pod okupacijom bila upu}ena na Be~ i Pe-
{tu, koji su imali i dobra pozori{ta, naro~ito u drugoj
polovini XIX veka. U tim pozori{tima su se izvodili i
francuski komadi. Hayi} je najvi{e odlazio u Pe{tu,
povremeno u Be~, gledao predstave i birao komade. U ovak-
vim slu~ajevima i nije bilo bojazni od cenzure, jer su se
komadi izvodili po nema~kim i ma|arskim pozori{tima,
ali je tada bilo presudno nacionalno i moralno merilo.
Sem toga, pozori{ta u Beogradu, Zagrebu i Novom Sadu
pozajmqivala su ~esto me|usobno komade, jer su wihovi
odnosi bili do kraja vrlo korektni.
Strani i nacionalni komadi su izrazito {aroliki: tu
su jedno~ine {ale i ne{to duè {aqive igre, lakrdije,
vodviqi, komedije, melodrame, komadi s pevawem ili ope-
retskog stila, ~arobne igre, drame sentimentalne ili oz-

biqne socijalne sadrìne, starinske ili moderne, tragi-
komedije veselo tu`ne sa poèqnim zavr{etkom, tragedi-
je – sve {to se u dramatici po ànrovima stvaralo u
raznim kwièvnim pravcima, naj~e{}e u romanti~arskoj
i realisti~koj {koli, do Henrika Ibzena i Meterlinka.
U izboru komada bili su, o~igledno, najpresudniji zahte-
vi, ukus i interesovawe publike, koja je u wima volela
dinami~an zaplet, zanimqivu fabulu, {aqive ili vrlo
uzbudqive prizore, pevawe i muziku. [iroka publika je
skoro uvek uìvala u nacionalino - istorijskim komadima
u slikovitoj dekorativno-kostimskoj opremi. Prera|i-
vawe i “ude{avawe” komada nije bilo nikakvo isprav-
qawe pisaca nego prilago|avawe sadrìne sa podesnim
umecima-zahtevima publike.
Analiza sadrìne repertoara po piscima i delima

Ovo najduè vreme od 35 godina (1868–1903) zahvata dva
perioda u srpskoj kwièvnosti i raspoloèwu dru{tva –
romanti~arski i realisti~ki, koji se ispoqavaju u mawoj
ili ve}oj meri i u SNP u glumi, stranoj i nacionalnoj
dramatici i ti zahtevima publike. Kao ni u Narodnom
pozori{tu u Beogradu (pa i u Zagrebu), ova dva pravca nisu
(i ne mogu da budu) jasno umetni~ki diferencirana, a jo{
mawe vremenski stroè ograni~ena. Vojvodina, pogotovo
Novi Sad, je prava kolevka omladinskog pokreta, a s wim i
romantizma, a upravnik i dramaturg SNP Antonije Hayi}
je ~ak i urednik omladinskog organa “Mlada Srbadija
(1870–72). Omladinsko-romanti~arska egzaltacija u ras-
poloèwu traje i posle 1870. godine. Od 1870. godine pro-
povedaju se i usvajaju dru{tveno-politi~ka i kwièvna
shvatawa Svetozara Markovi}a, koja otvaraju put ka rea-
lizmu. Od 1869. se organizuje i po~iwe da radi Srpska
narodna slobodoumna stranka Svetozara Mileti}a, koja
sna`no pokre}e i inteligenciju i narod nadahwuju}i i
bude}i duhove u nacionalno-politi~kom pogledu: nacio-
nalni i slobodarski ideali pokre}u i usmeravaju duhove.
Cela ova epoha, ~ak ne{to i preko 1880. godine, pokazuje
povi{enu moralnu temperaturu u dru{tvu i narodu.
U pozori{tu u ovom periodu stvara u punoj meri stari
gluma~ki nara{taj od 1861. godine, kojim je i po~ela umet-
ni~ka delatnost, jo{ sa osetnim tragovima nema~ke pate-
ti~no-deklamatorske glumske {kole. Uticaj be~kog Burg-
teatra i ma|arskih pozori{ta u glumi i repertoaru, u
kojima je romantizam jo{ trajao, i daqe je snaàn na sceni
SNP. Zato u ovom dugom razdobqu treba razlikovati dva
umetni~ka perioda: prvi, prete`no romanti~arski, od
1868. do 1880. i drugi, izrazitije realisti~niji, od uglav-
nom 1880. do 1903. koji uvodi Pozori{te u modernu umet-
ni~ku epohu.
Romanti~arsko doba (1868–1880)

U repertoaru ovog perioda preovla|uju romanti~arski
komadi strani i doma}i ili, neobi~nom, romanti~nom fa-
bulom i dinami~kim zbivawima, preokretima u radwi,
wima bliski, ali tu su i komadi iz klasi~ne epohe, po~ev
od [ekspira do [ilera i dosta realisti~kih komada,
naro~ito Viktorijena Sardua i od srpskih Koste Trif-
kovi}a. Ose}aju se jasno dve tendencije u repertoaru i
izboru komada: te`wa da se zadovoqi publika i obezbedi
kasa, na jednoj, i da se podigne i odrì umetni~ki nivo
Pozori{ta, na drugoj strani. U svemu tame jedno je neos-
porno: najve}i broj komada, bez obzira na wihovu kwi-
èvnu vrednost, imaju zanimqivu sadrìnu i morali su
biti privla~ni za publiku; zatim, komadi imaju naj~e{}e
pou~nu tendenciju, da bi delovali vaspitno, i takozvanu
izrazitu pozori{nu vrednost: kao podesni za efektnu in-
scenaciju. Ovo drugo potvr|uje Hayi}evu ve{tinu i do-
setqivost kao dramaturga i ose}awe za scenu. Najzad, mno-
gi od ovih komada sadrè vrlo efektne uloge koje su omo-
gu}avale glumcima ovog perioda da se potpunije izraze u
velikim umetni~kim kreacijama.
U nacionalnom repertoaru zastupqeni su skoro svi
dramski pisci ovog perioda ~iji su komadi izvo|eni bez-
malo u isto vreme kad i u Beogradu. Zapaà se da je Sterija
zanemaren verovatno najvi{e zato {to je mnogo izvo|en u
prethodnoj epohi i nije vi{e mogao da privla~i publiku.
Zastupqen je mawe, iz istih razloga, i Matija Ban, ~ija je
drama “Srpske Cveti” izvedena 1875.
Od u ovo doba poznatijih dramskih pisaca izvode se ko-
madi: Jovana Suboti}a “San i java”, slika iz srpske pro-
{losti u i ~inu, sa muzikom Alojza Mil~inskog, “Bodin”,
drama u 5 ~inova, (oba u 1869,), “Krst i kruna” slika u 4 ~ina,
1870, \ure Jak{i}a “Jelisaveta”, drama u 5 ~inova, 1869, Laze
Kosti}a “Maksim Crnojevi}”, tragedija u 5 ~inova, 1869, dr
Milana Jovanovi}a, “Demon”, alegorija u 3 ~ina, 1872. Ilije
Okrugi}a Sremca) “Sa}urica i {ubara”, pozori{na igra u 2
~ina, 1869, “Grabaciwa{i”, {aqiva igra u 4 ~ina s pevawem,
1874. (Ivana Kukuqevi}a) “Poturica”, drama u 4 ~ina, 1866.
(Jovana \or|evi}a – A. Hayi}a) “Markova sabqa”, alegorija
u 2 dela sa muzikom D. Jenka, 1873. (Tu su ~ak i komadi Mihai-
la Polita-Desan~i}a) “Branivoj, knez zahumski”, (Istorij-
ska drama u 5 ~inova, 1869) i Vladana \or|evi}a (“Narod i
velika{i”, drama u 5 ~inova, 1870). Zna~ajne prinove i osve-
àvawe repertoara su ve}inom jedno~ine realisti~ke {ale
Koste Trifkovi}a, koje u isto vreme prihvata i NP u Beo-
gradu (“Milo za drago”, 1870, “Francusko-pruski rat”, “Na
Badwi dan”, “[kolski nadzornik”, “Qubavno pismo”, “Mla-
dost Dositeja Obradovi}a”– sve u 1871, “Mila”, po Gerneru i
Beliju, “Ni brige{a” – oba u 1871, “Pola vina – pola vode” i
“Tera opoziciju” – oba u 1877. godini).
U ovo vreme po~iwe dramsku delatnost, prete`no kao
komi~ni pisac, dr Milan Savi} (“Socijalne demokrate”,
{aqiva igra u 3 ~ina, 1877) koji }e biti sve plodnije i

~e{}e u repertoaru. Doma}i komadi nisu, o~igledno, ni
brojni, ni naro~ito kwièvno vredni. Od svih zasluùju
pa`wu komadi \. Jak{i}a, L. Kosti}a, Koste Trifkovi}a
i delimi~no Jovana Suboti}a, naravno, ne svi. Okrugi}ev
komad “Sa}urica i {ubara”, sa pesmom i muzikom, sa pro-
stijim komi~nim efektima, dugo se odràvao na reper-
toaru u Novom Sadu i na turneji, jer su u wemu glumci
na{li svoje efektnije uloge a publika “izda{nu razonodu”.
Strani komadi, i pored svega {arenila i problemati~no-
sti u tematsko-idejnoj sadrìni i naro~ito nejednakosti
po vrednosti, boqi su, u pozori{nom smislu znatno impre-
sivniji i samim tim zanimqiviji za publiku. Oni su ve-
{tije odabrani prema o~igledno pozori{nim merilima
dobrog scenskog rutinera, iznena|uje ovako rano veliko
interesovawe za [ekspira {to svedo~i o velikim umet-
ni~kim ambicijama Pozori{ta. Za relativno kratko vreme
izvedena su ~etiri [ekspirova komada: u 1869. godini “Uk-
ro}ena goropad” u prevodu s nema~kog jezika Milana Ko-
sti}a (3. II) i “Mleta~ki trgovac” u prevodu Jovana Petro-
vi}a (13. II); “Kraq Lir” u prevodu Laze Kosti}a, A. Hayi}a
i J. D. Stevanovi}a (15. IV 1873) i “Romeo i Julija” u pre-
vodu Laze Kosti}a (19. IV 1875). Recenzent novosadske “Za-
stave” imao je mnogo razloga da bude ponosan kada je jo{
1869. godine pisao: “Ovo se tim ve}im ponosom moè spome-
nuti {to je na{a pozornica prva pozornica srpska na kojoj
su predstavqeni ovi komadi najve}eg pesnika dramati~nog
i to s takvim uspehom da moèmo s wime potpuno zadovoqni
biti.”1032 U 1874. godini prikazana je uspe{no drama “@i- 1032 “Zastava”, 1860. br. 92 i 93.
vot je san” Kalderona de la Barke u dobrom prevodu prof.
Aleksandra Sandi}a (24. II).
Noviji klasi~ni repertoar iz XVIII veka zastupqen je
delima: F. [ilera (“Razbojnici”, 1870, “Marija Stjuart”, 28. I
1872, “Don Karlos”, 22. XII 1873, i “Viqem Tel”, 2. II 1874), G.
Lesinga (“Emilija Galotijeva”, 10. III 1870) i Hajnriha Lau-
bea (“Grof Eseks”, 19. X 1872).
Zanimqivo je da se jo{ odràvao u repertoaru Roderih
Benediks sa nekoliko komada, jer je privla~io zanimqivom
fabulom i neobi~nim preokretima u situacijama. Zastup-
qena je tako|e i francuska romanti~arska {kola: V. Igo
(“Marija Tudor”), Aleksandar Dima Otac (“Kin”, “Katarina
Hauerdova”), Eèn Skrib (“[arlatanizam”, “Ministar i svi-
lar”, “Druìna” i “â{a vode” i @or` Sandoa (“Roman
siroma{ne devojke”). Tu su obavezno vi{e francuskih pozo-
ri{no-industrijskih firmi, sa komadima koje je publika vo-
lela, ovoga puta: E. Skrib – Ernest Leguve (“@enski rat”), E.
Skrib – K. Delaviw (“Diplomata”), E. Nis – E. Brizbar (“Pa-
riska sirotiwa”), F. Dimanoar – A. d’Eneri (“Stari kaplar”,
~ak i u drugoj verziji) i dr., a zatim stalni gost repertoara
mnogih evropskih pozornica [arlota Birh-Pfajferova ~ije
su naj~e{}e dramatizacije plenile svet i u Vojvodini (“Lo-
vudska sirotica”, “Marijana”, “Dobrosre}nica”, “Zvonar Bo-
gorodi~ine crkve”, 1872–74).
Hayi} je budno pratio repertoar francuskih, nema-

~kih i ma|arskih pozori{ta, jer se poneki ~esto izvo|eni
dramati~ari nalaze i na sceni SNP, ~ak sa komadima koji
nisu samo nasumce, neplanski nego odabrani prema sce-
ni~nosti i mogu}nom interesovawu publike.
Tako su zastupqeni: Anis Buròa (“Gospo|a od Sen-Tro-
pea”, 1875), Salomon Mozental (“Marina carica”, 1875), Leo-
pold Saher-Mazoh (“Na{i robovi”, 1879), Oktav Feje (“Roman
siroma{nog mladi}a”, 1868), Gustav Mozer (“Ultimo”), V.
Sardu (“Nervozni”, 1873. “Prisni prijateqi”, 1874, “Posled-
we qubavno pismo”, 1877, “Varo{ani na selu”, 1878).
Od ma|arskih pisaca izvo|en je najvi{e Eda Sigli-
geti, koji je umeo da stvara scenske efekte i donosi dina-
mi~nu i zanimqivu sentimentalno-romanti~nu fabulu
(“Mamica”, 1872, “Ciganin”, 1873. “Rob”, “Tri bra~ne za-
povesti” – oba 1874. “Vodeni~areva k}erka”, 1875), a od
Kolomana Tota samo }esto prikazivani komad “@ene u
ustavnom ìvotu” (1874). Hayi} nije zaboravio ni slo-
venske pisce: ~e{kog Josifa Kolara (“Magelona” u pre-
vodu Augusta [enoe, 1869), poqskog Stanislava Boguslav-
skog (“Pruàj se prema guberu”, 1876) i ruskog A. Gri-
bojedova (“Ko mnogo zna, mnogo i pati”, 1876, – u stvari
“Nevoqa zbog pameti”).
Repertoar ovog perioda je raznovrstan i sadrì dosta
komada od vi{e umetni~ke vrednosti. najve}i broj od o-
sredwe ili ~ak kwièvno bezna~ajne, ali scenski efekt-
ne, u kojima su glumci gradili uspe{no svoje zna~ajne
uloge, a publika nalazila prijatnu razonodu i neku pouku.
Repertoar pokazuje da nije stvaran po nekoj improvizaciji
nego dosta smi{qeno. Ako se uporedi sa repertoarom
Burgteatra ovog doba, zapaà se da su iz wega ponekad
uzimani lo{iji komadi, verovatno zato {to su trenutno
vi{e odgovarali vojvo|anskoj publici u godinama borbe
za opstanak.
Realisti~ki period (1880–1903)

U ovom drugom, dvostruko duèm periodu repertoar je
po umetni~koj vrednosti boqi, tematski sadràjniji i
raznovrsniji i scenski zanimqiviji. Sve je to dolazilo
postepeno sa umetni~kim razvitkom Pozori{ta odnosno
glume, sve stroìm zahtevima publike i sa novim toko-
vima i te`wama u repertoaru evropskih scena. Na ev-
ropskim scenama preovla|uju u ovo doba realisti~ki ko-
madi, a od kraja veka osvaja publiku polako i moderna
drama. To se zapaà i u Beogradu, Zagrebu i Qubqani.
Naravno, na}i }e se u repertoaru SNP u srazmernom odno-
su i komadi iz klasi~nog dramskog perioda od [ekspira
do [ilera i Getea i romanti~arski. Tu su obavezno i
komadi mawe ili nikakve umetni~ke vrednosti, ~esto
scenski zanimqivi i povr{ni, dinami~ni francuski vod-
viqi, melodrame, od kraja veka poneka opereta i }ak opera

kao stidqivi poku{aji u muzi~koj oblasti. U nacional-
nom repertoaru, koji je u celini boqi nego u prethodnom
periodu, naro~ito sceni~niji, izvo|a~ki efektniji, jav-
qaju se ve} izvo|eni pisci obi~no novim komadima i ne-
koliko novijih, naj~e{}e iz Srbije, koji se postepeno
utvr|uju i na novosadskoj sceni.
Iz starijeg srpskog repertoara ponovo se izvode u no-
voj inscenaciji i podeli komada J. S. Popovi}a (drame
“Vladislav”, 1887. “Smrt Stefana De~anskog”, 1890, i ko-
medija “@enidba i udadba”, 1895), Koste Trifkovi}a (“Iz-
bira~ica”. 1886–87, u 1890, godini odràno i Trifkovi-
}evo ve~e), Ilije Okrugi}a Sremca, ~ija “[okica”, po-
zori{na tigra s pevawem (1895), duè vremena ostaje na
novosadskoj i uop{te na srpskoj sceni kao vrlo atrak-
tivna" zatim (“Seoski lola”, komad s pevawem, ma|arsko-
srpska tvorevina Eda Tota i Stevana Deska{eva, sigurno
jedna od najomiqenijih melodrama u svim srpskim pozo-
ri{nim sredinama.), \ure Jak{i}a (“Stanoje Glava{”,
1900), Laze Kosti}a (“Pera Segedinac”, 1882, “Gordana”,
1900). Zanimqivo je ista}i da je i SNP izvelo u istoj 1895.
godini, uz proslavu, kad i NP u Beogradu, pastoralni ko-
mad “Dubravka” Ivana Gunduli}a sa muzikom Ivana Zajca.
Posebnu pa`wu zasluùje, ve} i radi shvatawa doba i
vrlo nepovoqnih uslova za rad Srpskog pozori{ta, za-
brana izvo|ewa Kosti}eve drame “Pera Segedinac”( posle
1033 Luka Dotli}: “Za{to je Ko-
druge predstave na novosadskoj sceni.1033 Drama “Pera Se-
sti}ev ”Pera Segedinac" zabrawen po-
gedinac” je izvedena kao premijera 26. I 1882. godine u sle druge predstave". “Na{a scena” od
scenskoj preradi Antonija Hayi}a, koji je skra}ivao i 15. X 1950, Novi Sad.
brisao vi{e scena, pa je izostavio naro~ito onu nepri-
jatnu po crkvene krugove o nasrtawu mitropolita Vi-
}entija na Julu. Rodoqubi su priredili kostimbal u No-
vom Sadu sa kostimima ra|enim u stilu komada “Pera
Segedinac”. Oni su posle bala te kostime poklonili pozo-
ri{noj upravi i tako omogu}ili inscenaciji komada. Po-
sle druge predstave pe{tanska vlada je zabranila daqe
izvo|ewe komada, ne samo na novosadskoj nego i na drugim
srpskim pozornicama u Ugarskoj. Srpska “Zastava” je o{t-
ro napadala izdajnike koji su raznim intrigama u Pe{ti
onemogu}ili daje izvo|ewe komada: “Ta klika je razglasila
’Peru Segedinca’ kao glumu koja obilato daje prilike de-
monstracijama. Mo`da zato {to se narodno–crkvene pri-
like iz doba Vi}entija Jovanovi}a podudaraju sa dana{wim
prilikama? A ko je kriv {to se podudaraju?1034 1034 “Zastava” od 7. II 1882.
Novosadska scena postaje u ovo doba sve vi{e cewena u

pozori{nom svetu, sa gluma~kim ansamblom naj~e{}e vr-
lo lepo sastavqenim, doraslim i za najvi{e umetni~ke
zadatke. Dramski pisci iz Srbije bore se za mesto i na woj.
Od srpskih dramati~ara se sve vi{e izvode: Milan Savi}
(“Provodayija”, 1884, “Doj~in Petar”, 1891, “Marija”, 1895, i
drugi), Milorad Popovi} [ap~anin (“Milo{ u Latinima” sa

muzikom D. Jenka, 1888, (“Zadu`bina cara Lazara”, 1891), Mi-
lo{ Cveti} (“Nemawa”, 1891), Dragutin J. Ili} (“Kraq Vu-
ka{in”, 1886, “Jakvinta”, 1890, “Pribislav i Boàna”, 1898,
“Svatovi”, 1900), Milovan Gli{i} (“Podvala”, 1891), Hrvat-
ski pisac Evgenije Kumi~i} zastupqen je dramom “Sestre”
(1898), koju je vojvo|anska publika dobro primila.
Moderni dramati~ar Ivo Vojnovi} je zastupqen sla-
bijim komadom, komedijom “Psihe” (1898) i potresnom dra-
mom “Ekvinocio” (1896–97). Od 1898. godine dugo se odr-
ào na repertoaru “\ido” Janka Veselinovi}a i Drago-
mira Brzaka. Komadi Branislava Nu{i}a izvo|eni su u
SNP vrlo uspe{no pre nego {to je on postao wegov Up-
ravnik (“Protekcija”, 1890, “Knez Ivo od Semberije”, “Ta-
ko je moralo biti”, oba 1901, “Pu~ina”, 1902).
Hayi} je posvetio izvanrednu pa`wu inscenaciji dra-
me “Balkanska carica”, sa muzikom Huga Doubeka, crno-
gorskog kraqa Nikole Petrovi}a (1895) i Wego{evog
“Gorskog vijenca” sa muzikom Isidora Baji}a, u svojoj ob-
radi, sa prologom Laze Kosti}a i epilogom – apoteozom
Jovana @ivojinovi}a (1902). Oba izvo|ewa su se pretvo-
rila u nacionalne svetkovine u Pozori{tu. Vi{e stranih
komada dali su ozbiqniju umetni~ku sadrìnu repertoaru
i podigli nivo Pozori{ta. Oni opet potvr|uju da su Ha-
yi} i wegovi savetnici imali, kad se to èlelo, stroè
kriti~ko merilo i vi{e umetni~ke ambicije. Ni pozo-
ri{ta u Beogradu i Zagrebu ne mogu, u ovo vreme, da po-
kaù ni{ta vi{e u repertoaru kao prednost sem malo ve}i
broj odabranijih komada. SNP, koje je najduè vreme u
sezoni provodilo na turneji, nije imalo ni vremena, ni
mogu}nosti, pa ni potrebe da ih sprema u tolikoj meri.
Hayi} je i daqe negovao, ve} u tradiciji inscenacije
[ekspirovih komada, jer se izvode: “Otelo” u prevodu G.
Ger{i}a i A. Hayi}a (1. III 1886) i “Hamlet” u prevodu
Laze Kosti}a (19. III 1896). Ne{to pre Beograda izvodi se
tragedija “Faust”, I deo, u prevodu Milana Savi}a (8. IV
1886). Iz be~kog Burgteatra Hayi} uzima nekoliko nema-
~kih dramati~ara s kraja XVIII do prve polovine XIX veka
~iji su komadi imali prvenstveno pozori{nu vrednost, ne
toliko tematikom koliko zanimqivo{}u fabule i razno-
liko{}u dramskih situacija efektnih za publiku.
Tu su: Hajnrih Laube (“Montroz”, 1888, “La`ni car Dimi-
trije”, 1898), Emil Brahfogl (“Narcis”, 1901), Ferdinand
Rajmund (“Raspiku}a”, 1887, “Seqak kao milionar”, 1890),
Karl Holtaj (“Lovorika i prosja~ki {tap”, 1881), zatim iz
ne{to novijeg doba: Fridrih Halm (“Strelac”, 1886). Komadi
“Narcis”, “Raspiku}a” i “Prosja~ki {tap” spadaju me|u naj-
vi{e izvo|ene komade u SNP i u Beogradu, jer zaista imaju
zanimqivu fabulu za publiku i dobre uloge za glumce. Jo{ su
se dosta izvodili komadi iz nema~ke dramatike iz sredine
XIX veka: Leopolda Saher-Mazoha (“ôvek bez predrasuda”,
1881), Paula Lindau (“Marija Magdalena”, 1881), Salomona

Mozentala (“Debora”, 1886), Rudolfa Got{ala (“Pit i Foks”,
1887), Gustava Mozera (“Rat u mirno doba”, 1882, “Bibliote-
kar”, 1884), [arlote Birh-Pfajferove u ~estim reprizama.
U ovom periodu francuski pisci su zastupqeni i broj-
no vi{e i izborom komada scenski zanimqivih ili kwi-
èvno vrednijih, uz to jo{ i aktuelnih na evropskim sce-
nama.
Spomenu}u samo najva`nije od wih: Eèn Labi{ (“Peri-
{onov put”, 1887, “Iz zahvalnosti”, 1890, “[tedionica”, 1890,
“Sebi~wak”, 1898), A. Dima Otac – Tereza Megerle (“Grof
Monte Hristo”, 1891), E. Skrib – E. Leguve (“Adrijana Le-
kuvrer”, 1884), Emil Oìje (“Naslednik”, 1886, “Fur{am-
bolovi”, 1884, “@iboajev sin”, 1887), Emil Erkman –- Alek-
sandar [atrijan (“Rancavqevi” ili “Zava|ena bra}a” 1887,
“Jevrejin iz Poqske”, 1807), Viktorijan Sardu (“Fedora”,
1887, “Otaybina”, 1886, “Fernanda”, 1900), Sardu – Emil Moro
(“Madam San-@en”, 1897. i 1902), Aleksandar Dima Sin (“Tu-
|inka”, 1889. i 1890, “@enski prijateq”, 1896, “Francijon”,
1902), @or` One (“Gospodar kovnica”, 1885), Eduar Pajeron
(“Dosadan svet”, 1893) i Fransoa Kope (“Severo Toreli”,
1895, “Za krunu”, 1895).
I ovoga puta u repertoaru ima vi{e prvenstveno fran-
cuskih industrijskih firmi, koje su ponekad komadima
privla~ili publiku o ~ijim zahtevima je Hayi} uvek mo-
rao da vodi bri`qivo ra~una u godinama finansijskih
kriza.
Takvi su komadi {arolika scenska revija “Put oko zemqe
za osemdeset dana” d’Enerija i @ila Verna (1887) i drama
“Fromon i Risler” A. Dodea i A. Beloa (1900).
Ma|arska drama je i daqe obavezno u repertoaru i ne samo
iz politi~kog oportunizma, naro~ito: Ede Sigligeti (“@en-
ska vlada”, 1896), Sigligeti – A. Bala` (“Radni~ka pobuna”,
1891), Gergeq îki (“Pruàj se po guberu”, 1876. i 1884, “Za-
du{ni Filip”, “[tomfajevi”, obe 1888, “ôvek ~elik”, 1891,
“Dve qubavi”, 1900) i [andor Luka~i (“Ri|okosa”, 1890).
[pansku dramu predstavqaju Tomas R. Rubi (“Zlatan majdan”,
1896) i Hose E~egeraj (“Galeoto”, 1895, “Mrqa koja ~isti”,
1899). Od ruskih pisaca izvode se I. N. Mjasnicki (“îkina
ku}a”, 1895, “Kao pile u ku~inama”, 1901), M. I. Rasudov
(“Epidemija”, 1900), Aleksandar Ivanovi} Paqm (“Na{ pri-
jateq Nekquèv”, 1890) i A. I. Sumbatov (“Okovi”, 1895).
Repertoarom su obuhva}eni i moderni evropski dramati-
~ari: Henrik Ibzen (“Nora”, 1894), Gerhard Hauptman (“Ha-
nela”, 1898) i Moris Meterlink (“Mona Vana”, 1903).
Ovaj pregled repertoara za 35 godina pokazuje da je
SNP pratilo va`nije tokove i pojave na ve}im evropskim
pozornicama, naro~ito u Burgteatru i sa wih prenosilo
komade koji su odgovarali wegovim potrebama odnosno
zahtevima publike. Hayi} je, o~igledno, uzimao ~e{}e
komade mawe kwièvne vrednosti sa sadrìnom koja pred-
stavqa mawi rizik kod publike od onih vi{ih umetni~kih
ambicija. Takav pozori{ni prakticizam niti je izmislio

Hayi} niti }e ga zanemariti dramaturzi do na{ih dana:
wim pozori{ta pla}aju opasne pozori{ne “luksuze” ko-
jima se dosledno, ali finansijski rizi~no, sluì najvi-
{im umetni~kim ambicijama.
Kada se uporedi repertoar pozori{ta ovog vremena u
Beogradu, Zagrebu i Novom Sadu, postoje izvesne razlike
i to na {tetu SNP. Dramaturzi u Beogradu i Novom Sadu
su smeliji u izboru komada, naro~ito iz moderne drama-
tike, ali su radili pod znatno povoqnijim uslovima fi-
nansijskim i dru{tvenim, tako da su wihovi eksperimenti
razumqivi; SNP je, me|utim, stalno vodilo borbu za op-
stanak. U NP u Beogradu u ovo doba su se izvodili komadi
Sofokla, Rasina, Korneja, Sudermana, E. Brijea, Anri
Beka, [niclera, \akoze, M. Gorkog i dr.; HZK u Zagrebu
izvodilo je, sem wih, jo{: Bomar{ea. H. Hofmanstala, E.
Rostana. O. Vajlda i dr. Ovi pisci nisu zastupqeni u
repertoaru SNP, jer su u wemu ili predstavqali rizik u
publici ili zato {to su morali da ustupe mesto komadima
koji su woj vi{e odgovarali. SNP je moralo ne{to da
`rtvuje u te{koj bici za svoj opstanak; ono je ~ak u takvim
uslovima mawe umetni~ki `rtvovalo od pozori{ta u Beo-
gradu i Zagrebu koja su stvarala pod znatno povoqnijim
uslovima i mawe na to bila prisiqena. Poneki od komada
ovih dramati~ara, koji su izvo|eni u Beogradu i Zagrebu,
ne bi uostalom mnogo ni doprineli umetni~koj vrednosti
repertoara SNP. Za neke se opet moè pouzdano re}i da
nisu uzeti u repertoar zbog ~esto slobodnih dru{tvenih,
moralnih ili porodi~nih shvatawa koja bi vre|ala izves-
na ose}awa vojvo|anske publike, naro~ito po mawim me-
stima na turneji. Hayi} je, o~igledno, bio naro~ito obaz-
riv pri izboru francuskih komada.
Pozori{ni recenzenti su odavno bili budni i kri-
ti~ki strogi i vrlo obazrivi u odmeravawu {tetnog uti-
caja stranih, naro~ito francuskih komada. Recenzenti su
najvi{e kritikovali i odbacivali moralna i dru{tvena
shvatawa koja su se protivila osnovnim ose}awima i po-
gledima na ìvot srpskog sveta. To su bila obi~no ona
slobodnija moralna shvatawa koja su vre|ala pojmove o
braku, porodici ili o dru{tvenoj pravi~nosti.
Povodom inscenacije drame “Lu~ija Didjerova” Batija i
Fisa 1868. u SNP u Novom Sadu Kosta Trifkovi} je,
brane}i osnovna gra|anska shvatawa, osu|ivao parazitski
i rasipni~ki ìvot: “Po{ten, bogat trgovac propada, po-
jedo{e ga gospoda, jer je postao plemi}, pa je morao po
wihovom na~inu ìveti – blago rasipati, a ni{ta ne ra-
1035 Kosta Trifkovi}. “Matica”,
diti.”1035
1865, br. 21, Novi Sad.
Nacionalni interes i moralna shvatawa uticali su
znatno na izbor repertoara u SNP u Novom Sadu.
Stawe u glumi, ìvot i umetni~ka delatnost

glumaca
Iako se gluma od 1861. godine stalno razvijala u ve-
likoj scenskoj praksi, koja bi trebalo da je mewa, u woj su
se ispoqavale u SNP u Novom Sadu, kao uostalom i u
Beogradu i u Zagrebu, u ovom periodu od 1868. godine neke
slabosti tipi~ne za staru gluma~ku {kolu: pateti~no–de-
klamatorska dikcija, neprirodnost u pokretima i mimi-
ci, naro~ito individualna igra sa te`wom za pojedina-
~nim isticawem i “nadigravawem” i malo psiholo{ke stu-
dije. U pozori{noj kritici ovog doba ~esto }e se ~uti
prekori, saveti i sugestije da se te slabosti isprave, da se
igra stvarnije i prirodnije i da se gluma razvija prema
glumskoj umetnosti na evropskoj sceni, ali se niko i nikad
nije potrudio da objasni {ta se pod tim evropskim pod-
razumevalo. Kad se o tome po~elo pisati krajem XIX i
po~etkom XX veka, savremeni pravac u glumi je kona~no
bio osvojio scenu. Me|utim, neprirodni na~in igre zadr-
à}e se dugo u mawoj ili ve}oj meri ~ak i u devetoj dece-
niji, ponegde i u po~etku XX veka zato {to su zna~ajniji
predstavnici starije {kole i daqe nosili glavne partije.
Pa ipak u toku osme i devete decenije gluma se postepeno i
neminovno preobraàva u realisti~kom smem kao izraz
novih zahteva, ukusa u publici, novog kursa u kwièvnosti
i dramatici i novih strujawa u evropskom pozori{tu. Jo{
za uprave Jovana \or|evi}a (1861–68) pateti~no-deklama-
torski stil je bio glavno obele`je glume pod uticajem
be~kog Burgteatra i ma|arskih pozori{ta. Me|utim,
“ubrzo ve} po odlasku J. \or|evi}a u Beograd – kaè Todor
Manojlovi} – umetni~ki i uop{te ceo radni program Na-
rodnog pozori{ta se usredsre|uje i svodi na o~uvawe jedne
ve} postoje}e teatarske tradicije, naime, onih esteti~kih
principa i onog stila glume {to su ih utvrdili i iz-
gradili jo{ J. \or|evi} i ona wegova prva osniva~ka
grupa glumaca” i tako su bili “tvorci i predstavnici 1036 Todor Manojlovi}: Ibid.
prvog ozbiqnog srpskog gluma~kog stila.” 1036
Neosporno da je takav glumski stil bio prisutan tada i
dugo docnije na novosadskoj sceni. Jo{ u prvim godinama
pozori{ne delatnosti recenzenti su upozoravali glumce
na neprirodnosti u igri. Recenzent novosadskog “Napret-
ka” savetovao je glumce 1864. godine da budu “{tedqivi u
gestu rukama, jer toga ne ~ine ni u obi~nom ìvotu. Isto
tako ne smeju ruke dizati iznad glave i suvi{e pred sebe
1037 Medakovi}ev “Napredak” od
pruàti, nego i u tome vaqa da idu na okruglinu.”1037
Me|utim, glumci su se ve} tada boqe i prirodnije ose}ali 19. I 1864, Novi Sad.
i snalazili u komadima iz stvarnog ìvota. Povodom in-
scenacije Goldonijeve komedije “U laì je plitko dno”
1864. godine opet recenzent “Napretka” isti~e da se
“glumci svi od reda odlikovahu, a to biva – {to vrlo rado

priznajemo – gotovo u svim komadima iz dru{tvenog ì-
1038 “Napredak” od 28. I 1864. vota.”1038
Antonije Hayi}, a uz wega i jo{ neki pozori{ni re-
cenzenti, sve su ~inili da se slabosti ublaè i otklone i
tako upute glumu i glumce na prirodan pravac. Hayi} je
takore}i od samog po~etka svog rada (na godi{woj skup-
{tini 3. VIII 1871) iskazao na slabosti u glumi, koje treba
iskorewivati: “Kad je uprava primila na sebe brigu da se
stara o Pozori{tu, na{la je u ve}ine glumaca neprirodan
govor i neprirodno kretawe na pozornici. Tako re}i sva-
ki je glumac igrao na svoju ruku. Svaki se glumac samo o
tome starao da se dopadne svetini, iako je to ~esto i{lo na
ra~un karaktera koji je prikazivao. Svaki je duvao u rog
onako jako kako je samo mogao, a malo mu je bilo stalo do
toga {to je odatle postala takva halabuka da je vre|ala
svako uvo koje traì skladnosti, a ne samo nesuglasica.
Prva je dakle briga bila upravi da privikne glumce da na
pozornici prirodno govore, da se prirodno kre}u i da se
ni jedan od wih ne isti~e.” On je ~ak ube|ivao glumce da je
wihova igra “deo neke celine” i “da se prostotom, pri-
rodom i istinito{}u mogu posti}i najve}i uspesi u po-
1039 “Srpska narodna pozori{na
zori{noj umetnosti.”1039 Jedan recenzent je zamerao 1874.
druìna”. “Pozori{te”, 1872, br. 36.
godine zna~ajnom glumcu Andriji Luki}u {to je govorio
sa naprezawem “iz punih grudi”1040 i upozoravao glumce da
u tuma~ewu likova ne pomaù neprirodni pokreti rukama
1040 “Pozori{te”. 1874, br. 27.
i nogama, niti “stereotipno previjawe ~as na jednu, ~as na
drugu stranu, o~ijukawe sa publikom, i tome podobne man-
zaflarije,” ve} samo ozbiqna studija i prirodnost. On je,
na primer, mislio da bi tuma~ewe Karla Mora (“Razboj-
nici”) Nikole Nedeqkovi}a bilo uspelije kada bi u wemu
“bilo mawe stereotipnog kretawa rukama, malo mawe uz-
disawa i pla~nog govora.” Docnije je zamerao glumcu Vasi
Markovi}u {to je “suvi{e naprezao svoja plu}a bez nu-
1041 “Pozori{te”, 1874, br. 36.
`de”.1041 Naro~ito ih je umesno upozoravao da takav ne-
prirodni govor nije odgovarao tzv. konverzacionim koma-
dima: “Neotesano kretawe i teàk govor... najmawe pri-
1042 “Pozori{te”, 1874, br. 37. li~e u finim konverzacionim komadima.” 1042
Ova borba za boqi i vi{i umetni~ki izraz u glumi i na
sceni uop{te vodila se za uprave Hayi}a istovremeno sa
te`wom da se Pozori{tu dodeli velika nacionalna i kul-
turna misija. U spomenutom izve{taju uprave iz 1872. go-
dine, punom zapaàwa o glumi, isti~e se da je glavna briga
uprave bila “da podigne pozori{te na onaj stepen visine i
savr{enstva na kome }e postati za ceo narod {kola za
moral i svake vrline, uzor dobrog i ugla|enog ukusa, no-
silac narodne prosvete i izobraènosti, pravi budionik
narodne svesti, verni ~uvar narodnog duha i jezika, svetlo
ogledalo sjajne i tu`ne pro{losti i sretni glasnik, ako
Bog da, lep{e budu}nosti na{e.”1043 Sasvim je onda razum- 1043 “Pozori{te”. 1872. br. 36 i 37.
qivo {to se toliko teìlo i trudilo da lepo izgovorena
re~ i igra glumaca deluje sa novosadske scene neposredno,
sna`no i sugestivno, jer je tu bila i umetni~ka i nacio-
nalna tribina. Borba za prirodnu igru i govor po~ela je
naporedo i tada jo{ energi~nije sa uvo|ewem realisti-
~kih komada koji su donosili prirodni “konverzacioni
ton”. Jedan pisac u “Pozori{tu” 1877. godine nazivao je
takav prirodni govor “idealnim tonom, koji vaqa uvek da
zadahne umetnost”, jer je za wega bitno “da se bez napora,
1044 “O konverzacionom tonu”.
bez po muke izgovaraju re~i.”1044 Zato su se glumci teè
snalazili i u prvoj deceniji i mnogo docnije u komadima “Pozori{te”, 1877, br. 28.
koji su donosili evropski, naro~ito francuski salon,
podjednako govorom i pona{awem. Recenzent dr Milan
Savi} je isticao i 1893. godine da “seqa~ke uloge moè
na{ glumac komotno u svako doba sa originala precrtati”,
a “za strogo salonske uloge nema ni primera, ni uzora na
koje bi se mogao ugledati te tako se i izve`bati. Zato su te
uloge za na{e glumce najteè, tj. na{i glumci prikazuju te
uloge najlo{ije. Za wih je jo{ jedino dobro {to na{a
velika publika ne ume prikaz wihov kriti~ki da prati,
jer ni sama nije vi~na manirima velikih salona i pre- 1045 Dr Milan Savi}: “Uloga i
glatkih parketa.”1045
odelo”. “Pozori{te”. 1893, br. 2.
Glumci su, kao ~lanovi jedne izuzetno zna~ajne i ce-
wene nacionalne ustanove, bili uvek u sredi{tu pa`we i
na sceni i u dru{tvu, jer su smatrani nosiocima velike
nacionalne misije. Hayi} je najboqe ukazao na wihovu
ulogu u svom govoru 1879. godine prilikom otkrivawa spo-
menika glumcu Lazaru Tele~kom: “Vi treba da ste verni
apostoli svega onoga {to je lepo, dobro, plemenito, uzvi-
{eno, istinito i narodno.”1046 Ovo shvatawe je odre|i- 1046 Pozori{te", 1879, br. 44 .
valo osnovnu nacionalnu i umetni~ku funkciju glumca
kroz ceo XIX vek i docnije za sve vreme austrougarske
okupacije Vojvodine. Zato su glumci SNP morali da paze
na svoje (pona{awe i na sceni i u dru{tvu jer su, naro~ito
za wih, nepisane moralne konvencije bile vrlo stroge.
Sve slobodnije radwe na pozornici su ublaàvane, poqup-
ci markirani, drasti~nije re~i brisane ili drugim sno-
{qivijim zamewivane. Hayi} je èleo, kaè Todor Ma-
nojlovi}, da “taj idealni morala ostvari i izvan pozor-
nice, naro~ito u pogledu ìvota glumica. Hteo je da...
dokle se ne budu udale ìve kao i ostale ~estite gra|anske
gospo|ice onoga doba, smerno i skromno, da se u javnosti ne
pokazuju u mu{kom dru{tvu, sem ako im je to ba{ otac,
brat, verenik ili kolega” i “da ne pomi{qaju da traè
sre}u drugde do u ~asnom zakonitom braku.”1047 Ovakav 1047 T. Manojlovi}: Ibid.
strogi moralni kurs zadràn je dugo. Na~elnik dr Laza
Stanojevi} nije hteo da angaùje glumce slobodnijeg po-
na{awa ili ih je zbog toga otpu{tao zato {to SNP ima
“uzvi{enu, blagodarnu i svetu zada}u da ìvom re~ju {iri

prosvetu.” Izve{ta~ “Branika” pi{e 1894. godine kako su
“na{i qudi” potcewivali “na{e glumce”, ali “kad vide{e
kako su na{i na ulici odeveni, ~isti, u dru{tvenom ì-
votu pristojni i moralni, kad vide{e kako su dorasli svom
gluma~kom pozivu na pozornici, a wih obuze neki narodni
ponos i zadovoqstvo, jer ne moè se pore}i da je za kratko
vreme od kako su na{i glumci ovde – narodna svest bitno
1048 “Branik”, 1894, br. 69.
oìvela”.1048
Od po~etka osme decenije XIX veka gluma se lepo razvi-
jala, i ne samo ovde nego i u Beogradu, Ni{u i Zagrebu. To
je doba kada se u svim jugoslovenskim pozori{tima, pa i u
nekim putuju}im, stvara brojna plejada dobrih i velikih
glumaca, koji su i do na{ih dana ostali najvi{e umetni~ke
vrednosti koje je u ovom slu~aju dala srpska scena. Ja sam
ve} pokazao napred kako su glumci stupali u SNP; u ovom
poglavqu }u obuhvatiti i kriti~ki oceniti wihovu umet-
ni~ku delatnost u wemu, jer su sve to nove snage. Me|utim,
u ovom istorijskom periodu u raznim etapama ili stalno,
do po~etka XIX veka, stvaraju i dostiù umetni~ki visok
ili najvi{i umetni~ki stupaw mnogi glumci iz najsta-
rijeg osniva~kog nara{taja, koji ve} nekoliko decenija
predstavqa osnovnu stvarala~ku snagu u SNP: Dragiwa i
Dimitrije Ruì}, Tinka i Andrija Luki}, Pera i Jeli-
saveta Dobrinovi}ka, Sofija Maksimovi}ka-Vuji}ka,
Lenka Hayi}eva, Kosta – Baba Hayi}, Paja Marinkovi},
Jelena Marinkovi}ka, Nikola Nedeqkovi}, Milo{ Di-
mitrijevi}, Marija i Sava Rajkovi}, a u po~etku ovog no-
vog perioda rano preminuli Lazar Tele~ki. Najduè su se
zadràli Dragiwa i Dimitrije Ruì}, Pera Dobrinovi},
Tinka i Andrija Luki} koji ulaze i u XX vek. Od 1899. do
pred kraj 1903. godine, do dolaska Branislava Nu{i}a za
upravnika, u druìni su bili: Dimitrije Ruì}, Pera
Dobrinovi}, Andrija Luki}, Milan Nikoli}, Dimitrije
Spasi}, Luka Popovi}, \ura Bakalovi}, Kosta Vasiqe-
vi}, Petar Filipovi}, Svetislav – Buca Stefanovi}, An-
drija Stojanovi}, Vasa Ivanovi}, Andrija Boti}, Milo{
Hayi-Dini}, Janko Todosi}, Vojislav Vilovac, Jevta Du-
{anovi}, Mihailo Markovi}, Uro{ Juri{i}, Milan Il-
ki}, Tinka Luki}ka, Milka Markovi}ka, Draga Spasi}ka,
Marta Todosi}ka, Danica @anova-Vasiqevi}ka, Katica
Vilovac, Sara – Saveta Bakalovi}ka, Qubica Du{anovi-
}ka, Danica Tucakovi}eva–Mateji}ka-Sotirovi}ka, Mi-
lica Rado{evi}eva Darinka Simi}ka, Danica Stefano-
vi}ka. S ovom druìnom, u kojoj je bilo ve}inom dobrih
glumaca ili vrlo visoke umetni~ke vrednosti, SNP je
zakora~ilo smelo i uspe{no u XX vek. Ovo isti~em naro-
~ito zato {to stvarna umetni~ka snaga, moralni i dru{t-
veni kapital jednog pozori{ta nisu samo u wegovoj bogatoj
i blistavoj tradiciji nego u wegovoj aktivnoj prisutnosti

i stvarala~kom potencijalu u novim trenucima ìvota.
SNP ne samo da nije nikad prekidalo svoj dinami~ni is-
torijski kontinuitet nego ga je uvek nastavqalo, kao i
sada, sa jo{ vi{e elana, umetni~ke i nacionalne snage.
Od druge polovine osme decenije XIX veka i sve do
po~etka XX veka SNP se stalno umetni~ki uzdizalo, upr-
kos finansijskim krizama i politi~kim te{ko}ama, naj-
vi{e zato {to su u wemu stvarali u tom razdobqu dobri
glumci, poneki i kra}e vreme. Neki nisu imali dovoqno
ni snage, ni strpqewa da do kraja nose te{ko breme fi-
nansijskih te{ko}a, pa su brzo napustili pozori{te; we-
govi verni glumci iz starijeg nara{taja, naviknuti na sva
ta isku{ewa, nosili su ga, brektali i posrtali pod te-
retom briga, ali ga nikad nisu izneveravali: oni su ì-
veli samo za ovo Pozori{te, Pozori{te je ìvelo najvi-
{e od wih. Bilo je s wima ponekad zanimqivih, neobi~nih
i dirqivih situacija. Na predstavi [ekspirovog “Otela”
1. III 1886. u Novom Sadu, koja se lepotom uzdigla u naj-
lep{u umetni~ku svetkovinu, glavne uloge su tuma~ili
veliki glumci: Dimitrije Ruì} Otela, Dezdemonu Lenka
Hayi}eva, Jaga Pera Dobrinovi}, Kasija Veqa Miqkovi},
Emiliju Sofija Vuji}ka, Brabancia Aleksandar Milo-
jevi}, Bijanku Danica Nikoli}eva. “Ona }e” – pisao je dr
Milan Savi} u “Pozori{tu” (br. 55) – “u povesnici nam
Narodnog pozori{ta zauzeti odli~no mesto i mi }emo se
svagda sa nasladom i sa uìvawem setiti pozori{ne pred-
stave 1. III 1886.” U 1896. godini tri sestre iz porodice
sve{tenika Luke igrale su zajedno glavne uloge u [i-
lerovoj drami “Marija Stjuart”: Dragiwa Ruì} Jelisave-
tu, Sofija Vuji}ka Mariju Stjuart, Jelisaveta Dobrino-
vi}ka Anu Kenedijevu. Po{to je zna~ajni pozori{ni re-
cenzent dr Tihomir Ostoji} pohvalio Ruì}ku i Vuji}ku,
zakqu~io je: “A {ta da re~emo za Anu g|e Dobrinovi}ke?
Ni{ta drugo nego da je uvrstimo sa Dragiwom i Sofijom u
trifolijum, pa da ih po{aqemo u Burgteater da vide Nem-
ci da danas i Srbi u Ugarskoj vaistinu imaju svoju po-
zori{nu umetnost.”1049 Desilo se jedanput da sve uloge u 1049 “Pozori{te”, 1896, br. 40.
drami “Marija Stjuart”, na novosadskoj predstavi 24. IV

1884. godine, budu podeqene vrlo zna~ajnim srpskim glum-
cima: Marija Milki Grgurovoj na gostovawu, Mortimer
Milo{u Cveti}u, Lester Dimitriju Ruì}, Jelisaveta
Dragiwi Ruì}, zatim Iliji Stanojevi}u, Qubomiru Sta-
nojevi}u, Milivoju Barbari}u, Andriji Luki}u, Milo{u
Hayi-Dini}u. Predstava je bila zaista veliki umetni~ki
doga|aj. “Sastao se tu junak do junaka!” – pisao je sa odu{ev-
qewem recenzent Jovan Gr~i} u “Pozori{tu” (br. 39),
dive}i se naro~ito Grgurovoj: “Neka se slobodno pohvali
na ogwi{tu svome umetni~kom da je nas Novosa|ane o~ara-
la, pa neka bez po jada opet bane, zate}i }e nas spremne i

voqne da uìvamo {to Srbin takvu umetnicu moè na-
zvati svojom.”
Prilikom gostovawa Pozori{ta krajem 1893. godine u
Vukovaru i Osijeku lokalni nema~ki listovi “Die Drau” i
“Slavonische Presse” pisali su sa odu{evqewem o igri glu-
maca upore|uju}i ih sa ~lanovima Burgteatra i iz ~uvene
1050 Dr M. Tomandl: Ibid, kw. II, nema~ke druìne Majningenaca.1050 Kada je Pozori{te
str. 58. gostovalo 1902. godine (od aprila do juna) u Velikom Be-
~kereku, ma|arski list “Nagubecskereki Hirlap” hvale}i
srpske prekorevao je ma|arske glumce i publiku: “Od na-
{ih sugra|ana Srba mogli bismo mi Ma|ari u~iti. Pod-
jednako i glumci i publika. Nekoliko glumaca koji baga-
teli{u publiku koja samo kritikuje, a ne ide u pozori{te.
Treba da u~imo od ~estitih Srba! ... Ma|ari koji ne znaju
ni re~i ili tek jedva razumeju srpski od predstave do
predstave pose}uju srpsko pozori{te, gledaju i uìvaju u
igri srpskih glumaca. Wihova sprema, wihova ve{tina,
wihov dar stoje na takvom stupwu da se boqe ne moè
poèleti od glumaca koji ne ìve u jednom mestu nego idu
od varo{i do varo{i. Wihova suigra je bez zamerke, re-
ìja ve{ta, repertoar raznovrstan.” Prilikom gostovawa
SNP 23. i 24. III 1901. godine u Beogradu, beogradska {tam-
pa je isticala visoki umetni~ki kvalitet igre glumaca.
“Oni su nas” – isticao je recenzent “Beogradskih novi-
1051 “Beogradske novine”, 1901, br.
na”1051 – “prosto o~arali, i mi se iznena|ujemo velikoj
84 i 86, ve{tini wihove igre. Sve je bilo na svome mestu, sve je
bila ~ista idealna umetnost, ~lanovi su bili burno iza-
zvani; tako iskrenog, tako odu{evqenog izazivawa ne be-
{e u na{em Pozori{tu. Publika je bila frapirana, silno
ponesena igrom, ba~ena u vi{e sfere umetni~kog uì-
vawa. Mi se radujemo {to nam se dala prilika da vidimo
ove odli~ne umetnike i svakome, ko sino} u Pozori{tu
nije bio, preporu~ujemo da danas ne propusti tamo oti}i,
jer ako ne ode, mnogo, vrlo mnogo }e izgubiti.” Recenzent
uglednog ~asopisa “Srpskog kwièvnog glasnika” vidi u
glumcima umetnike, rodoqube i prosvetiteqe kada kaè:
“Ima ne~eg ne`nog i dirqivog videti te ve~ite putnike,
pronosioce srpske umetnosti po na{im krajevima u Ugar-
skoj, kao {to su se kalendari i pesmarice {irile po na-
rodu – u beogradskom pozori{tu kao u wihovoj ku}i.”
I zaista ti glumci nisu igrali samo zato da bi umet-
ni~ki blistali i uìvali u salvama aplauza nego su naj~e-
{}e prosvetno nadni~ili i rodoqubivo izgarali, i kada je
kompozitor Mita Topalovi} na godi{woj skup{tini Dru-
{tva 12. IX 1896. god. predloìo i traìo da svi glumci, i
stariji i mla|i, obavezno u~e notno pevawe i svi pevaju u
pozori{nom horu da bi mogli da pevaju na sceni, na raznim
nacionalnim priredbama i u crkvama na gostovawima, ni-
jedan glumac se nije tome usprotivio.
@ivot i umetni~ka delatnost glumaca

U ovoj velikoj plejadi glumaca malo ih je makar i sa
minimalnim {kolskim obrazovawem: oni najve}im delom
poti~u i ovoga puta, kao i osniva~ka druìna, iz trgo-
va~kih, zanatlijskih ili ~inovni~kih sredina. Mali broj
glumaca gledao je pozori{ta u Be~u i Pe{ti gde ih je
ponekad slala uprava Pozori{ta ili o svom tro{ku. Neki
su tu boravili i pre stupawa u SNP. Prema tome, glumci
su sticali obrazovawe i ve{tinu u praksi, uz rediteqa,
me|usobnim uticajima, preno{ewem iskustava, ugledawem
na druge boqe umetnike, ~itawem, koje im se stalno pre-
poru~ivalo, i vaspitnim dejstvom pozori{ne kritike. Ne
treba naro~ito isticati da je me|u ovim glumcima, od
kojih smo vi{e ve} upoznali u osniva~koj druìni ili uz
Narodno pozori{te u Beogradu, bilo je dosta darovitih
dobrih umetnika i pravih umetni~kih velikana, ali i
onih osredwih vrednosti, tuma~a ve}inom mawih uloga
bez kojih se ne moè ni zamisliti kompletna pozori{na
predstava. Nekoliko ih je napustilo SNP i izgubilo se
~esto i netragom u putuju}im druìnama, gube}i se, na
àlost, u anonimnosti provincije, ovoga doba ili se, po-
sle kra}e uspe{ne umetni~ke delatnosti, povla~ili za-
uvek sa scene iz raznih razloga, devojke naj~e{}e zbog
udaje, mu{karci stupawem u neku drugu mirniju i materi-
jalno bezbedniju slu`bu. Ponekad su izvanredno darovite
li~nosti, koje su divno po~iwale, oti{le tim putevima .. .
Ja }u ih sve iole zna~ajnije kriti~ki obuhvatiti, hronolo-
{kim redom kako su stupali u SNP, ne po umetni~kim me-
rilima, i, naravno, ponekad i za poneke prema vrlo {tu-
rim elementima za sud iz savremene pozori{ne kritike.
êtvrta po starosti k}erka – glumica sve{tenika Lu-
ke Popovi}a iz Vraweva i supruga velikog umetnika Pere
Dobrinovi}a Jelisaveta – Jeca Dobrinovi} (26. V 1841,
Vrawevo – 21. I 1898, Osijek) igrala je skoro trideset
godina u SNP karakterne i komi~ne uloge i u wima do-
stigla ne samo vrlo visoku umetni~ku meru nego je u tom
ànru bila jedna od najboqih u srpskoj glumi. Stupila je
na pozornicu prvi put 4. XI 1868. godine u ulozi Ane
(“[aran” J. Jovanovi}a Zmaja) i otada je zamenila u ka-
rakternom i komi~nom fahu Milevu Ra{i}ku-Radulovi-
}ku koja je pre{la u NP u Beogradu. Ona je bila glumica
izuzetne darovitosti, ìvoga temperamenta, vrlo prirod-
na, neposredna, realisti~na i inventivna u evokaciji mno-
gih likova èna iz narodnog i gra|anskog ìvota u ~emu je
bila neuporediva. Wen komi~ni fond je bio nepresu{an.
Ona je igrala tako istinito i ubedqivo “da bi ìvopisci
i vajari mogli uzeti za modele karaktere koje je pri-
kazivala; jer svaki pokret, svaki gib, svaki dah i uzdah,
svaki smeh i osmeh ... bio je u potpunom skladu sa pri-

1052 “Pozori{te”, 1898, br. 1.
rodom.”1052 Isti recenzent isti~e da je “svoje uloge oìv-
qavala àrom srca svoga, {to uvek prirodnim, ìvim
bojama crta komi~ne slike qudskih budala{tina, pa ih uz
to zaodeva dobro}udno{}u i pikantnim peckawem. Niko u
nas ne ume tako verno prikazivati na pozornici ènske
tipove iz na{eg narodnog ìvota; niko ne ume tako ìvo
da nam iznese punice, strine, kume, zle, jezi~ne, zajedqive
ène, spletka{ice, brbqu{e, ~ankolize, o{trokon|e, pa
tek one rojtanske pokondirene tikve.” Mo`da ve} s takvim
ulogama ili zato {to je to odgovaralo wenoj qudskoj pri-
rodi. Dobrinovi}ka je u igru unosila mnogo krepkog, iz-
vornog ìvotnog realizma i delovala naro~ito prirodno.
Tako se i u wenoj igri te{ko otkrivaju granice izme|u
umetni~ke evokacije i ìvota.
Wene su zna~ajnije uloge: Sara (“Pokondirena tikva” J. S.
Popovi}a), Sofija (“Qubavno pismo”), Kata (“[kolski nad-
zornik”), Kata (“Izbira~ica”), Kata (“Francusko-pruski
rat”), sve u komadima Koste Trifkovi}a, Ana (“[aran” J.
Jovanovi}a), Rakila (“Ciganin”), Meki}ka (“Vojni~ki be-
gunac”) u komadima Sigligetija, Kradi}ka (“Seoski lola”),
Fro{arka (“Dve sirotice” d’Enerija – Kormona), Pelagija
(“Zec” Mjasnickog), Klaudija (“Emilija Galoti” Lesinga),
Gertruda (“Viqem Tel”), Ana Kenedijeva (“Marija Stjuart”)
u komadima [ilera, Istirka (“@ene u ustavnom ìvotu” Ko-
lomana Tota), Krezuba baba (“Raspiku}a” Rajmunda), G-|a Pe-
ri{on (“Peri{onov put” Labi{a), Marijant (“Zava|ena bra-
}a” Erkmana – [atrijana).
Zna~ajan je glumac Petar Brani (9. IX 1840, Debelo

Brdo kod Buni}a, Gorwa Krajina – 1914, Be~), koji je u{ao
u SNP kad mu je bio najpotrebniji i u toku pet godina vrlo
uspe{no tuma~io vi{e velikih dramskih i karakternih
uloga. Zavr{io je gimnaziju i veliku maturu 1862. u Za-
grebu, a zatim je, kao vladin stipendista, studirao prava i
glumu u Be~u kod istaknutog pozori{nog stru~waka Julija
Findajzena. Docnije je proveo izvesno vreme u Gracu na
usavr{avawu iz glume kao izuzetno darovit i igrao kao
volonter u Lincu i Brnu. Po povratku prvi put je stupio
na scenu 12. I 1864. u HZK u Zagrebu kao Mortimer ([ile-
rova “Marija Stjuart”), drugi put 1865. godine. Od 1868. do
kraja 1873. je ~lan SNP, od 1874. do kraja septembra 1885.
godine, po{to je poloìo jedan u~iteqski ispit, bio je
u~iteq u seoskim i gradskim {kolama i kona~no od 1. X
1885. je opet ~lan HZK do penzionisawa 1898. Brani je bio
lepo obrazovan i kultivisan glumac. Bio je vrlo cewen od
pozori{nih recenzenata i od vojvo|anske publike. Isti-
cana je wegova neusiqena, realisti~ka i vrlo odmerena
igra i prijatna i pravilna dikcija. Jedan recenzent ga je
hvalio da se isti~e “vrlo lepom i konverzacionom ig-
rom.”1053 Bio je jednostavan i studiozan u karakterizaciji 1053 “Pozori{te”, 1874, br. 51.
likova.
Zna~ajnije su mu uloge tuma~ene u SNP: Milo{ Obili} ( u
ist. komadu Suboti}a), Maksim Crnojevi} (u ist. komadu),
Kapetan Dura{ko (“Jelisaveta” Jak{i}a), Selim (“Poturi-
ca” Kukuqevi}a), Knez Dobroslav (u ist. komadu Bana), [aj-
lok (“Mleta~ki trgovac”), Karlo Mor (“Razbojnici”), Mor-
timer (“Marija Stjuart”) u komadima [ilera, Trgovac Kantal
(“Fabri~ar” Devrijena), Grof Monti (“Vojni~ki begunac”
Sigligetija), Plantroz (“Pariska sirotiwa” Brizbara – Nisa).
\or|e Sokolovi} igrao je zapaèno od 1868. do kraja

1874. onda je pre{ao u putuju}u druìnu \or|a Pele{a i
tu proveo do 1877, od 1878. godine je kra}e vreme kod Laze
Popovi}a, pa mu se gubi trag. Kao pitomac SNP proveo je
izvesno vreme na usavr{avawu u Be~u i Pe{ti, Sokolovi}
je tuma~io prete`no karakterne i komi~ne uloge.
Zna~ajnije su mu uloge: Gobo (“Mleta~ki trgovac”) Cvet-
ko, (“Vojni~ki begunac”), Panta (“[aran”), Timi} (“Izbira-
~ica” Trifkovi}a), Arsenije (“Sa}urica i {ubara” Okru-
gi}a), Jug Bogdan (“Milo{ Obili}” Suboti}a), Pisarevi}
(“[kolski nadzornik”).
Branko Stefanovi} – Varadi (1847, Zemun – 1872,

Zemun) bio je vrlo darovit tuma~ karakternih likova i
intriganata, ali je ba{ u ovo vreme najlep{eg uspeha umro
brzo od tuberkuloze. “Pokojnik je” – pi{e “Pozori{te”
1872 – “u prikazivawu mawih karakternih i intrigant-
skih uloga doterao do lepe umetnosti, a da mu je bog dao
ìvota, bio bi vremenom i dika i ukras na{e pozori{ne
druìne”. On je naro~ito uspe{no tuma~io Vuka Bran-
kovi}a (“Boj na Kosovu”), Mitu (“Laà i paralaà”), Jo-
vana (“Pokondirena tikva”) u komedijama Sterije.
Stefanovi} je pisao i pesme i pripovetke (“Poezija i
proza”, Pan~evo, 1871). Ostali su u rukopisu wegovi pre-
vodi s nema~kog jezika (“Gotovan” [ilera, “Uhoda u ku}i”
S. [lezingera) i originalna {ala “Dva duda”. U Novom
Sadu se isticao u omladinskom nacionalno-politi~kom i
kulturno-kwièvnom pokretu.
Dve sestre Katica i Milica Savi} isticale su se
lepim darom i odu{evqewem za pozori{te, naro~ito pr-
va, ali su ga obe napustile zbog udaje. Katica je tuma~ila
vrlo uspe{no izrazito dramske i tragi~ne uloge, tako da
bi mogla “uporedo stati uz prve glumice na celom slo-
venskom jugu”, hvalio je Antonije Hayi}. Novosadsko po-
zori{te “je isticalo kod we klavijaturu ose}awa”, a po-
vodom uspe{nog tuma~ewa Dobrile u drami “Milenko i
Dobrila” M. Bana recenzent kaè da je igrala “sa toliko
toplote, toliko zanosa da smo ve} mestimice mogli po-
misliti kako }e joj dolikovati Julija” (“Romeo i Juli-
ja”).1054 “Katica Savi}eva je u posledwe doba jako napre- 1054 “Pozori{te”, 1872, br. 25.
dovala u predstavqa~koj umetnosti” àlilo je docnije za

wom “Pozori{te” “– i kao predstavqa~ica osobito tra-
gi~nih qubavnica do{la je bila ve} do tog stupwa da bi za
kratko vreme mogla do}i u red prvih glumica. Velika
1055 “Pozori{te”, 1872. br. 71.
{teta po na{e Pozori{te {to izgubi tu svoju pitomicu
ba{ onda kad mu je od najve}e koristi bila.” 1055
Katicine uloge su: Porcija (“Mleta~ki trgovac”), Ama-
lija (“Razbojnici”), Ledi Rotland (“Grof Eseks” Laubea),
Emilija Galoti (u ist. komadu Lesinga) Antoaneta (“Pariska
sirotiwa” Brizbara – Nisa), Mara (“\ura| Brankovi}”
Oberwika), An|elija (“Maksim Crnojevi}” Kosti}a), Mal-
~ika (“Izbira~ica” Trifkovi}a), Dobrila (“Dobrila i Mi-
lenko”). Ovako ozbiqni repertoar tuma~ila je u toku ne-
koliko godina, 1869–72, koliko je igrala u SNP.
Milica Savi} je tuma~ila, tako|e darovito, mla|e qu-
bavnice i mlade devojke.
Igrala je ove uloge: Margarita (“Marija Stjuart” [i-
lera), Marta (“Marijana” d’Enerija), Obrijeva (“Roman si-
roma{nog mladi}a” O. Fejea), Majka Dolores (“Lek od pu-
nica” Dona M. H. Dijane).
Sava Rajkovi} (12. I 1848, Beograd – 5. XII 1880, Som-

bor) spada me|u najobrazovanije srpske glumce u XIX veku,
a u osmoj deceniji je, uz velikane Ruì}a, Dobrinovi}a i
Andriju Luki}a, istican i kao jedan od najboqih umet-
nika. U Beogradu je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju, a
zatim je po~eo da u~i Veliku {kolu. Nastavio je da stu-
dira politehniku na Univerzitetu u Cirihu, koju nije
zavr{io. Nemirnog i radoznalog duha, putovao je i kra}e
ili duè ìveo u Nema~koj, Austriji, [vajcarskoj, ju`noj
Francuskoj i ê{koj, svugde gledao pozori{ta, naro~ito
u Pragu, Be~u i Parizu. On je srpski glumac koji je naj-
vi{e gledao evropska pozori{ta, {to je bilo presudno po
wegov umetni~ki vidik. U Pragu je slu{ao filozofiju na
Univerzitetu. Tu se pridruìo nacionalnom pokretu
mladih êha u borbi protiv nema~kih apsolutisti~kih
mera, bio uhap{en i osu|en na 13 meseci zatvora {to je i
izdrào. Stupio je prvi put na scenu 8. IX 1869. godine kao
Ivo Crnojevi} (“Maksim Crnojevi}” Kosti}a) u SNP u
Novom Sadu. U sezoni 1871/72. je ~lan NP u Beogradu.
1873/76. je ~lan HZK u Zagrebu, pa opet i kona~no u SNP. U
sva tri pozori{ta bio je izvanredno cewen kao umetnik i
naro~ito bio qubimac publike. Vrlo inteligentan, lepo
obrazovan, dobar poznavalac glume i pozori{ta uop{te,
sa evropskim pogledima i s velikom stvarala~kom snagom,
Rajkovi} se sa skoro podjednakim umetni~kim mogu}nosti-
ma ogledao u tuma~ewu tragi~nih, izrazito dramskih, za-
tim karakternih i ~ak komi~nih uloga, po ~emu je pod-
se}ao na Dobrinovi}a. Pa, ipak, najvi{e uspeha je imao u
karakternim i dramskim partijama na {ta su ga upu}ivale
i izvesne osobenosti wegove qudske prirode. On je bio
glumac atletskog izgleda, visok, krupan, sna`ne indivi-

dualnosti, dubokog, jakog glasa i uzorne pravilne dikcije.
U tuma~ewe uloga je unosio mnoge studije, psiholo{ke
analize, odmerenosti i naro~ito realisti~na shvatawa u
vremenu kada su jo{ vladali romanti~arska patetika, de-
klamacija i neprirodnost. Malo je glumaca toliko hva-
qenih u savremenoj pozori{noj recenziji kao on. Svi su
jednodu{no isticali da je najboqe tuma~io razne gospo-
dare, starce, te~e, ~ike, “tajke”, ujake. “Bio je pravi Krez u
bonomiji. Svesno i razborito razvijala mu se igra od po-
~etka sve do kraja u svakoj wegovoj ulozi. Svaku i najmawu
ulogu crtao je ve{ta~ki... Imao je ose}awa za simboliku
qudske du{e u pokretu, dràwu, glasu i izrazu lica. Ka-
raktere, koje je prikazivao, gledao je da individuali{e, a
to mu je davalo igri prava ìvota, istine i sveìne”.1056 1056 A. Hayi}, “Srpske ilustrova-
U komi~ne uloge unosio je “boànstveni dar za zdrav hu- ne novine”, 1881, br. 3.
mor.” Recenzent “Pozori{ta” tako|e isti~e 1879. godine
da je “danas najizvrsniji prikaziva~ svih starijih gospo-
dara” – bio to ~ika ili te~a, bio kum ili ma {ta drugo za
1057 “Pozori{te”, 1879, br. 35.
koje se i{te one blagoslovene dobrogodnosti1057. “Kada je
tuma~io M. Obili}a (u ist. drami J. Suboti}a 1887), re-
cenzent ”Pozori{ta" je pisao sa odu{evqewem: “I glas, i
stas, i sve na wemu kao stvoreno je za prikaziva~a uloge
Milo{eve vrste, a on je sve te svoje osobine znao upo-
trebiti kao {to treba, te je tako morao zadovoqiti i
stroè zahteve kriti~arske.”1058 Neki su isticali we- 1058 Ibid., 1877, br. 16.
gove stvarala~ke sposobnosti i ma{tu da dogra|uje, upot-
puwuje likove ako mu tekst ne daje dovoqno elemenata za
karakterizaciju. Tako je “Stvorove pesni~kih duhova na-
novo stvarao, verno prirodi i ulozi, te je time do~aravao
pred o~i na{ ìvot u kojemu se sukobqavao sto zra~aka u
jednoj sceni.”1059 Takvom umetni~kom inventivno{}u 1059 Ibid., 1877, br. 14.
oìveo je Oca Lavrentija (“Romeo i Julija”, 1877), upravo
“s takvim taktom i s takvom odano{}u.., da se ne bi ni ve}e
bine, nego {to je na{a ovde, postidele da imaju takvog
glumca.”1060 Unose}i dovoqno iskrene ose}ajnosti i mno- 1060 Ibid., 1877, br. 34.
ge lepe izraàjne pojedinosti u igru, Rajkovi} je ponekad

humanizovao likove ~ine}i ih prisnim ìvotnim i rea-
listi~nim publici. “@ivota be{e u tim pojavama, karak-
tera be{e, koji se izraàvao u gibawu glasa kao god i u
1061 Ibid., 1892. br. 18.
pokretima i u raznovrsnoj igri crta na wegovom licu”.1061
U nekim ulogama je bio nezamenqiv, kao na primer, [um-
balinski u komadu “Jedinica” A. Fredra i Lebreht [legl
u komediji “Ultimo” Gustava Mozera, pa su ti komadi
1062 Milan Savi}: Ibid.
skinuti s repertoara posle wegove smrti.1062 Dok je igrao
u Beogradu, ~ak jo{ dovoqno umetni~ki neizgra|en, re-
cenzenti su isticali i hvalili wegovu prirodnu i rea-
listi~nu igru. Recenzent “Vidovdana” 1873. godine zapaà
1063 “Vidovdan” od 16. I 1873. da se on “u igru jedini pribliìo tipu”1063 me|u tada-
{wim beogradskim glumcima.
Me|u wegove zna~ajnije uloge spadaju: Otac Lavrentije,
Valter (“Viqem Tel” [ilera), Kvazimodo (“Zvonar Bogoro-
di~ine crkve”), Markiz Montifior (“Don Cezar od Bazana”
Dimanoara – d’Enerija), Grof Montiwi (“Vojni~ki begunac”
Sigligetija), Sumbalinski (“Jedinica”), Radostin (“Devoja-
~ki zavet”) – oba komada A. Fredra, Lebreht [legl (“Ul-
timo”), Mersije (“Partija piketa” Furnijea – Majara), Mi-
lo{ Obili} (u ist. komadu Sterije i Suboti}a), Ivo (“Mak-
sim Crnojevi}”), Bromberg (“Provodayije” M. Savi}a)
Rajkovi} je pisao originalne pripovetke iz srpskog
narodnog ìvota, koje je objavqeno u “Svetovidu” i pra-
{kom listu “Kveti”.
Posle Laze Tele~kog on je me|u glumcima najplodniji
prevodilac pozori{nih komada. Izme|u ostalih komada
preveo je sa ~e{kog jezika: “Telegram”, {ala, Gustava Mo-
ravskog, “Monika”, tragedija, “@i{ka”, drama, oba Josipa
Kolara, “Iz doba kotiqona”, {aqiva igra, Emanuela Boz-
deha; sa nema~kog jezika: “Otaybina” V. Sardua, “@enske
suze” Adolfa Vinterfelda.
Jelena – Lenka Hayi} (11. IV 1856, Srpski ânad – 20.
III 1897, Pan~evo), k}erka glumca Koste, bila je, nesum-
wivo, jedna od najboqih srpskih dramskih glumica krajem
XIX veka. Prvi put je stupila na scenu kao devoj~ica 1868.
u SNP i na woj odrastala kao gluma~ko dete. U SNP je
ostala do 29. XII 1887. godine kada je odigrala posledwu
ulogu Frederike (“Naslednik” Oìjea – @. Sandoa). Iz-
vesno vreme (i neo~ekivano) povukla se sa scene u pri-
vatan ìvot, izgleda zbog neostvarene udaje, razo~arana i
deprimirana, ali je kasnije nastavila da igra u putuju}im
druìnama, najduè kod \ure Proti}a kod koga je nosila
najva`niji dramski repertoar. U ni{kom “Sin|eli}u” je
provela 1893–96. i tuma~ila najsloènije dramske par-
tije. Sa Mladenom Bo{wakovi}em vodila je kra}e vreme,
1896–97, putuju}u druìnu po Srbiji i Vojvodini. Rade}i
pod nepovoqnim uslovima navukla je grudoboqu od koje je
1064 Posledwih meseci bolovala
i umrla.1064
je kod sestre Bosiqke @ivanovi}, biv.
glumice, u Pan~evu, koja ju je negovala. U osmoj i devetoj deceniji, sve do povla~ewa, tuma~ila
je u SNP velike dramske partije i bila glavna umetni~ka
snaga, jedna od najomiqenijih i najvi{e cewenih glumica u
Vojvodini. Posedovala je lepu umetni~ku individualnost,
snaàn i dinami~an temperament, bogatu ose}ajnost i pra-
vilnu, prijatnu dikciju. Posle wenog tuma~ewa Dezde-
mone. Milan Savi} je zakqu~io da je to “glumica u pre-
1065 “Pozori{te”, 1886. br. 55.
krasnom smislu te re~i.” 1065
Kada je 1887. napu{tala SNP, jedan recenzent, iskreno
àle}i zbog wenog neo~ekivanog odlaska, isti~e kod we
“ìvu ma{tu, razborit um, znawe i umewe”, pa zakqu~uje
“da je mogla da se vine u nedogledne visine gluma~ke umet-

1066 Ibid., 1887. br. 50.
nosti.”1066 Odre|uju}i bliè wen glumski fah, Milan
Savi} je smatrao da je ona najboqa u ne`nim, ose}ajnim,
dirqivim ulogama, jer je u wima najvi{e i neposredno
odavala “sebe samo, svoje tiho ose}awe”. 1067 1067 Ibid., 1900. br. 24.
Zna~ajne su joj uloge: Julija (“Romeo i Julija”), Dezdemona
(“Otelo”), Kordelija (“Kraq Lir”), Amalija (“Razbojnici”),
Margarita (“Faust”), Marija (“Ludvik XI”), Margareta Gotje
(“G|a s kamelijama”), Fedora (u ist. komadu Sardua), Klara
(“Seoska {kola” Kastelvekija), An|elija (“Maksim Crno-
jevi}”), Mara (“\ura| Brankovi}” Oberwika), Dobrila (“Do-
brila i Milenko” Bana), Vukosava (“Milo{ Obili}” Su-
boti}a), Karolina (“Grani~ari”), Mal~ika (“Izbira~ica”),
Sofka (“êstitam”), Danica (“Balkanska carica”), Sofija
(“San na javi” Suboti}a), Jelka (“Seoski lola”).
Lenka – Lena Marinkovi}eva (1858, Pan~evo – 1906)

igrala je u SNP u Novom Sadu od po~etka 1875. do sredine
1876. kada je zbog udaje napustila pozornicu. Tako su èna
i sada k}erka zna~ajnog glumca Paje Marinkovi}a napu-
stile pozori{te. Lena je imala lepu pojavu i pevala je
vrlo prijatno sopran. Ose}ajna i ìvahne prirode tu-
ma~ila je uspe{no mlade devojke i qubavnice. Ona je “ì-
1068 “Pozori{te”, 1872, br. 49.
va, okretna, umiqata po svom obi~aju.” 1068
Wene su uloge: Kordelija (“Kraq Lir”), Julija (“Prisni
prijateqi”), Mara (“Doktor Robin”), Evica (“Ciganin”), Mi-
leva (“Sa}urica i {ubara”), Mal~ika (“Izbira~ica”), Evica
(“Pokondirena tikva”).
\or|e Leskovi} je prvi put stupio na scenu 1862. go-

dine u HZK i tu ostao do kraja 1870, otada do kraja 1872.
godine je u SNP a zatim opet u HZK. Istakao se rea-
listi~nom igrom u karakternim ulogama.
Wegove su uloge: Basanio (“Mleta~ki trgovac”), Petar
Bernije (“Pariska sirotiwa”), Grof Serni (“Zapisnici |a-
volovi” Araga – Vermona), Stenfort (“Lovudska sirotica”
Birh-Pfajferova), Marseq (“Pariski ko~ija{” Hajmana),
Yems Ralf (“Grof Eseks” Laubea), Vojvoda Likovi} (“Mak-
sim Crnojevi}”), Joca Ba~i} (“Grani~ari”).
Leskovi} je sara|ivao u novosadskom “Pozori{tu” obi-
~no u prevodima ~lanaka o pozori{tu.
Bosiqka Hayi} (1859, Srpski ânad – 1900, Pan~evo),
k}erka glumca Koste Hayi}a, sestra glumice Lenke Ha-
yi}, stupila je na scenu 1869. kao devoj~ica u SNP i tu
igrala do kraja delatnosti 1882. kada je napustila pozo-
ri{te zbog udaje u Pan~evu. Lepe pojave tuma~ila je uloge
mladih devojaka, ponekad i qubavnice, zatim karakterne i
peva~ke partije, jer je imala “glas pun, zvu~an, prikla-
dan”.1069 Recenzenti su isticali wenu darovitost, ose- 1069 Milan Savi}, “Pozori{te”
}ajnost, jasnu temperamenta i lepu pojavu. 1881, br. 26.
Wene su uloge: Sara (“Zvonar Pavlove crkve u Londonu”
Augusta Hesea), Toaneta (“Gospo|a od Sen-Tropeza” A. Bur-
òa), Julija (“Kin”), Grofica Hrimina (“Nesre}a zbog pa-

meti” Gribojedova), Juca (“Kir Jawa”), Qubica (“Pera Sege-
dinac”), Mileva (“Grani~ari”).
Sin Paje Stepi}a i brat Julke T. Jovanovi} Du{an

Stepi} (1855, Velika Kikinda – 11. XI 1887, Zagreb) igrao
je od 1. IX 1871. do 23. IX 1883. u SNP, pa je kona~no pre{ao
u HZK u Zagrebu. Proveo je kra}e vreme i u putuju}im
druìnama, isticao se dobrim tuma~ewem karakternih i
komi~nih uloga i lepo pevao. U putuju}im druìnama je
tuma~io ve}e peva~ke i komi~ne uloge. U HZK je daqe
igrao, mnogo pevao u operetama i u horu kao jedan od najbo-
qih horista.
Wegove su uloge: Joakim Sapun (“êstitam” Trifkovi}a),
Crvenko (“Stari Baka i wegov sin husar” Sigetija), Kolpor-
ter (“Vojni~ki begunac” Sigligetija), Stevan Dragi} (“Seo-
ski lola”), To{ica (“Izbira~ica” Trifkovi}a).
Andrija Luki} (22. II 1852, Vr{ac – 11. III 1914, Vr{ac)

u osmoj i devetoj deceniji bio je cewen, uz velikane D.
Ruì}a i P. Dobrinovi}a, kao jedan od najboqih glumaca u
SNP. On je zavr{io, kao pitomac patrijarha Prokopija
Iva~kovi}a, dva razreda gimnazije u Aradu, a zatim niù
realku u Vr{cu. U mla|im godinama proveo je izvesno
vreme u Be~u i Pe{ti i gledao pozori{ta. Jo{ 1867. je
zavoleo pozori{te prilikom gostovawa SNP u Aradu,
docnije i u Vr{cu. Tada je gajio potajnu èqu da mu se
posveti. U septembru 1870. godine postao je ~lan putuju}eg
pozori{ta Laze Popovi}a gde je stupio na pozornicu u
ulozi tamni~ara Jozusa (“Marija Tudor” Igoa) u Starom
Be~eju, a od 1872. do kraja umetni~ke delatnosti je stalno u
SNP sem u sezoni 1885/86. Po~eo je kao mlad tuma~ewem
qubavnika, pa dramskih heroja, a zavr{io i najduè se
zadrào u fahu karakternog glumca. U karakternom fahu
je tuma~io najraznovrsnije glumske varijante likova –
dramskih dobrodu{nih, prepredenih, licemernih, luka-
vih, smetenih, drskih, ali i prijatnih i dobro}udnih sta-
raca i sve tako do komi~nih tipova. Inteligentan, do-
voqno obrazovan i sa iskustvima ste~enim gledawem do-
brih evropskih glumaca, on je bio vrlo bri`qiv u studiji
uloga koje je razra|ivao raznovrsnim pojedinostima i uno-
sio mnogo realizma, Bio je pravi majstor u stvarawu uvek
nove maske. I pored svega toga, u wegovoj igri je bilo
izvesnih ostataka starije gluma~ke {kole, koji su se ispo-
qavali naro~ito u prili~no pateti~noj dikciji i u te-
`wi za individualnim isticawem u kolektivnoj igri an-
sambla. Od 1. V 1895. godine je postao rediteq. Prema
wegovoj izjavi do 1898. godine je igrao oko 3000 puta na
sceni. Penzionisan je 1911. godine, ali je i daqe igrao
honorarno. On je, neosporno, bio veliki srpski glumac
koga je publika mnogo volela, a pozori{ni recenzenti
visoko cenili. Jedan recenzent isti~e 1899. da je “talenat

gluma~ki prvog reda, umjetnik, majstor svoga posla”. Po-
vodom tuma~ewa Iva u komadu “Maksim Crnojevi}” veli~a
wegovu stvarala~ku snagu: “to vi{e nije studija karakte-
ra, nije studija date uloge, pred na{im o~ima nije prost
glumac, predstavqa~... to je li~nost, istinska li~nost
drame.”1070 Zna~ajni recenzent Jovan Proti} ulazi 1898. u 1070 “Bosanska vila”, 1899, br. 3
psihologiju wegovog umetni~kog stvarawa: “Danas je Lu-
ki} pun, snaàn, lijep ~ovjek. Wegovo odmereno kretawe,
otmjena pojava i obrazovanost, zatim takti~no postupawe
i onaj dobro}udni osmjeh, {to vje~ito vibrira na kraje-
vima (izbrijanih nausnica, sve to skupa daje nam sliku
glumca-aristokrate. I zaista wegovi osje}aji proìmani
su osobitom plemenito{}u, a wegove misli tako demo-
kratske!”1071 Recenzent Jovan Hranilovi} ga ubraja u naj- 1071 Sarajevska “Nada”, 1898, br. 16.
inteligentnije glumce SNP, koji je “jednako odli~an u
1072 Pozori{te", 1898, br. 34.
prikazivawu veselih i tragi~nih uloga.”1072 Recenzent
Mi{a Dimitrijevi} je jo{ 1884. godine isticao da se Lu-
ki} “uvr{}uje u najboqe pozori{ne snage na srpskohrvat-
skom jugu, a Arsa Slepac mu je jedna od najboqih uloga” (u
komadu “Sa}urica i {ubara”). Beogradski pozori{ni re-
cenzent1073 “Dnevnog lista” 1893. uvr{}uje ga u prete`no 1073 Beogradski “Dnevni list”,
“prirodnu realnu {kolu” glume pored Dobrinovi}a nasu- 1893, br. 2
prot pateti~noj Ruì}a i Dimitrija Spasi}a, a Borivoje 1074 Beogradsko “Delo”, 1897, kw.
Popovi} 1898. isti~e wegov “divan bas kojim zadobija.”1074 XIV – Jovan Gr~i}, beogradsko “Jedin-
Povodom Luki}eve proslave 25-godi{wice rada 1898. godi- stvo”, 1924, br. 1420–22.
ne, Milan Savi} hvali wegovu studioznosti raznovrsnost u
glumskom izrazu: “On je takore}i savr{en u umirawu. Pri-
rodna ona borba, svi simptomi raznovrsnog umirawa poste-
peno javqaju se na wemu dok i posledwi hropac ne u~ini
kraj ìvotu uloge.” “Od svojih uloga” – nastavqa Savi} –
“na~inio je prave studije, reprodukuju}i ih, kao inteli-
gentan glumac, sa vanrednom graciozno{}u i istinskim
talentom", a svakoj “svojoj savr{enoj kreaciji dao je do
suptilnosti razne izraze najve}e psiholo{ke studije.”1075 1075 Milan Savi}, “Pozori{te”,
Me|u mnogobrojnim ulogama najzna~ajnije su mu: Antonio jula 1898 (~lanak: “Dana{wom prili-
i [ajlok (“Mleta~ki trgovac”), Klaudije (“Hamlet”), Glo- kom”).
ster (“Kraq Lir”), Miler (“Spletka i qubav”), Maksimi-
lijan Mor (“Razbojnici”) u komadima [ilera, Lezirk (“Lion-
ski ulak” Moroa – Sirodena – Delakura), Ludvik XI (“Gren-
goar” T. Banviqa), @ivko (“Ciganin” Sigligetija), Fabijano
(“Marija Tudor” Igoa), Don Manuel (“Galeoto” H. E~egeraja),
Grof Gaston (“Dona Dijana” Moreta), Lorenc (“Debora” Mo-
zentala), Kefeld (“Kin” Dime Oca), Kosad (“Prisni prija-
teqi” Sardua), Mihaq Keseg (“Ri|okosa” Luka~ija), Car La-
zar (“M. Obili}” J. Suboti}a), De~anski (“Smrt Stefana
De~anskog”), Kraq Vladimir (“Vladislav”) u komadima Ste-
rije, Dejan (“Balkanska carica” Nikole Petrovi}a), [tan-
cika (“Izbira~ica” Trifkovi}a), Arsa (“Sa}urica i {uba-
ra” Okrugi}a), Car Lazar (“Zadu`bina“ [ap~anina”), Kuki}
(“Protekcija” B. Nu{i}a), Marinko (“\ido”).
Vasa Markovi} (3. VI 1842, Srpski ânad – 22. IX 1885,

Srpski ânad) spada me|u najboqe tuma~e karakternih
uloga u SNP. Po~eo je da igra 1859. u nema~koj putuju}oj
druìni Karla Bu{a u Srpskom ânadu, zatim nastavio u
diletantskom pozori{tu D. Ruì}a i J. Puti}a, u istom
mestu, koje }e preuzeti Jovan Kneèvi}. Od 1862. do 1863.
igra u SNP, od 1863. u beogradskoj druìni Adama Man-
drovi}a, od avgusta 1869. u NP u Beogradu, 1870/71. opet u
SNP, 1871/72. u HZK u Zagrebu, pa kona~no, posle ne-
koliko uspelih gostovawa, od 1872. do kraja 1881. godine u
SNP. Tada je pao u te{ku melanholiju i nekoliko godina
1076 Wegov slu~aj je jedinstven u nije igrao da najzad umre u du{evnom rastrojstvu. 1076
istoriji srpskog pozori{ta posle
Delatnost Markovi}a u pozori{tima Mandrovi}a, u
onog amatera Radisava Petrovi}a, ko-
ji je poludeo na pozornici. Spomenuo Beogradu i Zagrebu, jo{ u vreme rada J. Frajdenrajha, bila
sam napred da su srpske porodice u je vrlo korisna za wega, jer se stalno umetni~ki usavr-
Vojvodini pozivale glumce u svoje do- {avao. On je bio realisti~ni glumac, prirodan, istinit,
move da ih ugoste. Markovi}a nikad
blizak gluma~koj {koli Dobrinovi}a, koji je na wega uti-
nisu zvale, jer je igrao izdajnika Vuka.
To ga je te{ko poga|alo i pao je u me- cao. Po~eo je kao qubavnik, a docnije je igrao uz karak-
lanholiju i kona~no umro u du{evnom terne i izrazito dramske uloge.
rastrojstvu. Zna~ajnije su mu uloge: Basanio (“Mleta~ki trgovac”),
Edmund (“Kraq Lir”), Astulf (“@ivot je san” Kalderona),
Herman (“Razbojnici”), Verner (“Viqem Tel”) u dramama [i-
lera, Spahija Gradi} (“Ciganin”), Andrija Bernije (“Paris-
ka sirotiwa”), Grof Serni (“Zapisnici |avolovi” Aragoa –
Vermona), Herman (“Megalon” J. Kolara), Vuk Brankovi}
(“M. Obili}” Sterije), Jug Bogdan (“M. Obili}” J. Suboti}a),
Branko (“Izbira~ica” Trifkovi}a), Milo{ Obrenbegovi}
(“M. Crnojevi}”), Mihaq (“Sa}urica i {ubara”), Andrija
(“Grani~ari” J. Frajdenrajha), Stevan Dragi} (“Seoski lo-
la”).
Jevrem Boòvi} (14. VII 1848, Majdan, biv. Rudni~ki

okrug – 1919, Beograd) tuma~io je prete`no karakterne,
ponekad i komi~ne uloge i bio pri kraju XIX veka jedan od
zna~ajnijih i cewenih glumaca. Stupio je na scenu 1870. u
putuju}oj druìni Laze Popovi}a, a u SNP je od 4. IX 1872.
do 26. VI 1876. godine. Od 10. V 1877. je stalno u NP u
Beogradu gde je od oktobra 1886. vr{io i du`nost nadzor-
nika pozornice. On je bio glumac osredwih sposobnosti,
ali izvanredno studiozan, bri`qiv, i uzorno savestan u
karakterizaciji likova sa realisti~kim naklonostima.
Zbog toga su wegovi likovi delovali kao lepa celina, ali
prili~no hladno. Wegova dikcija je bila vrlo pravilna,
odmerena, s lepom akcentuacijom ~ime se naro~ito is-
ticao me|u glumcima.
Zna~ajnije su mu uloge: Valter (“Viqem Tel”), Toma (“î-
~a Tomina koliba” T. Megerle), Trgovac Abdulin (“Revizor”
Gogoqa), Jevrejin (“Jevrejin iz Poqske” Erkmana – [atri-
jana), @ivko (“Ciganin”), \ura|, stari sluga (“Todor od Sta-
la}a” M. Cveti}a), Jug Bogdan (“M. Obili}” Suboti}a), \or-
Jevrem Boòvi} |e (“M. Crnojevi}”), Marinko (“\ido”).
Aleksandar – [andor Sajevi} (2. I 1843, Sisak – 30. XII

1891, Zagreb) spadao je medu najzna~ajnije dramske i ka-
rakterne glumce i u HZK i u SNP. Prvi put je istupio na
scenu 16. X 1865. kao Jurani} (“Zriwski” T. Kernera) u
HZK. Po{to mu je To{a Jovanovi} preuzeo neke uloge u
HZK, pre{ao je sa ènom 1872. godine u SNP i tu igrao do
1877. On je do{ao kao lepo kultivisan glumac, jer je pre
toga prou~avao glumu u Be~u od 1858. i u Zagrebu uz re-
diteqa J. Frajdenrajha. Igrao je duè vreme dramske qu-
bavnike i povremeno pevao u operetama i komadima s pe-
vawem, jer je imao prefiwen sluh i vrlo prijatan tenor
ve}eg volumena. Ipak, svoju najlep{u umetni~ku meru je
ostvario kao karakterni i komi~ni glumac. Wegova dik-
cija je bila lepo intonirana, pravilna i odmerena, mada
akcentski nesigurna, i igra prirodna i prete`no rea-
listi~na. Pozori{ni istori~ar Nikola Andri} ga ozna-
~ava kao jednog od najprirodnijih glumaca u HZK. “bez
afektacije i preterivawa”.1077 Recenzent “Pozori{ta” 1077 Dr Nikola Andri}: “Spomen-
isti~e wegovu svestranost: “Danas bonvivan, sutra fini -kwiga”. Zagreb, 1895.
komi~ar, danas qubavnik, sutra prepredeni diplomata,
danas tragi~ni junak, sutra {aqiv~ina i sve te raznolike
uloge izvodio je i prikazivao tako lako, tako ve{to, da
smo mu se zaista morali diviti. Istina, na taj na~in nije
mogao do}i do potpunog savr{enstva u jednoj struci.” 1078 1078 “Pozori{te”, 1890, br. 50.
Me|u wegove najzna~ajnije uloge, od kojih je skoro sve
igrao u SNP, spadaju: Dvorska budala (“Kraq Lir”), Ipolit
(“Fedra” Rasina), Kraq Vasilije (“@ivot je san” Kalderona),
Filip (“Don Karlos”), Mortimer (“Marija Stjuart”) – u dra-
mama [ilera, Don Cezar od Bazana (u ist. komadu d’Enerija –
Dimanoara), Kraq Luj XI (“Grengoar” Banviqa), Plantroz
(“Pariska sirotiwa” E. Brizbara – E. Nisa), Feb (“Zvonar
Bogorodi~ine crkve”), Henrik VII (“Katarina Hauerdova”
Dime Oca), Petko (“Ciganin”), Vasa Vidi} (“Qubavno pismo”
Trifkovi}a), Grga (“Grani~ari”), Rade Neimar (“Zidawe Ra-
vanice” A. Nikoli}a).
Jovanka – Ivana Toma{evi}eva-Sajevi}ka (14. II 1846,

Grac – 5. I 1914, Lovran) i u Zagrebu i u Novom Sadu
nalazila se uvek na najvi{em umetni~kom planu scene, jer
je tuma~ila veliki broj najsloènijih dramskih partija.
Prvi put je stupila na scenu 16. XI 1862. godine u HZK pod
porodi~nim imenom Sulina Toma{evi}. U Be~u je 1865/66.
studirala glumu. Po povratku se udala 1866. za glumca
Aleksandra – [andora Sajevi}a. Sa muèm je od 13. XII
1872. do 16. V 1877. u SNP u Novom Sadu gde su odigrali
veliki broj zna~ajnih uloga i stekli vrlo lepu reputaciju
u publici.
Ona je po~ela kao tuma~ uloga naivki i sentimentalki,
pa pre{la na sloène dramske, tragi~ne i salonske par-
tije, na velike scenske heroine iz klasi~nog i romanti-
~arskog repertoara i zavr{ila, u starijim godinama, kao
karakterna, ~ak ponekad i komi~na glumica. Sajevi}ka je

raspolagala vrlo sadràjnim emocionalnim ìvotom i
sposobnostima da se lako i brzo prenosi u razli~ita ras-
poloèwa, ose}ajno topla i neposredna. Wena igra je iz-
razito dinami~na, poletna i ose}ajno iskrena.
Jo{ u prvim istupawima u SNP jedan recenzent 1872.
godine isticao je da “ve{ta u lako}i konverzacione igre,
koju je u~ila i francuske elegancije i znala da uzburka
1079 “Pozori{te”, 1872, br. 78. talasi}e svoje starosti.”1079 Povodom tuma~ewa Lujze u
komadu “Spletka i qubav” [ilera, Kosta Trifkovi} je
1080 “Pozori{te”, 1874.
hvali i kaè da se “osobito odlikovala zanosom i top-
linom ose}awa.”1080 a Sajevi}ka je bila lepo primiqena i
prilikom gostovawa u oktobru 1878. godine u Beogradu
kada je trebalo da bude angaòvana sa muèm, ali su do-
bili finansijski boqe uslove opet u Zagrebu, jer su se
Julka i To{a Jovanovi} vra}ali u Beograd, a bila je umrla
zna~ajna dramska umetnica Bajcova.
Wene su uloge: Julija (“Romeo i Julija”), Regina (“Kraq
Lir” u komadima [ekspira, Lujza (“Spletka i qubav”), Mari-
ja Stjuart (u ist. komadu), Ebolijeva (“Don Karlos”), Berta
(“V. Tel”), Amalija (“Razbojnici”) – sve u komadima [ilera,
Rozaura (“@ivot je san” Kalderona), Cecilija (“Prisni pri-
jateqi” Sardua), Katarina Hauerdova (u ist. komadu Dime
Oca), Lovudska sirotica (u ist. komadu Birh-Pfajferove),
Ana (“Niz bisera” Karla Holtaja), Adriana Lekuvrer (u ist.
komadu Skriba – Leguvea), Dona Dijana (u ist. komadu More-
ta), Esmeralda (“Zvonar Bogorodi~ine crkve”), Fadeta
(“Cvr~ak”) u komadima [. Birh-Pfajferove, Ruìca (“Ciga-
nin”), Marija (“Qubavno pismo”), Mila (u ist. komadu Ger-
nera) u komadima K. Trifkovi}a, Sofija (“San na javi” M. Jo-
vanovi}a – Morskog).
Andrija Pe{i} je igrao 1871–75. u SNP, pa pre{ao u
NP u Beogradu gde se zadrào nekoliko godina, a zatim
proveo duè vremena u putuju}im druìnama Mihaila Pe-
{i}a, \ure Proti}a i Fotija Ili~i}a, a 1889–92. je vodio
i svoju putuju}u trupu. Pe{i}a su ubrajali me|u najboqe
putuju}e glumce, podjednako dobrog i u dramskim i u ka-
rakternim ulogama, realisti~nog i prirodnog u igri.
Wegove su uloge: Ivo i Maksim Crnojevi} (u ist. komadu
L. Kosti}a), Ajduk Veqko (u ist. komadu Draga{evi}a), Sta-
noje Glava{ (u ist. komadu Jak{i}a), Valter (“Viqem Tel”
[ilera), An|elo (“Emilija Galotijeva” Lesinga), Gli{a
(“Ciganin”), Don Digo (“Dona Dijana”) Don Kaligula (“Seo-
ska {kola” R. Kastelvekija), Mari} (“Dva narednika”, pre-
rada \urkovi}a).
Pera Dobrinovi} (10. VII 1853, Beograd – 22. XII 1923,
Novi Sad) sa~iwava veliku umetni~ku epohu u istoriji
srpskog pozori{ta svim onim {to je umetni~ki zna~io i
stvorio: svojim najvi{im umetni~kim vrednostima, ne-
presu{nom stvarala~kom snagom i raznovrsno{}u fahova,
a po mi{qewu zna~ajnijih pozori{nih recenzenata i dru-
gih savremenika verovatno je i najve}i srpski glumac. Mi-

lan Grol je u wemu video “na{eg najve}eg glumca”, a Milan
Predi} “na{eg moè biti najznamenitijeg glumca”. We-
gova slava pre{la je sa pozornice u pravu legendu, u neku
vrstu umetni~kog mita, kao ranije u slu~aju To{e Jova-
novi}a ili u novije doba Dobrice Milutinovi}a. Malo se
obrazovalo kroz {kolu, jer je zavr{io svega tri razreda
gimnazije. U~e}i {kolu pomagao je svome ocu u berberskoj
radwi uz To{u Jovanovi}a, koji je u woj radio kao ber-
berski kalfa. Kada je docnije prvi put gledao To{u Jova-
novi}a u ulozi cara Du{ana u Sterijinom komadu “Smrt
Stefana De~anskog”, odlu~io se, odu{evqen pozori{tem,
da se posveti glumi, uprkos o~evoj èqi da mu sin bude
berberin. I ba{ preporukom To{e Jovanovi}a postao je
pitomac prve Gluma~ke {kole 1870. u Beogradu. Imao je
sre}u da prva prakti~na znawa iz glume dobije u toj {koli
od rediteqa i glumca Alekse Ba~vanskog. Posle osam me- Pera Dobrinovi}
seci provedenih u Gluma~koj {koli, stupio je prvi put na
scenu da zameni, u nevoqi, jednog odsutnog glumca u komadu
“Pepequga” krajem 1870. godine. @eleo je da se daje umet-
ni~ki usavr{ava. Po{to Jovan \or|evi} nije mogao, iz
finansijskih razloga, da ispuni dato obe}awe i da ga po-
{aqe na usavr{avawe u Prag i Be~, Dobrinovi} je 1871.
godine stupio u Gorwem Karlovcu u putuju}u druìnu Laze
Popovi}a i tu debitovao kao {egrt u komadu “Vampir i
~izmar” Jozefa Sigetija. Kratkotrajni rad u Popovi}evoj
trupi bio je za Dobrinovi}a (po vlastitom priznawu) vrlo
koristan. U trupi je igrala i reìrala Popovi}eva èna
Marija Adelshajm, biv{a zna~ajna ~lanica Karlovog teatra
u Be~u. Dobrinovi} je od we mnogo nau~io. – “I dan dawi
dugujem joj za mnoga pou~avawa” – kaè on u jednoj izjavi.
“Vi{e nego igde, od we sam nau~io ve{tinu glume”.1081 1081 “Beogradski ilustrovani list”
Na wega je u po~etku morao uticati blagotvorno i Laza od 22. II – 1. III 1923, br. 8.
Popovi} kao dobar karakterni dramski glumac. Po pozivu
Dobrinovi} se vratio 4. IX 1872. godine u NP u Beogradu i
tu igrao, odmah zapaèn svojom darovito{}u i prirodnom
igrom. Ali. tek {to je lepo po~eo, a Pozori{te je u 1873.
godini obustavilo rad u te{koj finansijskoj krizi. Zato
je morao da pre|e u putuju}u druìnu Dimitrija Kola-
rovi}a, sastavqenu od tada otpu{tenih glumaca, i u woj je
igrao kra}e vreme. U me|uvremenu, Adam Mandrovi} mu je
ponudio anga`man u HZK u Zagrebu za 40 forinata me-
se~no, ali je to morao da odbije, jer nije mogao da ostavi
nezbrinute majku, tri sestre i sestri}e koje je materi-
jalno pomagao. On je brzo postao lepa nada u beogradskom
ansamblu. Po preporuci Dimitrija Ruì}a, u Beograd je
po wega do{ao upravnik Antonije Hayi} i sklopio an-
ga`man, tako da je od 25. VIII 1873. postao ~lan SNP u
Novom Sadu u kome }e ostati u radu predan i iskreno veran
sve do penzionisawa 1913. godine. Ve} 12. I 1913. godine NP

u Beogradu sklopilo je sa Dobrinovi}em ugovor da u wemu
i daqe igra honorarno. Prvi put je stupio na scenu u SNP
u Novom Sadu 22. XII 1873. godine kao sluga Jovan u {ali
“Qubavno pismo” Koste Trifkovi}a kada je tom ulogom
krenuo putem umetni~ke slave i s wom zavr{io svoju bli-
stavu karijeru i sadràjan ìvot. Samo dve godine doc-
nije, 1875, zablista}e prvi put velikom umetni~kom krea-
cijom Kir-Jawe, posle deset godina, 1883. i nenadma{nom
karakternom partijom Jaga u “Otelu”. U toku ~etiri dece-
nije tuma~io je na novosadskoj sceni umetni~ki blistavo
veliki broj najraznovrsnijih uloga iz komi~nog i ozbiq-
nog dramskog repertoara, upravo iz svih glumskih fahova,
i uzdigao se na najvi{i umetni~ki stupaw do kojega je
dospevala srpska gluma do po~etka XX veka i bio, nesum-
wivo, jedan od najomiqenijih i srpskih i jugoslovenskih
glumaca u dirqivom se}awu i divqewu srpske publike.
Pera Dobrinovi} kao Kir Jawa
Dobrinovi} je po~eo da radi u SNP sa odu{evqewem:
“U Vr{cu je bio srpski zamah” – pri~ao je docnije. – “Bilo
je doba Mileti}evo i omladinsko. Sre}an sam bio u tom
toku. Bio sam jo{ sasvim mlad, zanosio sam se i opijao
duhom doba Mileti}eva i trudio sam se da svojim radom na
pozornici i u srpskom dru{tvu postanem dostojan sarad-
1082 Kamenko Suboti}. “Jedinstvo”.
nik te sjajne epohe”.1082 Bio je i rediteq ve} od 1886. prvi
1923, br. 1335 i 1341.
rediteq od 1. V 1895, zatim i privremeni upraviteq od
1905. posle Branislava Nu{i}a, i stalni od 1906. do 1910.
godine. Za vreme I svetskog rata je pre{ao Albaniju. U
izbegli{tvu je pomalo igrao i reìrao predstave i druge
priredbe sa amaterima u Sen-@anu u Francuskoj, sa glum-
cima usred Atine. Tada su ga francuski umetnici pozivali
da igra u Francuskoj komediji i na filmu, ali se skromno
zahvaqivao izgovaraju}i se da nije znao francuski jezik. U
1916. godini obrazovao je pozori{nu trupu i s wom igrao 12.
I u Pozori{tu “Dimotikon” u Atini “Don Pjetra Karuza”,
dramu u jednom ~inu, Roberta Braka i jedan ~in iz Ste-
rijinog “Kir-Jawe”. On je pravio prave umetni~ke parade u
1083 S wim su jo{ igrali: Leposava
glavnim ulogama – kao Karuzo i Kir-Jawa.1083
Ni{li}, Slavko Grdani~ki, Sara Do-
brinovi}, Dimitrije Veli~kovi} – Posle Prvog svetskog rata, nastavio je da igra i re-
Tri~ko. ìra u NP u Beogradu od 2. V 1919. godine, jer je u ovo
vreme wegovo omiqeno Srpsko narodno pozori{te imalo
sporedniju ulogu u poratnom jugoslovenskom i ~ak voj-
vo|anskom pozori{tu. U sezoni 1923/24. predavao je glumu
sa uputstvima u izu~avawu kostima iz nacionalnih komada
u Gluma~ko-baletskoj {koli u Beogradu. U 1921. godini je
igrao u zdravstveno-vaspitnom filmu “Tragedija na{e de-
ce” u kojemu je tuma~io jednog seoskog parazita, besposli-
1084 Film je spremio za decu u pro-
~ara i alkoholi~ara. 1084
le}e 1921. dr Laza Markovi}. Wegov
scenario Dobrinovi} je znatno pre- Dobrinovi} je umetni~ki podjednako sna`no tuma~io
radio, dopunio i dao mu naziv. skoro sve glumske fahove – komi~ne, karakterne i to vi{e
glumskih varijanata, dramske, ~ak pomalo tragi~ne i pe-

va~ke uloge u komadima s pevawem, u operetama i u operi.
Takav stvarala~ki dijapazon nije imao nijedan srpski glu-
mac. On je u sebi sjediwavao najvi{e umetni~ke kvalitete
razvijene u punoj, najlep{oj meri, uz to uzorno uskla|ene,
pri ~emu nigde nije preterivao ili se podavao jevtinim
scenskim efektima. Dobrinovi} je bio glumac koji je u
svojoj virtuoznoj i prirodnoj igri ubedqivo pokazao da se
u glumi ostvaruje najvi{a umetni~ka mera kad se najmawe
predstavqa. On je igrao tako ve{to, spontano i prirodno
da se nikad nije ta~no znalo gde u wegovoj igri prestaje
gluma~ka igra, a odakle po~iwe pravi ìvot ili obrnuto.
Nije li to najvi{a umetni~ka ~arolija u svakom umet-
ni~kom stvarawu?
Wegove komi~ne evokacije, druk~ije i od onih raspo-
jasanih darovitog komi~nog improvizatora Svetislava Di-
Pera Dobrinovi}kao Pantelija u
nulovi}a, ili odmerenije Ilije Stanojevi}a, ili ozbiq- predstavi “Sa}urica i {ubara”
nije i studioznije Save Todorovi}a, nosile su ga u vi{u,
sloèniju komiku; wegova dramsko-tragi~na izraàvawa
bila su li{ena svake pateti~nosti i delovala su sasvim
prirodno. On je bio svestrano i duboko studiozan grade}i
uvek potpuna qudska bi}a, koja je obavezno dogra|ivao, do-
puwavao iz svojih iskustava, iz stvarala~ke ma{te, iz ne-
iscrpne invencije, toliko dragocene u glumi, i izvan ~esto
uskog okvira odre|enog dramskog teksta traè}i i daju}i
nove umetni~ke, tipske ili karakterne oblike. “Sadràj
komada” – pisao je Milan Predi} – “gde je Dobrinovi}
igrao, bio je Dobrinovi}.”1085 U sve to je unosio zapawuju}u 1085 “Srpski kwièvni glasnik”
prirodnost, neposrednost i ìvotni realizam, ali koji od 16. XII 1922.
nisu bili pretenciozni, niti li{eni potrebne scenske
poeti~nosti. Ti wegovi likovi su bili potpuna qudska
bi}a, kao {to je i on bio potpuno izgra|eni i umetni~ki
diferencirani glumac dobrom {kolom i kultivisawem ra-
znovrsnih sposobnosti, kao {to je bio duhovno vrlo sadr-
àjan ~ovek. On je pro{ao kroz dobru gluma~ku {kolu:
wegovi u~iteqi su bili prvo Ba~vanski, pa onda Marija
Adelshajm-Popovi}ka u trupi Laze Popovi}a, koju je spo-
miwao sa zahvalno{}u, zatim daroviti Laza Popovi}. Do-
brinovi} je li~no mnogo doprineo svom usavr{avawu samo-
radwom. “Ono {to Dobrinovi}u daje vrednost umetnika
ve}eg stila” – kaè Milan Predi} – “ono {to ga razlikuje
od mnogih bogatih priroda kao on, koje iskori{}uju malo
raspiku}no zanimqivost svoje individualnosti – a u tome
su danas, moè se re}i, do sada bili svi na{i prvi talenti –
to je {to je on umetnik od zanata, koji obra|uje ulogu s
qubavqu, u detaqu. Pored svega bogomdanog u wemu, on je
bio radnik na svom poslu, i s toliko marqivosti, koja je
pomogla wegovu pronicavost, da je te{ko re}i da li je
Dobrinovi} bio boqi u komi~nim ulogama – ve}em delu
svojih uspeha – ili u drami i tragediji.” 1086 1086 Milan Predi}: Ibid.
Dobrinovi} je naro~ito imao stvarala~ku mo} preo-

braàvawa. On je imao jo{ tri izuzetno glumska i li~na
svojstva: vrlo izraàjnu mimi~ku igru i o~i ~udesno ìve
i re~ite, zatim uzorno lepu, pravilnu, artikulaciono jas-
nu dikciju, uvek lepo i adekvatno intoniranu prema tuma-
~enom liku, jezi~ki i akcenatski ~istu, besprekornu, ve-
liki gluma~ki stvarala~ki nagon nepogre{iv, siguran.
Me|utim, wegov fizi~ki izgled nije ga upu}ivao na sve
vrste uloga. “Kakav je samo bio, gospode boè!” – opisuje ga
Veqko Petrovi} – “Malecan, pravi patuqak, okrugao, pu-
na~ak, pupav, noge, razume se, kratke kao u deteta, a glava
tako obla da su mu, u ono doba kad su klobuci harali
qudima na vrh temena, svi {e{iri sklizali do u{iju.
Obrazi debeli, okrugli, podvoqak prili~an, a o~i velike,
okrugle i dosta buqave, ali divne, radoznale, svetle, sva-
ko ih je voleo, i bez snebivawa stojao pred wima kako su
Pera Dobrinovi} kao Midas u
predstavi “Lepa Galateja”
bile pametne i prodorne.”1087 Sve to nije mu smetalo da sa
pozornice deluje sna`no i neodoqivo. “Jako izrazitih
1087 Veqko Petrovi}, “Na{a sce-
crta, naro~ito mo}nih o~iju” – pi{e Milan Predi} – “pun
na” od 15. XI 1951. temperamenta koji se presipa, on je bio od onih koji zra~e
svojom prirodom i stvaraju raspoloèwe ~im se pojave na
pozornici.”
Mi{qewe savremenih recenzenata o wegovim umetni-
~kim vrednostima su skoro uvek najlaskavija, a o wegovoj
igri i o stvarala~kim postupcima posebno korisna i stru-
~no instruktivna i istorijski dokumentarna, jer potvr-
|uju velike umetni~ke domete srpskog pozori{ta. Ve} pr-
vi koraci na sceni SNP ocewivani su povoqno. Povodom
tuma~ewa Jovana u komadu “Niz bisera” K. Holtaja, recen-
zent “Pozori{ta” u 1873. godini Mi{a Dimitrijevi} je
pisao: “Dobrinovi}, crnac, mnogo obe}ava. Ve} se sada
slobodno kre}e na pozornici, pa samo dok mu pukne me|u
o~ima, to }e na{a pozornica ste}i u wemu ~estita i va-
qana komi~ara”. Drugu ulogu Jefte “brice” u komadu “Sa-
}urica i {ubara” (opet u 1873) pozdravio je profesor
Jovan Bo{kovi}: “U igri je mnogo mesto jasnije i razgo-
vetnije, na veliko zadovoqstvo i uìvanije publike koja
mu je to odmah i priznala. Ovaj je mladi glumac za kratko
vreme svojom marqivom umnom igrom znao ste}i naklonost
i dobru voqu ovda{we, u aplauzu ne ba{ izda{ne pub-
1088 Oba ova mi{qewa savremeni- like.”1088 Uprava ga spomiwe i u godi{wem izve{taju na
ka navodi i analizuje Jovan Gr~i} u skup{tini Dru{tva za SNP u 1874. godini: “U Petru Do-
portretu “Pera Dobrinovi} kao glu- brinovi}u stekli smo mladog, darovitog glumca, koji u
mac, rediteq i upraviteq”. “Jedin-
stvo”, 1924, br. 1390 – 92. konverzacionim komadima, u finijim komi~nim ulogama i
1089 “Pozori{te”, 1874, br. 51. u niòj komici pokazuje lepe znake napretka.”1089 Ugled-
ni recenzent Milan Savi} poku{ao je 1882. godine da
1090 Ibid., 1882, br. 31.
evocira1090 Dobrinovi}evo tuma~ewe Kir Jawe, nesum-
wivo najboqe u istoriji srpskog pozori{ta: “Onaj zgr-
~eni star~i}, koji u novcu vidi sve i sva na svetu, ono
grabqivo sevawe o~iju ~im se o tu|em novcu povede re~; ona

maskirana boja`qivost kad se govori o wegovom blagu; ona
odularena strast kad pri zakqu~anim vratima posmatra
dukate; oni ~esto zverski skokovi kad na koga sumwa; ona
rafinirana lukavost kad ho}e koga da obmane; ono bes-
krajno o~ajawe kad vidi da je obmanut; onaj cincarsko-srp-
ski jezik1091 ... na{lo je majstorskog interpreta u g. Dobri- 1091 Dobrinovi} je priznao da ga je
novi}u". Docnije, 1894. godine, Jovan Hranilovi} je isticao prilikom prvog tuma~ewa Kir Jawe
da se “i ovaj put u kongenijalnosti natecao sa piscem” “i da 1875. u~io gr~kom jeziku i izgovoru
to nije bio Dobrinovi} nego wegova transformacija u Kir Filip Oberkneèvi}, prof. klasi-
~nih jezika.
Jawu”, upravo “to je vrhunac umetnosti.”1092 Povodom tu-
1092 Ibid., 1895. br. 26.
ma~ewa Jaga (“Otelo”), koje je tako|e jedna wegova velika
umetni~ka kreacija, Hranilovi} je 1895. godine zakqu~io
da je “stvorio opet jedan tip u galeriji svojih izvrsnih
gluma~kih tipova”, jer je “duboko zaronio u studiju”, a
“wegov Jago jasno}om shvatawa, izraza i izgovora pri- 1093 Ibid., 1896. br. 39.
stajao bi na prve pozornice sveta.” 1093
Recenzenti su ~esto isticali wegovu mo} preobraàva-
wa. “On se kre}e suverenom sigurno{}u na pozornici i
nikad ne vidimo po dva puta isto lice, i nikad ne vidimo u
1094 Jovan Hranilovi}, “Pozori-
wemu drugi nego onaj individualitet koji prikazuje.”1094
{te”, 1898, br. 33.
Drugi, razmi{qaju}i u tom smislu, dodaje duhovito: “ôv-
jek dolazi u dvoumicu da li Pera Dobrinovi} prikazuje
Mitu Kradi}a (“Seoski lola”) ili Mita Kradi} prikazuje
Peru Dobrinovi}a", pa zakqu~uje: “Mnogi {aqivi komad
slobodno bi mogao izbrisati ime svoga autora i staviti
ime Pere Dobrinovi}a, jer on mu je pravi otac.”1095 1095 Jovan Proti}, sarajevska “Na-
Milan Savi} je dobro zapazio da Dobrinovi} u toj mo}i
da”, 1896, br. 16.
preobraàvawa svaku ulogu smatra “kao zasebnu studiju”, a
svaka osoba je “celina koja se prigodi ostalim osobama...
Dobrinovi}, koga znamo u dru{tvu i na ulici, nije isti
Dobrinovi} kad je na pozornici. On se tada preobrazi, ne
samo maskirawem, ve} celom svojom li~no{}u ukoliko se
to uop{te daje... Wegova gluma~ka, osobito komi~na ìca,
neiscrpqiva je, i on joj u svakom prikazu izmami po sto-
tinu nijansa, koje su drugima tajna, ali wemu nisu”. 1096 1096 “Pozori{te”, 1894, br. 7.
Recenzent Slobodan Jovanovi} ukazuje na wegovu izu-
zetnu prirodnost u procesima stvarawa i preobraàja:
“Kad god igra.... on svoju igru improvizuje, u isto vreme je i
stvara kad je igra. Ako ho}ete da znate, ko od na{ih glu-
maca najprirodnije igra i {ta zna~i igrati prirodno, 1097 “Srpski pregled”, 1895. br. 1.
gledajte g. Dobrinovi}a.”1097 I Milan Grol je istakao dve
wegove zna~ajne osobine: mo} preobraàvawa i sposob-
nost doìvqavawa: “Za trideset posledwih godina, na{e
generacije nisu videle glumca koji bi u pedesetoj godini
glume sa vi{e studije i fantazije traìo uvek novu i novu
fizionomiju, ni koji bi punije proìvqavao svoju ulogu 1098 Milan Grol: “Pozori{ne kri-
od prve do posledwe scene, kada govori on sam ili slu{a tike”. Savremenik Srpske kwièvne
druge da govore.”1098 zadruge, kolo I. kw. 3. Beograd, 1931.
Dobrinovi} je i vrlo lepo pevao. On je umeo u pesmu da

“ulije toliko prava ose}awa, toliko zanosa, toliko ì-
vota, da je slu{aoce svoje naveo da s wime pevaju, da s wime
pla~u, da se s wime vesele. Takva mo} leì u glasu mu koji
uvek iz srca ide, pa zato i zadobija, osvaja svakoga kome
1099 “Pozori{te”, 1892. br. 13.
kuca ìvo srce u grudima.”1099 Povodom tuma~ewa Ce-
lestina u opereti “Mamzel Nitu{” recenzent beograd-
1100 “Dnevni list”, 1910. br. 287. skog “Dnevnog lista”,1100 1910, isticao je wegovu gluma-
~ku, igra~ku i peva~ku virtuoznost, kojom “daje samo so-
bom potpuno sliku umetni~kog stvarawa.” Kada je 1897.
pevao Midasa u operi “Lepa Galatea”, recenzent Bora
Popovi} je pisao sa odu{evqewem: “Ja priznajem da nemam
dovoqno hvale za krasan prikaz Jevrejina Midasa koga je g.
1101 “Delo”, 1897. kw. XIV. Dobrinovi} tako marqivo prou~io.” 1101
Milan Grol, koji je pratio u duèm periodu stvarawe
Dobrinovi}a, obuhvatio je sinteti~ki wegov umetni~ki
lik i istakao da se odlikovao “pokretnom snagom grimase,
virtuoznim podràvawem, improvizacijom, otmeno{}u,
duhovito{}u, o{trinom inteligencije koja poja~ava iz-
raz i daje autoritet, romanti~nom figurom ili vulkan-
1102 Milan Grol: “Pozori{ne kri-
skim temperamentom.” 1102
tike” i “Iz pozori{ta predratne Sr- Zna~ajnije su mu uloge: Jago i Otelo (“Otelo”), Dvorska
bije”, SKZ 318. Beograd. 1952.
budala (“Kraq Lir”), Lancelot Gobo (“Mleta~ki trgovac”),
Ri~ard III (u ist. komadu) u komadima [ekspira, Orgon (“Tar-
tif” Molijera), Ravin Ben-Akiba (“Urijel Akosta” K. Guc-
kova), Valentin (“Raspiku}a”), Bobrikov (“îkina ku}a”
Mjasnickog), Na~elnik (“Revizor” Gogoqa), Gizeke (“Kod Be-
log kowa” Kadelburga – Blumentala), Bulinar (“Bulinarovi”
Ordonoa – Valabrega – Keruda), Jano (“Ri|okosa”), Muline
(“Gospodar kovnica” Onea), Jorik (“Nov komad” Manuela Ta-
maja i Bajusa), Zvonar Jon (“Otaybina” Sardua), Karuzo (“Don
Pietro Karuzo” Roberta Braka), Joakim Sapun (“êstitam”),
Jovan (“Qubavno pismo”), To{ica (“Izbira~ica”), Pisare-
vi} (“[kolski nadzornik” u komadima K. Trifkovi}a), Kir
Jawa, Mita Kradi} (“Seoski lola”), Pantelija (“Sa}urica i
{ubara” Okrugi}a), Panta (“[aran” Zmaja), Maksim Crno-
jevi} (ist. komad Kosti}a), Bo{ko Jugovi} (“M. Obili}” J.
Suboti}a), Jerotije (“Sumwivo lice”), Jovan~a Mici} (“Obi-
~an ~ovek”), Toma (“Svet”) u komedijama B. Nu{i}a, Maksim
(“\ido”), Stojan Mari} (“Pqusak” P. Pecije Petrovi}a Sta-
rijeg).
Paja Popovi} (1851, Ivanda – 5. V 1876, Novi Sad) je

posledwi direktni izdanak gluma~ke dinastije sve{te-
nika Luke kao wegov najmla|i sin. On je svr{io pre-
parandiju i bio dve godine u~iteq u Deligradu u Srbiji.
Odatle je stupio 1872. u putuju}u druìnu svoga brata
Laze, pa onda 1873. kod \or|a Pele{a i tu igrao do kraja
septembra 1875., a po~etkom oktobra 1375. angaòvan je u
SNP u Novom Sadu. Od samog po~etka dao je ubedqive
dokaze o svom lepom gluma~kom daru u ulogama mla|ih
qubavnika. “I glas i stas upu}ivali su ga na to” i “u tome

bi daleko doterao.”1103 Me|utim, ve} u martu 1876. godine 1103 “Pozori{te”, 1878, br. 1.
javili su se prvi znaci grudoboqe, koju je stekao jo{ u
druìni Pele{a gde je radio pod vrlo nepovoqnim ì-
votnim uslovima.
Wegove su uloge: Paris (“Romeo i Julija”), @ermon (“Sta-
ri kaplar”), Roèr (“Crni doktor” Anise Buròa – Dimanoa-
ra).
Marija Ditmajer-Rajkovi}ka-Dimitrievi}ka (20. I

1859, Zagreb – 8. I 1887, Zagreb) i u Zagrebu i u Novom Sadu
bila je cewena kao vrlo darovita i jedna od najboqih
dramskih glumica. Prvi put je stupila na scenu kao vila
Kerestina u komadu “Raspiku}a” Rajmunda 1871. u NP u
Beogradu gde su joj roditeqi pre toga bili pre{li da
ìve. Od 1872. pre{la je u HZK u Zagrebu i tu se 1875.
udala za srpskog glumca Savu Rajkovi}a. Sa Savom je stu-
pila 1876. godine u SNP gde se zadràla i posle wegove
smrti do 1884. kada se opet vratila u HZK u Zagrebu. U
oktobru 1885. godine udala se i po drugi put za tada zna-
~ajnog glumca Milo{a K. Dimitrijevi}a. Kada je bila na
najlep{em umetni~kom usponu, umrla je od posledica te-
{kog nazeba posle jedne predstave.
Ona je vrlo uspe{no tuma~ila naivke i sentimentalke,
pa pre{la na dramske i tragi~ne uloge. Sa scene je delo-
vala vrlo prijatno jer je bila elegantna, lepe pojave i
lika, otmenih manira. Ona je posedovala neiscrpnu i top-
lu ose}ajnost, neusiqenost i neposrednost izraza. Jedan 1104 “Pozori{te”, 1877. br. 5.
recenzent je isticao 1877. godine da je sve “preporu~uje za
naivnu qubavnicu”.1104 Ali ubrzo prelazi na dramski fah,
koji }e nositi uglavnom do kraja umetni~ke delatnosti.
Posle wene smrti, recenzent “Pozori{ta” àli u nekro-
logu {to je “nestalo ne`nog, umiqatog lica, sa vedrim kao
nebo plavim umiqatim o~ima, koje su tako milo, tako
veselo umele gledati, nestalo one naivne koketne glavice
{to je sjala u najlep{em dobu svoga ìvota, da ne}emo slu-
{ati vi{e onog zvu~nog glasa, koji nas je umeo ili o~arati
kao romor bistroga vrela, ili nas je znao zaneti, kazuju}i
1105 Ibid. 1887, br. 1.
nam silnim re~ima bujnost uskolebanih strasti.”1105 Di-
mitrijevi}ka se brzo i lako sna{la u SNP i neodoqivo
nametnula pozori{noj publici u Vojvodini na{ta pone-
kad ukazuju izve{ta~i. Ona je volela tu sredinu koja se
divila “podjednako u wenoj ènstvenoj lepoti i wenoj
prelepoj glumi”, a pred samu smrt molila je svoga supruga
da se vrati u SNP.
Wene su zna~ajnije uloge: Dezdemona (“Otelo”), Julija
(“Romeo i Julija”), Judita (“Na{i robovi” Saher-Mazoha),
Julija (“Pukovnik od osamnaest godina” L. [najdera), Es-
meralda (“Zvonar Bogorodi~ine crkve”), Kamila (“Jedinica”
A. Fredra), An|elija (“Devoja~ki zavet” A. Fredra), Dolores
(“Otaybina” Sardua), Lujza (“Dve sirotice”), Marija Stjuart

(u ist. komadu), Mara (“\ura| Brankovi}” Oberwika), Vuko-
sava (“Milo{ Obili}” J. Suboti}a), Jula (“Pera Segedi-
nac”), Fileta (“Maksim Crnojevi}”) u komadima L. Kosti}a.
Andrija – Andra Desimirovi} (Beograd 1858. – 20. IX

1886, Beograd) spadao je me|u najdarovitije i najboqe srp-
ske dramske glumce mla|eg nara{taja. Po svemu sude}i,
umetni~ki se razvijao vrlo lepo, ali je nagla smrt pre-
kinula wegov stvarala~ki polet. Po~eo je da igra 1876.
godine u putuju}oj druìni Mihaila Pe{i}a i tu se zadr-
ào sve do 1878. kada je stupio u SNP u Novom Sadu i ostao
do februara 1880. godine, a zatim proveo: 1880–82. u NP u
Beogradu. 1882–84. opet je u druìni M. Pe{i}a, od 1885.
do marta 1886. godine je kona~no u SNP koje je napustio
te{ko oboleo i povukao se u Beograd kod svoje porodice,
gde je i umro od tuberkuloze. Desimirovi} je bio inte-
ligentan i obrazovan glumac i bavio se i kwièvno{}u:
napisao je drame “Jadna Mara” i “Glumac na umoru”, objav-
qene 1886. godine u listu “Ba~vanin”. Drama “Glumac na
umoru” mu je socijalna: u woj pisac ustaje protiv nejed-
nakosti i nepravde u svetu: “i ja sam prokliwao ovaj svet,
koji je pun nejednakosti, nepravde i disharmonije”, uz-
1106 List “Sada{wost”, V. Kikin- vikuje glavni junak – umiru}i glumac.1106 Desimirovi} je
da, 28. IX 1886. god III. bio cewen kao glumac. Dimitrije Ruì} hvali neke wego-
ve kvalitete: “Ima dara i voqe za prikaz mla|anih qubav-
1107 Dimitrije Ruì}: “Memoari”
nika u ~em ga potpomaè i vitak stas i lep glas.”1107
(ve} citirano).
Ose}ajan i neposredan, on je unosio mnogo temperamenta,
poleta, realisti~nosti i prirodnosti u igru. Recenzent
1108 “Pozori{te”, 1886, br. 28. “Pozori{ta” ga je hvalio1108 da }e naro~ito lepo igrao
Me{ema u Skribovoj “â{i vode” i da je u toj ulozi bio
boqi od svih koji su ga tuma~ili.
U SNP je bio dosta zaposlen u repertoaru, jer je, na pri-
mer, samo u sezoni 188586 (nepotpunoj, zbog bolesti) tuma~io
ove uloge: Od Omoqa @ivko (“Zidawe Ravanice”), Carev po-
sluìteq (“Kraqevi} Marko i Arapin”) u komadima A. Niko-
li}a, Bajazit (“Milo{ Obili}” Suboti}a), Milo{ Obrenbe-
govi} (“Maksim Crnojevi}” Kosti}a), [tancika (“Izbira~i-
ca” Trifkovi}a), Ilija (“Na{i seqani”), Mr|en (“Gradina i
sin mu Nemawa”) u komadima Mite Petrovi}a, II Ciganin
(“Seoski lola”), Milo{ \uri} (“Sa}urica i {ubara” Ok-
rugi}a – Sremca), [pilberg (“Razbojnici” [ilera), Me{em
(“â{a vode”), Kinpol, glumac (“Adriena Lekuvrerova”
Skriba – Leguvea), Mazerej (“Poslani~ki ata{e” Melaka),
\or|e (“Ciganin”), Spaja (“Vojni~ki begunac”) u komadima
Sigligetija, Avram (“Debora” Mozentala), Kapsoan (“Don
Cezar od Bazana” Dimanoara), Karlo Darbel (“Gospo|a od
Sen-Tropeza” A. Buròa), Baron Trefon (“Gospodar kovni-
ca” @. Onea); u drugim pozori{tima: Jago (“Otelo”), Arman
Dival (“Gospo|a s kamelijama” Dime Sina), Ajduk Veqko (u
ist. komadu Draga{evi}a), Stanoje Glava{ (u ist. komadu
Jak{i}a).
\or|e Bankovi} (1859 – 1907) po~eo je da igra u putu-

ju}oj druìni \or|a Pele{a 1878, pa nastavio 1879–83. u
SNP, 1884–87. u NP u Beogradu, a zatim u putuju}im dru-
ìnama,
Tuma~io je realisti~ki karakterne i komi~ne uloge:
Dvorska budala (“Kraq Lir”), Lorenco (“Mleta~ki trgo-
vac”), Grof Kefeld (“Kin”), Grof Eg (“Marija i Magdalena”
P. Lindaua), Gli{a (“Ciganin”), Vasilije (“Pokondirena
tikva”), Mita (“Laà i paralaà”) u komadima Sterije, Mita
(“Sa}urica i {ubara” Okrugi}a).
Mihailo (Milo{) – Mi{a K. Dimitrijevi} (26. X

1854, [abac – 17. I 1909, Zagreb) nesumwivo je jedan od
najboqih srpskih karakternih i komi~nih glumaca krajem
XIX i po~etkom XX veka. Svr{io je ~etiri razreda gim-
nazije u Beogradu i, vi~an crtawu, po~eo da u~i molerski
zanat, iako su wegove i roditeqske ambicije bile da se
posveti slikarstvu. Prvi put je stupio na scenu 1870. go-
dine u putuju}em pozori{tu Stevana Voli}a na Ubu. U
godinama kada je bio izvan pozori{ta u Novom Sadu i
Zagrebu igrao je u putuju}im druìnama Mihaila Dimi}a,
Laze Popovi}a, Gavre Miloradovi}a (1878) i \ure Pro-
ti}a (1879/80. i 1885/87). i kratko 1892. Zatim je igrao:
1873. u NP u Beogradu, 1880–85. i 1887–92. u SNP u Novom
Sadu. od 2. XI 1885. do 1887. i opet od 18. II 1892. u HZK u
Zagrebu. Po drugi put je oti{ao u Zagreb po pozivu posle
smrti A. Sajevi}a da prihvati wegov repertoar. U Za-
grebu je predavao u Dramatskoj {koli od 1898. prakti~nu
glumu, izradu maske, kostimirawe, {minkawe. Upravnik
Kazali{ta dr Stjepan Mileti} imao je o wemu kao umet-
niku izuzetno visoko mi{qewe.
Dimitrijevi} je po~eo kao qubavnik, pa prirodno pre-
{ao na karakterni i komi~ni fah u kojemu se umetni~ki
uzdigao do visokog stupwa, i u SNP i u Zagrebu bio je jedan
od najomiqenijih glumaca u publici. U igru je unosio
savesnu studiju traè}i uvek nove, neobi~ne pojedinosti,
zatim odmerenost u svakom glumskom izrazu, realisti-
~nost, prirodnost i lepu duhovitost, tako da je i {irokim
stvarala~kim dijapazonom i ìvotnim realizmom podse-
}ao na Dobrinovi}a. U umetni~kom usavr{avawu ugledao
se na Dobrinovi}a, Mandrovi} i Fijana, koji su na wega
uticali. Visoke inteligencije i za ovo vreme lepe obrazo-
vanosti, uz to sa izvesnim kwièvnim ambicijama on je
bio u stawu da na|e visoku umetni~ku moru. Izvanredno
lepe pojave, visok i stasit, kako su ga opisivali savre-
menici, on je delovao vrlo prijatno u ulogama qubavnika u
prvoj deceniji stvarawa. Recenzent Milan Savi} je pisao
1882. godine da su, zbog “onog qubavnog àra koji uliva u
svoje qubavne re~i”... “qubavne uloge kao stvorene za wega 1109 “Srpske ilustrovane novine”.
i on kao takav ne osvaja srca samo na pozornici.”1109 Kao 1882, br. 13.
karakternog i komi~nog glumca neki recenzenti su ga upo-

re|ivali laskavo sa Dobrinovi}em isti~u}i da je “bez
sumwe kadar i zrelim shvatawem svojim, a i odmerenim,
svakog izli{nog afektovawa i teatralisawa, slobodnim
1110 “Pozori{te”, 1887. br. 31. izvo|ewem zadovoqiti i najstroè zahteve.”1110 Wegova
stvarala~ka invencija ispoqavala se, sude}i po zapaà-
wima nekih recenzenata, u stalnom traèwu novih, tipi-
~nih pojedinosti u te`wi da se u karakterizaciji likova
ne ponavqa.
Zna~ajnije su mu uloge: [ajlok (“Mleta~ki trgovac”), Jago
(“Otelo”), Falstaf (“Henrik IV”) u komadima [ekspira,
Mortimer (“Marija Stjuart” [ilera), Ko~karov (“@enidba”
Gogoqa), Kusovkin (“Na tu|em hlebu” Turgeweva), \or|e Ran-
cavqevi} (“Zava|ena bra}a” Erkmana – [atrijana), Mizar-
dije (“Ni oko {ta” A. Melaka – Alevija), Herceg Setmon
(“Tu|inka” Dime Sina), Derblej (“Gospodar kovnica” Onea),
Luka (“Na dnu” Gorkog), Svetislav (“Svetislav i Mileva”),
Ruì~i} (“Pokondirena tikva”, Kir Dima (“Kir Jawa”) u
komadima J. S. Popovi}a, Stevan Grabi} (“êstitam”), [tan-
cika (“Izbira~ica”) u komadlma Trifkovi}a, Milo{ (“Mak-
sim Crnojevi}” Kosti}a), Grgur (“\ura| Brankovi}” Ober-
wika), Kraq Vuka{in (u ist. komadu Dragutina J. Ili}a),
Sava Savi} (“Protekcija” Nu{i}a).
Dimitrijevi} je pisao i pozori{ne komade: “U dobar
~as” (sa Andrijom Fijanom), “Koban spomen” (nagra|eno
od Matice srpske), “Doma}i prijateq”, “Odraz pred sve-
tom”, “San Crnogorke”, “Jadac”, “Qubav ih izmirila”,
zatim pesme prigodne i rodoqubive i pripovetke (“îka
Zoran”, objavqena u “Straìlovu, 1890).
Sinovica zna~ajnog glumca Nikole, Saveta Ra{i}eva
-Dimitrijevi}ka (1860–16. VI 1885, Novi Sad) po~ela je
da igra u putuju}em pozori{tu \or|a Pele{a 1878. i tu je
ostala do po~etka 1881. pa onda u Srpskom narodnom pozo-
ri{tu od 1881. do 1885. godine. Angaòvana je na upra-
`weno mesto Qubice Zori}eve. Bila je dobra i darovita
dramska, karakterna glumica i peva~ica, koja se istakla u
tuma~ewu èna iz narodnog ìvota i u peva~kim par-
tijama.
Va`nije su joj uloge: Jelka îzmi}eva (“Seoski lola”),
Adelshajmovica (“Lovorika i prosja~ki {tap” K. Holtaja),
Margarita (“Marija Stjuart”), Leblamova (“Dobrosre}nica”
Birh-Pfajferove), Rakila (“Ciganin”), Marketa (“Jovan Hus”
Kajetana Tila), Marija (“Doktor Klaus” Adolfa L’Aronà).
Wen brat Branko Ra{i} (1861, Vr{ac 18. IX 1902, Za-

greb) stupio je 1881. godine u SNP, napustio ga 1884. go-
dine nezadovoqan platom i opet se ubrzo 1885. godine
vratio, a zatim pre{ao u HZK u Zagrebu. Me|utim, u Za-
grebu je radio duè vreme i kao slu`benik “Narodnih
novina”. Ra{i} je igrao prete`no karakterne i epizodne
uloge.
Zna~ajnije su mu uloge: Lanselot Gobo (“Mleta~ki tr-

govac”), Stavra (“Vampir i ~izmar” J. Sigetija), Gulcbah
(“Marija i Magdalena” Pavla Lindaua), Lazaril (“Don Cezar
od Bazana”), Sluga (“Okaqano po{tewe” Bormana Rigena),
Alfred (“Prilep~ivo” J. B. [vajcera), Vasilije (“Pokon-
direna tikva” J. S. Popovi}a), Radoje (“Maksim Crnojevi}”),
Mo|oro{i (“Pera Segedinac”) u komadima L. Kosti}a.
Milo{ Hayi-Dini} (14. IV 1861, Beograd – 27. IX 1941,

Beograd) bio je jedan od najboqih glumaca u SNP. Vrlo
nestalne prirode, on je ~esto, i na svoju {tetu, mewao
pozori{ta, tako da je vanredno te{ko pratiti wegov glu-
ma~ki put zbog podataka ~esto vrlo protivre~nih ~ak i
onih koje je sam davao. Svr{io je tri razreda gimnazije i
neki po{tansko-telegrafski kurs. Prvi put je stupio na
scenu 24. X 1880. u druìni \ure Proti}a u Gorwim Kar-
lovcima i tu ostao do 10. VI 1881. pa je jo{ dvaput kod wega
– 1894–95. i 1905–6. kod Fotija Ili~i}a samo nekoliko
meseci do 16. XI 1881; u SNP u Novom Sadu u vi{e navrata:
1882–85, 1886, 1896–98, 1905, 1908. i 1910–28; u NP u Beo-
gradu 1885, kratko u 1886. i 1887; 1892–94. i 1900–3. je vodio
svoje putuju}e pozori{te; 1905. je u pozori{tu u [apcu,
1907. u obnovqenoj Ni{li}evoj “Srbadiji” koju je vodila
wegova supruga Leposava. Od 1887. do 1893. je po{tansko-
-telegrafski ~inovnik; od 1. VIII 1895. do 1896. je u HZK u
Zagrebu, 1907–8. u osniva~koj trupi NK u Osijeku. Dva puta
je zamewivao upravnika SNP u Novom Sadu: u 1913. do rata
sa Dimitrijem Spasi}em po odlasku @arka Savi}a i u
1819. godini posle dr \ure Trifkovi}a. U toku rata bio je
u internaciji u Jazberewu u Mayarskoj. Skoro uvek od
1898. godine Hayi-Dini} je radio i kao rediteq, naro~ito
u SNP i u svojoj putuju}oj druìni.
Dini} je tuma~io karakterne i komi~ne uloge. Dobar
poznavalac pozori{ta" inteligentan, vrlo darovit i du-
hovno potpuno formirana li~nost. Dini} je svoju igru
uzdigao na vi{i umetni~ki nivo. U wegovoj igri je sve
bilo smi{qeno i odmereno: i uvek dobro na|eni ton, pri-
rodni, razumno prora~unati pokreti, raznovrsni i duho-
viti izrazi, zanimqiva karakterizacija lika, vrlo pra-
vilna dikcija psiholo{ki i jezi~ki ta~no nagla{ena. On
se stalno pravilno umetni~ki razvijao. Jo{ 1884. godine
recenzent Milan Savi} isti~e da je u ulozi Roberta (“Bi- 1111 Milan Savi}, “Pozori{te”,
bliotekar” G. Mozera) “dobar i klasi~an”;1111 u 1896. godi- 1884. br. 19.
ni ga hvale da je “u grimasama doterao do majstorstva”1112 1112 “Pozori{te”, 1896, br. 43.
ili da “ima vanredna dara za prikazivawe finih komi-
~nih uloga.”1113 Mnogo docnije Jovan Gr~i} je isticao da 1113 Ibid., 1896. br. 50.
je “wegova komika fina, prirodna, puna duha i potrebne

otmenosti.”1114 Dini} nije voleo jevtine komi~ne efekte 1114 “Jedinstvo”, 1920, br. 446.
i improvizacije.
Zna~ajnije su mu uloge: Polonije (“Hamlet”), Malvolio

(Bogojavqenska no}”), Gobo (“Mleta~ki trgovac”), Feb (“Zvo-
nar Bogorodi~ine crkve”), Strize (“Otmica Sabiwanki” F. i
P. [entana), Delobel (“Fromon i Risler” Dodea – Beloa),
Kamufle (“[oqa tea” V. Drosta), Fu{e (“Madam San-@en”
Sardua), \avo (u ist. komadu F. Molnara), G. @urden (“Gra-
|anin plemi}” Molijera), Sreta (“Zla èna” Sterije), Du`d
(“Maksim Crnojevi}”), Vuk Brankovi} (“Zadu`bina” M. [ap-
~anina), Brankovi} (“M. Obili}” Suboti}a), Jerotije (“Sum-
wivo lice”), Toma (“Svet”), Jovan~a (“Put oko sveta”), Jevrem
(“Narodni poslanik”), u komedijama Nu{i}a, Gvozden (“De-
voja~ka kletva” Q. Petrovi}a), Marinko (“\ido”), Hayi Zam-
fir (“Zona Zamfirova” Sremca).
Qubica \uri{i}eva-Hayi-Dini}ka (28. IV 1861, Novi

Sad – 2. II 1937, Novi Sad), sestra glumice Zorke Dobri-
novi}ke, supruga glumca Milo{a, bila je lepo obrazovana,
darovita i vrlo cewena dramska glumica. Zavr{ila je
vi{u ènsku {kolu i docnije radila na svome usavr{a-
vawu. Prvi put je stupila na scenu 15. III 1879. godine u
druìni \or|a Pele{a u Sremskoj Mitrovici i tu se
zadràla do pred kraj 1881. Od 20. XII 1881. do 1885 (kada se
udala za Milo{a) stupila je i radila prvi put u SNP u
Novom Sadu, a od 1886. do 1887. u druìni \ure Proti}a i u
tim godinama gostovala u nekoliko uloga u NP u Beogradu
gde joj je mu` bio ~lan. Posle toga je provela u kazali{tu u
Osijeku; 1889–1925. je stalno u SNP u Novom Sadu (sem
prekida u 1897. godini).
Dini}ka je imala raznovrstan glumski dijapazon, jer se
uspe{no ogledala u vi{e fahova: u po~etku je igrala mla-
de devojke, ponekad i qubavnice, pa postepeno prelazila
na tuma~ewe vi{e varijanata karakternih uloga i dram-
skih èna, naro~ito majki i starica, u kojima je na{la,
izgleda, najlep{u umetni~ku meru. Wena igra je bila vrlo
prirodna i realisti~na; u woj je zra~ila wena dinami~na
i neposredna qudska priroda. Ona je na sceni ìvela ra-
znovrsno i u (punoj meri i tako delovala prijatno i ubed-
qivo.
Va`nije su joj uloge: Leblanova (“Dobrosre}nica” Birh-
-Pfajferove), Ana Petrovna (“Dvesta hiqada” Mjasnickog),
Katarina (“Jevrejin iz Poqske” Erkmana – [atrijana), Mar-
ta (“Maj~in blagoslov” F. Linkera), Dona Lucija Rakila
(“Ciganin”), Marketa (“Jovan Hus” G. Tila), Kradi}ka (“Seo-
ski lola”), Stana (“Stanoje Glava{”), Milena (“Pribislav i
Boàna” Dragutina Ili}a), Grofica (“Psihe” Iva Vojno-
vi}a), Nera (“Podvala” Gli{i}a), @ivana (“\ido”).
Mihailo Markovi} (1860, Grocka kod Beograda – 20.

VIII 1917, @eneva) bio je glumac, peva~ i rediteq SNP
koji je vojvo|ansku publiku dugo odu{evqavao i zanosio
svojim “milozvu~nim glasom”. Svr{io je dva razreda gim-
nazije u Smederevu i tu po~eo kao trgova~ki pomo}nik,
ali se ubrzo posvetio pozori{tu: po~eo je da igra u putu-

ju}im druìnama 1880–81. \ure Proti}a, zatim 1882. Fo-
tija Ili~i}a, u SNP 1883–84. Posle toga imao je uspe{nu
audiciju u NP u Beogradu: Davorin Jenko je, zadovoqan
wegovim glasom i pevawem, izvestio 16. III 1885. upravu
Pozori{ta da je “na{ao da ima vrlo liri~an tenor” i zato
ga “najtoplije preporu~uje” za anga`man, koji nije ostva-
ren iz materijalnih razloga. Markovi} je posle toga na-
stavio da igra u SNP u kojemu je ostao do kraja karijere i
izvesno vreme, nekoliko godina pred rat, bio i rediteq. U
toku rata pre{ao je sa Suprugom Milkom i dva sina u
@enevu. Tada je s porodicom ìveo u pravoj bedi. U tre-
nutku depresije, o~ajan {to vi{e nije u stawu da izdràva
porodicu, izvr{io je samoubistvo.
Markovi} je stvarao kao dramski i karakterni glumac
i najvi{e i najboqe kao peva~. U dramskim ulogama je bio
dosta pateti~an, u karakternim odmereniji i boqi. Me-
|utim, on je nesumwivo najboqi peva~ od svih koje je imalo
SNP i za wega predstavqa ono {to su za NP u Beogradu
zna~ili Stevan Deska{ev i naro~ito Raja Pavlovi}, iako
nije imao wihove peva~ke mogu}nosti. On je neodoqivo
odu{evqavao pevawem vojvo|ansku publiku, jer je umeo “da
zanese svet, koji u svome zanosu ne moè da mu se dosta
zahvali {to ga je pesmom toliko razdragao.”1115 Savreme- 1115 “Pozori{te”, 1890, br. 29.
nici su peva~ko-gluma~ku partiju Stevana Dragi}a (“Seo-
ski lola”) ubrajali u wegove najuspelije uloge takvoga
ànra. “U sevdisawu pesmom Markovi}a nema ravna u Srp-
stvu”.1116 Jer je “umeo da peva jedinstveno srpski”,1117 “a 1116 Jovan Gr~i}. “Pozori{te”,
pevawe mu zlata vredi.”1118 Wegov tenor je, po oceni sa- 1902, br. 16.
vremenika, silan, zvu~an, tonski nijansiran, topao, ne{to 1117 J. Gr~i}. Ibid.. 1905. br. 5.
slabiji u nièm, a ja~i i lep{i u vi{em registru. Raja 1118 “Branik”, 1897, br. 40. 44 i 45.
Pavlovi} i Stevan Deska{ev su imali, prema nekim po-
re|ewima, osetno ve}i obim glasa, ali Markovi}ev tenor
je bio podjednako prijatan, lirski mek, ~ak neàn.
Va`nije su mu uloge: Strahiwi} Ban (“Car Lazar” M.
Bana), Branko (“Izbira~ica”), Joakim Sapun (“êstitam”) u
komadima Trifkovi}a, Du{an (“Smrt Stefana De~anskog”
Sterije), \or|e (“Maksim Crnojevi}”), Rade Neimar (“Za-
du`bina” M. [ap~anina), Stevan Dragi} (“Seoski lola”),
Mili} (“\ido”), Silvan (“Pustiwakovo zvono”, opera Ma-
jara), Pigmalion (“Lepa Galatea”, opera, F. Supea), Vlada
(“Vra~ara”, opereta, V. Miqkovi}a, E. Piherta), Antoan
(“Marija, k}i puka”, komad s pevawem, F. Bluma – G. Do-
nicetija), Man~ika (“âr valcera”, opereta, O. [trausa),
Maks (“Vilewak”, opereta, K. M. Vebera), zatim: Horacije
(“Hamlet”), Herman (“Razbojnici” [ilera), Feb (“Zvonar
Bogorodi~ine crkve”), Petko (“Ciganin”), Belak (“Dosadan
svet” E. Pajerona).
Treba spomenuti darovitu glumicu Danicu Milosav-

qevi}, suprugu Andrije, koja se isticala u Beogradu i
Novom Sadu. Ona je po~ela da igra 1878. u NP u Beogradu,

od 1880. je u putuju}oj trupi Mihaila Dimi}a, 1883–84.
ponovo u Beogradu, 1884–85. u SNP u Novom Sadu, od 1886.
do 1900. godine je sa prekidima u NP u Beogradu i u pu-
tuju}im druìnama. Bila je odli~na peva~ica, ali se is-
takla i u raznovrsnim ulogama naivki, razmaènih i }ud-
qivih devojaka.
Wene su uloge: Karla (“Jezuit i wegov pitomac” A. [raj-
bera), Lujza (“Ranicavqevi” Erkmana – [atrijana), Rozalija
(“Samoubistvo” Paola Ferarija), Adelina (“Nova ku}a” V.
Sardua).
Vanredno je zna~ajna Katica – Tinka Bra{ovan-Lu-

ki}ka (4. VIII 1862, Vr{ac – 12. XI 1911, Novi Sad), supruga
glumca Andrije, koja je bila cewena pri kraju XIX i po-
~etkom XX veka kao jedna od najboqih glumica ne samo u
SNP nego uop{te u srpskom pozori{tu. Provela je skrom-
no ~etiri godine u nekom “klosteru”", stekla izvesno ob-
razovawe i nau~ila nema~ki jezik. Prvi put je stupila na
scenu 1881. godine u NP u Beogradu kao Jela u komadu “Niz
bisera” K. Holtaja i tu ostala do 1883, od 1884. godine je
stalno u SNP u Novom Sadu kao jedna od wegovih naj-
lep{ih umetni~kih vrednosti. U wemu nije samo sezone
1885/83, kada ga je privremeno napustila sa suprugom ne-
zadovoqna platom i vratila se 1. XII 1887. Gledala je
tragetkiwu Eleonoru Duze u Budimpe{ti prilikom we-
nog gostovawa. Luki}ka je prvo igrala salonske dame, pa
velike dramske i tragi~ne heroine, a zavr{ila kao ka-
rakterna glumica prelaze}i taj umetni~ki put prirodno i
postupno. Visoka, vrlo razvijenog stasa, lepih izrazitih
o~iju, emotivne prirode, zatim sna`ne, skladne, odmerene
dikcije, delovala je sa scene neobi~no efektno. Recen-
zenti su isticali wenu izuzetno ose}ajnu, neusiqenu, ne-
posrednu igru i bri`qivu karakterizaciju likova. Po-
vodom tuma~ewa Pompadure u “Narcisu” Brahfogla, Jovan
Hranilovi} je ukazivao na sloènost wene igre: “I ponos,
i finese, i strastvenost, i ne`nost, i duhovitost, i osvet-
qivost te neobi~ne ène prikazala je na{a umetnica up-
1119 “Pozori{te”, 1901. br. 21. ravo divno.”1119
Jovan Gr~i} je video kako trijumfuje kao Danica u
1120 Za uspe{no tuma~ewe Danice komadu “Balkanska carica” 1898. godine.1120 Beogradski
crnogorska princeza Milena darova- recenzent je hvalio 1897, kao Bori{u Seme{evu (“Ri|o-
la joj je u 1896. godini granu od brili- kosa”), koju je tuma~ila “sa ose}awem i sa ìvo{}u stra-
janata. O tome: Jovan Gr~i}, “Pozori-
{te”, 1898, br. 7. snu i besnu.” Neki recenzenti su, u drugim prilikama,
videli umetni~ku lepotu u zajedni~kom i sna`nom utisku
koji izazivaju wen zadivquju}e impozantan stas, silna
temperamenta, skladna i ubedqiva dikcija. Luki}ka je,
o~igledno, glumica s lepo razvijenim i intenzivnim unu-
tarwim ìvotom koji wene uloge ~ini sloènijim i di-
nami~nijim.
Zna~ajnije su joj uloge: Emilija (“Otelo”), Kordelija

(“Kraq Lir”), Porcija (“Mleta~ki trgovac”), Jelisaveta
(“Marija Stjuart”), Pompadura (“Narcis”), Klotilda (“Fer-
nanda” Sardua), Kornelija (“Fur{ambolovi” E. Oìjea),
Hermina (“Zlatan pauk” F. [entana), Mara Brankovi} (“Mi-
lo{ Obili}” Suboti}a), Mara Brankovi} (“Zadu`bina”
[ap~anina), An|elija (“Maksim Crnojevi}”), Despa (“Ne-
mawa” Cveti}a), Danica (“Balkanska carica” N. Petrovi}a).
Luki}ka je i lepo pevala. Wene su peva~ke partije: Baba hrka
(“Vra~ara”), Roza (“Raspiku}a” Rajmunda), Petra (“\ido”).
Zorka \uri{i}eva-Dobrinovi}ka (1865, Novi Sad –

18. XII 1904, Beograd), druga èna Pere Dobrinovi}a, prvi
put je stupila na scenu 5. II 1894. u SNP i tu stalno igrala
do brze i neo~ekivane smrti u beogradskoj bolnici. Ona je
bila, nesumwivo, jedna od najobrazovanijih srpskih glu-
mica (govorila je ruski, francuski i ~e{ki i s tih jezika
prevodila naro~ito pozori{ne komade). Dobrinovi}ka je
tuma~ila uspe{no prete`no dramske uloge i bila cewena
“kao vrlo sposobna glumica”,1121 koja je jo{ i lepo pevala 1121 Jovan Hranilovi}, “Pozori-
sopranom “tankim, gotovo kon~astim, no ugodnim.” 1122 {te”, 1895, br. 5.

Va`nije su joj uloge: Yesika (“Mleta~ki trgovac”), @o- 1122 Ibid., 1895, br. 4.
fika (“Ri|okosa”), Paulina (“Cezarov testament” A. Beloa –
E. Vijtara), Robiwa (“Vizantasena” kraqa Sudraka), Suzana
(“Gospodar kovnica” @. Onea), Cecilija (“Bulinarovi” Or-
donoa, Valabrega i Keruda), Jovanka Kendi (“Majka” îkija),
Katica (“Kir Jawa”), Jasmina (“Jasmina i Irena” M. \or-
|evi}a – Prizrenca), Qubica (“\ido”).
Dobrinovi}ka je prevela po nekoliko komada sa fran- 1123 Tako je prevela sa francuskog
cuskog i ruskog jezika.1123 jezika: “Crvena haqina” Eèna Bri-
jea, “Bombiwa~ki poslanik” A. Biso-
Kosta – Ko~a Vasiqevi} (17. XI 1863, Beograd – 14. VI na, “Mizantrop i Ovewanac” Eèna
1926, Novi Sad) spada me|u najboqe srpske glumce u isto- Labi{a; sa ruskog: “Epidemija” M. Ra-
riji srpskog pozori{ta. Prvi put je stupio na sceni 1883. sudova, “Na kraju XIX veka” S. F. Go-
rajske, “Dvesta hiqada” i “Kao pile u
godine u putuju}oj druìni Mihaila Pe{i}a i ve} u 1884. ku~inama”, obe komedije I. Mjasnic-
godini je u NP u Beogradu, a od jula 1885. godine do kraja kog, “Juna{tvo” Bilibinova.
umetni~ke delatnosti stalno je u SNP u Novom Sadu. Od
1899. godine je i rediteq. On se umetni~ki svestrano raz-
vijao prvo pod uticajem To{e Jovanovi}a, koji mu je bio
prvi i najvi{i uzor, a zatim Dimitrija Ruì}a ~iji je
repertoar polako preuzimao i tuma~io vrlo uspe{no. On
je uneo moderna realisti~ko-psiholo{ka shvatawa u tuma-
~ewe karakternih uloga svih varijanata, zatim dramskih i
herojskih. U wegovoj neposrednoj igri i govoru nije bilo
deklamatorsko-pateti~nih tonova i pokreta, jer je sve
svodio na pravu i prirodnu meru. U takvoj igri znatno su
mu doprinosili lepa, impozantna pojava, izrazita, kao
izvajana glava sa jasno izraènim crtama na licu, vrlo
odmereno, ~ak dostojanstveno kretawe i dràwe i naro-
~ito skladna, pravilna i prijatna intonirana dikcija,
jedna od najlep{ih na novosadskoj sceni. “Wegova dikcija
bila je upravo idealna: ni truni provincijalizma u go-
voru, ni truni nepravilnosti u naglasku. Wegov lep i

zvu~an organ bio je tako stvoren da u ìvom govoru izrazi
sve lepote na{eg jezika, Ako u celom na{em pozori{nom
1124 Ozren Suboti}, “Zastava” od svetu ima jo{ jednog takmaca u tome – mnogo je.”1124 “G.
16. VI 1926. Vasiqevi} je poznat” – kaè drugi recenzent – “kao jedan
od najboqih deklamatora me|u na{im glumcima.”1125 Va-
siqevi} je pokazivao sloènu i sna`nu umetni~ku indivi-
dualnost, jak i dinami~an temperament, lepu ose}ajnost i
stvarala~ku snagu i sve je to u wegovoj igri delovalo
{te”, 1902, br. 10.
skladno, jer je sigurno vladao glumskim izraàjnim sred-
stvima. On je imao i veliki, raznovrsni starala~ki dija-
pazon, jer je tuma~io ogroman repertoar od qubavnika pre-
ko dramskih partija do intriganata. “Sve je to Ko~a lepo,
1126 “Zastava” od 16. VI 1926.
plasti~no, karakteristi~no i – otmeno prikazivao.” 1126
Najzad, Vasiqevi} je i jedan od prvih i pravih reali-
sti~kih glumaca modernijeg smera u SNP, jer je dubqom
psiholo{kom analizom i svestranom studijom uloga kre-
nuo novim pravcem u glumi. Vasiqevi}a je lepo stvara-
la~ko raspoloèwe nadahwivalo dugo i u prvim godinama
posle prvog svetskog rata kada se u SNP jo{ ra~unalo na
wega.
Zna~ajnije su mu uloge: Hamlet, Jago (“Otelo”), Edmund
(“Kraq Lir”), Ri~ard III – u komadima [ekspira, Harpagon
(“Tvrdica” Molijera), Frawa Mor (“Razbojnici” [ilera),
Mefisto i Valentin (“Faust” Getea), [~epkin (“Revizor”
Gogoqa), Dr Stokman (“Narodni neprijateq”), Dr Rank (“No-
ra”) – u komadima H. Ibzena, Skarpio (“Toska” V. Sardua),
Grof Kefeld (“Kin” Dime Oca), Roè de Seran (“Dosadan
svet” Pajerona), Kir Dima (“Kir Jawa”), Ruì~i} (“Pokon-
direna tikva”) – u komedijama Sterije, Timi} (“Izbira~ica”
Trifkovi}a), Ajduk Veqko (u ist. komadu J. Draga{evi}a), M.
Obili} (u ist. komadu J. Suboti}a), Stanoje Glava{ (u ist.
komadu \. Jak{i}a), Jovan Kapetan i M. Crnojevi}, Pera
Segedinac (u ist. komadima L. Kosti}a), Stanko (“Balkanska
carica” N. Petrovi}a), Hasanaga (“Hasanaginica” A. [an-
ti}a), Danilo (“Kraqeva jesen” M. Boji}a), Knez Ivo od Sem-
berije (u ist. komadu B. Nu{i}a), Stanojlo (“\ido”).
K}erka kompozitora Aksentija Maksimovi}a i glumi-

ce Sofije Maksimovi}ke-Vuji}ke, unuka rodona~elnika
gluma~ke dinastije Luke Popovi}a, Milica – Milka M.
Markovi}ka (17. IV 1869, Pan~evo – 16. V 1930, Novi Sad)
sigurno je jedna od najve}ih srpskih dramskih umetnica.
Zavr{ila je Vi{u devoja~ku {kolu u Somboru i Vr{cu.
Kao gluma~ko dete istupala je u detiwstvu na sceni SNP,
a u NP u Beogradu ve} 1883–85. godine. Od 1885. godine je
skoro neprekidno u SNP u Novom Sadu. U toku tu|inske
okupacije u I svetskom ratu ìvela je sa suprugom Mi-
hailom i dvoje dece u @enevi gde je izvesno vreme radila u
Crvenom krstu da bi prehranila porodicu. Posle rata
kratko vreme, od 5. XII 1918, ~lan je NP u Beogradu, a onda
putuje po zemqi i prire|uje umetni~ke koncerte, pa se

vra}a u SNP gde je bila i rediteq do 1928. godine. Ona je
putovala u vi{e evropskih zemaqa i uvek gledala pozo-
ri{te i najve}e glumce, Saru Bernar i Eleonoru Duze,
izme|u ostalih. Uz glumu studirala je i pevawe i u~ila da
svira na klaviru. Weno obrazovawe je bilo svestrano,
inteligencija visoka, darovitost velika i izuzetna: ona je
bila, nesumwivo, najkompletnija srpska glumica, dorasla
za najsloènije umetni~ke zadatke na sceni.
Svi savremeni recenzenti su jednodu{ni u zapaàwima
i ocenama o wenim svestranim i visokim umetni~kim spo-
sobnostima i igri: wen duhovni ìvot je bio svestrano
razvijen, ose}ajnost neiscrpna i kultivisana, stvarala-
~ka ma{ta uvek nadahnuta, prirodnost i realisti~nost
izvorni i potpuni, studioznost karaktera bri`qiva, dik-
cija uzorno pravilna – u intenzitetu odmerena, u tonu
ta~na, u artikulaciji i akcentu nepogre{iva. Ona je jedna
od najboqih srpskih modernih scenskih umetnica. Po~ela
je od “vunderkinda”, kako su je nazivali, a zavr{ila umet-
ni~kom blistavo{}u koju su neki recenzenti upore|ivali
sa uzletima Sare Bernar i Eleonore Duze. Ono {to su
zna~ile Marija Ruì~ka Strocijeva za HZK i Milka Gr-
gurova za NP u Beogradu, to je predstavqala Milka Mar-
kovi} za SNP u Novom Sadu.
Jovan Gr~i}, koji je dugo pratio weno stvarawe, pri-
kazuje wene bri`qive stvarala~ke postupke:1127 “Uro|e- 1127 Jovan Gr~i}: Milka Marko-
nim je umetni~kim instinktom bila kadra pohvatati pa vi}, “Jedinstvo”, 1923, br. 1304.
neodoqivo obuhvatili sve nijanse, koje bilo ja~e rasvet-
qavaju, bilo ne`nije sen~e prirodu iznesenog lika.” “Sva-
ki wen lik na pozornici” – kaè Gr~i} – “bio je potpuno
izra|en, doteran, iscizeliran, nikad ni{ta polovno, ni-
kad ni{ta od oka, nikad ni{ta nasumice.” Povodom tuma-
~ewa Silvije (“Ve~iti zakon” G. îkija) Jovan Hranilo-
vi} ukazuje 1895. na weno stalno umetni~ko usavr{avawe,
jer je “na na{u radost sve boqa, sve savr{enija glumica”...
“savr{ena u svim nijansama.”1128 Milan Savi}, opet u 1895. 1128 “Pozori{te”, 1895, br. 5.
godini, povodom tuma~ewa Ibzenove Nore, ukazuje na wen
umetni~ki fenomen bez upore|ewa, jer je “prikaz bio tako
~ist i jasan, tako prirodan i neusiqen, a opet tako snaàn
i neodoqiv, da mo`da stoji jedinstven na pozornici na-
{oj.”1129 Wen umetni~ki razvoj se kretao od naivki do
1129 Ibid., 1895 br. 14.
najsloènijih dramskih i tragi~nih partija. Ona je poka-
zivala “nesravwivu ve{tinu u prikazivawu naivnih ulo-
ga,”1130 ali se i u drugim glumskim fahovima vinula do 1130 Ibid. 1895, br. 14.
visokog umetni~kog stupwa. “Ima li koga” – pita se jedan
recenzent jo{ 1895. godine – “ko ne bi u g|i Markovi}ki
gledao pravu umetnicu zbog koje nam mogu zavideti i ve}e
evropske pozornice?”1131 Zna~ajna su zapaàwa i mi{qe- 1131 Ibid. 1896, br. 18.
we pesnika i dramati~ara Todora Manojlovi}a. On je is-
takao da je Markovi}ka u po~etku tuma~ila uspe{no, sa

istim zanosom, stvarala~kim darom i poletom sve glumske
ànrove, a zatim prikazao wen fizi~ko-estetski izgled i
neke elemente u igri: “Prijatne, elegantne pojave, visoka,
vitka, gracioznih pokreta, tamno-kestewaste kose, ne sa-
svim lepih, ali privla~nih i izrazitih crta, meka, melo-
diozna glasa i, najzad, lake, prirodne, izvanredno bogato
nijansirane dikcije, ona je umela da ispuni svoje kreacije
nekom toplom neposredno{}u i ìvom ubedqivo{}u koje
su na na{oj sceni u ono doba – pri kraju pro{log veka –
bile prili~no nove.” Takvom igrom i drugim svojim umet-
ni~kim kvalitetima u postupcima u stvarawu, naro~ito
sloènom psiholo{kom analizom i izraàvawem svih ta-
nanih nervno-psihi~kih ustreptalosti Markovi}ka je, do-
dao bih, uvodila modernu realisti~ku glumu. Manojlovi}
naro~ito evocira wenu virtuoznu interpretaciju Kata-
rine u komadu “Madam San-@en”. Ona je “u tu jedinstveno
efektnu ulogu unela celu vedru, sun~anu stranu svog tem-
peramenta, celu svoju laku, znala~ki poentiranu re~itost
i celu graciju svoje li~nosti, ostvaruju}i na taj na~in
jednu neodoqivo privla~nu i stilski savr{eno uskla|enu
1132 Todor Manojlovi}: Milka Mar-
kreaciju.”1132
kovi}, “Na{a scena” od 10. IV 1952, No-
vi Sad.
Va`nije su wene uloge: Kordelija (“Kraq Lir”), Julija
(“Romeo i Julija”), Dezdemona (“Otelo”), Ofelija (“Ham-
let”), Margarita (“Faust” Getea), Marija Stjuart (u ist. ko-
madu [ilera), Dora Kinolova (“Narcis” A. E. Brahfogla),
Ebigaila (“â{a vode” E. Skriba), Ana Dembijeva (“Kin” A.
Dime Oca), Blan{a (“Fur{ambolovi” E. Oìjea), Katarina
(“Madam San-@en” Sardua – Moroa), Edita (“Bibliotekar”
Mozera), Toska (u ist. komadu), Fedora (u ist. komadu) – sve u
komadima Sardua, Fransijon (u ist. komadu), Margareta (“G|a
s kamelijama”), u komadima Dime Sina, G|a Alving (“Aveti”
Ibzena), Kata Goropad (“Ri|okosa” Luka~ija), An|elija
(“Maksim Crnojevi}” Kosti}a), Jelisaveta (u ist. komadu Jak-
{i}a), Majka Jugovi}a (“Smrt Majke Jugovi}a” Vojnovi}a),
Boàna (“Pribislav i Boàna” Dragutina J. Ili}a), Olga
(“Golgota” Milivoja Predi}a).
Markovi}ka je prevela sa francuskog jezika: “Gospo|ica
@ozeta, moja èna”, komedija, Pola Gavoa i Roberta [erveja,
“Letovawe”, komedija, Miloa i Alevija, “Fernanda”, pozo-
ri{na igra, V. Sardua, “êrga{ki ìvot”, komedija, Barijera
i Mirèa, “Male ruke”, {aqiva igra, E. Labi{a i E. Mar-
tena, “Neispisani list”, {aqiva igra, Ernesta Volcogena,
“Jevrejin iz Poqske”, pozori{na igra, Erkmana.
Jovan – Joca Stoj~evi} (29. X 1867, Beograd – 1928,

Beograd) spadao je me|u najboqe umetni~ke snage u SNP i
u putuju}im druìnama, u kojima je proveo duè vremena,
1133 Pavle Popovi}: “Porodica
ali je bio vrlo nestalne prirode, sklon da brzo mena
Branka Radi~evi}a”, “Prilozi za kwi-
pozori{ne trupe. On je bio u krvnom srodstvu sa pesnikom
èvnost, jezik, istoriju i folklor”. Brankom Radi~evi}em.1133 Po~eo je da igra vrlo mlad
Kw. III. sv. 1–2. Beograd, 1923. 1883. godine u putuju}oj druìni Mihaila Dimi}a sa svr-
{ena ~etiri razreda gimnazije i tu se zadrào do po~etka

1885, a zatim je proveo: 1886, 1890, 1891. i 1893. u SNP u
Novom Sadu, 1887–89. u putuju}im druìnama Dragutina –
Gute Jovanovi}a i Milivoja Barbari}a, kra}e vreme
1890–91. kod \ure Proti}a, 1892. kod Mihaila Lazi}a –
Strica, s prekidima u vremenu od 1895. do 1908. u ni{kom
“Sin|eli}u”, u dva maha, 1904. i 1909–11, vodio je svoju
putuju}u druìnu (“Zajednicu” sa Dimitrijem Gini}em),
1911–12. u Povla{}enom pozori{tu “Sterija”. 1912–14. je
u Povla{}enom pozori{tu “Trifkovi}”, 1914. u trupi D.
Krsmanovi}a u Jagodini. Od 1915. godine do kraja rata u
zarobqeni{tvu u Na|me|eru u Ma|arskoj Posle prvog
svetskog rata je od 1919. do penzionisawa 1925. godine
ponovo u SNP u Novom Sadu.
Stoj~evi} je u po~etku igrao qubavnike i izrazito
dramske uloge, pa pre{ao na karakterne i komi~ne u ko-
jima je ostvario najlep{u umetni~ku meru. Vrlo darovit,
sa smislom za preobraàvawem, on je bio uzorno bri`qiv
i studiozan u realisti~noj karakterizaciji likova nikad
ne prerteruju}i u izrazu, umetni~ki odimeren, skladan i
ubedqiv. Wegove komi~ne interpretacije naj~e{}e su maj-
storske kreacije dobrog duha, stvarala~ke ma{te i nepre-
su{nog komi~nog ose}awa. To je bio humor prete`no na-
rodski, srda~an, topao, ìvotan.
Va`nije su mu uloge: Jago (“Otelo”), Ferdinand (“Spletka
i qubav” [ilera), Ruj Blaz (ist. komad Igoa), Don Cezar od
Bazana (ist. komad Dimanoara), Kvazimodo (“Zvonar Bogo-
rodi~ine crkve” Igoa – S. Birh-Pfajferove), Kr~mar Cr-
venko (“Stari Baka i wegov sin husar” Sigligetija), Sreta
(“Zla èna”), Kir Jawa – u komedijama Sterije, Grga (“Gra-
ni~ari” J. Frajdenrajha), Mita Kradi} (“Seoski lola”), Gvoz-
den (“Devoja~ka kletva” Q. Petrovi}a), Vule Pupavac (“Pod-
vala” M. Gli{i}a), David [trbac (“Jazavac pred sudom” Pe-
tra Ko~i}a).
Zorka – Zora Ostoji}eva-Markovi}ka (1866, Vukovar

– 21. VII 1905, Be~), supruga glumca Mihaila – Ere, igrala
je do kraja 1889. u putuju}im pozori{tima, a od 9. II 1890. u
NP u Beogradu, 1894. je kod \ure Proti}a, od kraja 1894. do
kraja 1896. u SNP, od 1896. do 1902. u HZK, pa opet u NP u
Beogradu i najzad od 1. IX 1904. u ni{kom pozori{tu “Sin-
|eli}”, kada se razbolela i oti{la u Be~ da potraì leka.
U Be~u je umrla i sahrawena. Markovi}ka je bila dobra i
darovita dramska glumica i naro~ito peva~ica. “Ona ima
lep, umiqat glas sopran, i ume ga u pevawu upotrebiti kao
{to treba.”1134 1134 “Pozori{te”, 1890, br. 35.
Povodom wenog tuma~ewa @ivane u komadu “\ido” je-

1135 Jovan Hranilovi}: Ibid., 1895.
dan recenzent1135 je hvalio 1895. “kao sigurnu glumicu i
br. 55.
upravo simpati~nu u odli~nu peva~icu.” Uprava je u woj
“na{la silu, koja }e svojim lepim i zvonkim pevawem
vredeti u ~estitoj na{oj pozori{noj druìni.” Drugom

1136 Ibid., 1895, br. 6.
prilikom se isti~e da je “vrlo sposobna glumica,”1136 sa
“tankim, gotovo kon~astim, no ugodnim glasi}em” punim
vibracija. Recenzent isti~e wenu ose}ajnost, pravilnu
dikciju, lepu igru o~iju i “mimi~ke izraze lica”.
Wene su uloge: Lenka (“Stari baka i wegov sin husar”),
Jula (“Vojni~ki begunac”), Felisija (“Nervozne ène” Er-
nesta Bluma i Raula To{ea), Roza (“Raspiku}a”), Bela (“Gos-
podska sirotiwa” Gergeqa îkija), Krista (“Jabuka” V. Miq-
kovi}a – H. Doubeka), [on{ona (“Maj~in blagoslov” F. Lin-
kera – A. Milera), Katica (“Kir Jawa”), @ivana i Qubica
(“\ido”), Vaska (“Zona Zamfirova” S. Buni}a).
\or|e – \ura Bakalovi} (28. VI 1858, Sremski Kar-
1137 M. D., “ Glas Matice srpske”, lovci – 1942, Beograd)1137 proveo je kra}e vreme kao kwi-
jul. 1838. br. 33 (~lanak: “Osamdese- àr u Novom Sadu i odatle stupio 1880. u putuju}u druìnu
togodi{wica \ure Bakalovi}a”). Svetisilava Dinulovi}a u Sremskim Karlovcima kao Vi-
qem u komadu “Lovorika i prosja~ki {tap”, K. Holtaja. U
istoj godini pre{ao je u druìnu \oke K. Proti}a, pa
po~etkom 1881. godine u HZK u Zagrebu kao peva~ u horu. U
1882. godini se vratio kod Proti}a i posle nekoliko me-
seci pre{ao u druìnu Marka Suboti}a. Otada je {est
godina, kako sam kazuje, proveo u raznim putuju}im dru-
ìnama. Od 30. XII 1887. do 1907. godine je stalno u SNP
kada je zauvek morao da napusti pozornicu zbog neizle-
~ivog oboqewa grla. Penzionisan je 1908. i kao penzioner
bavio se novinarstvom, a kra}e vreme je bio i odgovorni
urednik novosadske “Zastave”.
Bakalovi} je dugo bio dobar peva~, darovit i omiqen
komi~ar. Wegova igra je bila realisti~na i vrlo dinami-
~na, ali je u karakterizaciji komi~nih likova bio na-
klowen improvizacijama, jevtinim komi~nim efektima i
preterivawima u stilu evokacija Svetislava Dinulovi}a
na koga se i ugledao. Jakog gluma~kog nagona i duhovne
snage on je umetni~ki izgradio nekoliko karakternih i
komi~nih likova kojima se publika odu{evqavala. Jovan
Hranilovi} je 1896. godine istakao da se trudi da pogodi
“sve sigurnije estetsku granicu izme|u komike i kari-
kature”.1138 Posledwih godina Bakalovi} se sve vi{e i
{te”, 1896, br. 31 i 39.
uspe{nije vra}ao na prirodnu komiku li{enu jevtinih
1139 “Jedinstvo”, 1925, br. 1542. efekata o ~emu svedo~i i recenzent Jovan Gr~i}:1139 “Ni-
kad ni{ta name{teno, na efekat prora~unato, nikakve
paze, nikakve afektacije”. “I spoqa{wi i unutra{wi
atritbuti” – kaè Gr~i} – predestinirali su ga za {aqiv-
1140 Posle smrti Jelisavete – Je- ~inu i zasmejavalo prve vrste", jer: “Crte su mu na licu
ce Pera Dobrinovi} se oènio sa Zor- gipke, ~isto skakutave, pa re~itije od najpogo|enije re~i
kom \uri{i}evom. Wegova tre}a è- tuma~e svaki iole vedriji efekat koji zatreperi u du-
na je bila Bakalovi}ka, koja se raz-
vela od \ure. \urina druga èna je
{i”.1140 Bakalovi} je duè vreme bio glavni komi~ar i
bila Leposava Raji}eva iz Sremske najomiqeniji glumac u SNP.
Mitrovice, umrla 25. VII 1965. u Beo- Va`nije su mu uloge: Stari Gobo (“Mleta~ki trgovac”),
gradu u 87. godini ìvota. Emil (“Bulinarovi”), Jano (“Ri|okosa”), Pontak (“Gospodar
kovnica” @. Onea), Gotlib (“Zlatan pauk” F. [entana), Ki-

qan (“Vilewak” K. M. Vebera), Tibo (“Pustiwakovo zvono”)
Majaral, Bop~inski (“Revizor” Gogoqa), Sluga Jovan (“Qu-
bavno pismo”), Joakim Sapun (“êstitam”), Pisarevi} (“[kol-
ski nadzornik”) – u komadima K. Trifkovi}a, Jefta Puri}
(“Sa}urica i {ubara” Okrugi}a), Radoje (“M. Crnojevi}”),
Maksim (“\ido”), Gvozden (“Devoja~ka kletva” Q. Petrovi-
}a).
Todor – To{a – “Kico{” Ili} (umro u bolnici u Beo-

gradu 1908) bio je izuzetno darovit dramski i naro~ito
karakterni glumac i dobar peva~. Igrao je u SNP od 1887.
do 1896. u NP u Beogradu 1900–1. Izvan ovih pozori{ta
igrao je stalno u vi{e putuju}ih druìna, bio omiqen u
publici kao glumac i peva~. Ceo ìvot je provodio bo-
emski, znao samo za muku i bedu, a umro je zaboravqen od
publike. On je igrao dobro epizodne uloge kojima je gradio
ve{to i realisti~ki tipi~no zanimqive likove.
Wegove su uloge: Jevrejin Tubal (“Mleta~ki trgovac”),
Roler (“Razbojnici”), Toma Komlodi (“Ve~iti zakon” î-
kija), Seoski peva~ (“@ene u ustavnom ìvotu” K. Tota),
Gober (“Gospodar kovnica” Onea), Petar (“Crni doktor” A.
Buròa – Dimanoara), Salansen (“Pti~ar” M. Vesta – L. Hel-
da), Vojvoda Likovi} (“Maksim Crnojevi}”), Bo{ko Jugovi} i
Vuk Brankovi} (“Zadu`bina” M. [ap~anina), Seoski pop
(“Potera” Veselinovi}a – Stanojevi}a), Jovan (“\ido”).
Sara – Saveta Bakalovi}ka-Dobrinovi}ka (1857,

Sremska Mitrovlca – 5. XII 1938. Beograd) prvi put je
stupila na scenu 1882. u druìni \ure Proti}a. U SNP je 1141 Jovan Gr~i}, “Branik” od 2. II
1888–1913. godine. Bakalovi}ka je skoro celu deceniju vla- 1908. br. 26.
dala scenom u SNP po odlasku Marije Rajkovi}ke i Lenke
Hayi}eve, jer je prihvatila wihove zna~ajnije uloge. Ima-
la je vrlo lepu pojavu. Ose}ajna, dikcije vrlo skladne i
tonski prijatne, sposobna da se unosi u igru i sve iskreno
preìvquje, isticala se u sloènim dramskim ulogama i
kao qubavnica. Neki recenzenti su isticali da je u igru
unosila vi{e odmerenosti, smi{qenosti i studije nego
temperamenta1141
Wene su uloge: Regana (“Kraq Lir”), Ofelija (“Hamlet”),
Dezdemona (“Otelo”), Porcija (“Mleta~ki trgovac”) u ko-
madima [ekspira, Amalija (“Razbojnici”), Madlena (“Zvo-
nar Bogorodi~ine crkve”), Fernanda (u ist. komadu Sardua),
Klara Bolijeva (“Gospodar kovnica”), Olga (“Zec”), Vukosava
(“Zadu`bina” [ap~anina), Marija (“Qubavno pismo”), An-
|elija (“Maksim Crnojevi}”).
Svetislav – Buca Stefanovi} (10. I 1871, Aran|e-

lovac – 1917. Novi Sad) u~io je gimnaziju u Beogradu, pa je
prekinuo zbog srpsko-bugarskog rata 1885. Prvi put se
javio na sceni u putuju}oj druìni Laze Popovi}a 1887.
godine. Posle dve godine, stupio je u SNP 1889. i tu se
zadrào do kraja umetni~ke delatnosti. Kao dobrovoqac Svetislav – Buca Stefanovi}
u~estvovao je u balkanskim ratovima. U toku I svetskog

rata bio je u internaciji u Ma|arskoj. On je sa mnogo
realisti~kog smisla i prirodnosti tuma~io najvi{e ko-
mi~ne uloge, ali se uspe{no ogledao i u karakternim.
Pored velikih glumaca te{ko je dolazio do ve}ih uloga
(kako se i sam àlio). Uprkos tome tuma~io je u SNP,
prema li~nom priznawu, oko 2000 uloga u 500 razli~itih
komada! On je “kao fini i prepredeni sluga bio nenad-
1142. “Pozori{te”, 1898, br. 46. ma{an”.1142
Zna~ajnije su mu uloge: Pavle (“Posledwe qubavno pismo”
Sardua), Gli{a (“Ciganin”), êleji (“@ene u ustavnom ì-
votu” K. Tota), Grim (“Montroz” Laubea), Verlic (“Zlatan
pauk” F. [entana), Vezir Osman (“Milo{ Obili}” J. Su-
boti}a), Jevrem (“Narodni poslanik”), A}im (“Protekcija”),
Jerotije (“Sumwivo lice”) u komedijama Nu{i}a, Maksim
(“\ido”).
Saveta Stoj~evi}ka (20. V 1876, Sombor – 6. X 1950,

Ni{), supruga odli~nog glumca Jovana – Joce Stoj~evi}a,
bila je vrlo savesna, ambiciozna i sposobna glumica. Naj-
ve}i deo svoje gluma~ke delatnosti provela je sa svojim
suprugom po putuju}im pozori{tima. Prvi put se pojavila
na sceni vrlo mlada" 1889. godine u trupi \ure Proti}a i
tu je jo{ do 1891. i opet u 1893, pa otada stalno u istim
pozori{tima u kojima i wen suprug. Stoj~evi}ka je kao
mlada tuma~ila dramske, peva~ke uloge i mlade qubav-
nice, a u zrelijim godinama karakterne, ~ak i komi~ne,
naro~ito tipi~ne srpske ène, brbqivice i tzv. toro-
ku{e. Najvi{e se istakla kao peva~ica, mecosopranom
izraàjno jakim i melodijski prijatnim i toplim.
Wene su uloge: Esmeralda i @erveza (“Zvonar Bogoro-
di~ine crkve”), Ri|okosa (u ist. komadu Luka~ija), Divqu{a
(u ist. komadu Stevana Gecija, sa muzikom Isidora Baji}a),
Ruìca (“Ciganin”), Jelka (“Seoski lola”), Carica (“Vuka-
{in” Dragutina Ili}a), Ko{tana.
Jedan od najvi{e cewenih i najomiqenijih glumaca SNP

bio je Dimitrije – Mita Spasi} (6. VIII 1861, Beograd –
20. XI 1942, Beograd) koga je vi{e mla|ih glumaca ozna-
~avalo sa ponosom kao svog u~iteqa i velikog umetnika.
Prvo je igrao kao statista i epizodista u NP u Beogradu
1880, zatim u jednom diletantskom pozori{tu u Ni{u 1882.
pa 1883. stupio je u putuju}u druìnu Mihaila Dimi}a u
Ni{u. Sa Dragutinom @abarcem je igrao u Negotinu i
vodio 1883–85. putuju}e pozori{te, pa pre{ao u trupu La-
ze Popovi}a 1885, zatim kod Fotija Ili~i}a 1886, kod
\ure Proti}a 1886–90, a od prole}a 1890. do 1928. godine je
stalno u SNP u Novom Sadu. Pred novosadskom publikom
se pojavio 3. XI 1891. kao Vule Pupavac u Gli{i}evom
komadu “Podvala”. U toku Prvog svetskog rata proveo je u
internaciji u Jazberewu i najduè u A{ahu gde je osnovao
i vodio zarobqeni~ko pozori{te u kojemu su igrali ve}i-

nom podoficiri. Nekoliko puta u toku svoje blistave
umetni~ke karijere gostovao je u NP u Beogradu. Od 1899.
godine je i rediteq u SNP. Bio je aktivan kao glumac i re-
diteq i posle rata, od 1919. godine, kada je kra}e vreme sa
Milo{em Hayi-Dini}em zamewivao upravnika SNP. Spa-
si} se podjednako umetni~ki sna`no izraàvao u dramskim,
karakternim, ~ak i u komi~nim ulogama, u mladosti i kao
qubavnik. Uglavnom do 1910. godine je tuma~io qubavnike,
prete`no dramske i sloènije dramske partije, a otada je
postupno i vrlo uspe{no prelazio na prvenstveno karak-
terni, zatim i komi~ni fah. “To je bio jedan od najboqih
glumaca koje sam uop{te video” – kaè Milivoje @iva-
novi} – veliki karakterni glumac realisti~kog pravca,
1143 Vlada Popovi}: “Milivoje
inteligentan, studiozan, veoma odan svome pozivu”.1143 On
ga po vrednosti stavqa pored umetni~kog velikana Milo- @ivanovi} o svojim prvim u~iteqi-
ma”, “Na{a scena” od 1. II 1952.
rada Gavrilovi}a. Spasi} je neosporno glumac velikog
dara, velike stvarala~ke snage, lepo obrazovan, vrlo im-
pozantne pojave, sna`nog temperamenta, u pona{awu na
sceni otmen i ugla|en, upravo “celog ìvota gospodstven
i dostojanstven da je imponovao kao takav i na{em Po-
zori{tu i na{im glumcima.” (A. Hayi}) On je imao dobru
gluma~ku {kolu prvo uz iskusnog glumca Lazu Popovi}a, u
Beogradu gledaju}i velike srpske glumce, u druìni Pro-
ti}a gde je bio “pravi stub” i proveo “najprijatnije godine
svoga glumovawa”, kako sam kaè, i u SNP uz Dobrinovi}a
i Ruì}a. On se umetni~ki uzdigao do te mere da su ga
smatrali najboqim glumcem mla|eg nara{taja, od devete
decenije XIX veka. U toku ~etrdeset godina tuma~io je
preko 800 zna~ajnijih uloga. Za prvih desetak godina on je
jo{ pod uticajem starije deklamatorske {kole jednog Ru-
ì}a. Posle tuma~ewa Kenta u “Kraqu Liru” 1893. godine
na gostovawu u Beogradu recenzent “Dnevnog lista” ga
hvali, ali isti~e da pripada deklamatorskoj {koli. 1144 1144 “Dnevni list”, 1893. br. 3.
Do kraja veka on se stalno preobraàvao u modernog rea-

listi~nog glumca svestrane psiholo{ke studije. Jovan
Hranilovi} je ve} 1896. hvalio bogatstvo i ose}ajnu top-
linu wegovog temperamenta, prirodnost, studioznost i
smisao za ìvotni realizam, ~ak i u romanti~arskom re-
pertoaru (kao \or|e u “Maksimu Crnojevi}u”). Jovan Gr-
~i} u 1900. godini uzvikuje u odu{evqewu povodom tuma-
~ewa Kvaradosija u “Toski”: “Solidni, zanosni i sna`ni
Spasi}, kakav je svagda!”1145 Spasi} se unosio duboko u 1145 “Pozori{te”, 1900. br. 18.
ulogu, iskreno preìvqavao, prirodno i realno razvija
karakter li~nosti i sve to je umeo da izrazi ubedqivo,
nenametqivo i glumski efektno i raznovrsno. Izraà-
vawu du{evnih stawa mnogo je doprinosila i wegova lepa
i kultivisana dikcija. U tuma~ewu komi~nih uloga kretao
se od sloènih izraza vi{e, dubqe komike do Jednostavnog

i srda~nog narodnog humora.
Zna~ajnije su mu uloge: Gildestern (“Hamlet”), Otelo,
Kasio (“Otelo”), Gloster (“Kraq Lir”), Basanio (“Mleta~ki
trgovac”), Uobraèni bolesnik (u ist. komadu Molijera),
Miler (“Spletka i qubav”), Yenaro (“Lukrecija Boryija” V.
Igoa), Kusofkin (“O tu|em hlebu” Turgeweva), Arman (“Dve
sirotice” d’Enerija – Kormona), Lefevr (“Madam San-@en”)
Kavaradosi (“Toska”), Maksim Odijo (“Roman siroma{nog
mladi}a” O. Fejea), Severo Toreli (u ist. komadu Fr. Kopea),
Nekquèv (“Na{ prijateq Nekquèv” A. Paqma), Irod
(“Saloma” Oskara Vajlda), Panta Bukalo (“Seoski lola”),
Andra{i (“Ri|okosa”), Robert (“Nora” Ibzena), Kolon (“Mo-
na Vana” Meterlinka), Pribislav (“Pribislav i Boàna”
Dragutina Ili}a), Kraq Milutin (“Kraqeva jesen” M. Bo-
ji}a), \or|e (“M. Crnojevi}”), A}im (“Protekcija”), Jero-
tije (“Sumwivo lice”), Jevrem (“Narodni poslanik”), ôvek s
nogom (“Put oko sveta”), @arko (“Obi~an ~ovek”) u kome-
dijama Nu{i}a.
Danica @anova-Vasiqevi}ka (1869, Bela Crkva – 1942,

Novi Sad), supruga glumca Koste, majka kwièvnika i
rediteqa @arka Vasiqevi}a, stupila je prvi put na scenu
1889. godine u SNP i tu ostala do penzionisawa 1925.
Igrala je darovito prvo naivke, pevala uspe{no peva~ke
uloge u komadima s pevawem, a zatim pre{la na dramske i
karakterne partije. Najvi{e uspeha imala je u tuma~ewu
starica i raznih vrsta brbqivih èna, “alapa~a i o{tro-
konyi”, kako kaè jedan recenzent. Wena igra je bila rea-
listi~na, prirodna i dinami~na. U dramskim ulogama po-
kazivala je toplinu ose}awa i spontanost. Prilikom we-
nog tuma~ewa majke u “Ko{tani” jedan recenzent isti~e
1920. godine da je “puna ne`ne materinske qubavi, puna
1146 “Jedinstvo”, 1920, br. 486.
meke, intimne topline”. 1146
Zna~ajnije su joj uloge: Pavlina (“Ultimo” G. Mozera),
Karlova tetka (ist. komad Brandona Tomasa), Irma (“Bra~na
sre}a” Valabrega), Elvira (“Nervozne ène” E. Bluma – Rau-
la To{ea), Eufimija (“Gospodska sirotiwa” îkija), Nasta-
sija (“îkina ku}a” Mjasnickog), Lenka (“Seoski lola”), Juca
(“Kir Jawa”), Sofka (“êstitam” Trifkovi}a), Majka (“Ko-
{tana”).
Jevto Du{anovi} (1881, Stari Majdan, blizu Sanskog

Mosta – 23. XI 1917, Novi Sad) bio je vrlo zna~ajan glumac
SNP od kraja XIX veka. Pravo mu je ime Do{enovi}, a po
poreklu je Bosanac. U po~etku se bavio trgovinom sve do
odlaska u vojsku. Posle vojske prebegao je u Srbiju i 1881.
godine stupio u putuju}u druìnu Petra ]iri}a u kojoj se
odmah istakao darovito{}u. Odatle je pre{ao u druìnu
F. Ili~i}a. Izvesno vreme vodio je svoju putuju}u dru-
ìnu i igrao u drugim trupama sa zapaènim uspehom u
unutra{wosti. U SNP je igrao najduè. 1892–1914, sem
prekida posle 1906. do 1911. Tada je poku{ao, optere}en 1147 On je proizvodio neki svoj pa-
porodicom da se bavi trgovinom. 1147 tent za kqukawe gusaka, ali nije fi-
Du{anovi} je bio vrlo darovit realisti~ki tuma~ ka- nansijski dobro pro{ao.
rakternih i komi~nih uloga, odli~an i duhovitu tipi-
zaciji likova, naro~ito iz narodnog ìvota. U po~etku se
ugledao, prema nekim zapaàwima, na Ruì}a i Dobri-
novi}a, a docnije je na{ao svoj umetni~ki izraz u izvesnoj
prisnoj srda~nosti, neposrednosti i jednostavnosti rea-
listi~ne evokacije.
Zna~ajnije su mu uloge: Osip (“Revizor” Gogoqa), Kva-
zimodo (“Zvonar Bogorodi~ine crkve”), Celestin (“Mamzel
Nitu{”), Ivan Crnojevi} i Ilija Likovi} (“M. Crnojevi}”),
Petar, sluga (“Kir Jawa”), Spahija Gradi} (“Seoski lola”),
Kraqevi} Marko (“Kraqevi} Marko i Arapin” V. Miqko-
vi}a), @ivko Homoqac (“Zadu`bina” M. [ap~anina), Kraq
Radoslav (“Nemawa” M. Cveti}a), Ivan Crnojevi} (“Balkan-
ska carica” N. Petrovi}a), David (“Na{i seqani” Mite Pe-
trovi}a), Toma (“Jabuka” V. Miqkovi}a – H. Doubeka), An-
drija (“\ido”).1148
1148 U wegovoj porodici bili su
Wegova supruga Qubica Du{anovi} (1871, Boto{ – glumci: supruga Qubica, sinovi Mi-
1933, Novi Sad) igrala je prvo dramske, pa karakterne lorad i Stanoje, snahe Zagorka, Mi-
loradova supruga, i Ilinka, Stanojeva
uloge. Prvi put je stupila na scenu u septembru 1891. u supruga, zatim Biserka.
druìni Petra ]iri}a, a zatim je od 1892. godine stalno u
SNP u Novom Sadu. Imala je smisla za realisti~no preo-
braàvawe.
Wene su uloge: Lorika (“Ve~iti zakon”), Vilma (“Majka”)
u komadima îkija, Vera Andrejevna (“Okovi” Sumbatova),
Ifigenija (“Nervozne ène” Bluma – To{ea), Visoki Stevan
(“Zadu`bina” M. [ap~anina), Lepa (“Nemawa” M. Cveti}a),
Evica (“Ciganin”).
Milan Nikoli} je po~eo 1889. godine kao putuju}i glu-
mac, a u SNP je od 1892, zatim 1894–1905. i 1907–11. U
me|uvremenu je igrao u putuju}im druìnama. On je tuma~io
ve}inom epizodne ili mawe karakterne i komi~ne uloge,
ponekad i uloge dobro}udnih staraca. Bio je vrlo zaposlen
u repertoaru, jer je, npr., samo u sezoni 1897/98. igrao 136
puta u SNP, Recenzenti su ponekad isticali wegovu da-
rovitost, odmerenost i realisti~nost u igri i pravilnu
dikciju sa dubqim glasom. On je “stara, oprobana snaga, koji
je osobito ve{t u prikazivawu dobro}udnih staraca i ka-
rakternih, bilo to ozbiqnih, bilo komi~nih uloga. Osim
toga, ima dubok bas i dobar je kao peva~.”1149 Recenzent je u
1896. godini isticao da je “vazda odmeren.”1150 1149 “Pozori{te”, 1893, br. 9.
Zna~ajnije su mu uloge: Frawa Mor (“Razbojnici” [i-
lera), Markiz Torsi (“â{a vode” Skriba), Nesitovi} (“Voj-
ni~ki begunac” Sigligetija), Muline (“Gospodar kovnica” 1150 Ibid., 1896, br. 1.
Onea), Spinola (“Severo Toreli” Kopea), General (“Dosadan
svet” E. Pajerona), Banovi} Strahiwa (“Milo{ Obili}” Su-
boti}), Knez Drago{ (“Nemawa” Cveti}a), Proka (“Pop Do-
broslav” Paje Adamov), Arsa (“Obi~an ~ovek” Nu{i}a), Ma-
rinko (“\ido”).
Danica Tucakovi}eva-Mateji}ka-Sotirovi}ka (1869,

Sombor – 1952, Beograd) prvi put je stupila na scenu 1893.
u SNP u Novom Sadu i tu igrala do 1927, ali je i docnije
povremeno uspe{no gostovala. U po~etku je igrala s mnogo
dinami~nog temperamenta mlade devojke, naivke i lepo
pevala, pa je postepeno i uspe{no prelazila na karak-
terne uloge kao svoj glavni fah u zrelijim godinama. Me-
|utim, ona se umetni~ki najlep{e potvr|ivala i ostvari-
vala najvi{u meru u peva~kim partijama u komadima s
pevawem i u operetama. Recenzent “Pozori{ta” je hvalio
sa odu{evqewem da je “ona i po svojoj celoj prijatnoj
1151 Ibid., 1898, br. 4. pojavi i po umiqatom glasu svom kao stvorena za subretu,
koju na{e Pozori{te do sad nije imalo.”1151 To je subreta
1152 Ibid., 1900, br. 2.
malog, ali “dodu{e milog glasa”1152 Wen glas se stalno
razvijao i izraàjno oplemewavao i bogatio, bio sve pri-
jatniji i lep{i, “srebrnasto zvu~an”, a igra bila sve po-
letnija, doteranija i boqa. “Ova glumica se odlikuje pri
igri vanredno prirodnim i ba{ zato draèsnim pokreti-
ma tela. Nema u wenoj igri izve{ta~enosti i afekta-
1153 Ibid., 1902, br. 11. cije”.1153 U po~etku XX veka bila je jedna od najboqih
umetni~kih snaga u SNP.
Wene su zna~ajnije uloge: Kata Goropad (“Ri|okosa” Lu-
ka~ija), Jelka îzmi}eva (“Seoski lola”), Vijorika (“Vra-
~ara” Miloa – D. Jenka), Ana (“Karlova tetka” B. Tomasa),
\ajadija (“Vojni~ki begunac” Sigligetija), [on{ona (“Maj-
~in blagoslov” d’Enerija – Lemoana), Jucika (“Gospodska si-
rotiwa” îkija), Klarisa (“Nervozne ène”, Bluma – To{ea),
Lenka (“Stari baka i wegov sin husar” Sigetija), Silvija
(“Mamzel Nitu{” Melaka – Miloa, muzika Ervea), Zulejka
(“Kraqevi} Marko i Arapin” V. Miqkovi}a – Doubeka), Kor-
nelija (“Barun Trenk” Josipa Tomi}a), Jovanka (“Na{i se-
qani”, M. Petrovi}a), @ivana (“\ido”), Ko{tana, An|a
(“Devoja~ka kletva” Q. Petrovi}a).
Janko Todosi} (1855, Bra|ani, â~anski okrug – 16. IX

1902, Beograd) bio je zna~ajan glumac pri kraju XIX veka,
naro~ito cewen u putuju}im druìnama. Prvi put je stu-
pio na scenu 1880. godine u druìni Fotija Ili~i}a, a
zatim je proveo; 1882–92. u trupi \ure Proti}a u kojoj je
radio kao rediteq i nosio glavni repertoar, 1893–1902. je
u SNP u Novom Sadu, ali nije igrao posledwe dve godine
zbog bolesti. Najvi{e i najuspe{nije tuma~io je karak-
terne, ~esto i dramske uloge, zatim, u tom ànru, naro~ito
zanimqivo i realisti~no razne smetewake, zanesewake i
bonvivane. Prirodnom, realisti~nom, odmerenom igrom,
ve{tinom u psiholo{koj analizi i u karakterizaciji li-
kova spadao je u noviju gluma~ku {kolu, koja se sve neodo-
qivije nagove{tavala pri kraju XIX veka.
Zna~ajnije su mu uloge: Edgar (“Kraq Lir”), Ferdinand
(“Spletka i qubav”), Razumovski (“Cari~in su`nik” @. Ba-
jara), Jov (“La`ni car Dimitrije” H. Laubea), Don Cezar od
Bazana (u ist. komadu Dimanoara), Andrija (“Gospodska siro-

tiwa”), Julije (“Raspiku}a” Rajmunda), Bo{ko Jugovi} (“Mi-
lo{ Obili}” Suboti}a), Stevan Grabi} (“êstitam” Trif-
kovi}a), Branko (“Grani~ari” J. Frajdenrajha), Veliki sudija
(“Nemawa” Cveti}a), Car Lazar (“Zidawe Ravanice” A. Ni-
koli}a), Rista (“Sa}urica i {ubara” Okrugi}a).
Marta Savi}eva-Todosi}ka (8. II 1862, Ba~ka Palanka

– 1931, Pri{tina) do{la je do punog umetni~kog izraàja
krajem XIX i po~etkom XX veka. Zavr{ila je ènsku stru-
~nu {kolu i docnije se ~itawem lepo obrazovala. Prvi
put je stupila na scenu 1881. godine kao Marta (“Niz bi-
sera” K. Holtaja) u putuju}em pozori{tu Fotija Ili~i}a
u Sremskim Karlovcima, a od 1882. do 1892. godine je u
druìni \ure Proti}a u kojoj je s wegovom suprugom tuma-
~ila glavni i raznovrsni repertoar. U SNP je od 1893. do
1925. kada je penzionisana.1154 Todosi}ka je prirodno i 1154 U toku 20 godina u braku sa
realisti~no tuma~ila karakterne i komi~ne uloge, sme- glumcem Jankom izrodila je 15 dece od
{ne babe, ali i lepo pevala. Posle smrti Jelisavete Do- kojih su se odràli u ìvotu dva sina
i dve k}erke. K}erka Milena je igrala
brinovi} igrala je wene uloge. Ona je “uvek lepo, sigurno
u SNP 1900–6. godine.
i razumqivo svoje uloge i maskom i izraàvawem inter-
pretirala, te nam je uvek dobro do{la na pozornici.”1155 1155 “Pozori{te”, 1896, br. 6.
U karakternim ulogama umela je da istakne tipi~ne osobe-
nosti, a u komi~nim wen humor je bio izvoran i srda~an.
Recenzenti su hvalili, pored lepog glasa u pevawu, jo{ i
wenu ~istu i pravilnu dikciji. Jedan isti~e da je to glu-
mica “koja na pozornici srpski najboqe govori.” 1156 1156 “Zastava”, 1921, br. 35.
Wene su uloge: Ana Kenedijeva (“Marija Stjuart”), Dona
Marta (“Zlatan majdan” T. R. Rubija), Feodora (“Cari~in su-
`nik”), Markiza (“Don Cezar od Bazana”), Adelina (“Na{e
ène” Mozera – [entana), Meki}ka (“Vojni~ki begunac” Sig-
ligetija), Rakila (“Ciganin”), Baba Leonsija (“Lek od puni-
ca” Dona Manuela Huana Dijane), Sara (“Pokondirena tikva”
Sterije), Fro{arka (“Dve sirotice” d’Enerija – Kormona),
Pavlija i @ivana (“\ido”), Ana (“[aran” J. J. Zmaja).
Milan Mateji} (1871, Loznica – 1920, Novi Sad) bio je

cewen kao darovit, inteligentan i obrazovan glumac. Svr-
{io je ~etiri razreda gimnazije u Beogradu i u~io trgo-
va~ku {kolu u Gracu. Na scenu je stupio u putuju}oj dru-
ìni Milo{a Hayi-Dini}a 1893. i tu ostao do 1894. Posle
male pauze u radu nastavio je da igra u SNP od 1896. do
smrti. U toku I svetskog rata igrao je od 1916. godine u
Narodnom kazali{tu u Osijeku. Od 1913. godine je i re-
diteq SNP. Lepe pojave i vrlo otmen delovao je sa scene
prijatno u ulogama salonskih qubavnika i u karakternim
partijama. U igru je unosio bri`qivu studiju, lirizam i
odmerenost u svaki izraz. U dramskim ulogama je bio vrlo
ubedqiv neposredno{}u prirode, ali mu je smetao pomalo
promukao glas.
Zna~ajnije su mu uloge: Lester (“Marija Stjuart”), Feb
(“Zvonar Bogorodi~ine crkve”), Lagar (“Kradqivac” A.
Bernstena), Satin (“Na dnu” Gorkog), Sarvan (“Gospodar kov-

nica” @. Onea), Vasilije (“Pokondirena tikva”), Pero Vlaho-
vi} (“[okica” Okrugi}a), Milan Toplica (“Milo{ Obili}”
Suboti}a), Spahija Gradi} (“Ciganin”), Selimbeg (“Zulum-
}ar” S. ]orovi}a), Kulin-kapetan (“Knez Ivo od Semberije”
B. Nu{i}a). Naro~ito je bio dobar u ulozi Hqestakova u
Gogoqevom “Revizoru” (1904) kada je pokazao neiscrpnu in-
venciju u nalaèwu lepih i novih pojedinosti u psiholo{koj
i glumskoj evokaciji.
Mateji} je preveo sa nema~kog jezika komade: “Mra-
morna srca”, pozori{nu igru u 5 ~inova, Teodora Barijera
i Lambera Tibusta, “Carev glasnik”, komad u 10 slika s
pevawem, po romanu @. Verna, P. Ota. Poznato je da je neke
komade obradio dramatur{ki za novosadsku scenu, poma-
ù}i Hayi}u.
Jelena Vesi} (1870, Sombor (?) – 1929, ûrug) stupila je
prvi put na scenu u SNP i igrala 1890–98, zatim 1903–4.
Gostovala je i u NP u Beogradu 14. IV 1904. u zna~ajnoj ulo-
zi Madam San-@en. Ona je podjednako uspe{no tuma~ila
dramske i karakterne uloge i lepo pevala u narodnim ko-
madima. Povodom tuma~ewa Dona Merside u “Galeotu” E~e-
geraja 1895. recenzent “Pozori{ta” je hvali i isti~e da je
1157 “Pozori{te”, 1896, br. 1.
“grandeca wene done bilo odista ne{to {pansko”.1157 Doc-
nije, povodom tuma~ewa karakternih uloga, drugi recen-
1158 “Pozori{te”, 1898, br. 46. zent je hvalio wenu darovitost i naro~ito uspe{no pri-
kazivawe “o{trokon|i, jezi~ara i brbqivih èna”. 1158
Wene su uloge: Bjanka (“Otelo”), Katarina (“Madam San-
-@en”), Sidonija (“Fromon i Risler” Dodea – Beloa), Tatjana
(“Zec” Mjasnickog), Lenka (“Seoski lola”), Dona Mersida
(“Galeoto”), Berta (“Majka” îkija), Baronica de Boan (“Do-
sadan svet” Pajerona), Jelka (“Rat u miru” G. Mozera), Jelena
Feodorovna (“Okovi” Sumbatova), Vlajko (“Zadu`bina” [ap-
1159 Prema nekim nedovoqno po-
~anina), Mileva (“Grani~ari”), Milka (“Sa}urica i {uba-
uzdanim podacima, Jelena i Danica su
bile k}erke Marte Jovanovi}, koja je ra”).
bila ~lanica prve gluma~ka druìne
SNP u 1862. godini. Wena sestra1159 Danica Vesi} (1872, Sombor – 1936,
Novi Sad) u SNP je 1890–98. Igrala je uspe{no mlade,
vesele devojke i mla|e qubavnice, i lepo pevala.
Wene su uloge: Markiza Ludanova (“Dosadan svet”), Aure-
lija (“Gospodska sirotiwa”), Ana (“Nervozne ène” Bluma i
To{ea), Nata{a (“îkina ku}a” Mjasnickog), Tonika (“Ve-
~iti zakon” îkija), Petra i Qubica (“\ido”), Sofka (“ê-
stitam” Trifkovi}a), Evica (“Pokondirena tikva”).
Kratko vreme, od 1885. do po~etka 1889. godine, igra u

SNP Stevan Kester~anek, koji je do{ao iz HZK u Za-
grebu i opet se u wega vratio. On je u SNP vrlo uspe{no
tuma~io veliki broj karakternih uloga i intriganata.
Wegove su uloge: Gober (“Gospodar kovnica”), Julije (“Crna
pega” îkija), Ki{birov (“Ciganin”), Trip (“Bibliotekar”
Mozera), Panta Bukalo (“Seoski lola”), Sava ûji} (“Grani-
~ari”), Tatarin (“Kraqevi} Marko i Arapin” V. Miqkovi}).
Zna~ajna je dramska i karakterna glumica Darinka

Bandobranska-Simeonovi} (1867, Sombor – 1955, Zagreb).
U~ila je ne{to {kole u Glini, u rodnom mestu svoje majke.
Prvi put je stupila na scenu kao devoj~ica 1880. u trupi
Fotija Ili~i}a u kojoj je stalno igrala od 1883. do avgusta
1885. godine kada je stupila u SNP u Novom Sadu i tu se
zadràla jo{ 1886. godine. U HNK u Zagrebu je od 1886. do
penzionisawa 1909. godine. S lepim darom i ose}ajno{}u u
po~etku je tuma~ila sentimentalke, naivke, pa qubavnice,
dramske i karakterne uloge. Ona je imala “mnogo dara za
naivku, mnogo temperamenta, a uz to je stasa i oblika za
pozornicu veoma ugodnog.”1160 Docnije se istakla u tuma- 1160 Nikola Andri}: “Spomen-kwi-
~ewu otmenih èna u francuskom repertoaru. ga Hrvatskog zemaqskog kazali{ta pri
Wene su zna~ajnije uloge: Anèlika (“Uobraèni boles- otvarawu nove kazali{ne zgrade”. itd.
nik”), Marijana (“Tartif”), Katos (“Sme{ne precioze”), Ei- (ve} citirano)
lant (“Mizantrop”), Marijana (“Tvrdica”), sve u komadima
Molijera, Marija Antonovna (“Revizor” Gogoqa), Abagaj
(“â{a vode” Skriba), Dejanira (“Mirandolina” Goldonija),
Marija (“O~inski dom” Sudermana), Lazaril (“Don Cezar od
Bazana” Dimanoara – D’Enerija), Marija (“Milion” Labi{a
– Delakura), Milica (“Izbira~ica” Trifkovi}a), Mileva
(“Sa}urica i {ubara”).
Reìja i rediteqi u drugoj polovini XIX veka

Reìja u SNP bila je uglavnom na istom umetni~kom
nivou i iste prirode kao i u NP u Beogradu: rediteqi su
bili boqi, iskusniji glumci, a ovde i ~lanovi uprave –
Jovan \or|evi}, pa Antonije Hayi}. U po~etku reìja se
vodila i neve{to i neiskusno i usavr{avala se, naravno,
naporedo sa umetni~kim razvitkom pozori{ta, glumaca i
rediteqa na toj du`nosti. Neki od tih glumaca – rediteqa
gledali su ve}a pozori{ta na strani, npr. u Be~u i Pe{ti
i tako prenosili iskustva, \or|evi} i Hayi} jo{ i {iru
li~nu kwièvnu i pozori{nu kulturu. I glumci su gle-
dali pozori{ta u Budimpe{ti i Zagrebu, naro~ito gosto-
vawa u wima velikih scenskih umetnika Novelija, Sare
Bernar, Eleonore Duze (Tinka Luki}ka, Milka Marko-
vi}ka, Sofija Vuji}ka, Sara Bakalovi}ka, Dimitrije Ru-
ì}, Pera Dobrinovi}, Milo{ Hayi-Dini} i dr.). Svoja
dragocena iskustva i znawe prenosili su posle na druge,
jer je to bila najboqa ìva {kola: u nedostatku stru~ne
reìje srpski glumci ovog doba ovde i drugde usavr{avali
su se ugledawem na druge boqe i iskusnije. Zato }e se u
interpretaciji ponekih zna~ajnijih likova na sceni i u
Novom Sadu i u Beogradu dugo ponavqati isti likovi,
stereotipni, {ablonski, u istom umetni~kom stilu i ma-
niru. U ovom periodu bili su rediteqi: 1861–62. Dimi-
trije Mihailovi} – “Mita baron”, koji je na turneji zame-
wivao upravnika \or|evi}a; 1862–63. i povremeno doc-
nije izvanredno daroviti glumac Lazar Tele~ki; za sve
vreme delatnosti u SNP radi}e kao rediteq ili }e se

me{ati u rediteqske poslove upravnik Jovan \or|evi};
1868–71. dr Jovan Suboti}, dramati~ar i predsednik Dru-
{tva, koji je imao odre|ena shvatawa reìje, od 1868. do
1903. upravnik Antonije – Tona Hayi}, koji je bio i naj-
aktivniji i najuticajniji; od 1875. godine bi}e rediteq i
Dimitrije Ruì} uz du`nost operativnog upravnika Po-
zori{ta. Pri kraju veka uprava postavqa glumce poseb-
nim skup{tinskim odlukama. Tako su postavqeni za redi-
teqa – od 1887: Pera Dobrinovi}, Veqa Miqkovi} uz
Ruì}a i Hayi}a, koji bezmalo uvek vr{e tu du`nost; od
1892. odre|eni su samo Ruì} i Dobrinovi}; od 1895: Ru-
ì} je glavni rediteq, zatim jo{ Dobrinovi} i Andrija
Luki}, koji ostaju do 1899. Zbog izvesnih nesporazuma sa
upravom oko stroìh scenskih zahteva, prava i pove}awa
plate odstupaju Dobrinovi} i Luki}, a za nove rediteqe su
postavqeni 1. I 1899. Dimitrije Spasi}, Milo{ Hayi-
Dini}; Ruì} je i daqe ostao glavni rediteq i operativni
upravnik.
O reìji i rediteqima nema, na àlost, podataka u
pozori{noj recenziji, ne bar zna~ajnijih i korisnijih da
bi se izdvojio wihov doprinos predstavi i otkrio umet-
ni~ki metod prakti~nog rada na sceni. Recenzenti su naj-
verovatnije te{ko shvatili umetni~ku funkciju reìje.
Podaci o reìji su najve}im delom iz docnijih izvora, iz
se}awa i kazivawa savremenika, iz ponekih diskusija na
skup{tinama Dru{tva, na kojima se ponekad zahtevalo da
se posveti ozbiqnija pa`wa usavr{avawu glumaca i po-
dizawu umetni~kog nivoa predstava. Tako je, na primer, na
godi{woj skup{tini Dru{tva u avgustu 1886. godine re-
{eno “da je glumcima teoreti~no izobraèwe nu`no i da
bi im vaqalo teoreti~na predavawa dràti bar u mestima
1161 Iz zapisnika Dru{tva za SNP,
gde bi se malo duè bavili.”1161 Ovaj zadatak je poveren
itd., avgust, 1875.
upravniku i reditequ J. \or|evi}u, koji se ambiciozno
trudio da ga izvr{i osnivawem u Vr{cu ve} spomenute
Gluma~ke {kole i prakti~nim radom na sceni. U po~etku
\or|evi} je to radio vrlo neve{to, jer ni sam nije jo{
imao scenskog iskustva. “Wegovo reìserstvo uglavnom je
ovo bilo” – pi{e savremenik Milan Savi}.1162 – “Uzeo je
{apta~ku kwigu, zauzeo na pozornici polaàj glum~ev i
~itaju}i tako redom uloge, u kom tonu da se govori, kako da
se pravilno deklamuje i gde je prava poenta. No to je tek
1162 Milan Savi}, Spomenica"
samo takozvana spoqa{nost. Jer pravi, istinski ose}aj
SNP, 1861–1921, itd. (ve} citirana srca i du{e ne da se nakalemiti...”
kwiga)
Posle \or|evi}a, ni Hayi} nije u po~etku rada ne{to
osetnije i na boqe mewao u rediteqskim operacijama. M.
Savi} na istom mestu opisuje kako je Hayi} u inscenaciji
komada “Zadu`bina” Milorada [ap~anina postavio da
knez Lazar ide “kao da je utekao iz ludnice: s krunom na
glavi, s carskim Pla{tom i sa skriptom u ruci po {um-

skim yombama da na|e zgodno mesto za svoj manastir”. Na
primedbu, odgovorio bi Tona (Hayi}): “Pa mora se videti
da je car!”
Hayi} je u toku rada sticao prakti~na znawa i iskustva
i u tome se usavr{avao. Samo se u jednom shvatawu, izgleda,
zadugo nije mewao i nastavio je umetni~ku tradiciju koju
je zaveo jo{ \or|evi}: u govoru i uop{te u glumi dugo se
odràvao, sporo i te{ko iskorewivao deklamatorsko-pa-
teti~ni stil be~kog Burgteatra, a glumci starijeg na-
ra{taja, jo{ suvereni na sceni, u tom duhu su vaspitavani i
umetni~ki razvijani. Pod upravom i uticajem Hayi}a “taj
stil se prosto standardizovao, postao uzoran, obavezan,
jedino mogu}an za ceo pridolaze}i mla|i gluma~ki na-
ra{taj”.1163 Docnije neka Hayi}eva shvatawa su sve savre- 1163 Todor Manojlovi}; Ibid.
menija i naprednija. U svom govoru na proslavi 25-godi-

{wice SNP 1887. on saop{tava da je u~io glumce da svako
radi na sceni “kao deo neke celine, pa tu celinu nigde ne
vre|a sticawem svojim i da se prirodom i istinito{}u
mogu posti}i najve}i uspesi u pozori{noj umetnosti.”
U~ili su, zatim, glumce da sluè “uzvi{enoj èqi, da re|e
budu prosti komedija{i ili puke pozori{ne zanatlije
koji samo za novac rade nego za pozori{nu umetnost odu-
{evqeni, o svome zadatku svesni narodni sve}enici da se
Narodno pozori{te primakne svojoj meti i da se uop{te
1164 “Pozori{te”, 1887, br. 14.
odrì na visini svoga kulturnog zadatka.”1164 Saveti o
prirodnoj dikciji i igri glumaca mogli su se na}i po-
vremeno u pozori{nim recenzijama ili u prilozima u
{tampi. “Pozori{te” je jo{ u 1872. godini donelo ~lanak
“Ne{to o deklamaciji” u kojemu se i osu|uju i ismevaju
deklamatorsko-pateti~ni, izve{ta~eni ton i igra. Pisac
zakqu~uje da je najgore kada glumac “po~ne da deklamuje
kakvu jednostavnu lirsku pesmicu ili glatku romansu tak-
vom èstinom kao da }e sve da obori {to je na zemqi,
umesto da nam iznese prièqkivawe slavujevo”, ili opet
patetikom uni{ti pesni~ki tekst: “Uzdisaj prevrne u
o~ajni~ki krik, prevr}e o~ima, grmi, {ap}e i sred tihog
{aptawa, kao zapu{a~ {ampawske boce, jurne jako akcen-
tovanim gromoglasnim re~ima. Tako deklamuje glumac ko-
ji ho}e da do|e do jevtinog priznawa kod velike svetine.”
Prvi pravi rediteq sa vi{e pozori{nog iskustva i
prakti~nog znawa bio je Jovan Suboti}, koji je gledao
pozori{ta i glumce na strani, vodio ~etiri godine Hrvat-
sko zemaqsko kazali{te kao predsednik Kazali{nog od-
bora, sara|ivao sa rediteqem Josipom Frajdenrajhom i
bio dramski pisac. On je otklawao slabosti u glumi zao-
stale jo{ od \or|evi}a, koje su se zadràle i pod Hayi}em
i prevaspitavao glumce. U svojoj spomenutoj autobiogra-
fiji on isti~e da oni “nisu pravu teatralnu rutinu pozna-
vali ni imali” i da su se glumci u igri privikavali na

stereotipnost i {ablon. Oni nisu pazili ni na upotrebu
rekvizita i odgovaraju}eg odevawa glumaca. Suboti} je u
svemu tome doneo novine: u igri i govoru glumaca traìo
je vi{e raznovrsnosti, prirodnosti i realisti~nosti, u
dekorativno-tehni~koj opremi scene vi{e verodostojno-
sti. Naro~ito se posve}ivao pravilnom i prirodnom go-
voru. Wegova reforma je delovala blagotvorno ne samo na
glumce nego i na docniji rad Hayi}a kao rediteqa.
Delatnost spomenutih glumaca-rediteqa morala je ta-
ko|e biti korisna pri kraju XIX veka. Prvi takvi redi-
teqi Dimitrije Mihailovi} i Laza Tele~ki bavili su se
kwièvno{}u i bili obrazovaniji od ostalih, pa su mogli
u ovome da znaju i umeju vi{e od wih, ma koliko i sami
nedovoqno iskusni. Ruì}, Dobrinovi}, Dimitrije Spa-
si}, Andrija Luki} i Milo{ Hayi-Dini} su bili iskusni,
dobri ili najboqi glumci u druìni i morali su da impo-
nuju glumcima vredno{}u i ve{tinom. SNP se moglo kra-
jem XIX veka uzdi}i na visoki umetni~ki nivo samo vred-
no{}u glumaca, zaslugom reìje i uigrano{}u druìne.
Spomenuo sam ve} sa kolikim je i kakvim upravo frene-
ti~nim odu{evqewem pisao recenzent “Beogradskih no-
vina” 1901. godine o vrednosti glumaca SNP na gostovawu
u Beogradu, koji su ga “prosto o~arali” i iznenadili “ve-
likom ve{tinom svoje igre”, jer je “sve bila ~ista idealna
umetnost”. On je to i tako smelo pisao kada su se u beograd-
skoj druìni nalazili scenski velikani i nije se pla{io
svoga suda koji je morao proizilaziti iz nekog umetni~kog
pore|ewa.
Dekorativno-kostimska oprema predstava

Iz ne toliko brojnih zapaàwa pozori{nih recenze-
nata i iz nekoliko godi{wih izve{taja na skup{tinama
Dru{tva saznaje se da se uprava Pozori{ta dosta brinula
za dekorativno-kostimsku i tehni~ku opremu komada i
scene, naro~ito prilikom boravka druìne u Novom Sadu
gde su tehni~ki uslovi bili povoqniji nego na raznim
improvizovanim pozornicama pod otvorenim nebom ili u
malim kafanama u unutra{wosti. Po odlasku \or|evi}a.
Pozori{te je kupilo u Pe{ti u 1869. godini nekoliko
garnitura garderobe i napravilo vi{e dekoracija. Jovan
Suboti} kao predsednik Dru{tva i rediteq brinuo se
naro~ito o garderobi i dekoracijama i to isti~e sa iz-
vesnim ponosom u svojoj autobiografiji. On je nabavio od
jednog pozori{nog provincijskog upravnika u Pe{ti vi-
{e delova i garnitura nema~ke, engleske i {panske garde-
robe od svile i somota. Po wegovim planovima i poruy-
bini poznati nema~ki dekorater i slikar Leman izradio
je vi{e zavesa, dekorativnih objekata i kulisa. On navodi
kako se publika odu{evqavala kada je u novim dekora-

cijama i kostimima gledala inscenaciju wegovog komada
“Nemawa” uzvikuju}i: “Ta to je Hofbina (dvorska bina)!”
Docnije, naro~ito pri kraju veka, ovakva briga za opremu
komada bila je sve ve}a. Dr Laza Stanojevi} navodi u svojoj
ve} spomenutoj polemi~koj kwizi da je za wegove uprave
izdato od 1881. do 1904. godine samo za garderobu 18.536,76
kruna {to je za ovo doba bila zama{na suma, naro~ito za
Pozori{te upu}eno prvenstveno na svoj prihod.
Neki pozori{ni recenzenti u razli~itim godinama
odu{evqavaju se dekoracijama i kostimima na predsta-
vama. Povodom lepe kostimske opreme komada “Adrijana
Lekuvrer” 1887. godine jedan recenzent pi{e: “Spomenuti
moramo da su bogate ènske toalete doprinele mnogo spo-
qa{wem sjaju ’Adrijane Lekuvrer’.”1165 Milan Savi} je 1165 “Pozori{te”, 1887, br. 28.
hvalio toalete 1895. godine pravqene za komade “Gospodar

kovnica”: “Vaqa nam jo{ primetiti da su toalete na{ih
glumaca ukusne i lepe.”1166 On je u ovoj godini me|u prvim 1166 Ibid., 1895, br. 24.
srpskim recenzentima pisao u ~lanku “Uloga i odelo” o

potrebi da se kostimi obavezno saobraàvaju karakteru 1167 Ibid., 1893, br. 2.
li~nosti koja se tuma~i.1167 U ovoj 1895. godini recen-
zenti ~e{}e isti~u i hvale elegantan i lep name{taj i
prikladne, ukusne dekoracije naro~ito u francuskim ko-
madima. “Kolika je razlika izme|u nekada i sada!” pod- 1168 Ibid., 1895, br. 40.
vla~i Jovan Hranilovi}.1168 Milan Savi} nalazi da su
1169 Ibid., 1895, br. 40.
toalete sada “ukusne i lepe”.1069 Recenzent Tihomir Osto-
ji} je ne{to potpuniji u zapaàwima 1896. godine.1170 Po- 1170 Ibid., 1896, br. 40.
{to je pohvalio vrlo uspelu igru Sofije Vuji}ke kao

kraqice Marije Stjuart i Dragiwe Ruì}ke kao kraqice
Jelisavete u drami [ilera, zakqu~io: “Igra wihova, pa
toaleta wihova toga ve~era mogla bi prosto za Burgteater
podneti”, pa se zahvaquje upravi “{to su svi kostimi bili
novi, ukusno i fino izra|eni i bogato iski}eni. Novi su
bili i svi {e{iri, opervaèni i zlatom ukra{eni, pa
nove ~ak i cipele.”
U na{e doba, kada se u dekorativno-kostimsku i tehni-
~ku opremu scene ulaù velike sume novca, ovakva zapa-
àwa recenzenata zvu~e pomalo naivno, u svakom slu~aju
neobi~no. Tada, me|utim, kada su u jednom siroma{nom
pozori{tu svaka kruna ili forinta imali veliku teìnu,
ovakva oprema je predstavqala izuzetan umetni~ki do-
ìvqaj.
Muzi~ka delatnost i dirigenti

U SNP se od osnivawa poklawala posebna pa`wa muzi-
ci i pevawu, pa su ubrzo osnovani hor i orkestar. Publika
u Vojvodini je uvek radije gledala komade s pevawem i me|u
glumcima-peva~ima imala svoje miqenike. I oni su se
ambiciozno trudili da se razviju u dobre peva~e kakvih je
bilo dosta me|u wima. Pozori{te je imalo uvek svoga

kapelnika, hor sastavqen skoro uvek od glumaca i maniji
ili ve}i pozori{ni orkestar. Glumci su bili obavezni da
pevaju u horu. Spomenuo sam da je na godi{woj skup{tini
Dru{tva 12. IX 1896. godine odlu~eno, na predlog kompo-
zitora Mite Topalovi}a, da svi glumci obavezno u~e not-
no pevawe i pose}uju horske probe da bi se pozori{ni hor
osposobio za sloènija muzi~ka izvo|ewa i u~estvovao,
pored predstava, na raznim nacionalnim sve~anostima,
priredbama i pevao u crkvama. Glumci su to rado pri-
hvatili.
U repertoaru SNP ima vi{e komada s pevawem i mu-
zikom, ali su se muzi~ko-peva~ke numere ubacivale i u
druge, obi~no poznate narodne melodije ili izvorne kom-
pozicije pozori{nih kapelnika. Tako se postupalo i u
drugim jugoslovenskim pozori{tima. Najboqe su prola-
zili kod publike i bili naj~e{}e izvo|eni komadi s peva-
wem i muzikom: “Marija, k}i pukovnije” Fridriha Bluma
sa muzikom Gaetana Donicetija, od 1888, “Put oko zemqe za
osamdeset dana” D’Enerija – @il Verna sa muzikom Fran-
ca Supea od 1887. “Ri|okosa” [. Luka~ija sa muzikom Fe-
renca Erkla i “[okica” Ilije Okrugi}a Sremca sa narod-
nom muzikom i kolima – oba od 1890. “\ido” Veselinovi}a
– Brzaka sa muzikom D. Jenka od 1894. “Marko Kraqevi} i
Arapin” Veqe Miqkovi}a sa muzikom Frawe Gala od
1895. “Maj~in blagoslov” F. E. Linkera sa muzikom A.
Milera od 1896. i dr.
Dok su pozori{ni recenzenti ponekad grmeli protes-
tima iz nezadovoqstva, publika je hrlila u Pozori{te.
Sasvim je razumqivo {to se Hayi} u ovo vreme osmelio na
inscenaciju nekoliko poznatijih opereta i opera. Pozo-
ri{te je prvo u Zemunu 1892, zatim 23. II 1895. u Novom
Sadu izvelo {aqivu operetu “Jabuka” sa predmetom iz
srpskog narodnog ìvota u 3 ~ina Veqe Miqkovi}a, sa
muzikom pozori{nog kapelnika Huga Doubeka. Prve dve
opere su izvedene u Vr{cu i to ne slu~ajno: tu se nalazila
(na odmoru kod oca) operska peva~ica Sultana Cijukova-
-Savi}ka, koja je, verovatno, bila i inicijatorka uz ambi-
1171 Izvo|ewe ba{ u Vr{cu u li- cioznog dirigenta.1171 Emanuel Pihert, horovo|a Srps-
stu “Pozori{te” se obja{wavalo te- kog peva~kog dru{tva u Vr{cu, spremio je dve opere: “Le-
`wom “da bi interes publike vr{a~ke pa Galatea” Pola Amona, komi~na mitolo{ka opera u
prema pozori{tu {to ve}ma probu-
dio.”
jednom ~inu, sa muzikom Franca Supea, izvedenu prvi put u
Vr{cu 30. XI 1896, u Novom Sadu 29. VI 1898. i “Jovan~ini
svatovi”, {aqiva opera u jednom ~inu, Karea i Barlea, sa
muzikom @ila Masnea, izvedenu tako|e prvi put u Vr{cu
1896, u Novom Sadu 25. V 1898. Pihert je dirigovao or-
kestrom i horom, koji su “sjajno izvr{ili svoj te{ki za-
datak zajedno sa odli~nim kapelnikom.” Zanimqivo je i
korisno spomenuti prve izvo|a~e opera: u obe opere glav-
nu ènsku partiju pevala je Cijukova; u operi “Lepa Ga-

latea” pevali su: Pigmaliona Mihailo Markovi}, Minasa
Pera Dobrinovi}, Ganimedu Danica Vesi}eva, koja je uz
Cijukovu naro~ito pohvaqena; u operi “Jovan~ini sva-
tovi” opet su pevali glavne partije Mihailo Markovi},
Danica Vesi}eva i Pera Dobrinovi}, koji je “i kao glumac
i kao peva~ bio izvrstan”.1172 Isti recenzent pisao je o 1172 “Pozori{te”, 1896, br. 5.
Cijukovoj sa odu{evqewem, jer je “i svojom lepom pojavom,
qupko{}u i umiqato{}u, svojim milozvu~nim glasom, ko-
jim ume ve{to vladati, i svojim lepim umetni~kim peva-
wem izazvala op{te dopadawe.”
Ovakav uspeh nadahnuo je i osmelio upravu SNP, pa je
po~elo spremawe Smetanine opere “Prodana nevesta” za
izvo|ewe u Pan~evu, ali se ubrzo odustalo od toga. Do
kraja veka izvedene su jo{ dve opere: u 1899. godini na
turneji u Osijeku “Knez Nikola Zriwski” Ivana Zajca, u
Novom Sadu 7. III 1900. “Vilewak”, opera u 3 ~ina, Vebera.
Izvo|ewe opera primqeno je i od {tampe i od publike
vrlo povoqno. Inscenacija opere “Lepa Galatea” pozdrav-
qena je ~ak odu{evqeno, jer je “ogled sjajno uspeo.”1173 1173 “Branik”, 1896. br. 146.
Opereta je doìvela druk~iju sre}u: dok ju je publika
prihvatila odu{evqeno recenzenti su je napadali. Po-
vodom izvo|ewa operete “Jabuka” Miqkovi}a – Doubeka,
jedan recenzent je àlio {to se u ukusu i zahtevima pub-
like pokazivala sve ve}a te`wa za zabavom, za prakti~nim
i realnim, interes za trivijalno-burlesknim operetama
Ofenbaha i Lekoka, pa ogor~eno protestovao: “Nama Sr-
bima ne ne trebaju ofenbahijade. Ja bar uime nepokvarenog
jo{ srpskog ukusa, koji je dosta i povodqiv, a i onako mu
dosta prete sa strane {tetni uticaji, protestujem protiv
imena opereta. Tog imena nema, a i netreba da bude, u
srpskom umetni~kom kalendaru, u koji vaqa iz tu|ine ka-
nonizovati samo ono {to ono ne vre|a lepi ukus”. 1174 1174 “Pozori{te”, 1895, br. 15. Po-
Posle Adolfa Lifke i Aksentija Maksimovi}a stva- tpisano sa G. (verovatno Jovan Gr~i}
koji se se bavio muzikom – svirao i
rali su u SNP ili s wim u raznim oblicima sara|ivali pisao o woj).
kapelnici: Alojzije Mil~inski (1872–1892). Hugo Doubek
(od juna 1892. do 1896). Antonije – Tuna Osvald (1899–1902);
kratko u 1893. godini A. Ulrih; u 1893. godini je sara|ivao
i Frawa Gal; u 1895/96. je radio Emanuel Pihert; u 1897.
godini kompozitor Mita Topalovi} je privremeno uprav-
qao horom i orkestrom i pratio i pevao je na harmonijumu
u Pan~evu; u 1898. godini radio je vrlo kratko Jovan \.
Markovi}, pa se vratio Osvald.
Alojzije Mil~inski (9. XI 1874, Novi Banatek u ê-
{koj – 12. VI 1903, Sombor) bio je vrlo vredan, sposoban i
inicijativan kapelnik. U Pragu je dovr{io muzi~ke stu-
dije. Do dolaska u SNP radio je ambiciozno kao horovo|a
Srpskog peva~kog dru{tva “Javor” u Vukovaru, a dve go-
dine pred smrt i u Somboru, neumoran muzi~ki trudbenik

i vrlo cewen. On je u SNP ustanovio novi pozori{ni
orkestar i brzo ga osposobio za sloène pozori{ne za-
datke (dotle je SNP skupo pla}alo vojnu muziku). Budu}i
darovit on je komponovao veliki broj solo pesama, dueta,
horskih, unose}i u kompozicije elemente narodnog me-
losa, zatim naro~ito uspe{no za pozori{ne komade kao
{to su: “Artakserkses”, prerada prema nema~kom Save
Rajkovi}a (1872), “Mu` u klopci”, {ala, Leopolda Stap-
loa (1872), “Ciganin”, pozori{na igra, Eda Sigligetija
(1873), “\avolski poslovi”, lakrdija, J. Tomi}a i K. For-
ma}a, 1873; “San i java”, drama, dr Milana Jovanovi}a,
1874. (“San na javi”, slika u jednom ~inu, dr J. Suboti}a,
muzika A. Maksimovi}a sa obradom i dodacima A. Mil-
~inskog) i “Kavga” ili “Na mrzanu ku}a ostaje”, pozo-
ri{na igra, J. Gr~i}a, 1887.
Hugo Doubek (1855, Strenice, ê{ka – 20. II 1897, Mo-
star) neosporno je vrlo zasluàn za ambiciozno i mar-
qivo negovawe muzi~ke kulture u SNP i u srpskom narodu
uop{te, jer je, prema ocenama savremenika, radio vrlo
predano, s qubavqu i visokom stru~no{}u. On je zavr{io
vrlo uspe{no muzi~ke studije u Pragu i posvetio se u
prakti~nom radu klaviru, harmonijumu i orguqama. Svi-
rao je ~esto kao solista ili pratio muzi~ka izvo|ewa na
raznim srpskim nacionalnim, kulturnim i muzi~kim pri-
redbama ili u Pozori{tu izme|u ~inova. Mnogo se posve-
}ivao muzi~kom kultivisawu glumaca u~e}i ih crkvenom,
koncertnom i scenskom pevawu. Pri kraju 1896. godine
napustio je SNP i angaòvan je za horovo|u Srpskog pe-
va~kog dru{tva “Gusle” u Mostaru u vreme kada mu je bio
najpotrebniji. U Mostaru se tada rasplamsavala nacio-
nalno-politi~ka borba i kulturno-kwièvna delatnost u
~ijoj su ìì bili Aleksa [anti} i Svetozar ]orovi},
pored ostalih. Na godi{woj skup{tini Dru{tva za SNP
1893. godine istaknute su wegove zasluge: “Od kako je Hugo
Doubek horovo|a, od to doba pozori{na druìna lepo
napreduje u pevawu. Svi komadi s pevawem prikazuju se u
1175 Zapisnik sa skup{tine Dru-
nas da ve} ne moè lep{e biti.”1175 Recenzent “Pozo-
{tva, 1893.
ri{ta” 1894. godine kaè, hvale}i wegov rad, da je “ba{
pe~en u svom poslu” i da je “eminentan kompozitorski
1176 “Pozori{te”, 1894, br. 1. dar.”1176 Bio je vrlo plodan kao kompozitor. U svoje vrlo
prijatne kompozicije unosio je mnoge elemente narodnog
melosa, pa ih je publika rado prihvatila i pevala izvan
Pozori{ta. Wegove kompozicije “Vesela je Srbadija”,
“Oj, \ur|evdane” (na re~i dr Laze Stanojevi}a) i “Devojka
na studencu” (pesma B. Radi~evi}a) dugo su pevane u srps-
kom narodu u Vojvodini i Srbiji. Doubek je dao muziku za
komade: “Zadu`bina”, pozori{na igra, M. [ap~anina, 1892,
“Boj na Kosovu” J. S. Popovi}a, 1894, “Pop Dobroslav”,
slika iz srpskog narodnog ìvota, P. Adamova, i “Bal-

kanska carica”, drama, N. Petrovi}a, za oba komada 1895, i
“Kraji{kiwa”, slika u 3 ~ina, Petra Krstono{i}a, 1896.
Ova wegova scenska muzika je lako pevqiva, milozvu~na i
ima dobro na|enih i ve{to ukomponovanih elemenata na-
rodne muzike. “Retko je koji kompozitor umeo svojim kom-
pozicijama muzi~kim prilagoditi se ose}aju srpskog na- 1177 “Pozori{te”, 1897, br. 15.
roda kao on.”1177
Antonije – Tuna Osvald (12. VIII 1864, Beraun, ê{ka
– 17. VII 1936, Mol) spada me|u najzaslu`nije muzi~ke
pedagoge u SNP. Zavr{io je visoke muzi~ke studije, naro-
~ito posve}ene kompoziciji i instrumentaciji, u Dràv-
noj muzi~koj {koli u Pragu gde je bio cewen kao jedan od
najdarovitijih studenata. Posle toga je radio kra}e vreme
kao kapelnik vojne muzike u Be~u, pa pre{ao u Stari Be~ej
gde je sve do 1899. godine, uspe{no spremao Srpsko peva~ko
dru{tvo i predavao pevawe kao nastavnik muzike u {koli.
Od 1899. do 1921. je katpelnik u SNP u koje se vratio i
posle penzionisawa 1928. godine, ali se ubrzo povukao
bolestan i iznemogao. Od 1912. godine je predavao pevawe u
Srpskoj vi{oj devoja~koj {koli u Pan~evu i u isto vreme
tu bio horovo|a Srpskog peva~kog dru{tva “Venac” i Srp-
skog peva~kog crkvenog dru{tva. On je oìveo muzi~ki
ìvot u Pan~evu. Od 1921. godine predavao je muziku i
pevawe u u~iteqskim {kolama u Subotici i Somboru.
Osvald je bio vrlo aktivan u SNP: u~io i ve`bao glumce u
notnom pevawu, spremao komade s pevawem i operete, ra-
dio s horom i orkestrom, postavio i uve`bao “Vilewak”,
operu u 3 ~ina, Vebera (1900) i dao muziku za komade:
“Svatovi”, {aqiva igra, Dragutina Ili}a, 1900, “Apo-
teoza”", komad u jednom ~inu, \. Maleti}a, 1899. i “Carev
glasnik”, komad u 10 slika, P. Ota, 1905.
Kompozitor i dirigent Frawa Gal, koji je 1891–93.
godine bio upravnik muzi~ke {kole u Subotici, sara-
|ivao je sa SNP: komponovao je pesme za komade i dirigo-
vao pozori{nim orkestrom. On je dao muziku za “Buwev-
ku”, sliku iz buweva~kog ìvota u 3 ~ina, 1888, i komad
“Kraqevi} Marko i Arapin”, istorijsku sliku u 5 ~inova,
1895, oba Veqe Miqkovi}a. U wegovoj muzici se ose}aju
uticaji narodnog melosa.
Emanuel Pihert je bio “ve{t horovo|a” (kako se za
wega pisalo) Srpskog peva~kog dru{tva u Vr{cu. On je
spremao komade s pevawem, operete (“Lepa Galatea”) i
opere (“Jovan~ini svatovi” @ila Masnea) u sezoni 1895/96.
On je imao u planu, no{en vi{im umetni~kim ambicijama,
da spremi “Prodanu nevestu”. Za “tako sjajan uspeh” ope-
rete “Lepa Galatea” jedan recenzent pripisuje zaslugu naj-
vi{e wemu.1178 1178 Ibid., 1896, br. 51
A. Ulrih je postavqen 21. XI 1899. godine za korepe-

titora i horovo|u NP u Beogradu. Po{to je u decembru
1902. godine razre{en tih du`nosti, radio je samo ne-
koliko meseci u 1903. godini kao kapelnik u SNP u Novom
Sadu zamewuju}i Osvalda, koji je krajem 1902. godine pri-
vremeno napustio rad, pa se vratio.
Zahtevi i ukus publike u drugoj polovini XIX veka

Od osnivawa SNP je dobilo odre|enu nacionalnu i
kulturno-prosvetnu funkciju u izuzetnim nacionalno-po-
liti~kim uslovima tu|inske okupacije. U takvom okviru
morale su da ìve i da se neguju i razvijaju wegove umet-
ni~ke ambicije. Prema tome, takve nacionalne, kultur-
no-prosvetne i umetni~ke te`we i duh sa~iwavaju wegove
lepe istorijske tradicije od kojih se nije ni htelo, ni
smelo odstupati sve do oslobo|ewa. Trebalo se boriti da
se sa~uva nacionalno bi}e u svim isku{ewima tu|inske
vladavine. Jo{ u predstavci ~itaonice srpske od 31. XII
1864. godine Srpskom narodno-crkvenom saboru u Srem-
skim Karlovcima, smatralo se da je pretila “velika opas-
nost... narodnom bi}u na{em od navale i od zaraze tu|e, a
osobito zapadne kulture” ... koja “osvaja neprimetno stopu
po stopu ... i upija se sve ve}ma u sav na{ doma}i, dru{t-
veni, javni i duhovni ìvot”, ali, me|utim, “s narodnim
pozori{tem èleli bismo pribaviti jednog od najva`ni-
jih faktora narodne kulture i civilizacije, otvoriti
veliku {kolu za narod, za sve klase naroda, i za one do
kojih ostali faktori prosvete, {kola i literatura, ili
retko kad, ili nikad ne dopiru.” Ove upravo programske
misli odre|ivale su umetni~ku politiku Pozori{ta, od-
nosno sadrìnu i karakter repertoara, i vaspitnu funk-
ciju kao nacionalne ustanove. Zahtevi i ukus vojvo|anske
srpske publike morali su se, dakle, uskla|ivati sa nacio-
nalnom misijom Pozori{ta. Pozori{te je moralo da vodi
stalno mudru i prakti~nu umetni~ku politiku koja budi,
vaspitava i odràva nacionalnu svest i kultivi{e ukus. U
istorijskom razvitku SNP bila su presudna tri trenutka:
prvi, kada je publika u freneti~nom odu{evqewu ìvela
nerazdvojno zajedno is wim; drugi, kad se odvajala od wega
zahva}ena ekonomskim krizama i dru{tveno-politi~kim
smetwama i, tre}i kada je publika terala Pozori{te,
traè}i povr{nu i jevtinu razonodu, da izneverava svoj
nacionalni, kulturno-prosvetni i umetni~ki program, da-
kle svoju tradiciju.
Kada je SNP gostovalo u Subotici od kraja aprila do
po~etka juna 1874. godine, sav svet ga je prihvatio kao svoju
nacionalnu ustanovu koja budi svesti odràva moral. “Su-
boti~ki glasnik” je tada pisao da se i “buweva~ki puk
sjajno pokazao” ... jer je “poha|ao pozori{te kao crkvu, di
popovi narodnog duha sladost jezika u srca na{a ulivaju”...

i ose}ao “kako nam jedna krvca grije na{e prsi” i da “samo
jedna prosvita moè prosvititi: narodna prosvita, koju
dostièmo onda kada se prosviti jednokrvne bra}e pri-
druìmo.” Pozori{te je do{lo ba{ “u ono vrime kada se
du{man krvavim rukama pribliàvao ovom svetom oltaru
naroda slovenskog” da ga obesvesti i uni{ti.1179 Treba 1179 “Pozori{te”, 1874, br. 46.
onda razumeti spontani govor |akona-profesora Raji}a,
koji je na skup{tini Dru{tva 3. VIII 1871. godine zahtevao
da Pozori{te izvodi komade nacionalne i rodoqubive,
koji bude u narodu svest, neguju moral i ukus i napadao
zapadwa~ke komade, jer {ire iskvareni moral i duh u mla-
dom narodu. U svesti probu|ene rodoqubive publike, Po-
zori{te je uvek imalo taj i takav nacionalni smisao i
prakti~nu funkciju. “Milina je bilo videti stare grani-
~are kako za dana sa odu{evqewem dolaze na predstave,
kao na neko slavqe, da se inoverci ~udi{e prostom narodu
toliko zainteresovanom za umetnost”. 1180 1180 Iz izve{taja glumca. Dim. Ru-
Za prvih desetak godina publika je najradije gledala ì}a na godi{woj skup{tini 1899.
nacionalne i istorijske komade, jer su joj fabula i likovi
bili zanimqivi i zato {to je to odgovaralo wenoj nacio-
nalnoj situaciji i nivou razvijenosti ukusa. Kada je Pozo-
ri{te 28. XI 1861. godine izvodilo komad “San Kraqevi}a
Marka” Sterije u Osijeku, interesovawe je bilo ogromno.
“Tu se nije znalo razlikovati koga je vi{e – Srba ili
Slavonaca, Hrvata, Nemaca ili Ma|ara. Sam direktor
nema~kog pozori{ta izrazio se da on ne moè dovoqno
pametan biti {ta taj svet misli i ~ini.”1181 Neki Srbi su 1181 Iz pisma glumca Dim. Mihai-
dolazili sa zastavom i u nacionalnoj no{wi na predstavu. lovi}a J. \or|evi}u od 28. XI 1861.
U Rumi iste godine svet je dolazio na predstavu drame
“Smrt Stefana De~anskog” Sterije iz okolnih sela i iz
Sremske Mitrovice i pe{ke i kolima. “Ve}eg dokaza, mi-
slim ne treba, da se i u najniìm slojevima svest naroda i
nacionalni ponos probuditi.” 1182 1182 Iz pisma Dim. Mihailovi}a J.
Petnaestak godina docnije, kad se ukus publike sve \or|evi}u iz Rume od 21. I 1861.
vi{e razvijao i mewao, shvatawa postala realnija i prak-
ti~nija sa sloènom dru{tvenom stvarno{}u, mewa se i
raspoloèwe ove iste publike. Recenzent “Pozori{ta”
ve} 1875. godine zapaà te promene u zahtevima i ukusu
publike: “~udnovato je kako se mewaju vremena! Pre neko-
liko godina, kad god se davala kakva drama iz na{e po-
vesnice, uvek je bilo puno sveta, a sada – sada su zijale
prazne klupe na gledaoce. Ne bi bilo zgorega da se kogod
lati posla, pa da podrobno ispita ko je tome kriv: da li
r|ava vremena, koja su nas pritisla svakom nevoqom, ili
pisci, koji ne umeju dati svojim delima dramatska ì-
vota”. Recenzent “Pozori{ta” zapaà sli~no i u 1877.
godini: “Prva polovina sale gde obi~no takozvana ’boqa
publika’ sedi, bila je gotovo sasvim prazna. Da li to be{e
zato {to se davao ’Milo{ Obili}’?.”
Publika, je zatim, volela komade s pevawem i muzikom

od osnivawa Pozori{ta, naro~ito na turneji. Mnogo puta
se doga|alo da brzo prihvati neku prijatnu melodiju sa
scene i peva zajedno s glumcima i onda je prenese izvan
pozori{ne sale. Vi{e melodija iz komada pevalo se na
raznim priredbama i skupovima. Na samim predistavama
~esto se zahtevalo iz publike da se poneke melodije dva
puta pevaju ili sviraju i zato su je poneki recenzenti
prekorevali. Glumci – dobri peva~i bili su vrlo omi-
qeni u publici i rado primani u wene domove. Ova spon-
tana veza sveta sa pozornicom i glumcima bila je tipi~na
u Vojvodini.
Kriti~niji trenuci za Pozori{te javqali su se u doba
ekonomskih kriza i partijsko-politi~kih nesuglasica,
jer je to odvla~ilo pa`wu publike na drugu stranu. Na
takve pojave àlio se na~elnik Dru{tva dr L. Stanojevi}
ma godi{woj skup{tini 9. XI 1881: “Danas je zavladala u
svim slojevima naroda na{eg prava apatija. Ravnodu{nost,
nemar si nehat zahvatio je duboka korena ne samo u narodu
nego i u na{oj inteligenciji van ovog zavoda, pa i u samim
1183 “Pozori{te”, 1884, br. (?) ~lanovima Dru{tva opaà se da neki ne odgovaraju ta~no
du`nostima i obavezama svojim.” 1183
Ba{ u ovoj devetoj deceniji publika u Pozori{tu ra-
dije gleda komade koji joj pruàju zanimqivu fabulu, mu-
ziku, pesmu i uop{te povr{niju razonodu. Jedan recenzent
toplo hvali 1887. godine izvanredno uspelu igru Sofije
Vuji}ke u ulozi Adrijane Lekuvrer i àli {to to publika
nije uo~ila i nagradila je aplauzom: “Na{a publika odaje
priznawe vi{e puta za komi~ne scene, {tavi{e i za obi-
~nu deklamaciju, pa i za kakve god sme{ne izraze samo, a
skroz promi{qenoj i ve{to izvedenoj igri skoro da se i
1184 Ibid., 1887, br. 28
neve{ta ~ini.1184 Ukus! @ao nam je {to na ovom mestu to
spomiwemo." Ovakvih oplakivawa na{lo bi se ~e{}e i
vi{e u savremenoj pozori{noj recenziji. Publika je poka-
zivala vi{e interesovawa za strani nego nacionalni re-
pertoar. Konstatuju}i takvu pojavu u ukusu publike, neki
recenzenti su se pla{ili za o~uvawe nacionalnog duha i
morala. “Oblici dru{tvenog i porodi~nog ìvota na{eg
mahom su pozajmqeni sa strane i nakalemqeni na zaostale
badrqice srpskih osobina”, àli se jedan recenzent 1890.
godine. “U takvoj sferi ne mogu ìveti srpski ideali,
osobine i vrline kojima je razvitak povesnice ukrasio
srpski duh. Srpski duh je jo{ slab i ne moè se uhvatiti u
ko{tac sa tu|inskim koji nas je uzeo u slu`bu. Srpski duh
je i ovoga ve~era morao zaplakati vide}i kako se prikazuje
komad iz srpske pro{losti, umotvor oca srpske dramske
1185 Ibid., 1890. br. 11. Izvo|ena je kwièvnosti pred praznim klupama.”1185 Neosporno je da
Sterijina drama “Smrt Stefana De- je ponekad srpska nacionalna drama zaostajala i sadrì-
~anskog”. nom i tehni~ki iza ukusa jednog dela publike, koji se
stalno usavr{avao. Ovaj recenzent ima pravo kada zak-

qu~uje da je “veoma te{ko zadovoqiti publiku srpskim
doma}im trepertoarom.” On, ipak, najvi{e osu|uje upravu
Pozori{ta koja pravi kompromise sa ukusom publike i
izvodi zabavne i povr{ne komade. Ovakav wegov stav ot-
kriva zahteve, ukus publike i vrlo mu~nu, konfliktnu
situaciju u kojoj se na{la uprava, ali previ|a da je Pozo-
ri{te, u svemu, naro~ito u fitnansijskim izvorima, pre-
pu{teno sebi, bilo prinu|eno na takvu umetni~ku poli-
tiku. To su ~inila i pozori{ta u Beogradu i Zagrebu u
osetno povoqnijoj finansijskoj situaciji. M. [ap~anin,
upravnik NP u Beogradu, nekako u ovo doba je iskreno
priznao da kada bi polovinu na{ih komada u~vr{}ivali u
mese~ne repertoare, odavno bi ova ku}a videla svr{etak
1186 M. [ap~anin: “Pozori{te i
svoga ìvota.”1186 U ovom opadawu interesa za nacionalni
drama”. (ve} citirano delo).
repertoar, naro~ito kod inteligencije sa odnegovanijim
ukusom u Novom Sadu, ne treba videti ni znaka opadawa
nacionalne svesti, ni izopa~avawe ukusa. Bi}e najvero-
vatnije ono {to se doga|alo i u drugim evropskim sre-
dinama u ponekim istorijskim epohama: srpska drama nije
bila bila vi{e zanimqiva za novi svet svojim predmetom,
a umetni~ki se sporije usavr{avala. Strani repertoar je
sve to donosio u ve}oj meri novoj publici, istina jo{
malobrojnoj pri kraju veka, kada su se duhovni vidici {i-
rili pod evropskim uticajima. Pri kraju XIX veka jasno su
se diferencirala dva tipa srpske publike: na jednoj stra-
ni bila je tzv. {ira publika, dugo brojnija u dru{tvu, koja
je volela komade s pevawem, zabavne, romanti~ne i naiv-
no-sentimentalne drame u stilu Qubinkovih dela, na dru-
goj ona malobrojna, odabrana, sa stroìjim ukusom i zahte-
vima, ali od koje pozori{te ne moè da ìvi i opstane. A.
G. Mato{, uprkos tome {to je galantno i uostalom dosta
ta~no izjavio, posle gostovawa Ane @idik, “oboàvane
kraqice pariskih subreta”, da je “na{a publika zaista
pokazala svoje galofilstvo, a pozori{te je, ako ni{ta
drugo, pokazalo tu osobinu da moè biti dupkom puno”.
Morao je da u toj istoj 1896. godini, povodom slabe posete
na predstavi Diminog komada “Prijateq èna”, prizna
gorku istinu: “[ta }emo kada na{u {iru publiku pri-
vla~e samo komadi s pjevawem! Drama i moderna salonska
komedija kakvog Pajerona, Rubija ili Sudermana ne puni
ku}e, prosto zato {to biogradski elegantni svijet po pri-
mjeru mnogih malovaro{kih high-life-ova gleda na doma}e
svoje pozori{te skepti~ki, s uobraènog vi{eg nekog gle- 1187 A. G. Mato{, sarajevska “Na-
di{ta.”1187 da”, 1896, br. 3. Citat povodom gosto-
Opadawe interesa za pozori{te krajem veka sigurno je vawa @idikove, uzet iz broja 6.
proizvod izvesnih politi~kih preokupacija publike u ta-
da sve è{}im partijsko-politi~kim okr{ajima i pod sve
surovijim reìmskim pritiskom. Jedan recenzent je, kri-
tikuju}i upravu zbog uga|awa lo{em ukusu publike, mo`da

i nehotice objasnio uzroke i razloge kada je rekao: “Tak-
vim vladawem svojim naterala je popustqivu upravu da joj
uga|a na {tetu boqeg ukusa, napretka umetnosti i kwi-
èvnosti srpske. [ta je uzrok ovom nemaru i nesvesti? Da
li nesre}no rastrojstvo u na{em javnom i politi~kom
ìvotu? Ili je i ovo poteklo od polovnog obrazovawa i
mlitavih pedago{kih i moralnih principa? O, vi pravi
prijateqi naroda (ako to ime u nas jo{ {togod zna~i),
1188 “Pozori{te”, 1890, br. 11. ispitajte to i le~ite nas da ne izginemo do kraja.. .” 1188
315
Gradsko narodno pozori{te

“Sin|eli}” u Ni{u krajem XIX
i po~etkom XX veka
Oslobo|ewem od Turaka u srpsko-turskom ratu (1876-
–78) u 1877. godini, Ni{ je dosta brzo ulazio velikim
koracima u istoriju srpskog naroda i, zbog svog geograf-
skog poloàja, dobijao sve ozbiqniji nacionalno-politi-
~ki zna~aj. U wemu se osnivaju osnovne i sredwe {kole,
razne dràvne ustanove, dru{tva, listovi (od zna~ajnijih
“Gradina” i “Sloboda”) i sve to stalno pove}ava inte-
ligenciju. Poloàj Ni{a i priroda zemqi{ta u okolini
stvaraju najpovoqnije preduslove za ekonomski napredak.
Ubrzo }e on preuzeti, naro~ito za vlade Obrenovi}a, ulo-
gu druge srpske prestonice. Sama dinastija Obrenovi}a,
koja }e tu dugo imati i svoje politi~ko upori{te, posve-
}iva}e se unapre|ewu Ni{a. Tako je Ni{ imao mnoge
povoqne uslove za osnivawe i rad pozori{ta. Dugo u tur-
skom ropstvu svet je bio gladan srpske kulture i svaku
nacionalnu ustanovu prihvatao je sa odu{evqewem. Me-
|utim, ovaj poslovni svet, uz to ekonomski bezbedniji nego
drugde u srpskom narodu, voleo je i traìo razonode i kao
takav uvek ~inio brojnu, vernu i vrlo zahvalnu pozori{nu
publiku. Zbog takvih uslova i kao veliki grad, Ni{ }e
ubrzo postati zna~ajno pozori{no àri{te u srpskom na-
rodu, velika i vrlo korisna gluma~ka {kola u kojoj su se
glumci izgra|ivali neposredno u praksi, uz ~esto prave
umetnike svoje profesije i naro~ito neiscrpni rasadnik
dobrih i darovitih glumaca. Pozori{te }e se osnovati u
vremenu kada su se ve} srpski glumci i putuju}e pozori{ne
druìne namnoìli, gluma sve vi{e uzdizala na vi{i
umetni~ki stupaw, a pozori{na umetnost i repertoarom i
umetni~kim metodama rada i glumskim stilom ulazila sve
brè i sigurnije u modernu realisti~ku epohu. Tako }e
Ni{ dobiti i pozori{te i glumce u lep{im i vi{im
umetni~kim oblicima nego druge srpske sredine koje su
bile i svedoci dugih lutawa i traèwa. To }e sigurno
mnogo uticati na brè, sigurnije i pravilnije razvijawe i
negovawe pozori{nog ukusa i {irewe duhovnih vidika
publike koja je jedna od najboqih u zemqi.
Prve pozori{ne laste u Ni{u

Ve}i broj putuju}ih pozori{nih druìna borio se kra-
jem XIX veka za svoj povoqniji pozori{ni teren, a Ni{ im
je u tom pogledu pruào lepe mogu}nosti. Krajem XIX veka
u wega stiù kao na neki neobra|eni teren putuju}e dru-
ìne kao prve pozori{ne laste, koje }e tu brzo i sviti

svoje ve}e i stalno pozori{no gnezdo. Gostovawa po~iwu u
po~etku oktobra 1883. godine druìnom Laze Popovi}a. U
drugoj polovini 1884. godine putuju}a druìna Gavre Mi-
loradovi}a, koja je obilazila ve}a mesta u isto~noj Srbi-
ji, stiè u Ni{ i daje dobro pose}ene predstave u kafani
“Knez Mihailo” i u osnovnoj {koli do Saborne crkve,
izvode}i verovatno prete`no nacionalne komade, kakve je
tada imala u repertoaru. U po~etku 1885. godine gostovalo
je mesec dana putuju}e pozori{te Fotija Ili~i}a i da-
valo predstave opet u kafani “Knez Mihailo”. Opet u
po~etku 1886. godine gostovalo je kra}e vreme putuju}e
pozori{te Isaija Joki}a, koje je bilo dosta siroma{no
snabdeveno dekorativno-tehni~kom opremom i nije imalo
vi{e glumaca ve}e vrednosti (takozvano “pe{a~ko pozo-
ri{te”). U po~etku 1886. godine gostovale su ~etiri pu-
tuju}e druìne, i to: u samom po~etku Mihaila Dimi}a,
ubrzo posle we, sredinom godine, Stevana Pu{karevi}a,
zatim pri kraju godine opet Isaija Joki}a, koja se zadr-
àla najkra}e vreme, jer verovatno nije dobro finansij-
ski pro{la, i odmah iza we Mihaila Pe{i}a. Druìne
Dimi}a, Pu{karevi}a i Pe{i}a bile su boqe organi-
zovane i sa dosta dobrim glumcima. U svakom slu~aju,
1189 Zna~ajni i daroviti glumac i ni{ka publika je pre osnivawa “Sin|eli}a” mogla da gle-
rediteq u putuju}im druìnama Du- da ve}i broj dobrih glumaca i predstava.
{an Trnokopi} stupio je u druìnu
Jovanovi}a u drugoj polovini februa- Osnivawe ni{kog pozori{ta “Sin|eli}”
ra u Ni{u.
U drugoj polovini februara1189 i u po~etku marta 1887.
godine u Ni{u je gostovala putuju}a druìna Dragutina –
Gute Jovanovi}a. U isto vreme u Aleksincu je gostovala
druìna Mihaila Dimi}a u kojoj je docnije zna~ajni glu-
mac Milorad Petrovi} igrao 1886. godine kao amater, pre
stupawa u putuju}u druìnu Laze Popovi}a. Inicijativom
Milorada Petrovi}a, tada u~iteqa u selu Si}evu kraj
Ni{a, \or|a – \oke Proti}a, vojnog ~inovnika i ama-
tera, spojile su se druìne D. Jovanovi}a i M. Dimi}a u
po~etku 1887. godine i tako obrazovale Ni{ko pozori{te
“Sin|eli}”, koje je dobilo ime po slavnom junaku sa êgra.
Prva predstava je bila “Srpski ajduci” J. S. Popovi}a 11.
III 1887. godine u gostionici “Knez Mihailo”.
Odluka o spajawu je morala biti donesena ranije, kra-
jem februara, jer je D. Jovanovi} angaòvan za ~lana NP u
Beogradu ve} 1. III 1887, godine i posle spajawa stupio na
du`nost. Glavni inicijatori i trudbenici oko osnivawa
“Sin|eli}a” bili su: u~iteq Milorad Petrovi}, \or|e
Proti}, ni{ki profesori Stevan Sremac, kwièvnik
Stevan Nik{i} – Lala, Henrih Liler i [pira Kalik. Za
prvog upravnika je izabran Mihailo Dimi}, koji je ostao
do pred kraj 1888. otkad opet vodi svoju putuju}u druìnu, a
Gradsko narodno pozori{te “Sin|eli}” u Ni{u krajem XIX i po~etkom XX veka 317
na wegovo mesto je postavqen Mihailo Pe{i} koji je ra-

dio do po~etka 1889. kada je tako|e, nastavio da vodi svoje
putuju}e pozori{te.
Pozori{ne predstave su bile dobro pose}ene, ali je
prihod od wih bio nedovoqan da izdràva osobqe i podmi-
ruje druge pozori{ne potrebe. Pozori{te nije primalo
nikakvu subvenciju. Mihailu Dimi}u, koji ga je ubrzo na-
pustio, sigurno se vi{e ispla}ivalo da vodi svoju dru-
ìnu.
Repertoar “Sin|eli}a” (1887–1889)

Neki pozori{ni komadi su izvo|eni najvi{e dva do tri
puta jer je u Ni{u, sa oko 15.000 stanovnika, bila ma-
lobrojna pozori{na publika. Zato su bile naj~e{}e pre-
mijere, koje su se spremale vrlo brzo. Prvi repertoar
“Sin|eli}a” bio je, o~igledno, pode{en za raznovrsnu pu-
bliku, ali je u wemu bilo i komada od kwièvne i scenske
vrednosti. On je po sadrìni uglavnom isti kao i u pozo-
ri{tima Beograda i Novog Sada. Spomenu}u samo nekoli-
ko komada karakteristi~nih za sastav celog repertoara.
Od stranih izvode se komadi: “Ukro}ena goropad” [eks-
pira (koji je izvodila Dimi}eva druìna pre spajawa), “Na
silu lekar” i “Mizantrop”, oba Molijera, “Niz bisera” K.
Holtaja, “î~a Samuilo”, komedija, V. Sardua, “Komedija{ i
wegova porodica”, drama, d’Enerija i M. Furnijea, “Ve{ti-
ca”, tragedija, A. Fitgera, “Ri|okosa” [. Luka~ija; od doma-
}ih: “Sa}urica i [ubara” Okrugi}a, “Dva cvancika” i “Pod-
vala” M. Gli{i}a, “Devoja~ka kletva” Qubinka Petrovi}a,
“Izbira~ica” K. Trifkovi}a. “Slobodarka”, drama s peva-
wem, Manojla \or|evi}a – Prizrenca, “Du{an Silni”, dra-
ma, M. [ap~anina.
Svi ovi komadi bili su ve} u repertoaru u Beogradu i
Novom Sadu. Izbor komada su vr{ili sigurno upravnici i
glumci koji su u wima ve} igrali. Neki od wih iz beo-
gradskog repertoara za 1887/88. bili su i za wih novi
(“î~a Samuilo”, “Komedija{ i wegova porodica”, “Ri-
|okosa”, koja se u Novom Sadu izvodi tek 1890). U svakom
slu~aju u repertoaru ima izvesnog i kriti~kog merila.
O dekorativno-kostimskoj opremi predstava nema po-
dataka ni u arhivi, ni u {tampi. Poneki osvrt je isuvi{e
{tur da bi bio dovoqan za potpuniju sliku. Zna se samo
toliko da je nastavnik crtawa u gimnaziji Stevan Nik{i}
– Lala radio nacrte za dekoracije i pomagao u wegovoj
slikarskoj izradi.1190 1190 Ovaj podatak mi je potvrdio i
B. Nu{i}, koji ga je li~no poznavao.
Gluma~ka druìna “Sin|eli}a” (1887–89)
Ni o sastavu cele gluma~ke druìne nema tako|e do-
voqno podataka. Isto tako nema podataka ni o sastavu
putuju}ih druìna Jovanovi}a i Dimi}a u godini spajawa,
a ni to ne bi pomoglo, jer je sigurno izvr{ena selekcija za
“Sin|eli}”. Nekoliko poznatih glumaca iz prve druìne

potvr|uje da je wen sastav morao biti dobar: sve su to i
zna~ajni i daroviti glumci, koji su najduè vreme svoje
karijere proveli u putuju}im druìnama i u wima tu-
ma~ili ~esto veliki repertoar. U prvoj druìni su ig-
rali: Mihailo Dimi}, Mihailo Pe{i}, Todor – To{a –
Tetkin Stankovi}, Svetozar – “îka Fila” Filipovi},
Milivoj Barbari}, Du{an Trnokopi}, \or|e – \oka Pro-
1191 Milorad Petrovi} nije bio u
ti}, Anka M. Pe{i}ka, Katica \. Proti}ka.1191
druìni (ili samo kratko), jer je od
avgusta 1887. angaòvan za ~lana NP u Mihailo Dimi} (1840, Negotin – 29. XII 1901, Beograd)
Beogradu.
spada sa Isaijom Joki}em i Fotijem Ili~i}em u najsta-
rije, najzaslu`nije i nesumwivo najzna~ajnije pionire pu-
tuju}ih pozori{ta u Srbiji i evo sada je jedan od osniva~a
“Sin|eli}a” Prvi put je stupio na scenu u druìni Joki}a
i tu se zadrào nekoliko godina, do 1870. pa je odmah
osnovao svoje putuju}e pozori{te koje je vi{e kroz patwu
nego radost vodio tridesetak godina, odnosno do smrti
1901. godine. Posledwe dve godine je bio te{ko bolestan i
nepokretan, pa su wegovu trupu, naravno pod wegovim ime-
nom, vodili naizmeni~no ugledni glumci. Dimi} je umro u
velikoj bedi. Bio je darovit glumac: sa uspehom je tuma~io
karakterne i naro~ito komi~ne uloge sa mnogo smisla za
prirodno i realno, unose}i sve`, prijatan, narodski hu-
mor. Naro~ito se proslavio izvanredno uspelom, pravom
umetni~kom kreacijom Sterijinog Kir Jawe. U wegovoj
interpretaciji Kir Jawa je prete`no tragikomi~na li-
~nost. Dimi} se jo{ odlikovao izvrsno pogo|enim cincar-
skim govoru u ~emu }e, prema kazivawu savremenika, biti
nenadma{an, boqi u tome ~ak i od odli~nog Pere Do-
brinovi}a. U toj i u drugim ulogama gostovao je povremeno
i u drugim putuju}im druìnama, omiqen u {irokoj pu-
blici u unutra{wosti Srbije.
Zna~ajnije su mu uloge: Dibosko (“Lionski ulak” E. Mo-
roa, P. Sirodena i A. Delakura), Plantroz (“Pariska siro-
tiwa” Brizbara – Nisa), Gradona~elnik (“Revizor” Gogoqa),
\ura| Brankovi} (u ist. komadu Oberwika), Milo{ Obre-
novi} (u ist. komadu Milenka Maksimovi}a), Gvozden (“De-
voja~ka kletva” Qubinka Petrovi}a).
Dimi} je napisao i dva komada: “Zulejka”, rodoqubivu
dramu s pevawem iz balkanskog ìvota, u wegovo doba
mnogo izvo|enu, i “Ramida” prema Molijerovoj komediji
“Silom bolesnik”. Dimi} je bio cewen kao glumac, up-
ravnik i rodoqub. Bio je dobar rodoqubivi besednik i
~esto je govorio publici ispred zavese pred po~etak pred-
stave. Wegova èna je bila Angelina, k}erka kwièvnika
Joksima Novi}a Oto~anina, koja se uz wega posvetila glu-
mi. Mihailo Pe{i} je bio osredwi karakterni glumac,
ali od kraja XIX veka zna~ajni i dugogodi{wi upravnik
putuju}eg pozori{ta. Wegova supruga Anka Pe{i}ka bila
je jedna od najboqih dramskih heroina u unutra{wosti od

kraja XIX veka. Milivoj Barbari} i Todor Stankovi},
koje smo ve} upoznali kao glumce, spadali su me|u najboqe
umetni~ke snage u provinciji, u SNP u Novom Sadu i u NP
u Beogradu.
Ana Barbari} (1866) stupila je prvi put na scenu 1884.
u druìni Mihaila Dimi}a i tu igrala do 1885, pa iste
godine pre{la u trupu Dragutina Jovanovi}a, 1886. je kod
Laze Popovi}a, 1887. opet kod M. Dimi}a i sada u “Sin-
|eli}u”. U 1889. godini je nosilac velikog dramskog i
karakternog repertoara u druìni \ure Proti}a; 1890-
–92. je u druìni svoga muà Milivoja; od 1892. do 1895.
godine je ~lanica NP u Beogradu; 1895–1900. kod \ure
Proti}a, 1900–4. povremeno u “Srbadiji” Dim. Ni{li}a,
1904–6. i 1909–10. kod Jano{a Markovi}a, od 1906. kod
Mihaila Lazi}a – î~ka. Barbari}ka je u po~etku vrlo
uspe{no tuma~ila dramske uloge i qubavnice i postepeno
pre{la na uloge majki i na karakterne partije. Isticala
se i u peva~kim ulogama. Duè vremena smatrana je jednom
od najboqih glumica u unutra{wosti.
Wene su uloge: Jelisaveta (“Marija Stjuart” [ilera),
Ana (“Niz bisera” Holtaja), Fedora (u ist. komadu), Toska (u
ist. komadu), oba komada V. Sardua, Debora (u ist. komadu
Mozentala), Ana Dembijeva (“Kin” A. Dime Oca), Vukosava
(“Boj na Kosovu” Sterije), Neda (“Kraqeva seja” Milana Jova-
novi}a – Morskog), An|elija (“Maksim Crnojevi}” Kosti}a).
\or|e K. Proti} (1862, Beograd – 1939, Beograd) si-

gurno je jedan od najzaslu`nijih entuzijasta za osnivawe
“Sin|eli}a”, a docnije se istakao, posvetiv{i se potpuno
pozori{tu, kao jedan od najomiqenijih i najistaknutijih
putuju}ih glumaca. Svr{io je ~etiri razreda gimnazije u
Beogradu. Stupio je iz |a~kih klupa kao dobrovoqac u
srpsko-turski rat 1877. godine. Prvi put je stupio na scenu
1883. godine u druìni Mihaila Pe{i}a, pa je napustio i
ne{to kasnije, 1886. igrao kao amater u Ni{u, zatim u
“Sin|eli}u” 1887–89. i 1891–92. U “Sin|eli}u” je po~eo da
igra kao vojni ~inovnik, a zatim je proveo:1192 1892–95. u 1192 U wegovim kretawima je vrlo
druìni Nikole – Bate Simi}a; 1889–90. i 1896. kod Dra- te{ko uspostaviti hronolo{ki kon-
gutina Jovanovi}a, 1897. u trupi “Sveti Sava” Svetolika tinuitet, jer su podaci, ~ak i oni koje
je sam davao, bili nesaglasni.
\or|evi}a, 1898–1900. kod \ure Proti}a. 1900–1902. u “Sr-
badiji” Dim. Ni{li}a. 1902–4. se privremeno povukao zbog
bolesti, a od sredine 1904–6. vodio je svoju putuju}u druì-
nu; 1907–8. je kod Mihaila – Ere Markovi}a, 1909–11. kod
Nikole Hajdu{kovi}a – R. Mlinari}a, 1912–13. kod Mihai-
la Lazi}a – î~ka, od juna 1914. do mobilizacije vodi pri-
vremeno druìnu “Trifkovi}”. Posle I svetskog rata je os-
novao 1919. godine Gradsko pozori{te u Vr{cu iz kojega }e
se razviti postepeno Srpsko nar odno pozori{te (tzv. Ma-
ti~no), koje }e preuzeti kao upravnik Petar Krstono{i}.
Proti} se u po~etku 1923. godine povukao sa scene i

ubrzo postao sekretar Udruèwa rezervnih oficira i rat-
nika, jer je u~estvovao u svim ratovima, unapre|en u ~in
rezervnog potpukovnika i odlikovan Belim orlom sa ma~e-
1193 U ratu je bio vrlo hrabar kao
vima.1193 Proti} je spadao me|u najobrazovanije srpske pu-
borac i komandant. Sem toga, u Ni{u
tuju}e glumce. U wegovoj igri bilo je dosta pateti~ne dek-
je osnovao 1884. godine jednu od naj-
starijih streqa~kih druìna i prvo lamacije starije gluma~ke {kole. Jakog temperamenta, pun
Moravsko kolo jaha~a. poleta, sna`ne dikcije, on je s pravim zanosom i odu{ev-
qewem tuma~io dramske, naro~ito tragi~ne heroje klasi-
~nog i romanti~arskog repertoara. Recenzent ni{ke “Slo-
bode” ga naj~e{}e hvali kao jednog od najboqih u trupi.
Zna~ajne su mu uloge: Otelo, Hamlet, Karlo Mor (“Razboj-
nici”), Baron Vildew (“[oqa teja” V. Drosta), Fransoa
(“Fromon i Risler”), Vuk Brankovi} i Milo{ Obili} (“Mi-
lo{ Obili}” Suboti}a), Nemawa i Todor od Stala}a (u ist.
komadima Cveti}a) Ajduk Veqko (u ist. komadu Draga{e-
vi}a), @ivan (“Mejrima” Bana), Marijan (“[okica”).
Katica Proti}ka je prvi put stupila na scenu kao
amaterka u Ni{u, a zatim je do kraja umetni~ke delatnosti
igrala zajedno sa suprugom \or|em. Pri kraju XIX i u
po~etku XX veka bila je cewena, sa Ankom Mihaila Pe-
{i}a, Jelenom – Lenkom \ure Proti}a, Angelinom – Gi-
nom Mihaila Dimi}a, kao jedna od najboqih dramskih glu-
mica. Savremeni glumci su isticali wenu lepu ose}ajnost,
iskreno doìvqavawe i pravilnu, prijatnu dikciju.
Wene su uloge: Dezdemona (“Otelo”), Lujza (“Spletka i
qubav”), Marija Stjuart (u ist. komadu) u dramama [ilera,
Baronica (“[oqa teja”), Alisa (“Nov komad” Don Manuela
Tamaja i Bausa), An|elija (“Maksim Crnojevi}”), Spasenija
(“Stanoje Glava{”), Zulejka (u ist. komadu Mihaila Dimi}a),
Danica (“Balkanska carica” N. Petrovi}a).
Zna~ajan glumac je Du{an Trnokopi} (1867, Kragujevac
– 1912. u balkanskom ratu), koji je stalno igrao u putuju}im
druìnama: 1887–88. po~eo je u ni{kom “Sin|eli}u” 1898-
–99. kod Petra Krstono{i}a, 1899–1900. u “Srbadiji” Di-
mitrija Ni{li}a, 1906–7. opet u obnovqenoj “Srbadiji”
pod upravom supruge Leposave Ni{li}, 1908–9. u “Zajedno”
Dimitrija Gini}a i Jovana Stoj~evi}a, 1909–10. ponovo u
“Sin|eli}u”, 1911–12. u povla{}enom “Gunduli}u”. Visok,
stasit, atletske i lepe pojave, sa dubokim i sna`nim gla-
som, eamotivan i neposredan, brzo se uzdigao na visok
umetni~ki nivo tuma~ewem dramskih, naro~ito nacional-
nih heroja, ali je igrao uspe{no i karakterne partije. U
nekim pozori{tima je i reìrao.
Zna~ajnije su mu uloge: Kvazimodo (“Zvonar Bogorodi~ine
crkve”), Plantroz (“Pariska sirotiwa”), Simon (“Stari kap-
lar”), Ajduk Veqko (u ist. komadu Draga{evi}a), Milo{ Obi-
li} (u ist. komadu Sterije i Suboti}a), Todor od Stala}a,
Nemawa (u ist. komadima Cveti}a), Hayi Zamfir (“Zona Zam-
firova”), Marinko i Zdravko (“\ido”), Knez Ivo od Sem-
berije (u ist. komadu Nu{i}a).
Svetozar – “îka Fila” Filipovi} (20. V 1859, Beo-

grad – 7. XI 1936, Beograd) bio je, nesumwivo, jedan od
najobrazovanijih srpskih glumaca, koji je najve}i deo svoje
plodne umetni~ke delatnosti proveo u vi{e putuju}ih
trupa obilaze}i sve krajeve na{e zemqe sa izuzetnom qu-
bavqu i samopregorom za svoj poziv. U Beogradu je u~io
tri razreda gimnazije, dve godine Trgova~ke {kole i bo-
gosloviju. Kao vrlo mlad dobrovoqac u~estvovao je u srp-
sko-turskom ratu 1876/77. Prvi put je stupio na scenu 2. IX
1879. u putuju}oj druìni Mihaila Dimi}a u ]upriji, a
zatim je proveo u trupama: 1882–84. Isaija Joki}a. 1885–86.
Mihaila Lazi}a – Strica, 1886. Dragutina – Gute Jova-
novi}a, 1887–89. u ni{kom “Sin|eli}u”, 1889–91. ponovo
kod Dragutina Jovanovi}a, 1894. kod \ure Proti}a, 1895–96.
u SNP u Novom Sadu. 1897. i 1904–5. opet kod \ure Pro-
ti}a, 1906–8. kod Mihaila – Ere Markovi}a, 1908–9. kod
Brane Cvetkovi}a u Beogradu, 1909–10. kod Nikole Haj-
du{kovi}a – Mlinari}a, od 1912. u povla{}enom pozori-
{tu “Gunduli}”. Posle I svetskog rata prvo je u obnov-
qenom “Gunduli}u” 1919. pod upravom Q. Raji~i}a – ^vrge,
od 28. VIII 1920. do 1926, u NP u Beogradu, pa u penziji od 24.
II 1927. Igrao je povremeno i kao penzioner. Izvesno vre-
me vodio je i putuju}u druìnu. Bio je izrazito reali-
sti~ni karakterni i komi~ni glumac sa smislom za ubed-
qivo i ta~no preobraàvawe, ina~e vrlo odmeren, jedno-
stavan i neposredan u izrazu. Wegova dikcija je bila
prirodna, pravilna i tonski vrlo prijatna.
Zna~ajnije su mu uloge: Polonije (“Hamlet”), Gloster
(“Kraq Lir”), Maksimilijan Mor (“Razbojnici”), Petar (“Ni-
oba” Hari i E. Poltona), Jevrejin (“Hetman” Deruleda),
Strize (“Otmica Sabiwanki” F. i P. [entana), Fu{e (“Ma-
dam San-@en” Sardua – Moroa), Moreno (“Mala Biragi” Fra-
karolija), Murat (“Milo{ Obili}” Sterije i Suboti}a), Pe-
tar (“Kir Jawa”), Hayi-Zamfir (“Zona Zamfirova”), Kurjak
i Smuk (“Ivkova slava”), Jevrem (“Narodni poslanik”), Je-
rotije (“Sumwivo lice”).
Druga etapa u radu “Sin|eli}a” (1890–1900)

“Gra|ani i rodoqubi, na posao!”
Druga etapa obnavqawa i svesrdne delatnosti “Sin|e-
li}a” pada u vreme o{trih partijsko-politi~kih okr{aja,
zatim sve teè finansijske krize i naro~ito policijskog
pritiska u posledwoj deceniji vladavine apsolutisti~ke
dinastije Obrenovi}a. Sve ove nevoqe delovale su vrlo
nepovoqno na rad pozori{ta i u Beogradu i u Ni{u, kao i
na raspoloèwe publike. Me|utim, inteligencija i mla-
|i svet u Ni{u sve su ~inili da obnove “Sin|eli}”, koji je
ni{kom svetu bio drag kao SNP narodu u Vojvodini. Ni-
{ki list “Sloboda”, izve{tavaju}i o “jednom poku{aju” u
1194 “Sloboda”, od 21. X 1890. 1980. da se “obrazuje pozori{na druìna”,1194 isti~e: “Ka-
da bismo zaista gledali jednu vaqanu pozori{nu druìnu
kod nas, ali se bojimo samo, da nisu ovo potezi onoga
zanosa, koji spopada mlade qude, da se igraju pozori{ta i
da nije ni{ta lak{e no biti glumac – obrijati samo br-
kove – u tom slu~aju je dobit. Uostalom èlimo od ovog
poku{aja da vidimo i delo.” Ali, ovi mladi entuzijasti,
podràni od starijih uglednih ni{kih gra|ana, nisu se
zaustavili samo na poku{ajima: na sastanku prijateqa po-
zori{ta 21. XI 1890. izabran je i privremeni pozori{ni
odbor kome su povereni zadaci da osnuje i organizuje pozo-
ri{te i sastavi pravila dru{tva, koje je odredilo rodo-
qubive, humane, prosvetne i umetni~ke ciqeve. Privre-
meni odbor su sa~iwavali: predsednik Nikola Karali},
predsednik Prvostepenog suda, potpredsednik Pera M.
Vuki~evi}, advokat, koji je i predsedavao skupom gra|ana,
sekretar Henrih Liler, predava~-nastavnik, \or|e Pro-
ti}, vojni ~inovnik i ve} istaknuti amater, Petar J. Pe-
trovi}, predava~ gimnazije, H. M. Bo{kovi}, pravozastup-
nik, trgovci Nikola Simi} i Nikola M. Jovanovi} i apo-
tekar Jovan D. Jovanovi}. Ovakav sastav odbora otvarao je
lepu perspektivu.
Odbor je obnovio rad “Sin|eli}a”. Za prvu predstavu
vr{ene su ozbiqne pripreme i ukra{ena ve} dotrajala
sala gostionice “Evropa”. Izve{ta~ “Slobode” je 1891.
godine bio impresioniran wenim izgledom i nije mogao da
veruje “da je to ona vla`na i puna promaje sala”.1195 Svi
1195 “Sloboda”, od 31. I, br. 13. i od
zidovi su bili prekriveni pirotskim }ilimovima, a pro-
2. II, br. 14 – oba iz 1891.
zori “}ilimovima od pli{a”. U dnu sale se nalazila po-
zornica sa lepo izra|enom zavesom. Na }ilimovima su
postavqene slike kraqa Aleksandra i wegovih roditeqa,
a u vrhu, iznad pozornice, likovi Stevana Sin|eli}a, Vu-
ka Karayi}a i Wego{a. Prva predstava komada “[oqa
teja”, {ala u jednom ~inu, V. Drosta, odràna je u okviru
impozantnog koncerta, tako da se priredba pretvorila u
veliku kulturnu sve~anost i manifestaciju. Na koncertu
je vojna muzika svirala uvertiru. Ni{ko peva~ko dru{tvo
“Branko” pevalo je splet lirskih narodnih pesama i “Nek
du{man vidi”, kompoziciju Davorina Jenka, a ~lan odbora
predava~ gimnazije Petar Petrovi} govorio je o razvitku
evropskog pozori{ta i o wegovoj ulozi i zna~aju za Ni{.
Najlep{i efekat je pri~inila ta~ka tada slavnog beo-
gradskog glumca To{e Jovanovi}a, koji je kao gost reci-
tovao pesmu “Sin|eli}ev grob” Dragomira Brzaka, pri-
sutnog na ovoj sve~anosti. Ova priredba je bila najlep{i
kulturni i umetni~ki doga|aj od oslobo|ewa Ni{a. Du-
hovi su bili pokrenuti i trebalo je ve{to iskoristiti
odu{evqewe publike.
Privremeni odbor “Sin|eli}a”" sada wegova uprava,
pozvao je pismeno gra|ane da se upisuju za ~lanove po-
zori{nog dru{tva prema ve} sastavqenim pravilima: do-

brotvori upla}uju jednom za svagda 300 dinara ili daju
darove u rekvizitama i garderobi u vrednosti od 400; ute-
meqa~i pla}aju 60 dinara u tri rate, a pomaga~i jedan di-
nar mese~no tako {to prilaù za tri meseca unapred.
Ni{ka “Sloboda” je molila svakog iskrenog prijateqa
pozori{ne umetnosti i svakoga koji je rad da ovaj na{ grad
oìvi duhovnim ìvotom, da pohita sa upisom u ~lanstvo,
da time s jedne strane pomogne na{insku ustanovu, a po-
mogne istisnuti razne “peva~ice” i “umetnike”, koji po-
nekad usre}avaju i kultiviraju Ni{“, pa na kraju uzvikuje:
“Gra|ani i rodoqubi, na posao!”
Na sastanku gra|ana 10. III 1891. godine izabrana je
stalna uprava Pozori{ta. koju su sada sa~iwavali: pred-
sednik Nikola Karali}, potpredsednik Vladimir Stoja-
novi}, predsednik Ni{ke op{tine, sekretar-poslovo|a
opet Henrih Liler, zatim ~lanovi: advokati Petar Vuki-
}evi} i Vladimir Bo{kovi}, predava~ Petar J. Petrovi}
si Stevan Nik{i} – Lala, profesor gimnazije Stevan
Sremac, kwièvnik, i inèwer Milo{ Valenta. Pored
Ekonomskog odseka ustanovqena su u okviru odbora i dva
umetni~ka: Kwièvni sa Sremcem i Petrovi}em i Teh-
ni~ko-umetni~ki za aranìrawe pozornice sa Nik{i}em
i Valentom. U mnogo ~emu organizacija ovog odbora pod-
se}a na onaj u SNP u Novom Sadu, pa je verovatno i bilo Stevan Sremac
neke saradwe u tom smislu.
Prva predstava ovako obnovqenog “Sin|eli}a” bila je
20. II 1891. godine, posle uspelog koncerta, i na woj su
izvedeni komadi: “[aran” J. Jovanovi}a Zmaja, “Tera opo-
ziciju” i “[kolski nadzornik”, oba K. Trifkovi}a. Pred-
stave su pripremane brzo i u~estano izvo|ene, a publika
1196 “Sloboda”, od 20. III 1891, br. 32.
ih je dobro pose}ivala, jer list “Sloboda” navodi1196 da je
najmawi prihod sa wih bio 150, a najvi{i od 200 do 300
dinara. Isti izve{ta~ upozorava publiku na zna~ajnu na-
meru: “Redovnim poha|awem na{eg pozori{ta stvori}emo
upravi mogu}nost da se postara i za boqe i ja~e gluma~ke
snage.” Radilo se zaista sa odu{evqewem i samopregorno,
jer je od kraja februara, u toku marta do po~etka aprila,
dakle za ne{to vi{e od mesec i po dana izvedeno dva-
desetak novih komada.
“Ni{lije, bra}o, budite svesni”

Sasvim pri kraju marta i po~etkom aprila 1892. godine
interesovawe za pozori{ne predstave po~elo je da opada
do te mere da su neke aprilske predstave izvo|ene pred
polupraznom salom. “Dokle }emo ovako i kada }e prestati
taj na{ nemar, ta na{a nepa`wa?” – pitao je ogor~eno
1197 “Sloboda”, od 7. IV 1892.
izve{ta~ “Slobode”.1197 Nije pomogla ni boqa igra dru-
ìne. Peva~ica i glumica Anka Frasineli, koja je pre{la
iz NP u Beogradu, odu{evqavala je malobrojnu publiku.

Ali, sve je bilo uzalud! “Slobodno smemo re}i” – pisao je
izve{ta~ “Slobode” u istom broju – “da nikad nismo i{li
sa predstave tako zadovoqni i veseli kao ove ve~eri, a to
isto smemo potvrditi i za sve ostale goste, kojima }e ovo
ve~e biti uvek u pameti. Ali, samo da smo uredniji i
mnogobrojniji u dolaèwu, pa }e nam hvala do}i skoro.
Ni{lije, bra}o, budite svesni!” Da bi pove}ao intere-
sovawe za pozori{ne predstave. Odbor je pozvao na go-
stovawe krajem maja 1892. godine Stevana Deska{eva, tada
~lana Ma|arske opere u Pe{ti, i To{u Jovanovi}a, koji
su izazivali divqewe i odu{evqewe u publici.
Prave uzroke opadawu interesovawa trebalo je tra-
ìti u velikom broju predstava za kratko vreme u sredini
sa jo{ malobrojnom pozori{nom publikom. Odbor je to,
izgleda, i shvatio, pa je Pozori{te po~etkom jula go-
stovalo u Leskovcu. Time je izvr{avalo i jedan od svojih
nacionalnih zadataka da budi rodoqubqe i nacionalnu
svest u oslobo|enim krajevima Srbije. Tako je u Leskovcu
izvedena Oberwikova drama “\ura| Brankovi}” u kojoj je
To{a Jovanovi} kao gost igrao naslovnu ulogu. Mini-
starstvo gra|evina je u takve krajeve prevozilo glumce i
opremu besplatno “u ciqu da se naro~ito po oslobo|enim
krajevima budi ìvi patriotizam, predstavqen u isto-
1198 “Sloboda”, od 26. V 1892. rijskom narodnom komadu.” 1198
Pozori{te je radilo jo{ samo do po~etka avgusta 1892.
godine i obustavilo rad. Ono je zapadalo u sve ve}u fi-
nansijsku krizu zbog opadawa posete. Me|utim, jedan od
glavnih razloga je bio {to u druìni nije jo{ bilo do-
voqno dobrih glumaca koji bi svojom igrom privla~ili
ni{ku publiku u kojoj je bilo sve vi{e inteligencije.
Zbog toga nema razloga da se ne poveruje izve{ta~u “Slo-
bode” koji je 1892. godine navodio da je Pozori{te obu-
1199 Ibid., od 30. IX 1892, br. 101. stavilo rad “usled oskudice u dobrim predstavqa~kim
snagama”.1199
Drugo obnavqawe i kona~no osnivawe ni{kog

pozori{ta “Sin|eli}” (1893)
Ra|awe i kona~no osnivawe pozori{ta u Ni{u, i sporo
i te{ko, zahtevali su da pro|e punih {est godina ispu-
wenih velikim naporima i doslednom borbom rodoquba. U
Beogradu, Novom Sadu i Zagrebu trebalo je za to mnogo vi-
{e vremena, ali pod druk~ijim nacionalno-politi~kim,
kulturnim, umetni~kim i ekonomskim uslovima. Ni{ je
sada bio druga srpska prestonica, sve razvijeniji grad,
ekonomski bogat i u sasvim druk~ijoj, povoqnijoj kul-
turnoj i pozori{noj situaciji u Srbiji. Tri ~inioca su
bila presudna u ovom oklevawu i odugovla~ewu: vrlo ne-
povoqan politi~ki klimat, sve teà finansijska situa-
cija pod Obrenovi}ima krajem veka i jo{ neve{ta glu-

ma~ka druìna uvek sastavqena od amatera, koji, ma ko-
liko obdareni, nisu bili u stawu da zadovoqe zahteve
pozori{ne publike, naro~ito iz redova sve brojnije inte-
ligencije. Jedan izve{ta~ u 1893. godini, obja{wavaju}i
neuspeh u radu Pozori{ta, navodi “finansijske nevoqe,
koje za sada ose}aju mawe vi{e svi stanovnici ove va-
1200 “Stara Srbija”, od 10. XII
ro{i”,1200 jer se ni plate nisu primale uredno.
1893, br. 10.
Stara pozori{na uprava je bila uporna, uprkos svim
te{ko}ama koje je vreme donosilo, u stalnoj borbi da Po-
zori{te nastavi rad. Odre|en je kao termin 1. XI 1892.
godine. Ovoga puta je i zamisao zrelija, jer su se preko
lista “Sloboda” 30. IX 1892. godine pozivali profesio-
nalni glumci da se jave za anga`man do 15. X predsed-
ni{tvu dru{tva “Sin|eli}”. Pozori{te, me|utim, nije
po~elo da radi 1. XI, jer je policija zabranila rad u sali
gostionice “Evropa” sklonoj padu. U Ni{u nije bilo druge
podesne zgrade za predstave.
Interes za pozori{te probudilo je gostovawe dve po-
zori{ne druìne: krajem novembra Fotija Ili~i}a, koja
se zadràla petnaestak dana, i od kraja decembra 1892. do
po~etka marta 1893. druìna dobro organizovanog putu-
ju}eg pozori{ta Nikole – Bate Simi}a, koja je davala
predstave u nepodesnoj sali gostionice “Bulevar”. Up-
ravnik Simi} je dao ~ak prihod sa predstave komada “Ot-
mica Sabiwanki” F. i P. [entana u korist “Sin|eli}a”.
U tom ponovo naraslom raspoloèwu za pozori{te, pred-
sednik Ni{ke op{tine Vasko Brankovi} sazvao je 21. III
1893. “dvadesetinu najuglednijih gra|ana ni{kih” da re-
{avaju “o ponovnom otvarawu ni{kog pozori{ta”.1201 1201 “Stara Srbija”, od 21. III 1893,
Ovaj sastanak je bio vrlo zna~ajan u istorijskom smislu i br. 9.
plodonosan, jer je ni{ko pozori{te “Sin|eli}” obnov-
qeno i po drugi put i kona~no osnovano; tako je Ni{
postao tre}a srpska pozori{na metropola. Ne{to sli~no
i neodoqivo pokrenulo je iz nemara i nezainteresovano-
sti pozori{ne prijateqe. Mawe je verovatno da je ini-
cijativa do{la iz dvora, naklowenog Ni{u, ili iz NP u
Beogradu, nego kao jaka potreba i zahtev sve naprednijeg,
dinami~nijeg, poletnijeg modernog ìvota. U jednom kas-
nijem proglasu gra|anima 12. II 1894. godine jo{ aktivne
stare pozori{ne uprave sa predsednikom Nikolom Kara-
li}em, isti~u se ba{ ti novi trenuci i te`we u duhovima
novih qudi i novog ni{kog dru{tva. “Oprostiv{i se jed-
nom od prosta~ke isto~wa~ke sawive u~malosti, obodriv-
{i se sveìnom kulturnih tekovina” – pi{e u tom pro-
glasu – “Ni{ je energi~no pregao, da se, za veoma kratko
vreme, otrese mra~ne i starinske }iftinske moralnosti i
da ìvahne u punom sjaju lepih i {irih pogleda modernog
duha.” Ni{ je to posvedo~io “u istinskoj i neizve{ta~enoj
qubavi prema pozori{noj ustanovi odràvaju}i je i pot-

1202 Ibid., od 13. II 1894, br. 14.
pomaù}i kroz toliko dugo vreme.”1202 Ti novi zahtevi su
proizvod “pravilnog i savremenog razvijawa ovog novog
grada”. Pozori{te je moglo u po~etku da se zadovoqi
skromnijim sredstvima u garderobi i mawim brojem glu-
maca, ali odsada se “mora ja~e kora~ati...” i “ìvqe tru-
diti da se pozori{tu da savremeni izgled”. To nije, dakle,
ne samo te`wa da se pozori{te odrì i ìvotari, nego i
umetni~ki osavremeni i usavr{i.
O Pozori{tu }e se odsada pa do kraja wegove delatno-
sti starati pozori{ni stru~waci a ne amateri. Iz novin-
skih izve{taja se saznaje da na osnivawu stalnog pozo-
ri{ta radi i Mihailo Dimi}, upravnik putuju}e druìne
1203 Ibid., od 15. IV 1893.
i prvi upravnik “Sin|eli}a”.1203 On je morao biti po-
stavqen za upravnika “Sin|eli}a” u maju, jer se ve} po-
~etkom juna izve{tava da je “uprava Pozori{ta data sta-
rom oprobanom glumcu g. Mihailu Dimi}u, u ~iju voqu i
1204 Ibid., od 8. VI 1894. istrajnost treba verovati”. 1204
Od 1893. godine po~elo je novo, zna~ajno doba u istoriji
“Sin|eli}a” i otvoreno novo, izuzetno lepo i vrlo sadr-
àjno umetni~ko poglavqe u istoriji srpskog pozori{ta
bez kojeg bi ta istorija bila mnogo osiroma{ena.
Umetni~ka delatnost “Sin|eli}a” za druge uprave

Mihaila Dimi}a (1893)
Dimi} je upravqao Pozori{tem “Sin|eli}” u dva oz-
biqna, kriti~na trenutka: od 1887. kada je ono, posle os-
nivawa, bilo u neizvesnosti i bez subvencije i kada je
trebalo izvr{iti osnovnu organizaciju s glumcima i ama-
terima i sada, od kraja aprila do pred kraj novembra 1893.
godine, u vreme, posle drugog obnavqawa, op{te reorgani-
zacije, samo sa profesionalcima i sa sloènijim umet-
ni~kim zahtevima. Ako je prvi put napustio “Sin|eli}”
zato {to mu se ceo pothvat mogao u~initi nesigurnim, pa
mu se ~ak nije ni materijalno isplatio kao dugogodi{wem
upravniku putuju}e druìne u kojoj je gospodario svim i
sva~im, drugi put je morao da ode, jer nije uspeo. “Sin-
|eli}em” se nije moglo upravqati prevazi|enim metodama
upravnika putuju}eg pozori{ta, niti zastarelim pogle-
dima o repertoaru, glumi i disciplini surovih mera. U
predstavci najuglednijih glumaca “Sin|eli}a” Pozori-
{nom odboru od 16. IX 1893. godine, u kojoj se energi~no
traì wegovo smewivawe i predlaè za upravnika ~lan
Aleksandar Milojevi}, isti~e se da Pozori{te “nije svo-
jina jednoga ~oveka” i da Dimi} “nema spreme ni sposob-
nosti za jedan takav posao o ~emu je Odbor bez sumwe i sam
uveren, po{to je, van sumwe, budno pratio rad Pozori{ta
za ovo nekoliko meseci od kako je isto pod upravom Dimi-
}evom”. Glumci isti~u da je Dimi}evim neve{tim uprav-
qawem doveden u pitawe i opstanak Pozori{ta, jer se

odbija publika nezadovoqna o~igledno repertoarom,
“onom duhovnom hranom kakvu Pozori{te treba da joj da-
je”. Takav neuspeh u radu ugrozio je i materijalnu egzi-
stenciju glumaca, jer su “~lanovi zapali u oskudicu”.
Ma koliko ova predstavka imala nepovoqnu i oporu,
~ak bolno poniàvaju}u sadrìnu za jednog od najzaslu-
`nijih upravnika putuju}ih druìna. dobrog glumca i ko-
risnog rediteqa-pedagoga, Dimi} ima i svojih lepih za-
sluga za “Sin|eli}”, On je reorganizovao Pozori{te u
ovom drugom obnavqawu, obrazovao vrlo solidnu gluma-
~ku druìnu, stvorio prvi pozori{ni orkestar, preure-
dio vrlo nepodesnu i dotrajalu pozori{nu salu gostio-
nice “Evropa” i u woj dao prvu predstavu “Qubav sve mo-
è”, {aqivu igru u 4 ~ina, jednu preradu [ekspira. 24. VI
1893. i kao drugu svoj komad “Zulejka”, oba u svojoj reìji.
U repertoaru, zbiqa, nema komada od ozbiqnije kwièvne
vrednosti nego su zastupqeni ve}inom iz starijeg perio-
da, u neskladu sa ukusom i zahtevima nove publike i mo-
gu}nostima boqe gluma~ke druìne. Upravnik sa ukusom,
navikama i merilima od pre dvadesetak godina nije imao
mnogo sluha za novo doba, ni ve{tine za sada ve} sloèniji
pozori{ni mehanizam. Ali iznad svega glumce je uzbunila
wegova namera, zbog opadawa prihoda, da primaju platu na
1205 “Stara Srbija”, od 10. XII 1893,
deobu.1205 jer su dotle ispla}ivani mese~no. On je, zatim,
zaveo i o{tre disciplinske mere ka`wavawa. br. 10: “Daqe upravqawe pozori{tem
od strane g. Dimi}a dovelo bi do toga,
Dimi}u pripada dobar deo zasluga za osnivawe i sada za da predstavqa~ko osobqe ne bi bilo
drugo obnavqawe “Sin|eli}a”. sigurno ni sa nasu{nim hlebom, ili
bi kao {to se ~ulo da je g. Dini} na-
Umetni~ka delatnost “Sin|eli}a” za uprave meravao da u~ini, da glumci rade na
deobu.”
Aleksandra Milojevi}a i razne korisne pozori{ne
mere. – “Sin|eli}” postaje zna~ajna umetni~ka
ustanova i veliki rasadnik glumaca (1893–1900)
Posle predstavke glumaca, Odbor je postavio Alek-
sandra Milojevi}a za upravnika u po~etku decembra 1893.
i on je radio do decembra 1900. godine, punih sedam godina,
dovoqno dugo da se pokaè {ta i koliko moè da u~ini. Za
sve to vreme on je umeo da se postavi dobro i prema glum-
cima i prema ni{kom dru{tvu. Zbog predanog, samopre-
gornog, po{tenog, smi{qenog i znala~kog rada u uprav-
qawu svim sloènim pozori{nim poslovima bio je veoma
cewen. On je reorganizovao i u~vrstio Pozori{te, podi-
gao mu ugled i u ni{koj publici i u srpskom pozori{nom
svetu uop{te, zaveo potrebnu umetni~ku disciplinu, stal-
no osveàvao gluma~ku druìnu dobrim umetni~kim sna-
gama, radio vrlo korisno s wima kao dobar rediteq-pe-
dagog i igrao kao dobar glumac, osavremewivao repertoar
novim komadima, dovodio zna~ajne glumce na gostovawe u
Ni{ i uspostavqao {to prisniju saradwu sa Narodnim
pozori{tem u Beogradu. Naro~ito se mnogo trudio da po-

boq{a i obnovi dekoraciju i garderobu.
On je preuzeo upravu kao “glumac novije [kole”, na-
suprot Dimi}u koji je pripadao starom gluma~kom nara-
{taju, i kao takav razumevao je potrebe i zahteve novijih
nara{taja u dru{tvu. Wegov dolazak za upravnika pri-
hva}en je najpovoqnije, a wegov rad docnije ocewivan ga-
lantnim komplimentima kakve nisu dobijali ni beograd-
ski ili novosadski upravnici i za ve}e zasluge. Glumci su
u svojoj predstavci izjavili da u wega “imaju bezgrani~ne
vere i garancije a i uverewe da }e pozori{te pod wegovom
upravom u svakom pogledu napredovati i da }e jasno i
savesno pozornicom upravqati”. Izve{ta~ lista “Stara
1206 “Stara Srbija”, od 10. XII Srbija”1206 isti~e da je “dao dovoqno dokaza kako o svojoj
1893. br. 10. gluma~koj tako i o svojoj reìserskoj sposobnosti, a naj-
boqe je jemstvo da }e pozori{te pod wegovom upravom
po}i unapred u tome, {to su ba{ sami ~lanovi dru{tva
wega za upravnika izabrali”. U beogradskoj {tampi i u
novosadskom “Pozori{tu” ovog doba na}i }e se vi{e kra-
}ih ili duìh prikaza rada “Sin|eli}a” u kojima se oba-
vezno isti~u zasluge i vrednost Milojevi}a i kao uprav-
nika i kao rediteqa i kao glumca. Na gostovawu “Sin|e-
li}a” u Pirotu 1896. godine na{ao se i Ja{a Prodanovi} i
o Milojevi}u i glumcima pisao najpovoqnije. Pripisu-
ju}i Milojevi}u zasluge za ozbiqniju radnu disciplinu,
jer se probe komada drè ~esto i ozbiqno, hvali ga da je
“spojio autoritet s popularno{}u, te mu se zapovesti slu-
1207 Ja{a Prodanovi}, “Dnevni {aju”.1207 I Pozori{ni odbor je imao puno poverewe u
list”, 1896. br. 127. wega i prepustio mu sve pozori{ne poslove i dao svu
vlast: on je primao i otpu{tao glumce, delio uloge, birao
komade, nabavqao dekor i kostime, odre|ivao plate osob-
1208 Dimitrije Ni{li}, “Pozori- qu, ka`wavao, donosio odluke o turnejama.1208 Odbor se
{te”. 11. i 13. II 1900. br. 26. i 27. “samo starao kao rezerva da mu u krajwoj nu`di pritekne u
pomo}”.
Za uprave Dimi}a “Sin|eli}” je stalno igrao samo u
Ni{u. Milojevi} je boqe shvatao nacionalnu, kulturnu i
umetni~ku misiju “Sin|eli}a” i vodio ga na turneju po
mestima isto~ne Srbije, pa i preko wenih granica. Od
marta do kraja septembra 1895. godine, “Sin|eli}” je na
dugoj turneji davao predstave u Leskovcu. Vrawu, Pirotu,
Kragujevcu, Poàrevcu i [apcu, a od 1896. i u Beogradu,
Smederevu, Zaje~aru i Negotinu. Nekoliko dopisa u beo-
gradskoj {tampi potvr|uju da je “Sin|eli}” svugde mnogo
cewen, omiqen u publici i da je wegov umetni~ki domet
visok. Uostalom, u ovim godinama, kao {to }emo kasnije
videti, u wegovoj druìni nalaze se glumci od visoke
umetni~ke vrednosti.
U toku sedam godina za uprave Milojevi}a preduzete su
razne umetni~ke i finansijske mere i reforme i izvr-
{eni korisni poslovi oko stabilizacije i usavr{avawa

pozori{nog mehanizma. U tome ima, nesumwivo, i wegovih
zasluga, ali mnoge takve inicijative su bile proizvod
potreba i normalnog umetni~kog rada i razvitka i ne mogu
se wemu u celini pripisati. Sve to {to je u~iweno po-
kazuje smi{qenu i raznovrsnu pozori{nu delatnost u Ni-
{u i u isto vreme ~ini ovu Milojevi}evu etapu jednom od
najsadràjnijih i najlep{ih u istoriji “Sin|eli}a”.
Sve te najva`nije mere, inicijative, reforme i uop{te
rezultati takvog rada mogu se svesti na slede}e delat-
nosti.
1. Pravila ni{kog pozori{ta “Sin|eli}”

Kao {to sam napred istakao, prvi i najstariji pozo-
ri{ni ustav stvorilo je SNP u Novom Sadu. Ne ra~una-
ju}i razne zakonske mere u vezi is radom NP u Beogradu,
Pravila niskog pozori{ta “Sin|eli}” spadaju me|u naj-
starija i najzna~ajnija. Prvu redakciju Pravila, odnosno
Statuta, izradio je Upravni odbor jo{ u novembru 1890.
godine prilikom ponovnog osnivawa i reorganizacije
“Sin|eli}a”, a ve} 18. I 1891. potvrdila ih je Uprava va-
ro{i Ni{a. Prema tim nepotpunim Pravilima radilo se
u “Sin|eli}u” sve do 21. II 1898. godine kada su donesena
nova savremenija od strane Upravnog, odnosno Pozori-
{nog odbora.
Zanimqive su i ponekad neobi~ne odredbe ovih “Pra-
vila” iz 1890. godine. Pre svega, odre|uje se jasno nacio-
nalna i umetni~ka funkcija Pozori{ta, koje je osnovano
za Ni{ i novooslobo|ene krajeve Srbije. Pozori{te tre-
ba da upoznaje narod tih krajeva sa proizvodima doma}e i
svetske dramske kwièvnosti, “da izno{ewem lepih i ug-
lednih karaktera budi u narodu duh i ja~a mu nacionalnu
svest; da uti~e na razvitak lepih i plemenitih ose}aja
wegovih”. (^l. 2). Ono je bilo pod za{titom Ni{ke op-
{tine, od koje prima subvenciju, a pod vrhovnim nadzorom
Pozori{nog odbora u koji su birane li~nosti sa unapred
odre|enih zna~ajnih dràvnih i dru{tvenih funkcija,
{to zna~i bez obzira na poznavawe pozori{ne umetnosti.
Od glumaca se traìlo posebnim odredbama da ìve “u
me|usobnoj slozi kao ~lanovi jedne porodi~ne zajednice”,
“svesni svog uzvi{enog zadatka” umetni~kog i prosveti-
teqskog. “Svako sabla`wivo vladawe, kao ban~ewe, pi-
janstvo, pirovawe, kartawe i sve ostalo {to sluì na
sramotu i {tetu pozori{ta, kao i samo drugovarwe sa
sabla`wivim osobama, kazni se opomenom, ukorom, nov-
~anom kaznom i otpu{tawem.” (§13). Odre|eno je, zatim, za
koje vreme glumci moraju da nau~e dodeqene uloge prema
veli~ini. Naro~ito je neobi~na odredba prema kojoj glum-
ci ne smeju “trpeti udvarawa za vreme probe ni od gra|ana,
ni od ~lanova, a ako to u~ine, kazni}e se opomenom, uko-

rom, nov~anom kaznom od 5 do 20 dinara i najzad otpu-
{tawem”. (^l. 41).
Nova Pravila odre|uju jasnije du`nosti Pozori{nog
odbora i upravnika. Odbor nadzirava rad Pozori{ta, bi-
ra, postavqa i smewuje upravnika i radi na unapre|ewu u
svim pravcima. Predvi|a se, kao po ogledu na SNP u No-
vom Sadu, osnivawe mesnih pozori{nih odbora u mestima
gde se gostuje. I ovoga puta glavni nadzor nad pozori{nom
imovinom ima Ni{ka op{tina, koja pregleda i overava
pozori{ne ra~une i “daje razre{nicu vrhovnom nadzor-
nom odboru i upravniku Pozori{ta”. (^l. 13).
2. Pozori{ni odbor
Ovaj nadzorni odbor se razli~ito nazivao: Pozori{ni
odbor, Upravini odbor, Vrhovni nadzorni odbor. Prema
odredbama novih Pravila izabran je 1898. godine novi
Odbor ~iji su ~lanovi davali mnogo garantija za uspeh u
radu Pozori{ta: predsednik \or|e A. Gen~i}, okru`ni
na~elnik, potpredsednik Todor Milovanovi}, predsednik
Ni{ke op{tine, sekretar Radoslav Agatonovi}, profe-
sor, docnije narodni poslanik i ministar, blagajnik Pe-
tar Aran|elovi}, apotekar, ~lanovi: Mil. ûpi}, pred-
sednik Prvostepenog suda, Kosta Ivkovi}, direktor gim-
nazije, profesori Milivoje Ba{i} i dr Mita Luki}, i dr.
Korisna delatnost Odbora zavisila je, naravno, od we-
govih ~lanova, wihovog maweg ili ve}eg li~nog ugleda,
uticaja, zalagawa i odu{evqewa za Pozori{te. Ponekad
je to zalagawe bilo svesrdno i svestrano, ali je bilo i
nemara i pasivnosti. Odbor se nije nikada me{ao u umet-
ni~ku politiku Pozori{ta, pa ni u sastav repertoara. Za
posledwu godinu i po dana (1899–1900) nije odrào ni
jednu sednicu. “Ni, dramsku literaturu na stranu, Odbor
ni ina~e nije poklawao dovoqno pa`we ’Sin|eli}u’. Vi-
{e od godine i po dana nije bilo ni jedne odborske sednice
niti je Odbor bio popuwen”, kaè s negodovawem saradnik
1209 “Gradina”, od 20. IX 1900, br. ni{kog lista “Gradina”.1209
17. i 18.
3. Subvencija “Sin|eli}u”
“Sin|eli}” se od svog osnivawa dosada izdràvao od
prihoda sa predstava i ponekad dobrovoqnih priloga, i
pored zauzimawa uticajnih ~lanova Odbora Ni{ka op-
{tina je te{ko dre{ila kesu za Pozori{te. Tek na sed-
nici od 12. I 1895. godine. Op{tina je odredila stalnu
godi{wu subvenciju od 1.000 dinara. Ta suma je bila vi{e
simboli~ka.
4. Pozori{na zgrada
Od osnivawa “Sin|eli}a” u Ni{u se stalno pisalo o
potrebi podizawa pozori{ne zgrade, jer nijedna gostio-
nica nije imala podesnu salu za predstave, razne pozo-

ri{ne druìne su gostovale: Laze Popovi}a u 1883. godini
u sali “Evrope”. Gavre Miloradovi}a i Fotija Ili~i}a
1884. u sali “Knez Mihailo”, Isaija Joki}a 1886. u “Kruni”
i u ba{ti “Ma}edonije” i Stevana Pu{karevi}a u “Pa-
rizu” (docnije tzv. “Zelena gimnazija”).
“Sin|eli}” je po~eo da igra 1887. godine u sali “Knez
Mihailo”, a zatim u 1891. u “Evropi” i “Bulevaru”. Prili-
kom drugog obnavqawa 1892. godine nije mogao da daje pred-
stave u sali “Evrope”, jer su policijske vlasti smatrale da
je ona, zbog svoje tro{nosti, opasna za publiku. U 1893,
godini druìne Ili~i}a i Nikole Simi}a igraju opet u
sali “Bulevara”. Gostioni~ar “Bulevara” i “Evrope”, Mi-
lan Radosavqevi} – Rapowa obe}ao je, iz rodoqubivih i
poslovnih pobuda, jo{ 1892. godine da podigne pozori{ni
zgradu u ba{ti “Evrope”. On je to obe}awe delimi~no i
odrào: krajem juna 1893. godine dogra|ena je ve}a sala za
predstave.1210 1210 “Pedeset pozori{nih godina
Velike nade su se budile 1900. godine: Okru`no na- u Ni{u”. Uredili: Dragutin Pavlo-
~elstvo u Ni{u i, na sve~anoj sednici od 11. IX 1900, vi}, Vlada Petrovi} i Aleksandar S.
@ivani}. Ni{, 1938.
Ni{ka op{tina uneli su u svoje buyete po 15.000 dinara za
osnovni fond za podizawe pozori{ne zgrade. U {tampi se
naga|alo da }e zidawe po~eti odmah i ~ak se savetovalo da
zgrada bude saobraèna zahtevima modernog pozori{ta.
Ovaj novac nije, naàlost, upotrebqen za {ta je bio na-
mewen, a Ni{ }e dobiti modernu zgradu posle skoro ~etr-
deset godina.
5. “Sin|eli}” pod pokroviteqstvom kraqice Drage.
Pretvarawe “Sin|eli}a” u filijalu Narodnog
pozori{ta u Beogradu
Na sve~anoj sednicu Ni{ke op{tine, na kojoj je iz-
dvojeno za zgradu 15.000 dinara, odlu~eno je da se zamoli
kraqica Draga Ma{in-Obrenovi} da se primi pokrovi-
teqstva nad Pozori{tem. Ovo je bio izraz udvarawa re-
ìmskih qudi u Op{tini nepopularnoj kraqici ba{ u
vreme narodnog ogor~ewa i policijskog pritiska. Kra-
qica se toga primila i otada }e se na plakatama isticati
weno pokroviteqstvo.
Branislav Nu{i}, u ovo vreme dramaturg i v. d. uprav-
nika NP u Beogradu, predloìo je ministru prosvete da se
“Sin|eli}” pretvori u filijalu Narodnog pozori{ta u
Beogradu da bi se oja~ao i finansijski i umetni~ki. Ovaj
akt je bio lep znak priznawa “Sin|eli}u”, ali u praksi
samo formalan, jer ovo pretvarawe nikad nije sprovedeno
u nekoj korisnoj prakti~noj funkciji. Nu{i} je èleo da
se “za taj ciq pobrinu pored dràve i Okrug i Ni{ka
op{tina”.1211 Ta briga Okruga i Op{tine pokazala se u 1211 “Gradina”, 1900, br. 17. i 18.
dodeqivawu pomo}i za zgradu i u molbi za kraqi~ino

pokroviteqstvo.
Zakqu~ak o delatnosti A. Milojevi}a

U posledwoj godini svoje uprave (1900) Milojevi} je
ostavqao utisak upravnika koji je posustao i nema vi{e ni
voqe, ni odu{evqewa, ni radne discipline kao ranije.
Bilo je, zaista, i te{ko sedam godina se boriti sa mnogim
te{ko}ama. Recenzent ni{ke “Gradine”, zamera mu, ali sa
dosta preterivawa, {to je izbor komada nekriti~ki, {to
se ~esto ponavqa u repertoaru i {to gluma~ku druìnu
nije osveìo sa vi{e dobrih umetni~kih snaga. Kad se
odbiju preterivawa, u svemu ima pomalo istine. Ali, sve
to ne umawuje wegove velike zasluge: on je, izme|u ostalog,
podigao visoko umetni~ki nivo “Sin|eli}a”, od{kolovao
veliki broj darovitih i docnije zna~ajnih srpskih glu-
maca, izvojevao divqewe za pozori{nu umetnost i ugled za
gluma~ki stale` u unutra{wosti.
Reìja i rediteqi
Kao i u beogradskoj, tako i u ni{koj {tampi nema u
recenzijama podataka o radu rediteqa. Rediteqi se retko
i samo formalno spomiwu. Po{to se ~esto pisalo o vi-
sokom umetni~kom nivou predstava “Sin|eli}a”, tu mora
biti srazmernog udela i rediteqa i glumaca. U prvoj osni-
va~koj etapi “Sin|eli}a” radi kao rediteq-pedagog Mi-
hailo Dimi} kao dobar glumac i iskusan, dugogodi{wi
upravnik. U prvom obnavqawu 1891–92. rediteq je \or|e
Proti}, koji je kao glumac prelazio iz amaterizma u pro-
fesionalizam. On je me|u amaterima najdarovitiji, naj-
obrazovaniji i sa najvi{e iskustava, koje je stekao kod
Dimi}a i u putuju}em pozori{tu. Tre}i rediteq od 1893.
do 1900. je Aleksandar Milojevi}. Stariji glumci i izve-
{ta~i beogradskih listova spomiwu ga kao dobrog glumca
i to “novije {kole”, zna~i realisti~ke, i naro~ito kao
odli~nog rediteqa pedagoga. I kao upravnik i kao re-
diteq “Sin|eli}a”, Milojevi} je zahtevao {to vi{e pro-
ba, ~ak u~ewe uloga napamet,1212 zatim strogu scensku dis-
1212 O wegovom radu pri~ali su mi ciplinu, a u prakti~nom radu s glumcima prirodnost i
jo{ 1939. godine Leposava Ni{li} i realisti~nost u igri, jasnost u izgovoru i pravi~nost
Katica Rucovi}. dikcije, ozbiqnu studiju likova i uigranost ansambla.1213
1213 Leposava Ni{li} je isticala Takvi zahtevi su morali blagotvorno uticati na umet-
dva wegova najva`nija zahteva: studiju ni~ko razvijawe gluma~ke trupe “Sin|eli}a” koji se, po
uloga i prirodnu igru oslobo|enu pa- pri~awu vi{e savremenika, odlikovao lepom i homogenom
tetike i suvi{nih gestova.
umetni~kom igrom. Uz wega su jo{ reìrali dobri, inte-
ligentniji i obrazovani glumci Bogoboj Rucovi}, Kosta
Delini, Dimitrije Gini} i Radomir Petrovi}. I oni su su
se u ovo vreme isticali kao izrazito realisti~ki glumci,
pa su mogli da uti~u blagotvorno na ansambl.
Repertoar “Sin|eli}a” (1893–1900)

O repertoaru “Sin|eli}a” moglo bi se re}i skoro isto
kao i za onaj u SNP u Novom Sadu: on je najve}im delom
saobraèn zahtevima i ukusu vrlo raznorodne publike,

neujedna~enije od beogradske i vojvo|anske. U repertoaru
}e se na}i jedan pored drugog i [ekspir i A. d’Eneri, na
primer, {to nije nimalo paradoksalno u pozori{tu. Upo-
re|ivawem repertoara pozori{ta u Beogradu, Novom Sa-
du i Ni{u videlo bi se da imaju vi{e istih komada, ali se
ne izvode u istim sezonama. Milojevi} je, na primer, uzi-
mao komade iz beogradskog repertoara, ali iz vi{e sezona,
pa ~ak i one koji se vi{e nisu igrali u Beogradu. Skoro je
i nemogu}e na}i neki komad od kwièvne ili ve}e scenske
vrednosti koji nije ve} izvo|en u Beogradu. Pomo} beo-
gradskog upravnika Nikole Petrovi}a “Sin|eli}u” poka-
zivala se najvi{e ba{ u repertoaru. Poneki naro~ito
strani komad koji je izvodio samo “Sin|eli}” ne nalazi se
ni u beogradskom, ni u novosadskom repertoaru. To su
obi~no neki sasvim laki ve}inom francuski vodviqi. Sa
svojom u nekim sezonama odli~nom gluma~kom druìnom,
koja po vrednosti nije mnogo izostajala od beogradske,
“Sin|eli}” je mogao da izvodi i najsloènije komade.
U repertoaru nije bila izraèna neka jasna umetni~ka
koncepcija, jer je bio vrlo raznovrstan i po pravcima i
tematici i po umetni~koj vrednosti. U repertoarskoj po-
litici nema ~vrstih i dosledno po{tovanih merila kao
{to ih nije bilo, uostalom, ni u pozori{tima u Beogradu i
Novom Sadu, prisiqenih, u ovo doba finansijskih kriza,
na kompromise s publikom. Tako }e se u “Sin|eli}u” izvo-
diti u ovo vreme komadi od klasi~nih, [ekspira i [ile-
ra, preko Labi{a, Skriba, Sardua, Mozera i francuskih
vodviqa, do Fransoa Kopea i Henrika Ibzena. Na}i }e se,
naravno, uvek i komadi koji podsti~u velike umetni~ke
ambicije ~esto odli~nih glumaca u druìni.
Zanimqivo je oceniti repertoar dveju sezona za uprave
Milojevi}a – 1894–95, (jer je prethodna za wega bila ne-
potpuna) i 1899–1900. dokle je ostao.
U 1894–95. od stranih komada izvedeni su: “Dva nared-
nika”, prerada N. \urkovi}a. “Ludvik XI” Kazimira Dela-
viwa, “Niz bisera” Karla Holtaja, “[tedionica” Eèna La-
bi{a, “Pariska sirotiwa” Eduarda Brizbara i Eèna Nisa,
“Mi{el Peren” Melvila, “Don Cezar od Bazana” d’Enerija i
Dimanoara, “Raspiku}a” F. Rajmunda, “Fedora” V. Sardua i
“Gra|anska smrt” Paola \akometija. Od doma}ih komada iz-
vo|eni su: “Pokondirena tikva” i “@enidba i udadba” Ste-
rije, “êstitam” i “Francusko-pruski rat” K. Trifkovi}a,
“Mejrima” M. Bana, “Ajduk Veqko” Draga{evi}a, “Nemawa”
M. Cveti}a, “Dva cvancika” i “Podvala” M. Gli{i}a, “Vu-
ka{in” Dragutina Ili}a i “Devoja~ka kletva” Qubinka Pe-
trovi}a.
U izboru komada odlu~ivala su, o~igledno, i kwièvna
i naro~ito scenska merila: komad je morao da bude zanim-
qiv i dopadqiv publici. U doma}em repertoaru nalaze se
svi tada aktuelni srpski pisci, pa ~ak i Sterija, Trif-

kovi} i Ban, koji se nisu mnogo izvodili u Beogradu i
Novom Sadu. Za wih }e interes porasti tek pri kraju XIX
veka u ve~erima posve}enim Steriji i Trifkovi}u. Ma
koliko strogo kriti~ki uzet ovaj repertoar i pojedina~no
i u celini odgovarao je ukusu i zahtevima publike u po-
~etnoj fazi delatnosti Pozori{ta. U sezoni 1899–1900.
nije se u umetni~kom pogledu osetnije krenulo napred: i
ovoga puta bila su odlu~uju}a scensko-kompromisna me-
rila. Ja sam ve} spomenuo da je recenzent “Gradine” kri-
tikovao Milojevi}a 1900. godine zbog {arolikog i ~esto
bezvrednog repertoara u kojemu se na{la i jedna opereta.
Tako su u sezoni 1899–1900. od stranih komada izvo|eni:
“Karlo XII” J. Plan{ea, “Raspiku}a” Rajmunda, “Ri|okosa”
Luka~ija, “Ludvik XI” Delaviwa, “Seqak kao milionar” F.
Rajmunda, “Ku}na kapica doktora Fausta” Fridriha Hopea,
“Zlatan pauk” Franca [entana, “Bibliotekar” G. Mozera,
“Diran i Diran” A. Valabrega i M. Ordonoa, “Mali lord”
Fransisa Yonsona Barnera, opereta “Mamzel Nitu{” A. Me-
laka i A. Mijoa sa muzikom F. Ervea, pa ~ak i dva suvi{e
zastarela komada: “Stari Baka i wegov sin husar” Jozefa
Sigetija i “Vojni~ki begunac” Ede Sigligetija. Od doma}ih
komada igraju se, pored ostalih: “Kir Jawa” Sterije, “Sa}u-
rica i {ubara” Okrugi}a, “Ivkova slava” S. Sremca – V.
Miqkovi}a, “Du{an” M. Cveti}a i “\ido” Veselinovi}a –
Brzaka.
Ni po umetni~koj, ni po scenskoj, ni po tematsko-idejnoj
aktuelnosti repertoar ove sezone nema prednosti, ili je
bar ona jedva osetna na {tetu prethodne sezone. Ipak je
repertoar iz posledwe sezone ne{to zanimqiviji po pred-
metu i zbog vi{e komada s pevawem i muzikom. U komadima
“Mamzel Nitu{” i “Ri|okosa” gostovala je Zorka Todo-
si}ka i pretvorila predstave u velike umetni~ke doga|aje.
Zanimqivo je ista}i da se od svih ovih komada u odgova-
raju}im sezonama u repertoaru NP u Beogradu nalazio samo
“Mali lord”, izveden 11. V 1899. To potvr|uje zakqu~ak da
su se komadi birali iz raznih sezona prema uspehu u pub-
lici. Tako se uglavnom postupalo i u drugim ni{kim sezo-
nama. Naravno, imalo je sezona i sa sre}nijim, boqim izbo-
rom komada, ali sve to ne mewa mnogo utisak o kompro-
misnim, odnosno izvesnim oportunisti~kim merilima pri
~emu se uvek mnogo mislilo na pozori{nu blagajnu.
Umetni~ka delatnost glumaca u “Sin|eli}u”

(1893–1900).
Od 1893. do 1900. godine kroz “Sin|eli}” je pro{lo
mnogo glumaca, od onih koji su tu po~iwali do onih vi-
sokih i najvi{ih umetni~kih vrednosti. Iz wega su neki
glumci odlazili pravo u pozori{ta u Beogradu, Novom
Sadu i Zagrebu ili su iz wih dolazili i angaòvani u
wemu. Zna~ajni glumci su od “Sin|eli}a” stvorili krajem

XIX i po~ekom XX veka veliku i vrlo cewenu umetni~ku
pozori{nu metropolu. Vi{e novinskih izve{taja svedo~e
da su glumci radili s ambicijom, predano i savesno i
trudili se da se usavr{avaju. Ja{a Prodanovi} u spome-
nutoj recenziji u “Dnevnom listu” 1896. godine prikazuje
rad i igru glumaca sa odu{evqewem: “Ovi glumci studi-
raju komade sa razumevawem koje je dobro, a s voqom koja je
~esto ve}a no u wihovih beogradskih kolega. Oni paze na
masku, na skladnost pokreta, na izraàjnost u crtama li-
ca, na modulacije glasa, na harmoniju spoqa{wih manife-
stacija sa stepenom i kakvo}om emocija. Oni igraju pri-
rodno; tragi~ne scene nisu preterane; komi~ari re|e ka-
rikiraju... To su pa`qivi mladi qudi koji vi{e misle na
slavu no na uhqebije, koje vi{e vu~e na pozornicu pes-
ni~ki zanos no hladno razmi{qawe. Wihov ìvot van
pozornice o{tro ih odvaja od palana~kih glumaca. Svako
od ovih zapaàwa kriti~ki odmereno zasebno daje {iroku
i lepu sliku gluma~ke delatnosti i sistema rada u Po-
zori{tu. Glumci su ~e{}e igrali u stranim komadima,
kojih je bilo znatno vi{e u repertoaru, nego u doma}im.
Naro~ito je bilo malo komada iz narodnog ìvota. Zato se
u takvoj scenskoj praksi i moglo dogoditi da glumci sa
vi{e rutine tuma~e uloge iz stranih komada. Recenzent
1214 “Gradina”, od 15. X 1900, br. 20.
lista “Gradina”1214 1900. godine kaè da mu je izvo|ewe
“\ida” potvrdilo jednu neprijatnu istinu, da na{i glumci
najslabije igraju srpske narodne komade. Ne zna ho}e li
“na{e glumice kadgod biti voqne, da malo prou~e ulogu
srpske devojke, onoliko bar koliko studiraju ulogu kakve
pariske grizete u kojem tu|em komadu”.
Glumci su u po~etku ispla}ivani mese~no, pa se onda
pre{lo na deobu u vidu procenata, ali to nije bilo svakog
meseca. Ponekad su mnogo radili i dobro zara|ivali, ali je
bilo i kriti~nih meseci kada su im i primawa bila ne-
sigurna ili mala. “Sami glumci i Odbor priznavali su” –
pisao je 1900. savremeni glumac Dimitrije Ni{li} – “da je
stawe wihovo bedno i àlosno, ati se nije imalo kud.”1215 1215 “Pozori{te”, od 11. i 13. II
U toku deset godina u Sin|eli}u" su igrali ovi zna- 1900, br. 26. i 27.
~ajni glumci, i to 1891–92. prete`no amateri, od kojih ~e
se neki posvetiti glumi profesionalno: \or|e Proti},
Kosta Delini, Jefta @iki} (1890–91), Mihailo – Mika
Baki}, Rodoqub Bujdi}, Kosta Dobri}, Jovan – Joca Beli-
markovi}, @ivko Bogi}evi}, Mihailo Raj~evi}, Katica
Proti}ka, Katica @iki}ka (1891), Anka Frasineli, Mi-
ca Pavkovi}eva (Stefanovi}ka) i Mileva Markovi}; u
1893. za uprave Mihaila Dimi}a: Aleksandar Milojevi},
Radomir Petrovi}, Bogoboj Rucovi}, \or|e Proti}, @iv-
ko Bogojevi}, Aleksandar Cveti}, Miloje Dostani}, Vasa
\ema, Vlada Popovi}, Milan Milanovi}, Dimitrije Ni-
{li}, Lenka Hayi}, Aleksandra Milojevi}, Zorka A. Mi-

lojevi}ka, Katica B. Rucovi}ka.
Od 1894. do 1900. godine druìna ~esto mewa svoj sa-
stav, jer jedni glumci napu{taju i prelaze obi~no u pu-
tuju}a pozori{ta, ponekad i u narodna u Beogradu, Novom
Sadu i Zagrebu, drugi se vra}aju na staro ogwi{te ili
pristiù sasvim nove snage, naj~e{}e mladi da tu po~nu
karijeru, od kojih se poneki tu zadràvaju vrlo kratko.
Bilo je vrlo te{ko uspostaviti ta~an istorijski kon-
tinuitet u tom pogledu. Od 1894. do 1896. godine igraju u
“Sin|eli}u”: Ilija Stanojevi}, Bogoboj Rucovi}, Alek-
sandar Milojevi}, Jovan Stoj~evi}, Milan Stoj~evi}, Mi-
lan Stoji~evi}, Kosta Ili}, Milan Paligori}, Brana
Cvetkovi}, Qubomir Mici}, Nikola Hajdu{kovi}, Cvet-
ko Stankovi}, Kosta Delini, Radomir Pavi}evi}, Miloje
Dostani}, Gavra Kapri}, êdomiq An|elkovi}, Dimitri-
je Gini}, Jevta Stojanovi}, Radomir Petrovi}, Mihailo
Raj~evi}, Lenka Hayi}eva, Zorka A. Milojevi}ka, Katica
Rucovi}ka, Katica Hajdu{kovi}ka, Saveta Stoj~evi}ka,
Olga Ga{parevi}eva-Ili}ka, Qubica – Lujza Stanojevi-
}ka, Zorka D. Gini}ka. Od 1897. do 1900. pristiù ve} nove
darovite mla|e i starije snage: \ura Mayari}, Jovan Ha-
ritonovi}, Dragoqub Simi}, \or|e – \okica Proti}, Di-
mitrije Ni{li}, Hajim Testa, Ilija Vu~i}evi}, Milutin
– Buca Stefanovi}, Dobrivoje Milutinovi}, Lazar Laza-
revi}, Josip Papi} i Jovan Hajnovi} i kao slikar-sce-
nograf, Leposava D. Ni{li}ka, Mila Pavlica-Delini,
Marija Vu~i}evi}ka, Qubica – Quba Pavlica, Sofija
Haritonovi}ka, Katica Proti}ka, Leposava Jovanovi}e-
va, Melanija M. Dostani}ka, Milena Hari{eva, Sofija
Hari{eva (obe od kraja 1893–1902). Na kraju veka, u 1900.
godini,. druìna je bila ne{to oslabqena, jer su je neki
zna~ajni glumci napustli. Tada u woj igraju: Aleksandar
Milojevi}, Dimitrije Ni{li} (kratko), Laza Lazarevi},
Hajim Testa, Radomir Petrovi}, Jovan Haritonovi}, ê-
domiq An|elkovi}, Milutin Stefanovi}, Jovan Hajno-
vi}, Leposava Ni{li}ka, Zorka Milojevi}ka, Leposava
Jovanovi}eva, Sofija Haritonovi}ka, Milena Hari{eva,
Sofija Hari{eva i Qubica Pavlica.
Zna~ajan je i vrlo aktivan glumac Jefta @iki} (1862,
Novi Be~ej – 11. VIII 1909, Beograd). Prvi put je stupio na
scenu u junu 1885. u putuju}oj druìni Mihaila Dimi}a i
tu se zadrào jo{ samo 1886. godine, a zatim je proveo:
1887–88. i delimi~no 1890. u ni{kom “Sin|eli}u”, 1889-
–1890. opet kod Mihaila Dimi}a, 1891–96. u SNP u Novom
Sadu. u 1896. u amatersko-profesionalnom pozori{tu
“Sloga” u Kragujevcu, 1897–99. u druìni \ure Proti}a,
1899–1903. u putuju}em pozori{tu Dimitrija Gini}a na
Cetiwu, od 1904. do 1906. vodio je svoju putuju}u druìnu,

sem u 1905. godini kada je bio na ~elu Gradskog pozori{ta
u [apcu. 1906–7. je u trupi Qubomira Raji~i}a – ^vrge,
1908–9. je u “Zajednici” Dimitrija Gini}a i Jovana Stoj-
~evi}a. @iki} je bio izraziti realisti~ni, umetni~ki
odmeren i u izrazu neposredan glumac jake stvarala~ke
snage, koji se uspe{no osvedo~io u dramskim, karakternim
i komi~nim ulogama. U SNP je brzo zapaèn i istican.
“Od novajlija” – hvali ga jedan recenzent u 1891. godini –
“pokazao je g. @iki} da ima dara za stara~ke uloge. I glas
kao da mu je stvoren za prikazivawe staraca.” 1216 1216 “Pozori{te”, 1891, br. 18.
Wegove su zna~ajnije uloge: Grof [rusberi (“Marija
Stjuart”), Maksimilijan Mor (“Razbojnici”), u komadima
[ilera, îka Mija i Crvenko (“Stari Baka i wegov sin
husar” Sigetija), Fransoa (“Dosadan svet” Pajerona), Mag-
donald (“Bibliotekar” Mozera), Salerno (“Mleta~ki trgo-
vac”), Andrija (“Radni~ka pobuna” Sigligetija – Balaà),
Nasasov (“Zec” Mjasnickog), Fra Paolo (“Severo Toreli”
Fr. Kopea), Pavle i Kradi} (“Seoski lola”), Car Murat
(“Milo{ Obili}” Suboti}a), Spira Grabi} (“êstitam”
Trifkovi}a), Lale (“Balkanska carica”), Marinko (“\ido”),
Nemawa (u ist. komadu Cveti}a).
Katica J. @iki}ka-Gini}ka 1217 (1872–1925. Beograd) 1217 Katica se dvaput udavala za
prvi put je stupila na scenu 1891. u ni{kom “Sin|eli}u”, a glumce: prvi put za Jeftu @iki}a,
drugi put za Dimitrija Gini}a.
zatim je: 1891–96. u SNP u Novom Sadu, gde se umetni~ki
lepo razvijala, 1896. u pozori{tu “Sloga” u Kragujevcu,
1897–98. opet u “Sin|eli}u” 1899–1903. u pozori{tu na
Cetiwu. 1903–6. u putuju}oj druìni Dimitrija Gini}a.
1906–7. kod Q. Raji~i}a – ^vrge, 1908–9. u “Zajednici” D.
Gini}a i Joce Stoj~evi}a, 1910–11. u Operi @arka Savi}a
na Bulevaru u Beogradu, 1912–14. i po tre}i put u reorga-
nizovanom “Sin|eli}u”, koji se sada nazivao “Trifko-
vi}”. Posle I svetskog rata je igrala vrlo retko, jer je
bolno propadala u boemskom ìvotu, koji je ubrzo i uni-
{tio weno zdravqe. Igrala je kratko, 1919–20. u obnov-
qenom “Gunduli}u” u “Takovu” u Beogradu pod upravom
Raji~i}a – ^vrge, zatim u Podriwskom pozori{tu D. @i-
voti}a, pa se povukla. U putuju}im druìnama dugo je tu-
ma~ila dramske i peva~ke partije, u zrelijim godinama i
karakterne, ali je svoju najlep{u meru ostvarila u pe-
va~kim ulogama, jer je tada spajala znatne glumske i pe-
va~ke kvalitete.
Wene su uloge: Bodrogovica (“Ve~iti zakon”), Vilma
(“Majka”), Sofija (“Gospodska sirotiwa”), u komadima G. î-
kija, Sara (“Bibliotekar”), Balderka (“Ultimo”), u komadi-
ma G. Mozera, Julija (“Nervozne ène” E. Bluma – R. To{ea),
Rogo{kina (“Zec” Mjasnickog), Marijana (“Nora” Ibzena),
Dereta (“Eva” Riharda Fosa), Jelka i Kradi}ka (“Seoski lo-
la”), Jevrosima (“Maksim Crnojevi}” Kosti}a), Jurmusa
(“Kraqevi} Marko i Arapin” V. Miqkovi}a), Manda (“[o-
kica”), Marija (“Nemawa” Cveti}a), Nazarenka (“Pop Do-
brosav” L. Ancengrubera – Paje Adamova), @ivana i Petra

(“\ido”), i Ri|okosa (u ist. komadu), jedna od wenih najus-
pelijih partija.
Mihailo Baki} (2. III 1865, Kragujevac – 2. III 1915,
1218 Umro je u Skopqu od pegavog Skopqe)1218 bio je jedan od najprijatnijih i najomiqenijih
tifusa u najteè vreme evakuacije. komi~nih glumaca zabavqa~a od kraja XIX i po~etkom XX
veka. Zavr{io je {est razreda gimnazije u Kragujevcu i
telegrafski kurs, pa radio kra}e vreme kao telegrafski
slu`benik. Prvi put je stupio na scenu u maju 1886. kao
diletant u Kragujevcu, a zatim je proveo: 1890–91. u “Sin-
|eli}u”. 1892–94. u druìni Mihaila Dimi}a, 1894–95.
prvo je vodio sam a 1895–96. sa Nikolom – Batom Simi}em
“Komi~no pozori{te”, u 1896. je u kragujeva~kom pozori-
{tu “Sloga”. 1897–99. u trupi Nikole Simi}a, od 1901. do
1915. ponovo je vodio bezmalo stalno svoje tada vrlo omi-
qeno Veselo pozori{te ili Narodni orfeum, koji je puto-
vao po Srbiji. Orfeum je bio sli~an Braninom pozori{tu
u Beogradu. Svojim humoristi~ko-satiri~kim improviza-
cijama i produkcijama delovao je blagotvorno na javno
mnewe naro~ito za vlade posledweg Obrenovi}a u vreme
policijskih progona, jer su se dobro usmerenim ske~evima,
britkim {alama, muzi~kim produkcijama i raportima is-
mevale i satiri~ki smelo {ibale najraznovrsnije nega-
tivne pojave u dru{tvu po~etkom XX veka (naj~e{}e ko-
rupcija, politi~ke afere, razne zloupotrebe vlasti i qu-
di, demagogija, modne nastranosti, neprirodne krize u
porodi~nom, dru{tvenom i naro~ito kulturnom ìvotu,
itd.). Baki} je imao lepo razvijenu mo} zapaàwa qudskih
i dru{tvenih slabosti. Wegov humor je bio nepresu{an i
spontan, satira naj~e{}e hrabra i o{tra. Zameralo mu se
{to je negovao najve}im delom vodviqsko-orfeumski, jev-
tini humor bulevarskih pariskih pozori{ta i varijetea i
tako bio na ne{to nièm stupwu po vrednosti od komi-
~nih produkcija u Orfeumu ili u Komi~nom pozori{tu
tada nenadma{nog Brane Cvetkovi}a. U ovakvoj oceni sa-
vremenika ima i izvesnog preterivawa, a naro~ito zato
{to se pri tome gubi iz vida karakter Baki}evog, pa i
Braninog pozori{ta.
Savremeni glumci su Baki}a podjednako hvalili i kao
dramskog, karakternog i komi~nog glumca. U dramske ulo-
ge je unosio svoj jak, ~ak bujan temperament, u komi~ne
ìvost, dinami~nost i prirodnost u izrazu. U dramskim
ulogama prelazio je pomalo u patetiku, u komi~nim je
voleo groteskno i drasti~no. Imao je prijatnu, pravilnu,
lepo negovanu dikciju.
Wegove su uloge: Hajnrih (“Lovorika i prosja~ki {tap”
Holtaja), Jova i Ruì~i} (“Pokondirena tikva” J. S. Popovi}a),
Milo{ Obili} (u ist. komadu J. Suboti}a), Hajduk Veqko (u ist.
komadu Draga{evi}a), Mita Kradi} (“Seoski lola”), Stanoje
Glava{ (u ist. komadu Jak{i}a), Pesnik (“Pesnik i vila” Ni-
kole Petrovi}a, 1894. na Cetiwu), Maksim (“\ido”).
Mihailo Raj~evi} (1856, Ni{ – 1917, negde u Francu-

skoj) prvi put je stupio na scenu 1876. godine u druìni
Isaija Joki}a, a zatim je proveo: 1878–79. kao glumac i
{apta~ u SNP u Novom Sadu, nekoliko godina u trupi
Mihaila Dimi}a, pa radio kra}e vreme kao poreski ~i-
novnik u Ni{u, nastavio da igra u ni{kom “Sin|eli}u” s
prekidom od 1891–96. godine, u druìnama \ure Proti}a i
Mihaila Lazi}a – Strica i, najzad, kao {apta~ i epizo-
dista u NP u Beogradu. U toku Prvog svetskog rata izbegao
je u Francusku i tamo davao predstave sa glumcem Mili-
vojem – Mikom Stojkovi}em. Posle toga mu se izgubio
trag. Bio je dobar karakterni i komi~ni glumac. Kada je
jo{ neiskusan tuma~io Stavru u komadu “Vampir i ~iz-
mar” u SNP 1879. godine, jedan recenzent je isticao da
“ima velikog dara i da bi mogao daleko doterati, sa jo{ 1219 “Pozori{te”, 1879, br. 34.
vi{e studije”.1219
Zna~ajnije su mu uloge: Kir Dima (“Kir Jawa”), Ruì~i}
(“Pokondirena tikva”), u komadima J. S. Popovi}a, Joakim
Sapun (“êstitam” Trifkovi}), Milo{ (“Sa}urica i {u-
bara” Okrugi}a – Sremca), Stanko (“[kolski nadzornik”),
Mita (“Qubav nije {ala” A. Hayi}a), Britvi} (“Varo{ani na
selu” V. Sardua), Spira (“Veseli dvori” Sardua – Enekena),
Kajet (“Zlo~in~eva marama” Lajo{a Abowija), Miler (“Ve-
likovaro{ani” J. B. [vajcera), Stavra (“Vampir i ~izmar”
Sigligetija).
Rodoqub Bujdi} (oko 1870) ubrajan je krajem XIX veka

me|u najdarovitije glumce mla|eg nara{taja. Prvi put je
stupio na scenu 1890. u druìni Mihaila Pe{i}a, a zatim
je igrao: 1891. u “Sin|eli}u”, 1893–94. u trupi Nikole
Simi}a, 1895. u trupi Petra ]iri}a, 1896–97. kod \ure
Proti}a, 1898–1901. kod Dragutina Krsmanovi}a. Od 1912.
godine je u Povla{}enom pozori{tu “To{a Jovanovi}” s
kojim je oti{ao u izbegli{tvo u Solun i Voden u Gr~koj i
bio wegov vrlo istaknuti ~lan i rediteq. Vi{e godina je
bio {ef èlezni~kih stanica u Kukujevcu i Mladenovcu
gde je na{ao vi{e uslova za egzistenciju. Poginuo je 1919.
u saobra}ajnoj nesre}i u Kukujevcu. Bujdi} je bio cewen
kao darovit i dobar tuma~ dramskih, upravo herojskih
partija i uloga dramskih i salonskih qubavnika. U dram-
skim ulogama pokazivao je snaàn temperament i jaku ose-
}ajnost, u salonskim ugla|enost manira i uop{te pona-
{awa i vrlo prijatnu i pravilnu dikciju.
Wegove su uloge: Maksim Crnojevi} (u ist. komadu Ko-
sti}a), Hajduk Veqko (u ist. komadu Draga{evi}a), Vojvoda
Brana (u ist. komadu S. Buni}a), Feb i Kvazimodo (“Zvonar
Bogorodi~ine crkve”), Hajnrih (“Lovorika i prosja~ki {tap”
K. Holtaja), Klod (“Klodova èna” Dime Sina), Nehqudov
(“Vaskrsewe” Tolstoja – Bataja).
Aleksandar – Aleksa Milojevi} (1860, Beograd – 24. III

1923, Beograd) nesumwivo je jedan od najzaslu`nijih i naj-
zna~ajnijih pozori{nih poslenika u Srbiji od kraja XIX

veka za koje vreme je mnogo radio i svesrdno, uspe{no, s
qubavqu, sagorevao na poslu. Wemu su poveravane razne
ozbiqne umetni~ke i organizacione du`nosti i sve je
izvr{io na op{te zadovoqstvo. U Beogradu je zavr{io
~etiri razreda gimnazije, a zatim je radio kao ~inovnik u
Aleksincu. Tu je prvi put stupio na scenu 1883. godine u
putuju}oj druìni Mihaila Dimi}a, pa se ubrzo povukao i
kona~no se, opet kod Dimi}a, posvetio pozori{tu od 1885.
godine. Posle Dimi}evog pozori{ta igrao je: (sa suprugom
Zorkom) od 1885. do 8. IV 1886. i od 7. XI 1887. do 1889. u
SNP u Novom Sadu, 1889–93. kod \ure Proti}a. 1893–1900.
je zna~ajni i mnogostruko zaslu`ni upravnik ni{kog
“Sin|eli}a”, od 1900. do penzionisawa je opet ~lan NP u
Beogradu. U dva maha Ministarstvo prosvete mu je, izme|u
ostalog, poveravalo da osnuje nova pozori{ta: 1913. sa
Branislavom Nu{i}em Narodno pozori{te u Skopqu,
Aleksandar – Aleksa Milojevi} 1921. godine Narodno pozori{te u Sarajevu {to je izvr-
{io, uz mnogo truda i po`rtvovawa, vrlo uspe{no i znala-
~ki. Milojevi} je, zatim, bio posle I svetskog rata istak-
nuti borac za stale{ka prava glumaca i kao takav odmah
biran za predsednika Mesnog odbora Udruèwa glumaca.
On je i osniva~ Fonda za podizawe Gluma~kog doma u Beo-
gradu. Kao rediteq-pedagog bio je vaspita~ vi{e mladih
gluma~kih nara{taja. On se istakao kao vrlo darovit,
studiozan, inteligentan i realisti~an odli~an tuma~ ka-
rakternih uloga, koje su ga uvrstile me|u najboqe srpske
glumce u tom fahu od kraja XIX i po~etkom XX veka. Imao
je “fino}e u opaàwu i sposobnosti da uo~i najva`nije
1220 Ja{a Prodanovi}, “Dnevni momente i prirodnost koja frapira”. 1220
list”, 1896. br. 127. Drugi su mu se iskreno divili i otkrivali u wemu
“pravog umetnika” (Dragomir Jankovi}) koji je umeo da
izmiri skladno umetni~ko s prirodnim i realnim. U tu-
ma~ewu nekoliko uloga iz starijeg repertoara bio je ne-
nadma{an, naro~ito Starog kaplara, koji predstavqa we-
govo i u tom ànru vrhunsko umetni~ko ostvarewe na beo-
gradskoj sceni.
Wegove su uloge: Jago ( “Otelo”), Ludvik XI (u ist. komadu
Delaviwa), Osip i Gradona~elnik (“Revizor”), Crvenko
(“Stari Baka i wegov sin husar”), Simon (“Stari kaplar”),
îzmar ]ira (“Vampir i ~izmar”), Marslend (“Bibliote-
kar”), Alba (“Otaybina”), Skarpia (“Toska”), [oazel (“Ad-
riena Lekuvrer”), Pukovnik Berg (“Novinari” Frajtaga), Na-
poleon (“Madam San-@en”), Otac (“G|a s kamelijama”), @ar-
ko (“Smrt Stefana De~anskog” Sterije), Knez Dobrosav (u
komadu M. Bana), Mleta~ki du`d i Ivan-beg (“Maksim Crno-
jevi}”), Sokolovi} (“Izbira~ica”), Kraqevi} Marko (“Sab-
qa Kraqevi}a Marka” J. \or|evi}a – Hayi}a), Kraq Vuka-
{in (u ist. komadu Dragutina Ili}a), Arsa (“Obi~an ~ovek”
Nu{i}a).
Radomir – Rada Petrovi} (1866, Kragujevac – 1918,

Beograd) spadao je me|u zna~ajnije i boqe glumce u unu-
tra{wosti. Prvi put je stupio na scenu vrlo mlad 1883.
godine u druìni Mihaila Dimi}a, koji mu je bio i prvi
zna~ajni u~iteq u glumi. Do stupawa u ni{ki “Sin|eli}”
igrao je u putuju}im druìnama \ure Proti}a, Gavre Mi-
loradovi}a i Petra ]iri}a u kojima se obrazovao u dob-
rog glumca uz odli~ne glumce i iskusne rediteqe kakve su
imale ove trupe. U ni{kom “Sin|eli}u” igrao je od 1893.
do 1904. godine, a 1900–1904. je i wegov upravnik posle
zna~ajne i uspe{ne etape Al. Milojevi}a. Od 1904. do 1913.
je istaknuti ~lan u NP u Beogradu, zatim ~lan, rediteq i
jedan od glavnih organizatora Narodnog pozori{ta u
Skopqu, ina~e vrlo zasluàn za wegovo osnivawe. Mnogo
cewen u publici, nosilac ~esto velikih i te{kih uloga.
Petrovi} je bio dobar, darovit, uzorno studiozan u karak-
terizaciji likova. On je igrao “prirodno, lepo i bez ikak- Radomir – Rada Petrovi}
vog preterivawa. Wegova maska je uvek vanredno dobra; u
1221 Ja{a Prodanovi}: Ibid.
tom pogledu te{ko mu je na}i ravna”.1221 Inteligentan i
sa lepo razvijenim unutarwim ìvotom, tuma~io je razno-
vrsne uloge, ali je, prema oceni savremenika, bio najboqi
u karakternim i komi~kim.
Zna~ajnije su mu uloge: Kir Dima (“Kir Jawa”), Ruì~i}
(“Pokondirena tikva”) u komadima Sterije, Mita Kradi}
(“Seoski lola”), To{ica (“Izbira~ica” Trifkovi}a), Jovan-
~a (“Obi~an ~ovek”), Manojlo (“Protekcija”), u komadima Nu-
{i}a, Zemqanika (“Revizor”), dr Pfajfer (“Zec” Mjasnic-
kog), Prof. deklamacije (“Diran i Diran” Valabrega – Ordo-
noa), Markiz (“Don Cezar od Bazana” d’Enerija – Dimanoara),
Engstrand (“Aveti” Ibzena).
Vladimir – Vlada Popovi} (1859, Kragujevac) bio je

nekoliko godina u~iteq, pa se iz qubavi posvetio pozori-
{tu. On je 1881–82. u SNP u Novom Sadu, a zatim: 1893–94.
kod \or|a Pele{a, od avgusta 1894. kod Fotija Ili~i}a.
1895–97. u ni{kom “Sin|eli}u”; 1899–1900. je vodio svoje
ceweno pozori{te; 1900–2. je kod Dragoquba – Ke~e Si-
mi}a, a u me|uvremenu je igrao u trupama Isaija Joki}a
(1890–93). M. Lazi}a – Strica i opet \. Proti}a. Neko-
liko godina spred kraj ìvota povukao se iz pozori{ta i
bio praktikant negde u Beogradu gde je zaboravqen i umro.
Kao putuju}i glumac tuma~io je skoro sve glumske fahove,
ali se najvi{e istakao u dramskim i karakternim ulogama
novijeg repertoara. Popovi} se isticao realisti~nom,
prirodnom i odmerenom igrom sa smislom za tipi~nu ka-
rakterizaciju likova. Isticao se, zatim, i kao “vrstan
predstavqa~ intrigantskih uloga”. 1222 1222 Ja{a Prodanovi}: Ibid.
Wegove su uloge: Tibalt (“Romeo i Julija”), Klod (“Zvonar
Bogorodi~ine crkve”), Vilbrun (“Pariska sirotiwa”).
Bio je vrlo omiqen u pozori{noj publici Vasa \ema

(1868. Beograd). Igrao je u nekoliko putuju}ih druìna i u
ni{kom “Sin|eli}u” 1893–96. i 1904–6. godine. Kad se po-

vukao sa scene, ure|ivao je izvesno vreme “Ve~erwe novo-
sti” i sara|ivao u humoristi~ko-satiri~kom listu “Br-
ka”. \ema je realisti~no i darovito tuma~io prete`no
karakterne uloge.
Dobar komi~ar i naturbur{ (Natu’rbrsche – ~ovek pri-
rode, narodni ~ovek) Milan Milovanovi} (1878, Azawa –
izvr{io samoubistvo u Rumi) igrao je vrlo darovito i
zapaèno u ni{kom “Sin|eli}u” 1893–95. ali je najduè
radio u putuju}im druìnama Mihaila Pe{i}a, \ure
Proti}a, Milo{a Milo{evi}a i Mihaila – Ere Mar-
kovi}a. Wegova igra je bila prirodna, humor srda~an, ~ak
pomalo {eretski i improvizatorski u stilu Svetislava
Dinulovi}a, koji mu je bio uzor.
Wegove su uloge: Boja (“[okica”), Joakim Sapun (“ê-
stitam” Trifkovi}a), Ruì~i} (“Pokondirena tikva”), Mak-
sim (“\ido”), Mita Kradi} (“Seoski lola”).
Qubomir – Lala Mici} (3. I 1874, Pan~evo – 22. III 1950,
Beograd) bio je glumac, rediteq, upravnik putuju}eg po-
zori{ta i na kraju bogat industrijalac. Prvi put je stupio
na scenu 1890. godine u putuju}oj druìni Mihaila Pe-
{i}a, a zatim je igrao: 1894. u Rucovi}evom pozori{tu
improvizovanom kod “Kolarca” u Beogradu, iste godine
pre{ao u trupu Milo{a Hayi-Dini}a, 1895–97. u ni{kom
“Sin|eli}u”, 1897. kod Vlade Popovi}a. 1898. i 1907. u
SNP u Novom Sadu. 1899, kratko u trupi “Srbadija” Di-
mitrija Ni{li}a, koju je s wim tada i vodio. 1909–11. u
druìni Nikole Hajdu{kovi}a i Mlinari}a, 1911–12. je
~lan i rediteq NP na Cetiwu, od 1913. je u Pokrajinskom
pozori{tu u Dubrovniku pod upravom Petra ]iri}a. U
me|uvremenu je vodio i svoja putuju}a pozori{ta (1900,
1902–3. i 1908–9. sam, 1901. sa Vladom Popovi}em). Posle I
svetskog rata je napustio pozori{te, odao se uspe{no tr-
govini i mnogo se obogatio kao industrijalac. Mici} je
bio dobar realisti~ni tuma~ prete`no karakternih ulo-
ga. U igri je bio vrlo prirodan, smi{qen i odmeren, vi{e
racionalan nego emotivan, inteligentan i dovoqno po-
zori{no obrazovan i iskusan bio je i dobar rediteq-pe-
dagog i rutiner.
Wegove su uloge: Bogqa{ (“Ri|okosa”), Lanslo (“Prisni
prijateqi”), Braset (“Karlova tetka”), Platon (“Kao pile u
ku~inama” Mjasnickog), \or|e (“Brbqu{a” Bitonga i Bu{a),
@ermen (“Sebi~wak” Labi{a – Martena), Jusuf-pa{a (“Za-
du`bina” [ap~anina), Zvezdan (“Pribislav i Boàna” Dra-
gutina Ili}a), \or|e (“Kraji{kiwe” P. Krstono{i}a), @i-
ki} (“Jasmina i Irena” Manojla \or|evi}a – Prizrenca),
Jerotije i @ika (“Sumwivo lice”).
Od anga`mana u “Sin|eli}u” stalno je s wim u istim
pozori{tima wegova supruga Julka Mici} (1878, Novi
Sad – 28. XI 1968, Beograd). Bila je dramska i karakterna
glumica emotivne prirode s lepom i pravilno intoni-

ranom dikcijom.
Wene su uloge: Amelija (“Prijateq iz Liona” T. Barijera
– L. Tibusta), Lazaru (“Don Cezar od Bazana” d’Enerija – Di-
manoara), Huana (“Ludost ili po{tewe” E~egeraja), Emilija
(“Otelo”), Qubica (“\ido”), Boàna (“Pribislav i Boàna”
Drag. Ili}a).
Dimitrije Ni{li} (20. I 1873, Ni{ – 18. 1906, Ni{)

svakako je jedna od najzanimqivijih li~nosti srpskog po-
zori{ta krajem XIX i po~etkom XX veka: darovit glumac,
dobar rediteq, odli~ni upravnik putuju}ih pozori{ta,
najvatreniji borac za stale{ka prava i pomalo novinar.
On je po~eo da igra mlad, 1890, u putuju}oj trupi Mihajla
Dimi}a sa svr{enih pet razreda gimnazije, a zatim je pro-
veo: 1891, 1893–94. 1898–1900. i kra}e 1905. u ni{kom “Sin-
|eli}u” (kada je wegovu trupu drugi vodio u wegovo ime).
1892. kod Fotija Ili~i}a, 1895, kod Mirka Suvajyi}a,
1896–97, kod Mihaila Lazi}a – Strica. Od 1899. do 1905. je
vodio svoje dobro putuju}e pozori{te, kojim }e, posle
wegove smrti, upravqati nepune dve godine supruga Lepo-
sava Ni{li}. U 1904. godini je izdavao nekoliko godina
list “Pozori{te” u Ni{u u kome se ~lancima borio za
stale{ka prava naro~ito neobezbe|enih putuju}ih glu-
maca" zapo~iwu}i tako borbu koja }e biti uspe{no kruni-
sana tek u po~etku XX veka osnivawem prvog Udruèwa
glumaca u Srbiji, odnosno u biv{oj Jugoslaviji. Ni{li} je
s mnogo dara, duha i prave umetni~ke mere, koju je mogao da
poseduje samo obrazovani glumac, tuma~io karakterne
uloge, bonvivane i komi~ne salonske li~nosti. Glumci su
ga rado spomiwali kao vrednog i vrlo po{tenog uprav-
nika, odli~nog organizatora, koji je ~uvao ugled druìni,
i kao inteligentnog rediteqa-pedagoga novijih shvatawa.
Wegove su uloge: Bakalin (“Diran i Diran” Valabrega –
Ordonoa), Anri (“Dupla punica” A. Bisona – A. Marsa), Tri-
ko{ (“Triko{ i Kakole” Melaka – Alevia), Rokfeq (“Dve
sirotice” d’Enerija – Kormona), Ademar (“Razvedimo se” V.
Sardua – Naàka), Aleksandar (“Zec” Mjasnickog), Milo{
(“Maksim Crnojevi}” L. Kosti}a).
Milan Paligori} (1870, Kragujevac – 7. IV 1898, Kra-

gujevac), igrao je vrlo kratko u NP u Beogradu, a zatim:
1894–95. u “Srbadiji” Dimitrija Ni{li}a, 1895–96. u “Sin-
|eli}u”, 1896. u pozori{tu “Sloga” u Kragujevcu. 1896–97. u
SNP u Novom Sadu, 1898. u druìni \ure Proti}a. U po-
sledwoj godini razboleo se od grudoboqe. Paligori} je bio
vrlo sposoban tuma~ dramskih uloga i qubavnika.
Wegove su uloge: Horacije (“Hamlet”), Edmund (“Kraq
Lir”), Feb (“Zvonar Bogorodi~ine crkve”), Pjer (“Pariska
sirotiwa”), Branko (“Izbira~ica”), Du{an Silni (u ist. ko-
madu [ap~anina), Knez Ivo od Semberije (u ist. komadu Nu-
{i}a).
Nikola Hajdu{kovi} (9. VI 1876, Beograd – 1947, Sara-

jevo), glumac velikih stvarala~kih sposobnosti, proveo je
dobar deo svoga ìvota u vi{e pozori{ta i upoznao sve
gor~ine svoga poziva, ali doìveo je i slavu i priznawa.
Ponekad je bilo vrlo te{ko uspostaviti ta~an konti-
nuitet wegove duge umetni~ke karijere vrlo promenqive
i raznovrsne. On je po~eo da igra kao u~enik glumca Qu-
bomira Stanojevi}a 1896. u NP u Beogradu i ve} 1897.
godine je stupio na scenu ni{kog “Sin|eli}a” kao Feb
(“Zvonar Bogorodi~ine crkve”) i tu se zadrào do kraja
1899. Zatim nastaje wegova karijera za koju je skoro ne-
mogu}e na}i pore|ewe: od 22. VIII 1900. do 1904. je u Or-
feumu Brane Cvetkovi}a u Beogradu, 1904–6. kod \ure
Proti}a, 1906–7. kod Petra ]iri}a, 1907–8. kod Mihaila –
Ere Markovi}a, 1908–9. opet kod Brane Cvetkovi}a,
1908–9. je vodio putuju}e pozori{te sa Svetozarom Fili-
povi}em, 1909–11. sa R. Mlinari}em, kratko 1911. je u NP
na Cetiwu i iste godine u Filijali HZK iz Zagreba,
1912–13. u HK u Osijeku, 1913–14. u Dubrova~kom kaza-
li{tu kojim je kra}e vreme i upravqao, od 1914. je ~lan NP
u Sarajevu. U toku rata proveo je do 1915. u internaciji u
Naìderu u Ma|arskoj. Od 1915. do 1916. je u NK u Va-
ra`dinu. Od 1917. do po~etka 1920. vodio je s Radivojem
Dinulovi}em veliko putuju}e pozori{te iz kojega }e se
postepeno razviti NP u Sarajevu. Tu }e stvarati kao glu-
mac i rediteq do kraja karijere. Glumac bogatog scenskog
iskustva, vrlo inteligentan, velike stvarala~ke snage,
darovit i ose}ajan, Hajdu{kovi} je svoje sposobnosti po-
tvr|ivao u raznovrsnom repertoaru – dramskom, karakter-
nom i ~ak komi~nom. On je gradio likove vrlo studiozno,
sa dosta lepih pojedinosti i sve je to odavalo glumca koji
sigurno vlada ulogom i scenom. Me|u mnogim lepim umet-
ni~kim kvalitetima Hajdu{kovi} je imao izvesnih sla-
bosti u artikulaciji. Naro~ito je delovao korisno na
mla|e kao jedan od najaktivnijih rediteqa na sarajevskoj
sceni.
Wegove inscenacije su bile skladne umetni~ke celine.
Zna~ajnije su mu uloge: Jago (“Otelo”), Polonije i Kraq
(“Hamlet”), [ajlok (“Mleta~ki trgovac”), u komadima [eks-
pira, Korba~io (“Volpone” Yonsona), Bobrikov (“îkina ku-
}a” Mjasnickog), Peri{on (“Peri{onov put” E. Labi{a),
Kokardie (“Diran i Diran” Valabrega – Ordonoa), Tokeramo
(“Tajfun” M. Len|ela), Kir Jawa, Toma (“Svet”), Jevrem (“Na-
rodni poslanik”), Jerotije (“Sumwivo lice”), u komedijama B.
Nu{i}a, Hayi Zamfir (“Zona Zamfirova”), Maksim (“\i-
do”"), Fabrici (“Gospoda Glembajevi” M. Krleè), Majstor
File (“Majstorica Ruà” Joze Iveki}a).
Cvetko Stankovi} (1861 – poginuo u ratu 1913) po~eo je

u nekoj putuju}oj druìni, zatim je igrao kra}e vreme u NP
u Beogradu. 1893–94. kod Milo{a Hayi-Dini}a, 1895–96. u
“Sin|eli}u”, 1896–97. i 1900–2. kod \ure Proti}a, 1898–99. u

druìni “Sveti Sava” Svetolika \or|evi}a. Bio je dobar
i darovit dramski i karakterni glumac, a po~eo je uspe-
{no kao qubavnik.
Radomir – Rada Pavi}evi} (9. II 1876, Bajina Ba{ta –
31. XII 1954, Beograd) bio je jedan od najzapaènijih glu-
maca u unutra{wosti po~etkom XX veka. Prvi put je stu-
pio na scenu 15. VI 1894. u “Sin|eli}u” u Ni{u i tu ostao
do septembra 1895. Zatim je, kao Hajdu{kovi}, proveo u
vi{e pozori{ta: 1895–97. kod Mirka Suvajyi}a, Nikole –
Bate Simi}a, Mihaila Lazi}a – Strica i Jevte @iki}a,
1897 – 1. VIII 1898. u SNP u Novom Sadu, 1898–1906. u
druìnama Petra ]iri}a, Milo{a Milo{evi}a, Jevte
@iki}a, Jevte Du{anovi}a (1901–2), Boè Gavrilovi}a
(1902), Dragutina Krsmanovi}a (1904), Jano{a Markovi}a
(1904–5), Mihaila – Ere Markovi}a (1905–6). 1906–10. kod
Mihaila Lazi}a – î~ka; 1910–11. igrao u “Zajednici” koju
je osnovao sa S. Buni}em i Nikolom Todorovi}em; 1911–13.
je u NP na Cetiwu; 1913. je u Povla{}enom pozori{tu
“To{a Jovanovi}”; 1914–15. u obnovqenom “Sin|eli}u”
pod upravom A. Milojevi}a; 1918–19. sa Perom Jovano-
vi}em vodio pozori{te u Ni{u; 1919. je jedan od osniva~a,
~lan i rediteq Gradskog pozori{ta “Sterija” u Vr{cu;
krajem 1920–21. je ~lan i rediteq obnovqenog “Gunduli-
}a”, 1922–24. je u SNP u Novom Sadu, 1924 – 10. VII 1926. u
NP u Beogradu odakle prelazi u Branino pozori{te u
Beogradu, 1927–28. i 1934–35. opet u SNP; 1929–30. u Grad-
skom pozori{tu u Ni{u, od 1930. u putuju}oj druìni Ro-
berta Matijevi}a. Dobar i darovit glumac, jedan od naj-
vi{e cewenih u starijem nara{taju, unosio je u tuma~ewe
karakternih i komi~nih uloga prirodnost, odmeren izraz
i bri`qivost u karakterizaciji.
Wegove su uloge: Keseg (“Ri|okosa” Luka~ija), Grof Mon-
ti (“Vojni~ki begunac” Sigligetija), Pjer Fro{ar (“Stari
kaplar” d’Enerija – Dimanoara), Bobrikov (“îkina ku}a”
Mjasnickog), Gal (“Igra u dvorcu” F. Molnara), Ivko (“Iv-
kova slava”), Vuk (“Milo{ Obili}” J. Suboti}a), Mita Kra-
di} (“Seoski lola”), Marjan (“[okica” Okrugi}a), Prota
Ta{ko (“Vojvoda Brana” S. Buni}a), Hasanaga (“Hasanagi-
nica” M. Ogrizovi}a), Marinko (“\ido”).
Miloje Dostani} (24. VII 1871, Turica kod â~ka – 10.

X 1932, Beograd) spadao je me|u najboqe dramske glumce u
unutra{wosti po~etkom XX veka. Prvi put je stupio na
scenu 15. III 1892. u trupi Fotija Ili~i}a u Negotinu, a
zatim je proveo: 1893–95. 1898–1900. i 1909–10. u “Sin|e-
li}u”, 1896. i 1904–5. je kod \ure Proti}a, 1910–11. u “Za-
jednici” Sime Buni}a, 1912–14. u PP “To{a Jovanovi}”,
“Sterija” i “Trifkovi}”. U~estvovao je u prvom svetskom
ratu. U toku rata je igrao u srpskom pozori{tu u Aja~iu na
Korzici. Posle rata, od 1. VIII 1919. do 25. III 1926, stalno

je ~lan NP u Beogradu gde je i penzionisan. Dve decenije
Dostani} je tuma~io uspe{no velike uloge ve}inom na-
cionalnih heroja i qubavnika. Wegova igra je bila ose-
}ajno topla, doìvqena i prirodna. U pravilnoj dikciji
imao je pomalo pateti~nosti starije {kole, ali je de-
lovala i plenila iskreno i ubedqivo.
Zna~ajne su mu uloge: Milo{ Obili} (u ist. komadu Ste-
rije i Suboti}a), \u{an (u ist. komadu), Todor od Stala}a (u
ist. komadu), Nemawa (u ist. komadu), u dramama Cveti}a,
Hajduk Veqko (u ist. komadu Draga{evi}a), Knez Ivo od Sem-
berije (u ist. komadu Nu{i}a), Mane (“Zona Zamfirova”),
Otelo, Ipanov (“Fedora”), Tolozan (“Prisni prijateqi”), u
komadima Sardua, Robert (“âst” Sudermana).
Gavra Kapri{ – Kapri} (1871, Mokrin – 1908, Vu-

kovar) svojim lepim gluma~kim darom i vrlo neodmerenim
boemskim ìvotom podse}ao je mnogo na Milivoja Stoj-
kovi}a: zablistao je i brzo se ugasio kad je dostigao svoju
najlep{u umetni~ku meru. Posle zavr{ena dva razreda
gimnazije prvo se posvetio trgovini, pa odatle pre{ao u
pozori{te: stupio je prvi put na scenu 1889. u Melencima
u druìnu Fotija Ili~i}a i tu ostao do kraja 1891. godine.
Zatim je prelazio iz jedne u drugu druìnu: 1892–93. je kod
M. Stojkovi}a, koji ga je i obrazovao kao glumca. 1894–95. u
ni{kom “Sin|eli}u”, 1895. opet kod Stojkovi}a, 1895–96.
kod Dragoquba – Ke~e Simi}a, 1896–97 kod Isaija Joki}a,
1897–98. kod \ure Proti}a, 1898–99. kod Vlade Popovi}a,
1899–1900. kod Petra Krstono{i}a, 1900–2. ponovo kod
Simi}a – Ke~e, 1902–6. kod Jano{a – Jovana Markovi}a
kada mu se gubi trag verovatno u drugoj putuju}oj druìni.
Kapri} je bio darovit tuma~ komi~nih uloga sa izrazitim
realisti~kim smislom za tipsku karakterizaciju likova.
Tuma~io je i ozbiqnije karakterne uloge i isticao se kao
dobar peva~ jakim i visokim tenorom u komadima s pe-
vawem i u opereti.
Wegove su uloge: Kir Dima (“Kir Jawa”), Svetozar Ru-
ì~i} (“Pokondirena tikva”), u komadima Sterije, Maksim
(“\ido”), @ivko (“Ciganin” Sigligetija), Stevan (“Seoski
lola” Tota – Deska{eva), Mu{tvi} (“Tri bekrije” J. Ne-
stroja), Celestin (“Mamzel Nitu{” Fl. Ervea).
êdomiq – êda An|elkovi} (1866, Ni{ – 1907, Ni{)

stupio je na scenu 1888. u druìni Mihaila Pe{i}a, zatim
igrao: 1891–93. kod Fotija Ili~i}a, 1894–95. kod \ure
Proti}a, 1895–96. i 1898. kod Mihaila Lazi}a – Strica,
1897. i 1900–7. u ni{kom “Sin|eli}u”, 1899–1900. u “Srba-
diji” Dimitrija Ni{li}a. Napustiv{i privremeno “Sin-
|eli}” igrao je 1905–6. u druìni Mihaila – Ere Mar-
kovi}a. U 1898. godini sa Ankom Lazi} je vodio putuju}e
pozori{te wenog supruga. An|elkovi} je tuma~io uspe-
{nije dramske uloge, ali se najvi{e isticao u peva~kim

partijama i bio cewen kao jedan od najboqih peva~a u
unutra{wosti.
Wegove su uloge: Stevan Dragi} (“Seoski lola”), Zdravko
i Mili} (“\ido”i, Tur~in (“Su|aje” Q. Petrovi}a).
Jefta Stojanovi} (1852, Poàrevac – 1907) igrao je u

putuju}im druìnama Isaija Joki}a, Fotija Ili~i}a, La-
ze Popovi}a, 1892–93. Mihaila Pe{i}a, 1894–95. Mihaila
Lazi}a – Strica, 1896–97. \ure Proti}a, 1898–1901. u ni-
{kom “Sin|eli}u”. Tuma~io je vrlo uspe{no karakterne
uloge, naro~ito starce, ve{t u preobraàvawu glasa i
maske.
Wegove su uloge: Gvozden (“Devoja~ka kletva” Q. Petro-
vi}a), Marinko i Andrija (“\ido”), Toma (“Svet”), Kulin-ka-
petan (“Knez Ivo od Semberije”), Spira (“Narodni posla-
nik”), u komadima Nu{i}a.
Katica Lazarevi}eva-Hajdu{kovi}ka (22. VIII 1876,

Novi Sad – 8. X 1935, Sarajevo) spadala je me|u najboqe
srpske dramske glumice, naro~ito u po~etku XX veka. Za-
vr{ila je U~iteqsku {kolu u Novom Sadu misle}i uvek na
glumu. Za glumicu je spremao To{a Jovanovi}. Posle toga
je stupila na scenu u septembru 1892. godine u ulozi Ama-
lije (“Razbojnici” [ilera) u NP u Beogradu i ostala do
kraja 1894. a zatim je igrala: 1895–99. u “Sin|eli}u” (gde se
1898. udala za glumca Nikolu Hajdu{kovi}a), 1900–4. kod
Brane Cvetkovi}a u Beogradu, 1904–6. kod \ure Proti}a,
1906–7. kod Petra ]iri}a, 1907–8. kod Mihaila – Ere
Markovi}a, 1908. opet kod Brane Cvetkovi}a, 1909. u pu-
tuju}em pozori{tu supruga Nikole, 1909–11. u putuju}em
pozori{tu Hajdu{kovi}a – Mlinari}a, 1911. kra}e vreme
u NP na Cetiwu, od 1911. u filijali HZK pod upravom
Mihaila Markovi}a, 1912–13. u NK u Osijeku, 1913–14. u
Dubrova~kom pozori{tu, 1914. u jedinom kratkotrajnom
pozori{tu u Sarajevu, 1915–1916. u NP u Vara`dinu,
1917–1920. u pozori{tu koje su vodili u Bosni wen suprug i
Radivoje Dinulovi} i najzad od 1920. stalno u NP u Sa-
rajevu.
Hajdu{kovi}ka je po~ela naporedo kao sentimentalka
i dramska glumica, pa je postepeno prelazila na najslo-
èniji tragi~ni i dramski fah, a zavr{ila kao karak-
terna glumica. Dugo je bila nosilac velikog dramskog
repertoara u NP u Sarajevu, nesumwivo jedna od najboqih
wenih snaga. Dramaturg i pisac Borivoje Jevti} video je s
pravom u woj u Sarajevu “najboqeg tuma~a tragi~nih majki,
otmenih gospo|a i suverenih gospodarica, naro~ito iz-
vrsnu u tuma~ewu likova u glumski sloènom repertoaru
likova Iva Vojnovi}a, jer ”dostiè wegov ton pateti~ne
visine, ali je u prozi, i usred tragi~ne atmosfere, reali-
sti~no osen~en i ~udesno sugestivan". Ona je “inteligen-
tan i pribran tuma~ teksta koji sve svoje uloge izra|uje sa

pasijom, daju}i im wihove podrobne, ali ne i nametqive
1223 Borivoje Jevti}: “Deset godi-
karakteristike”.1223
na sarajevskog pozori{ta”, Sarajevo.
1931. Hajdu{kovi}ka je imala u jakoj meri izvesnu tananu,
ustreptalu, bogatu emocionalnost koju sam retko gde i u
tolikoj meri otkrivao kod glumaca i to u dubqim go-
dinama. Wena dikcija je bila vrlo odmerena, klasi~no
skladna, lepo obojena, sa pomalo sno{qive pateti~nosti
glumice starijeg nara{taja.
Wene zna~ajnije uloge su: Dezdemona (“Otelo”), Porcija,
Yesika (“Mleta~ki trgovac”), Kordelije (“Kraq Lir”), u ko-
madima [ekspira, Ana Dembijeva (“Kin” Dime Oca), Magda
(“Zavi~aj” Sudermana), G|a Alving (“Aveti” Ibzena), Pe-
{tinica (“Kamila kroz iglene u{i” F. Langera), G|a Iks (u
ist. komadu A. Bisona), Jevrosima (“Maksim Crnojevi}” L.
Kosti}a), Jele (“Ekvinocio”), Majka Jugovi}a (“Smrt Majke
Jugovi}a”), Lazareva majka (“Lazarevo vaskrsewe”), u komadima
Iva Vojnovi}a, Boja (“Knez Ivo od Semberije” B. Nu{i}a),
Hasanaginica (ist. komadi i M. Ogrizovi}a i A. [anti}a).
Zorka D. Gini}ka (1875, Beograd – 3. X 1953, Beograd),

supruga zna~ajnog glumca Dimitrija, igrala je u ni{kom
“Sin|eli}u” 1896–98, kod \ure Proti}a 1898–1900, u pu-
tuju}oj druìni svoga supruga 1901–7, u trupi Qubomira
Raji~i}a – ^vrge 1907–8, od 1909. je opet u “Sin|eli}u” od
1912–14. u “Trifkovi}u” pod upravom Sime Buni}a, od
1914. je u obnovqenom “Sin|eli}u”. Vrlo lepog lika i
stasa, ìvog temperamenta, ose}ajno topla i neposredna,
Gini}ka je u putuju}im druìnama tuma~ila dramske ulo-
ge, qubavnice, salonske dame i kao dobra peva~ica pevala
u komadima s pevawem, ali se nije uzdigla na vi{i umet-
ni~ki nivo. Stariji glumci je isti~u najvi{e kao subretu
koja je u peva~kim partijama potvr|ivala i lepe gluma~ke
sposobnosti.
Tako su joj uspelije uloge: Jelka (“Seoski lola”), Kata
(“Ri|okosa”), Ko{tana.
\ura Mayari} (1867–1929, Beograd) stupio je prvi put

na scenu 1887. godine u druìni Fotija Ili~i}a, a zatim
igrao do 1896. u druìnama \ure Proti}a, Isaija Joki}a,
Qubomira Raji~i}a, Du{ana Topalovi}a; 1896–98. je u
“Sin|eli}u”, 1899. kratko kod Petra Krstono{i}a, od
kraja 1899–1901. prvi put u SNP u Novom Sadu, od 18. IX
1901. do 15. IX 1902. u NP u Beogradu, 1902. u druìni
Dragutina Krsmanovi}a, 1903–10. drugi put u SNP, 1910–12.
u “Zajednici” Sime Buni}a, 1912–13. u “Trifkovi}u”; od
16. IX 1920. do 5. VI 1926. po drugi put u NP u Beogradu kada
je i penzionisan. Dobar i vrlo darovit glumac Mayari} je
najuspe{nije tuma~io peva~ke uloge u komadima s pevawem
i operetama u kojima su najboqe dolazili do izraàja
wegov prijatan, visok i jak tenor i gluma~ke sposobnosti.
Prete`no putuju}i glumac igrao je i dramske i karak-
terne uloge. Bio je predstavnik realisti~nog pravca u

glumi, jer je igrao vrlo prirodno i odmereno.
Zna~ajnije su mu uloge: Jovan (“Pokondirena tikva”), Ste-
van Dragi} (“Seoski lola”), Jova (“Devoja~ka kletva” Qu-
binka Petrovi}a), Slepac Gavra (“Sa}urica i {ubara” Okru-
gi}a), Bo{ko Jugovi} (“Milo{ Obili}” Suboti}a), Mili}
(“\ido”).
Jovan Haritonovi} (1. I 1876, Kosovska Mitrovica – 4.

VI 1965, Zagreb) najve}i deo svoje umetni~ke karijere pro-
veo je u putuju}im pozori{tima i bio cewen i od publike i
od kolega kao dobar i darovit glumac. Zavr{io je ~etiri
razreda gimnazije. Stupio je prvi put na scenu 1. IV 1895.
godine kao Vojvoda Janko u komadu “Slobodarka” \or-
|evi}a – Prizrenca u “Sin|eli}u” u Ni{u i tu ostao sve
do 1905. godine. Posle 1905. godine je igrao: u Gradskom
pozori{tu u [apcu, kod Dragutina Krsmanovi}a, u SNP
1921–22. i 1927–33, u Gradskom poàreva~kom pozori{tu, u
druìni Dobrice Radenkovi}a 1934–35, u Pozori{tu Ud-
ruèwa glumaca. Nepune dve godine, 1908–9. vodio je i
svoje putuju}e pozori{te. Penzionisan je 1935. godine.
Kao mla|i glumac je igrao vrlo uspe{no tzv. “naturbur-
{e”, uloge de~aka, {to je sve odgovaralo i wegovom mawem
rastu, a zatim pre{ao na karakterne i komi~ne uloge tu-
ma~e}i ih prirodno, realisti~ki i sa ozbiqnom studijom
likova ponekad svestrano izraènih.
Zna~ajnije su mu uloge: Lebonar (“îka Lebonar” @ana
Ekara), Profesor Hincelman (“Kod Belog kowa” Blumentala
– Kadelburga), Baberli (“Karlova tetka” Brandona Tomasa),
Tamiz (“Topaz” M. Pawola), Kosad (“Prisni prijateqi”),
Keseg (“Ri|okosa”), Lazaru (“Don Cezar od Bazana”), Mita
Kradi} (“Seoski lola”), Ujka Vawa (u ist. komadu êhova),
Uro{ (“Kraq Vuka{in” Dragutina Ili}a), Mitke (“Ko{ta-
na”).
Hajim Testa (1873, Beograd – streqan u Beogradu od

Nemaca 1941) usavr{avao se u glumi kod Qube Stanojevi}a
i naro~ito kod Koste Delinija, koji ga je mnogo cenio.
Igrao je 1897–1902, u ni{kom “Sin|eli}u”, 1902–4. u dru-
ìni \ure Proti}a, 1901, 1902. i 1904. gostovao je u NP u
Beogradu, pa se povukao i posvetio trgovini. Lepe pojave,
jakog temperamenta i pravilne dikcije spadao je me|u naj-
boqe mlade dramske glumce svoga nara{taja. Jedino recen-
zent Pera Taletov, ina~e ve}inom preo{tar (i ~esto kri-
ti~ki neodmeren), nije ga naro~ito cenio. Kada je Testa u
1901. godini zamewivao Bogoboja Rucovi}a u ulozi Rajfa u
NP u Beogradu, Taletov je nepravi~no zakqu~ivao da je
“obi~an glumac” i da }e “pre biti dobar imitator-glumac
nego dobar umetnik-glumac”, jer “ume vrlo ve{to da imi-
1224 “Nada”, Sarajevo, 1901.
tuje” Rucovi}a, ~ak i wegovu promuklost u govoru.1224 Dru-
gi beogradski recenzent, me|utim, isticao ga je i naro-
~ito hvalio kao “jaku snagu”: “On ima lep organ, jasno
izgovara re~i, lepa je figura, dobar izraz lica, jo{ uz to
1225 “Mali ùrnal”, 1901. br. 273. inteligentan, odu{evqen za umetnost.”1225 Testa je u
“Sin|eli}u” nosio najozbiqniji dramski repertoar i bio
vrlo cewen.
Zna~ajnije su mu uloge: Rajf (“Rat u miru” Mozera – F.
[entana), Vilijam (“Trilbi” @orà de Moriera), Branko
(“Radni~ka pobuna” Sigligetija – Balaà), Vuka{in (u ist.
komadu Dragutina Ili}a), Kraqevi} Marko (“Kraqevi}
Marko i Arapin” Veqe Miqkovi}a), Milo{ Obili} (u ist.
komadu Suboti}a i u “Zadu`bini” M. [ap~anina), Stanoje
Glava{ (u ist. komadu Jak{i}a).
Jovan Hajnovi} (1867 – umro izme|u dva rata) bio je

mnogo zna~ajniji kao dekorativni slikar i scenograf u
pozori{tima u unutra{wosti nego kao glumac. Kao sli-
kar i scenograf radio je 1897–1902. u “Sin|eli}u”, povre-
meno u putuju}im druìnama Fotija Ili~i}a, \ure Pro-
ti}a, Petra ]iri}a, u “Srbadiji” Dimitrija Ni{li}a, u
NP u Skopqu 1918–22. Od 1902. godine vodio je kra}e
vreme i svoju putuju}u druìnu. Savremenici su ga hvalili
da je vrlo skromnim sredstvima brzo i ve{to stvarao
efektne dekoracije, naro~ito lepe pejzaè pokazuju}i
smisao za scensku dekorativnost i naklonost prema jakim
bojama ne preteruju}i i traè}i skladnost. “Mi smo mu se
zaista divili sa koliko je lako}e i lepote radio” – pisala
je glumica Leposava Ni{li}ka kod ~ijeg je supruga malao,
po poruybini, neke dekoracije. Hajnovi} se uspe{no ogle-
dao i u tuma~ewu karakternih uloga.
Lazar – Laza Lazarevi} (1878, Novi Sad – 1960, Sombor)
bio je jedan od najboqih komi~nih srpskih glumaca u unu-
tra{wosti. U gluma~koj karijeri je mnogo i brzo mewao
pozori{ta. Na scenu je stupio 1898. u druìni Vlade Po-
povi}a u Smederevu, pa pri kraju iste godine pre{ao u
“Gusle” Petra Krstono{i}a i, posle tri meseca, kod Mir-
ka Suvajyi}a; 1899. je u druìni koju je preuzela od supruga
Anka Mihaila Lazi}a – Strica, a od decembra do kraja
1900. godine je u ni{kom “Sin|eli}u”, zatim igra u putuju-
}im druìnama Qubomira Raji~i}a – ^vrge, Stevana Bo-
dija, Bogoboja Rucovi}a, Jevte Du{anovi}a, Qubomira
Mici}a, Dragutina Krsmanovi}a, Koste Delinija, u Or-
feumu Brane Cvetkovi}a kod “Kolarca” u Beogradu;
1907–14. se, najzad, smirio u druìni koju je vodio Du{an
Topalovi} i u woj igrao po izbijawu rata u Kragujevcu.
Posle dràvnog sloma, pre{ao je kao vojni obveznik Al-
baniju i docnije se borio na Solunskom frontu, odlikovan
je za izuzetnu hrabrost. U izgnanstvu je osnovao vojni~ko
pozori{te IX pe{adijskog puka i to u blizu ratnog polo-
àja u razorenom selu Budimirci i tu reìrao i igrao.
Posle rata je do 1920. godine vodio to jo{ nerasformi-
rano vojni~ko pozori{te, pa odatle pre{ao i igrao u

putuju}oj druìni “Zajednica”, koju je 1918–21. vodio sa
zna~ajnim glumcem Du{anom Kujunyi}em. Posle toga je u
SNP u Novom Sadu s prekidima 1922–25, jer je 1935. godine
penzionisan, pa po èqi reaktiviran. Posle II svetskog
rata je igrao obi~no mawe, ali efektne ulage u filmo-
vima (“Wih dvojica”).
Lazarevi} je vrlo ubedqiv karakterni i neodoqivo
prijatan komi~ni glumac. U karakterizaciji likova je
zanimqiv, raznovrstan i uvek nov, sposoban da iznenadi
tipi~nim i neobi~nim pojedinostima, naro~ito nepre-
su{nog humoristi~nog fonda. Malenog rasta, pokretqiv
i dinami~an odgovarao je dobro za posebnu vrstu {ereta i
spadala.
Zna~ajnije su mu uloge: Sreta (“Zla èna”), Kir Dima i
Kir Jawa (“Kir Jawa”), Ludi Boja (“[okica” Okrugi}a), Mi-
ta Kradi} (“Seoski lola”), Manula} (“Zona Zamfirova”),
Ivko (“Ivkova slavg171a”), Maksim (“\ido”), Tasa
(“Sumwivo lice”), Jevrem (“Narodni poslanik”), Jovan~a
(“Put oko sveta”), u komadima Nu{i}a, David (“Jazavac pred
sudom” Ko~i}a), Plantroz (“Pariska sirotiwa”), Firs
(“Vi{wik” êhova).
Leposava Ni{li} (27. VIII 1871, Aleksandrovac – 26.

XI 1961, Kragujevac) bila je jedna od prvih interpreta-
torki Ko{tane, koju je, kako je to s ponosom govorila,
tuma~ila 1902. godine u Vrawu pred Borom Stankovi}em.
Prvi put je stupila na scenu u januaru 1891. kao Mara
Brankovi} (“Kosovski boj” Sterije) u trupi Mihaila Pe-
{i}a u Poàrevcu, a zatim je provela: 1892–93. kod M.
Lazi}a – Strica, 1894–95. kod \ure Proti}a, 1896. kod
Nikole Simi}a, 1897. opet kod Strica, 1898. kod Mirka
Suvajyi}a, po~etkom 1899. u pozori{tu na “Slaviji” u Beo-
gradu, krajem iste godine u trupi “Srbadija” svoga muà
Dimitrija (s kojim je u braku od 1900) i tu je sve do 1905. U
“Sin|eli}” je istupila sa suprugom po~etkom 1900, a zatim
opet 1905. godine. Posle smrti Dimitrija kratko je vodila
“Srbadiju” sa Andrijom ]ur~i}em do 1906. godine, pa pre-
{la u druìnu Q. Raji~i}a – ^vrge, 1907. je kod Milivoja
Stojkovi}a i Koste Delinija, 1909. kod Petra ]iri}a,
1908. i 1910. u SNP u Novom Sadu, 1911. u Operi @arka
Savi}a u Beogradu, 1912. opet kod Delinija. U toku bal-
kanskih ratova igrala je u druìni Dimitrija Spasi}a u
Zemunu i Beogradu, od 1913. kod Mihaila Lazi}a – î~ka u
trupi “To{a Jovanovi}” s kojom je 1916. pre{la u Solun. U
1917. godini igrala je kra}e vreme sa drugim glumcima na
Krfu za vojsku i srpske izbeglice sve do oktobra 1918.
godine, pa se vratila u druìnu “To{a Jovanovi}”. Posle
rata 1919–20. je u druìnu “Gunduli}”, koja je igrala u
beogradskom hotelu “Takovo” pod upravom Q. Raji~i}a –
^vrge, 1920–21. u Gradskom pozori{tu u Ni{u, od 24. VIII

1921. do 1928. u NP u Sarajevu, 1930–31. i 1934–35. u SNP u
Novom Sadu.
1226 Ve} u {esnaestoj godini je Ni{li}ka1226 je bila peva~ica jakog temperamenta,
stupila u brak (1887) sa kafeyijom Ko- emotivna, sa sopranom ve}ih izraàjnih mogu}nosti, vrlo
stom Dimitrijevi}em u Poàrevcu i s zvu~nim i toplim. Ona je dugo u unutra{wosti Srbije
wim imala sina êdomira (17. III 1888,
Poàrevac – 20. III 1917. Solun, Gr-
tuma~ila s velikim uspehom najzna~ajnije peva~ke par-
~ka), o kome se docnije starao Dimi- tije, koje su je proslavile kao jednu od najboqih srpskih
trije Ni{li}. Svr{io je tipograf- peva~ica, naro~ito po~etkom XX veka. U peva~ke partije
ski zanat i izvesno vreme radio kao unosila je lepe gluma~ke kvalitete, naro~ito prirodnost
slovoslaga~. Od 1906. do 1913. je glu-
mac: prvo kod Fotija Ili~i}a, pa kod
i smisao za humor u uloge karakternog i komi~nog faha, a u
Delinija i u “Sin|eli}u”. Od 1913–15. posledwe vreme imala je uspeha i u dramskim evokacijama
je bio policijski pisar u Bunarskom u tuma~ewu starijih èna.
kvartu u Skopqu, a zatim s majkom pre- Wene su uloge: Pukovnik od 18 godina (u ist. komadu Mel-
{ao u Bitoq i Solun gde je umro posle vila, prerada L. Tele~kog), Marija, k}i puka (u ist. komadu sa
operacije. Imao je dara za glumu.
muzikom Donicetija), Kata Goropad (“Ri|okosa”), Ilonka
(“Agne{a”), u komadima s pevawem [. Luka~ija, [on{ona –
Fan{ona (“Maj~in blagoslov” d’Enerija – Lemoana), @enika
(“Zlatan pauk” F. [entana), Ko{tana (u ist. komadu), Vaska
(“Zona Zamfirova”), Nera (“Podvala”Gli{i}a), An|a (“De-
voja~ka kletva” Q. Petrovi}a).
Za wene uspehe u NP u Sarajevu Borivoje Jevti} je
ta~no zapazio da je tu “naro~ito u opereti na{la mogu-
1227 Borivoje Jevti}: Ibid. }nosti za {iroku primenu svoje karakterne komike”. 1227
Ilija Vu~i}evi} (20. VII 1873, Uìce – 7. XII 1932,
Sarajevo) spadao je me|u najomiqenije srpske komi~ne
glumce od po~etka XX veka do svoje smrti. On je stupio na
scenu 1894. u druìni Petra ]iri}a u Daqu i posle dve
godine, 1896, postao prvi srpski glumac – ~lan Narodnog
gledali{~a u Qubqani. Posle Qubqane je igrao: 1898.
kod \ure Proti}a, 1899–1903. u “Sin|eli}u”, 1905. je ~lan,
rediteq i upravnik Gradskog pozori{ta u [apcu, 1907–9.
kod M. Lazi}a – î~ka, 1910–18. u NP na Cetiwu, 1911. u
Filijali HZK pod upravom Mihaila – Ere Markovi}a, od
1920. godine je stalno u NP u Sarajevu. Vu~i}evi} je bio
vrlo darovit glumac jakog komi~arskog nagona, nepresta-
nog komi~nog fonda, sklon improvizacijama, preteriva-
wima i grotesknosti u stilu igre Svetislava Dinulovi}a,
ali je svemu tome davao izuzetnu dra` i ukusnost. To je ona
neodoqiva i raspevana veselost narodskih {aqiv~ina ko-
ja pleni sigurno i deluje okrepquju}e na publiku. “On je
izrazita pojava bufo-komi~ara” – pisao je o wemu u ve}
spomenutom delu Borivoje Jevti}, wegov dramaturg –
“stvoren za vratolomije u tipi~noj komediji situacije,
mawe u komediji naravi i komediji karaktera”, on je “imao
~udne i {umne uspehe i zagrcavao publiku zdravim, sr-
da~nim smehom.” U karakterizaciji likova stvarao je “vi-
{e intuitivno nego studijom, ~ak i onda kad je u sukobu sa
tekstom”, jer je igrao “od srca i svim mi{i}ima”.
Wegove su zna~ajnije uloge: Argan – Uobraèni bolesnik

(u ist. komadu), G. @urden (“Gra|anin plemi}”) – u komadima
Molijera, Gradona~elnik (“Revizor” Gogoqa), Baberle (“Kar-
lova tetka” Tomasa Brandona), Brajtnbah (“[ampion” Ar-
nolda Baha), Otac Martin (“Otmica Sabiwanki” F. i P.
[entana), Mita Kradi} (“Seoski lola”), Maksim (“\ido”),
Kal~a (“Ivkova slava”), Vule Pupavac (“Podvala” M. Gli-
{i}a), Jerotije (“Sumwivo lice”), Jevrem (“Narodni posla-
nik”), Jovan~a Mici} (“Put oko sveta”) – sve u komedijama B.
Nu{i}a.
Wegova supruga Marija – Mara Vu~i}evi} (8. VII 1880,

Belo Poqe, Hercegovina – 1952, Sarajevo) stupila je na
scenu 1896. godine u [apcu i odmah se istakla i gluma~kim
darom i lepim glasom kao peva~ica, ali su tada weni
umetni~ki izgledi bili mali. Zato je iste godine pre{la
u putuju}e pozori{te Nikole Simi}a u Smederevu, 1897.
kod Milo{a Hayi-Dini}a u Vukovaru, 1898. kod \ure Pro-
ti}a, 1899–1903. u “Sin|eli}u”, zatim stalno sa suprugom.
U mla|im godinama je igrala s mnogo li~nog {arma, ugla-
|enosti i spontanosti otmene salonske dame, ponekad i
dramske qubavnice, a sa godinama prelazila prirodno na
karakterne partije naj~e{}e starijih èna. Od po~etka i
dugo u toku umetni~ke delatnosti bila je jedna od naj-
boqih srpskih peva~ica u komadima s pevawem. Wen so-
pran je bio izuzetno tonski prijatan, vrlo lepo razvijen u
svim registrima, dinami~ki efektan. Stankovi}eva Ko-
{tana je mo`da weno najsna`nije umetni~ko delo po pe-
va~koj, glasovnoj i ubedqivoj, ose}ajno toploj gluma~koj
evokaciji. Wenim peva~kim uspesima uop{te znatno su
doprinosili i lepi gluma~ki kvaliteti: dinami~na, vrlo
ose}ajna i neposredna priroda, raznovrsna u glumskim iz-
razima.
Zna~ajne su joj uloge: Ana (“Niz bisera” Holtaja), Esme-
ralda (“Zvonar Bogorodi~ine crkve”), Marta (“U dolini” A.
Gimera), Alma (“âst” Sudermana), Dolori (“Ve{tica” Sar-
dua), Nikoleta (“Kriza” M. Prage), Jela (“Seoski lola”),
Kata (“Ri|okosa” Luka~ija), @ivana i Petra (“\ido”), Jawa
(“[okica”), Ko{tana, An|a (“Devoja~ka kletva”).
Josip Papi} (24. IV 1881, Beograd – 31. XII 1927, Be~, u

bolnici) spada me|u najboqe srpske glumce, dostigao je
visoku meru u vi{e glumskih fahova. Prvi put je stupio na
pozornicu u ulozi Petru~ia (“Lukrecija Boryija” Igoa) u
februaru 1899. godine u ni{kom “Sin|eli}u” u Zaje~aru.
Ve} krajem 1899. je pre{ao u NP u Beogradu i tu ostao do
16. XI 1901. godine, pa se vratio u “Sin|eli}” gde se zadr-
ào do kraja 1903, a zatim: 1904. godine u putuju}oj druìni
Petra ]iri}a, 1905–6. u Gradskom pozori{tu u [apcu,
1907–9. u Narodnom kazali{tu u Osijeku, od 1909. stalno u
HZK u Zagrebu.
Papi} je bio najboqi u tuma~ewu karakternih i ko-

mi~nih uloga sa ponekad izraènijim naklonostima za
groteskno i drasti~no, ali sa ukusom i duhovito{}u glum-
ca jake umetni~ke individualnosti i stvarala~ke snage
koji uvek traì nove glumske izraze i mogu}nosti. To ga je
uvek ~inilo sveìm, novim i prijatnim. Iz wegove iz-
razito realisti~ne igre izbijala je krepka vitalnost koja
je svedo~ila o bogatstvu temperamenta i iskrenosti glu-
ma~kog doìvqaja. Papi} se trudio da u karakterizaciji
poznatih scenskih likova unese i nove koncepcije. Wegov
Kir Jawa (Sterija) na mahove deluje tragikomi~nom qud-
skom notom o~ajawa i straha, a David [trbac od {ereta
ponekad izrasta do buntovnika kakav uostalom i treba da
bude. Nu{i}evi likovi u wegovom tuma~ewu spadaju u naj-
boqe umetni~ke kreacije iz Nu{i}evog repertoara na
jugoslovenskoj sceni.
Zna~ajnije su mu uloge: Ri~ard III (u ist. komadu), Klaudije
(“Hamlet”), [ajlok (“Mleta~ki trgovac”), Jago (“Otelo”) u
komadima [ekspira, Klitander (“U~ene ène” Molijera),
Merkade (u ist. komadu Balzaka), Kir Jawa, David (“Jazavac
pred sudom” P. Ko~i}a), “Vu~ina” i êngi}-aga (u ist. komadu
Milana Ogrizovi}a, Vuka{in (u ist. komadu Dragutina J.
Ili}a).
Papi} je umro u Be~u gde je uzalud traìo leka svojoj
opakoj bolesti.
Jedna od najboqih srpskih peva~ica u po~etku XX veka
u operama, operetama i u komadima is pevawem Leposava
Jovanovi} (24. II 1875, Sremska Mitrovica – 8. VI 1968,
Osijek) najve}i deo svoje umetni~ke delatnosti posvetila
je Narodnom kazali{tu u Osijeku u kojem je igrala s pra-
vim odu{evqewem od osnivawa 1907. do penzionisawa. U
ranoj mladosti otkrivala je smisao za glumu i lep glas.
Vrlo mlada prvi put je prou~avala glumu posmatraju}i
pozori{ta u Be~u, nekoliko godina. Po povratku, uprkos
protivqewu roditeqa, stupila je 1897. godine prvi put na
scenu u komadu “Rat u miru” G. Mozera i F. [entana u NP u
Beogradu i dobila trogodi{wi anga`man. Za~udo, ona iz
Beograda prelazi 1897. godine u ni{ki “Sin|eli}”. Ubrzo
se opet vratila u Be~ radi usavr{avawa glasa i glume.
Tada je ~ak i igrala na nema~kim pozornicama. Po po-
vratku je opet u “Sin|eli}u” do 1900, zatim od 1902. do
1906. u me|uvremenu u putuju}im druìnama Petra ]iri}a
1900–2. i \ure Proti}a, 1907–9. u osniva~koj trupi NK u
Osijeku, 1909–11. u SNP u Novom Sadu, 1912–13. u obnov-
qenom “Sin|eli}u” i kona~no u Osijeku gde }e se zadr-
àti do kraja karijere. Ona je igrala na prvoj predstavi
Osije~kog kazali{ta 1907. godine. “Iza toga se svim svo-
jim àrom, talentom i iskrenim rodoqubqem predaje mla-
dom osje~kom teatru u wegovim prvim i najteìm dani-
ma...” i u toku 40 godina je “igrala u bezbroj predstava

opereta i komedija i u wima ostavila velik broj nenad-
ma{nih kreacija”.1228 1228 Dragan Muci}, “Glas Slavo-
Jovanovi}ka je tuma~ila dramske i peva~ke uloge. Vrlo nije”, od 12. VI 1968.
solidnog muzi~kog i gluma~kog obrazovawa, ose}ajna, sa
lepom i pravilnom dikcijom, sa sopranom prijatne boje,
krepkim i jakim u izraàjnim mogu}nostima ona je bila
kompletna umetnica. Iako je u dramskim, a u zrelijim
godinama i u karakternim i komi~nim partijama, poka-
zivala visoke stvarala~ke sposobnosti, ipak je najvi{e
postigla kao peva~ica, prvenstveno operetska i u koma-
dima s pevawem, zatim i u operi. Ona je bila najboqa
interpretatorka peva~kog repertoara u “Sin|eli}u”, u
SNP i najduè u Osijeku.
Wene su uloge: Kordelija (“Kraq Lir”), Porcija (“Mle-
ta~ki trgovac”) u komadima [ekspira, Jelka îzmi}eva (“Se-
oski lola”), Ri|okosa, Dijana (“Madam Bonivard”), Mamzel
Nitu{ (u ist. opereti Ervea), Bajadera (“Nabob” Albinija),
Vesela udovica (u ist. opereti F. Lehara), Ester (“Buwevka”
Okrugi}a), Dolarska princeza (u ist. opereti Fala), Lutka (u
ist. opereti Odrana), Olimpija (“Hofmanove pri~e”), Fan-
{eta (“@enidba pri fewerima” @aka Ofenbaha), Franciska
(“âr valcera” Oskara [trausa), Klorinda (“Madam Mongo-
den” Bluma – To{ea), @ena Tompanova (“Vu~jak” M. Krleè).
Melanija Dostani} (1880 – 26. XI 1942, Kragujevac),

supruga glumca Miloja, dugo je bila cewena kao jedna od
najboqih dramskih glumica u unutra{wosti. Zavr{ila je
u~iteqsku {kolu, pa se posvetila pozori{tu. Igrala je u
“Sin|eli}u” 1898–1900. i 1904. i 1907–12, u putuju}oj dru-
ìni Jano{a Markovi}a 1905–6. Posle rata je nastavila
da igra u putuju}im pozori{tima, ali se postepeno povla-
~ila sa pozornice podaju}i se nemo}no alkoholizmu. Do-
stani}ka je bila darovita dramska glumica sna`nog tem-
peramenta, tople ose}ajnosti, izvanredno lepe dikcije, uz
to kulturna i inteligentna. Weni likovi su delovali kao
pune, vrlo efektne umetni~ke kreacije duboko doìvqe-
ni, glumski ve{to izraèni.
Zna~ajnije su joj uloge: Dezdemona (“Otelo”), Kordelija
(“Kraq Lir”), Yesika (“Mleta~ki trgovac”) u komadima
[ekspira, Ka}a (“Vaskrsewe” Tolstoja – A. Bataja), Esme-
ralda (“Zvonar Bogorodi~ine crkve”), An|elija (“Maksim
Crnojevi}” Kosti}a), Olga (“Golgota” M. Predi}a).
Zakqu~ak o glumcima
Glumci iz ove brojne plejade ~esto su dostizali vrlo
visok umetni~ki nivo ili u “Sin|eli}u” ili u putuju}im
druìnama, u pozori{tima u Beogradu i Novom Sadu. To
{to su neki dobri glumci proveli svoju celu umetni~ku
karijeru u putuju}im druìnama i ovi sada i drugi docnije,
dakle, izvan centralnih pozori{ta u Beogradu, Novom
Sadu ili Zagrebu, ne umawuje wihovu umetni~ku vrednost.

Skoro svaki takav glumac je poseban slu~aj: bilo je glu-
maca – nestalnih boemskih priroda koji nisu mogli da se
skrase duè u narodnim pozori{tima ili ova kao takve
nisu smela da ih primaju; ponekad je wihov glumski fah
bio zastupqen glumcima ve}e, pa i znatno mawe umetni~ke
vrednosti; finansijske te{ko}e pozori{ta spre~avale su
pove}avawe gluma~kih druìna; najzad, neki glumci su
stvorili veliku umetni~ku reputaciju ba{ u unutra{wo-
sti ili su se ve} navikli na radosti i gor~ine ~erga{kog
ìvota. Ja sam ovde prikazao potpunije ~ak i one glumce
koji su u nekom putuju}em pozori{tu stekli ve}u slavu ili
bili mnogo aktivniji i kojima se docnije ~esto gubi trag
ili se mawe zapaàju.
357
Srpska dramatika u drugoj

polovini XIX veka
Znamo ve} da je prva polovina XIX veka dala nekoliko

srpskih dramskih pisaca vrlo neujedna~enih po vrednosti,
zna~ajnih sa raznih kriti~kih aspekata: kwièvno-isto-
rijskog, umetni~kog i scenskog, dakle sa svih za pozori{te
bitnih – Stefana Stefanovi}a, Lazara Lazarevi}a i na-
ro~ito Jovana Steriju Popovi}a, sa kwièvno-istorij-
skog i scenskog, u mawoj ili ve}oj meri, Joakima Vuji}a,
Atanasija Nikoli}a i Nikolu \urkovi}a. Daroviti pis-
ci Stefanovi} i Lazarevi} ozna~avaju vrlo lep po~etak.
Sterija je ve} visok umetni~ki domet, koji se ni do danas,
ni posle svih kriti~kih procena raznih nara{taja, nije
spu{tao. To je bilo sasvim dovoqno za vreme u kojemu je
postojao povremeni diletantizam i nije bilo stalnog po-
zori{ta.
U drugoj polovini veka pozori{na delatnost je ne-
uporedivo razvijenija i samim tim su povoqniji i uslovi
za razvitak dramske kwièvnosti. Pozori{te se razvija s
poletom, pozori{ni ìvot je raznovrsniji i bujniji. Do
kraja veka to }e se stalno ose}ati u dramskoj delatnosti:
sve je vi{e dramskih pisaca i komada. U prvoj polovini
veka je malo komada od pravog scenskog interesa. Dok u
prvoj polovini veka ubedqivo dominira Sterija koma-
dima svestrane vrednosti, u drugoj je ve}i broj pisaca i
kwièvno-istorijskog, umetni~kog i scenskog zna~aja.
Srpska dramatika ovog perioda je najve}im delom nacio-
nalno-istorijska i preko granica trajawa romantizma sve
do kraja XIX veka. U woj se naj~e{}e ne obra|uju teme koje
bi mogle da budu aktuelne i za dru{tvo ovog doba, ne bar po
nekoj logici istorijskog razvitka. [tavi{e, ozbiqne
dru{tvene prilike, ekonomske, politi~ke, moralne i kul-
turne, razne o{tre protivure~nosti, partijsko-politi-
~ki sukobi, zanimqiv prelaz od patrijarhalnih u nova
shvatawa ìvota, itd. nametali su nove, aktuelnije teme u
posledwoj ~etvrtini veka. Sve je trebalo da vodi pri-
rodno ka socijalnoj drami. Me|utim, u dramama se jo{
neguje kult pro{losti i preovla|uje istorizam kao da se
radi o izvesnom neoromantizmu u vreme kad se realizam
kona~no utvrdio. Zbiqa, Kosta Trifkovi} u sedmoj dece-
niji neguje malu komediju socijalnog smera, a sasvim pri
kraju veka stvaraju u tom stilu B. Nu{i} i Milovan Gli-
{i}, ali i daqe okruèni piscima istorijske dramatike.
Gli{i}evi dru{tveni komadi su nastavak onog {to je ve}
~inio u pripoveci pod uticajem Svetozara Markovi}a; ni

K. Trifkovi} nije bio po{te|en takvog uticaja; na Nu-
{i}a je uticao zapadwa~ki repertoar u Pozori{tu ovog
perioda. U istorijskim komadima ranije Matije Bana, u
najnovije doba Dragutina Ili}a, Milo{a Cveti}a i Ni-
1229 Dragomir Jankovi}, “Otaybi- kole \ori}a zapaà se ~ak izvestan uticaj [ekspira.1229
na”, 1891. Istorijska tematika je pomalo i znak beàwa pisaca
od savremene tematike i strah od we u uslovima apsolu-
tisti~kog reìma. Tu je, nesumwivo, i poetska te`wa da se
moralnim i dru{tvenim simbolima pro{losti uti~e vas-
pitno na svoje doba. Najzad, bilo je odlu~uju}e i ve}e inte-
resovawe [iroke pozori{ne publike za istorijske teme i
li~nosti. “Ozbiqne komedije i takozvani fini konver-
zacioni komadi nisu najboqe prolazili”, kaè sama up-
rava Pozori{ta u svom “Pomeniku” iz 1894. godine. U
{tampi se ponekad skoro agitovalo za izvo|ewe nacional-
nog repertoara, naravno, osu|ivalo favorizovawe stra-
nih komada. “Koliko li je francuskih lakrdija, bez ika-
1230 Srpska nezavisnost", 5. IV kve dramske vrednosti” – pisao je jedan recenzent 1883.
1883, br. 41 godine1230 – “dobio prava gra|anstva na na{oj pozornici,
pa za{to da to pravo ne bi uìvali i na{i dramski pisci.”
On ~ak pravi pore|ewe sa Trifkovi}em: “Trifkovi}eva
{aqiva igra ’Qubavno pismo’, po svojoj dramskoj tehnici
i ve{tom sklopu ne ustupa ni malo kakvom francuskom
vodviqu iz Skribove ili Sarduove {kole.” Sve uprave u
ovom periodu su poklawale punu pa`wu nacionalnom re-
pertoaru, i ne samo zato da bi podsticale razvitak srpske
drame, nego i {to je publika radije gledala komade s na-
cionalno-istorijskom sadrìnom. Od 10. XI 1868. do 31. X
1231 “Pomenik o 25-godi{wici 1894. godine1231 izvedeno je u NP u Beogradu 119 srpskih
Kraqevskog srpskog narodnog pozori- komada i 477 prevoda (od toga: francuskih 131, nema~kih
{ta u Beogradu”, izdawe NP u Beo- 146). Skoro istu sliku daje i repertoar SNP u istom
gradu, 1894.
periodu, samo za desetak komada vi{e u korist doma}e
dramatike.
Srpska dramatika su drugoj polovini XIX veka je vrlo
lepo razvijena u pogledu broja pisaca i dela: to je ~ak
najplodniji period u istoriji srpske dramatike do na{ih
dana. Desetak komada po neospornoj kwièvnoj vrednosti
spadaju, nesumwivo, me|u boqe ili (najboqe u celokupnoj
srpskoj dramatici, a znatno ve}i broj imaju raznovrsnu,
~esto ~ak i izuzetnu pozori{nu vrednost. Srpski veliki
glumci su ba{ u ovom repertoaru stvarali svoje najlep{e
umetni~ke kreacije koje su ozna~avali kao najvi{e u svojoj
umetni~koj delatnosti. Ti komadi su naj~e{}e privla-
~ili publiku, {to potvr|uju i ve}i prihodi od wih. Bilo
je, naravno, i kriznih trenutaka, prisutnih u istim uslo-
vima i u evropskim pozornicama, kada su naro~ito veliki
glumci pokazivali vi{e stvarala~kih mogu}nosti nego
{to su im pruàli ti komadi. Gluma~ka stvarala~ka snaga
Srpska dramatika u drugoj polovini XIX veka 359
i onaj ~esto nepresu{ni izraàjni umetni~ki fond uvek

su kod ve}ih glumaca raznovrsniji i sloèniji od mo-
gu}nosti ~ak i najboqih dramskih tekstova; zato glumci
~esto “dopisuju” i dopuwuju igrom praznine ili nedovoq-
nosti komada.
Za nepunu polovinu veka stvarala je ili, pri kraju, tek
po~iwala da stvara vrlo brojna plejada dramskih pisaca
sasvim neujedna~ene umetni~ke ili scenske vrednosti.
Nave{}u ih po godinama kada su im izvo|eni komadi, a to
se uglavnom podudara i s vremenom kada su ih napisali
traè}i ponegde, i gde se to moglo, sredwe vreme izvo|ewa
u NP i SNP): Jovan Draga{evi}, Matija Ban, \ura Jak-
{i}, Jovan Suboti}, Jovan Jovanovi} Zmaj, Mihailo Po-
lit-Desan~i}, \or|e Maleti}, Milorad Popovi} [ap-
~anin, Milan Jovanovi} – Morski, Laza Kosti}, Vladan
\or|evi}, Jovan \or|evi}, Ilija Okrugi} Sremac, Kosta
Trifkovi}, Milan Savi}, Manojlo \or|evi} Prizrenac,
Nikola V. \ori}, Milovan Gli{i}, Milo{ Cveti}, Dra-
gomir Brzak, Dragutin J. Ili}, Qubinko Petrovi}, Mita
Popovi}, Branislav Nu{i}, Veqa Miqkovi}, Janko Ve-
selinovi}, (kraq) Nikola Petrovi}. Svetozar ]orovi},
Simo Matavuq, Vojislav Ili} i Borisav Stankovi}.
Op{ta zapaàwa o srpskoj dramatici ovog doba

Odmeravan normalnim umetni~kim zahtevima, najve}i
broj komada ovog doba ne bi mogao da zadovoqi sloènija i
stroà kriti~ka merila. Me|utim, to nisu, ipak, komadi,
ne bar znatan deo od wih, koji bi se takvim merilima
mogli potpuno obezvrediti. Ako se izdvoje komadi od oz-
biqnije kwièvne vrednosti, preostaje ve}i broj osred-
wih ili lo{ijih umetni~kih kvaliteta.
Prema nekim dramskim piscima ogre{ila se kwièvna
istorija u mawoj ili ve}oj meri: jednima je mnogo oduzela,
ponekad ih sasvim obezvredila (Matija Ban, Jovan Su-
boti}, Milorad [ap~anin), druge nije ~ak ini spomenula
ni u jednom obliku (Milan Jovanovi} – Morski, Milan
Savi}, Milo{ Cveti}, Dragutin Ili}, Mita Popovi}).
Ti grehovi kritike nisu preveliki, ali je kriti~ko me-
rilo mawe ili vr{e izneveravao. Na drugoj strani, na-
suprot neumoqivim umetni~kim merilima, ve}i broj ovih
komada odgovarao je u razli~itoj meri scenskim zahte-
vima. Oni su naj~e{}e sceni~ni nekim svojim osnovnim
dramsko-pozori{nim elementima: privla~no{}u fabule,
~esto efektno{}u situacija i obrta u wima, iznena|e-
wima u tome i tokovima radwe, zanimqivo{}u i neobi-
~no{}u naro~ito istorijskih likova, zvu~nim, najvi{e
rodoqubivim ili slobodoqubivim tiradama koje deluju
na izuzetnu publiku, sentimentalno{}u izliva, herojskim
podvizima i gestovima, ponekad praskom ili pesmom, mu-
zikom, igrom, zvekom oru`ja, istorijskim ili folklor-

nim dekorom i kostimskom opremom, itd. To sigurno ne
pri~iwava umetni~ke, kvalitetne efekte, ali pokre}e,
nadahwuje, pa i potresa onu publiku koja u pozori{tu
traì vi{e dinami~nosti, atraktivnosti i uzbu|ewa; to
je posebno pozori{te za koje ima uvek mesta u ìvotu
sveta bez obzira na kulturni nivo dru{tva. I sami glumci
ovog doba podavali su se rado takvim scensko-glumskim
efektima, jer se tako stizalo brè i sigurnije do srca
publike i postajalo omiqenim i slavnim. Najzad, jedna
neosporna istina je potvr|ena u pozori{noj praksi: ima
komada od ozbiqne kwièvne vrednosti, ali mawe sceni-
~nih koji samim tim malo nadahwuju glumca, rediteqa,
scenografa ili kostimografa, jer u wima nalaze nedovoq-
no materije za sebe; ima komada mawe umetni~ki vrednih,
ali sa mnogo vi{e glumsko scenskih elemenata od kojih
svi spomenuti pozori{ni ~inioci prave zanimqive i
efektne predstave. Nedostaci srpske dramatike ovog doba
su ozbiqni i raznovrsni. Ona je, pre svega, prete`no na-
cionalno-istorijska ili, u ve}ini, pseudoistorijska, jer
se u woj skoro obavezno smewuje istorijska istina sa pre-
dawem, legendom i fantastikom. U nekima se ume{ala u
velikoj meri narodna epska poezija ili su ra|ene prema
woj kao dramatizacije (“Maksim Crnojevi}” Laze Kosti}a
i dr.). Pisci su istorijske li~nosti i doga|aje ~esto poe-
tizovali i idealizovali, uplitali vile i razne kobi, a sve
su naj~e{}e pot~iwavali nekoj svojoj vaspitnoj nacio-
nalnoj ili eti~koj ideji. Romanti~arski dramati~ari \u-
ra Jak{i}, Laza Kosti} i M. [ap~anin nadahwivali su se
narodnom poezijom, izbegavali fantastiku, ali su pome-
rali istorijske okvire i evocirali li~nosti slobodnije.
Nisu mnogo vi{e unosili istorijskog i ìvotnog realiz-
ma ni dramski pisci iz realisti~kog perioda od kojih bi
se to moglo vi{e o~ekivati (Nikola \ori}, Dragutin
Ili}, Milo{ Cveti}). To su, nesumwivo, shvatawa jednog
kwièvnog nara{taja, potrebe jednog doba, zahtevi pu-
blike u wemu.
U komadima preovla|uju deklamatorsko-pateti~ni go-
vor, gromka, bombasta tirada ili, nasuprot tome, razneè-
nost, sentimentalnost sa malo ili nimalo prave poeti-
~nosti. Naravno, takve pojave nisu u komadima svih pisaca
u istoj meri: ako se, na primer, u komadima Matije Bana u
tome preteruje, kod Jovana Suboti}a je dramski izraz ma-
we emocionalan, mirniji, kod Dragutina Ili}a ima vi{e
odmerenosti i realizma, i druga pore|ewa odvela bi nas
do istih zakqu~aka. U dosta komada nema dovoqno ìvota
i du{e, jer su se vi{e pisali zanatski, rurtinerski nego
po pravom raspoloèwu. “Od Sterije, koji je samo po~eo da
kr~i puta dramskim piscima, pa sve do danas” – kaè uglav-
nom ta~no jedan recenzent 1881.1232 – “radili su na na{oj 1232 M. \. Milovanovi}, “Otaybi-
drami ili esteti~ni teoreti~ari i slabiji pesnici, mina”, 1881.
sle}i da je sve {to ~ini dramu: ure|ena scenarija i tehni-
ka sa bombasti~nim deklamatorskim tonom; ili pesnici
~isto lirski, u ~ijim je i dramama vazda preovla|ivala
bujna lirika, a zaplet i radwa dramska ostajali su u za-
pe}ku.” Do sli~nih zakqu~aka do{ao je i recenzent i up-
ravnik Dragomir Jankovi} docnije, 1891. godine, kada je
istakao da je1233 – “izrada istorijske tragedije svedena, u 1233 Dragomir Jankovi}, “Otaybi-
posledwe vreme, na jednu ordinarnu fabrikaciju, koja ima na”, 1891, (“Nekoliko re~i o godini
u toliko zajedni~ko sa poezijom, u koliko je profanirawe 1890”).
poezije”. U ovoj prete`no pateti~noj rodoqubivoj i isto-
rijskoj orkestraciji dramatike, realisti~ke komedije, sa
porodi~no-dru{tvenom tematikom iz gra|anske sredine,
Koste Trifkovi}a i Milana Savi}a ~ine osetan nesklad.
Pri kraju veka javqaju se Milovan Gli{i}, Branislav Nu-
{i}, Janko Veselinovi}, Simo Matavuq, Svetozar ]oro-
vi}, Dragomir Brzak, Borisav Stankovi}, ponekad i udru-
ènim snagama, donose u repertoar komade sa vi{e ìvot-
nog realizma, zanimqive, izvorne likove iz gradskog,
palana~kog ili seoskog sveta, folklorne elemente, peva-
we, kolo, muziku i obavezno humor i satiru. Wihovi komadi
su se pretvarali, u ve{toj reìji, u dobroj igri glumaca i u
slikovitoj dekorativno-kostimskoj opremi, u zanimqive i
sveè inscenacije. U nekim od tih komada bile su sjediwene
i seoske i umetni~ke vrednosti u mawoj ili ve}oj meri, kao,
na primer, u komadima “\ido” i “Ko{tana”. U svakom slu-
~aju ovakvi komadi su zna~ili osetan zaokret u razvitku
srpske dramatike time {to se ona vra}ala savremenom ì-
votu iz srpske sredine. Oni su uticali blagotvorno na
razvitak glume u realisti~kom smeru i na vra}awe publike
pozori{tu. Celokupan nacionalni repertoar, istorijski,
dru{tveni i folklorni bio je najomiqeniji u unutra{wo-
sti i najvi{e izvo|en u putuju}im druìnama.
Scenska i umetni~ka vrednost srpske dramatike

ovog doba
Zna~ajno je i zanimqivo po ukus pozori{ne publike,
duh pozori{ta i stvarala~ke izvore glume ovog doba oce-
niti prvenstveno scensku, a uz wu i umetni~ku vrednost
srpskih komada koji su ispuwavali repertoar sve do po-
~etka XX veka. Neosporno je da su boqi glumci naro~ito
od 70-tih godina XIX veka prevazilazili svojim stvara-
la~kim sposobnostima umetni~ku vrednost i izraàjne,
glumske mogu}nosti ve}ine komada. Takvi komadi su uspo-
ravali brì i svestraniji razvitak glumaca u umetni~kog
pogledu. Uprkos tome, glumci su stvarali velike umetni-
~ke kreacije, koje svedo~e o wihovoj umetni~koj vrednosti
i silnoj stvarala~koj snazi. Najzad, glumci su stvorili
veliki broj, ~esto i vrlo zna~ajnih uloga u nacionalnim
komadima, koji, sem toga, ~ine uglavnom tre}inu reper-

toara pozori{ta u Beogradu i Novom Sadu. U NP u Beo-
gradu, koliko sam mogao uglavnom ta~no utvrditi, izvede-
no je od 1868. do 1900. godine 571 strani, 154 doma}a komada,
dakle jedva jedna tre}ina. U SNP u Novom Sadu taj odnos je
ne{to boqi: izvedeno je 308 stranih (u koje nisam ra~unao
prerade, skoro potpuna “posrbqavawa”) i 130 doma}ih (u
koje sam ubrojao i temeqne prerade iz kojih se vi{e ne
prepoznaju wihovi originali). Ovo i ovakvo repertoar-
sko iskustvo posta}e docnije u razvitku srpskog pozori-
{ta kao neki nepisani umetni~ki zakon u pozori{noj
praksi, odnosno u repertoarskoj politici: (Svi dramatur-
zi su se trudili, do najnovijeg doba, da u repertoaru odrè
– u odnosu doma}ih prema stranim komadima – razmer 1:3
{to je obi~no odgovaralo razvijenosti doma}e dramatike.
Pomerawe makar i neznatno u korist doma}e dramatike
smatralo se izuzetnim umetni~kim uspehom.
Jedan od najomiqenijih nacionalno-istorijskih koma-
da “Hajduk Veqko” napisao je 1859. godine kao |ak posled-
we godine Artiqerijske {kole u Beogradu Jovan Draga-
{evi} (1836, Poàrevac – 1915, Ni{), docnije ceweni
romanti~arsko-omladinski pesnik, lirski i epski, pri-
poveda~, geograf, etnograf, plodni vojni pisac i od 1900.
po~asni general srpske vojske. Komad, koji se prvobitno
zvao “Boj na Negotinu ili Smrt Ajduk Veqka”, izvo|en u
SNP u Novom Sadu 1862. u Beogradu tako|e 1862. i 1868 (od
1868. do 1889. dvadeset devet puta), do kraja osme decenije
bio je najvi{e gledano delo. Kao {to su pre toga odu{ev-
qavali publiku komadi “San Kraqevi}a Marka” ili “Boj
na Kosovu” J. S. Popovi}a, “Dva narednika” Nikole \ur-
kovi}a, “@enidba Du{anova” Atanasija Nikoli}a, “\u-
ra| Brankovi}” Oberwika, tako }e i ovaj pleniti srca ne
samo beogradske nego i vojvo|anske i publike u unutra-
{wosti, jer su ga putuju}e druìne skoro obavezno imale u
repertoaru. Recenzent “Vidovdana” u novembru 1862. godi-
ne, prilikom ponovnog izvo|ewa, zakqu~uje da bi povoqni
sud publike, “koja tako mnogobrojna dolazi, koja salu tea-
tarsku uvek dupkom napuni”, opovrgao nepovoqno mi{qe-
we pozori{ne kritike. “@iv govor, o{tre slike iz ìvo-
ta narodnog" – kaè daqe recenzent “i vatrene misli i
povoqne svakome, to su ~ari kojima ”Ajduk Veqko mora
zanositi na{u publiku." Pateti~no-deklamatorske rodo-
qubive i borbene tirade" herojski podvizi Veqka i dru-
gih junaka, ratni~ki poklici i grmqavina oru`ja – sve je
to dugo osvajalo prostodu{nu publiku. Ovo je jedan od naj-
boqih primera kako komad bez kwièvne vrednosti posta-
je brzo i ostaje dugo najprivla~nija pozori{na atrakcija.
Jedan od najvatrenijih srpskih pozori{nih entuzijasta
u drugoj polovini XIX veka, pesnik, pozori{ni kriti~ar,
~ak pomalo i teoreti~ar (“Dramski nazori”, rasprava)

Matija Ban bio je jedan od najplodnijih srpskih dramati-
~ara, jer je napisao petnaest komada. Neki wegovi komadi
su prevo|eni na ruski, poqski, ~e{ki, nema~ki, delimice
i na francuski, a poneki savremenici su ga smatrali “srp-
skim [ekspirom”. Ugledni francuski kwièvni istori-
~ar i kriti~ar Luj Leè pisao je 1868. godine dosta po-
voqno o wemu i wegovoj drami “Mejrima”1234 preporu~u- 1234 Louis Leger: “Le drame moder-
ju}i je radi izvo|ewa zapadwa~kim pozori{tima. “Ipak, ne en Serbie”. “Revue des cours liteèrai-
res do la France et de l’etranger”. Vi-eme
izgleda nam da skriva velike lepote i bilo bi vrlo mogu}e
année. Numero 3, 19. decembre 1868.
da sa nekim lakim ispravkama ima istinski uspeh ne samo
na srpskoj sceni nego ~ak i u pozori{tima Zapada.” On
nalazi osnovnu ideju ove drame u komadima “Zaira” Volte-
ra i “Jevrejka” Skriba. Srpski kriti~ar Svetislav Vulo-
vi} i pesnik Laza Kosti} su ocenili dosta o{tro wegove
drame i sveli ga na neve{tog kompilatora [ekspira. “On
je poklonik regule”, kaè Svetislav Vulovi} 1875.1235
1235 Svetislav Vulovi}, beograd-
“Ali, kao {to botanika ne moè da na~ini ruù, tako ni
ska “Otaybina” za 1875. (povodom iz-
estetika ne moè da na~ini pesnika.” Poneki savremeni vo|ewa komada “Cvijeti srbske”, na-
recenzenti (dr Milan Jovanovi}, na primer, i dr.) nalaze pisane u stihu 1866).
i lepe komplimente za wegove drame. Neosporno je da je
Ban najplodniji i najvi{e izvo|eni srpski dramski pisac
u Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu i u putuju}im pozori-
{tima i da je publika dugo i mnogo pose}ivala wegove
komade. Neki sa~uvani podaci svedo~e da je vi{e wegovih
komada donosilo velike prihode. To ne potvr|uje wihovu
umetni~ku nego izvesnu scensku vrednost koja se postiè
dobrom igrom glumaca, reìjom i dekorativno-tehni~kom
opremom. Tu je, zatim, i romanti~no-sentimentalna i na-
cionalno-istorijska sadrìna u ~emu glumci obi~no na-
laze potrebne inspiracije, a publika razonodu. Tako i
time bi se jedino moglo odgovoriti na ina~e razumqivo
zapaàwe Jovana Skerli}a da je “danas te{ko shvatiti
kako su takvi komadi mogli imati ne samo pozori{noga
nego i kwièvnoga uspeha”, ali je priznao da je od poezije
“relativno va`niji wegov rad na drami”. 1236 1236 J. Skerli}: “Istorija nove
Ban je zaista pisao komade s malo stvarala~ke ma{te, srpske kwièvnosti”, itd.
poetski retko osveène i toplije, s mnogo rodoqubivog
verbalizma, upravo deklamacije protiv koje se ina~e bo-
rio u pozori{noj kritici, sa dosta otu`nog sentimen-
talizma i praskavih romanti~arskih efekata, drè}i se
strogo raznih esteti~nih pravila dramatur{kih. Ali,
efektni doga|aji iz ìvota ili istorije, izmi{qeni ili
stvarni, impozantne li~nosti u istorijskom ili roman-
ti~nom ornatu s velikim gestovima i nametqivom pozo-
rom, wegovo stalno tumarawe izme|u istorijske istine i
legende, realnog i fantasti~nog – sve to, najzad, moè u
dobroj inscenaciji da deluje efektno sa pozornice.
Svi wegovi komadi su izvo|eni u NP u Beogradu, izvestan
broj i u SNP u Novom Sadu, i to ovim hronolo{kim redom:
“Mejrima ili Oslobo|ewe Bo{waka” narodna drama u 4 ~ina

(u SNP: 1862, u NP u Beogradu: 1871), “Dobrila i Milenko”,
tragedija u 5 ~inova s pevawem (SNP: 1866), “Srpske Cveti”, I
deo, “Ustanak”, drama u 5 ~inova sa muzikom (SNP: 1875), “Zla
kob” (“Kobna tajna”) – sva tri u NP u Beogradu 1869, “Pro-
slavqawe kneza Mihaila”, alegorija u 2 scene (NP: 1871),
“Marta Posadnica” (ili: “Pad Velikog Novgoroda”), trage-
dija u 5 ~inova (NP: 1872), “Kraq Vuka{in”, drama u 5 ~inova
(NP: 1872), “Knez Dobroslav”, drama u 5 ~inova (SNP: 1866,
NP: 1874), “Vanda, kraqica Qe{ka”, drama u 5 ~inova s pe-
vawem (NP: 1875), “Car Uro{”, tragedija u 5 ~inova (SNP:
1867, NP: 1877), “Car Lazar”, tragedija u 5 ~inova (NP: 1878,
SNP: 1887), “Srpske Cveti”, II deo (“Oslobo|ewe”), drama u 5
~inova s pevawem (NP: 1878), “Jovan Hus”, tragedija u 5 ~ino-
va (NP: 1880), “Knez Nikola Zriwski”, drama u 5 ~inova (NP:
1889) i “Marojica Kaboga”, tragedija u 5 ~inova (NP: 1900).
Pripoveda~, jedan od najboqih pesnika i slikara srp-
skog romantizma \ura Jak{i} napisao je tri nacionalno-
-istorijske drame: “Seoba Srbaqa”, tragedija u 5 ~inova s
pevawem, sa muzikom D. Jenka, 1862, nagra|ena sa 100 duka-
ta od Matice srpske 1863. po oceni i predlogu Jovana \or-
|evi}a i dr Jovana Andrejevi}a (SNP: 1863, NP: 1899),
“Jelisaveta, knegiwa crnogorska”, tragedija u 5 ~inova s
pevawem (SNP: 1869, NP: 1870) i “Stanoje Glava{”, tra-
gedija u 5 ~inova sa muzikom D. Jenka (NP: 1878. SNP:
1900). Prva drama “Seoba Srbaqa” nije dobro pro{la,
iako je od predlaga~a laskavo ocewena i nagra|ena, ni u
inscenaciji, ni u publici, jer nema, sem lepih i toplih
pesni~kih izliva, ni radwe, ni ve{tije i stvarnije ocr-
tanih dramskih karaktera, razvu~ena je i deluje dosta mli-
tavo. Druge dve drame – “Jelisaveta” i “Stanoje Glava{”
predstavqaju s onim Laze Kosti}a najuspelije takve pro-
izvode, ne samo srpskog romantizma, nego spadaju me|u
najboqe u srpskoj i jugoslovenskoj dramatici. Dok je pub-
lika primila komad vrlo lepo i u Novom Sadu i u Beo-
gradu, recenzenti su ga jedva zabeleìli i procedili {kr-
te komplimente predlaù}i ~ak ispravke “kao {to za-
htevaju zakoni o drami” (“Pozori{te”). \. Maleti} je
docnije zakqu~io da “u celoj drami nema zapleta, nema
binskog efekta, nema prirodnosti i motivacije, u karak-
terima glasnijih osoba”, a dosta bombasti~nih izraza “...
{to pokazuje da Jak{i}, kao lirski pesnik, nije imao
dovoqno spreme za dramsku poeziju.” Glavna zamerka Jo-
vana Skerli}a u “Istoriji nove srpske kwièvnosti” svo-
di se na zapaàwe da je Jak{i} u svim dramama neve{t u
diferencirawu karaktera prema vremenu i sredini i da je
u prividne istorijske okvire uneo “romanti~ne doìv-
qaje i romanti~ne li~nosti, koje govore visokim i lir-
skim romanti~kim jezikom”. Me|utim, za “Jelisavetu” je
sasvim umesno rekao da je “najboqa Jak{i}eva drama”. U
svim ovim ocenama ima i ta~nosti i preterivawa. Prema
prvim recenzentima, Jak{i} se zaista nije mnogo drào

strogih esteti~kih, dramatur{kih zahteva u svojim koma-
dima, koje, uostalom, samo u drugom smislu, nije naro~ito
po{tovao ni u lirici, ni u epici, pa ni u slikarstvu, jer je
posedovao sna`nu, neposrednu, neukrotivu stvarala~ku (i
romanti~arsku) individualnost, a nesumwivo mawe teorij-
skog znawa. Skerli}eva kriti~ka zapaàwa o li~nostima
(ovoga puta mislim na “Jelisavetu” i “Stanoja Glava{a”) su
ubedqivo odmerena, jer su nekoliko glavnijih dramskih
karaktera odre|eni i vremenski i sredinom, ma koliko
istorijski slobodnije zami{qeni i izraèni romanti~no-
-pesni~ki. Ne prave}i, naravno, nikakva pore|ewa po vred-
nosti, èlim samo da istaknem da sli~ne slobode nisu uma-
wile vrednost velikome [ekspiru. U ovim dvema dramama
ima dosta razvu~enih i monologa i dijaloga, ne praznog ve}
suvi{nog, nepotrebnog pri~awa i oklevawa, koji smawuju i
sputavaju tokove radwe, zatim karaktera ne nedore~enih
nego izraènih ~esto vi{e epsko-lirski kad se o~ekivalo
da deluju dramski. Me|utim, wihova i umetni~ka i scenska
vrednost su u neobi~nosti i impozantnosti likova, u wi-
hovoj eti~koj i qudskoj su{tini, u dovoqnoj razvijenosti i
vrlo zapaènoj funkciji, u ~estim i sna`nim emocional-
nim odnosno poetskim izlivima, koji deluju neposredno i
prijatno, mestimi~no u jakim sukobima i, najzad, u zanim-
qivosti fabule. U svestrano bri`qivoj inscenaciji ova
dva komada, naro~ito “Jelisaveta”, izazivali bi izuzetno
lepe umetni~ke doìvqaje. Posle tri sasvim razli~ita
rediteqa – Alekse Ba~vanskog 1870, Milutina êki}a
1912. i Radoslava Vesni}a 1932 – “Jelisaveta” jo{ ~eka svog
novog i mo`da pravog rediteqa.
Lirski i epski pesnik i romanopisac dr Jovan Su-
boti} bio je u ovom periodu jedan od najplodnijih srpskih
dramskih pisaca ~ije su nacionalno-istorijske komade iz-
vodila pozori{ta u Beogradu, Zagrebu i Novom Sadu u
toku sedme i po~etkom osme decenije, a posle toga su ih
sasvim zanemarila.
Pored nekoliko prigodnih jedno~inki napisao je komade:
“Herceg Vladislav”, tragedija u 5 ~inova (SNP: 1861. NP:
1868), “Prehvala”, drama u 5 ~inova (SNP: 1864, NP; 1868),
“Nemawa”, drama u 5 ~inova (SNP: 1864, NP: 1869), “Zvo-
nimir”, drama u 5 ~inova (SNP: 1865, NP: 1868), “Milo{
Obili}”, tragedija u 5 ~inova (SNP: 1866, NP: 1868), “Bodin”,
drama u 5 ~inova (SNP: 1869, NP: 1872), “San i java”, slika u i
~inu sa muzikom (SNP: 1869), “Krst i kruna”, “obraz iz srpske
pro{losti” u 4 slike s pevawem (SNP; 1870, NP: 1871) i
tragedija “Kraqica Jakvinta” (1871).
Suboti} u svojim dramama ne mewa istoriju u bitnim
postavkama, ali nema ni nadahnute ma{te, mi stvarala~ke
snage, ni poetske topline, tako da deluje suvoparno i {ab-
lonski kao u~eni pisac koji se dosledno pridràva dra-
matur{kih zakona. Savremenici su mu s pravom zamerali

{to u wegovim komadima nema radwe i zapleta i {to mu
junaci mnogo pri~aju (Matija Ban, 1872). U nekim dramama
ima re~itih i gromkih rodoqubivih tirada, rodoqubivih
zanosa, nacionalne apoteoze, zanimqivih doga|aja i li-
~nosti iz pro{losti {to je moglo da deluje na publiku.
Potrebe pozori{nog repertoara su bile velike, a nacio-
nalna drama se svodila na nekoliko imena, pa je sasvim
razumqivo {to su ga pozori{ta rado i ~e{}e izvodila sve
dok se nisu nametnule nove dramske vrednosti. U osmoj
deceniji on je postao ve} staromodan uz realisti~ne ko-
medije Koste Trifkovi}a i sve ~e{}e izvo|ene komade
Jak{i}a, Laze Kosti}a i Milorada [ap~anina, koji su
delovali sa scene sna`nije i neposrednije.
Jedan od najboqih srpskih liri~ara Jovan Jovanovi}
Zmaj, za koga ve} znamo da je radio prakti~no u NP kao
dramaturg i kao aktivni pozori{ni odbornik u SNP, na-
pisao je {alu u jednom ~inu “[aran” 1864. kada je prvi put
i izvo|ena u SNP, a 1868. u NP u Beogradu. Ova {ala je
bezbrojno puta izvo|ena u svim srpskim pozori{tima ve-
}im i putuju}im do kraja XIX, pa i u po~etku XX veka i u
dvema glavnim ulogama, Pante i Ane, smewivali su se
skoro svi zna~ajniji srpski komi~ni glumci. Bez ozbiq-
nije tematsko–idejne sadrìne, sa jednostavnim zapletom
zasnovanim na jednoj naivnoj zabludi, komad deluje naj-
vi{e prijatnim komi~nim dijalogom, komi~nim uzajam-
nim dosko~icama i postupcima. Navodim ga kao ubedqiv
primer kako je jedan kwièvno bezvredan komad postao
jedna od najprijatnijih {ala {iroke pozori{ne publike.
Hladan i bezli~an pesnik, u~eni i dosta zna~ajni kwi-
èvni i pozori{ni kriti~ar dogmati~ke {kole, ve} spo-
menuti upravnik NP i vrlo aktivni pozori{ni odbornik
dr \or|e Maleti} napisao je i nekoliko drama i pri-
godnih komada sa pretenzijama wemu svojstvenim, ali koje
nemaju ni kwièvne, ni pozori{ne vrednosti.
Tako je napisao dramske apoteoze: “Apoteoza velikom Ka-
ra|or|u” (1850), “Posmrtna slava kneza Mihaila” (SNP: 30.
X 1868, NP: 1869), “Apoteoza Vuku Karayi}u” (NP: 1887) i
komade: “Preodnica srbske slobode ili Srbski ajduci”, à-
losna igra u 5 ~inova, 1863 (NP: 1868), “Smrt cara Mihaila”,
àlosno pozorije u 5 delova, 1866 (NP: 1870) i “Pro{lost,
sada{wost i budu}nost srpska”, komad u 3 ~ina, sastavqen iz
drama “San Kraqevi}a Marka” Sterije i “Srpske Cveti”
Matije Bana sa dodatkom u kojemu se alegorijski veli~a ju-
goslovenska ideja, sve spremqeno za gostovawe SNP u Beo-
1237 Maleti} pri~a u svojoj “Gra- gradu1237 (izvedeno 30. XI 1867).
|i...”, “da je knez Mihailo zaplakao
prilikom izvo|ewa II ~ina – ’Takov-
Maleti}evi komadi i apoteoze pisani su sve~anim, ne-
skog ustanka’, toliko je bio tronut”. prirodnim stilom, verbalisti~ki, hladni, ispuweni mo-
ralizatorskim i dosadnim mudrovawima, pa nisu delovali
ni scenski efektno.
Laza Kosti} (1841, Koviq, Ba~ka – 1910, Be~), edan

od najboqih srpskih romanti~arskih pesnika, zna~ajan
prevodilac [ekspira i prvi ozbiqni [ekspirolog u srp-
skoj kwièvnosti, pomalo i pozori{ni recenzent, napi-
sao je tri pozori{na komada, koji su izvo|eni u pozori-
{tima u Beogradu i Zagrebu: “Maksim Crnojevi}”, trage-
dija u 5 ~inova, prema narodnoj pesmi “@enidba Maksima
Crnojevi}a”, 1863 (SNP: 1869. NP: 1870), “Pera Segedi-
nac”, tragedija u 5 ~inova, 1875 (SNP: 1882, NP: 1900) i
“Gordana, uskokova quba”, gluma, komedija u 4 ~ina, 1898
(NP: 1898, SNP: 1900). Komedija “Gordana”, pisana u pro-
zi, uprkos izvesnog realizma u slikawu pojava i karak-
tera, ponegde i ìvqe radwe, nije imala uspeha ni na
sceni, ni kod publike. Wegove tragedije su pisane u stihu
dosta te~nom, polenom, ìvahnom, ~esto govorno lakom
koji ne smeta mnogo glumcima pri artikulaciji. Jambski
stih u tragediji “Maksim Crnojevi}” ponekad je virtuo-
zan, {eretski duhovit u obrtima i iznena|ewima. Teè}i
uvek da bude nebanalan i originalan, Kosti} je i ovde
izmenio sadrìnu narodne pesme: to vi{e nije samo pro-
sti sukob oko kolaste azdije izme|u dva pobratima, sada
dva suparnika, nego su traèni dubqi i ja~i dramski, od-
nosno psiholo{ki i moralni motivi sukobqavawa ose-
}awa ~astoqubqa, ponosa, dostojanstva, qubavi i pobra-
timstva. U tragediji “Pera Segedinac” ustaje èstoko i 1238 Dragomir Jankovi} je prvi sa-
re~ito protiv austrijsko-carskog nasiqa, nepravde i ne- op{tio u “Otaybini” 1891. god. X. kw.
~ove~nosti i licemernosti i mra~wa{tva crkve. Sve se to 29, kako je zna~ajni francuski kriti-
brzo pretvara u vrlo sigurne pozori{ne efekte. Kosti} ~ar @il Lemetr “na molbu jednog ru-
se ne upu{ta u {iroke i podrobne analize raspoloèwa, skog diplomate... pro~itao prevod... u
listu ’Journal des Débats’” i “prepo-
namera i planova li~nosti, jer to usporava tokove radwe, ru~ivao ’Uskokovu qubu’ da se igra u
ve} wihove ~esto nagle postupke izaziva i odre|uje tre- Parizu”. Taj ruski diplomata bio je dr
nutnim jakim ose}awima, emotivnim ili svesnim reak- Baltazar Bogi{i}, prijateq Laze Ko-
cijama, tako da sve to u radwi deluje neo~ekivano i uz- sti}a, a Lemetr ga je spomenuo u svojoj
“Semaine drmatique” u “Journal des Dé-
budqivo. Li~nosti ponekad govore silnom, rascvetanom bats” 1891. O tome jo{ u pismu Laze
re~ito{}u pomalo deklamatorskom i pateti~nom, ali ko- Kosti}a dr Svetislavu Stefanovi}u,
ja, virtuozno i s merom kazana, pada sa scene sna`no i “Letopis Matice srpske”, juli-avgust
osvaja neodoqivo. Kosti}evi komadi, sem “Gordane”,1238 1931, kw. 329, 1–2. i dr Milan Marko-
vi} u “Prilozi za kwièvnost, jezik i
zahtevaju i slikovitu dekorativno-tehni~ku i kostimsku folklor”, 1937, i XVI, sv. br. 1. “Gor-
opremu i dinami~ne svetlosne efekte, {to inscenaciju danu” je preveo, ustvari pre adaptirao
~ini izuzetno impresivnom. (kako i sam kaè) za francusku scenu
[arl Piè, a zatim, prema M. Mar-
Jedan od najboqih poznavalaca pozori{ta, ~ak i mu- kovi}u, zamenio neka lica, izostavio
zike, od sedme do po~etka devete decenije, odmereniji i u neke li~nosti, promenio pojave u III
~inu. “Da, ono {to je o u ovoj srpskoj
zahtevima sloèniji pozori{ni recenzent, dr Milan Jo- komediji” – hvalio je Lemetr – “to su
vanovi} – Morski nije bio dobar dramski pisac: znawe iskrenost i ta snaga strasnih uzbu|e-
nije moglo da naknadi nedostatak ve}eg dramskog dara. wa”. Na kraju ~ak preporu~uje delo:
Napisao je ~etiri komada (peti “Krstonosci” nije zavr- “ima u ovoj komediji jedna poenta div-
qa{tva i svireposti, koje nam je ~ini
{io): “Kraqeva seja”, istorijska drama u 4 ~ina (SNP: originalnom. Kada bih bio direktor
1864, NP: 1869)" “Demon”, povest i alegorija u 3 ~ina u Odeona i Slobodnog pozori{ta, ja se
stihu (SNP: 1872), “San i java”, alegorija u 3 ~ina (SNP: ne bih, verujem, ustezao da je igram.”
1874, NP: 1880) i “Nesu|eni”, komedija u 4 ~ina (NP: 1889,

nagra|eno od Matice srpske). U komediji “Nesu|eni” hu-
morom ne naro~ito vedrim i prijatnim i o{trom satirom
ismevao je i osu|ivao malogra|anski moral, lo{e vas-
pitawe srpskih devojaka (jedna od wih pi{e ~ak starim
pravopisom protiv kojega se Vuk borio) i razne dru{t-
1239 “Otaybina”, 1889.
vene izopa~enosti. Dragomir Jankovi}1239 kaè da wegovo
mudrovawe “podse}a na stil i ton srpskih listova”, a “sve
skupa ~ini neprijatan utisak prostog, trivijalnog koma-
da”. Za istorijsku dramu “Kraqeva seja” Matija Ban je
rekao jo{ 1870. godine da je “jedno od boqih dramskih dela
u na{oj kwièvnosti”. Me|utim, u ovom komadu koji je po
svemu sude}i prete`no ve{ta~ki konstruisan i vi{e pro-
izvod ma{te nego istorijske verodostojnosti, Jovanovi}
obra|uje dosta zanimqivo, ali psiholo{ki prili~no ne-
ubedqivo, uzbudqiv sukob izme|u vizantijske princeze
Teodore, qubomorne i podmukle, i Nede, sestre kraqa
Stefana De~anskog, koju na kraju kraq Mihailo vra}a
bratu. Ma koliko da je komad izgubio zbog karakterne
nedore~enosti likova dosta neprirodnih i neobrazloè-
nih obrta u radwi, ipak donosi na scenu neobi~an svet sa
jo{ neobi~nijim pona{awem, neo~ekivane situacije i za-
nimqivu fabulu. Ti elementi su u~inili da se ovaj komad
zadrào dugo na repertoaru.
U mladosti i docnije veliki pozori{ni entuzijasta, u
po~etku pristalica omladinskog pokreta, pa naprednih
ideja Svetozara Markovi}a, da zavr{i kao tvorac po zlu
~uvene reakcionarne vladanov{tine Vladan \or|evi},
pisao je i drame i preveo vi{e komada sa nema~kog, fran-
cuskog i gr~kog jezika. “Petar Gojnikovi}”, dramu u 5 ~i-
nova, napisao je za tri dana, kako sam kaè, u doba omla-
dinskog odu{evqewa za pozori{te u Beogradu 1857–59.
godine. Wegovi istorijski komadi “Quboje, ùpan iz Pri-
{tine”, tragedija u 5 ~inova (izvo|ena u Beogradu 1861) i
“Narod i velika{i”, drama u 5 ~inova) {tampana 1870.
izvedena u SNP 1870), nemaju, sude}i po ovom drugom, ni
kwièvne, ni pozori{ne vrednosti, ali pokazuju kako je
pozori{te inspirisalo razvitak drame. Nau~nik i po-
liti~ar Stojan Novakovi} se tako|e u takvom klimatu
javio kao dramati~ar (drama “Crnogorci”).
Jedan od najzaslu`nijih srpskih pozori{nih stvara-
laca, Jovan \or|evi} je preveo i preradio, “posrbio”
veliki broj komada s nema~kog i ma|arskog, naro~ito zna-
tno inscenirao Oberwikovu dramu “\ura| Brankovi}” u
dva maha (1865. i 1868). Sterijinu tragediju “Milo{ Obi-
li}” (1861) i narodnu dramu “Mejrima” Matije Bana (1861),
a zatim napisao originalnu dramu u dva ~ina u alegorijskom
obliku “Markova sabqa” s pevawem i muzikom kompozitora
Davorina Jenka (NP: 1872, SNP: 1873. gde je pone{to do-

davao i Antonije Hayi}). Zbog zanimqivosti fabule u ko-
joj se me{aju istorija i legenda, zbog peva~kih i muzi~kih
numera, ovaj komad se dugo zadrào na repertoaru srpskih
pozori{ta i spada me|u najomiqenije u publici.
Neobi~ni i vrlo simpati~ni katoli~ki ùpnik i opat
Ilija Okrugi} Sremac (1827, Sremski Karlovci – 1897,
Petrovaradin), karlova~ki |ak, koji se celog ìvota bo-
rio iskreno za bratstvo i slogu Srba i Hrvata i za {iru
versku toleranciju, cewen i voqen i od srpske i od hr-
vatske publike, napisao je nekoliko komada vrlo popular-
nih i rado gledanih u Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu,
Ni{u i u unutra{wosti u izvo|ewu putuju}ih druìna.
Dva komada – “Sa}urica i {ubara”, {aqiva igra u 4 ~ina s
pevawem, sa muzikom Aksentija Maksimovi}a (SNP i NP:
1869) i “[okica”, drama u 5 ~inova s pevawem (NP: (886,
SNP: 1892) nikada nisu izneveravali pozori{nu blagajnu.
I druga dva komada – “Grabancija{”, {aqiva igra u 4 ~ina s
pevawem (SNP: 1874, NP: 1876) i “Vara`dinka Mara” prvo-
bitno se zvala: “Srpkiwa Vara`dinka Mara”), istorijska
drama u 5 ~inova u stihu s pevawem (NP: 1889), tako|e su
bili dobro primqeni od publike. Okrugi} je imao izvesnog
dara: wegovi dramski zapleti su dosta ìvi i dinami~ni, u
karakterima istaknute najbitnije osobine, u fabuli i rad-
wi ima zanimqivih, prijatnih trenutaka, humora, muzike,
pesme i igre {to je predstavqalo prijatnu razonodu za
publiku. On koristi mnoge trenutke da saop{tava svoje
misli o srpsko-hrvatskom bratstvu i verskoj toleranciji.
Izraziti romanti~arski pesnik i pripoveda~ i zna-
~ajni pozori{ni rukovodilac i prevodilac. Milorad Po-
povi} [ap~anin (vidi str. 37) nije propustio da pi{e
pozori{ne komade, koji su pri kraju XIX veka bili ~esto
na repertoaru srpskih pozori{ta, pa i putuju}ih. U po-
~etku je pisao komade sa dru{tvenim temama, kao {to su
“Isto~no pitawe”, {ala u i ~inu (NP: 1869) i “ôvek bez
srca”, drama u 3 ~ina s pevawem (NP: 1870), zatim zabavnu
komediju “Gospo|ica kao seqanka” u 3 ~ina, prema pri-
poveci A. Pu{kina (NP: 1888) i nacionalno-istorijske
komade; “Milo{ u Latinima”, slika u I ~inu prema na-
rodnoj pesmi (NP: 1886, SNP: 1889), “Bogumili”, drama u 4
~ina (NP: 1889). “Du{an Silni”, drama u 5 ~inova (NP:
1890) i “Zadu`bina”, slika iz srpske pro{losti s pevawem
u stihovima i muzikom Davorina Jenka (NP: 1891. SNP:
1892), a u rukopisu su ostale “Trnova kruna” i “Hipatija”.
U wegovim komadima nema dovoqno radnije i o{trijih
dramskih sukoba, ali su zato pune deklamatorsko-pateti-
~nih rodoqubivih tirada, religioznih refleksija i ras-
poloèwa ili herojskih podviga. Najvi{e se odrào komad
“Zadu`bina”, jer je me{avina istorije, legende i narodne
poezije osveènim muzi~kim i peva~kim ta~kama. On je

otkrio i izvesnu ve{tinu [ap~anina u stvarawu dram-
sko-scenskih efekata. Wegove istorijske komade publika
je prihvatila i zato {to su izvo|eni u slikovitoj dekora-
tivno-kostimskoj opremi o kojoj je i ina~e [ap~anin mnogo
brinuo, vi{e nego ijedan upravnik do kraja XIX veka.
U razvitku srpske komedije Kosta Trifkovi} (20. X
1843, Novi Sad – 19. II 1875, Novi Sad) stvara izme|u wena
dva najzna~ajnija dramati~ara – Jovana S. Popovi}a, oko
sredine, i Branislava Nu{i}a, od kraja XIX veka i znatno
u po~etku XX veka. On pi{e kratke, ve}inom jedno~ine
{aqive igre realisti~ke i po sadrìni i po umetni~kom
metodu, ~ine}i tako nesklad romantizmu svoga doba, kao
{to su se pona{ali Sterija, u svom vremenu sa jo{ disto-
niranim pseudoklasi~arskim prizvucima, ili Nu{i}, na-
suprot ponekad smelijim modernisti~kim eksperimenti-
ma. Darovit, sa prijatnim, srda~nim, neusiqenim humorom
i ìvotnim optimizmom, blagi, ali dosledni satiri~ar--
korektor negativnih pojava i slabosti vojvo|anskog gra-
|anskog dru{tva, sa smislom za brzopoteznu karakteriza-
ciju ~esto dobro na|enih likova, sa ose}awem za dinami~ki
zaplet i intrigu, na {ta se uglavnom i svode wegove male
komedije bez ve}ih kwièvnih pretenzija, zanimqiv i pri-
jatan zabavqa~, Trifkovi} je osveàvao repertoar na{ih
pozori{ta u vreme izvesne monotonije koju su stvarali
strani komadi istog ili sli~nog ànra i dekorativna, sve-
~ana nacionalno-istorijska dramatika. Ugledaju}i se ug-
lavnom na Skriba, Labi{a ili Gustava Mozera on pi{e
prijatne komade kojima èli da se malo nasmeje qudskim
slabostima, ludostima ili naivnostima, ili da ih blago,
nezlobivo prekori, pomalo moralizatorski ispravi i da
zabavi. Wegove komedije, proète ìvotnim realizmom,
pisane ìvo, poletno, lako i dosta ve{to, svedo~e lepo o
wegovoj darovitosti i osetno se izdvajaju svojom neospor-
nom kwièvnom vredno{}u od zanatsko-usiqenih fabri-
kacija i srpskih i stranih dramati~ara ove epohe.
Najve}i broj wegovih komada su {aqive igre u jednom ~inu
izvo|ene u malim vremenskim razmacima u Novom Sadu i
Beogradu: “Francusko-pruski rat” (SNP: 1870, NP: 1872),
“Milo za drago”, prerada {aqive igre Roèra (SNP: 1870),
“Na Badwi dan” (SNP: 1871, NP: 1875), “êstitam” (SNP:
1871. NP: 1872), “[kolski nadzornik” (SNP: 1871, NP: 1872),
“Mladost Dositeja Obradovi}a”, slika i ìvota u 5 ~inova
(SNP; 1871, NP: 1874), “Izbira~ica”, {aqiva igra u 3 ~ina
(SNP i NP: 1872), “Qubavno pismo” (SNP: 1873, NP: 1874),
“Pola vina, pola vode” (NP: 1875. SNP: 1876), “Ni brige{a”,
{aqiva igra u 2 ~ina, prerada komada Karla Gernera i Be-
lijea (SNP: 1872, NP: 1874), “Mila”, {aqiva igra, prerada
komada Karla Gernera (SNP: 1872, NP: 1878) i “Tera opo-
ziciju” (NP: 1875, SNP: 1876).
SNP je do kraja XIX veka uredno osveàvalo uspomenu

na Trifkovi}a, izvode}i wegove komade na dan godi{wi-
1240 Po sedam Trifkovi}evih ko-
ce wegove smrti.1240
mada objavqeno je prvo u biblioteci
Milan Savi} (1845, Nova Kawià – 1930, Beograd), u “Zbornika pozori{nih dela” pozori-
ovo doba vrlo aktivni i uticajni pozori{ni recenzent, {ne uprave i u Srpskoj kwièvnoj za-
druzi, kolo 18. “Dramatski spisi”, sv. I
jedan od najiskrenijih pozori{nih entuzijasta i dugogo- i II. 1894.
di{wi ~lan Pozori{nog odseka Dru{tva (s malim pre-
kidom: 1881–1896).
Napisao je desetak komada, ve}inom dru{tvenih komedija:
“Socijalne demokrate”, {aqiva igra u 4 ~ina (SNP: 1877),
“Provodayije”, komedija u 5 ~inova (SNP i NP: 1884), “Dobre
voqe”, komedija u 4 ~ina (SNP: 1886, NP: 1889), “Na lep
na~in”, komedija u 3 ~ina (NP: 1899, SNP: 1900), “Car provo-
dayija”, {aqiva igra u 4 ~ina (NP: 1900, SNP: 1901), “Doj~in
Petar”, dramski spev u 3 ~ina (SNP: 1891), “Odsudni tre-
nuci”, sastavqeno od pet jedno~inki (Na stanici, Igra vat-
rom, Amajlija, Melanija, \ur|evi}i), dru{tveni komad (NP:
1904, SNP: 1910), “Poseta”, drama u i ~inu (SNP; 1904), “Kse-
nije i Ksenija”, pozori{na igra u 5 ~inova (SNP: 1910) i
“Marija”, drama u 3 ~ina (SNP: 1910, u rukopisu).
Dramski spev “Doj~in Petar” i druge drame pisane su
rutinerski, retko poeti~no i romanti~arski pateti~no i
nestvarno. Komedije su mu boqe, sa vi{e realizma, ponekad
i sa dosta humora koji se nalazi u situacijama, u nastra-
nostima i postupcima qudi. Prema oceni savremenih re-
cenzenata, najuspelije su mu komedije “Provodayije” i “Car
provodayija”, ali ni u jednoj nije dostigao vi{u umetni~ku
meru. Pod uticajem lake francuske dru{tvene komedije i
vodviqa, Savi} voli dinami~an zaplet, nagle preokrete u
situacijama i postupcima li~nosti, ali i ne poku{ava da za
sve to nade ubedqive psiholo{ke motive i obrazloèwa.
Zahvaquju}i svome ugledu, on je lako prodirao na pozor-
nicu, ali se na woj nije duè zadràvao. Me|utim, i pored
svih svojih slabosti, koje se naro~ito ogledaju u brzom,
povr{nom radu, u te`wama za jevtinim efektima, Savi} je
imao dosta ìvo ose}awe za scenu, za realisti~nu karak-
terizaciju likova sa ponekad dobro uo~enim crtama vre-
mena i sredine i smisla za humor. Uz vi{e zanatski usi-
qenih dramati~ara srpskih, on je delovao, ipak, prirodnije
i neposrednije, naro~ito sa vi{e realizma.
Vrlo freneti~ni i plodni romanti~arski pesnik je
Mita Popovi} (1841, Baja – 1888. Budimpe{ta). Popovi} ,
pod uticajem Laze Kosti}a, sve tragedije je pisao u dosta
{ablonskom i te{kom jampskom stihu. Izraziti roman-
ti~ar, ali s mawe stvarala~kog duha i nadahnute ma{te, on
se podaje retorsko-pateti~noj deklamaciji i rodoqubi-
vim tiradama ili moralisti~kim refleksijama, dosta ne-
ve{t u stvarawu izraàjnih i scenskih efekata. Wegova
pesni~ka dikcija je dosta slobodna i neodmerena. U trage-
dijama “Car Jovan” i “Krvavi presto”, koje je publika

boqe primila, wegova ma{ta je ìvqa i poletnija, makar
i s preterivawem. Recenzent Milan Savi} isticao je ba{
tu wegovu “bujnu ma{tu”, “razuzdanu i bezobzirnu” i “dik-
1241 “Srpske ilustrovane novine”, ciju sna`nu, silnu, odularenu” 1241 zbog koje ga kori.
1882. br. 13. Napisao je {est komada: “Krvavi presto” i “Car Jovan”,
oba istorijske tragedije od po 5 ~inova (SNP: 1881, druga u
NP: 1890), “Despot Lazar Brankovi}”, Istorijska tragedija u
5 ~inova (SNP: 1883), “Stevan, posledwi bosanski kraq”,
tragedija u 5 ~inova (SNP: 1884), “Gradina i sin mu Nemawa”,
tragedija u 5 ~inova (SNP: 1886) i “Na{i seqani”, pozori-
{na igra iz narodnog ìvota u 3 ~ina s pevawem (SNP: 1885).
Prema Nikoli V. \ori}u (1859, Smoqanac, Poàre-

va~ki okrug – 1913, Skopqe), pesniku ne bez dara i na-
ro~ito dobrom prevodiocu drama Rasina, [ilera, Getea i
Mozentala, dosta su se ogre{ili kwièvni istori~ari
{to su ga pre}utali i zanemarili kao dramskog pisca.
Wegovi komadi: “Slikar ili verenik i dragi”, tragedija u
5 ~inova s pevawem, sa muzikom D. Jenka (NP: 1879), na-
ro~ito “Vezir Abogovi}”, tragedija u 5 ~inova (NP: 1881),
“Vidosava”, tragedija u 5 ~inova, s pevawem (NP: 1881),
prema narodnoj pesmi “@enidba kraqa Vuka{ina” i “Mo-
mir” tragedija u 5 ~inova (NP: 1890), prema narodnoj pes-
mi “Momir i Grozdana”, prihvatani su dobro i od publike,
jer su ~e{}e izvo|eni, i od pozori{ne recenzije. Recen-
zenti su hvalili wegove dramske stihove kao dosta te~ne,
lake za gluma~ki govor, ve{to sklopqene, ~esto ose}ajno
tople. Hajim Davi~o je isticao 1881. u “Otaybini”, po-
vodom izvo|ewa tragedije u stihu “Vidosava”, wegovu “po-
etsku ìcu”, ìvu uobraziqu, polet, uzbu|ewe, ne{to iz-
razito subjektivisti~ko, zameraju}i mu najvi{e {to je
mawe istinit i realisti~an. U tragediji “Momir”, tako|e
u stihu, izbijaju ja~i dramski izrazi 4 u pesni~koj dikciji
i u dramskim situacijama. \ori}ev izraàjni dramski
stil je me{avina romanti~arskog i realisti~nog, ~emu ga
je odvela i materija narodne epike. On se trudio da ro-
manti~nu materiju odene u realisti~niji okvir u duhu
zahteva svoga doba. Me|utim, ovaj “pa`qivi u~enik fran-
cuske drame” (Hajim Davi~o. 1881), poetski nadahnut pre-
vodilac Rasinove “Fedre” (1879), dobar prevodilac i ver-
ni poklonik nema~ke dramatike, za koju se u prevo|ewu
brzo opredeqivao, ostao je sasvim razumqivo, na kolebqi-
vom putu izme|u romantizma i realizma. Koliko wegovi
komadi zna~e osetan umetni~ki doprinos srpskoj novijoj
dramatici, toliko i jo{ mnogo vi{e sadrè prijatne scen-
ske efekte i pozori{ne elemente. U jednoj ozbiqnijoj kri-
ti~koj analizi i proceni sigurno bi narasla wegova umet-
ni~ka vrednost od one koja ga je oven~ala zaboravom.
Milovan \. Gli{i} je svojevremeno vrlo zanimqivim

i tematski aktuelnim komadima “Podvala”, komedija iz
palana~kog ìvota u 5 ~inova (NP: 1883, SNP: 1891) i
“Dva cvancika”, {ala u 4 ~ina (NP: 1883), osetno osveìo
i srpsku dramatiku i repertoar: stvorio je novi komad iz
narodnog ìvota kao posebnu dramsku vrstu za koju je mo-
gao imati daleki uzor samo u ma|arskim dramama s peva-
wem i folklornim elementima. On je doneo u wega, kao i u
realisti~ku pripovetku s tematikom iz seoskog ìvota,
izvorno sveze, verodostojne prizore i zanimqive likove
iz seosko-palana~ke sredine s wihovim malim i velikim
nevoqama, prelivaju}i sve to izuzetno srda~nim, nepo-
srednim, prete`no narodskim humorom i karaju}i satirom
koja je dobro odvajala pozitivno od negativnog u srpskom
dru{tvu. Po nekoliko likova u svakoj komediji, naro~ito
u “Podvali”, izvu~eni su dovoqno celovito, sa jasno izra-
ènim karakternim crtama, sa dinami~nim postupcima u
radwi, scenski naro~ito zanimqivo i efektno: gramzivi
bakalin Vule Pupavac, prepredeni “buyaklijski advokat”
}ata Ne{a, naivni i priprosti seqak @ivan i ko~operna
palana~ka namigu{a udovica Nera, svi prikazani u ì-
vopisnom, jedrom vaqevskom izvornom govoru, predstav-
qali su svojim karakternim osobenostima lepu i zanim-
qivu novinu na srpskoj sceni. Mnogi glumci su tuma~e}i
ih osvedo~avali svoje stvarala~ke sposobnosti u karak-
terizaciji. Svetislav Dinulovi}, Dimitrije Gini}, Du-
{an Kujunyi}, Nikola Go{i}, Du{an @ivoti}, Pera Jo-
vanovi} stvorili su velike i nezaboravne umetni~ke kre-
acije u ulozi Vula Pupavca. Me|utim, oba komada nemaju
prave dramske radwe i pre su razvu~ene, ve{to dijalo-
gizirane pripovetke, sa novim i realisti~no izvajanim
likovima, sa zapletom ~esto vrlo zanimqivim i dina-
mi~nim, sa dijalogom vrlo prirodnim i te~nim, s humorom
neodoqivo prijatnim i srda~nim {to je bilo dovoqno da
ih godinama odràva na srpskim scenama.
Dragomir Brzak (1852, Beograd – 4. III 1904, Beograd),
jedna od simpati~nih li~nosti iz beogradske boemije u
“Dardanelima” i “Skadarliji”, duhoviti kozer i humoris-
ta, prete`no rodoqubivi pesnik, ~ije su se neke pesme ne-
kada mnogo pevale i recitovale, nesumwivo obdarena pri-
roda, pisao je zabavne, lake, humoristi~ko-satiri~ke {ale i
komedije koje su uspevale i u inscenaciji i kod publike, jer
su sadràvale prijatne pozori{ne elemente i sadràje.
Svi komadi su izvo|eni u NP u Beogradu: “Mika prak-
tikant” i “Kolera”, {ale od po jednog ~ina (obe u 1883),
“Palana~ke novine”, komedija u 3 ~ina s pevawem (1884), “Mi-
lo za drago”, komedija u 5 ~inova (NP: 1900), “Oluja”, {ala u
jednom ~inu (1899), “\ido” (sa Veselinovi}em), slika iz seo-
skog ìvota s pevawem, sa muzikom D. Jenka (NP: 1892, SNP:
1894), zajedno sa Stevanom Sremcem dramatizacija Srem~eve

pripovetke “Ivkova slava”, slika iz ni{kog ìvota u 5 ~ino-
va s pevawem, sa muzikom Stevana Mokrawca (NP: 1901),
“Kroza zid”, {ala u jednom ~inu (NP: 1900) i “Zeka Buqu-
ba{a”, drama s pevawem u 3 ~ina, sa muzikom S. Mokrawca
(NP: 1902), sa glumcem Milo{em Cveti}em “Tri svetla da-
na”, alegorija u 3 slike, sa muzikom D. Jenka (NP: 1879).
Brzak je ~esto pisao komade na tu|u temu i u wima
prijatnim, lakim, neusiqenim humorom ismevao i blagom
satirom {ibao poslovno-prakti~ni, profiterski, {peku-
lantski, }iftinski duh, razne birokratske izopa~enosti u
administraciji i sme{ne malogra|anske navike sveta ve-
}inom u starom i novom Beogradu svoga doba. U ovim u
osnovi realisti~kim komadima me{ali su se elementi
francuskog vodviqa i lake dru{tvene komedije. Ove ko-
medije ne izostaju u ve}oj meri ni po sadràju, ni po vred-
nosti, od malih Trifkovi}evih {ala. Brzak je u svakom
slu~aju izvesna `rtva nemara i brzopletosti kwièvne
kritike, jer bi u proceni dobio vi{e u vrednosti i zna~aju.
U jednoj sveobuhvatnijoj i studioznijoj istoriji srpske
dramatike mora}e se dati i realnije i pravi~nije kri-
ti~ki odmereno mesto svestrano plodnom piscu-pesniku,
pozori{nom recenzentu, pripoveda~u, romanopiscu i dra-
mati~aru Dragutinu J. Ili}u (1858, Beograd – 1926, Beo-
grad), koga, povode}i se pogre{no verovatno za Skerli-
}em, ne spomiwe ni jedna ozbiqnija istorija srpske kwi-
èvnosti.
Wegovi su zna~ajniji komadi: “Kraqica Jakvinta”, drama
u stihu u 5 ~inova (SNP: 1883, objavqena u “Otaybini”), “Za
veru i slobodu”, tragedija u stihu u 5 ~inova (NP: 1889),
“Vuka{in”, drama u stihu u 5 ~inova (NP: 1881, SNP: 1890),
“Saul”, drama u 5 ~inova, (NP: 1900, izvo|ena u Moskvi 1901),
“Pribislav i Boàna”, drama u stihu s pevawem u 3 ~ina, sa
muzikom A. Osvalda (SNP: 1900. NP: 1901), “Neznani gost”,
tragedija u 3 ~ina (NP: 1904), “@enidba Milo{a Obili}a”,
~arobna igra u 3 ~ina u stihu (Prema woj je kompozitor Petar
Kowovi} komponovao 1923. svoju romanti~nu operu u 3 ~ina
“Vilin veo”), zatim mawi komadi: “Lihvarka”, komedija (sa-
rajevska “Nada”, 1895), “Otmica”, {aqiva igra u jednom ~inu
(“Otaybina”, 1887), i dr.
Ili}evi komadi su bili ve}inom ceweni u svom vre-
menu. Imali su svoju vernu publiku i bili ocewivani u
{tampi prete`no povoqno. Sve te wegove istorijske, sen-
timentalno-romanti~ne i dru{tvene drame i tragedije
pisane su ve}inom u dosta skladnoj, odmerenoj versifi-
kaciji, zanatski i rutinerski. Uzeta u celini, wegova
dramska poezija deluje ~esto prijatnim i sveìm poetskim
akcentima i odaje pisca koji ume i moè da se uìvquje u
ono {to izraàva. On voli u radwi i izraàvawu pa-
radokse, nagle obrte, ne uvek dovoqno obrazloène, ili se
upu{ta ~esto u zamorna mudrovawa prete`no moraliza-
torska. On se marqivo ugleda na [ekspira i wegovi he-

roji nose obi~no tragi~ne qudske grimase, ali deluju do-
sta pateti~no. Uz istorijske li~nosti Ili} je obra|ivao
zna~ajne ìvotne teme: u “Vuka{inu” se sjediwuju fata-
lizam i zlo~in, istorija i legenda, u “Saulu”, u kojemu je
obra|ena jedna epizoda iz jevrejske istorije, vodi se uzbud-
qiva borba izme|u teokratije i autokratije sa otvorenom
aluzijom na pokvarenost vladara, verovatno ba{ Obre-
novi}a, koji ga ina~e nisu voleli i otpustili iz slu`be,
pa je morao da prebegne u Zemun. Ili}evi komadi, koji
nisu bez izvesne kwièvne vrednosti, dugo su se odràli
na repertoaru srpskih pozori{ta, naro~ito u Beogradu,
Ni{u i u putuju}im.
Zna~ajni glumac i rediteq Milo{ Cveti} pisao je
rodoqubive pesme, roman “Zlatno srce” (1901) i pozo-
ri{ne komade:
Napisao je ve} spomenutu alegoriju “Tri svetla dana” u
prozi, koju je Dragomir Brzak preneo u stihove (1879), zatim
“Nemawa”, drama u 5 ~inova s uvertirom “Nemawino kolo”,
1242 “Nemawa” je nagra|en prvom
kompozicija Dragutina îèka1242 (NP: 1887), “Car Du{an”,
tragedija u 5 ~inova sa muzikom D. Jenka i D. îèka (NP: nagradom na konkursu Narodnog pozo-
1890, SNP: 1904). “Car Lazar”, tragedija u 5 ~inova1243 (NP: ri{ta u Beogradu 1886. Na konkursu je
u~estvovao anonimno.
1889), “Todor od Stala}a”,1244 tragedija u 5 ~inova (NP: 1892),
1243 Tragediju je nagradio i izdao
“Milo{ Veliki”, drama u 5 ~inova,1245 “Roditeqski gresi”
(1896, 1898), “Kara|or|e”, tragedija u 5 ~inova (1905) i “Bra- Kolar~ev fond u Beogradu 1889. go-
dine.
}a”, komedija u 3 ~ina (prera|ena po~etkom 1905).
1244 Tragediju je izdala Srpska
Istorijske drame Cveti}a opremane su dekorativno-
kwièvna zadruga 1896, kolo 36.
tehni~ki vrlo rasko{no i dobro primane od publike 1245 Dramu je objavio, naravno o
(“Nemawa” je u 1887. godini izveden preko 40 puta kao svom tro{ku, kraq Aleksandar Obre-
nijedan srpski istorijski komad!). Neki pozori{ni renovi}.
cenzenti su ga izuzetno hvalili. Vladan \or|evi} je, na
primer, pisao u svojoj “Otaybini” 1887. godine da je we-
gova drama “Nemawa” jedan od najboqih srpskih istorij-
skih komada. Hajim Davi~o je isticao i wegov lep dar i
dramsku efektnost wegovih komada. Nu{i} ga je cenio i
kao dramskog pisca, kao pozori{nog prakti~ara, redi-
teqa i glumca. Cveti} je kao iskusni pozori{ni prak-
ti~ar imao i stvarno ose}awe za scenu i umeo dosta ve{to
da stvara ja~e scenske efekte u zanimqivijoj karakteri-
zaciji likova, u ìvom i dinami~nom, makar i retorskom
dijalogu, u poletnoj, iako ne uvek dovoqno obrazloènoj
radwi. To su neosporno oni komadi od kojih se prven-
stveno ve{tijom reìjom, dobrom igrom i bri`qivijom,
ambicioznijom svestranom scenskom opremom mogu pra-
viti i zanimqive i dopadqive inscenacije. U wima iz-
vestan deklamatorski stil podiè pateti~an govor gluma-
ca, i pored svih tzv. pozori{nih konstrukcija, koje po
svaku cenu traè i odgovaraju}e scenske efekte, wegovi
nacionalno-storijski komadi imaju izvesne kwièvne te-
ìne, makar i mawe vrednosti, jer je Cveti} uz prete`no
pozori{no rutinerstvo (dragoceno, pored ostalog, u ovak-

vom poslu!) imao i darovitosti i stvarala~ke snage u ni-
{ta mawoj meri od M. [ap~anina i Dragutina Ili}a, od
kojih je ina~e delovao i scenski efektnije.
Ne ni izdaleka toliko nekom umetni~kom vredno{}u
koliko sposobno{}u da se dopadne {iroj publici, istakao
se Qubomir – Qubinko Petrovi} (1851, Beograd – 5. I
1916, Beograd), lirski i epski pesnik, pripoveda~ i dram-
ski pisac. Zavr{io je ~etiri razreda gimnazije i docnije,
napustiv{i glumu, radio kao ~inovnik i pisac. Igrao je
povremeno prvo u 1872. godini u NP u Beogradu, od 18. I
1873. do septembra 1874. u SNP u Novom Sadu, od 1875. do
1880. opet u NP u Beogradu gde }e docnije i gostovati. U
Novom Sadu su ga hvalili jo{ u po~etku da je “lepo na-
predovao kao prikaziva~ komi~nih uloga i slika i pri-
lika iz na{eg narodnog ìvota”. Ogledao sa razli~itim
uspehom na vi{e strana: pisao je lirske i epske pesme (i za
decu), pripovetke, naro~ito uspe{nije s tematikom iz
kriminalnog ìvota (kojima je zapaèn uz solidnijeg Tasu
Milenkovi}a), dobrim delom skupqene u zbirci “Krvavi
veo”, zatim pozori{ne komade i isticao se kao karakterni
1246 “Pozori{te”, 1874, br. 51.
i komi~ni glumac.1246
Wegove su uloge: Vuk Brankovi} (“Zidawe Ravanice” A.
Nikoli}a), Ivan Kosan~i} (“Boj na Kosovu” Suboti}a), Jawa
(“Stanoje Glava{”), Milo{ (“Sa}urica i {ubara” Okrugi-
}a), Veqko (“Dva narednika”, prerada N. \urkovi}a), Du`d
(“Mleta~ki trgovac”), Osvald (“Kraq Lir”), Jefta (“Ciga-
nin”), Gotlib Vajgl (“Moje mezim~e” Adolfa L’Aronà),
Vitfild (“Lovudska sirotica” Birh-Pfajferove).
Spevao je po poruybini vi{e pesama za neke komade (za
“Seoskog lolu”, “Slobodarku” Manojla \or|evi}a – Priz-
renca, “Radni~ku pobunu” Sigligetija – Balaà, “Fran-
cuze u Kini” sa muzikom Davorina Jenka i dr.), od kojih su
neke “u{le u narod” i dugo se i rado pevale od kraja XIX
veka: “Qubim te, Lelo”, “Kolovo|o, perje na{e”, “Lepa je
zora, diko”, “Setno peva mala tica”, “Veselo, momci, ve-
selo, cure” i dr. Wegove qubavne, opisne i rodoqubive
pesme su pomalo ose}ajne, ali i naivne i neskladne, a
pripovetke su mu i dinami~ne i romanti~ne, samo umet-
ni~ki nisu skoro nimalo vredne.
Najva`niji mu je rad na dramatici. Nastavqaju}i dosta
neve{to i ne u svemu dosledno ànr Milovana Gli{i}a,
pisao je scenski dopadqive komade iz narodnog ìvota,
prete`no romanti~ne melodrame kojima se dugo zabav-
qala {iroka tzv. prazni~na pozori{na publika i u cen-
tralnim i u putuju}im pozori{tima, ~ak i u periodu iz-
me|u dva rata.
To su komadi pore|ani po uspehu u publici: “Devoja~ka
kletva”, slika iz narodnog ìvota u 3 ~ina s pevawem, sa
muzikom Davorina Jenka (NP: 1887, SNP; 1899), “Su|aje”,
dramolet u 3 ~ina s pevawem, sa muzikom Josifa Marinkovi-

}a1247 (NP: 1894, SNP: 1903), “Za veru”, drama u 3 ~ina s 1247 Nagradila Matica srpska uz
pevawem (NP: 1897), “Krv za rod”, melodrama iz narodnog vrlo povoqni referat dr Jovana Gr-
ìvota, sa muzikom Jenka (NP: 1894) i “Sve za veru”, drama u 3 ~i}a i dr.
~ina, obe sa hri{}ansko-religioznim temama.1248 1248 Oba komada nagradilo dru{t-
Komadi “Su|aje” i jo{ vi{e “Devoja~ka kletva” dece- vo “Sv. Save” (objavqeno u “Bratstvu”,
nijama su odu{evqavali {iroku pozori{nu publiku sen- 1894).
timentalno-romanti~nom, naivnom sadrìnom, ponekim
komi~nim prizorima i likovima (npr. Gvozden u “Devo-
ja~koj kletvi”) ili pateti~no-dirqivim izlivima, u dru-
{tveno-moralnom smislu crno-belim li~nostima, peva-
~kim i muzi~kim ta~kama dobrih srpskih kompozitora,
tako da je Qubinko bio jedan od najomiqenijih narodnih
pisaca. Svi ti komadi su se dopadali onoj izuzetnoj praz-
ni~noj i nedeqnoj publici, koja u pozori{tu traì, pre
svega, prijatnu razonodu i bili finansijsko pokri}e up-
ravama za druge smelije umetni~ke luksuze, ali nemaju
umetni~ku vrednost.
Velimir – Veqa Miqkovi} (20. IX 1858, Beograd – 8. I
1901, Beograd) bio je plodan, raznovrstan, neosporno obda-
ren pisac, ali je pisao sva{ta i brzo, kao u nekoj improvi-
zaciji, traè}i u pozori{nim komadima prvenstveno scen-
ske efekte. On je pisao pesme, feqtone, ~ak i politi~ke
~lanke, pripovetke iz srpskog narodnog ìvota, pozori{ne
recenzije i komade i radio na dramatizaciji dela.
Wegovi su komadi: “Vra~ara”, opereta u 3 ~ina, sa muzikom
E. Piherta (SNP: 1891), “Kraqevi} Marko i Arapin”, is-
torijska slika u 5 ~inova s pevawem, sa muzikom Frawe Gala
(NP: 1894, SNP: 1895), “Jabuka”, komi~na opera iz seoskog
narodnog ìvota u 3 ~ina, sa muzikom Huga Doubeka (SNP:
1892, NP: 1895), “Potporu~nik Mikica”, komedija iz beo-
gradskog ìvota u 3 ~ina s pevawem, sa muzikom Dragutina
Pokornog (NP: 1898), “Ivkova slava”,1249 komad iz ni{kog 1249 U svojoj dramatizaciji “Iv-
ìvota u 4 ~ina s pevawem prema pripoveci Stevana Sremca kove slave” Miqkovi} je najve}im de-
(NP: 1899) “Buwevka”, slika iz narodnog ìvota u 3 ~ina s lom doslovce prenosio Srem~eve dija-
loge iz pripovetke.
pevawem, sa muzikom Frawe Gala (SNP: 1888), “Bosanci”,
istorijska drama u 5 ~inova (“Sin|eli}”: 1900), “Otac”, drama
iz dalmatinskog ìvota u 3 ~ina s pevawem, zatim {ale: “Za
inat”, “ôvek sa dve glave”, “Bawska posla” i “Kir Pa{owa”
(izvo|ene u putuju}im druìnama).
Miqkovi}evi komadi nisu pisani sa ozbiqnijim kwi-
èvnim pretenzijama nego dobro i ve{to sra~unati na
sigurne pozori{ne efekte u ~emu poneki od wih (naro-
~ito “Kraqevi} Marko i Arapin”) i nisu izneverili.
Pripoveda~, romanopisac, kra}e vreme dramaturg i
~lan Kwièvno-umetni~kog odbora Narodnog pozori{ta
u Beogradu, Janko Veselinovi} nije sam napisao nijedan
komad nego uvek u dru{tvu sa drugim: sa Dragomirom Br-
zakom “\ido”, komad iz srpskog narodnog ìvota u 5 ~i-
nova s pevawem, sa muzikom Davorina Jenka, (NP: 1892.
SNP: 1894–95), sa glumcem Ilijom Stanojevi}em “Pote-

ra”, komad iz srpskog narodnog ìvota u 5 ~inova, 8 slika,
sa muzikom D. Jenka (NP: 1895). Dobrom poznavaocu Vese-
linovi}evog pripoveda~kog stila bi}e brzo jasno da je on
tvorac najve}eg dela dramskog teksta u tim komadima, a
Brzak i Stanojevi} su to najverovatnije prilagodili sce-
ni. Oba komada, a naro~ito “\ido”, koji ima i izvesnih
lepota i zanimqivosti u karakterizaciji likova, datim
ponekad krepkim izvornim bojama, sa stvarnim ili poet-
ski ozra~enim prizorima, predstavqaju produàvawe ko-
mada iz narodnog ìvota Gli{i}a, ili ~ak jednog Qu-
binka Petrovi}a.
Jedan od najboqih srpskih pesnika Vojislav Ili}
(1860, Beograd – 1894, Beograd).
Pisao je i pozori{ne komade: “Radoslav”, (zami{qeno
kao tragedija u 5 ~inova, sa~uvan samo jedan ~in, objavqeno u
“Srbadiji” 1882; NP: 1901) s temom iz srpske istorije, “Piti-
ja” (1887, nije izvo|eno), drama u jednom ~inu, “Smrt Perik-
lova”, dramski spev sa muzikom Stanislava Bini~kog (1887;
NP: 1901), “Argonauti na Lemnosu”, dramska poema (objav-
qena u “Otaybini” 1889 (NP: 1906) i “Pesnik”, dramska poema
(1893; NP: 1901. i 1905, SNP: 1905).
U ovim komadima su se izrazili najlep{i kvaliteti
Ili}eve poezije, ali oni nemaju dramskih efekata, uprkos
ubacivawa muzike, “U svim tim malim dramskim ogledi-
ma” – kaè ta~no Jovan Skerli} – “ne ose}a se dramski
talenat i pozori{na umetnost, ali u wima ima poetske
visine, prekrasnih opisa i vanredno lepih stihova,” U
anti~kim komadima Ili} razvija estetske, eti~ke, qudske
ili uop{te visoke ìvotne ideale. U “Pesniku” se, na
primer, sa gor~inom buni zbog nepriznavawa pesni~kog
genija i ismeva malogra|anske poglede na poeziju. U “Ar-
gonautima na Lemnosu” poku{ava da raznim instrukcijama
reditequ stvara scenske efekte: obala, ostrva, no}, oluja,
zvi`dawe vetra, potmula grmqavina, otegnuti uzvici.
Sasvim pri kraju XIX veka javqaju se dramski pisci:
Branislav Nu{i}, Svetozar ]orovi} i Borisav Stan-
kovi}, razli~iti i po tematici i po na~inu wenog scen-
skog i umetni~kog tretirawa. Odugovla~ewem izvo|ewa
Nu{i}eve komedije “Narodni poslanik” stvorena je prava
pozori{na afera, a do premijere je do{lo tek 1896. posle
nekoliko prinudnih korekcija i redakcija dela, Stanko-
vi}eva “Ko{tana” je izvedena 1900. Pa, ipak, sva trojica
pripadaju vi{e po~etku XX veka; ]orovi} je tada znatno
plodniji i ~esto na repertoaru; Stankovi}eva “Ko{tana”
tada dobija svoje najboqe tuma~e, a i svojim stvarawem
Stankovi} je bliì modernoj pozori{noj etapi; Nu{i} je
u prvoj etapi vrlo plodan i nastavqa ~ak sa vi{e uspeha u
periodu izme|u dva rata.
379
Pozori{na kritika u drugoj

polovini XIX veka
Dok se pozori{na kritika u prvoj polovini veka svo-

dila uglavnom na kratke, informativne bele{ke o komadu
i predstavi, a vrlo retko donosile analize, kriti~ka za-
paàwa i sudove, u drugoj polovini se dosta brzo razvi-
jala, naravno, naporedo sa sve bogatijim pozori{nim ì-
votom, i pretvarala u ozbiqnog pratioca i uticajnog ko-
rektora pozori{ne delatnosti. U po~etku su recenzije
kratke, informativne, s ponekim korisnim zapaàwem,
ne{to potpunije od onih u prvoj polovini veka, pa sve
{ire i smelije. Pozori{te se sada javqa u vreme kada je
srpska kwièvnost boqe razvijena, a tu su i prvi kwi-
èvni kriti~ari i uop{te pisci koji se interesuju za
wega, wime bave ili pi{u i prevode pozori{ne komade. U
Beogradu i Novom Sadu pozori{noj kritici se posve}uju
pisci koji su kra}e ili duè vreme studirali ili bora-
vili na strani, tamo gledali naro~ito nema~ka i francu-
ska pozori{ta i “tekli izvesna kriti~ka merila i is-
kustva. To je bilo dobro, jer su ba{ oni blagotvorno uti-
cali na umetni~ki razvitak pozori{ta, pokretali ili
podsticali korisne inicijative, ali su u vi{e slu~ajeva
svojim preteranim zahtevima i ùrili ispred wegovih
stvarnih umetni~kih mogu}nosti. Korisno je, zatim, is-
ta}i da je pozori{na kritika bila sve stru~nija, sve vi{e
pozori{na u svojim zapaàwima i zahtevima i da se, bar u
boqim primerima, sve odre|enije izdvaja kao posebna kri-
ti~ka vrsta op{tim pozori{nim duhom, analizom gluma-
~ke igre, reìje i komada, sa ~e{}om upotrebom stru~nih,
scenskih termina. Zanimqivo je spomenuti da su se po-
negde u pozori{noj kritici u Vojvodini upotrebqavali 1250 “Pozori{te”, 1887, br. 44: “Spo-
novi pozori{ni, izrazito srpski termini. Tako se u zna- soban za glumovawe”. Isto u ~lanku dr
~ewu re~i gluma upotrebqavaju krajem XIX veka izrazi: Milana Savi}a, “Pozori{te”, 1883,
glumovawe,1250 glumarewe1251 i glumstvo,1252 a za pozor- br. 23.
1251 “Pozori{te”, 1887, br. 44, str.
nicu u narodu kovanica glumionica. 1253
199: “Dar za glumarewe...”
U shvatawima i raspoloèwu recenzenata zapaàju se 1252 Dr Milan Savi}: “Uloga i de-
dve zna~ajne i op{te pojave skoro u toku cele druge polo”. Pozori{te", 1893, br. 2: “Ta te`wa
lovine veka: jedni recenzenti su tuma~i nema~kih shva- je neposredan povod... i gluma{tvu.”
tawa o pozori{tu, favorizuju nema~ki uticaj i repertoar 1253 Mesni (pozori{ni) odbor u
kao, o~igledno, nema~ki u~enici, i to traje dosta dugo, do Subotici traì u pismu od 26. V 1862.
kraja osme decenije; drugi su poklonici francuske kul- od Pozori{nog odseka da se na|e “iz-
ve`bani soldat” “da mu{ke nau~i feh-
ture i duha i to se izraàva ve} u toku osme decenije i sve
tovati(ma~evati) jerbo je na glumio-
ja~e do kraja veka. To se uostalom, poklapa i sa op{tim nici ru`no videti da herojski sabqom
umetni~kim kursom u pozori{tu, na {ta sam ve} nekoliko vladati ne ume”.
puta ukazivao u raznim oblicima. To su umetni~ke ten-

dencije u evropeizovawu srpskog pozori{ta.
Nasuprot ovakvim te`wama, na drugoj strani se javqao
jednodu{an otpor protiv stranog uticaja, koji je vre|ao
ili na neki na~in ugroàvao srpska patrijarhalna mo-
ralna, dru{tvena, porodi~na ili uop{te nacionalna shva-
tawa i ose}awa. Povodom izvo|ewa komedije “Posledwe
qubavno pismo” Sardua (NP: 1871, SNP: 1877) dr Milan
Jovanovi} se pitao u 1877. u “Pozori{tu” da li je uop{te
Sardu za srpsku publiku: “Nisu li nama takve emanci-
pirane preteranice, kao {to je Suzana, tu|e? ... Tako nas
je, iskreno da re~emo, ~isto nemilo dirnulo kad ~usmo iz
usta na{eg Ruì}a pogde{to i suvi{e pikantno.” Kada je
SNP izvodilo 1867. na gostovawu u Beogradu dramu “Lu-
~ija Didjerova” Batija i Fisa" publika, prema kazivawu
savremenika Maleti}a, nije dobro primila komad, a re-
cenzent lita “Srbija” je pisao sa negodovawem: “Drama ova
ima dosta lepih mesta, ali je u celom neshvatqiva na{em
svetu, {to se u woj vernost i po{tewe `rtvuju zarad odr-
àwa ~asti muèvqeve u wegovim trgova~kim odno{a-
jima.” \. Maleti}, koji je ina~e nema~ki |ak, u tome vidi
“francuski moral”, koji je “podloga materijalizmu”, pa
~ak uzvikuje: “Ne tako, gospodo! Zar vam je po{tena si-
rotiwa tako te{ka? Ta nije jedan samo svojom krivicom
postradao, ali se opet neumornim, po{tenim radom iz
pra{ine podigao.”1254
1254 \or|e Maleti}: “Gra|a...”, itd.
Posle izvo|ewa komedije “îka” R. Benediksa 1863.
(ve} citirano delo).
godine, profesor Jovan Bo{kovi} je savetovao da prevode
samo one komade koji odgovaraju moralnim shvatawima
srpskog naroda. “Ovo je delo”, kaè daqe, “prema duhu i
prema stawu toga tu|eg dru{tva lo{e ra|eno i ude{avano.
A prevodiocima se vaqa na to obzirati i nikako ne treba
da zaboravqaju da svagda vaqa paziti na stawe na{eg dru-
{tva, na na{e lepe obi~aje i tugaqivo ose}awe. Komadi, u
kojima se ide k moralnoj nekoj te`wi, mogu se najboqe
1255 “Vidovdan”, od 11. V 1863.
preporu~iti.”1255
Drugom prilikom wegov stav je jo{ odlu~niji: “Vrlo je
tugaqiva stvar bez ikakve osude iznositi pred publiku
prevaru i svakojako nepo{tewe, spletati doga|aje tako, da
varalice i qudi, koji su vredni ne prezirawa nego gnu-
1256 “Vidovdan”, od 14. V 1863. {awa,1256 sred po{tenih qudi tom prevarom i tim svojim
svakojakim ìvotom, prolaze dobro." To nije vi{e samo
moralna lekcija nego se traì borbenije angaòvawe pis-
ca u dru{tvenom smislu.
Zanimqivo je da su se sli~na ili druk~ija moralna
shvatawa ispoqavala i znatno docnije, ve} u modernom
Beogradu, u posledwoj ~etvrtini veka. U 1885. godini je u
NP u Beogradu izveden komad “Plemeniti otac” E. Kor-
mona i E. Granèa u kojemu se prikazuje kako je jedan
Pozori{na kritika u drugoj polovini XIX veka 381
skroman mladi} do{ao na studije u Pariz i tu lakomi-

sleno uleteo u opasno dru{tvo koje ga je pokvarilo. Recen-
zent beogradskog “Videla” zahvaquje upravi Pozori{ta
{to je imela u repertoar ovaj komad i misli da bi ga u
Beogradu trebalo izvoditi “najmawe dva puta mese~no, jer
ovakvu omladinu vi|amo svuda, pa i usred Beograda”. U
1890. godini “Deniza”, drama Aleksandra Dime Sina, nije
dobro pro{la u beogradskoj publici “opet zbog izvesnih
sloboda u moralnim shvatawima”. 1257 1257 “Videlo”, od 26. I 1885, br. 19.
Recenzent Dragomir Jankovi} je ~ak konstatovao da je

Dima “propao bez svoje krivice, razume se po sebi, jer on
”vi{e negoli ikoji wegov francuski kolega vre|a vestal-
ski stid ovda{we publike, koji ustvari nije ni{ta drugo
do ostatak orijentalne hipokrizije", ali da se “porok ne 1258 “Otaybina”, 1891, kw. XXVII.
smawuje ni najmawe kad se krije”. 1258
U kritici su se povremeno ~uli saveti upravi da unosi
u repertoar komade u kojima se pretresaju pitawa iz savre-
menog dru{tvenog, naro~ito moralnog ìvota, jer se odav-
no na pozori{te gledalo kao na vaspitno-obrazovnu na-
cionalnu ustanovu. Jovan Bo{kovi} jo{ 1863. godine is-
ti~e da su za pozori{te “privezane tolike silne nade za
preporo|ewe na{eg dru{tvenog stawa, za izobraèwe na-
{e ùdwe za duhovnim uìvawem i te`we za razvitkom 1259 “Vidovdan”, od 2. III 1863.
sviju plemenitijih ose}awa”. 1259
(“Narodno pozori{te u Beogradu”).
Pozori{ni kriti~ari su uticali vrlo korisno mnogim
savetima, sugestijama i zapaàwima na razvitak glumaca i
delatnost pozori{ta. Tim pogledima pozajmqenim ve}i-
nom iz savremenih evropskih izvora, francuskih i nema-
~kih naro~ito, teìli su za osavremewavawem i usavr{a-
vawem pozori{ta, ma koliko da su ponekad ùrili ispred
stvarnih umetni~kih mogu}nosti. Spomenu}u samo neke
va`nije od mnogih zahteva aktuelne kritike {to }e ubed-
qivo posvedo~iti weno zaista blagotvorno dejstvo, na-
ro~ito u vreme umetni~kog diferencirawa i potrebe za
usavr{avawem glume. Zna~ajno je ista}i da su osvrti kri-
ti~ara na reìju i dekorativno-kostimsku opremu pred-
stava vrlo retki, pa i tada sasvim formalni i {krti, tako
da je vrlo te{ko stvoriti odre|eniji utisak o wihovom
stvarnom doprinosu inscenaciji. To se moè objasniti
samo dvema mogu}nostima: ili nisu stvorili dovoqno ja-
snu predstavu o umetni~koj funkciji tih zna~ajnih ~ini-
laca u inscenaciji ili prosto nisu umeli da ih izdvoje iz
we i pokaù koliki je i u ~emu je wihov umetni~ki do-
prinos. U tome naj~e{}e ne uspevaju ni savremeni kriti-
~ari, jer to zahteva ne samo teorijska nego i prakti~na
pozori{na znawa. Saveti, sugestije i zapaàwa kriti~ara
pokazuju da su pratili savremena pozori{na zbivawa.
Kriti~ari su dosta rano zamerali glumcima {to po-
nekad igraju i govore neprirodno ili ih hvalili ako su
realisti~ni i prirodni u izrazu. Kriti~ar novosadske

“Matice” isti~e 1868. (br. 26) “da ve}ina na{ih glumaca
tako neprirodno diè i spu{ta glas ne samo u re~enicama
nego i u pojedinim re~ima, da te taj wihov govor nemilo
dira”, pa savetuje glumce: “Priroda, dakle, i opet priroda
vaqa da vam je uvek na umu, ako vam je do napretka, ako vam
je do va{eg ve{ta~kog usavr{avawa stalo.” “Pozori{te”
hvali u 1871. godini (br. 1) igru Paje Marinkovi}a koja je
bila “tako prirodna, da te je zanela, pa nikako nisi mogao
pomisliti, da je to tek gluma~ka igra”. Sli~na su zapa-
àwa i povodom igre dva zna~ajna glumca – Laze Tele~kog
i Jelisavete Popovi}eve-Dobrinovi}ke. Tele~ki je na
predstavi suigrao neprestano i tako istinito i prirodno
“da nisi mogao ni primetiti da je to tek nau~io. Slu-
{aju}i i gledaju}i ga, dolazilo ti je kao da mu sve {to
1260 “Pozori{te”, 1873, br. 46.
govori u onaj mah ni~e iz glave, iz srca”. 1260
Povodom tuma~ewa Jelisavete Dobrinovi}ke uloge Ra-
kile u komadu “Ciganin” Sigligetija “Pozori{te” kaè
da ona ume “uloge od ove vrste tako ve{to, prirodno i
1261 “Pozori{te”, 1873, br. 54. verno da odigra, da piscu mora da do|e voqa da pi{e uloge
wene vrste samo ve} we radi”. 1261
Od osme decenije zahtevi da igra bude realna, studioz-
na i prirodna bili su dosledni i normalni, jer to je doba
realisti~kih shvatawa i u kwièvnosti i u pozori{tu.
Tada ve} zahtevi kritike postaju sloèniji. Od glumaca se
traì da se vi{e i studioznije posve}uju karakterizaciji
likova, da unose vi{e duha, ma{te i finesa u igru i da se
posve}uju svestranija psiholo{koj analizi. Pokre}e se i
pitawe razvrstavawa glumaca po ànrovima i podele ulo-
ga, o ~emu sam napred govorio. Iako se uprava tome odupi-
rala zbog malobrojne gluma~ke druìne, ipak je u praksi
sprovodila koliko je mogla. Zanimqivo je da se vrlo rano
pisalo o originalnosti gluma~kog izraza i o posebnim
ulogama koje im omogu}avaju da pokaù {ta mogu i znaju.
Povodom izvo|ewa Kosti}evog “Maksima Crnojevi}a”
1874. u SNP recenzent razvija u “Pozori{tu” (br. 39) prvi
put misao da ima komada, kao {to je ovaj, podesnih za igru i
“daju najboqe priliku glumcima da pokaù {ta vaqaju,
stvaraju}i karaktere i narodne tipove nigde negledane. U
takvim prilikama pokazuje svaki glumac najboqe da li
ima ma{te i stvarala~kog duha {to mu je za prikazivawe
karakternih uloga od preke potrebe”. Ponekad se zame-
1262 “Pozori{te”, 1877, br. 25.
ralo glumcima zbog stereotipne,1262 {ablonske, nedovoq-
no Inventivne igre, naro~ito zbog podraàvawa drugih
glumaca. Kritika je ve} od kraja sedme decenije, pri kraju
veka vrlo ~esto zahtevala jedinstvenu, homogenu igru glu-
ma~kog ansambla u komadu osu|uju}i svaku te`wu za li-
~nim, napadnim isticawem. U duhu takvih savremenih za-
hteva glumcima se preporu~ivala suigra, i to vrlo rano. U
1877. godini jedan recenzent zamera Lenki Hayi}, jo{ po-

~etnici u SNP, {to se “ne osvr}e na celinu i sadrìnu
komada”, jer “ne igra sve donde dok ne do|e na wu red”.1263 1263 “Pozori{te”, 1877, br. 25.
Spomenuo sam ve} da ima vrlo malo zapaàwa o dekora-
tivno-kostimskoj opremi i maskirawu glumaca, ~ak ni pri
kraju veka kada je M. [ap~anin znatno obnovio dekoracije
i garderobu, tako da su se nacionalno-istorijski komadi
otada izvodili u slikovitijem tehni~ko-dekorativnom
aran`manu scene. SNP je izvodilo 1867. godine na gosto-
vawu u Beogradu “Nemawu” Milo{a Cveti}a u siroma{noj
dekorativno-kostimskoj opremi. “Na pozornici vidimo
sino}” – pisao je u novembru Milan Jovanovi} u “Srpskim
novinama” – “gomilu knezova i velike vlastele. Odelo im
je ve}inom izve{tano; oru`je im nije ni svetlo, ni gos-
podsko; name{taj po dvoranama nimalo ne odgovara vreme-
nu kad se zbi{e doga|aji koji se predstavqaju. Zavese su
izve{tene i pocepane; sirotiwa viri na sve strane. Sve }e
to istom onda napraviti, kad se pozori{tu bude poklo-
nilo vi{e pa`we.”1264 1264 Ponekad se nalazilo u recen-
Poneki saveti i sugestije recenzenata glumcima delo- zijama i pone{to qudski toplo i fa-
milijarno, naro~ito u novosadskim
vali su vrlo korisno na razvitak glume. Tako u doba ro- listovima, jer je ta veza izme|u re-
mantizma i u kwièvnosti i u pozori{tu, kada su veliki cenzenata i pozori{ta bila prisnija
gestovi i deklamatorsko-pateti~ni ton vladali na srp- i nekonvencionalnija. Jedan recen-
skoj sceni, recenzent Milan Jovanovi} – Morski savetuje zent u “Pozori{tu” 1872, br. 10, sa-
vetuje glumicu Jelenu Marinkovi}:
jo{ 1867. godine glumce SNP da paze na pona{awem po- “Samo bismo g|u Marinkovi}ku moli-
stupke i lak, spontan govor u francuskim konverzacio- li, da pazi vi{e na svoje zdravqe, te da
nim, salonskim komadima, koji to zahtevaju. Me|utim, po- uo~i Nove godine ne izlazi u lakom
vodom izvo|ewa komada “Zapisnici |avolovi” Araga i ogrta~u na ulicu, jer moè quto na-
zepsti.” Glumcu Petru Braniju zamera
Vermona isti~e sa rado{}u: “Mi se odista radujemo da su (br. 8) {to se kao Deon (ist. komad M.
na{i glumci svojom studijom toliko postigli da mogu Jovanovi}a) nije dobro ni kostimi-
predstavqati tako ugla|ena francuska pozori{na dela.” rao, ni maskirao i da pazi “ako ne}e da
Pri kraju XIX veka recenzenti su neke glumce posebno mu se galerija smeje gde ne treba”.
spomiwali da se isti~u u francuskom salonu i u “kon-
verzacionoj igri i govoru”. To{a Jovanovi}, na primer,
dugo je istican “kao jedan od najboqih na{ih salonskih i
konverzacionih glumaca” (Hajim S. Davi~o).
Glavniji stilovi pozori{ne kritike

u drugoj polovini XIX veka
Srpska pozori{na kritika u drugoj polovini XIX veka
pro{la je kroz izvesne razvojne faze, ali bi bilo i te{ko
i ve{ta~ki stvarati neke klasifikacije vremenski ta~no
odre|ene. Kriti~ari su pokazivali razli~ite ili sli~ne
ili ~ak na neki na~in kombinovane kriti~ke metode i
operacije u analizi komada i igre glumaca, ali ne u odre-
|enom vremenu koje bi se moglo uzeti kao granica za tra-
jawe jednog stila. Dogmati~ki kriti~ar \or|e Maleti},
na primer, pi{e pozori{ne kritike vrlo plodno i uticaj-
no i u vreme kada stvaraju Matija Ban ili, znatno druk~iji
po shvatawima i postupcima, dr Milan Jovanovi} od kojih

se prvi dosta emancipuje od strogog dogmatizma, a drugi se
pribliùje savremenijoj kritici Dragutina Ili}a, Ha-
jima Davi~a ili Svetislava Vulovi}a. Moglo bi se, ipak,
govoriti o odre|enijem, metodski diferenciranijem sti-
lu kritike u ovoj ili onoj etapi razvitka, ali se ni tu, ni
tada ne bi na{li kriti~ari istovetnih shvatawa. Zato bi
bilo i najta~nije posmatrati kriti~are kao predstavnike
odre|enih metoda odnosno stila. Ta nemogu}nost primene
u kritici jednostranog, {ablonskog kriti~kog metoda do-
lazi, nesumwivo, zato {to je pozori{te ìv i dinami~an
umetni~ki organizam i ne moè se silom saterati u sta-
ti~an okvir: tamo gde se to èlelo izme|u kritike i wega
vladao je potpuni nesklad, kriti~ar je delovao vi{e {tet-
no nego korisno.
Od po~etka ove epohe (a u kwièvnosti to je po~elo i
ne{to ranije), pa sve do kraja osme decenije, zapaàju se
dogmati~ke preokupacije u pozori{noj kritici ~iji je
glavni nosilac i tuma~ \or|e Maleti}, ina~e tvorac srp-
ske dogmati~ke kritike. Ali i Maleti}, verovatno pod
uticajem drugih srpskih recenzenata i novih zahteva u
pozori{noj teoriji i praksi u evropskom pozori{tu, od-
stupa ponekad od {ablonskih shvatawa i usvaja polako
realnije i ìvotnije poglede. Ba{ u ovo vreme, u sedmoj i
osmoj deceniji, javqaju se kriti~ari koji se, uprkos osnov-
nim prete`no dogmati~kim preokupacijama, pona{aju
znatno slobodnije i tolerantnije, zastupaju}i poneka sa-
vremena pozori{na shvatawa (Matija Ban, Milan Jova-
novi}, Jovan \or|evi} i dr.). To bi bili, vrlo pedantno
posmatrano, kriti~ari koji, ipak, predstavqaju u mawoj
ili ve}oj meri prelaz od dogmati~kih ka slobodnijim,
prirodnijim shvatawima pozori{ta. U celoj etapi kriti-
~ari, a neuporedivo najvi{e \or|e Maleti}, ~esto citi-
raju mi{qewa nema~kih pozori{nih pisaca Lesinga, Ge-
tea, [ilera, Iflanda, Got{ala, Karla Devrijena, pa ~ak
i liberalnijeg Bernea. U nekim shvatawima oseti}e se
uticaj i Svetozara Markovi}a. Od po~etka devete dece-
nije (a za~eci su i ne{to ranije) i sve do kraja veka kri-
tika je sve vi{e izrazito impresionisti~ka, naro~ito od
Koste Trifkovi}a i Svetislava Vulovi}a, koga Jovan
Skerli} vezuje za “prirodnu kritiku” Bernea, zatim Bog-
dana Popovi}a, Dragutina Ili}a, Milana Savi}a, Jovana
Hranilovi}a. Jovana Gr~i}a, Dragomira Jankovi}a i dru-
gih. Otada se o pozori{tu pi{e sa vi{e duha, inventivno-
sti, ma{te, razumevawa i ose}awa, budnije prate zbivawa
na evropskim pozornicama i postepeno zavode evropska,
stroà kriti~ka merila. Neki kriti~ari se nadahwuju i
daqe nema~kom pozori{nom literaturom, ali je sve vi{e
poklonika francuske kulture i pozori{ta. Zna~ajni
francuski pozori{ni kriti~ari Francisk Sarsej, @il

Lemetr i Emil Fage ~esto se zapaàju citatima ili u
kriti~kim operacijama u pozori{noj kritici ove zna-
~ajne etape. Ovde i sada su samo po~eci, ali toga }e biti
sve vi{e i jasnije u po~etku XX veka.
Osvrt na pozori{ne kriti~are ovog doba

Za nepunih pedeset godina u pozori{noj kritici se
javio po raznim srpskim listovima i ~asopisima preko
pedeset recenzenata, koliko sam uspeo da zabeleìm: od
toga broja wih oko dvadeset potpisivali su se pseudo-
nimima, koje je najve}im delom nemogu}e de{ifrovati,
preko trideset punim imenom ili inicijalima, a izvestan
broj nije uop{te potpisivao (naro~ito u novosadskoj “Ma-
tici” 1866–70. i drugde; nepotpisane kritike u “Pozori-
{tu” mogle bi se, ve}im delom, sude}i i po stilu i po
anonimnoj praksi, pripisati upravniku Antoniju Hayi-
}u). U ovom kriti~kom osvrtu na delatnost zna~ajnijih
pozori{nih recenzenata èlim da ukaèm na nekoliko
bitnijih elemenata i ~iwenica: na vrednost, znawe, ra-
zumevawe i ose}awe za scenu, na neke wihove zna~ajnije
poglede, savete i sugestije, ponekad na ocenu glumaca i
1265 Jo{ na ~etvrtoj godini stu-
predstava i koliko su kritike stru~no pozori{ne. 1265
dija Filozofskog fakulteta 1930. go-
Ne ra~unaju}i uvek ubedqivog i pametnog Jovana S. dine napisao sam vrlo mlad, tek u 22-oj
Popovi}a te prve polovine, \or|e Maleti} je bio jedan godini ìvota, prvu istorijsku ras-
pravu na na{em jeziku “Istorijski
od najzna~ajnijih, najplodnijih i najuticajnijih pozori- pregled srpske pozori{ne kritike”,
{nih recenzenata u drugoj polovini veka. On je pisao u iste godine nagra|enu prvom (ve} tra-
vi{e listova i dosta rano: 1843. u “Srbskom narodnom dicionalnom) nagradom na svetosav-
listu” o drami “Kraqevi} Marko i crni Arapin” A. Ni- skoj univerzitetskoj proslavi, a ob-
javqenu u zasebnoj kwizi 1932. u Sa-
koli}a. 1847–8. u “Prosve}enim novinama” u Beogradu, po- rajevu. Tu sam, rekao bih, dao sve {to
vremeno u novosadskom “Pozori{tu”, u beogradskom “Vi- je kod nas dotle bilo ura|eno na pozo-
dovdanu” od 1863. i docnije povremeno, u “Svetovidu” ri{noj kritici. Jo{ mlad i neiskusan
1868–69, “Glasniku” 1867, a na kraju svoje karijere objavio ba{ u ovoj vrsti delatnosti ponegde
sam gre{io u sudovima o ponekim li-
je vrlo obimnu kwigu “Gra|a za istoriju Srpskog narodnog ~nostima, naro~ito polaze}i ponekad
pozori{ta u Beogradu” 1884. godine. U~en, upravo veliki u ocewivawu i s nekih principijelnih
erudit, sigurno najboqi poznavalac pozori{ta i drame, stavova od kojih sam, razvijaju}i se u
naro~ito iz nema~kih izvora, dogmati~ar po shvatawima, toku vremena, tu i tamo znatno i od-
stupao. Sada je sasvim prirodno (i po-
ali s malo pravog dara, stvarala~kog duha i ma{te, jo{ {teno i nu`no) {to sam prinu|en da
mawe originalan, jer se stalno zaklawa iza citata iz mewam poneke od tih sudova delimi-
Getea, [ilera, Lesinga, Bernea, Frajtaga i drugih. On se ~no ili ~ak u celini oboga}en novim
nikad nije oslobodio strogih moralizatorskih i raciona- iskustvima i saznawima.
listi~kih shvatawa pozori{ta. Povodom izvo|ewa “Otay-
bine” V. Sardua 1875. buni se protiv slobodnih i uàsa-
vaju}ih prizora u komadu: “Publika nije do{la u pozo-
ri{te da se mu~i i od uàsa stresa, ve} da duhovno uìva.
Mi nismo stari Rimqani, ni [panci, te da se krvavim
borbama sa zveriwem i bikovima nasla|ujemo, na{e je srce
mnogo pitomije, mnogo plemenitije, te stoga ga vaqa {te-
deti.” Sa istom èstinom protestuje protiv prikazivawa
neverstva ène u braku: “Neverstvo ène prema muù u

ovom stepenu buni nam krv...” Maleti} je dosledno ustajao
protiv svega u komadima {to bi vre|alo ili ugroàvalo
srpska tradicionalna i patrijarhalna shvatawa, ose}awa
i duh koji su se odnosili na porodicu i narod. Ma koliko
ovakav konzervativizam bio naivan, ponekad i preteran, u
su{tini je delovao umesmo, jer su u doba prave poplave
stranih komada u repertoaru mogle izvesne nastranosti
ili slobode u shvatawima da uti~u na osetqivi menta-
litet naroda.
Vi{e kompilatorskih pozori{nih shvatawa Maleti-
}a, pozajmqenih iz nema~kih izvora, uticali su korisno i
na dramatiku i na glumce. Traè}i po{tovawe nekih dog-
mati~ko-esteti~kih zakonitosti u stvarawu, on je upu}i-
vao i dramske pisce i glumce na umetni~ku disciplinu su
vreme romanti~arske raspu{tenosti. Iako pristalica
nema~ke {kole, on je osu|ivao “germansku, naro~ito vaj-
marsku” deklamatorsko-pateti~nu, neprirodnu glumu i
preporu~ivao vi{e odmerenosti i realisti~nosti. Po
glumcima koje je isticao (To{a Jovanovi}, Adam Man-
drovi}, Laza Tele~ki, Milka Grgurova, Marija Perisova,
itd.) i po onome {to je ocenio u wihovoj igri, Maleti} je
dobro znao {ta je najvrednije u glumi i to savetovao je
deluju}i vaspitno kao kriti~ar. Ina~e, wegove analize
komada u “Gradini” i u drugim kritikama su vrlo neve{te,
neduhovite, dogmatsko-{ablonske, naivne, pretrpane i vi-
{e kwièvne nego pozori{ne.
Matija Ban je jedan od najplodnijih i najzna~ajnijih
recenzenata, ne toliko svojom vredno{}u koliko velikom
radoznalo{}u i najraznovrsnijim temama koje je prvi po-
kretao ili o wima ~esto znala~ki diskutovao. On je ìvo
pratio evropsko pozori{te, podjednako i nema~ko i fran-
cusko. U interpretaciji raznih pozori{nih problema bio
je mawe kompilator od Maleti}a, ~ak kreativniji, ìvot-
niji i dinami~niji. Ban je pisao u: “Svetovidu” 1859–69.
“Vidovdanu” 1870–76, “Ustavnosti” 1884–85, povremeno u
“Pozori{tu” i ponekad anonimno u “Jedinstvu”, a objavio
1266 SAN, 1891, kw. XXV.
je i raspravu “Dramski nazori”.1266 Kao Maleti}, i Ban se
ponekad pridràvao kriti~kih recepata ili se èstoko
borio protiv sloboda u moralnom pogledu, naro~ito u
francuskim komadima. Povodom izvo|ewa drame “Kata-
rina Hauerdova” A. Dime Oca 1873, on isti~e da V. Igo i
Dima stoje “na ~elu one romanti~ne {kole u Francuskoj,
koja je poezijom, romanom i dramom zarazila francuski
narod demoralizacijom dru{tvenom i politi~kom, ali ko-
joj se ne moè odre}i da je umela proizvesti velike efekte
1267 “Vidovdan”, 1873, br. 32. i duboke utiske”.1267 U komadu “Marija Tudor” V. Igoa
video je samo “gomilu pokvarenosti, grehova. podlosti, a
1268 Ibid., 1873. br. 40. ni jednu jedinu qudsku vrlinu”. 1268
Mnogo su zna~ajniji wegovi kriti~ki osvrti, saveti i

sugestije o igri glumaca, jer su uticali vaspitno. Tu po-
nekad ima i naivnosti, pogre{aka i ve} tada zastarelih
shvatawa prema evropskim merilima, ali spadaju, ipak,
me|u prve takve korisne sugestije. To wegove kritike ~i-
ni vi{e pozori{nim nego kritike drugih. Jo{ 1859. godi-
ne qutio se u “Svetovidu” zbog neprirodne igre i govora:
“Sve je badava! Sistemati~no vikawe, razbacivawe, gri-
mase na licu, surovost govora i kretawa ve} ne moèmo
trpeti na pozornici beogradskoj.” Ovo je prvi ovako o{t-
ro i odlu~no izraèni sud o glumi kada je bila jo{ u fazi
po~etnog razvitka. Ban je me|u prvima savetovao glumce
kako treba da se pona{aju i igraju u francuskim komadima
koji donose vi{e realizma. “Glumce }emo u~initi na vre-
me oprezne” – pi{e u “Svetovidu” 1869. “da u konverza-
cionim komadima, pa im uloge bile makako sentimental-
ne, deklamacije, svi psiholo{ki izrazi lica, i pokreti
tela mnogo se vi{e pribliùju obi~noj prirodnosti ne-
goli u juna~kim komadima i uop{te u tragedijama, {tavi-
{e to sve mora biti {to prirodnije, samo elegantno i
lako. U tragedijama sve ide veli~anstveno i ìvqe (razu-
me se ne preterano), a u konverzacionim komadima sve je
ti{e. Tu glas retko kad dolazi do prave vibracije, ve} se
zadràva u krugu uzbu|ewa, nekad ve}ega, a nekad mawega,
kako to priroda uloge i weni razni momenti zahtevaju;
izrazi su lica umereniji.” Ban ~esto ovako postupa i daje
savete glumcima o mimici, raznim pokretima, o dikciji,
modulaciji glasa, o potrebi da dopune igrom praznine
teksta traè}i od wih prirodnost i odmerenost. U prvoj
deceniji rada NP ovakvi saveti su bili vrlo korisni, jer
se gluma~ka druìna tek uve`bavala i na wu su delovali
kao prve lekcije iz glume. Naro~ito su delovala zna~ajno
wegova upozorewa da dobra gluma nije samo proizvod in-
spiracije i improvizacije nego i svestrane studije. Ban se
~esto posve}ivao dikciji glumaca traè}i vi{e i ta~nije
psiholo{ke i glasovne intonacije. Po{to je pohvalio
Milku Grgurovu u ulozi Meri u komadu “Doktor Robin”
@ila de Premarija 1869. u “Svetovidu” (br. 139), jer ju je
“odigrala tako àrkim ~ustvom i fantasti~nim poletom.
kakvoga jo{ ne videsmo na bini na{oj”, preporu~uje glum-
cima da paze na “varijacije u tonovima” i da se, kao {to je
ona u tome uspela, “otresu one monotone periodi~ne ka-
dencije u deklamovawu”. Po{to su se najvi{e izvodili
strani komadi, naro~ito su bili korisni Banovi saveti
glumcima kako se treba pona{ati u salonu: to je ~esto
li~ilo na lekcije o otmenom pona{awu, o kulturnoj ugla-
|enosti tada jo{ tu|oj glumcima koji su sa manirima iz
komedija i nacionalnog repertoara uskakali brzo u ev-
ropski salon.
Ban je vrlo ~esto raspravqao o elementima glume pot-

punije i sa vr{e znawa i razumevawa od drugih recen-
zenata i znatno uticao na razvitak srpskog pozori{ta,
iako nije imao dovoqno ve{tine u evokaciji i kriti~koj
analizi igre i komada.
Jovan \or|evi} nije toliko zna~ajan ni kriti~kim
analizama, pa ni ocenama dela i glumaca, a napisao je,
uostalom, malo pozori{nih recenzija, koliko vrlo ko-
risnim zapaàwima, savetima i naro~ito dragocenom gra-
|om za istoriju srpskog pozori{ta u kojoj ima naj~e{}e i
lepih i novih i znala~kih kriti~kih osvrta. Naro~ito su
zna~ajni wegovi inicijatorski ~lanci u 1860. godini u
“Srbskom dnevniku” za osnivawe Srpskog narodnog pozo-
ri{ta u Novom Sadu, i to u pravom istorijskom trenutku, u
kojima je pokazao zadivquju}e znawe i poznavawe pozo-
ri{ne umetnosti i velikih kulturnih potreba srpskog
naroda. Tu je objavio u 1860. i 1861. godini prikaze pred-
stava Kneèvi}eve druìne u Novom Sadu, u 1863. o gosto-
vawima SNP. Kao recenzent javqao se retko i u “Pozo-
ri{tu” 1874, u beogradskom “Jedinstvu” 1871–75, povreme-
no polemi{u}i sa beogradskim “Vidovdanom” u “Srpskim
novinama” i “Svetovidu” (1870–1873). U “Pozori{tu” je
dva puta objavqivao izvanredno zna~ajne “Dopune i is-
pravke za istorijsku gra|u” “Gra|a za istoriju srpskog
1269 “Pozori{te”, 1874, od br. 14 u
pozori{ta”1269 1874. i “Gra|a za istoriju Srpskog narod-
nastavcima. nog pozori{ta”,1270 1898. godine kojima je kao u~esnik i
1270 Pozori{te", 1898, od br. 14 savremenik objasnio mnoge pozori{ne i kulturne inici-
zakqu~no sa br. 28. jative, tako da ~lanci predstavqaju najzna~ajniji isto-
rijski izvor. \or|evi} je tu prvi izveo i periodizaciju u
istoriji srpskog pozori{ta u osnovi uglavnom ta~nu: I pe-
riod – rad dece (krajem XVIII veka – Marko Jeliseji}), II
diletantizam (rad Joakima Vuji}a), III profesionalni
glumci i IV epoha narodnih pozori{ta.
\or|evi} je uz ovu gra|u, sigurno gorko pou~en isku-
stvom u radu, prvi u Srpstvu izrekao misao da je pozori-
{te u svemu nebirokratska i autonomna umetni~ka usta-
nova, koju treba po{tedeti me{awa politi~kih ~inilaca.
“Vlasti vaqa jednom da uvide” – kaè on – “da je pozori-
{te, ma i dràvno, organizam za sebe, koji se ne da natu}i
na kalup obi~nih ”nadle{tava". Pozori{te je zavod za
ve{tine, a nije obi~na kancelarija. Ova suptilna istina
nije za tromi birokratski mozak; stoga mu i ne treba
dopustiti da po pozori{tu barata." On je zato i bio pro-
tiv kwièvno-umetni~kog odbora misle}i pri tome na
potrebnu umetni~ku samostalnost i odgovornost uprav-
nika i dramaturga (jer wegova iskustva s odborima nisu
bila povoqna).
Odu{evqeni pristalica reforme Vuka, koji ga je ce-
1271 “Jedinstvo”, 1871, br. 252. nio, zalagao se za ~istotu1271 i pravilnost jezika i dik-
cije, pa zamera Matiji Banu (“Vidovdan”) {to se najvi{e

posve}uje igri, gestovima i mimici glumaca, a zanemaruje
“gramatikalne gre{ke”( i “lo{e izvo|ewe psiholo{kih
momenata”. Glumcima je me|u prvima u nas preporu~ivao
da stalno ~itaju da bi mnogo znali i da prate kwièvno -
umetni~ku delatnost, jer “samom rutinom i najboqi ta-
lenti ne idu mnogo daleko”. \or|evi} je prvi ukazao na
scensku vrednost tragedije “Maksim Crnojevi}” Kosti}a
u referatu Matici srpskoj 1863. dok su se dr Jovan Subo-
ti} i dr Jovan Andrejevi} bavili vi{e wenim kwièvnim
kvalitetima. “Sa gledi{ta na{e dramatske kwièvno-
sti” – kaè on – “i na{eg Narodnog pozori{ta iskreno
ispovedati moram, da me je ovaj najnoviji proizvod pes-
ni~kog duha Kosti}evog preko svakog o~ekivawa iznena-
dio i zadovoqio”. Kosti} se nije “izmetnuo niti u prostog
podraàvateqa narodnih pesama, niti u slepog prista-
licu i kompilatora zapadwa~ke dramatske {kole i wenih
korifeja”. \or|evi} je me|u prvima u nas pohvalno oce-
nio tragediju “Smrt cara Uro{a” Stefana Stefanovi}a
(1874. u “Pozori{tu”) i drame “Vladimir i Kosara” Laza-
ra Lazarevi}a (1860. u “Srbskom dnevniku”). U prvom ko-
madu je isticao umesno scenski efektne prizore, u drugoj
lepotu karakterizacije likova i jezika. “Ako traì{ is-
torijsku vernost” – kaè on za dramu “Vladimir i Kosara”
– “ako obilnost radwe i doslednost karaktera, ako narod-
ni duh, ako najposle krasan pesni~ki jezik, ovde }e{ sve to
u punoj meri na}i.” Prikazuju}i gostovawe pozori{ne
druìne u Novom Sadu, \or|evi} je zamerao upravniku
Kneèvi}u {to je uvrstio u repertoar ve} zastareli, pre-
vazi|eni komad “Fernando i Jarika” u preradi Joakima
Vuji}a. Tom prilikom je isticao potrebu da se na sceni
neguje ~ist narodni jezik. “Teatar treba da se u obziru na
jezik uvek drì na onoj visini na kojoj stoji: narodna be-
letristika; kojim jezikom najboqi pesnici kojega doba pe-
vaju onim jezikom treba da govori glumac pred publikom
ako }e da doista bude ono, {to treba da bude, apostol na-
rodnog jezika i narodnog duha.”1272 On i Jovan Andrejevi} 1272 “Srbski dnevnik”, 1860, br. 97.
su referisali o dramama “Nemawa” Jovana Suboti}a i
“Seoba Srbaqa” \ure Jak{i}a prispelih 1862. na konkurs
Matice srpske. Obojica su predloìli za nagradu “Seobu
Srbaqa”, jer su na{li da na “zgodan izbor predmeta, ìvost
i smelost fantazije, toplini ose}awa, vernost i dosled-
nost karaktera i nesravweno lepu poetsku dikciju”.
\or|evi} nije imao ve}ih kriti~arskih ambicija. Do-
bar prakti~ar, poznavalac glume i dramatike delovao je
vrlo korisno savetima, sugestijama i zapaàwima. “Sve
{to je god \or|evi} pisao o pozori{tu nasem i o glu-
ma~koj umetnosti u nas vredi suvoga zlata”, kaè Antonije 1273 “Pozori{ni list” B. Nu{i}a,
Hayi}, wegov naslednik na poloàju upravnika u SNP.1273 1902.
Jovan Bo{kovi}, profesor filologije na Velikoj

{koli, spajao je u kritici te`we i shvatawa bri`qivog
filologa, u kwièvnim i pozori{nim pitawima prete-
`no dogmati~ara sa vrlo osetqivim sluhom i za novije
pojave i poglede. On je zapaèni recenzent beogradskog
“Vidovdana” 1862–65, povremeno i docnije (1869, 1873). I
on se vrlo ~esto posve}ivao ~istoti, pravilnosti i le-
poti jezika i dikcije glumaca i u komadima. Pozori{te je
“najprakti~nija {kola” u kojoj se mora paziti kako se
govori, kako se re~i nagla{avaju i {ta se igra. Kao i
dogmati~ari i Bo{kovi} je, posle izvo|ewa Kocebuove
komedije “Ko zna za{to je to dobro” isticao da je “vrlo
tugaqiva stvar bez ikakve osude iznositi pred publiku
1274 “Vidovdan”, 1863, br. 56. prevaru i svakojako nepo{tewe”. 1274
Wegove ocene igre glumaca su uglavnom ta~ne i od-
merene, jer je bio o{trouman i znao je {ta ho}e. Vatreni
vukovac, on je u doba omladinskog pokreta obezvre|ivao,
kao i Matija Ban u “Vidovdanu”, Sterijine nacionalno-is-
torijske drame i smatrao da je wegova jo{ velika popu-
larnost kod sveta samo “r|av znak u razvijawu ukusa na{e
1275 Ibid., od 28. VI 1863, povodom
publike”.1275 Ako je Ban tako mislio iz malicioznosti
komada “Boj na Kosovu”. kao nacionalno-istorijski dramati~ar, Bo{kovi} je tako
postupao zbog Sterijinog ponegde i ponekad arhai~nog
jezika i posebnih pogleda o Vukovoj reformi. On daje
prednost J. Suboti}u kao dramati~aru: “Suboti} je dosto-
jan zamenik J. S. Popovi}a, koga on u mnogome nadma{uje,
pa se i zato jo{ jako dopada {to odgovara potrebama sada-
{wosti; on je, dakle, uobli~en na{ napredak u drama-
1276 Ibid., 1864, br. 8. turgiji”.1276
Zanimqiv je Bo{kovi}ev prikaz komada “Vampir i
~izmar” J. Sigetija iz 1864. godine, jer se prvi put u kri-
tici spomiwe prikaz radni~ke klase, “Vrlo nam je po
voqi” – pi{e Bo{kovi} – “[to je ~izmar kao vampir
slika iz ìvota ba{ radni~kog staleà, koji je u na{oj
uòj domovini, na àlost, i slabo zastupqen i vrlo malo
razvijen”. On se ~ak quti {to je Jovan \or|evi} u preradi
dao majstoru-radniku da govori slavenoserbskim jezikom,
“jer to ne be{e i nije samo osobina toga reda qudi, a sluì
1277 Ibid., 1864, br. 18. na podsmeh karakteru, koji upravo nije za ismevawe”. 1277
Filolog, kwièvni kriti~ar i istori~ar, profesor
Velike {kole i politi~ar, Stojan Novakovi}, koji se
izvesno vreme mnogo interesovao za pozori{te, igrao i
napisao komad “Crnogorci”, pisao je i pozori{ne kri-
tike: povremeno 1863–64. u “Vidovdanu” i u svojoj “Vili”
1865–68 (gde ih je ponekad potpisivao sa “D”). Najzna~aj-
nija mu je rasprava iz oblasti pozori{ta o Jovanu S. Po-
1278 Jovan Sterija Popovi}. “Glas povi}u 1907. godine. 1278
srpske kraqevske akademije”, LXXIV, U saètim i jezgrovitim kritikama, sa dosta katkad i
1907 lepih i ta~nih zapaàwa ~ak prete`no pozori{nih, No-
vakovi} je traìo realisti~nu i prirodnu igru i govor u

vreme pateti~nih deklamacija. On donosi jedno u srpskoj
kritici novo shvatawe predstave, odnosno pozori{ta: za
wega je inscenacija skup raznih ìvih slika, koje deluju na
gledaoce prete`no scenskim efektima a ne radwom psiho-
lo{kog porekla. On je, zatim, prvi me|u srpskim recen-
zentima razlikovao izrazito scenski komad, sra~unat na
predstavqa~ke efekte, od onog najvi{e kwièvnog koji se
pi{e za ~itawe. Kritikuju}i prvi, opredequje se za drugi,
ali pri tome, naravno, gubi iz vida da je pravi pozori{ni
komad, ~iji je istinski ìvot tek na sceni, sinteza i jed-
nog i drugog.
Wegova rasprava o Steriji je, nesumwivo, jedna od naj-
boqih u srpskoj pozori{noj kwièvnosti zato {to je we-
gov dramski rad posmatran i kriti~ki obja{wen sa svih
strana, ocewen i prema zna~ajnijim trenucima u ìvotu
pisca i wegovog doba, proveravan i u mi{qewima drugih
kriti~ara. Novije studije o Steriji ne mogu se ni zamisli-
ti ako ne bi bila prethodno konsultovana ova Novakovi-
}eva. naravno sa nu`nim kriti~kim predostro`nostima i
sa dopunama o wegovoj scenskoj vrednosti i aktuelnosti.
Sa A. Hayi}em prevodilac [ekspirovog “Otela” 1886,
prvi srpski predava~ o [ekspiru 1864. u SNP prilikom
izvo|ewa odlomaka iz “Ri~arda III” na proslavi 300-go-
di{wice, politi~ar, pravnik i pisac Gligorije – Giga
Ger{i} (1842, Bela Crkva – 1918, Beograd) pisao je malo i
pozori{ne kritike i to izvesno vreme 1866. i 1868, jer je
tih godina dva puta bio profesor Velike {kole u Beo-
gradu. Nije sve recenzije potpisivao, ali su wegove i neke
nepotpisane sude}i po stilu i kriti~kim postupcima. U
ogledu “Ne{to o tragi~nom ose}awu” (1866) raspravqa o
problemu tragi~ne krivice, o uzvi{enim te`wama i ose-
}awima ne donose}i ni{ta novo i zna~ajno i parafrazira-
ju}i shvatawa nema~ke idealisti~ke estetike. On me|u
prvima isti~e zna~aj komada “Seoba Srbaqa” \. Jak{i}a,
“jer zacelo piscu ’Seobe Srbaqa’ i drugim novijim pis-
cima imamo zahvaliti za veliki dobitak da nam je dramska
literatura nov polet dobila i da sad imamo drame o kojima
se moè govoriti {to do wih nismo imali”. 1279 1279 “Matica”, 1866, br. 9.
“On pripisuje zaslugu SNP za poletniji razvitak srp-
ske dramatike. Ve} tada isti~e i hvali umetni~ki napre-
dak gluma~ke druìne, koja, u svakom boqem komadu nasto-
ji da se pesnikovi ideali u ìvim slikama otelotvore i
1280 “Matica”, 1866, br. 3.
lepe misli zbog neve{tine izraza ne propadne”.1280 Ger-
{i} je mo`da i prvi srpski recenzent koji, na ovaj na~in,
vidi u glumcu umetni~kog stvaraoca {to lepom igrom
dopuwuje praznine i spasava neve{tine dramskog pisca. U
istom broju “Matice”, zbog izuzetno lepe igre Dragiwe i
Dimitrija Ruì}a u komadu “On i ona” Karla Nereja,

uzdiè SNP na visok umetni~ki nivo ve} sada, jer kaè
“da bi ovom predstavom i ma koje ve}e pozori{te zado-
voqno biti moralo”. U doba neve{tih i mnogih prerada
stranih komada, Ger{i} je, povodom “Parnice” R. Bene-
diksa, s pravom zahtevao da se, najzad, prekine ru`na prak-
sa, jer se tako stvarno “posrbquju” li~nosti i na~in ìvo-
ta koji se ne podudaraju sa srpskom sredinom i shvatawima.
“Ako se ne moè koji komad tako preraditi da postane
sasvim srpski” – kaè on – “i po karakterima i po duhu,
1281 Ibid., 1866, br. 25.
onda je boqe mira mu dati.”1281 Ger{i} je savetovao glum-
cima me|u prvima u nas da izraàvaju razna raspoloèwa,
isti~u}i pri tom da se “nijansovawe strasti i ose}awa ne
samo kretawem i dràwem tela ozna~i, nego i licem i
1282 Ibid., 1866, br. 25. govorom”.1282
O kompozitorskom radu Aksentija Maksimovi}a u SNP
ima malo podataka. Ger{i} ga je toplo hvalio, jer “ima
lepa dara i za komponovawe” i dodaje “da se od wega imamo
mnogo nadati. I druìna je jako napredovala od kako je
1283 Ibid., 1866, br. 27. pevawu u~i”.1283
Ger{i}, koji je poznavao pozori{nu umetnost, jer je
gledao pozori{te u Pe{ti i Be~u, shvatao je dobro {ta je
bilo najkorisnije savetovati glumcima u pogledu igre, pa
je tako na wih uticao blagotvorno. Wegove sugestije o
prirodnoj igri, o izbegavawu preterivawa i karikirawa
radi jevtinih efekata bila su u ovo vreme prave i ak-
tuelne teme.
Milan Kujunyi} – Aberdar je po svemu jedan od najiz-
razitijih pozori{nih recenzenata u svome vremenu. Wegove
pozori{ne recenzije, objavqivane u 1869. godini u “Srbiji”
Qubomira Kaqevi}a, pisane su dosta op{irno, iscrpno, sa
dosta zapaàwa i uop{te podataka o glumcima i reìji,
vrlo razumno, dovoqno ubedqivo, sa poznavawem pozori{ta.
On je prvi u nas pisao tako rano o skupnoj igri i grupnim,
masovnim scenama u reìjskoj inscenaciji Alekse Ba~van-
skog. Od glumaca je traìo u igri studiju, prirodnost i
inventivnost, naro~ito stvarala~ku sposobnost da dopune
igrom ono {to “pisac u govor nije metnuo”. Posebno je pisao
o zna~ajnom problemu kako tuma~iti Molijerove tipove. Po
wemu je zadatak glumca “da igrom svojom, karakteristi~nim
pojedinostima u gestu i mimici dopuni pisca, a tome zadatku
1284 “Srbija”, od 1. XII 1869. br. ve}ina na{ih glumaca nije dorasla”.1284
141. Povodom iniscenacije Molijerovog “Silom bolesni-
ka” (16. XI 1869) prvi je pretresao zanimqivu temu o ana-
hronizmu izvesnih komada, pa ~ak i ove klasi~ne komedije,
naro~ito dru{tvenih komada “koji su obi~no mawe vi{e
izrasli iz zemqi{ta i upleteni u okolnosti onoga doba,
te ne moè a da za mnogo kasnije doba nemaju ponegde zadah
1285 “Srbija”: Ibid. anahronizma”.1285
Milan Jovanovi} – Morski spada me|u najboqe recen-

zente ovog doba. âk po nekim shvatawima, zahtevima i
operacijama blizak je te`wama novije kritike, iako ga je
jo{ pone{to vezivalo za dogmati~ku {kolu. On je pozo-
ri{te lepo ose}ao, dobro poznavao, boqe i sigurnije od
mnogih koji su o wemu pisali, a u analize unosio vi{e
duha, ma{tovitosti, raznovrsnih pogleda i naro~ito do-
sta dramatur{kih znawa. Wegove kritike su ~esto vi{e
pozori{ne nego kwièvne, sa dosta kriti~kih zapaàwa o
igri glumaca i sa korisnim stru~nim savetima. Poznava-
lac muzike, on je i prvi srpski muzi~ki kriti~ar. Bio je
recenzent u “Prosvetnim novinama” 1867. beogradskom
“Jedinstvu” 1868–71, Kaqevi}evoj “Srbiji” 1869, “Pozo-
ri{tu” 1872, 1874–75, 1896, u novosadskoj “Zastavi” 1873, u
beogradskoj “Otaybini” 1887, 1889. i 1892. Zasebno je obja-
vio dve zanimqive rasprave:1286 “Pogled na dramsku li- 1286 “Glas Srpske kraqevske aka-
teraturu o Kosovu” i “Pogled na indijsku dramu”, obe 1890. demije nauka”, 1890. (O indijskoj dra-
Inteligentan, pravi pozori{ni erudit sa dobrim pozna- mi u “Glasu” br. 45).
vawem strane i doma}e dramske kwièvnosti, dosta po-
uzdanog i o{trog kriti~kog merila, Jovanovi} se ~esto
upu{tao u najraznovrsnija scenska pitawa i igru glumaca
o kojima je pisao i sudio sa lepom kulturnom pa`wom. U
svojim kritikama pretresao je sve ve} spomenute proble-
me o kojima su pisali recenzenti ovog doba, ali obi~no
mawe duhovito, ve{to i znala~ki.
Jovanovi} se, pre svega, nekim svojim shvatawima pri-
kazivao kao liberalniji duh od Maleti}a i Bana, To se
ispoqilo i u oceni i analizi Gogoqevog “Revizora” na-
suprot konzervativnim1287 Banu i Maleti}u kojima se ni- 1287 “Vidovdan”, od 7. II 1870.
su dopadale Gogoqeva dru{tvena satira i slika ruske
stvarnosti nikolajevske epohe, Jovanovi} se time odu{ev-
qavao i isticao u woj najlep{e moralne i umetni~ke kva-
litete. “Protiv ustupnika èstoka satira” – kaè on 1870
– “prema zakonima dostojanstvena zbiqa, prema dru{tvu
~ista ~ove~anska naklonost to su tri atributa Gogoqevog
’Revizora’, koji }e u svako doba izdràti najstroì sud
objektivne kritike.”1288 On naro~ito isti~e vaspitni 1288 Jedinstvo", od 13. II 1870, br.
dru{tveni smisao Gogoqeve satire, jer “Revizor” svojom 29.
istorijskom i socijalnom vredno{}u daleko nadma{uje
{upqu dramatsku romantiku modernih, a poglavito fran-
cuskih pisaca i zato {to pokazuje da se “pojedinim stale-
ìma u dru{tvu ne moè dati neograni~ena vlast, vlast
koja stoji iznad doma{aja kontrole”. Svoje za ovo vreme
smele liberalne poglede, na kojima se ose}a uticaj Sve-
tozara Markovi}a. Jovanovi} razvija i u prikazu komada
“Pariska sirotiwa” Brizbara – Nisa 1870. godine u kojemu
hvali moralnu i socijalnu tendenciju. On isti~e da su
pisci “zadobili u slu{aocu prijateqa za tu ’po{tenu si-
rotiwu’, a s pogledom na tendenciju dela vaqda pou~ili po
gdekojeg otmenog siroma{nika da je probita~nije ìveti

1289 Ibid., od 20. II 1870.
od rada svojih ruku nego razmetati se nasledstvom svojih
predaka”.1289
Jovanovi} se izdvaja od recenzenata svoga doba bor-
benijim i naprednijim moralnim i dru{tveno-politi-
~kim pogledima u duhu shvatawa demokratskijeg srpskog
gra|anstva pod uticajem S. Markovi}a. On traì, izme|u
ostalog, komade u kojima “veje ideja na{eg veka, ideja po
kojoj se u dru{tvu ceni svako prema svojoj individualnoj
vrednosti, nasuprot na~elima starijeg doba u kome se
1290 “Jedinstvo”, 1870. br. 61.
vrednost ~oveka odre|ivala po poreklu”.1290 Protivno
~istim dogmati~arima koji su se bunili protiv moralnih
sloboda u komadima naro~ito francuske kwièvnosti iz
konzervativno-patrijarhalnih shvatawa (M. Ban, \. Ma-
leti} i dr.), Jovanovi} èli da pozori{te razvija “veru u
~iste naravi” i da “bude glasilo prave vrednosti ~ovekove
i da se na woj (pozornici) u ~istoj svetlosti i u prirodnoj
slici pokazuju vrlina i porok, te da se razbistre op{ti
1291 Ibid., od 3. V 1869.
pojmovi o obema”.1291
Povodom izvo|ewa komada “Udelite sirotiwi”, Jova-
novi} je prvi zahtevao 1869. godine da se rediteqi posve-
}uju sa vi{e studije skupnoj igri “ve}ih grupa” i odevawu
glumaca, jer je u tome bilo dugo proizvoqnosti na srpskim
scenama u Beogradu i Novom Sadu. To }e biti aktuelne
teme u kritici tek od po~etka devete decenije.
Jedan od prvih srpskih muzi~kih kriti~ara Jovanovi}
je ostavio nekoliko dragocenih podataka o starijim mu-
zi~kim izvo|ewima. U “Otaybini” 1887. godine analizuje
i hvali muziku Davorina Jenka za operetu “Vra~ara” i
znala~ki ocewuje pevawe glumaca, isti~u}i peva~icu Ma-
riju Cveti}ku kao umetni~ki doraslu za operu. U istom
listu 1892. godine pi{e sa poznavawem o Mocartu i o
“Faustu” Gunoa. Jovanovi} nije kriti~ar ve}ih stvara-
la~kih mogu}nosti, niti pokazuje posebne lepote u stilu,
duhovitosti i ve{tine u evokaciji komada i igre glumaca,
ali je kriti~ki odmeren, ima intuicije za scenu i dobro
poznavawe materije o kojoj pi{e.
Kwièvni kriti~ar i istori~ar Svetislav Vulovi}
(1847, Ivawica – 1898, Beograd), koga Skerli} smatra po-
kreta~em i predstavnikom tzv. “prirodne kritike” Ber-
nea u osmoj i devetoj deceniji XIX veka, oslobodio se
najvi{e od svih savremenih pozori{nih recenzenata uti-
caja dogmati~ke {kole i po~eo novi pravac najbliì im-
presionizmu. Pozori{ne kritike je objavqivao u listo-
vima “Radenik” od 1871, “Istok” i “Otaybina” 1875, a za-
sebnu kwigu “Iz pozori{ta” 1879. Vulovi} nije doneo
svojim kritikama ni nove ideje, ni osobite teme kojima bi
obogatio pozori{ni ìvot. Mnogo je zna~ajniji i po raz-
vitak pozori{ta blagotvorniji wegov slobodan, duhovit,

pre svega nekonvencionalni i dosledni odnos prema pred-
stavama. On je izvodio analize komada sa dosta duha, uno-
se}i u wih i pomalo humora, zavodio vi{a i stroà kri-
ti~ka merila, ponekad, zbiqa, i preo{tra, ne {tede}i
ni{ta i nikoga, po{teno i hrabro, sve to vrlo korisno u
vremenu kada se lutalo u repertoarskoj politici ili su se
izvodili bezvredni komadi. Po wegov kozerski i nepo-
{tedni kriti~ki stil tipi~na je recenzija o komadu “Ni
brige{a”, lakrdiji Gernera i Belijea u preradi K. Trif-
kovi}a. Po{to je ismejao sadrìnu, upore|uju}i je sa cir-
kuskim atrakcijama namewenim qudima bez ukusa Vulovi}
je zakqu~io prekorno: “Hvala na{em pozori{nom senatu,
{to se i za wih brine. Samo ne zaboravite da je amfi-
teatar bio slobodan. Kad ove predstave uzdajete, ulaznice
– gratis!” On u ve}ini ostaje dosledan takvim merilima.
Zanimqiva je i nova wegova kriti~ka interpretacija
komada “Pariska sirotiwa”. Dok je Milan Jovanovi} tu
video aristokratski svet koji “voli da ìvi od tu|eg znoja
nego svojim vlastitim znojem da iste~e sebi po{tenu koru
hleba”. Vulovi} nije zadovoqan {to je sirotiwa predstav-
qena u crnom kaputu, a ne ona prava “koja se celog veka po
vazdan znoji za koru hleba i par~e krova, i nikad za boqe
ne zna; koja izdrta hodi, a ne u ’crnu kaputu’; koja mu{ki
trpi sve i umire mimo... a u nasle|e ostavqa svojoj deci
siroma{tvo i glad”.
Pri ocewivawu igre glumaca Vulovi} je doneo neka
duhovita zapaàwa kakvih je bilo i kod drugih recen-
zenata, ali mawe duhovito izraènih. On formuli{e su-
dove o glumcima druk~ije – stru~nije i sloènije: “glumio
je s fantazijom”, “slobodno, prirodno i ubedqivo”, “bez
patetike”, s “puno duha”, ili bi gnevno uzviknuo: “Dokle
}e se tako gromko vikati na na{oj pozornici?”
Vulovi}, koji ina~e nije bio kreativan kriti~ar u
idejnom smislu, u prikazu komada “Novi plemi}” K. Ger-
nera, daje ovoga puta zanimqivu i znatno novu definiciju
sme{nog {to treba da bude predmet komedije. “Na bini
ho}emo da vidimo one na{e zablude, koje nam napoqu nisu
sme{ne” – kaè on – “dramskim poslom treba da se na~ini
sme{no ono {to nas napoqu vre|a, quti, ono ~emu se pod-
smevamo, {to preziremo – {to nije samo sme{no, no i
{tetno.”
Pesnik i dramati~ar Laza Kosti} nije ni redovno
niti duè pratio i ocewivao predstave, ali zasluùje
punu pa`wu zbog nekoliko korisnih priloga o pozori{tu.
U opse`nom ~lanku “Zimu{we Srpsko narodno pozori{te 1292 Sarajevska “Nada”, br. 18, 20. i
u Novom Sadu” iz 1895–96. godine1292 prikazuje kriti~ki, 21. u 1895. i 116. 187. 214. i 254. u 1896.
sa dosta wemu svojstvenog humora, satire i ironije reper- godini.
toar, predstave (“[okicu” Okrugi}a, “Okove” Sumbato-

va), ponekog glumca, publiku i jedan proma{eni kwièvni
konkurs Matice srpske. Zanimqivi su podaci da su u toku
turneje SNP putuju}e druìne ma|arske i nema~ke po-
ùrile, iz propagandisti~kih razloga, da gostuju u Novom
Sadu dovode}i ~ak i ponekog boqeg glumca iz Budimpe-
{te. On hvali novosadske glumce koji su u ovo vreme bili
omiqeni u narodu: za vreme gostovawa SNP prestajale bi
sve partijsko-politi~ke raspre izme|u Srba. Sa zajed-
qivo{}u i prekorom spomiwe konkurs Matice srpske iz
1892. godine na kojemu nije nagra|en nijedan komad, pa ni
“\ido” Veselinovi}a – Brzaka. On ismeva odluku konkur-
sne komisije u kojoj se kaè da je “\ido” “tako slabe vred-
nosti da ga je bilo {teta i ~itati”. “Siroma ’\ido’! Da,
hude li sre}e be{e u Matice srpske. On je propao – po
re~ima sudnika – u najlo{ijem dru{tvu”, a otada do 1895.
izvo|en je “pred prepunom ku}om” 30 puta u NP u Beogradu,
a dva puta (a za kratko vreme) u SNP u Novom Sadu. On se
nekoliko puta vra}ao na pitawe pozori{ne publike, koju
je obi~no prekorevao {to je nezainteresovana. U ~lanku
“Srpsko narodno pozori{te i Lepa Jelena: dva nova sada u
Novom Sadu” prekoreva (u 1868. u “Zastavi”) s tugom i
gor~inom srpsku publiku {to se oglu{uje o Pozori{te i
nije posetila predstavu: “I zato je najpre~a du`nost srp-
ske publike koja ose}a potrebu one du{evne hrane {to nam
je daje pozori{te odràvati i negovati srpsko pozori{te
1293 “Zastava”, od 19. XII 1868. svim silama svojim. i to samo srpsko pozori{te.” 1293
Prekorevao je publiku i {to nije posetila predstave
“Viqema Tela” (1874), “\ur|a Brankovi}a” i [ekspirove
“Ukro}ene goropadi”. Zanimqivi su Kosti}evi prikazi
1294 “Neue Freie Presse”, potpisan “Balkanske carice” Nikole Petrovi}a1294 i 1872. u “Po-
pseudonimom Rienci. U komadu je po zori{tu” tragedije “Dobrila i Milenko” Matije Bana
èqi kraqa igrao. Kraq je naredio da koga je tada upore|ivao sa [ekspirom (“Cari} orla [eks-
mu se sa{ije za tu ulogu novo odelo, pira”), a docnije, 1875. godine, u ~lanku “[ekspir i... Ma-
koje }e Kosti} docnije pokloniti
SNP. U wemu je Dimitrije Ruì} ig- tija Ban” kaje se {to ga je tako hvalio i sada ocewuje kao –
rao Stanka u ovom komadu. plagijatora.1295
1295 “Otaybina”, 1375, kw. I, god. I. Pi{u}i, kao jedan od prvih srpskih [ekspirologa, o
“Mleta~kom trgovcu”. Kosti} je istakao da “u [ajloku nije
personificirana intolerancija", ali je “komad glorifi-
kacija aristokracije quand même” i ona “vre|a ìcu ap-
1296 “Pozori{te”, od 23. III 1872,
solutne ~ove~nosti u svakom obrazovanom gledaocu”.1296
br. 4.
Naro~ito su zanimqiva i smela Kosti}eva shvatawa o
karakterizaciji istorijskih likova u drami, prva u svojoj
vrsti u nas. On smatra da dramski likovi ne moraju da budu
istorijski potpuno verodostojni. “Ko se iole razbira u
pravilima o drami, a osobito o istorijskoj drami”, kaè
on, “taj zna da se od pesnika ne i{te vi{e no da nam iznose
duh onoga doba i da mu je junak nosilac jedne misli koja je
ponikla iz toga doba. Dobro je ako je taj junak sli~an
onome {to nam ga istorija pri~a, no i tu je va`nije pre-

dawe, ona slika u kojoj jo{ to lice u narodu ìvi, no {to je
prava istinita istorija. U crtawu sporednih likova pes-
nik je sasvim slobodan samo ako dobro sluè wegovoj glav-
noj misli.”1297 Brane}i tako pone{to i iz svoje tragedije 1297 Iz pisma Antoniju Hayi}u od
“Pera Segedinac”, on se pozivao na [ilerovog “Don Kar- 12. VI 1886., poslatog sa Cetiwa, koje
losa”, koji ni izdaleka nije li~io na {panskog prestolo- je u stvari odgovor na kritiku dr Ste-
naslednika, niti je [ekspirov “Ri~ard III” bio istorijski vana Pavlovi}a wegovog “Pere Sege-
veran svome originalu. Svojim recenzijama Kosti} je po- dinca”.
krenuo i pretresao vi{e zanimqivih, zna~ajnih i aktuel-
nih pozori{nih pitawa i “svakom mi{qu svojih pozori-
{nih kritika obelodawuje se kao svestan i neprevarqiv
analizator duhovnog stawa... srpskog dru{tva izme|u go-
dina 1870. i 1895, kada te svoje radove pi{e”. 1298 1298 Dr Mladen Leskovac: Pozori-
{ne kritike Laze Kosti}a" u kwizi
Komediograf Kosta Trifkovi} pi{e pozori{ne kri- Leskovca; “Iz srpske kwièvnosti”,
tike 1871–74. u “Pozori{tu” i realisti~kim pogledima i II, Matica srpska, 1968. U ovom stu-
komadima uti~e korisno na Pozori{te, glumu i ukus pub- dioznom ~lanku Leskovac je svestrano
prou~io i ocenio Kosti}a kao pozori-
like. Najvi{e je cenio francusko pozori{te i dramatiku {nog recenzenta.
zato {to je prirodnija i ve{tije pisana, ali moè i da
“obmane na{a ~ula, da nas i nehotice navikne na takve
nazore kakvi bi i po nas i na{e pozori{te mogli biti
samo od {tete ako bi nas francuska romantika pre svega
najvi{e privla~ila. ”Po{to je sala bila prepuna pri-
likom izvo|ewa “Zapisnika |avolovih” 1872, on zakqu-
~uje “da pozori{na publika ne samo voli, ve} rekao bih
najvoli francusku romantiku”, jer je zanimqiva, pa ne
zamera ni upravi ni publici, ali isti~e da u woj ima
nemogu}ih, nestvarnih prizora, preteranih sloboda, pi-
kanterije, “ve{ta~kih mi{qewa” i obmana, pa moè biti
1299 “Pozori{te”, 1872, br. 17.
i {tetna.1299 On smatra da je zanimqivost jedan od ciqeva
pozori{ta. Me|utim, ne prihvata francusku dramatiku u
celini i nekriti~ki, jer zamera nekim francuskim koma-
dima koji imaju vi{e lepote u sklopu, u tehni~koj obradi,
nego u sadrìni ~esto bezvrednoj. U prikazu komada “Pa-
riska sirotiwa” Brizbara – Nisa isti~e wegovu nesum-
wivu humanu sadrìnu i dopadaju mu se u wemu dobra mo-
ralna i socijalna ideja. “Patwa i borbe, àlost i propast
neizmernog broja sirotiwe ne da se nikad dovoqno opi-
sati”, kaè Trifkovi}. “Svet je ve} takav, da sretan na
nesretnoga, zadovoqan na nezadovoqnoga, bogat na siro-
maha, ~ovek na ~oveka vrlo lako zaboravi, te je za to dobro
do{la svaka dobra re~ u odbranu i pomo} zaboravqene
sirotiwe.”1300 U nekoliko mahova Trifkovi} je pisao o 1300 “Pozori{te”, 1872, br. 28.
ukusu publike i potrebi da se neguje pravilno. Povodom
izvo|ewa komada “Ku}na kapica doktora Fausta” Fri-
driha Hopa preporu~uje “da se ~uvamo takovih komada ko-
jima bismo samo to postigli da nam se ukus, koji je istina
tek u razvitku, ali koji je zato dobrim putem po{ao bez
nevoqe pokvari”.1301 1301 Ibid., 1872, br. 62.
Spomenuo sam ve} da su neki recenzenti traìli ume-

sno da se pri preradi, odnosno posrbqavawu stranih ko-
mada, mewa i wihova sadrìna. Trifkovi} je to pokazao
ubedqivo na komadu “Ciganin” Sigligetija: “Ciganin je
posrbqen, ali, ’egeda’ ostaje ma|arska svirka, spahija se
istina zove Gradi}, ali on ostaje zato ma|arska insti-
tucija, i spahija moè samo Ma|ar biti, da moè ’po-
danike’ imati i ove ’robovima’ nazivati... Mo`da bi do-
1302 Ibid., 1873, br. 54. bro bilo kad bismo se o tome malo promislili.” 1302
Trifkovi} je ostavio i nekoliko zanimqivih i ko-
risnih zapaàwa o glumi, kazanih u pravim trenucima i
stru~nije od drugih recenzenata ovoga doba. On upozorava
glumce da se ozbiqno i studiozno posve}uju i mawim, epi-
zodnim ulogama, jer “svaka uloga i glumac doprinose skoro
1303 Ibid., 1874, br. 18. u jednakoj meri celini”.1303 U analizi igre glumaca ~esto
isti~e prirodnost, prirodni govor i odmerenost u po-
kretima, iskrenost u doìvqajima. Za izraàvawe zanosa
“ne pomaè prosto deklamovawe, nego vaqa znati i ose-
1304 Ibid., 1872, br. 36. }ati, a ose}aj }e ve} doneti zanos”.1304 Povodom izvo|ewa
[ilerovog “Viqema Tela” savetuje glumce da “stihove
treba tako govoriti da gotovo i ne primetimo da su to
1305 Ibid., 1874, br. 18. i drugde. stihovi”.1305 U analizi likova ~esto kriti~ki odre|uje
wihov karakter i ~ak funkciju u komadu dok su se drugi
recenzenti ponekad gubili u uop{tenim zapaàwima koja
su retko glumcima mogla biti korisna u vaspitnom smislu.
Trifkovi} se, o~igledno, pribliàvao modernoj kritici.
Jovan Gr~i} (1855, Vukovar – 1941, Novi Sad) spada
me|u najplodnije i u svoje vreme najvi{e cewene recen-
zente. Sara|ivao je povremeno ili duè u vi{e listova, i
to: u “Pozori{tu” 1877, 1880–81, 1885–86, 1894–1905. 1909
(kada ga je kra}e vreme i ure|ivao); od 19. XI 1909 – 31. I
1910. u “Novom pozori{tu”, koje je pokrenuo i ure|ivao, u
“Srpskim ilustrovanim novinama” 1882. u “Straìlovu”
1885–88, 1892–94, “Javoru” 1889–91. i u novosadskom “Je-
dinstvu” 1920–24. Zasebno je objavio: “Letimi~an osvrt na
50-godi{wi rad Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sa-
du”, 1922, “Tri svetla lika u analima novosadskog Narod-
nog pozori{ta”, 1930. Zna~ajni i informativni su wegovi
1306 “Branik”, 1908, br. 37. i “Le-
portreti glumaca, naro~ito Koste Vasiqevi}a,1306 Sare i
topis MS”, kw. 301, 109. \ure Bakalovi}1307 i Milke Markovi}ke,1308 pisani top-
1307 “Jedinstvo”. Novi Sad, 1925, o
lo. sa razumevawem glume i sa korisnim zapaàwima o
wegovoj supruzi Sari u “Braniku”,
1908. br. 26. pozori{noj umetnosti. Zanimqiv je informativni ~la-
1308 Ibid., 1923. nak “Joca Savi} i tzv. [ekspirovska pozornica”. 1309
1309 “Letopis MS”, 1931, kw. 329. Vrlo plodan prevodilac opera, opereta i pozori{nih
sv. 1–2. komada s nema~kog i ma|arskog jezika, pisac mawe vredne
pozori{ne igre “Na mrzanu ku}a ostaje” sa muzikom Aloj-
zija Mil~inskog (1887), dobar poznavalac muzike, koji je
jo{ i svirao i pratio na klaviru na koncertima, Gr~i} je
zaista imponovao kao svestrani pozori{ni stru~wak u

vremenu kada je u kritici umnogome preovla|ivao ~ak i
diletantizam. On je imao odre|ene poglede o pozori{tu,
glumi i muzici i umeo da ih brani i stru~no i ubedqivo.
Gr~i} se naro~ito borio protiv lo{ih opereta,1310 su- 1310 “Pozori{te”, 1895, br. 15.
vi{e lake muzike, najvi{e protiv povr{nih zabavnih ko-
mada sra~unatih samo na jevtine efekte, traè}i u reper-
toarskoj politici vi{e sigurnog ukusa i stroèg kriti-
~kog merila.
Gr~i} se ~esto upu{tao u znala~ke, ponekad i lepe
analize igre glumaca, daju}i pri tome korisne savete i
sugestije, naro~ito o odmerenosti, prirodnosti i reali-
sti~nosti u umetni~koj evokaciji i potrebi svestrane stu-
dije u igri. On je prvi savetovao upravu SNP da u podeli
uloga sprovodi alternaciju kakvi }e se saveti ~uti u beo-
gradskoj kritici tek pri kraju XIX veka. Gr~i} je najvi{e
erudit, razuman i odmeren u sudu i razmi{qawu, sa dosta
stvarala~kog duha, ali s mawe lepote u kriti~koj evo-
kaciji i stilu. Na glumce i pozori{te je uticao svestrano
i vrlo korisno. Bio je to, pre svega, po{ten i vrlo sa-
vestan recenzent.
Todor Stefanovi} Vilovski (1854, Zemun – 1920, @om-
boq) napisao je oko ~etrdeset kritika koje je objavqivao:
u “Javoru” 1875, “Srpskoj Zori” 1878–81, “Videlu” 1382–83,
“Otaybini” 1883. i 1887. Zastupaju}i prete`no utilitari-
sti~ka shvatawa, Vilovski se borio protiv povr{nih i
zabavnih melodrama i vodviqskih komada, a preporu~ivao
noviju francusku tzv. konverzacionu dramu isti~u}i da su
1311 “Videlo”, 1883, br. 15.
se glumci za wu ve} osposobili.1311 On hvali francusku
dramu u vrlo konzervativnom “Videlu” zato {to u woj
“kritika javnog i privatnog ìvota sve vi{e i vi{e pre-
1312 Ibid., 1882, br. 72.
~i{}ava ku`ni vazduh”.1312 Vilovski je ina~e recenzent s
malo kriti~kog duha.
Milan Savi}, koga smo ve} upoznali kao dramati~ara,
spada u vrlo plodne i uticajne kriti~are, koji je zaista
vrlo bri`qivo i radoznalo pratio pozori{nu delatnost.
Veliki broj prikaza predstava, portreta glumaca i ~la-
naka o pozori{nim pitawima objavqivao je: u “Pozori-
{tu” 1879–1902. s malim prekidima, u “Srpskim ilustro-
vanim novinama” 1881, “Srpskom kolu” 1884, “Braniku”
1885–96. i u “Brankovom kolu” 1895. U “Spomenici Dru-
{tva za SNP u Novom Sadu” (1861–1921) objavio je neko-
liko istorijskih priloga o po~ecima pozori{nih pred-
stava u Vojvodini, o postanku, zna~aju i uticaju SNP i o
dramskim piscima, koji su pisani dosta povr{no i leti-
mi~no, ali i sa dosta novih i zna~ajnih zapaàwa. Savi} je
solidan pozori{ni erudit, “dobar poznavalac dramske te-
orije, pisac ugla|enog ukusa i poznavalac na{ih pozori-
1313 “Pozori{te”, 1892, br. 1.
{nih prilika”.1313
On je, pre svega, jedan od prvih portretista srpskih

glumaca u kojima obi~no isti~e prirodnu, realisti~nu,
ma{tovitu, studioznu igru, pravilnost i lepotu dikcije,
ali sa malo duhovitijih zapaàwa i kriti~kih analiza.
Naro~ito je zna~ajno ista}i da je on prvi me|u srpskim re-
cenzentima obra|ivao problem glume kao stvarala~ke, a
ne reproduktivne umetnosti, jer glumac “iz pesnikovih go-
lih re~i stvara ~oveka, ~oveka ìva i zdrava, koji govori
1314 Ibid., 1879, br. 11 (Potpisao i radi, koji uzdi{e i koji se smeje, koji uìva i pati”.1314
inicijalima pseudonima Kosta Ris- Savi} nema preterivawa u ocewivawu glumaca o kojima
ti}). pi{e kriti~ki dosta odmereno, sa puno ne`nog obzira i sa
te`wom ili da istakne ono {to je lepo ili da savetima i
zapaàwem pomogne i pou~i.
Hajim S. Davi~o (1854, Beograd – 1916, Cirih), solidan
pozori{ni erudit i dobar poznavalac pozori{ne umet-
nosti uop{te, spada me|u najplodnije, najboqe i najuticaj-
nije recenzente ove epohe. Objavio je preko stotinu kri-
tika u “Videlu” od 1880. i povremeno docnije i u “Otaybi-
ni” 1880–83. i 1890. godine (potpisuju}i se i inicijalima
Hm, Mijah, H). On je, sem toga, vrlo zanimqiva i prijatna
pojava u pozori{nom i kulturnom ìvotu prestonice, vr-
lo dinami~na priroda, radoznalog i ìvog duha. U detiw-
stvu se preselio u [abac gde je zavr{io niù, u Beogradu
vi{u gimnaziju i prava. Ministar Jovan Risti} ga je uveo u
Ministarstvo spoqnih poslova, pa u konzulat u Pesti.
Zatim je radio kao na~elnik ministarstva spoqnih po-
slova, finansija i privrede u Beogradu i u trgovinskoj
agenciji u Minhenu. U toku I svetskog rata ìveo je skrom-
no u Cirihu. Davi~o je pisao rodoqubive i prigodne pe-
sme, pripovetke iz beogradskog ìvota (ciklus pri~a “Sa
na{e Jalije” iz ìvota beogradskih sefardskih Jevreja,
koje su nekada rado ~itane). Govorio je nekoliko stranih
jezika. Sa {panskog jezika preveo je vi{e pozori{nih
komada. Poznavalac evropskog pozori{ta, inteligentan i
lepo obrazovan, on je u kritikama pokretao vi{e zna-
~ajnih pozori{nih tema i problema i o wima ambiciozno,
~esto ~ak i vrlo ùstro, polemi~ki raspravqao, pi{u}i
sa vi{e prakse sve boqe. On se naj~e{}e upu{tao u sve-
stranije analize i komada i igre glumaca, tako da su we-
gove kritike dobrim delom vi{e pozori{ne nego kwi-
èvne. Prema glumcima je strog u zahtevima i ~esto im
preporu~uje studiju i sloèniju, tananiju psiholo{ku
analizu. Zna~ajna je wegova dosledna borba za vi{i umet-
ni~ki nivo pozori{ta uz solidniji repertoar i usavr-
{avawe glume. Na drugoj strani osu|ivao je te`wu pozori-
{ta da uga|a lo{em ukusu {ire publike, naro~ito krajem
XIX veka kada su ~e{}e bili izvo|eni vodviqi i operete.
Traè}i prirodnu igru i govor glumaca, ~esto je o{tro
zamerao zbog patosa i deklamacije. U “Otaybini” 1882.
godine prikazao je vrlo nepovoqno i s preterivawem sta-

we glume na beogradskoj sceni. “Prvo, treba konstatovati
fakat” – kaè on tu – “da srpska gluma~ka umetnost nije
nikad tako ‘ramala kao ovo sad, od godinu dana naovamo”.
Zato predlaè da stru~waci odrè izvestan broj preda-
vawa o glumi, pesni{tvu i estetici da bi se “regenerisalo
Srpsko narodno pozori{te”. On smatra da Pozori{ni
odbor (u kojemu je bio ~lan vi{e godina) “nije mogao, niti
moè ni u kakvom pravcu da uti~e na razvitak pozori{ta”.
Davi~o pi{e ìvo, emotivno, s po{tom, sa dosta lepih
zapaàwa, sa znawem i razumevawem, ali ponekad i u za-
letu, neodmereno, unose}i pomalo li~nu notu.1315 1315 Vi{e o wegovom ìvotu i ra-
du: Aron Alkalaj. Hajim S. Davi~o.
Milo{ – Mi{a Dimitrijevi} (1846, Novi Sad – 1889, “Vesnik” Jevrejske sefardske verois-
Novi Sad) pisao je povremeno pozori{ne kritike u “Pozo- povedne op{tine. Beograd, 1. IX 1940,
br. 21.
ri{tu” od 1881–85, 1887, u “Srpskim ilustrovanim novi-
nama” 1882. i u “Braniku” od 1885, koji je i ure|ivao.
Pozori{te je gledao u Be~u i Pe{ti. Wegove ~esto izra-
zite pozori{ne analize u kritikama pokazuju poznavawe
pozori{ne umetnosti i ve}inom sigurno kriti~ko meri-
lo. On se borio protiv patetike i karikirawa u glumi.
Pi{u}i 1884. godine o izvo|ewu komada “Svetislav i Mi-
leva” J. S. Popovi}a, kada se na predstavi bila okupila
neobi~na, tipi~na publika, “koju }e{ u obi~nim, redov-
nim predstavama zaman traìti”, zahtevao je da se favo-
rizuju nacionalne drame u repertoaru, jer bez toga “na{e
Pozori{te moglo bi nam biti i najlep{i i najzanim-
qiviji hram bez muza, ati ne bi bilo srpsko pozori{te a
publika bi posle nekog vremena osetila neku prazninu u
srcu”.1316 Dimitrijevi} je ostavio zna~ajne podatke o iz- 1316 “Pozori{te”, 1884. br. 17.
vo|ewu tragedije “Pera Segedinac” L. Kosti}a 26. i 1882.

godine u Novom Sadu kada su je austrougarske vlasti za-
branile. Za ovaj komad, koji je A. Hayi} morao delimi~no
da preudesi", pravqeni su novi kostimi i dekoracije, vr-
{ene opse`nije pripreme, a “skupio je sveta i prihoda
vi{e nego ijedan komad srpski izvo|en 1882. u Novom Sa-
du”. “Za vreme predstave” – pi{e Dimitrijevi} – “bilo je
vi{e burnih aplauza. No prilike u ovoj tragediji zaista
su takve da se mogu vrlo lako sa dana{wim na{im okol-
nostima uporediti, – pa je mo`da to aplauz izazvalo, te je
tako aplauz tendenciozan, iz politi~kih motiva.” On za-
mera Hayi}u {to je u dramatur{koj obradi sekao komad,
jer mu je ovo “od sviju muka najè{}a muka bila, od sviju 1317 “Srpske ilustrovane novine”,
stradawa najgroznije”.1317 1882, br. 20.
Ozlogla{eni politi~ar obrenovi}evske epohe dr Vla-
dan \or|evi}, bio je u mla|im godinama pozori{ni entu-
zijasta, pisao slabe istorijske drame i povremeno pozo-
ri{ne kritike u svojoj “Otaybini” naro~ito 1887. i 1890.
godine. Povodom premijere nagra|enog komada “Nemawa”,
M. Cveti}a, 1887. godine on s preterivawem pi{e da je to

“Jedna od najboqih srpskih istorijskih drama, a {to se
celokupnog efekta sa pozornice ti~e, bezuslovno najbo-
qa”. Komad je zaista izveden u impozantnoj i za ovo doba
rasko{noj dekorativno-tehni~koj i kostimskoj opremi,
jer se delo jedno vreme pripisivalo ~ak kraqu Milanu
Obrenovi}u. Povodom premijere tragedije “Momir” dr
Nikole \ori}a 1890, gube}i opet kriti~ku meru u potce-
wivawu, izvodi zakqu~ak, koji bi se mogao i na wega pri-
meniti: “To je ona fatalnost po kojoj u na{oj generaciji
skoro niko ne radi svoj posao. Bogoslovi i pedagozi ’te-
raju’ politiku, a doktori medicine pi{u lo{e drame ili
1318 “Otaybina”, 1890. jo{ lo{ije pozori{ne kritike.”1318 \or|evi} poznaje po-
zori{te, ali wegovi sudovi nisu pouzdani i odmereni.
Pisac mnogostruke delatnosti i aktivnosti, Danilo
@ivaqevi}, objavio je veliki broj pozori{nih kritika,
~esto vrlo obimnih i studioznih, sa mnogo najraznovrsni-
jih podataka, ponekad pretrpanih ~iwenicama i digresi-
jama, u listu “Videlo” 1884–86, u svome “Kolu” 1889–1903,
Srpskim novinama" i po drugim listovima. Pisao je mnogo
i o Marinu Drì}u kao komediografu. On je mnogo znao,
bio jedan od najsolidnijih pozori{nih erudita, koji je
bri`qivo skupqao i slagao gra|u, adi nema artisti~kog
duha i kriti~ke izo{trenosti ni u zapaàwu, ni u ana-
lizi, ni u sudu. U glumi je traìo realisti~nu, vernu i
prirodnu evokaciju, bri`qivu studiju, a borio se protiv
lakih komada, vodviqa i lakrdija u repertoaru koji vulgari-
zuju ukus publike. Me|u prvima je ustao protiv nesistemat-
skog, proizvoqnog prevo|ewa pri ~emu se nije “vodilo ra-
1319 “Videlo”, 1886, br. 72.
~una ni o napredovawu na{e i strane kwièvnosti”. 1319
Zato u repertoarskoj politici i nije bilo odre|ene
umetni~ke politike, jer se “danas daje lepa konverzacija,
sutra lakrdija, tre}i put najglupqa romantika. Ove po-
sledwe kao da je najvi{e”. U wegovim analizama i kri-
tikama, i pored sve pretrpanosti i digresija, bilo je ~esto
dosta pozori{nih zahteva, merila i vrlo aktuelnih tema o
kojima je raspravqao ve}inom objektivno i sa temeqnim
znawem. On je imao nau~nog, prili~no i metodi~nog duha.
Zna~ajni kwièvni kriti~ar, esejista i esteti~ar Bog-
dan Popovi} (1863, Beograd – 1944, Beograd) zaveo je sa-
svim novu impresionisti~ku kritiku zasnovanu na dosled-
nom po{tovawu zakonitosti i stroìh zahteva estetike i
tako je kona~no prekinuo tradiciju u kwièvnosti dosta
jalovog dogmatizma i dosta jednostranog utilitarizma,
koja se u raznim oblicima u mawoj ili ve}oj meri dugo
odràvala. On je povratio i utvrdio i zna~aj i ugled este-
tici i u kwièvnosti i u pozori{noj kritici i u pozo-
ri{tu uop{te: dramatika i gluma imaju svoje odre|ene
umetni~ke zakone kao i druge umetni~ke grane i kwi- 1320 “Otaybina”, 1887, br. 59.
èvni rodovi. Popovi} je objavio petnaestak kra}ih ili 1321 Ibid., 1889, br. 89–91.
duìh kritika, eseja, ~lanaka i rasprava od kraja XIX i 1322 “Delo”, 1899, kw. 21. i 22.
po~etkom XX veka: o komadu “Dona Dijana” Avgustina Mo- 1323 Ibid., 1899, kw. XXI i XXII.
reta1320 1887, ve}u raspravu o Bomar{eu1321 1888–89, o
1324 “Nova iskra”, od 16. XI 1900.
Aleksandru Dimi Sinu1322 1895, o “Gordani” Laze Kosti-
1325 “Srpski kwièvni glasnik”,
}a1323 1899, o bajci “Qiqan i Omorika” B. Nu{i}a1324
od 1. I 1906.
1900, o glumcu Ermete Noveliju1325 1906, “[ekspir i dr
1326 Ibid., 1. i 16. I, 1. II, 16. VI i 16.
Laza Kosti}”1326 i “[ekspir ili Bekon”,1327 oba eseja
VII 1907.
1907. o Molijeru1328, 1922, o Bomar{eovoj “Figarovoj è- 1327 Ibid., 1. i 16. X 1907. 1. II, 1. III,
nidbi”1329 1926. i predgovor kwizi “U pozori{tu” Sve- 1. X 1908.
tislava Petrovi}a,1330 1928. Popovi} je pisao i o muzici, 1328 Ibid., 1. II 1922.
povremeno. 1329 Ibid., 1. I 1926.
U kritici XIX veka i dugo docnije, pa i do na{ih dana, 1330 Izdawe Gece Kona, Beograd,
bilo je i bi}e dosta diletantizma, jer su je pisale li~no- 1928.
sti koje su pozori{te znale samo teorijski, ako su uvek
imale i takvo znawe. O pozori{tu, odnosno o inscenaciji,
mogu autoritativno prsati samo oni koji dobro i sigurno
poznaju wihove tajne i zakonitosti u praksi i u teoriji,
jer je to umetnost sa specifi~nom psihologijom umetni-
~kog stvarawa. Popovi} je sasvim ta~no isticao da pozo-
ri{ni kriti~ar treba da razume pozori{te teorijski i
prakti~no i da poseduje u dovoqnoj meri znawe, ukus i
ve{tinu izlagawa, {to je otkrivao u potrebnoj meri (sa
izvesnim preterivawima, ~ini mi se) u recenzijama Sve-
tislava Petrovi}a. Kao i u kwièvnosti, on je doneo vi-
{a, stru~nija, evropska merila i zahteve u ocewivawu
svih pozori{nih ~inilaca i elemenata koji sa~iwavaju
inscenaciju. Ta merila su bila podjednaka za stranu ko-
liko i za nacionalnu dramu ili glumu. Wegova shvatawa su
stroga i dosledna. Uz analizu Molijera on se izja{wavao
vi{e za doslednu realisti~nu nego stilizovanu umetnost,
vi{e za [ekspira i Molijera nego za Rasina, isti~u}i da
i “stilizovana umetnost moè da daje visoke efekte”, kao
{to se to nalazi u Rasinovoj tragediji. Prema tome, on
nije bio za strogi, dosledni realizam nego je dopu{tao i
slobode ma{te i invencije ~ime se pribliàvao najno-
vijim umetni~kim shvatawima. Dve kritike, jedna o ko-
madu “Gordana” Laze Kosti}a, druga o italijanskom glum-
cu Ermete Noveliju, pokazuju najboqe wegove esteti~ke
zahteve u umetni~kom stvarawu i ve{tinu analize i razu-
mevawe glume.
U vrlo opse`noj analizi “Gordane” on razvija svoja
shvatawa o umetni~koj harmoniji u dramskom delu. “U
umetni~kom delu” – kaè on – “sve treba da je u harmoniji
jedno s drugim; sve sa sva~im: delovi s celinom; delovi
me|u sobom; sredstva s ciqem; ton s predmetom; doga|aji s
okolinom; li~nosti s doga|ajima i sa svojom sredinom,
prostorom i vremenom; li~nosti sa sobom samim; dikcija s
emocijama; ~ak zvuk i ritam re~i s wegovim smislom. Kao

{to nam um traì po nu`nosti jedinstvo u svima stvarima
koje ga okruùju, tako je i harmonija osnovna potreba na-
{ega duha i na{ih ose}awa. Harmonija je logika umet-
nosti. ”Ovakva razmi{qawa analizovana pojedina~no, te-
za po tezu, nisu dogmati~na, ni formalisti~ka, kako ovako
saèta, zgusnuta mogu da izgledaju, jer u stvari zahtevaju
vi{e umetni~ke discipline i odmerenosti u dramskom
shvatawu. Ona su u isto vreme i pozori{na zato {to zahva-
taju i glumske izraàjne, naro~ito govorne elemente na
koje se misli tu i tamo. Kriti~ka analiza igre Ermeta
Novelija nesumwivo je najboqa, najpotpunija i najstru-
~nija ilustracija glume do po~etka XX veka. Druge uspele
evokacije glume poti~u posle tog doba. Popovi} ulazi
duhovito i ta~no u vi{e elemenata glumske umetnosti.
Zapaàwe da Novelijevo tuma~ewe uloge Aleksandra Fa-
re u komadu “Aliluja” nadma{uje taj lik kako ga je zami-
slio pisac Marko Praga potvr|uje Popovi}evo mi{qewe
o glumi kao stvarala~koj umetnosti, sposobnoj da izrazi
vi{e nego sam original. Noveli je dao “kao novostvoren
tip, novog jednog ìvog ~oveka kojim se bogati na{a ma-
{ta, dostojnog da u|e u galeriju najboqih tipova koje smo
zapamtili od drugih umetnika”. Zatim je, u analizi, ot-
krivao vi{e pojedinosti u igri, koje su umnogome izmi-
cale drugim recenzentima, kao {to su: dobro na|ena maska
pri ~ijoj se izradi koristio vlastitim osobenostima fi-
zionomije; izbor kroja i boje odela; osnovni, sumorni ton u
igri; smi{qenost, odmerenost u igri; vi{e psiholo{ki
razli~itih situacija i trenutaka u doìvqajima – sve je
to tako izvedeno da je “Novelijeva ve{tina na svakom
koraku rasla, bila vrlo velika, potpuna, takva da bi te-
{ko i od koga i u budi ~emu mogla biti nadma{ena”. U
wegovoj igri je sve “bilo ne samo istinito i jako u poje-
dinostima, no jako i skladno u svojoj celini”, izraèno u
“besprekornoj, adekvatnoj gluma~koj tehnici”. On ga ve-
li~a kao realisti~kog glumca nove {kole u glumi, ali i
koji je podbacio u tuma~ewu [ekspirovih partija kraqa
Lira i [ajloka gde se zahtevao “romanti~ni polet ìvo-
pisne ma{te i neobuzdanog izraza, koji su neophodni u
herojskoj drami” {to je Noveliju nedostajalo u velikoj
meri. Kad se ovome dodaju i zapaàwa o tehni~kom aran-
ìrawu scene, onda Popovi}eva kritika postaje komplet-
na, jer obuhvata sve zna~ajne pozori{ne elemente.
U vreme kada su se u srpskim pozori{tima izvodili
mnogi veseli komadi Popovi} je u prikazu Bomar{eove
“Figarove ènidbe” 1889. godine napisao pravi traktat o
komi~nom i smehu, jer je Bomar{e “svojim Figarom na-
smejao ceo svet, zatresao ga vedrim, zvu~nim, radosnim
smehom, koji jo{ ni danas stao nije. Hamleti su divni i
krasni, yentlmeni, otmeni i plemeniti – ali ne dao Bog da

u svetu samo Hamleta ima, jer sa wima ne bi bilo smeha,
smeha koji je zdravqe, koji je sre}a, koji je melem, smeha
koji je, u ovoj dolini pla~a, kao neki boànstveni balsam,
koji ve~ni bogovi krune u krupne i bezbrojne biserne
kapqice, te mirisavim da`dom wihovim milostivo zale-
~uju na{e qudske rane, bodre pogu`(r)enu qudsku du{u
na{u”.
Popovi} je, “jama~no najobrazovaniji biogradski bel
esprit i kriti~ar”, kako kaè Mato{, mnogo doprineo
podizawu umetni~kih merila i oboga}ivawu umetni~kih
zahteva u pozori{noj kritici. Savremenici su potvr|i-
vali da su wegov autoritet i uticaj u pozori{tu bili vrlo
ceweni.1331 I posle wegove pojave pozori{ni kriti~ari 1331 Milan Grol: “Bogdan Popo-
pokaziva}e slabosti starije {kole, ali sve mawe ili, jo{ vi} u Narodnom pozori{tu”. U napred
ta~nije, bi}e ih sve vi{e koji }e pisati u duhu shvatawa spomenutom “Zborniku u ~ast B. Po-
sada moderne kritike. povi}a”.
Zapaèni dramski pisac Dragutin J. Ili} je pisao i

pozori{ne kritike povremeno u “Otaybini” 1887–88, “Od-
jeku” 1906. i “Politici” 1905. i 1906. Ne kidaju}i potpuno
vezu sa starijom {kolom on se slobodnijim analizama i
mawe stereotipnim shvatawima pribliùje novijoj kri-
tici uz Bernea i S. Vulovi}a. Sa vi{e naklonosti za
nema~ku dramatiku Ili} potcewuje noviju francusku ko-
mediju iz dru{tvenog ìvota, ali, ipak, mora da prizna da
ona prikazuje “prilike iz sadaweg socijalnog ìvota” i da
“obra|uje svakovrsna pitawa koja se oko nas pojavquju”.
No, sve je to od “prolaznog zna~aja” i “ne}e uzi}i na visinu
starih predaka”, misle}i sigurno na klasi~nu dramu. On
ni od glumaca ne zahteva “umno naprezawe da shvate i u
1332 “Otaybina”, 1887. br. 7.
jasnim bojama iznesu na vidik karaktere”. 1332
Ovakvi zakqu~i bili su u punom neskladu i sa pre-
te`nijim duhom repertoara i sa raspoloèwem novije in-
teligencije u publici, znatnije orijentisane na francu-
sku kulturu i pozori{te. Ili} nije imao pravo {to se
qutio na “vrlo slabu” dekorativno-kostimsku opremu na-
cionalno-istorijskog repertoara, jer je u ovo vreme [ap-
~anin uvodio ozbiqne reforme na sceni. Me|utim, wegove
o{tre zamerke {to u takvim komadima ima mnogo nepo-
trebne vike, neprirodnog, pateti~no-deklamatorskog go-
vora, sigurno da imaju nekog stvarnog povoda, ali deluju i
iznena|uju}e u ovo vreme kada se realizam na sceni utvr-
|ivao.1333 To se, uostalom, podudara s mojim ranijim zapa- 1332 Ibid.
àwem da }e se dugo, pa i u po~etku XX veka, zadràti
ostaci stare gluma~ke {kole, naro~ito u dikciji, ~ak i
kod boqih glumaca. Zanimqivo je da je Ili}, pi{u}i o
dikciji 1906. godine, pou~avao glumce kako treba govo-
riti stih i prozu, On isti~e da se “istih ne sme pevati
nego govoriti” i da “muzika stiha” traì da se “nijedna
re~ u svom glasoudaru ne sme izgovarati druk~ije no onako

kako se izgovara u ~itawu same proze”. Velike strasti,
me|utim, ne smeju se izraàvati “preteranim bacakawem
1334 Beogradska “Politika”, sep-
ruku, nogu, glave i tresewem celog tela”.1334 Kada Ili},
tembar 1906.
pokre}e ovakvu diskusiju, mora da su i ovi problemi glume
1335 I wegov brat @arko bavio se bili jo{ aktuelni.1335
povremeno pozori{nom kritikom 1895.
godine u Videlu" i u “Srpskoj zastavi”. Pojedinim shvatawima Ili}a suprotstavio se Milo{
U “Videlu” je pisao o komadu “Potera” N. Pejinovi}, koji se ~e{}e javqao u “Videlu” 1887–88,
Veselinovi}a – Ilije Stanojevi}a.
“Otaybini” 1887. i “Glasniku” 1893. On kritikuje upravu
Ina~e, preveo je [ekspirovu komedi-
ju “Troil i Kresida” 1898. Pozori{ta {to se olako povodi za lo{im ukusom {iroke
publike krajem XIX veka i traì stroà umetni~ka me-
rila u izboru komada. Odu{evqeni poklonik francuske
kulture i pozori{ta, Pejinovi} isti~e da se francuska
novija dramatika najvi{e pribliùje shvatawima, te-
`wama i ose}awima savremenog ~oveka, jer je li{ena us-
kih nacionalisti~kih okvira. Odgovaraju}i Ili}u, on da-
je prednosti francuskoj drami, naro~ito komediji, jer se
“studije (u woj) mogu uglavnom odnositi na celokupno da-
na{we obrazovawe dru{tva” i zato {to “vi{e no ikoja
ide u duhu dana{wih te`wi dru{tvenih – da nas ona za-
bavqa op{tim savremenim pitawima koja se nas toliko
ti~u i o kojima dana{we dru{tvo rado misli brinu}i se za
svoju budu}nost”. Pejinovi} se zalaè za realisti~nu i
1336 “Otaybina”, 1888. prirodnu igru, jer “ìvot na pozornici treba da je is-
tovetan sa ìvotom u ku}i i na ulici”. 1336
Neka wegova zapaàwa o stawu glume u devetoj deceniji
samo potvr|uju mi{qewe D. Ili}a, i on ukazuje na ne-
prirodnost govora, neodmerenost kretawa i neskladnost
gestova u igri glumaca, koji poneke strasti i ose}awa
izraàvaju stereotipno ne unose}i u to duha, ma{te i
inventivnosti, pa zakqu~uje: “Cela dana{wa gluma~ka ve-
{tina ima pogre{nu osnovicu”. Pejinovi} predlaè da se
osnuje gluma~ka {kola i da se pove}a broj ~lanova u dru-
ìni da bi se glumci posvetili odre|enim glumskim àn-
rovima. Pejinovi} nije recenzent ve}e vrednosti, ~ak je i
preo{tar, ali ima ideja, ta~nih zapaàwa i odlu~nosti da
ih kaè do kraja.
Pavle Marinkovi} (1866, Beograd – 1925. Vrwci), zna-
~ajan politi~ar Napredwa~ke stranke, vi{e puta mini-
star i zasluàn kulturni inicijator, spadao je u iskrene
prijateqe pozori{ta i napisao oko 150 pozori{nih kri-
tika u listovima “Male novine”, 1888. “Videlu” 1892–93.
“Redu” 1894, “Pozori{tu” 1894, “Srpskom pregledu” 1895,
“Zvezdi” 1898–99. i 1912, i u beogradskoj “Pravdi” 1907–8. i
1912. Ponekad se potpisivao pseudonimom Spektator. On
je gledao pozori{te u Be~u i Parizu i dobro ga poznavao,
ali nije imao pouzdano kriti~ko merilo i osobitog duha u
analizama. Pisao je dosta povr{no, novinarskim stilom,
~esto i pamfletski ili polemi~ki ù~no. U kritikama

ima vi{e kwièvnih nego pozori{nih analiza. U veli-
kom broju kritika, brzo pisanih, na}i }e se i takvih koje
odaju inteligenta {ireg obrazovawa" koji i poznaje i ose-
}a pozori{te, ali nema ni novijih, ni originalnijih po-
gleda da bi time nadahwivao druge. Wegov portret Mi-
lo{a Cveti}a napisan je studiozno i kriti~ki odmereno:
tu ga prou~ava i ocewuje kao glumca i rediteqa-pedagoga.
Dok su poneki savremenici precewivali Cveti}a i pi-
sali o wemu prave panegirike, Marinkovi} je na{ao pravu
kriti~ku meru: on je kod Cveti}a isticao potrebnu kul-
turu, inteligenciju, stvarala~ku voqu, vredno}u, veliku
ambiciju i darovitost, ali ga nije svrstavao u umetnike
najvi{eg reda. “Jednom re~i, Cveti} je bio jedan odli~an
u~iteq izgovora, jedan vrlo vaqan, upravo najboqi, spre-
man i smi{qen prikaziva~, ali nije nikada bio veliki
umetnik... Cveti} je, dakle, i bez velikog dara, a sa mnogo
voqe, truda i inteligencije postigao vrlo velike uspehe i
znatno unapredio srpsku glumu... Sem toga, Cveti} je bio
jedan vrlo vredan, zauzimqiv i inteligentan rediteq, i
mi bismo jako èleli da i pozori{na reìja toliko ko-
rakne pod zamenicima To{e i Cveti}a koliko je korak-
nula pod ovom dvojicom, koji su zatekli pozori{te u naj-
primitivnijem stawu i napravili od wega jedinu pristoj-
1337 “Pozori{te”, 1894, br. 6. str.
nu evropsku pozornicu.”1337
21–23 (Milo{ Cveti}. Prilikom tri-
Dramaturg i docnije zna~ajni upravnik Narodnog pozo- desetogodi{wice glumovawa mu.).
ri{ta Dragomir Jankovi} spadao je, nesumwivo, me|u naj-
boqe i najuticajnije recenzente novog, savremenijeg prav-
ca u kritici ~iji su neposredni uzori bili Fransisk Sar-
sej, @il Lemetr i Bogdan Popovi}. On je pisao recenzije u
“Otaybini” 1888–91, u mostarskoj “Zori” 1897. “Iskri”
Andre Gavrilovi}a 1898. i u “Srpskom kwièvnom glas-
niku”, s malim prekidima, 1901–1908. Odli~an poznavalac
evropskog pozori{ta i drame, koju je mogao da prati na
nekoliko jezika, jedan od najsolidnijih srpskih pozori-
{nih erudita krajem XIX i po~etkom XX veka, kako su ga
ocewivali najzna~ajniji srpski teatrolozi, intimno naj-
vi{e naklowen francuskom pozori{tu, uz to vrlo inte-
ligentan i pouzdanog ukusa (sem tamo gde su mu sudovi
li~no nagla{eni!), Jankovi} je vrlo korisno uticao na
umetni~ku delatnost Pozori{ta u Beogradu, koliko mu je
mnogo doprinosio i prakti~nim radom u upravi. To je bio
recenzent jasno odre|enih pogleda i ideja u pozori{noj
oblasti. Bilo je i ne~ega pomalo aristokratskog u wegovoj
pozori{noj estetici: on, na primer, nije dopu{tao da se
pozori{te stavqa u slu`bu odre|enih (ma kakvih) ideja i
tendencija nego treba da stvara kao potpuno slobodna i
nezavisna umetnost. U prikazu komedije “Nesu|eni” Mi-
lana Jovanovi}a on od toga brani i poeziju: “Ali, ja ne
dopu{tam svekoliku va`nost, vrednost poezije reduci-

1338 “Otaybina”, 1890. rati prosto na eti~ke tendencije.”1338 U pozori{tu traì
vi{e stvarala~ke i izraàjne slobode i prave poezije, jer
je ona “toliko jaka, toliko dragocena i velika, da ima
potpuno pravo biti slobodna”. On dopu{ta da komad ima
svoju eti~ku tendenciju, “koja je obele`je svakog umnog
rada qudskog”, ali se ne sme i ne moè svesti samo na to i
na {tetu umetni~kih preokupacija. Dopu{taju}i slobodu
glumcima u umetni~kom stvarawu, on im zamera ako su
suvi{e, suvereno individualni i odvajaju se od su{tine
teksta, jer “poeta i glumac vaqa da se fuzioni{u u izve-
snom stupwu”. Glumcima je preporu~ivao svestranu stu-
diju uloga osu|uju}i povr{nost, improvizaciju, {ablone i
kopirawa u igri, na {ta su ukazivali i drugi recenzenti
ovog doba i docnije. To su postajale aktuelne teme. On je
savetovao rediteqima i glumcima da idu na stranu i tamo
u velikim pozori{tima upoznaju zna~ajnije inscenacije
velikih dela (Molijera, npr.). Borisavu Stankovi}u je
savetovao da gleda francuske komade, da u~i dramsku teh-
niku, naro~ito kako se stvara i razvija radwa u komadima.
Jankovi} je me|u prvima zahtevao da se strani komadi
prevode sa jezika originala i da prestane ru`na praksa da
se francuski ili [ekspirovi komadi dobijaju iz nema-
~kih izvora u kojima mnogo gube od sveìne i lepote ori-
ginala. U doba kada je krajem veka, kao {to sam ve} spo-
menuo, u{la u modu nacionalno-istorijska drama sva u
apoteozama i gromkim deklamacijama, Jankovi} je kriti-
kovao wene {ablonske oblike, stereotipnost i bu~ne ro-
doqubive tirade traè}i vi{e mere, duha i ukusa u wi-
1339 “Na{e pozori{te u godini ma.1339 Posle premijere komedije “Protekcija” B. Nu{i-
1890".” Otaybina", 1891, str. 382. }a. on je prvi me|u srpskim kriti~arima ukazao na dobre i
1340 “Otaybina”, 1889. lo{e strane komediografa, zameraju}i mu naro~ito zbog
vodviqskog, trivijalnog humora. 1340
Me|u vr{e ta~nih, odmerenih ocena glumaca na}i }e se
i tako i toliko pogre{nih i nepravi~nih koje svedo~e o
wegovoj povremenoj neobjektivnosti i ~ak koterija{kim
slabostima. Tako prikazuju}i igru To{e Jovanovi}a u ko-
madu “Grof Praks” Anri Melaka i Vukosave Jurkovi} u
drami “Deniza” Dime Sina, gubi 1890. godine u “Otaybini”
svaku kriti~ku meru: Jovanovi}a svodi na bledog tuma~a
romanti~arskog repertoara, a Jurkovi}evoj odri~e sve
umetni~ke kvalitete! Ba{ zbog ovakvih i sli~nih ispada
~ak i dobrih pozori{nih recenzenata, pri ~emu }e se jedni
gubiti u superlativima, drugi u punom, bolnom potcewi-
vawu vrednosti glumaca, ponekad je bilo vanredno te{ko
utvrditi gde je bila prava istina.
Pravnik, diplomatski ~inovnik i novinar Svetolik
Jak{i} – Harry pisao je kritike u “Videlu” 1891–95. i u
svojoj “[tampi” povremeno od 1902, najvi{e 1907–9. go-
dine. Wegove hronike, ma koliko stvarane novinarski im-

provizovano, pisane su ìvo, ponekad lepo nadahnute, sa
pa`wom i kriti~kom merom o glumcima, me|u kojima je
najvi{e isticao To{u Jovanovi}a, Milorada Gavrilovi-
}a, Iliju Stanojevi}a, \uru Rajkovi}a i Milku Grgurovu.
Poznavalac pozori{ta na strani, Jak{i} je u diskusijama
imao {ire vidike i vi{a, stroà, ponekad i preo{tra
kriti~ka merila.
Najplodniji srpski prevodilac pozori{nih komada sa
francuskog jezika Du{an L. \oki} (1869, Jagodina – 1939,
Beograd) pisao je pozori{ne kritike u “Preodnici” 1891,
“Pozori{tu” 1892, “Kolu” 1891, “Radu” 1894. i “Srpskom
pregledu” 1895. Jedan od najboqih srpskih poznavalaca
francuske dramatike i pozori{ta \oki} nije u kritiku
doneo novih ideja i shvatawa. On je favorizovao francus-
ki repertoar isti~u}i wegove tematsko-idejne i scenske
prednosti. U analizama komada je preop{iran, sa malo
scenskih merila i zahteva, vi{e deskriptivan nego kri-
ti~ki evokativan. Ocene glumaca su izre~ene u ve}ini sa
mnogo qudskog i kriti~kog obzira. Zapaà se i wegov
vrlo povoqan, kriti~ki neumeren sud o komadu “Zadu`bi-
na” M. [ap~anina posle premijere. Komad je “lepa, na
istorijskoj osnovi izgra|ena slika onda{weg kulturnog
stawa u srpskoj dràvi” i “s pravom se moè uzeti kao
najboqi rad ove vrste na beogradskoj pozornici”. 1341 1341 “Pozori{te”, 1892, br 14.
Gr~ko-katoli~ki paroh i protoprezviter u Novom Sa-

du Jovan Hranilovi} (1855, Kri~ka kraj Drni{a – 1924,
Novi Sad) bio je sa M. [ap~aninom drugo sve{teno lice
koje se vrlo aktivno bavilo pozori{tem: on je objavio
ve}i broj pozori{nih kritika u “Pozori{tu” 1892–98,
1901–4, u “Letopisu MS” 1910. i novosadskom “Jedinstvu”
1920–23. Hranilovi} se upu{tao ~esto u {ire analize
komada i igre glumaca, koje su se svodile na dosta neve{ta
prepri~avawa i deskripcije, s malo kriti~kih zapaàwa
i lepota u stilu, ali su wegovi pogledi i zahtevi ta~ni i
umesni. On se borio protiv neprirodnosti u igri, pateti-
~nosti i deklamacije u govoru, protiv stereotipnih {ab-
lona u karakterizaciji likova, traè}i raznovrsnost
glumskih izraza i maske, a u komadima da “pulzira pravi
ìvot” i “pobedi glas prirode”. “Radosno opaàmo” – pi-
{e 1901. – “da nestaje deklamatorskog,1342 pateti~nog tona 1342 “Pozori{te”, 1901, br. 17
u salonskim komadima gde je na mestu konverzacioni ton.”

Istori~ar i univerzitetski profesor, Slobodan Jo-
vanovi} (1869, Novi Sad – 1954, London) pisao je pozori-
{ne recenzije u “Redu” Pavla Marinkovi}a, 1894, i “Srps-
kom pregledu” Qubomira Nedi}a 1895. u novosadskom “Po-
zori{tu” 1896. i u mostarskoj “Zori” 1900. godine. Wegove
recenzije, pisane lepim, pravilnim i odmerenim stilom,
obiluju ta~nim i znala~kim zapaàwima i ~esto ve{to

izvedenim analizama komada i glume, {to sve odaje pouz-
dan i odnegovan ukus, znawe i razumevawe pozori{ta. On
je imao, zatim, jasnosti u zapaàwima i odlu~nosti u sudu.
U jednom saètom i jezgrovitom prikazu isti~e kod Nu-
{i}a kao komediografa bogatstvo i raznovrsnost temati-
1343 Mostarska “Zora”, 1900, god. ke, vodviqsku prirodu humora, brzinu i povr{nost u radu,
V, br. 11 (“Tri Nu{i}eva komada”). ali dubinu u slikawu u drami “Knez Ivo od Semberije”.1343
U drami “Suton” Iva Vojnovi}a hvalio je uzornu saètost
1344 “Zora”, 1900, br. 10.
i zgusnutost u radwi.1344 Takvu jasnost i saètost u sudu
pokazivao je i u ocewivawu glumaca. On je ta~no istakao
prirodnost kao jedan od najlep{ih umetni~kih kvaliteta
u igri Pere Dobrinovi}a, ali, samim tim, svakako i u
glumi uop{te: “G. Pera Dobrinovi} ima jedan dar koji ne
verujem da jo{ ko me|u na{im glumcima u ovaj mah ima. Kad
igra, nama izgleda, da on svoju igru improvizuje, da je i
stvara u isto vreme kad je igra... Ako ho}ete da znate ko od
na{ih glumaca najprirodnije igra, i {ta zna~i igrati
1345 “Srpski pregled”, 1895, sv. 1.
prirodno, gledajte g. Dobrinovi}a.”1345 Povodom istorij-
ske drame “Nemawa” Jovanovi} je me|u prvima zapazio i
istakao novinu koju je Milo{ Cveti} doneo u srpsku kwi-
èvnost. Cveti} je “donosio ne{to odista novo. Protivu
dotada{we istorijske drame on predstavqa u jednom smi-
slu reakciju. Milo{ Cveti} se pokazao pre svega pozori-
{ni ~ovek. On je kura`no oturio stihove od sebe, on je
1346 “Pozori{te”, 1896, br. 1, str.
po~eo ponovo pisati u prozi... Ipak, kakva bita da bila,
tragedija M. Cveti}a postala je jedan model.” 1346
1–3 (“Na{a pozori{na kwièvnost”).
Dr Kamenko Suboti} (1870, Vukovar – 1932, Novi Sad),
jedan od zaslu`nih pozori{nih trudbenika posle I svet-
skog rata u Novom Sadu, pisao je recenzije u “Malom ùr-
nalu” 1894, u “Beogradskim novinama” 1907–8, u novosad-
skoj “Zastavi” 1921–22. a zasebno je objavio malu raspravu
“O pozori{nom jeziku” 1919. u Novom Sadu. On se ~esto
posve}ivao igri glumaca i dekorativno-tehni~koj opremi
scene sa dosta znawa i razumevawa, ali su mu analize
neve{te, sudovi ovla{ni i ne uvek pouzdani, sve to kazano
stilom s malo li~nog naglaska i lepih obrta.
Profesor Milutin K. Dragutinovi} pisao je recen-
zije 1894–96. u “Videlu” vrlo inteligentno, sa znawem,
naro~ito sa dobrim poznavawem francuskog pozori{ta i
dramatike. I on se ~e{}e upu{tao u dosta ve{te i lepe
analize igre glumaca. Po svemu sude}i, budno je pratio
pozori{ni ìvot na strani i korisno obave{tavao o zna-
~ajnijim umetni~kim pojavama. Wegove recenzije su pre-
te`no pozori{ne, pisane sa intuicijom za scenu i sa si-
gurnim ose}awem kriti~ke mere.
Oko 200 pozori{nih ~lanaka (kritika portreta glu-
maca i dramskih pisaca) objavio je vrlo dinami~ni no-
vinar i publicista Boà Savi} (1854, Beograd – 1927,

Beograd) u svom listu “Mali ùrnal” 1895–1901. i u we-
govom jutarwem izdawu “Mali dnevnik”. On je pisao o
najraznovrsnijim pozori{nim temama i problemima uz
redovne recenzije. U dru{tveno-politi~kom ìvotu è-
stoki borac protiv nazadnosti, naro~ito vladanov{tine
pod posledwim Obrenovi}em, u kritici je, za~udo, ili
ba{ zbog toga, spajao pomalo dogmati~ka, vi{e utilita-
risti~ka sa modernim shvatawima i te`wama najnovije
impresionisti~ke {kole. On je najboqe poznavao fran-
cusku dramatiku i pozori{te o kojima je najsigurnije pi-
sao, naro~ito o romantizmu i o onome {to je u wemu bilo
borbeno i liberalno. Pi{u}i brzo i bez naro~itog plana
za svoje novine, bio je naj~e{}e koristan u informativ-
nom smislu, mawe studiozan, ali su iz wega na mahove
izbijali sve` i stvarala~ki duh i nadahnutost koja je sve-
do~ila o nedore~enoj darovitosti. Preko svog u {irokoj
publici rado ~itanog lista Savi} je uticao na raspo-
loèwe publike prema pozori{tu.
Borivoje Popovi} (1868, Beograd – 1925, Beograd) is-
ti~e se osetno me|u velikim brojem kriti~ara ove epohe:
on je vrlo plodan, radoznao, dinami~an duh, vrlo inte-
ligentan, obdaren, dobro poznaje i ose}a pozori{te, na-
ro~ito noviju francusku i nema~ku dramatiku. Uzor mu je
@il Lemetr, koga povremeno i citira. Kritike je pisao: u
“Delu” 1895–99. i 1903–7, u “Brankovom kolu” 1897–98,
“Srpskoj zastavi” 1907–8. mostarskoj “Zori” 1900. i “Dnev-
nom listu” 1911. On je i prevodio komade sa francuskog
jezika i bio duè ~lan Kwièvno-umetni~kog odbora u NP
u Beogradu. Popovi} je zavodio u kritici vi{a, stroà
merila i samim tim osu|ivao u repertoarskoj politici i
igri glumaca sve {to bi zna~ilo opasniji umetni~ki kom-
promis sa ukusom i zahtevima {ire publike. Iako i on i
drugi recenzenti preteruju u ovom umetni~kom ~istunstvu,
zaboravqaju}i na te{ku borbu pozori{ta za opstanak, de-
luju, ipak, blagotvorno kao neka uvek budna straà da se u
`rtvama ne pretera. Popovi} je pisao stilom prijatnim, na
mahove lepim, sa dosta duhovitih i ta~nih zapaàwa, kri-
ti~ki ve}inom odmereno, tako da s ovakvim kvalitetima i
znawem spada me|u najboqe recenzente ovog doba.
Kwièvni kriti~ar i istori~ar Pavle Popovi} (1868,
Beograd – 1939, Beograd) bavio se vrlo malo aktuelnom
pozori{nom kritikom, ali sve ono {to je pisao o pozo-
ri{tu spada u tu oblast i pozori{nu istoriografiju. On
je objavio jednu recenziju 1905. u “Srpskom kwièvnom
glasniku” i zanimqiv ~lanak o francuskoj komediji u
“Zori”i 1900. godine. U kriti~ko-istorijski rad spada
wegova rasprava “Nacionalni repertoar u Kraqevskom
Srpskom Narodnom Pozori{tu”, koji je izlazio u vi{e

nastavaka u “Pogledu”, a zatim kao zasebna kwiga 1899.
godine. Posle toga je objavio vrlo zna~ajne tako|e kri-
1347 “Srpski kwièvni glasnik”,
ti~ko-istorijske rasprave iz oblasti pozori{ta i drame:
“Srpska drama u XIX veku”.1347 “Ne{tampane drame Joa-
1903, kw. VIII.
1348 “Godi{wica Nikole ûpi}a”,
kima Vuji}a”,1348 “Iz ìvota Joakima Vuji}a”1349 i “Stu-
dija o Joakimu Vuji}u”.1350 Posle \or|a Maleti}a, Popo-
1905, kw. XXVI.
1349 “Letopis Matice srpske”, vi} je najvi{e napisao o srpskom pozori{tu i drami ti
1907–1908, kw. 246–248. Srpskoj kwièvnosti. Tu su mnogi istorijski trenuci iz
1350 Etudes sur Joakim Vuji}. “Archiv razvitka pozori{ta i drame bri`qivo obja{wavani i
für slavische Philologie”, 1914, kw. XXXVI. utvr|ivani, neki nepoznati, sasvim novi tek saop{teni
ili na nov na~in protuma~eni, svi zna~ajni dramski pisci
i wihova dela mawe ili vi{e analzovani, oceweni i sve to
studiozno, znala~ki i dobro odmerenim nau~nim postup-
cima wemu samo svojstvenim. Spomenuta rasprava o nacio-
nalnom repertoaru predstavqala je zna~ajan doga|aj u po-
zori{nom ìvotu i uticala je i nadahwivala pozori{ne
uprave od kraja XIX veka prilikom obnova i inscenacije
nacionalnih komada. Otada su se traìle, otkrivale i
nalazile nepoznate vrednosti i scenske mogu}nosti u tim
komadima naj~e{}e ve} zanemarenim ili potpuno zabo-
ravqenim koji su izvo|eni na posebnim nacionalnim ve-
~erima u Pozori{tu. Popovi} je traìo da se u doba kad su
strani komadi nikakve ili sumwive vrednosti bili pre-
plavili repertoar, izvode odnosno rehabilituju stariji
nacionalni komadi u novoj inscenaciji, a to je zna~ilo u
dobroj reìji, boqoj opremi i podeli uloga, pogotovu i
zato {to savremena doma}a drama nije umnogome odgo-
varala zahtevima i ukusu nove publike. “Ja ne traìm
simpatiju za proizvode na{ih kwièvnika” – pi{e tada
Popovi} – “ali traìm interes za na{u kwièvnost.” Za
wega je “pozori{te izdava~ koji publikuje nekoliko puta
nedeqno, vi{e nego ikoji drugi, putem premijera”.
Kao {to je zna~ajni francuski pozori{ni kriti~ar
Fransisk Sarsej u svojoj studiji “O repertoaru Francuske
komedije” apelovao da se izvode {to ~e{}e i stariji ko-
madi i da se tako “~uvaju ova dela od zastarelosti”, tako je
i Popovi} traìo wihovo spasavawe od svirepog zaborava
i obezvre|ivawa nacionalne kulture.
Popovi} je zamerao i kriti~kom merilu prema kojemu
su se birali i strani komadi, jer me|u mnogim piscima od
prolazne vrednosti “jedva vidite Dimu Sina i Oìjea sa
po tri-~etiri drame koje po tri-~etiri godine ~ekaju na
red”, {to zna~i da u repertoaru “tako malo ima... literar-
nog izbora”. Ali, on je shvatao i te{ko}e uprave Pozori-
{ta krajem veka isti~u}i sa àqewem da srpska publika
ne voli, ne bar u ve}em broju, komade ozbiqne sadrìne i
traì prvenstveno zabavu i jake efekte. Ma koliko zvu-
~alo paradoksalno, ali ovakva situacija je opravdavala u
znatnoj meri favorizovawe u repertoaru krajem XIX veka

opereta od strane Nikole Petrovi}a i Dragomira Jan-
kovi}a.
Zakqu~ak o pozori{noj kritici
Za neputnih pola veka pozori{na kritika se brzo i
lepo razvijala, jer je negovana vrlo ambiciozno i uglav-
nom uredno u glavnijim srpskim listovima i ~asopisima.
Na woj je radio veliki broj li~nosti, od kojih sam spo-
menuo samo najglavnije i na neki na~in, osobito shvata-
wima i ja~im uticajem, zna~ajnije. U pozori{noj kritici
se zapaàju, u istorijskom razvitku posmatrano, skoro is-
tovetna ili sli~na shvatawa i te`we kao i u kwièvnoj
ve} i zbog toga {to na woj rade glavni predstavnici tih
razli~itih pravaca ili {kola. U woj je u po~etku prete-
`niji nema~ki, zatim u novije vreme sve ja~i francuski
uticaj, a krajem veka se me{a)u oba smera, jer i pozori{ni
repertoar i ~itav duhovni ìvot srpskog naroda dobijaju
i u duhu i u sadrìni {iri, evropski smisao. Pozori{nu
kritiku pi{u u velikom broju pisci ili uop{te pred-
stavnici srpske inteligencije koji su se ili {kolovali
ili kra}e Mi duè vreme provodili na strani i tamo
upoznali evropski pozori{ni ìvot i donosili vi{a,
stroà umetni~ka merila i zahteve. Najzad, pozori{na
kritika se stalno usavr{avala kriti~kim postupcima, u
analizama, umetni~kim zahtevima, u boqim merilima, po-
nekad sadrìnom i osnovnom funkcijom: bilo je kritika
sve vi{e izrazito ili bar prete`no pozori{nih, a mawe
skoro samo kwièvnih. Na àlost, pozori{na kritika
nije skoro nikad bila kompletna, sa kriti~kim osvrtima
na sve elemente i ~inioce koji sa~iwavaju inscenaciju.
415
Pozori{ni prevodioci u
drugoj polovini XIX veka
Prevodioci pozori{nih komada u ovo doba

Pozori{nim prevodiocima se poklawa vrlo malo pa-
`we ne samo u srpskim, jugoslovenskim nego i u evropskim
pozori{nim istorijama. Oni su tu na, rekao bih, sasvim
sporednom istorijskom i umetni~kom planu. @elim, me|u-
tim, naro~ito da istaknem da je prevo|ewe pozori{nih
komada izuzetno zna~ajna kulturna i umetni~ka delatnost
ako se, naravno, vr{i smi{qeno, darovito i lepo. Tada
takvi prevodioci postaju izvanredno zna~ajni inspira-
tori i ~ak nosioci umetni~ke delatnosti pozori{ta. Oni
nisu prevodili samo ono {to bi im savetovali i izabrali
dramaturzi nego i po samostalnoj inicijativi, ukusu i
shvatawu prate}i naj~e{}e delatnost savremenih evrop-
skih pozori{ta i razvitak dramske kwièvnosti. Od wi-
hovog izbora zavisili su, naravno, umetni~ka sadrìna,
vrednost i duh repertoara, odnosno koliko }e pozori{te
biti u toku evropskih umetni~kih zbivawa. Dobro prevo-
|ewe za pozori{te je vrlo te{ko i sloèno i ne zahteva
samo poznavawe jezika sa kojega se ili na koji se prevodi.
Prevodilac mora da oseti duh, ritam radwe i govorne spo-
sobnosti likova u originalu i da sve to izrazi verno, ali
pre svega posebnim takozvanim binskim jezikom koji ne}e
glumcu zadavati nikakve te{ko}e pri artikulaciji i uop-
{te u dikciji. Od mnogobrojnih srpskih prevodilaca bilo
ih je malo koji su to i tako umeli da postignu.
Za nepunih pola veka bilo je oko osamdeset srpskih
prevodilaca ili prera|iva~a komada, a ovom broju treba-
lo bi dodati jo{ nekoliko zna~ajnih hrvatskih ~iji su
prevodi pozajmqivani iz repertoara Hrvatskog zemaqs-
kog kazali{ta u Zagrebu (Adam Mandrovi}, August [enoa,
Josip Eugen Tomi}, Vladislav Veì}, Spira Dimitrovi}
Kotoranin). Kao {to sam ve} isticao, dugo se zadràla
praksa iz prve polovine veka prera|ivawa i “posrbqa-
vawa” stranih komada da bi se, promenom imena i mesta
radwe, pomalo i sadrìne, prilagodili srpskoj sredini.
Na nekoliko mesta, i u pregledu pozori{ne kritike, po-
kazao sam kako i koliko se to ponekad ~inilo neve{to i
neskladno, jer izvesna shvatawa, na~in ìvota, pona{awa
iz stranih komada nisu odgovarali srpskoj sredini. Zato
su neki recenzenti zahtevali, kao {to sam ve} pokazao, da
se komadi u preradi mewa}u iz osnova ili da se to uop{te
i ne ~ini. Najzad, neve{tom preradom dobro delo u origi-
nalu gubi mnogo od prvobitne umetni~ke vrednosti. Ali,

apeli recenzenata nisu pomagali, jer su bile velike, pa i
takve potrebe repertoara zbog ukusa i zahteva publike. Od
kraja osme decenije ta praksa }e, najzad, skoro sasvim pre-
stati.
U izboru komada za prevo|ewe odlu~ivali su prven-
stveno dramaturzi i u Beogradu i u Zagrebu uz mawu ili
ve}u saradwu ponekih ~lanova pozori{nih odbora od kojih
su neki bili i prevodioci. Prevodioci su birali komade i
samostalno, ponekad samo oni kao dobri poznavaoci odre-
|ene nacionalne drame. Takva praksa potra`we i ponude
odrà}e se do kraja veka. Jovan \or|evi} i Antonije Hayi}
u SNP u Novom Sadu, Jovan \or|evi}, Jovan Jovanovi}
Zmaj, Milovan Gli{i} i Dragomir Jankovi} u NP u Beo-
gradu, bili su glavni umetni~ki arbitri u pitawima reper-
toara, jer su u tome bili najpozvaniji po funkciji i najstru-
~niji po znawu i ponekad istupali u {tampi u odbranu svoje
repertoarske politike, {to smo tu i tamo navodili.
Prevodioci su ili poznati pisci ili novinari, pub-
licisti, ponekad i nau~nici, glumci, pozori{ni kriti-
~ari, dramaturzi, politi~ari ili razni kulturni trudbe-
nici, dakle, vrlo raznovrsnih zanimawa i interesovawa,
ali svi prijateqi pozori{ta. Me|u wima je bilo, naravno,
i poznatih i priznatih poznavalaca odre|enih stranih
nacionalnih kwièvnosti, pa samim tim i prevodilaca iz
wih. Nave{}u samo nekoliko najpoznatijih: Laza Kosti}
sa engleskog jezika, glumac Sava Rajkovi} sa ~e{kog Jovan
\or|evi} sa ma|arskog, Vladislav Veì}, Jovan Nesto-
rovi} i Du{an L. \oki} sa francuskog, Milovan Gli{i}
sa francuskog, nema~kog i ruskog, Mihailo R. Popovi} sa
francuskog i nema~kog, Hajim S. Davi~o sa {panskog,
glumac Bogoboj Rucovi} sa italijanskog, itd. Oni su si-
gurno morali imati i punu samostalnost u izboru komada.
Zanimqivo je i zna~ajno videti kojim i kakvim komadima
su srpski prevodioci snabdevali repertoar srpskog po-
zori{ta u Beogradu i Novom Sadu (a to zna~i i u Ni{u i
putuju}ih druìna, jer su ih, kao po pravilu, pozajmqivali
iz beogradskog i novosadskog repertoara). To }e objasniti
nekoliko zna~ajnih pitawa: da li su osetili pravi tre-
nutak {ta treba prevoditi, kakav je bio wihov krite-
rijum, koliko su podizali umetni~ki nivo pozori{ta i da
li su ga istovremeno vezivali za umetni~ke te`we na
glavnijim evropskim scenama. Delatnost prevodilaca naj-
boqe je podeliti u dve glavne etape: prva obuhvata sedmu i
osmu, druga devetu i posledwu deceniju XIX veka. Ove
etape nisu i ne mogu biti vremenski ograni~ene, jer neki
nastavqaju da prevode i preko granica svoje epohe. Ovako
slobodnije zami{qene etape poklapaju se uglavnom sa is-
to tako ne strogo odre|enim vremenskim granicama traja-
wa romanti~arske i realisti~ke epohe u glumi.
Pozori{ni prevodioci u drugoj polovini XIX veka 417
Prva etapa u radu prevodilaca i prera|iva~a

Me|u zna~ajnije prevodioce i prera|iva~e ove etape
spadaju: Jovan Risti}, Jovan \or|evi}, Vladan \or|evi},
Lazar Tele~ki, Filip Oberkneèvi}, Vladislav Veì},
Milan A. Simi}, \or|e Maksimovi}, Radivoj Stratimi-
rovi}, Dimitrije Markovi} – Kikin|anin, Spira Dimi-
trovi} – Kotoranin, Stojan Novakovi}, Laza Kosti}, Di-
mitrije Joksi}, Milan K. Hristi}, Vladan Arsenijevi},
@ivojin [okorac, Mihailo Vuji}, Stanoje Ne{i}, Mi-
lutin I. Stojanovi}, Kosta N. Hristi}, Persida Pin-
terovi}, Sava Rajkovi}, Jovan Hayi}, Aleksandar Sandi},
Milan Qubibrati}, Stevan \. Popovi}, Petar J. Mosti},
Milan [evi}, Nikola \ori} i Toma Mareti}. U wihovom
prevodila~kom radu nema smi{qenog umetni~kog plana,
koji bi mo`da uticao na razvojni tok pozori{ta, ali se,
ipak, dovoqno jasno zapaàju izvesne pozori{ne te`we:
oni prevode najvi{e sa nema~kog jezika, ~ak i ve}inu
francuskih komada iz nema~kih izvora, dakle posredno,
ponekad i s originala, zatim jo{ i prera|uju, “posrbquju”
misle}i prvenstveno na dela sa zanimqivom fabulom i
zapletom, svakako blià srpskoj publici. Tu }e se na}i i
komadi od ozbiqnije umetni~ke vrednosti pri ~emu se,
nesumwivo, mislilo i na vi{e umetni~ke ambicije Po-
zori{ta. Takvih komada ima vi{e. Komadi su pozajmqi-
vani iz aktuelnog ili ne{to starijeg repertoara prven-
stveno be~kog Burgteatra, nema~kih i ma|arskih pozori-
{ta. U preradama su naj~e{}e mewani naslovi komada i
imena lica pogotovu, tako da je zaista vrlo te{ko ponekad
utvrditi original.
Jovan Risti} je preradio Molijeovu komediju “Gra-
|anin kao plemi}” u “Pomodar” i sveo je od pet na dva ~ina
(SNP: 1861).
U SNP u Novom Sadu izvedene su u 1862. godini tri pre-
rade Molijerovih komada od Lazara Tele~kog; “Sme{ne pre-
cioze” kao “Pomodarke”, “Skapenove podvale” kao “Splet-
ka{evi}” i “Uobraèni bolesnik”, koji se sveo od tri na dva
~ina. Pet prevoda Laze Tele~kog sa nema~kog jezika imali su
veliki uspeh u publici u sedmoj, pa ~ak i celoj osmoj deceniji:
“Gospo|e i husari”, komedija, Aleksandra Fredra (SNP:
1864, NP: 1868. i 1928, u prevodu Julija Bene{i}a), “Pariski
koloter”, komedija, @ana Bajara (SNP: 1867, NP: 1869),
“@enski rat”, komedija, Eèna Skriba i Ernesta Leguvea
(SNP: 1868, NP: 1870), “Novi plemi}”, pozori{na igra, Kar-
la Gernera (SNP: 1868), i “Karlo XII”, komedija, J. Plan{ea
(SNP: 1865, NP: 1868).
Pored Tele~kog, Vladan \or|evi} je preveo Moli-
jerovog “Tvrdicu” (NP: 1869).
Uz svoje mnoge i raznovrsne delatnosti u pozori{tu (u
Novom Sadu i u Beogradu), Jovan \or|evi}, o~igledno
nepresu{ne energije i radoznalosti duha, stizao je i da

prevodi i prera|uje komade sa ma|arskog, nema~kog i
francuskog jezika. Izgleda, ipak, da je francuski znao
mawe od drugih jezika (predavao ga je glumcima u Glu-
ma~koj {koli u Vr{cu), pa se tada verovatno sluìo i
nema~kim prevodima ve} i zato {to je bilo teè do}i do
francuskih originala. Bezmalo sve {to je \or|evi} pre-
vodio za pozori{te imalo je ve}inom scensku, ponekad,
naravno, i umetni~ku vrednost, i ba{ to, reklo bi se,
potvr|uje wegovo lepo razumevawe pozori{ta i wegovih
potreba prema zahtevima i ukusu publike i naro~ito stva-
rala~kim sposobnostima glumaca. \or|evi} je prevodio i
prera|ivao odnosno “posrbqavao”.
1351 U zagradi su godine izvo|ewa
Tako je preveo s nema~kog jezika1351 komade: “Spletka i
u SNP u Novom Sadu i u NP u Beo- qubav” [ilera (SNP: 1862, NP: 1868), “Lek od punica” H.
gradu.
Manuela Dijane (SNP: 1867. NP: 1868), “Peron” Sigmunda
[lezingera (NP: 1872), “Zvonar Bogorodi~ine crkve” Igoa –
[. Birh-Pfajferove (SNP: 1872. NP: 1874); sa ma|arskog
jezika: “\ura| Brankovi}” Oberwika – Ege{i Gabora (SNP:
1865, NP: 1868); sa francuskog: “Milion” Labi{a – Delakura
(NP: 1871), “Tartif” Molijera (NP: 1873), “An|eo pono}i”
Barijera – E. Pluvijea (NP; 1871), “Ministar i svilar” Skri-
ba (SNP, NP: 1874), “Grengoar” T. Banviqa (SNP, NP: 1874);
preradio – “posrbio” je: “Rasejani”, komedija, A. Kocebua
(SNP: 1861), “Stari Baka i wegov sin husar” (SNP: 1863, NP:
1868), i “Vampir i ~izmar” (SNP: 1863, NP: 1869), oba Jozefa
Sigetija, “Ludnica” Dezorìjea (SNP: 1862), “Doktor Ro-
bin” Premareja (SNP: 1867–68, NP 1867. i 1869), “Ve`bawe za
bra~ni ìvot” Rudolfa @enea (SNP: 1868, NP: 1869), “Gu-
{~e bukovi~ko” Bajara (SNP: 1873, NP: 1872), “On je iz-
le~en” F. Tica (SNP: 1867).
\or|evi} se trudio da wegovi prevodi budu {to ver-
niji originalu, a u preradama da od wih ne odstupa mnogo
ili bar ne vr{i takve izmene koje bi ih suvi{e povre-
|ivale. Zbog takvih odstupawa ili izmena ponekad se à-
lio na druge (npr. na Bo{kovi}a i Bana u Beogradu).
Radivoj Stratimirovi} je preveo i posrbio s ma-
|arskog dramu “Vojni~ki begunac” Eda Sigligetija (SNP:
1862, NP: 1868) koja se dugo odràla na repertoaru i u
Novom Sadu i u Beogradu i u putuju}im druìnama. To je
komad zanimqive fabule, neo~ekivanih obrta u situacija-
ma, jevtinih scenskih efekata i bez kwièvne vrednosti.
Filip Oberkneèvi} je, pored nekoliko mawe zna~ajnih
francuskih komada, i daqe prevodio i tako odràvao u
repertoaru ovog doba, ve}inom u delimi~nim preradama,
Augusta Kocebua i Roderiha Benediksa. \or|e Maksimo-
vi} je uz prevode Benediksa preradio i dve komedije Karla
Goldonija, i to: “Opklada” (“La scomessa”, SNP: 1862) i “U
laì je plitko dno” (SNP: 1862. NP: 1869). U preradama
Goldonija mewao je imena i mesta radwe, ali je zadrào
sadrìnu.
U 1863. godini Dimitrije Markovi}, Vladan \or-

|evi} i Spira Dimitrovi} – Kotoranin osveàvaju re-
pertoar u Beogradu zna~ajnijim piscima i dela, ali, na
àlost, u preradama.
Markovi} je preradio Skribov komad “Poqubac onome
koji donese”, {aqiva igra u dva razdela, \or|evi} dramu
“Dobra èna” Goldonija, Dimitrovi}: “Qubav sve moè” ili
“Ukro}ena goropad” [ekspira, [inka i Franca Holbajna, a
preveo s nema~kog jezika: “Marija Stjuart” (SNP: 1871, NP:
1869), “Viqem Tel” (SNP: 1869, NP: 1874), [ilera i “Marija,
k}i pukovnije” Fridriha Bluma (NP: 1877, SNP: 1888).
Stojan Novakovi} je dao, uz jo{ nekoliko prevoda s
nema~kog i francuskog, preradu “Radoznale gospe”, ko-
medija Goldonija (NP: 1869).
êsto su izvo|eni wegovi prevodi: “Kraqica devojka”,
komedija, @ana Bajara (NP: 1870, SNP; 1868), “Lionska le-
potica”, drama, Edvarda Bulvera (NP: 1871) i “Punica”, ko-
medija, ârlsa Metjuza (NP: 1871).
[ekspir je, najzad, dobio svog pravog prevodioca. Prvo
su Laza Kosti}, Jovan D. Stevanovi} i A. Hayi} preveli
1864. jedan mawi odlomak iz tragedije “Ri~ard III” za pro-
slavu 300-godi{wice od ro|ewa [ekspira u SNP u Novom
Sadu. Kosti} ga je docnije preveo u celini, a izvo|en je
1879. u NP u Beogradu. U me|uvremenu je preveo tragediju
“Romeo i Julija” (SNP: 1875. NP: 1876). Opet sa J. Steva-
novi}em i A. Hayi}em preveo je tragediju “Kraq Lir”
(NP: 1875), a sam u celini 1897. godine. Bez obzira na razne
zamerke koje se ~ine wegovim prevodima, naro~ito od
strane J. Skerli}a (da je u wih uneo svoje slabosti), Ko-
sti}eva je zasluga {to su [ekspirovi komadi izvo|eni
prema prevodima s originala. Milan Kosti} je preveo s
nema~kog “Ukro}enu goropad” (SNP: 1869, NP: 1874), a
Jovan Petrovi} “Mleta~kog trgovca” (SNP: 1869).
Dimitrije Joksi} je preveo, pored ostalih, dva dugo
izvo|ena komada: tragediju “Grof Eseks” Hajnriha Laubea
(NP: 1869. SNP: 1873) i dramu “Stari kaplar” d’Enerija –
Dimanoara, u kojima je publika uvek nalazila prijatnu
razonodu, a glumci stvarali zanimqive likove.
U 1863. godini prevodioci se vra}aju Kocebuu, Augstu
Iflandu i V. Igou: napred sam ve} spomenuo da je Paja
Popovi}, potporu~nik, preveo “Dar-mar”, {aqivu igru u 5
~inova, A. Kocebua; Milan Simi} je preradio Iflandovu
tragediju “Albert fon Thurneisen” u “Svetozar Mlade-
novi}” i preveo dramu “Lukrecija Boryija” V. Igoa (NP:
1872). Od ovih komada najvi{e se odràla na repertoaru
drama Igoa zbog svojih jakih, uàsnih scenskih efekata.
Od 1869. do 1870. prevedeno je nekoliko zna~ajnih ko-
mada, pozajmqenih iz Burgteatra i izvan wega. Vladislav
Veì} je preveo sa francuskog Molijerovu komediju “Si-
lom bolesnik” (NP: 1869) i Skribovu {aqivu igru “â{a
vode” (NP: 1868, SNP: 1869); Milan K Hristi} Moli-

jerovog “Silom lekara” (NP: 1870); @ivojin Jovi~i} Go-
goqevog “Revizora” (NP: 1870); Vladan Arsenijevi} dramu
“Emilija Galoti” Lesinga (SNP: 1870. NP: 1874) i @i-
vojin [okorac i Mihailo Vuji} [ilerovu dramu “Razboj-
nici” (SNP i NP: 1870). Stanoje Ne{i} je ubrzo preveo
Gogoqevu komediju “@enidba” (NP: 1872).
Milutin I. Stojanovi} je plodan prevodilac s ne-
ma~kog i naro~ito francuskog jezika, ali wegov izbor
komada nije uvek dovoqno kriti~ki.
Navodim wegova tri prevoda: “Raspiku}a”, ~arobna pozori-
{na igra u 3 ~ina s pevawem, Ferdinanda Rajmunda (NP; 1871,
SNP; 1887), “Pariska sirotiwa”, drama u 6 ~inova, Eèna Nisa
i Eduara Brizbara (SNP: 1873, NP: 1870) i “Prisni prijateqi”,
{aqiva igra u 4 ~ina, V. Sardua (NP: 1870. SNP: 1874).
Sva tri komada su se odràla dugo u repertoaru srpskih
pozori{ta, ~ak i u periodu izme|u dva rata, i imali su
veliki uspeh u publici.
I Kosta N. Hristi} je preveo sa francuskog jezika
pet komada od kojih je svaki imao veliki uspeh u publici, a
neki od wih imaju i kwièvnu vrednost. “Rabagas” je iza-
zvao i politi~ki skandal u Beogradu, jer su na predstavi,
kao {to sam spomenuo napred, izbile demonstracije.
Svi komadi imaju scensku vrednost: “Kromvelov sin”, ko-
medija E. Skriba (NP: 1870), “Kin”, drama, A. Dime Oca (NP:
1872, SNP: 1875), “Adrijana Lekuvrer”, drama, E. Skriba –
Leguvea (NP: 1872, SNP: 1884), “[tedionica”, komedija, E.
Labi{a (NP: 1881, SNP: 1890) i “Rabagas”, komedija, V. Sar-
dua (NP: 1882).
Nastavnica Vi{e ènske {kole u Beogradu Persida

Pinterovi} prevela je vi{e komada s nema~kog jezika od
mawe zna~ajnih pisaca, ali nekoliko zasluùju da se spo-
menu zbog scenske vrednosti i uspeha kod publike.
Weni su prevodi: “Mu` na selu” @ana Bajara i @ila de
Vajia (NP: 1871, SNP: 1875), “Beo list”, drame, Karla Guckova
(NP: 1874), “Palata i ludnica”, drama Fridriha Kajzera (NP:
1874), “Harun al Ra{id”, komedija, Gustava Mozera (NP: 1885) i
“Prijateq Fric”, komedija, Erkmana – [atrijana (NP: 1888).
Ona je pre glumica Zorke \uri{i}eve-Dobrinovi}ke,
Milke Grgurove, Emilije Popovi}eve i Milke Marko-
vi}ke prva èna prevodilac pozori{nih komada.
Zna~ajni glumac Sava Rajkovi} prevodio je sa ~e{kog
jezika, a sa nema~kog nema~ke i francuske komade.
Wegovi su prevodi: “Monika”, tragedija (SNP: 1871, NP:
1872), “@i{ka”, tragedija (NP: 1872), oba Josipa Jiri~eka
Kolara, “Iz doba kotiqona”, komedija, Emanuela Bozdjeha
(SNP: 1872, NP; 1873) i “Otaybina”, drama, V. Sardua (NP:
1875, SNP: 1904).
On je prvi srpski prevodilac sa ê{kog.
Za kratko vreme prevedeno je nekoliko komada zna-

~ajnih i scenski i umetni~ki. Tako su preveli: Jovan
Hayi} dramu “Natan Mudri” Lesinga (NP: 1873), glumac
Milo{ Cveti} dramu “Don Karlos” [ilera (NP: 1873,
SNP: 1873), novosadski profesor Aleksandar Sandi}
dramu “@ivot je san” Kalderona (SNP: 1874. NP: 1875) i
Geteovog “Egmonta” za koji se ne zna da li je i izvo|en u
wegovom provodu. Sandi} je preveo i dramu “Marina ca-
rica” S. H. Mozentala (SNP: 1875).
Milan Qubibrati} je preveo sa francuskog komade
koji su bili aktuelni na evropskim pozornicama, ali i od
nesumwivog scenskog interesa.
Wegovi su prevodi: drame “Bertran Mornar” @ozefa Bu-
{ardija (NP: 1875, SNP: 1881). “@ivot jedne glumice” Anise
Buròa i Teodora Bariera (NP: 1875), “Gra|anska smrt” Pao-
la \akometija (NP: 1881) i komediju “Kaji{ari javnog mne-
wa” (“Bestidnica”) E. O`jea (NP: 1881).
Dva jedva osredwa dramska pisca nema~ka, Albreht
Brahvogl i Ferdinand Rajmund, ~iji komadi nisu nikad
izneveravali pozori{nu kasu ni evropskih, ni srpskih
pozori{ta, na{li su svog prevodioca u Stevanu D. Po-
povi}u. On je preveo Rajmundovu “~arobnu igru s pevawem”
“Alpijski car i ~ovekomrzac” (NP: 1878) i Brahfoglovu
tragediju “Narcis” (NP: 1874. SNP: 1901) u kojoj je vi{e
dramskih glumaca èlelo da se nametne publici.
Od desetak prevoda s nema~kog jezika Petra J. Mo-
sti}a vredi spomenuti nekoliko ili od kwièvnog ili od
scenskog interesa.
“Lovorika i prosja~ki {tap”, {aqiva igra, Karla Hol-
taja (NP. 1879, SNP: 1881), “Patkul”, tragedija, Karla Guc-
kova (NP: 1879), “Bibliotekar”, komedija, (NP: 1881, SNP:
1884), “Leptir”, komedija, (NP: 1882), oba Gustava Mozera i
dramu Bjernstjerna Bjernsona “Leonarda” (NP: 1883).
Komad Holtaja zadrào se dugo na repertoaru. Mosti} je

prvi po~eo sa vi{e interesa da uvodi Mozera u repertoar.
On je prvi preveo ne{to od Bjernsona. Aleksandar Jovi~i}
preveo je malo ranije dramu “Stubovi dru{tva” Henrika
Ibzena (NP: 1878), prvi put na srpskoj sceni, Milan [evi}
preve{}e docnije dramu “Nora” (NP: 1889, SNP: 1894).
Dramski pisac Nikola \ori} pokazuje vi{e kriti-
~kog merila u izboru pisaca i dela.
Wegovi su prevodi: drama “Debora” Solomona Mozentala
(NP: 1879, SNP: 1885), a iz klasi~nog perioda tragediju “Jo-
vanka Orleanka” [ilera (NP: 1878), tragediju “Klavigo”
Getea (NP: 1883), tragediju “Dimitrije” H. Laubea (NP: 1879)
i ~ak tragediju “Fedra” Rasina (NP: 1879).
Uglavnom u ovo vreme filolog Toma Mareti} prevodi

prvi put Franca Grilparcera sa tragedijom “Safo” (NP:
1879). Prevodioci ove etape, koja je u glumi prete`no

romanti~arska, prevode, o~igledno, komade iz svih epoha
i kwièvnih pravaca. Medu prevodima preovla|uju, ipak,
komadi koji su pogodovali romanti~arskom izrazu ili ga
~ak podsticali, ali i takvi koji su sadràvali reali-
sti~ne elemente. To jo{ vi{e potvr|uje moju pretpostav-
ku da se pri kraju osme decenije stvaraju povoqniji uslovi
i u repertoaru za preobraàje u glumi u realisti~nom
smeru. Kad se ovakvim komadima dodaju jo{ i ovde nespo-
menuta dela iz produkcije raznih pozori{no-industrij-
skih firmi, ve}inom sra~unati na scenske efekte, ne-
osporno je da je ovaj i ovakav repertoar iz prve etape ovog
doba najve}im delom odgovarao ukusu i zahtevima publike,
koja se u stvari jo{ obrazovala u pozori{nom smislu.
Druga etapa u radu prevodilaca

Mi{qewe jednog Francuza o francuskom repertoaru
u Narodnom pozori{tu u Beogradu
Za posledwe dve decenije XIX veka radio je uglavnom
isti broj prevodilaca, koji su prevodili sa nekoliko ev-
ropskih jezika, ali najvi{e sa francuskog i nema~kog.
Sada su donosili vi{e prevoda sa {panskog i ruskog je-
zika. Prevodioci su istih zanimawa kao i u prethodnoj
etapi: upravnici, dramaturzi, glumci, pisci, publicisti,
novinari, predstavnici inteligencije raznih zanimawa.
I sada se ponekad nije prevodilo sa jezika originala, ali
pri kraju veka nesta}e i ta neobi~na praksa. Nema vi{e
prerada i “posrbqavawa”. Za ovu etapu je prevodilo oko
~etrdeset prevodilaca, dakle, malo vi{e nego u prethod-
noj, ali }u navesti samo najzna~ajnije i najplodnije (neki
su po~iwali da prevode u prethodnoj etapi, pa nastavili i
u ovoj): Milovan Gli{i}, Milo{ N. Pejinovi}, Sava Pe-
trovi}, Mita @ivkovi}, Jovan V. Nestorovi}, Dragutin
N. Jovanovi}, Andra Nikoli}, Jovan Gr~i}, Giga Ger{i},
Milan Savi}, \or|e Simi}, Mihailo R. Popovi}, Danilo
@ivaqevi}, Milorad [ap~anin, Milutin Miqkovi}, Du-
{an L. \oki}, Hajim S. Davi~o, Simo Matavuq, Svetolik
M. Jak{i}, Bogdan Popovi}, Janko Veselinovi}, Stanka
Gli{i}eva, Zorka \uri{i}eva-Dobrinovi}ka, Bogoboj
Rucovi}. Kao i u prethodnoj etapi, tako i u ovoj, spomenuo
sam prevodioce koji su prevodili mawe zna~ajne ili umet-
ni~ki sasvim bezvredne komade, a ponekad sam navodio
ponekog i sa po jednim prevodom ako je zna~io ozbiqan
umetni~ki doprinos repertoaru ili neku novinu u umet-
ni~koj politici. Treba, na kraju, ista}i da su se prevo-
dioci interesovali za komade svih kwièvnih pravaca i
epoha, ali, naravno, sve vi{e za realisti~ke, a iz moderne
epohe za Morisa Meterlinka, Henrika Ibzena, Gerharda
Hauptmana i druge, koji su u pozori{te donosili nove

sadrìne, za glumu druk~ije izraàjne mogu}nosti.
U prevo|ewu bilo je ponekad i nesistemati~nosti, na-
ro~ito improvizacije i nesigurnih kriti~kih merila ka-
da se nije naro~ito pazilo na stvarne potrebe srpske sre-
dine, na stawe ukusa publike i na doslednu umetni~ku
politiku svih srpskih pozori{ta. Posle izvo|ewa drame
“Ledi Sejmurova” [arla Diverijea, recenzent Danilo
@ivaqevi} se qutio 1886. godine {to se “na izbor niko ne
osvr}e” i preporu~uje “dobar i suvremen izbor” komada, pa
zakqu~uje: “Na{ repertoar preplavili su sasvim strani –
boqe re}i nema~ki i francuski – komadi, pri primawu
prevoda nikada ne rukovodi doti~ne odre|eni pravac ili
da se bar vodi ra~una o napredovawu na{e i strane kwi-
èvnosti. Danas se daje lepa konverzacija, sutra lakrdija,
tre}i put najglupqa romantika. Ove posledwe kao da je 1352 Danilo @ivaqevi}, “Videlo”,
najvi{e.”1352 od 1. IV 1886, br. 72.
Zanimqivo je i zna~ajno, ali i dosta nepravi~no i
1353 Alber Male (citirani ~lanak
preterano u nepovoqnom sudu mi{qewe ovde ve} citi-
u beogradskom “Delu”, od 1896, kw. IX).
ranog francuskog pisca Albera Malea,1353 koji je svoja
zapaàwa saop{tio posle posmatrawa pozori{nih pred-
stava u Beogradu i nedovoqno studioznog, upravo leti-
mi~nog osvrta na repertoar. “Srbi su prevodili sva{ta i
od svakojakih pisaca – najcrwe drame i najlu|e komedije”,
pi{e Male: “Pono}ni an|eo”, “Diran i Diran” i “Zvonar
Bogorodi~ine crkve”, komadi u kojima mi jo{ uìvamo; i
dela najzaboravqenija: se}a li se ko ovih komada: “Gos-
po|a od Sen-Tropeza”, “Dve udovice”, i, uprkos Kron{tatu
i Tulonu, “Jelena” ili “Rusko siro~e”?" Male je najvi{e
zamerao prevodiocima, najve}im delom |acima sa francu-
skih fakulteta, zbog ovakvog nekriti~kog izbora francu-
skih komada, jer su oni “jedino odgovorni za ~udnovati sa-
stav repertoara”, naro~ito zato {to su se povodili za pa-
riskim modnim ukusom i nisu mislili na potrebe, zahtev i
ukus publike srpske sredine, jer: “... jedna komedija koja
iznosi obi~aje moè biti izvrsna u Parizu, a nerazumqi-
va u Beogradu”. “Lemetr i Pajeron u Beogradu? To zna~i
1354 Sen-Flur je malo mesto u de-
isto {to i Ibzenova predstavqawa u Sen-Fluru”.1354 zak-
qu~uje s preterivawem Male. partmentu Kantal u Francuskoj.
Milovan Gli{i}, jedan od najboqih i najplodnijih

prevodilaca, preveo je blizu ~etrdeset komada s fran-
cuskog, nema~kog i ruskog jezika. Kao dramaturg bio je
prinu|en pri izboru komada na kompromise sa ukusom pub-
like misle}i uvek, ba{ u ovo doba finansijske krize, na
potrebe i nevoqe Pozori{ta. Svugde je preovla|ivalo
scensko merilo pri ~emu je birao prvenstveno zanimqive
komade dinami~nije radwe, naro~ito komedije ili vod-
viqe, ali ih ima dosta i od nesumwive kwièvne vred-
nosti. On je u tome najvi{e pozori{ni poslenik od svih
1355 Mislim da sam sve zna~ajnije prevodilaca.1355 Pregledao sam neke wegove prevode is-
Gli{i}eve pozori{ne prevode objavio pisane lepim rukopisom. Prevodio je lepim, ìvim, iz-
u raspravi “Rukovodioci Narodnog razito govornim, binskim jezikom, upravo onako ~istim i
pozori{ta u toku jednog veka” (“Go- stilski neusiqenim kakvi su mu prevodi romana L. Tol-
di{wak grada Beograda”, kw. XIV.
1967. zatim u vi{e primeraka kao se- stoja, Gogoqa, Gon~arova. Nave{}u izvestan broj wegovih
parat). Moram da ponovim jedno zna- prevoda, izostavqaju}i izrazite vodviqe, da bi se videla
~ajno saop{tewe koje sam tu u~inio. U wegova merila pri izboru.
“Pomeniku o 30-godi{wici Kraqev- Tako je preveo sa francuskog jezika: komedije “Sve za
skog srpskog narodnog pozori{ta” uz sina” (NP; 1883, SNP: 1887) i “Naslednik” (NP: 1884, SNP:
neke prevode nije ozna~en prevodilac.
Me|utim, Gli{i}eva sestra Stanka,
18863, obe Emila Oìjea, dramu “Livni~ar” @orà Onea
koju sam imao zadovoqstvo da upoznam (NP: 1884), dramu “Fedora” V. Sardua1356 (NP: 1886, SNP:
jo{ na studijama u Srpskom seminaru, 1887), komediju “î~a Samuilo”, Sardua (NP: 1888), dramu
tvrdila je za neke od tih prevoda da su “Knegiwica Malena” M. Meterlinka (NP: 1891), dramu “Fran-
wenog brata Milovana. “Pomenik” je sina”1357 Dime Sina (NP: 1894), komediju “Madam San-@en”
ve} bio od{tampan i Gli{i} nije mo- Sardua –- E. Moroa (NP: 1895, SNP: 1897) i komediju “Po-
gao (ili, mo`da, nije hteo?) da u wemu kojni Tupinel” A. Bisona (sa sestrom Stankom, NP: 1895); s
to ispravqa i dopuwuje. Stanka je tvr- nema~kog jezika: komedije “Rat u miru” SNP: 1881), “Poru-
dila da neke svoje prevode nije hteo ni
da potpisuje na plakatama da mu se ne
~nik Rajf” (NP: 1883, SNP: 1905), “Tutori” (NP: 1885), sve
prebaci za tobo`wu gramzivost na ho- tri Gustava Mozera, “Pit i Foks”, komedija, Rudolfa Got-
norar u svojstvu dramaturga. {ala (NP: 1882) i tragediju “Plemi}ka” Riharda Fosa (NP:
1356 Stanka je tvrdila da je Gli{i} 1882); sa ruskog jezika: dramu “Zla svekrva”, (“Rura”, NP:
preveo i “Fedoru”, ali, eto, nije izvo- 1881), {aqiva slika iz ìvota (NP: 1892), oba A. Ostrovskog,
|ena po wegovom prevodu ni u Beogra- komediju “Na{ prijateq Nekquèv” (NP: 1887) A. I. Paqma,
du, ni u Novom Sadu. dramu “Okovi” A. I Sumbatova (NP: 1892, SNP: 1895), ko-
1357 Stanka je tvrdila da je Mi-
mediju “Nov posao” V. Nemirovi}a Dan~enka (NP: 1892) i
lovan preveo i “Fransinu”, ali dok je komediju “Zec” I. Mjasnickog (NP: 1893, SNP; 1895).
doterivao svoj rukopis za izvo|ewe,
podneo je svoj prevod Bogdan Popovi} Zapaèni pozori{ni recenzent Milo{ N. Pejinovi}
i primqen je kao boqi. i daqe je prevodio prete`no romanti~arske komade.
Wegovi prevodi su: drame “Ernani” (NP: 1880) i “Marija
Delormova” (NP: 1881), obe V. Igoa, i komediju “Stara~ka
{kola” Kazimira Delaviwa (NP: 1887) i to u vreme kada
romantizam uveliko jewava i u kwièvnosti i u pozori{tu.
Vredno, ambiciozno i znala~ki je prevodio najvi{e s
nema~kog jezika i radio korisno u SNP Sava Petrovi}.
Bio je sekretar Dru{tva za SNP 1880–81. i 1895–98, radio
u kwièvnom odeqewu Matice srpske i ure|ivao neke
listove.
Od wegovih ve}ih prevoda s nema~kog jezika treba spo-
menuti: “Tajni agent”, {aqiva igra u 5 ~inova, F. Haklendera
(SNP: 1875), “Dve sirotice”, pozori{na igra u 6 ~inova, Yona
Oksendorfa (SNP: 1879), “Putnici”, {aqiva igra u 3 ~ina, A.
Vinterfelda (SNP; 1879), “Marija i Magdalena”, pozori{na
igra u 4 ~ina, Pavla Lindaua (SNP: 1881), “Na{i robovi”,
pozori{na igra u 5 ~inova, Saher-Mazoha (SNP; 1879), “Dok-
tor Klaus“, {aqiva igra u 5 ~inova, Adolfa L’Aronà (SNP:
1885), “Pozori{no delo”, {aqiva igra u 5 ~inova, E. Henlejeva
(SNP: 1893), “Hanela”, “vi|ewe i java u dva razdela”, Gerharta
Hauptmana (SNP: 1898) i neke jedno~inke. Prevodio je za-
paèno i pripovetke i romane (izme|u ostalih s ma|arskog
1357a Izdawe kwiàre bra}e Po-
“Stari glumac” Pavla \ulala).1357a
povi}, 1879, Novi Sad.
Za kratko vreme prevodioci su priredili pravu apo-
teozu [ekspiru: Giga Ger{i} i Antonije Hayi} preveli
su “Otela” (NP: 1881. SNP: 1886); prof. Mita @ivkovi}

je sam preveo tragediju “Magbet” (NP: 1882) i “Koriolan”
(NP: 1882), sa M. P. [ap~aninom “Hamleta” (NP: 1882).
Docnije [ap~anin je sam preveo “Julija Cezara” (NP:
1892). Zanimqivo je spomenuti da je Dragutin N. Jo-
vanovi} preveo i jednu dramu o velikom dramati~aru –
“Viqem [ekspir” Ferdinanda Digea (NP: 1884).
Deveta decenija XIX veka predstavqa, nesumwivo, zna-
~ajniju i odlu~nu prekretnicu u repertoarskoj politici
pozori{ta, pa samim tim i u prevo|ewu i, naravno, ras-
poloèwu publike iz koje i proisti~e ova nova moralna
temperatura: to je sve ja~e usmeravawe na realisti~ki
repertoar. Prevodioci pokazuju vi{e kriti~kog merila u
izboru komada, rekao bih kwièvnog koliko i pozori-
{nog. Andra Nikoli} je preveo komediju “Peri{onov
put” Eèna Labi{a (NP: 1882, SNP: 1887), koja se dugo
odràla na repertoaru, i dramu “Kremonski svira~”
Fransoa Kopea (NP: 1886). Jovan V. Nestorovi} donosi
vi{e francuskih komada: komedije “Triko{ i Kakole”
Anri Melaka i L. Alevija (NP: 1885), “Zet Poarieov”
(NP: 1883), dramu “êstita deca” (NP: 1885), oba E. Oì-
jea, “Lanac” E. Skriba (NP: 1884), “Nova ku}a” (NP: 1886),
i “Matori momci” (NP: 1887), oba V. Sardua. M. [ap~anin
je preveo pozori{nu igru “Rancevqevi(}i)” (“Zava|ena
bra}a”) Erkmana – [atrijana, ~esto izvo|enih na evrop-
skim scenama ovog doba.
U ovim te`wama je najvi{e predwa~io Mihailo R.
Popovi}, koji je vredan prevodilac do kraja veka. Vi{e
wegovih prevoda pokaza}e ubedqivo znatan prevodila~ki
dijapazon, ali i te`we pozori{ta i zahteve publike.
On je preveo sa nema~kog ili francuskog jezika: komediju
“Grof Praks”, Anri Melaka (NP: 1886), komediju “Otmica
Sabiwanki” Franca i Pavla [entana (NP: 1886, SNP: 1899),
dramu “Fromon i Risler” A. Dodea – A. Beloa (NP: 1887,
SNP: 1900), komediju “Dosadan svet” Eduara Pajerona (NP:
1888, SNP: 1893), komediju “Divqi lov” Ludviga Fulde (NP:
1891), dramu “Zavi~aj” Hermana Sudermana SNP: 1894, SNP:
1912), dramu “Sin divqine” Fridriha Halma (NP: 1895), dra-
mu “Termidor” V. Sardua (NP: 1897), dramu “Trilbi” @orà
de Moriera (NP: 1897), komediju “Razvedimo se” V. Sardua –
Naàka (NP: 1900).
U ovoj etapi Milan Savi} je preveo “Fausta”, I deo,
Getea (SNP i NP: 1886).
Prevodioci su pokazivali sve vi{e raznovrsnosti i u
ilustraciji dramskih pisaca po narodnostima. Plodan je i
raznovrstan u izboru komada prevodilac i pozori{ni re-
cenzent Jovan Gr~i}.
Jo{ u 1879. godini je preveo poznatu tragediju “Urijel
Akosta” Karla Guckova (NP: 1879, SNP: 1913). Docnije je
preveo – sa ma|arskog jezika: dramu “Crna pega” (SNP: 1887),
{aqivu igru “Zadu{ni Filip” (SNP: 1888) i tragediju “Dve

qubavi” (SNP: 1900), sva tri komada Gergeqa îkija; s ne-
ma~kog jezika: “Robija{eva k}erka”, pozori{na igra u 3 ~ina,
A. Vilbranta (SNP: 1885), “Strelac”, drama u 5 ~inova, Fri-
driha Halma (SNP: 1885–6), “Korak u stranu”, {aqiva igra u
3 ~ina, Viherta (SNP: 1896), “Vilewak”, romanti~na opera u
3 ~ina, muzika Vebera (SNP: 1900), “Slepi mi{”, komi~na op-
era u 3 ~ina, muzika Johana [trausa, 1901, “Proba za operu”,
komi~na opera u jednom ~inu, Lorcinga (SNP: 1902), “Pu-
stiwakovo zvono”, komi~na opera u 3 ~ina, muzika Majara
(SNP: 1902), a iz francuske dramu “Mona Vana” M. Meter-
linka (NP, SNP: 1903).
\or|e Simi} uz mnogo izvo|enu komediju “Gospodin mi-

nistar” @ila Klartija (NP: 1886) prevodi Ivana Turgewe-
va, komediju “Mesec dana na selu” (NP: 1886). Posle M.
Gli{i}a i Janko Veselinovi} se vra}a na I. Mjasnickog
prevodom komedije “îkina ku}a” (NP, SNP: 1895). Pre-
vodioci su pokazali ve}i interes i za italijansku drama-
tiku, ovoga puta najvi{e za realisti~ku. Tako su preveli:
Danilo @ivaqevi} komediju “Samoubistvo” (NP: 1886),
Vladimir Milojevi} komediju “Dve gospe” (NP: 1886), obe
Paola Ferarija; glumac Bogoboj Rucovi} komedije “Tako
ti je to u svetu, dete moje” \acinte Galine (NP: 1899. SNP:
1901) i “Sluga dva gospodara” Goldonija (NP: 1899).
[panski komadi predstavqali su novinu i prijatno
osveèwe repertoara. Pozori{ni kriti~ar Hajim S. Da-
vi~o preveo je sa {panskog niz drama.
Wegovi su prevodi drama: “Nov komad” Manuela Tomaja
Bajusa (SNP: 1896, NP: 1897), “Zar to ludilo” (NP: 1891).
“More bez primorja” (NP: 1893), “Marijana” (NP: 1893), “U
dolini” (SNP: 1903), sve Hose E~egeraja, “Teruelski qubav-
nici” Engelia de Harcenbu{a (NP: 1882) i “Don Alvaro”
An|ela Rivasa de Savedre (NP: 1898).
Davi~u se pridruùju jo{ dvojica prevodioca {pan-
skih komada, ali sa nema~kog jezika: pozori{ni kriti~ar
Svetolik Jak{i} je, pored drame “Frichen” Hermana Su-
dermana (NP: 1898). preveo i “Ludost i po{tewe” E~e-
geraja (NP: 1892), a Milutin Miqkovi} opet E~egerajevu
dramu “Galeoto” (NP: 1889, SNP: 1895).
Du{an L. \oki} (1869–1939, Beograd) je uz M. Gli{i}a
najplodniji i najboqi pozori{ni prevodilac. Recenzent
Borivoje Popovi} isti~e u “Delu” 1897. wegove zna~ajne
prevodila~ke prednosti, a drugi u “Malom ùrnalu”, doc-
nije, 1906. kaè da je “dao dokaza1358 da su wegovi prevodi
sa francuskog jezika najboqi i da on svagda bira i pre-
1358 “Mali ùrnal”, 1906, br. 345.
sa|uje u na{u dramsku kwièvnost samo najdivnija zrnca
francuskih pisaca”. U ovoj etapi wegovi prevodi su nejed-
nake kwièvne, ali skoro uvek imaju scensku vrednost.
Skoro svi su iz realisti~kog doba i vrlo raznovrsni po
tematsko-idejnoj sadrìni, ve}inom zanimqivi, birani
prema zahtevima i ukusu publike ovog doba kada srpska

pozori{ta preìvquju, kao {to sam ve} rekao napred,
ozbiqnu finansijsku krizu.
Iz ovog doba nave{}u samo najzna~ajnije komade po scen-
skoj ili kwièvnoj vrednosti: “Krvna osveta”, drama, Viktora
Dikanà (NP: 1889), “Put oko zemqe za osamdeset dana”, drama,
A. d’Enerija – @. Verna (NP: 1893), po prevodu Milera i Huga
Badali}a (igrano 1879. u NP, 1887. u SNP), “Dupla punica”,
komedija, A. Bisona i A. Marsa (NP: 1893), “Mi{”, komedija,
E. Pajerona (NP: 1893), “Poslanik levi”, komedija, @ila Le-
metra (NP: 1893), “Rolandova k}i”, drama, Anri de Bornijea
(NP: 1893), “Gospo|a s kamelijama”, drama, A. Dime Sina (NP;
1893), “Jovanka od Arka”, drama, @ozefa Fabra (NP: 1894),
“Henrik III i wegov dvor”, drama, A. Dime Oca (1894), “Olim-
pijina udaja”, komedija, E. Oìjea (NP: 1894), “Za krunu”, dra-
ma, F. Kopea (NP, SNP: 1895), “Gabriela”, komedija, E. Oìjea
(NP: 1895), “Ma~em”, drama, @ana Ri{pena (NP: 1896), “De-
mi-mond”, komedija, A. Dime Sina (NP: 1896), “Kokar i Biko-
ke”, komedija, Ipolita Rejmona i Maksima Bu{erona, “Gospo-
|ica od Bel-Ila”, drama, A. Dime Oca (NP: 1897), “Argatin”,
drama, @ana Ri{pena (NP: 1897), zatim vi{e tzv. pozori{nih
industrijskih firmi koje donose vodviqe.
Najve}i broj ovih dramskih pisaca i wihovih komada
ispuwavali su repertoar savremenih francuskih i evrop-
skih pozori{ta za koja je, eto, \oki} ambiciozno vezivao i
srpske scene. Ovi komadi ne kompromituju ni wegov Ukus
pri izboru, jer dobar deo ima i danas mawe ili ve}e kwi-
èvne i scenske vrednosti. Danas je, naàlost, preovladala
jedna ru`na moda u ukusu dramaturga, pa i pozori{nih re-
cenzenata, da su komadi iz pro{losti, sem klasi~nih dram-
skih velikana, prevazi|eni i da predstavqaju anahronizam,
iako bi se u wima na{lo jo{ dosta zanimqive, ponekad i
aktuelne materije za savremenu publiku.
U ovo vreme zna~ajni srpski pripoveda~ i romanopisac
Simo Matavuq preveo je pet komada sa francuskog i
italijanskog jezika.
Wegovi su prevodi: Molijerov “Mizantrop” (NP: 1892),
docnije i “Pu~anin kao vlastelin” (NP; 1904), drama: “Neva-
qalci” \erolama Rovete (NP: 1899), komedija “Mesalina”
Pietra Kose (NP: 1891) i u publici uvek dobro primqena
komedija “Diran i Diran” Albena Valabrega i Morisa Ordo-
noa (NP, SNP: 1891).
Matavuq je prevodio dobro, sa lepim ose}awem za sce-
nu i scenski jezik.
I esteti~ar Bogdan Popovi} se ume{ao me|u prevo-
dioce, jer je preveo komedije “Fransinu” A. Dime Sina
(NP: 1894), kad i Gli{i}, i “Pripitomqenu zlo}u” [eks-
pira (NP: 1895).
U ovo vreme prevode i dve ène za pozori{te: Stanka
Gli{i}, sestra Milovana Gli{i}a, prevela je pozori{nu
igru “Bulinarovi” Morisa Ordonoa, Albina Valabrega i
Anri Keruda (NP, SNP: 1896), “Nervozne ène”, kome-

diju, Ernesta Bluma i Raula To{a (NP, SNP: 1895) i u
saradwi s bratom Milovanom komediju “Pokojni Tupinel”
(NP: 1895). Ovi komadi, ina~e osredwe kwièvne vred-
nosti, imali su ve}i uspeh kod publike. Druga èna, glu-
mica Zorka \uri{i}eva-Dobrinovi}ka, ~lanica SNP,
prevela je dva zanimqiva komada sa ruskog jezika I. Mjas-
nickog “Dvesta hiqada” (SNP: 1898) i “Kao pile u ku-
~inama” (SNP: 1901. NP: 1902).
Nekoliko prevodilaca iz ove druge etape nisu pri-
kazani u potpunosti jer su aktivni i u po~etku XX veka.
Bilo je i prevodilaca sa po jednim ili nekoliko mawe
zna~ajnih komada. Operski peva~ Stevan Deska{ev je u
prvoj etapi preradio nekada vrlo omiqeni komad s pe-
vawem “Seoski lola” ma|arskog pisca Eda Tota, a u ovo
vreme je preveo i nekoliko novijih ma|arskih pisaca (ko-
mediju “Majka” G. îkija, NP; SNP: 1894. i dr.). Dragutin
N. Jovanovi} i Nikola J. Marinovi} preveli su po neko-
liko mawe zna~ajnih komada sa francuskog jezika. Za-
sluùju da budu spomenuti komadi koje su preveli: Jovan
M. Jovanovi} komediju “Gavrani” Anri Beka (NP: 1899).
Petar Le{warevi} Sofoklovu tragediju “Kraq Edip”
(NP: 1900). NP u Beogradu je izvodio [ekspirovu ko-
mediju “Mnogo vike ni oko {ta” 1894. u starom prevodu
Augusta [enoe.
Zakqu~ak o prevodiocima
Srpsko pozori{te je bilo, zbog nedovoqne razvijeno-
sti nacionalne dramatike, najvi{e upu}eno na prevodio-
ce. Broj prevodilaca se stalno pove}avao, iako su bili
honorisani vrlo skromno, skoro simboli~ki. Oni su pre-
vodili iz ambicije i qubavi prema pozori{tu. Obrazo-
vani u raznim zemqama, oni su prevodili sa razli~itih
jezika, ali najvi{e sa francuskog, nema~kog, ma|arskog,
{panskog i italijanskog. U nedostatku nacionalnog re-
pertoara, oni su sve do pred kraj osme decenije prevodili i
prera|ivali odnosno “posrbqavali”, da bi komade pri-
bliìli publici, a onda je ta praksa prestala.
Dugo u po~etku u izboru komada nije bilo odre|enog ni
umetni~kog plana. [arolikost repertoara svedo~i o raz-
novrsnosti merila i ukusa prevodilaca, ali i zahteva po-
zori{ta i publike, {to se i{lo vi{e ka kraju veka, ta
merila su sigurnija, naj~e{}e podjednako i pozori{na i
umetni~ka.
Zapaà se, zatim, da pozori{ta nisu me|usobno izme-
wivala komade mehani~ki: neki ~ak i zna~ajniji komadi ne
nalaze se u repertoaru svih pozori{ta niti istovremeno,
niti uop{te, jer nisu odgovarali dru{tvenim sredinama.
429
Srpsko pozori{te
na kraju XIX veka
Jedna velika istorijska epoha je zavr{ena sa veli~an-

stvenim kulturnim bilansom, koji je srpski narod uzdigao
na evropski nivo. Srpski narod }e kroz XIX vek nadah-
nutim stvarala~kim poletom i sve{}u o svojim duhovnim
mo}ima stalno otvarao i utirao puteve kulturnom na-
pretku: u Vojvodini, porobqenoj i zato sputavanoj, Srbi su
kulturom dokazivali svoje vitalno duhovno i nacionalno
bi}e i borili se protiv germanizacije i ma|arizacije; u
slobodnoj srpskoj dràvi wome su sve smelije i {ire ot-
varali prozore ka Evropi. U toj velikoj kulturnoj bici
pozori{na delatnost }e u po~etku biti mo}no sredstvo za
prosvetno bu|ewe zaostalog naroda, a u drugoj polovini
veka pozori{te }e postati najzna~ajnija kulturna teko-
vina, ostvareni nacionalni i kulturni ideal mnogih na-
ra{taja. Sve ono {to je moglo i imalo ne{to da pokaè u
kulturnom ìvotu jednog naroda okupqalo se oko pozo-
ri{ta, kao duhovnog i nacionalnog àri{ta, da ga nadahne
i wime se okrepi. U sredwem veku tragovi o pozori{tu su
nejasni i nesigurni i sve se, ipak, svodi na verovatne
pretpostavke. Prosvetiteqstvo XVIII veka stavqa pozo-
ri{te u ozbiqan kulturni plan, koji su stvorili Dositej
i wegovi sledbenici. U prvoj polovini XIX veka dile-
tantizam, raznovrstan i sadràjan, krunisan je pozori-
{nim podvigom Joakima Vuji}a, koji je osnovao u Kragu-
jevcu Kwaèsko-srbski teater. Jo{ nekoliko pozori{nih
trudbenika: to je delatnost pozori{ta 1840. u Kragujevcu,
1841–42. u Beogradu, oba puta zalagawem Atanasija Ni-
koli}a i Jovana S. Popovi}a, Lete}eg diletantskog po-
zori{ta u Novom Sadu Maksima Breòvskog 1838–42. i
pan~eva~kog pozori{ta Nikole \urkovi}a 1847–49. opet
u Beogradu.
U drugu polovinu veka se ulazilo sa vi{e iskustva,
poleta, odlu~nosti i nade. Najzna~ajniji trenutak je smeli
poku{aj da se 1851. godine po~ne podizawe pozori{ne
zgrade. Od 1857. godine pa sve do osnivawa stalnog pozori-
{ta u Beogradu diletanti nastavqaju ambiciozno i polet-
no svoju delatnost u vreme nacionalne egzaltacije omla-
dinskog romanti~arskog pokreta. U sedmoj deceniji dugo-
trajna kulturna i nacionalna bitka je, najzad, zavr{ena: u
1861. godini je osnovano Srpsko narodno pozori{te u No-
vom Sadu, 1868. Narodno pozori{te, a ve} 1869. podignuta
i zgrada u Beogradu, 1895. i u Novom Sadu. Otada oba
srpska pozori{ta rade kao nacionalna i kulturna po-

treba i nu`nost srpskog naroda i razvijaju se do kraja XIX
veka do evropskih nivoa. U posledwoj ~etvrtini veka os-
nivaju se putuju}a pozori{ta koja nastavqaju svoju zna-
~ajnu delatnost i u po~etku XX veka. Glumska umetnost
izbacuje sve brè na povr{inu gluma~ke velikane koji po
vrednosti u vi{e slu~ajeva nisu zaostajali od evropskih.
Krajem XIX veka u Srbiji se osniva pozori{te “Sin-
|eli}” u Ni{u, koje ubrzo postaje zna~ajna umetni~ka me-
tropola, i onim {to je zna~ilo stvarala~ki, i kao ra-
sadnik dobrih glumaca.
Pozori{ta u Beogradu i Novom Sadu, bore}i se stalno
u finansijskim te{ko}ama za opstanak i teè}i da zado-
voqe umetni~ke zahteve, na{la su do kraja XIX veka svoj
umetni~ki stil, stvorila izvesnu umetni~ku tradiciju,
{to im je odredilo mesto i istorijsku funkciju u srpskoj
kulturi i nacionalnom ìvotu. Srpsko narodno pozori-
{te u Novom Sadu. bez stalne subvencije, potpuno pre-
pu{teno vlastitim mogu}nostima i finansijskim izvo-
rima, moralo je uvek da oslu{kuje budno zahteve i ukus
publike od koje je ìvelo, ali i da ne izneverava vi{e
umetni~ke ambicije i naro~ito svoju nacionalnu misiju
pod tudinskom vla{}u. Ono je ~asno i divno savladalo ta
tri najteà isku{ewa pred koja je moglo jedno pozori{te
da bude stavqeno.
Strani repertoar u drugoj polovini veka je verna slika
zahteva i ukusa srpske pozori{ne publike: tu su najve}im
delom komadi kojima se ra~unalo sa vi{e sigurnosti da }e
se dopasti naj{iroj publici, ali birani po stroìm kri-
ti~kim merilima koja odràvaju pozori{te na dostojnom
umetni~kom nivou i imponuju svetu sa kutltivisanijim
ukusom. Repertoar jedne pozori{ne epohe najboqe se sa-
gleda i wegova prava vrednost ocewuje uzeto u celini, jer
se tada jasnije otkrivaju te`we i umetni~ki plan pozori-
{nih rukovodilaca. Umetni~ka vrednost pozori{ta nije
proizvod jednog nego mnogih umetni~kih i kulturnih tre-
nutaka. U repertoaru }e se na}i komadi iz skoro svih
epoha i kwièvnih pravaca i od najvi{e scensko-umetni-
~ke vrednosti.
Doma}i repertoar je takore}i apsorbovao sve {to je
nacionalna dramatika mogla da pokaè, ~esto i bez obzira
na vrednost komada. To pokazuje da su se prema woj imala
popustqivija i uvi|avnija merila. Brojna plejada drama-
ti~ara u toku XIX veka pokazuje da je pozori{te delovalo
inspiratorski na razvitak dramatike. Kada se sada srpska
dramatika sagleda iz daqine, u celini i retrospektivno,
name}e se razumqivi rutinerski zakqu~ak: tu su komadi
od kwièvne i scenske vrednosti, zatim prete`no od scen-
skog interesa i obostrano slabi ili minimalno vredni.
Srpsko pozori{te na kraju XIX veka 431
Prva polovina veka izbacila je na povr{inu Jovana Ste-

riju Popovi}a koji sjediwuje sve zahteve, i u izvesnoj meri
scenski zanimqive pisce Atanasijia Nikoli}a i Nikolu
\urkovi}a. U drugoj polovini veka je osetan napredak i u
kvalitetu i u kvantitetu, jer tada stvaraju svestrano zna-
~ajni i zanimqivi dramski pisci \ura Jak{i}, Laza Ko-
sti}, Kosta Trifkovi}, Milovan Gli{i}, Borisav Stan-
kovi}, a od kraja veka po~iwu Branislav Nu{i} i Sve-
tozar ]orovi}. Uz wih se javqa ve}i broj pisaca ~iji
komadi imaju neosporno pozori{nu i u izvesnoj meri kwi-
èvnu vrednost.
Zato {to Jovan Skerli} neke dramske pisce nije ni
uneo, ni spomenuo, u svojoj “Istoriji nove srpske kwi-
èvnosti”, stvoreno je pogre{no uverewe o wihovoj pra-
voj vrednosti. Me|utim, dramska delatnost Milana Jova-
novi}a – Morskog, Milana Savi}a, naro~ito Nikole \o-
ri}a, Dragutina J. Ili}a, Milo{a Cveti}a i Dragomira
Brzaka o~ekuje kriti~ku preocenu vrednosti. Ja ne mi-
slim time da kaèm da }e ta preocena otkriti dramske
veli~ine, ali }e sigurno pokazati da su nepravi~no obez-
vre|eni i da }e u izvesnoj kriti~koj meri poboq{ati
sliku o vrednosti i razvijenosti srpske dramatike u dru-
goj polovini XIX veka. Skerli}, koji je mnoge stvari u
drami video dobro i ocenio ta~no, nije sigurno stigao da
obuhvati i kriti~ki odmeri sve u ogromnom kwièvno-is-
torijskom poslu koji je savla|ivao.
U ovom periodu stvaraju i umetni~ki rukovodioci koji
su se u prakti~nom radu postepeno obrazovali u dobre
pozori{ne stru~wake. Pozori{na praksa i rezultati ra-
da su pokazali ubedqivo da je u srpskom pozori{tu bilo
rukovodilaca koji su imali intuiciju za wega i dobro ga
poznavali, sigurni u tom poslu (Jovan \or|evi}, Milovan
Gli{i}, Antonije Hayi}, Dragomir Jankovi}); ili su ga
voleli i dobro poznavali, bili svesrdni trudbenici, ali
nisu bili nadahnuti kreatori i inspiratori rada (\or|e
Maleti}, Milorad Popovi} [ap~anin, Nikola Petro-
vi}). Po~etak XX veka done}e pozori{ne stru~wake koji
}e u sebi spajati sve te kvalitete.
Zna~ajno je ista}i jednu prijatnu pojavu i to pod apso-
lutisti~kim reìmom Obrenovi}a i u vreme partijsko -
politi~kih razmirica: u toku ove druge epohe umetni~ki
rukovodioci, za~udo, nisu ~esto mewani i to je omogu-
}avalo da se stvaraju i ostvaruju dugoro~niji umetni~ki
planovi izuzetno zna~ajni u radu pozori{ta. Takva praksa
ne}e se, na àlost, odràti docnije, naro~ito u kratkom
periodu od po~etka XX veka do I svetskog rata kada su se
uprave ~esto smewivale.
Vidan je napredak i u pozori{noj kritici. Posle onih
u po~etku {turih informativnih beleàka o predstavama
po malobrojnim listovima sve do sredine XIX veka, sada se

razvija, od Jovana Sterije Popovi}a, pa kroz ceo XIX vek,
sve potpunija pozori{na kritika, koja nadahwuje, pokre}e
i umetni~ki podiè ili ~ak usmerava srpsko pozori{te.
Kritika je sve sadràjnija i raznovrsnija u zapaàwima,
savetima i idejama. Poneki recenzenti prenose povre-
meno neka evropska shvatawa o drami, glumi i uop{te o
pozori{noj umetnosti. Od 70-tih i 80-ih godina Svetozar
Markovi} svojim unitaristi~ko-socijalisti~kim shvata-
wima kwièvnosti uti~e i na kritiku i na pozori{te. U
po~etku pozori{na kritika je prete`no dogmatska i {ab-
lonska, pomalo moralizatorska i konzervativna, a krajem
veka pokazuje vi{e slobode duha, shvatawa i inventiv-
nosti u duhu savremenih evropskih dramatur{kih shva-
tawa. To su sada ve} kriti~ari koji donose vi{a, stroà
evropska merila, umetni~ke zahteve i te`we. Ogromni
rezultati su postignuti u oblasti prevo|ewa dramske
kwièvnosti. U srpskoj kwièvnosti se vi{e prevodilo
za pozori{te iz strane dramatike nego iz ma koje druge
kwièvne oblasti – blizu 600 komada sa raznih jezika, jer
je u tome glad pozori{ta neutoqiva! Prevodioci su uspe-
{no gradili evropsku fizionomiju srpskog pozori{ta
vezuju}i ga za savremene umetni~ke tokove i te`we. Kra-
jem XIX veka repertoar srpskih pozori{ta li~io je po
sastavu, te`wama i umetni~kim ambicijama na repertoar
zna~ajnih evropskih pozornica.
Tako su sva tri pozori{ta, u Beogradu, Novom Sadu i
Ni{u, u{la u XX vek svestrano dorasla, i svojom organi-
zacijom i sastavom gluma~kih druìna i prakti~nim isku-
stvima, da odgovore jo{ sloènijim i teìm umetni~kim
zadacima koje su mu nametali moderni repertoar i sve
stroì zahtevi kritike i publike u doba modernizovawa
srpskog dru{tva u svim oblastima duhovnog ìvota.
433
Moderno srpsko pozori{te

(1900–1944)
Tri doba modernog srpskog pozori{ta

Od po~etka XX veka u srpskom narodnom pozori{tu i u
Vojvodini i u Srbiji sve se jasnije i ja~e ispoqavaju te-
`we da se srpska kultura i celokupno duhovno stvarala-
{tvo udenu u dinami~ne tokove savremene evropske kul-
ture. Takav napredni kulturni kurs je bio uvek prisutan i
u toku XIX veka, ali ometan ~esto konzervativnim, ~ak
reakcionarnim dru{tveno-politi~kim i patrijarhalnim
shvatawima ne samo raznih reìmskih kmetovawa nego i
promenqivim raspoloèwem i reagovawem publike. Sada
ve} evropske te`we, uprkos otporima, zahvataju sve vi{e
i u {irini i u dubini i srpsko dru{tvo, i kwièvnost, i
pozori{te, i publiku, i tako se stvara jedan poseban du-
hovni klimat koji nadahwuje i pokre}e stvarala~ke snage.
Ovakvi dinami~ni i sasvim prirodni stvarala~ki proce-
si u duhovnom poletu srpskog naroda, koji se ogledaju u-
glavnom u sintezi izvornog, nepresu{nog nacionalnog
stvarala{tva i u usvajawu ve}inom pozitivnih tekovina
evropskog napretka, traja}e dugo, do najnovijeg doba. Za
sve to vreme srpski narod ne samo da nije gubio nego je ~ak
podsticao svoje stvarala~ko bi}e. Ispuwavale su se zna-
~ajne kulturno - prosvetiteqske poruke dva najve}a srpska
reformatora, Dositeja i Vuka o dva razli~ita puta – ev-
ropskom i nacionalnom – koji vode napretku kao zajedni-
~kom ciqu. Svetozar Markovi} je daqi napredak traìo u
dubqim i svestranijim dru{tvenim reformama. Moderno
srpsko pozori{te dru{tvo skoro tri ~etvrtine veka, ali
se razvija pod vrlo razli~itim nacionalnim, dru{tve-
no-politi~kim, ekonomskim i kulturno-kwièvnim uslo-
vima, koji neodoqivo uti~u i na sadrìnu i na duh i na
oblike umetni~kog stvarawa. Od svih umetni~kih grana
pozori{te je najvi{e zavisilo od promenqivih, }udqivih
ìvotnih tokova, jer je izrazito dru{tvena i nacionalna
ustanova. Gluma~ka raspoloèwa od tih tokova su nepo-
sredno zavisna, bez obzira na odre|ene sadrìne koje ko-
madi name}u; u psihologiji gluma~kog stvarawa uvek su
prisutni trenuci li~nog ìvota glumaca kao dru{tvenih
bi}a. Prema razli~itim uslovima, sadrìni i duhu ì-
vota u ovom drugom vremenskom razdobqu moderno srpsko
pozori{te treba podeliti na tri jasno diferencirana
perioda: Prvo doba od 1900. do 1914, Drugo doba od 1918. do
1941. i Tre}e doba od 1944. do na{ih dana. Ova tri umet-
ni~ka perioda, ma koliko razli~ita po duhu, sadrìni i

te`wama, sa~iwavaju jedinstveni istorijski kontinuitet,
jer se kao po pravilu postupno prelazi iz jednog u drugi. Tu
su, {tavi{e, isti glumci i rediteqi koji spajaju umet-
ni~ke nara{taje i zna~e izvestan kompromis izme|u wih i
epoha. Zanimqivo je, na primer, da su zna~ajni umetni~ki
rukovodioci pozori{ta iz predratnog perioda M. Grol i
M. Predi} nastavili da ga vode i posle rata; Predi} je bio
~ak i prvi upravnik i pozori{ni organizator u Beogradu
u tre}em periodu, posle II svetskog rata!
435
Narodno pozori{te u
Beogradu (1900–1914)
Op{ti pogled na doba

Do majskog prevrata 1903, godine jo{ su se u samrt-
ni~kom ropcu odràvale konzervativne, nazadne i arhai-
~ne dru{tveno-politi~ke institucije apsolutisti~ke di-
nastije Obrenovi}a. Od majskog prevrata nastaje novi,
liberalniji, demokratskiji i poletniji duh u svim oblas-
tima nacionalnog, dru{tveno-politi~kog i kulturnog
ìvota. Oslobo|eni stvarala~ki duh ispoqava i gradi
nove oblike i sadrìne parlamentarizma, ustavnosti, de-
mokratizma i liberalizma, svakako boqih nego pod pret-
hodnim apsolutizmom. Ovaj novi duh demokratizacije uti-
cao je na neminovno i brè prestrojavawe politi~kih
stranaka, naro~ito onih satelitskih iz obrenovi}evskog
reìma, i stvarawe novih partijskih formacija, me|u ko-
jima i zna~ajne Srpske socijaldemokratske stranke u kojoj
je Dimitrije Tucovi} imao najzna~ajniju idejnu i organi-
zacionu ulogu. Uz politi~ki i{ao je naporedo i povoq-
niji ekonomski razvitak u zemqi posle dugotrajne finan-
sijske krize, koja je mnogo sputavala pozori{te. Srpska
gra|anska klasa postaje sve mo}niji dru{tveno-politi-
~ki, ekonomski i kulturni ~inilac, ujedno i daqe glavni
nosilac i inspirator pozori{nog ìvota.
Svestrano razbu|ena i oja~ana, Srbija preuzima pije-
montsku nacionalno-politi~ku ulogu i ima intelektual-
nu hegemoniju u srpskom narodu. S takvom ulogom i preten-
zijama ona je obuzeta velikim istorijskim zadacima koji
su skop~ani s nacionalnio-politi~kim opasnostima, is-
ku{ewima i avanturama. Uo~i, u toku i posle aneksione
krize 1908. godine, kada je Austro-Ugarska kona~no ot-
krila svoje osvaja~ke apetite u Bosni i Hercegovini, u
bu~nom raspoloèwu naroda u Srbiji me{ali su se nacio-
nalna egzaltacija, borbenost i gnev {to }e ostaviti vid-
nog traga i u pozori{nom ìvotu. Tek {to je jedina na-
cionalna grozni~avost privremeno i ve{ta~ki smirena,
prikrivena, izbili su iscrpquju}i ratovi – balkanski
1912–13. i I svetski, koji se pretvorio u nacionalnu i
dràvnu katastrofu. I ovoga puta srpska pozori{ta, tamo
gde se to smelo, u Beogradu, Ni{u i u putuju}im druì-
nama, pretvarala su se u nacionalne tribine sa kojih su
vatrene nacionalne egzaltacije, apoteoze pro{losti i
rodoqubive tirade padale na du{u naroda kao vatrometi.
Srpska kwièvnost i uop{te kultura u ovoj etapi sve

vi{e su odisale evropskim, naro~ito francuskim duhom,
koji je postepeno preovladavao od po~etka devete decenije
XIX veka. U pozori{tima se to ne ispoqava u broju komada
nego u op{tem raspoloèwu i umetni~kom stilu rada i
igre, u prirodi i duhu inscenacija. Dva zna~ajna i uticajna
kriti~ara, esteti~ar Bogdan Popovi} i wegov u~enik,
vrlo budni i aktivni pratilac kwièvne delatnosti i
inspirator moderne kwièvnosti Jovan Skerli}, obojica
prvenstveno poklonici francuske kulture i duha, sa auto-
ritetom {ire i utvr|uju taj uticaj, tako da se moè govo-
riti o izvesnoj francuskoj intelektualnoj hegemoniji.
Ali, to je u istoj meri i vreme op{teg evropskog uticaja.
Za mene je, me|utim, bitnije od ovog, uvek mnogo nagla{a-
vanog, francuskog uticaja, {to su duh i te`we evropskog
modernizma dobili svoje odu{evqene i dostojne privrè-
nike i u srpskoj kwièvnosti i u pozori{tu: jer bih pre
rekao kao najverovatnije da se taj moderni evropski duh
razvejavao u srpskoj kwièvnosti i pozori{tu prvo u
francuskoj interpretaciji ugledawem (gostovawe fran-
cuskih glumaca i trupa), izvo|ewem komada i teorijskim
pretresawem pitawa glume i reìje u kritikama. Mnogo
je, me|utim, va`nije {to je taj evropski modernizam de-
lovao na srpsko pozori{te i glumce vi{e pokreta~ki,
inspiratorski, ne sputavaju}i wihov samostalni umetni-
~ki i stvarala~ki izraz. Ve}ina srpskih glumaca ukla-
pali su se spontano i po umetni~kom nagonu u taj novi
stvarala~ki duh i ne poznaju}i ni francuske, ni evropske
uzore. Najzad, u novoj ìvotnoj situaciji u po~etku XX
veka glumci su se po svome umetni~kom nagonu pona{an
spontanije, neposrednije i nepogre{ivo osloba|aju}i se
umetni~kih {ablona i recepata kao i oni u modernoj kwi-
èvnosti.
Od ovog vremena umetni~ku delatnost pozori{ta prate
i ocewuju ~esto kriti~ari sa evropskim pogledima i ob-
razovawem, vi{im merilima i sloènijim zahtevima u
listovima i ~asopisima sa ve}im tiraòm i ugledom, sa
vrednijim i dobro vo|enim pozori{nim hronikama. Li-
stovi i ~asopisi ovog doba u Srbiji i Vojvodini, “Delo”,
“Srpski kwièvni glasnik”, “Nedeqni pregled”, “Zvez-
da”, “Novo Pozori{te”, “Pokret” Tihomira Ostoji}a,
“Letopis Matice srpske”, “Brankovo kolo”, “Politika”,
“Dnevni list”, “Mali @urnal”, “Pravda” i “Odjek” – spo-
miwem samo najva`nije – pratili su i zna~ajno inspi-
risali umetni~ku delatnost srpskih pozori{ta.
Zna~ajniji gradovi sa pozori{nim àri{tima, Beo-
grad, Novi Sad, Skopqe i Ni{, stalno su pove}avali broj
stanovnika. U Beogradu je, na primer, bilo stanovnika
(ukqu~uju}i sve {to je u wemu prisutno) 89.600 u 1900.
Narodno pozori{te u Beogradu (1900–1914) 437
1359 Ova nesrazmernost u broju

(samo Beogra|ana 65.598), 74.807 samo Beogra|ana u 1906.
(ukupno znatno vi{e), 106.594 u 1910. godini (ukupno)1359 stanovnika je otuda {to su u nekim
statisti~kim podacima ura~unati sa-
Ne samo brojem stanovnika nego i sve razvijenijim dru{t- mo Beogra|ani, u nekim i vojnici, osu-
venim ìvotom, ovi gradovi su se pretvarali u povoqne |enici, pritvorenici, lica na pri-
sredine za pozori{te. vremenom boravi{tu, itd.
U~estale promene u upravi Narodnog pozori{ta

u Beogradu
Za ~etrnaest godina ~esto su smewivane li~nosti u
upravi Narodnog pozori{ta u Beogradu, dva puta vi{e
nego za trideset godina od osnivawa u XIX veku: po osam
puta mewani se upravnik i dramaturg; na poloàju uprav-
nika promenilo se sedam razli~itih li~nosti, na polo-
àju dramaturga pet. Milan Grol je bio dva puta upravnik
(i Nikola Petrovi}, ako bi mu se ra~unalo prvo uprav-
nikovawe krajem XIX veka), po dva puta su bili drama-
turzi Branislav Nu{i}, Rista Odavi} i Milan Predi}.
Do ovih ~estih i {tetnih promena dolazilo je naj~e{}e iz
partijsko-politi~kih razloga, pri ~emu su donekle odlu-
~ivale i pozori{ne koterije, ponekad i iz potrebe za
umetni~kim unapre|ewem celokupnog rada u Pozori{tu.
Najkra}e se zadrào po drugi put kao upravnik dr Nikola
Petrovi}, samo nekoliko meseci, a najduè Milan Grol sa
Milanom Predi}em kao dramaturgom.
Umetni~ka delatnost pozori{ta za uprave

Branislava Nu{i}a (1900–1902)
Branislav Nu{i} (8. X 1864, Beograd – 10. I 1938,
Beograd) preuzeo je upravu Pozori{ta u najnepovoqnijem
trenutku: suvi{e te{ka politi~ka i finansijska situa-
cija u zemqi za vreme posledweg Obrenovi}a, koja je ne-
minovno vodila slomu apsolutisti~kog reìma, dovela je
i Pozori{te u beznade`no stawe; glumci su neuredno pri-
mali plate, bili prezaduèni i nezadovoqni; publika se,
obuzeta ovakvim stawem i brigama, odbijala od Pozori-
{ta. Nu{i} je, me|utim, bio izuzetno mek ~ovek, nedo-
voqno odlu~an i uz to suvi{e {iroke ruke u izdacima, ma
koliko solidno stru~an u pozori{nim pitawima, da bi
brzo i sigurno uspostavio ~vrstu ravnoteù u Pozori{tu,
re{io finansijsku krizu i vratio publiku, zaokupqenu
li~nim i dru{tvenim problemima.
Ministar prosvete Pavle Marinkovi}, vrlo aktivni
pozori{ni recenzent, iskreni qubiteq pozori{ta i li-
~ni prijateq Nu{i}a, postavio ga je 14. VII 1900. godine za
v.d. dramaturga i v.d. upravnika, a ve} 11. IX 1900. za ukaz-
nog dramaturga i 12. I 1902. za upravnika. Posle nekih
sukoba sa glumcima i u beogradskoj {tampi, koji se mogu
smatrati samo kao neposredni povodi, Nu{i} je penzio-
nisan 14. I 1902. godine prvo kao upravnik, a 17. I i kao Branislav Nu{i}
1360 AS, MPs, F XVII, 41/903 – No- dramaturg.1360 Tako je Nu{i} upravqao Pozori{tem ne-
vi upravnik je ovim aktom od 19. I 1902. punih osamnaest meseci, zaista kratko vreme da pokaè
izvestio ministra prosvete da je tog sve {to je znao i mogao. On je uveo u Pozori{te sa funk-
dana primio du`nost upravnika od
Nu{i}a, koji je tada vr{io samo du- cijom dramaturga Janka Veselinovi}a, kwièvnika. Nu-
`nost dramaturga, a 17. I penzionisan {i}a su svi wegovi najlep{i kvaliteti – znawe, razume-
i kao dramaturg, a zatim je odmah raz- vawe, sposobnosti i dinami~nost – upu}ivali na pozori-
re{en du`nosti i dotada{wi Kwi- {te, vi{e nego ijednog wegovog savremenika. Dotada, on se
èvno-umetni~ki odbor.
ve} istakao kao daroviti pripoveda~, sa Sremcem i Doma-
novi}em najboqi srpski humorista i naro~ito dramski
pisac, s lepim ose}awem scene i glume koje niko do danas
ne}e imati u tolikoj meri. O drugim wegovim velikim
zaslugama za pozori{te govori}u na pravom mestu docnije,
Mislim, pre svega, da je Nu{i}ev rad u Pozori{tu sa
nekih strana nepravi~no potcewen, jer je sagledan po-
vr{no. U spomenutim nepovoqnim uslovima rada ne bi
ni{ta boqe u~inili ni Jankovi}, Milan Grol i Predi},
koji su docnije imali uspeha, ali u neuporedivo bojim
ekonomskim i, naro~ito, dru{tveno-psiholo{kim prili-
kama. Neke Nu{i}eve mere u samom Pozori{tu i inici-
jative izvan wega su i lepe i korisne. On je pove}ao broj
predstava, pozivao na gostovawa zna~ajne strane i doma}e
glumce i pozori{ta. Poznato je ve} da je okupio oko Po-
zori{ta uglednije srpske pisce, koji su rado s wim sa-
ra|ivali. U Kwièvno-umetni~kom odboru su se nalazili
od 22. VII 1900. do 18. I 1902: Janko Veselinovi}, Stevan
Sremac, dr Miroslav Spalajkovi} i Dragomir Brzak. Po-
{to je Spalajkovi} 3. XI 1900. godine podneo ostavku, po-
stavqen je na wegovo mesto Milovan Gli{i}, tada po-
mo}nik upravnika Narodne biblioteke.
Nu{i} je, zatim, izveo zna~ajne umetni~ke reforme,
jedinstvene u svojoj vrsti na srpskoj pozornici, {to }e
docnije umetni~ki rukovodioci (na primer, Grol i Pre-
di}) ponoviti u sli~nom obliku. Jo{ 22. VII 1900. godine
predloìo je ministru prosvete, a ve} 1. VIII 1900. svojim
re{ewem postavio je starog i iskusnog glumca Milo{a
Cveti}a za umetni~kog direktora pozornice i glavnog
rediteqa. Nu{i} je to novo zvawe zaveo zato da bi se
uprava mogla “izbaviti sitnih i svakodnevnih poslova na
pozornici i time zadràti sebi samo op{tu direktivu
koja joj i pripada”. Tako je direktor pozornice odgovarao
za rad rediteqa, ~lanova, kapelnika, orkestra, tehni~kog
osobqa, delio uloge s rediteqima, zakazivao probe, de-
ùrao na wima i predstavama. Tu du`nost je vr{io Cveti}
sve do svog penzionisawa 15. II 1901. godine.
Nu{i} je, zatim, “da bi se u ~lanova Kraqevskog srp-
skog narodnog pozori{ta pobudila {to ve}a revnost u
radu” ustanovio dve nagrade “za revnost” i to prvu od 400,
drugu od 200 dinara. Ove nagrade su se dodeqivale na kraju
sezone “bez obzira na dar i veli~inu igranih uloga, glum-
cima koji se do kraja sezone pokaù najrevnosnijim u radu.

Pod revno{}u ja }u razumeti ne samo ta~no i na vreme
dolaènije na probe i predstave, ve} i dobro u~ewe i
razumevawe uloga, kao i pravilno maskirawe i ispravno
obla~ewe”. Uvedena je i posebna kwiga evidencije u koju su
uno{ene primedbe u ovom smislu.
@ele}i da podmladi gluma~ki kadar, Nu{i} je 1901.
godine poku{ao, ali iz finansijskih razloga nije uspeo,
da osnuje i gluma~ku {kolu. Od 1901–1902. godine je izda-
vao dosta sadràjan, raznovrstan i zanimqiv “Pozori{ni
list” (tre}i u istoriji srpskog pozori{ta, posle onog u
Novom Sadu i kratkotrajnog Dimitrija Ni{li}a). Nu{i}
se zalagao i delimi~no uspeo 1900. godine da Gradsko po-
zori{te u Ni{u “Sin|eli}” pretvori u filijalu Narod-
nog pozori{ta u Beogradu.1361 Najzad, on se prvi po~eo da 1361 Ni{ka “Gradina”, 1900, br.
sporazumeva sa upravama Narodnog Divadla u Pragu i Na- 17–18.
rodnog gledali{~a u Qubqani o zameni gostovawa gluma-
ca i, po mogu}stvu, ve}ih gluma~kih ekipa. Ve} je sara-
|ivao sa Hrvatskim zemaqskim kazali{tem u Zagrebu. Za
wegove uprave su i izvedena neka zanimqiva gostovawa,
ali o wima u posebnom poglavqu, jer je to od op{teg zna-
~aja za celu epohu.
Odli~an poznavalac glume i scene uop{te, ~ak sa smi- 1362 Kao veliko{kolac je igrao u
slom za glumu,1362 Nu{i} je neke svoje likove tuma~io i aprilu i maju 1885. u NP u Beogradu:
for{pilovao glumcima. Svojim svesrdnim zalagawem, ve- Don Karlosa (u ist. komadu), Gerika
likom vitalno{}u i radoznalo{}u duha, on je unosio u Po- (“Doktor Robin”) i Jovana (“Qubavno
zori{te vi{e dinami~nosti, poleta i stvarala~ke voqe. pismo” Trifkovi}a).
Prvi poku{aj osnivawa pozori{nog muzeja (1901)

Inicijator mnogih korisnih novina, Nu{i} je po-
ku{ao da osnuje i prvi pozori{ni muzej Narodnog pozori-
{ta u Beogradu. U martu 1901. godine prispele su iz Be~a
dve slike – umetni~ki portreti Alekse Ba~vanskog i To-
{e Jovanovi}a. Nu{i} ih je odmah smestio u pozori{ni
foaje. Tako je po~eo da ostvaruje ideju o pozori{nom muze-
ju. “One }e biti sme{tene u pozori{nom foajeu i ~ini}e
po~etak pribiraniju za osnivawe pozori{nog muzeja.” 1363 1363 “Pozori{ni list”, 1901, br.
28, Beograd.
Strani i nacionalni repertoar
za uprave Branislava Nu{i}a
U {tampi se povremeno ponegde ~ulo u ovo doba da
Nu{i} nije imao vi{e premijernih komada i da je ~ak
favorizovao operetu na {tetu drame. Nije ta~no ni jedno,
ni drugo, ne bar tako re~eno. Za nepunih osamnaest meseci
koliko je proveo u Pozori{tu, od kojih treba odbiti bar
tri meseca za dva ferija i pripremne radove uo~i otva-
rawa sezone, izvedeno je tridesetak novih komada i ob-
novqeno vi{e repriza. Za wegove uprave spremqene su
samo dve operete: “Gej{a” sa muzikom Yona Sidnija (7. VI
1901) i “Lutka” sa muzikom Edmona Odrana (30. I 1902), koju

je on odabrao. Opereta “Maskota” i opere “Lepa Jelena”,
“Mikado”, “U bunaru” nasle|ene su od N. Petrovi}a – D.
Jankovi}a i samo delimi~no reìjski i scenski obnov-
qene i muzi~ki uve`bane u sada ne{to povoqnijim uslo-
vima za sve to. U tome je ~ak wegova umetni~ka zasluga.
Obnavqawem i uve`bavawem starih i spremawem novih
opereta i opera, Nu{i} je odgovarao zahtevima publike i
potrebama Pozori{ta u sve teòj finansijskoj krizi.
Sli~ne spasonosne koncepcije pokaziva}e i u dramskom
repertoaru.
U nacionalnom repertoaru nalaze se komadi koje je tre-
nutno doma}a dramatika mogla da mu pruì. Tu su, pre svega,
wegovi komadi: drama “Tako je moralo biti”, bajka sa muzikom
Stanislava Bini~kog, “Qiqan i Omorika”, “Rastko Nema-
wi}”, komad u tri scene, drama “Pu~ina” i jedno~ina hu-
moreska “[openhauer”; zatim: “Car provodayija”, {aqiva
igra u 4 ~ina, Milana Savi}a, “Saul”, drama, Dragutina J.
Ili}a, “Suton”, drama u 1 ~inu, Iva Vojnovi}a, “Truli dom”,
drama Sr|ana Tuci}a, “Ivkova slava”, slika iz ni{kog ì-
vota s pevawem, Stevana Sremca – Dragomira Brzaka, “\akon
Avakum”, istorijska slika u 2 ~ina, i “Galebova stena”, komad
u 4 ~ina po @orù Sandou s pevawem, oba Mihaila Srete-
novi}a, jedno~inke Dragomira Brzaka i Milana [enoe. U
maju 1901. godine spremio je “Vojislavqevo ve~e” kada su
izvedeni komadi u stihu Vojislava Ili}a: “Pesnik”, dramska
poema, “Radoslav”, jedan ~in iz tragedije, i “Smrt Periklo-
va”, dramska pesma sa muzikom Stanislava Bini~kog.
Nu{i} je po~eo da sprema i “Sterijino ve~e”, izvedeno
tek docnije, 30. XII 1902. po wegovom odlasku, ali ga je
dramaturg Odavi} samo priveo kraju, kako je sam priznao.
Krajem septembra 1900. godine izvedena je i tragedija “Pe-
ra Segedinac” Laze Kosti}a u dobroj dekorativno-kostim-
skoj opremi. U ovakvom nacionalnom repertoaru nema,
zbiqa, velikih dramskih dela, ali je Nu{i} skupio naj-
boqe {to je mogao da na|e. On je pomalo “kumovao” Sremcu
i Brzaku da napi{u “Ivkovu slavu”, koja }e se decenijama
odràti na repertoaru. U borbi za publiku, u kojoj se, kao
po pravilu, pone{to umetni~ki `rtvuje, Nu{i} je ob-
novio nekoliko komada iz starijeg nacionalnog reper-
toara koji ne izneveravaju blagajnu. Tu su M. [ap~anin sa
“Zadu`binom”, Milo{ Cveti} sa tragedijom “Todor od
Stala}a”, Brzak – Veselinovi} sa “\idom”, ~ak i zabo-
ravqeni Filip Glogi} sa dramom “Jani~ar”.
U izboru stranih komada Nu{i} i wegov Kwièvno-
umetni~ki odbor mogli su da pokaù vi{e kriti~kog me-
rila, jer su mogu}nosti bile ve}e, pa makar i uz stalno
obazrivo osvrtawe na zahteve savremene publike u izu-
zetnom vremenu. I, zbiqa, to merilo nije izneverilo, jer
ve}ina stranih komada imaju i kwièvnu i scensku vred-
nost.
Tako su izvedeni: “Kolevka”, komedija, i “Zakon”, pozori-

{ni komad, oba Eèna Brijea, “Sodom”, drama, Hermana Su-
dermana, “U dolini”, drama, {panskog pisca Anela Gimera,
“Merkade”, komedija, Onore de Balzaka, “êrgarski ìvot”,
pozori{ni komad, Anri Mirèa i Teodora Barijera, “@i-
vot”, pozori{ni komad I. I. Potapenka, “Kao pile u ku~i-
nama”, komedija I. I. Mjasnickog i “O tu|em hlebu”, drama,
Ivana Turgeweva, a planirao je i “Arlezijanku” A. Dodea sa
muzikom @orà Bizea, koju }e izvesti tek dramaturg Rista
Odavi}.
Ni pisci, ni komadi nisu, o~igledno, birani nasumce,
jer je skoro uvek prisutno izvesno respektivno kriti~ko
merilo. Ovome treba dodati i naj~e{}e dobro odabrane
reprizne komade koji ukqu~uju ili scenska ili umetni~ka
merila. S pomenu}u samo nekoliko radi boqeg shvatawa
Nu{i}evih merila i galantnih obzira prema publici
ovog vremena. Tako }e se na}i u umetni~ki nezamislivom
dru{tvu: drama “Lionski ulak” Moroa, Sirodena i Dela-
kura, “Crni doktor” Anise Buròa i Dimanoara, ~arobne
igre “Alpski car i ~ovekomrzac” i “Seqak kao milionar”,
obe Ferdinanda Rajmunda, “Stari kaplar” d’Enerija i Di-
manoara, “Triko{ i Kakole” Melaka i Alevija, sa [eks-
pirovim komadima “Ri~ard III”, “Otelo”, “Romeo i Julija”,
“Hamlet”, sa Sofoklovom tragedijom “Kraq Edip” ili sa
novijim Gogoqevim “Revizorom”, “Gospo|om s kamelija-
ma” Dime Sina, Sarduovom “Fedorom”.1364 Ove i ovakve 1364 Nu{i} je spremao 1902. godine
neshvatqive protivure~nosti, na velikoj, nepremostivoj inscenaciju Sarduove drame “Teodora”,
distanci izme|u umetni~ki bezvrednih i vrednih komada, koja je izvedena tek 1908. Stupawe Te-
uvek su bile i osta}e nu`ni, ~ini mi se, neizbe`ni pa- odorino na srpsku pozornicu – pisao
je Jefta Ugri~i} u “Politici” 1908,
radoksi skoro svakog pozori{nog repertoara, svake pub- br. 1490 – “ima svoju predistoriju. Ona
like i svake sredine. nije davana jo{ 1902. godine, ali se
tadawa pozori{na uprava za vremena
Zakqu~ak o Nu{i}evom radu trgla, jer bi Teodora na pozornici po-
sle svadbe kraqa Aleksandra i Drage
Stvaraju}i u vrlo ozbiqnom dobu op{te nacionalne i bio neoprostiv greh za koji bi se even-
dru{tvene nesigurnosti i vrlo kratko vreme, Nu{i} nije tualno moglo i}i u Poàrevac.”
za sobom ostavio pozori{nu epohu koja se pamti i vidi iz
velike istorijske daqine, ali je radio znala~ki, vrlo
korisno, ne spu{taju}i umetni~ki nivo Pozori{ta, ~u-
vaju}i i nesumwivo bogate}i makar i skromnije wegovu
umetni~ku tradiciju.
Umetni~ka delatnost Pozori{ta za uprave Jovana

Doki}a i dramaturga Riste Odavi}a (1902–1903)
Posle Branislava Nu{i}a postavqen je 15. I 1902. go-
dine za v.d. upravnika Jovan \. Doki} (27. III 1856, Beograd
– 27. V 1904, Beograd), profesor i direktor III beogradske
gimnazije. Zavr{io je Prirodwa~ko-matemati~ki odsek
Filozofskog fakulteta na Velikoj {koli u Beogradu, a
zatim je predavao fiziku i jestastvenicu 1887–95. u Vi{oj
ènskoj {koli u Beogradu. Od 1898. do 1900. je direktor III
beogradske gimnazije, pa kra}e vreme u 1900. godini di-

rektor Vi{e ènske {kole i s tog poloàja je postavqen
za upravnika Pozori{ta. U Narodnom pozori{tu je spro-
veo od 19. I 1902. do 15. V 1903. godine kada je postavqen za
direktora I beogradske gimnazije, na tom poloàju je ubr-
zo i umro. S wim je sara|ivao kao v.d. dramaturga kwi-
èvnik Rista Odavi}, koji je radio od 22. I 1902. do 17. V
1903. godine. Odavi} }e jo{ jedanput raditi kao dramaturg
i tada }e se mo}i potpunije sagledati kriti~ki wegova
umetni~ka delatnost. Ovo je ve} druga pozori{na uprava
pred majski prevrat 1903. godine.
Doki} je u radu bio uzorno po{ten, dosledan i odlu~an,
strog u primeni zakonskih propisa, pa je delovao pomalo
birokratski, dobar organizator i administrator, ali nije
imao ni znawa, niti umetni~kih ambicija u ~emu ga je
dopuwavao preambiciozni i dinami~ni Rista Odavi}. Do-
ki} je do{ao da poboq{a te{ko finansijsko stawe koje je
Nu{i} ostavio za sobom, budu}i galantan, {iroke ruke i
prili~no neodmeren u izdacima svake vrste. “Doki} se od
detiwstva odlikovao marqivo{}u, razborito{}u i sa-
vesno{}u. Bio je veoma dobar profesor i stare{ina. Ko-
ristio se znawem nema~kog i ruskog jezika. Samom svojom
ozbiqnom pojavom ulivao je poverewe. U ustanovama u
kojima je upravqao vladali su strogi red i disciplina.
Mnogo je polagao na uslove rada i unapre|ivao ih. Wegova
ìvotna na~ela su bila rad i red.” 1365
|a...”, itd. (Ve} citirano.) Wegovi po-
daci prema publikaciji “Pedesetogo-
S promenom uprave postavqen je i nov Kwièvno-umet-
di{wica Vi{e ènske {kole 1863- ni~ki odbor, koji su ovoga puta sa~iwavale intelektualne
–1913”. Beograd, 1913. i stru~no jake li~nosti: Qubomir Jovanovi}, prof. Vi{e
{kole. Milutin Dragutinovi}, prof. I beogradske gimna-
zije i pozori{ni recenzent, Milovan Gli{i}, tada pomo-
}nik upravnika Narodne biblioteke, i dr Jovan Skerli},
1366 Izve{taj ministra prosvete
kwièvni istori~ar i docent Velike {kole. 1366
Qube Kova~evi}a o postavqewu novih Delatnost Doki}a i Odavi}a donela je povoqne re-
~lanova, AS. MPs od 28. II 1902. zultate i to i u organizaciono-tehni~kom i finansijskom
i u umetni~kom pogledu. Doki} je sredio dosta zapu{tenu
administraciju, zaveo red i disciplinu, naro~ito scen-
sku, uz izricawe nov~anih kazni glumcima, reorganizovao
~itavu slu`bu pozori{nog poslovawa, donekle poboq{ao
finansijsko stawe, ~ak ponekome od glumaca povisio pla-
tu. U odnosu prema glumcima i osobqu pona{ao se dosta
kruto, suvoparno i strogo, jer nije dobro poznavao psiho-
logiju glumaca i pozori{nih odnosa. Odavi} je za kratko
vreme, za petnaest meseci, dao dosta premijera, naro~ito
stranih komada, i umetni~ki poboq{ao repertoar. Do-
ma}i repertoar je vrlo siroma{an, kao da se Odavi} o
wega oglu{io ili srpski pisci o Pozori{te: tu su samo
“Allons enfants”, drama u 1 ~inu Iva Vojnovi}a. “Pod sta-
rost”, crtica u 1 ~inu. B. Nu{i}a, “Vi|enije Kara|or-
|evo”, vizija u 3 slike, Dragutina Ili}a i “Sterijino

ve~e” sa tragedijom “Svetislav i Mileva”, koje je plani-
rao jo{ Nu{i} i – ni{ta vi{e! Dramatizacija \ure Jan-
kovi}a (1902) Gogoqevog “Tarasa Buqbe” je neka srpsko-
ruska kombinacija. Izbor stranih komada mu je dobar, ~ak
boqi od Nu{i}evog: ima komada od nesumwive kwièvne
ili pozori{ne vrednosti, ili i jedne i druge u isto vreme,
a poneki od wih, na primer Henrika Ibzena, Morisa Me-
terlinka i Maksima Gorkog, uvode srpsko pozori{te u
tokove aktuelne evropske dramatike. Tu su ve} vidni tra-
govi modernizovawa repertoara u duhu savremenih te`wi
evropskog pozori{ta.
Ina~e izbor komada je raznovrstan, iz raznih kwièvnih
epoha: “Arlezijanka”, komad u 3 ~ina sa muzikom @orà Bi-
zea (planiran jo{ za Nu{i}eve uprave), Alfonsa Dodea, “Ma-
rijanina }ud”, komedija u 2 ~ina, i “Ne zaredi se”, drama u 3
~ina, Alfreda de Misea, “Misli g|e Obre”, komad u 4 ~ina,
“Razmetni otac”, komedija u 5 ~inova, “Gospodin Alfons”,
komedija u 3 ~ina, sva tri A. Dime Sina, “Dragana”, komedija u
4 ~ina, “Re~i ostaju”, komedija u 3 ~ina, obe Eèna Brijea,
“Platonski brak”, drama u 3 ~ina, @ila Lemetra, “Trka za
uìvawem”, drama u 5 ~inova, Enrika Butija, “Kao li{}e”,
drama u 4 ~ina, \uzepa \akoze, “Greh”, pozori{na igra u 3
~ina, ~e{kog pisca Jaroslava Hilberta, “Stara vrlina”,
dramska kaà, A. V. Amfiteatrova “Jedno ve~e u Sorentu”
Ivana Turgeweva, zatim: “Palan~ani” (“Malogra|ani”),
Maksima Gorkog, “Mona Vana” Morisa Meterlinka, “Pohod
na sever”, i “Gabriel Borkman”, obe drame Henrika Ibzena.
Zakqu~ak o radu Doki}a i Odavi}a

Za vrlo kratko vreme, nedovoqno za ostvarewe nekih
ve}ih umetni~kih zamisli, Doki} i Odavi} su sredili
prilike u Pozori{tu, naro~ito u administrativno-teh-
ni~kom pogledu, i odràli wegov umetni~ki nivo. U stra-
nom repertoaru se oti{lo ~ak i daqe: krajem XIX veka
dramaturg Dragomir Jankovi} je zapo~eo umetni~ko osa-
vremewavawe repertoara i Pozori{ta prema evropskim
te`wama; Nu{i} je u tom smislu nastavio, a Odavi} je,
o~igledno, bio jo{ smeliji. Ni Nu{i}, pa ni Doki} i
Odavi}, nisu ni{ta ozbiqnije doprineli usavr{avawu
reìje, obnavqawu i poboq{avawu dekorativno-tehni-
~ke opreme inscenacija. Poneki recenzenti su zamerali
Odavi}u da je dekoracije ostavio u bednom stawu. Pozo-
ri{te, koje je samo ìvotarilo u te{koj finansijskoj
krizi {to se kao mora spustila na celu zemqu i jedva
ispla}ivalo plate glumcima, nije bilo ni u mogu}nosti da
obnavqa dekoracije i garderobu.
Treba na kraju zabeleìti jedan krupan umetni~ki gu-
bitak: Milka Grgurova, jedna od najve}ih srpskih i jugo-
slovenskih dramskih umetnica, oprostila se s publikom 6.
IV 1903. godine u ulozi Pompadure u komadu “Narcis”
Brahfogla i tako se povukla u penziju. Ona }e ìveti jo{

preko dvadeset godina u jednoj sobici uz stari “Mawe`” u
neposrednoj blizini pozornice slu{aju}i sa tugom i se-
tom {umne aplauze i pokli~e nove publike, okruèna
uvelim vencima i blistavim trofejima.
Umetni~ka delatnost Pozori{ta za uprave

upravnika Dragomira Jankovi}a
i dramaturga Milana Grola (1903–1906)
Za novog upravnika je postavqen Dragomir Jankovi}
15. V 1903. i ostao do 30. VII 1906, za v. d. dramaturga Milan
Grol, suplent Negotinske gimnazije, 20. VI 1903. i zadrào
1367 Prema jednom arhivskom pose do 30. VII 1906.1367
datku Grol je postavqen 20. V 1903. Jankovi} i Grol su radili pod znatno povoqnijim us-
Me|utim, najverovatnije je juni mesec. lovima i od Nu{i}a i od Doki}a. Ubrzo posle majskog
prevrata u zemqi su bile sve povoqnije finansijske pri-
like, pa samim tim i u Pozori{tu; to su godine svestranog
kulturno-kwièvnog poleta, demokratizma i liberalizma
u dru{tvu; u upravi Pozori{ta ostaju pune tri godine i
mogli su potpunije i svestranije da razviju odre|enu umet-
ni~ku politiku. Najzad, u Kwièvno-umetni~kom odboru
nalaze se od 8. I 1904. godine zna~ajne i stru~ne kwièvne i
pozori{ne li~nosti Dobroslav Ruì}, Bogdan Popovi},
Pavle Popovi} i Jovan Skerli}, koji su mogli da im mnogo
doprinesu savetima, sugestijama i velikim znawem. Jan-
kovi} i Grol su predstavqali trenutno mo`da najboqu
mogu}u kombinaciju dva odli~na stru~waka u upravi, koji
su ve} jednom i sara|ivali (krajem XIX veka Jankovi} kao
dramaturg, Grol kao sekretar, kada su obojica po~iwali
pozori{nu karijeru). Sve ovo je i doprinelo da je ova krat-
ka umetni~ka etapa jedna od najboqih u ovom vremenu do I
svetskog rata i ponovi}e se u umetni~koj blistavosti samo
jo{ jedanput – u upravnoj kombinaciji Grol – Milan Predi}.
Dragomir Jankovi} (8. VIII 1867, Beograd – 1944, [pa-
nija) posle ovog trogodi{weg rada ne}e se vi{e vra}ati u
Pozori{te i wime }e se baviti jo{ vrlo malo i kratko kao
pozori{ni recenzent. Bio je to veliki gubitak za pozo-
ri{te uop{te. On je u~io gimnaziju u Beogradu, zatim na-
stavio studije na Filozofsko-istorijskom odseku Velike
{kole. Usavr{avawe u struci i uop{te {ire obrazovawe
nastavio je u Be~u, Berlinu i Parizu, a putovao je i po
drugim ve}im evropskim mestima. Po povratku pisao je
pozori{ne kritike i prevodio pozori{ne komade. U wego-
vim pozori{nim shvatawima ose}ao se kao bitniji uticaj
francuskih kriti~ara @ila Lemetra, Fransiska Sarseja i
Bogdana Popovi}a ~ijem je kwièvnom krugu i pripadao.
Inteligentan, darovit i s velikom pozori{nom erudici-
jom, koji je znao “tako re}i sve do tan~ina {ta se doga|alo u
evropskom pozori{nom svetu, naro~ito u Nema~koj i
Francuskoj” (Milan Grol). Jankovi} je u{ao u Pozori{te
kao potpuno izgra|ena li~nost, dorastao svim umetni-

~kim zadacima koje mu je posavijala jedna moderna i slo-
èna ustanova. On je u Pozori{te uneo vi{a umetni~ka,
evropska merila i zahteve {to se osetilo i u repertoaru i
u inscenaciji. U dramaturgu Milanu Grolu imao je do-
stojnog i odli~nog umetni~kog saradnika-kreatora, a ne
samo izvr{ioca odre|enih sugestija i ideja. Grol je ve} po
svojoj prirodi bio sna`na stvarala~ka i umetni~ka indi-
vidualnost sa odre|enim pozori{nim pogledima i te`wa-
ma, koje }e ubrzo pokazati i kao dramaturg i docnije kao
dugogodi{wi upravnik. Vi{e zna~ajnih umetni~kih ini-
cijativa i reformi proizvod su zajedni~kog rada Janko-
vi}a i Grola i danas je vrlo te{ko ta~no odrediti kome
{ta pripada.
Nekoliko umetni~kih mera i inicijativa ipak su prete-
`no Jankovi}evo delo. On je traìo od dramaturga Grola
raznovrsnost i osavremewavawe repertoara, upravo ono
{to je video u ve}im evropskim, naro~ito francuskim i
nema~kim pozori{tima. To merilo je i ostvareno jo{ i
dobrim Grolovim izborom komada i usvajawem korisnih
sugestija autoritativnog Kwièvno-umetni~kog odbora u
ovo vreme. On se i daqe posve}uje s velikom brigom i qu-
bavqu nacionalnom repertoaru i inscenaciji starijih srp-
skih pisaca, nastavqaju}i, dakle, ono {to je lepo po~eo
kao dramaturg krajem XIX veka. Za wegove uprave, na pri-
mer, redovno su raspisivani kwièvni konkursi (1903–6)
za originalne komade iz srpske storije i ìvota.
Jankovi} se naro~ito mnogo brinuo za osveàvawe od-
nosno podmla|ivawe gluma~kog kadra novim snagama. Tako
je uveo u Pozori{te: Qubi{u Ili~i}a, Boìdara [a-
powi}a, Boìdara Dimitrijevi}a, Radomira Petrovi}a,
Sofiju Haritonovi}ku, Aleksandru Boji}evu, Qubicu
Pavlicu, Anu Aleksi}evu-Paranos i druge, bez obzira na
to {ta }e oni pokazati u budu}nosti – izneveriti ili
potvrditi wegova i{~ekivawa...
Izvanredno je zna~ajno wegovo svestrano zalagawe za
podizawe umetni~kog nivoa Pozori{ta solidnijom igrom,
reìjom i dekorativno-kostimskom i tehni~kom opremom
inscenacije repertoara paze}i pri tome na istorijsku i
lokalnu verodostojnost. To uvek treba da budu najvi{e
umetni~ke ambicije pozori{ne uprave. On je traìo, na
primer, da se neki komadi izvode u originalnoj insce-
naciji evropskih scena: tako je Molijerova komedija “Pu-
~anin kao vlastelin” prikazana 1904. u inscenaciji Fran-
cuske komedije i sa muzikom Ulija. Bilo je jo{ nekoliko
takvih scenskih aran`mana za wegove uprave. Svestan da
nema jo{ rediteqa velikih stvarala~kih zamisli i ini-
cijativa on je, o~igledno, na ovaj na~in teìo da se pre-
no{ewem, izvesnim kopirawem tu|ih umetni~kih zamisli
i iskustava ostvaruje evropski umetni~ki nivo...
U wegove ozbiqne brige za scenu spada i angaòvawe

dekorativnih pozori{nih slikara: 1903–4. Karla [tadle-
ra, 1904–6. Alfreda Helviga, koji su bili i {efovi deko-
ratera i pozornice. Oni su ostvarivali korisna iskustva
sa evropskih scena. Posle Kova~evi}a i d’Andreje i sve do
dolaska Baluzeka to }e biti, nesumwivo, vrlo zna~ajne
umetni~ke inicijative u dekorativno-tehni~koj oblasti.
Za Jankovi}eve uprave gostovalo je u NP u Beogradu
vi{e velikih evropskih glumaca i pozori{nih trupa {to
je sasvim skladno dopuwavalo vi{e umetni~ke te`we re-
pertoara i naro~ito èqe da se kultivi{u ukus, zahtevi
publike i korisno nadahne umetni~ko stvarawe glumaca.
Ta gostovawa su ponekad bila najvi{i umetni~ki dometi u
savremenoj evropskoj pozori{noj umetnosti...
U ozbiqnoj te`wi i odlu~nosti da zavede scensku i
op{tu disciplinu u Pozori{tu, ~esto od glumaca shva-
1367a Zbog ove finansijske krize
tanu dosta i povr{no i slobodnije, Jankovi}eva uprava je
sastavqen je u maju 1905. Odbor gospo|a
nai{la na trenutno nesalomqivi, organizovani otpor
sa zadatkom da skupqa dobrovoqne pri- glumaca. Nov~ane kazne su jo{ vi{e pogor{ale situaciju,
loge da bi se pomoglo Pozori{tu. Od- iako je to bilo neizbe`no zbog neurednosti, neposlu{no-
bor je uputio akt u vidu apela svim sti i ~ak koterijskih spletaka u Pozori{tu. Neki glumci
nov~anim zavodima u Beogradu i spre-
su u to ve{to uvla~ili i publiku nedovoqno ili jedno-
mao se da u ovu akciju pozove celu Sr-
biju. Predvi|ali su se po jedan koncert strano obave{tenu, tako da se stvarala nepodno{qiva
i kermes. Predsednice Odbora su bile psihoza u ku}i i izvan we. Sredinom 1905. godine ose}ala
Caja Nenadovi} i Hristina Hayi-To- se i izvesna finansijska kriza u Pozori{tu izazvana ova-
mina, sekretari Kosara Gen~i} i Mica kvom situacijom zbog koje je podbacivala i poseta pub-
Mihaila Popovi}a. (Iz beogradskog
“Malog ùrnala”, od 21. V 1905) like.1367a Onda je neo~ekivano do{lo najgore: u takvoj
situaciji izbile su 7. II 1906. godine demonstracije pri-
1368 Predstava je prekinuta i od-
likom izvo|ewa drame “Na dnu” Maksima Gorkog.1368 Po-
loèna. Demonstranti, naro~ito s ga- sle demonstracija podneli su ostavku ~lanovi uprave Jan-
lerija, izvikivali su parole protiv
Jankovi}a, Grola i Skerli}a, ~lana
kovi} i Grol i Kwièvno-umetni~kog odbora Bogdan Po-
Odbora. U gradu su rasturani ~ak i povi}, Jovan Skerli} i Dobroslav Ruì} (Pavle Popovi}
leci protiv uprave. Demonstranti su se povukao jo{ ranije) obrazlaù}i je pismeno 9. II 1906:
navodili kao razlog nezadovoqstva “Na ovaj korak celokupna uprava Narodnog pozori{ta od-
strogost Jankovi}a i zapostavqawe
lu~ila se, da bi sa svoje strane jedinim na~inom koji joj
mla|ih snaga u repertoaru. Demon-
stracije su imale i politi~ku poza- stoji na raspoloèwu spre~ila svakako te{ku eventual-
dinu, jer su Skerli} i Grol bili iz nost zatvarawa zavoda kojim je dosad upravqala i u kom je
grupe oko “Dnevnog lista” i “Odjeka”. radila da ga po svom najboqem umewu pomogne i unapre-
1369 Dràvni arhiv Srbije, Mini- di.”1369
starstvo prosvete, 1906.
Nacionalni i strani repertoar za uprave
Jankovi}a i Grola
Ceo repertoar, i nacionalni i strani, odlikuje se, pre
svega, raznovrsno{}u dela i pisaca iz raznih epoha i pra-
vaca. U izboru komada odlu~ivali su u podjednakoj meri i
kwièvni i scenski zahtevi, tako da se zapaà odre|eni
plan u umetni~koj politici. Ako u tom smislu ima izve-
snih umetni~kih izneveravawa, to su neizbe`ni kompro-
misi sa ukusom publike u izboru premijernih i repriznih
komada, ali su takve `rtve svedene na mawu meru. Iz na-
cionalne dramske kwièvnosti uzeto je ono {to je trenut-

no, u toku tri godine, bilo najboqe i {to je sam dramski
razvitak nanosio.
Za “Sterijino ve~e” izveden je komad “Vladislav, kraq bu-
garski”, àlosna igra u 5 ~inova, J. S. Popovi}a (30. XII 1903),
planirano jo{ ranije. Komedija “Rodoqupci” izvedena je us-
pe{no 1904. godine. Branislav Nu{i} je zastupqen vrlo skro-
mno i to jedno~inkama: “Na{a deca”, “Greh za grehom” (1903),
“Pod oblacima” (1904). I od Svetozara ]orovi}a izvedeno je
tako|e nekoliko jedno~inki, dobro primqenih u publici: “Sta-
na Rankovi}eva”. “On”, “Vladika u Poqicama”, posledwa dva i
sa muzikom (sva tri 1903), “Adembeg”, s pevawem (1905), i ptice u
kavezu" (1906). Drama iz beogradskog ìvota “Na slavi” Sima
Matavuqa (1904) pro{la je osredwe u publici, a nepovoqno u
pozori{noj kritici. Milan Savi} je predstavqen dru{tve-
no-satiri~kim komadom “Odsudni trenuci” (1904) u pet delova
prihva}enim od publike, u kritici potcewen ili precewen.
Dramati~ar iz starijeg nara{taja Dragutin Ili} pisao je pri-
godne dramske tekstove uz proslavu \ure Jak{i}a (“Proplanak
slave”, 1903), a izvedena mu je i tragedija “Neznani gost” (1904) s
mawe uspeha i scenskog i kwièvnog.
Od doma}ih pisaca Ivo Vojnovi} je dobio najvi{e me-
sta u repertoaru. Wegove prete`no simbolisti~ke i neo-
romanti~arske drame odgovarale su ukusu moderne publi-
ke, pone{to i nacionalnom duhu u godinama op{te obnove
posle majskog prevrata. Od wegovih komada Pozori{te je
izvodilo: “Ekvinocio”, drama u 4 ~ina (1903), “Dubrova~ka
trilogija” (1904), “Psihe”, komedija u 3 ~ina, “Smrt Majke
Jugovi}a”, dramska poema u 3 pevawa, sa muzikom Jenka i
Mite Topalovi}a (1906). Vojnovi}eve drame predstavqaju
najvi{i umetni~ki domet u nacionalnoj dramatici u re-
pertoaru u toku ove tri sezone. “Na nizbrdici”, dramska
slika iz ìvota srpskih seqaka u 3 ~ina, sa muzikom Petra
Krsti}a, Blagoja T. Nedi}a predskazivala je izvesne dram-
ske mogu}nosti jednog mladog pisca, koji je brzo i{~ezao.
Tu su jo{ slovena~ki pisac Zofka Kveder sa jedno~inkom
“Qubav” (1905) i hrvatski Milan Begovi} tako|e s jedno-
~inkom “Venus Victris” (1905). Zanimqivo je ista}i da se i
pesnik Jovan Du~i} prikazao dramskom poemom “Kruni-
sawe Du{anovo” 1904. godine. Zna~ajni pozori{no-kwi-
èvni i nacionalno-politi~ki doga|aj predstavqa izvo-
|ewe jedno~ine satire “Jazavac pred sudom” Petra Ko~i}a
1905. godine u kojoj je glumac Sava Todorovi} izgradio s
mnogo duha, neuporedivog ìvotnog realizma i rasko{ne
invencije Davida [trpca, jednu od najboqih doma}ih
umetni~kih kreacija beogradske scene. Strani repertoar
je bio prava prilika da Jankovi} i Grol pokaù {ta znaju
i umeju. I oni su, zaista, ubedqivo posvedo~ili takve svoje
mogu}nosti, jer su repertoarom za ove tri godine potvr-
dili da dobro poznaju stranu dramatiku, da budno prate
{ta se igra na va`nijim evropskim, naro~ito francuskim
i nema~kim pozornicama i da shvataju zahteve i potrebe

modernog doba primewuju}i stroà i, u dosluhu sa savre-
menom publikom, ~ak i kompromisna merila. Tako }e se, po
potrebi i u nevoqi, na}i u ovo doba jedan pored drugog
[ekspir, Kornej ili Ibzen pored Rajmunda i d’Enerija. To
mogu da shvate samo oni koji na pozori{te ne gledaju pre-
te`no kwi{ki i ~ak naivno. Evropska dramatika je zastup-
qena u repertoaru komadima pisaca iz svih epoha i prava-
ca, od anti~kih preko [ekspira i francuskog klasicizma,
romantizma, realizma do modernih, iz desetak zemaqa.
Ve}ina komada birani su ili po zanimqivosti fabule,
ili po aktuelnosti tematsko-idejnoj u ovom vremenu, ili
po scenskoj dinami~nosti (gde se to moglo, prema umet-
ni~kim merilima). Mawi broj komada je od ve}e umetni~ke
vrednosti; ve}ina spada u boqe komade evropske drama-
tike, starije i novije, a malo ih je lo{ijih.
Nave{}u ih po godinama i hronolo{kom redu izvo|ewa, i
to u 1903: “Gospodin Alfons”, komedija u 3 ~ina, “Svadbena
pohoda”, komedija u 1 ~inu, “Klodova èna”, komedija u 3 ~ina,
“Knegiwa od Bagdada”, drama u 3 ~ina, “Knegiwa @or`”, ko-
mad u 3 ~ina, sve A. Dime Sina; “Vesele ène vindzorske”,
komedija u 5 ~inova, V. [ekspira, “Sid”, tragedija u 5 ~inova,
Pjera Korneja, “Silom lekar”, komedija u 3 ~ina, Molijera,
“Tka~i”, drama u 5 ~inova, Gerharta Hauptmana; u 1904; “Do-
ma}e ogwi{te”, drama u 1 ~inu, “Tentaìlova smrt”, trage-
dija u 5 ~inova, Morisa Meterlinka, “Kraq se zabavqa”,
drama u 5 ~inova. V. Igoa,“Na dnu”, drama u 4 ~ina, M. Gorkog,
“Ve{tica”, drama u 5 ~inova, “Toska”, drama u 5 ~inova, obe V.
Sardua, “Na poselu”, komad u 3 ~ina s pevawem, Vladimira
Aleksandrova – Mihaila Starickog, “A{ikovawe”, komad u 3
~ina, Artura [niclera, “Aveti”, drama u 3 ~ina. H. Ibzena,
“Buburo{”, komedija u 2 ~ina, @orà Kurtelina, “Prava
du{e”, komedija u 1 ~inu, \uzepe \akoze, “Mirandolina”,
komedija u 3 ~ina, Karla Goldonija, “Dete”, drama u 1 ~inu,
Hermana Hejermansa, “Labudova pesma”, drama u 1 ~inu, A.
êhova, “Carstvo mraka”, drama u 5 ~inova, L. Tolstoja i opet
Molijera sa komedijom “Pu~anin kao vlastelin”; 1905; “Ki-
riyija Hen{el”, drama u 5 ~inova, G. Hauptmana, “Zagonetka”,
komad u 2 ~ina, Pola Ervijea, “Jadni Pjero”, drama u 3 ~ina,
Feli~ea Kavalotija, “Vaskrsewe”, drama u 5 ~inova, L. Tol-
stoja – Anri Bataja, “Knegiwa od Bagdada”, komedija u 3 ~ina,
A. Dime Sina, “Antigona”, tragedija u 5 ~inova, Sofokla,
“Hvali{a”, komedija u 1 ~inu, Plauta, “@or` Danden”, u 3
~ina, Molijera (po tre}i put!), “Mleta~ki trgovac”, komedija
u 5 ~inova, [ekspira, “Lucifer”, drama u 4 ~ina, Enrika
Butija, “Strahil, stra{ni hajduk”, dramska poema, Petka To-
dorovi}a; u 1906: “Don @uan”, komedija u 5 ~inova, “Sme{ne
precioze”, komedija u 1 ~inu, Molijera (Za tri godine pet
komada!), “Vawu{inova deca”, drama u 4 ~ina, S. Naj|enova,
“Trag”, komedija u 3 ~ina, V. Sardua, “Gospo|a s mora”, drama u
5 ~inova, H. Ibzena, “Kako god ho}ete”, komedija u 5 ~inova, V.
[ekspira (po tre}i put) i “Pigalova ulica”, komedija u 3
~ina, Aleksandra Bisona.
I posle najstroè kriti~ke analize, ovakav repertoar

otkriva i siguran ukus i dobro razumevawe potreba jednog
velikog pozori{ta i zahteva publike i doba. U izboru ima
~ak i smelosti, jer je u repertoarskoj politici ovakav
zaokret nagao i odlu~an: tu su dela Sofokla, Plauta, [ek-
spira, Molijera, Korneja, Goldonija, Tolstoja, M. Gorkog,
H. Ibzena, Morisa Meterlinka, Gerharta Hauptmana, ali
obavezno i Dime Sina i Sardua, u reprizama ~ak iz tre}eg
umetni~kog plana, kako bih rekao, koji su obezbe|ivali
prihod da bi se uprava usudila na smelije inscenacije.
Tako se postupalo i u izboru doma}ih komada, jer su, na
primer, Cveti}eva tragedija “Todor od Stala}a”, “Ivkova
slava” V. Miqkovi}a – Sremca, “Sa}urica i {ubara” Ili-
je Okrugi}a, “Milo{ Obili}” J. Suboti}a, “Su|aje” Q.
Petrovi}a jo{ imali brojnu pozori{nu publiku. Posebnu
pa`wu zasluùje briga za repertoar po izboru Jovana S.
Popovi}a iz kojega je izvedeno vi{e komada.
Zakqu~ak o radu Jankovi}a i Grola

Nijedna pozori{na uprava nije pokazala tako i toliko
visoke i zna~ajne umetni~ke rezultate u radu kao ova Jan-
kovi}a i Grola, koji su u isto vreme i najboqi pozori{ni
stru~waci do ovog trenutka, sa mnogo znawa, svestranog
razumevawa i evropskim kriti~kim merilima, potpuno
dorasli da u novim, sloènijim zahtevima i potrebama
moderne epohe vode Pozori{te. Neki savremenici kaù
da oni nisu imali u ja~oj meri takozvanu intuiciju za
scenu, naro~ito glumu, ono {to bismo nazvali poetskim,
tananim ose}awem, najzad ne{to gluma~ko u prirodi. Mo-
`da u tome i ima pomalo istine, ali su zato posedovali u
velikoj meri sve druge kvalitete solidnih pozori{nih
erudita, u ve}ini nepogre{iva kriti~ka merila i tanano
~ulo da osete damare novoga ìvota u pozori{tu i u dru-
{tvu. Oni su na{ili sigurnu umetni~ku ravnoteù Pozo-
ri{ta u sve brìm ìvotnim tokovima nove stvarnosti,
sa~uvali, obogatili i diferencirali wegovu umetni~ku
tradiciju. Narodno pozori{te u Beogradu je uzdignuto za
jedan umetni~ki stepen vi{e u svom istorijskom razvitku.
Demonstracije u 1906. godini samo su privremeno zausta-
vile umetni~ki polet Pozori{ta i pokazale koliko, po-
nekad, sitne i ~ak pakosne pobude mogu da ometu i pokvare
velike kulturne inicijative.

upravnika Nikole Petrovi}a i dramaturga
Branislava Nu{i}a (1906)
Posle demonstracija za upravnika je postavqen dr Ni-
kola Petrovi} 30. VII i ostao do 29. XI 1906. godine, a za
dramaturga Branislav Nu{i} od 5. VIII 1906. do 14. IV 1907.
godine. Petrovi}, koji je po drugi put upravnik, nije se

zadrào ni celu sezonu, a Nu{i} je radio jo{ nepunih pet
meseci sa novim upravnikom Mihailom Markovi}em i
podneo ostavku, jer nije ni mogao ni hteo da s wim sara|uje
smatraju}i da nije dovoqno stru~an, a u stavu i raznim
merama isuvi{e prepotentan. Uz novu upravu naimeno-
vani su i novi ~lanovi Kwièvno-umetni~kog odbora od
avgusta 1906. godine: dr Dragoqub Pavlovi}, profesor
Univerziteta, Du{an L. \oki} (od 26. VIII), Milorad Ga-
vrilovi}, glumac i rediteq, i pozori{ni kriti~ar Bori-
voje Popovi} (od 26. VIII, koji }e provesti i na radu u
Pozori{tu od 12. VII 1908. do 21. I 1909).
Ovako kombinovana uprava mogla je bar da sa~uva i
umetni~ki nivo pozori{ta, visoko uzdignut pod Janko-
vi}em i Grolom, ako ve} nije bila u stawu da krene jo{
daqe. Petrovi} je postavqen da sredi prilike, zavede red
i disciplinu u Pozori{tu posle demonstracija i u tome je
i uspeo, ali u administraciji i organizaciji nije doneo
ni{ta novo i zna~ajno u Pozori{te. Sem toga, on se vratio
u Pozori{te sa shvatawima upravnika iz kraja XIX veka.
Ovaj dobronamerni i po{teni administrator i dobar or-
ganizator, cewen i voqen od glumaca, nije imao artisti-
~ku prirodu i nije ose}ao damare novog ìvota i potrebe
modernog pozori{ta. I B. Nu{i}, koji je prvi put imao i
lepih rezultata, ovoga puta je osetno podbacio i u zala-
gawu i u repertoarskoj politici. Petrovi} je zaveo stalne
dnevne predstave, zatim sa znatno sniènim cenama i ~ak
ponekad besplatne za narod. On je time teìo da se {to
vi{e okrene ka narodu i Pozori{te u~ini popularnom i
neophodnom potrebom ìvota sveta. Zamisao je lepa, ali
smela i opasna zbog umetni~kih i materijalnih `rtava na
{tetu Pozori{ta.
Kao {to je nekada, krajem XIX veka, radio sa Janko-
vi}em, i sada je favorizovao reprizovawem operete, jer je
èleo da vrati pozori{nu publiku odbijenu od Pozori-
{ta posledwim doga|ajima. Kao upravnik radio je ovoga
puta suvi{e kratko vreme da bi pokazao koliko je do-
rastao novim zadacima.
Nu{i}ev repertoar bio je ovoga puta sku~en u izboru
komada. Od stranih komada od scenskog interesa trebalo
bi spomenuti samo “Veliko videlo”, dramu u 4 ~ina, Fe-
liksa Filipija i “Safo” komad u 5 ~inova, A. Dodea i
Adolfa Beloa, a od doma}ih “Na{i sinovi”, komad u 4
~ina, Vojislava Jovanovi}a. Tu su i memorijalne ve~eri
posve}ene Jovanu S. Popovi}u, kada je izvedena “prika-
`wa u 2 slike” “Spomen Steriji” Dragutina Ili}a, i dva
puta, u septembru i novembru 1906. godine, dramska poema
“Argonauti na Lemnosu” i poema “Posledwi gost” Voji-
slava Ili}a (sa muzikom Stanislava Bini~kog).

upravnika Mihaila Markovi}a i dramaturga
Branislava Nu{i}a (1906–1907)
Po{to je dr N. Petrovi} podneo ostavku, za upravnika
je postavqen Mihailo Markovi}, profesor, biv. direktor
gimnazije i generalni konzul u penziji, i radio od 29. XI
1906. do 17. VII 1909. godine. On nije do{ao u Pozori{te ni
“kao pozori{na, ni kao umetni~ka li~nost, nego, pre sve-
ga, kao dobar organizator i administrator. Gimnaziju je
zavr{io u rodnom mestu Kragujevcu,1370 a Veliku {kolu u
|a...”, itd. (ve} citirano delo). Str.
Beogradu. Nekoliko godina je radio kao pisar u raznim 685.
nadle{tvima u â~ku, Kragujevcu, Kru{evcu i Beogradu, a
od 1869. je suplent gimnazije u Jagodini i Kragujevcu, u dva
maha profesor u Beogradu, drugi put u Prvoj niòj gim-
naziji 1874–80, zatim direktor dva puta Gimnazije u Ni{u,
1880–92. i 1894–97, pa I beogradske gimnazije 1897–1902.
kada je penzionisan. Kao penzioner je 1901–1903. ~lan is-
pitne komisije za polagawe profesorskog ispita iz srp-
skog jezika, a 1903–1904. generalni konzul u Pri{tini
kada je penzionisan. Ministar prosvete Andra Nikoli},
pisac i pozori{ni qubiteq, usudio se da ga dovede iz
penzije za upravnika Pozori{ta veruju}i, nesumwivo, da
}e blagotvorno i pomirqivo uticati na uznemirene du-
hove. Nu{i}, rade}i s wim nevoqno nepunih pet meseci, u
nacionalnom repertoaru nije doneo ni{ta novo i zado-
voqio se samo reprizama, a od stranih svih {est komada
zasluùju da se spomenu, jer imaju ili prete`no scensku
ili i kwièvnu vrednost: “Posao je posao”, komad u 3 ~ina,
Oktava Mirboa, “Poslanik iz Bambiwona”, komedija u 3
~ina, A. Bisona, “Sfinks”, drama u 4 ~ina, Oktava Fejea,
“Ana Karewina”, komad u 5 ~inova, po L. Tolstoju Edmonda
Giroa, “Kriza”, komedija u 3 ~ina, Marka Prage (koji je on
planirao, a izveden pod Odavi}em), i “[erlok Holms”s
policijska komedija u 4 ~ina, po Konanu Dojlu Ferdinanda
Bona.
Umetni~ka delatnost dveju uprava za nepunu godinu da-
na, za koje je vreme Nu{i} bio dramaturg" ne samo da nije
ni u ~emu unapredila nego je ~ak i unazadila Pozori{te.
Za ovo vreme nije bilo ni zna~ajnijih umetni~kih mera i
inicijativa, ni ozbiqnijeg oboga}ewa repertoara.

Mihaila Markovi}a i dramaturga Riste Odavi}a
(1907–1909)
Posle Nu{i}eve ostavke du`nost dramaturga je vr{io
Rista Odavi}, profesor, koji je radio tri godine sa Jo-
vanom Doki}em. Za ~lanove Kwièvno-umetni~kog odbo-
ra naimenovani su dr Dragoqub Pavlovi}, Du{an L. \o-
ki}, Borivoje Popovi} (koji je bio na radu u Pozori{tu) i

dr Radovan Ko{uti}, profesor Univerziteta. Cewen kao
publicista i prevodilac, Odavi} je sada do{ao za drama-
turga sa vi{e iskustva, ve{tine i znawa, a bio je ina~e
izvanredan pregalac u radu. On je, uz dosta neupu}enog
upravnika Markovi}a, imao punu umetni~ku inicijativu u
radu i ~ak sprovodio ina~e vrlo stroge i sada nepopularne
disciplinske mere, koje su izazvale “mali rat”, kako se
govorilo, izme|u wega i nekih zna~ajnijih glumaca, na-
ro~ito vrlo autoritativnog, ali pomalo }udqivog Mi-
lorada Gavrilovi}a. Sukobi s Gavrilovi}em ponekad su
1371 Rista Odavi} mi je, kao up- poremetili i scensku disciplinu.1371 Odavi} je radio pod
ravnik Dràvnog arhiva, pri~ao o toj dosta nepovoqnim uslovima, za koje je ponekad i sam bio
atmosferi u Pozori{tu i naro~ito o
“matom ratu”. U borbi protiv uprave,
kriv: izvan ku}e imao je dosta politi~kih i li~nih pro-
a najvi{e Odavi}a, Milorad Gavrilo- tivnika, jer je kao ~ovek bio otvoren i bu~an; radio je sa
vi} je onemogu}avao izvo|ewe nekih upravnikom koji nije bio popularan ni me|u glumcima, ni
predstava u kojima je igrao glavne ulo- me|u stru~wacima, a u radu mu nije mogao mnogo dopri-
ge. Odavi} ga je tako nadmudrivao {to
je neke Gavrilovi}eve uloge delio u
neti; zbog strogog disciplinskog kursa neki glumci su
alternaciji Aleksi Radovi}u, ili je napu{tali Pozori{te i opet se vra}ali: Dobrica Milu-
to ~inio diskretno, pa ga diskretno i tinovi}, Bogoboj Rucovi}, Miodrag Bekovi}, Boà Dimi-
spremao za zamenu. Kad god bi Gavri- trijevi}, Milorad Gavrilovi}, Ana Suhankova, Qubica
lovi} iznenadnim otkazivawem zbog
bolesti dovodio u pitawe odràvawe Pavlica, Aleksandra Boji}eva i dr.; Rucovi} je u Beogradu
predstave. Odavi} bi ubacivao u ko- osnovao svoje pozori{te èle}i samo wemu “da ometa i
mad Radovi}a da ga zameni. Odavi} je pakosti”, kako je govorio Odavi}; u 1908. godini Pozo-
video i u osnivawu Rucovi}evog po- ri{te je izgubilo zna~ajne ~lanove-glumice, jer su umrle
zori{ta u Beogradu nameru da se wemu
“smeta i pakosti”. Ina~e, u Gavrilo- Sofija – Coca \or|evi}, Vela Nigrinova, te{ko bolesna
vi}u i Rucovi}u je gledao najvi{e Mileva Radulovi}ka; u {tampi su ga ponekad o{tro i
vrednosti u srpskoj glumi. dosta nepravi~no napadali, ~ak pamfletski (Pera Ta-
letov i Milan Grol), itd.
Uprkos svemu tome, Odavi} je za dve godine pokazao
povoqnije umetni~ke rezultate u radu od svih uprava do-
sada, sem Jankovi}eve i Grolove, boqe nego i u vreme
saradwe sa Doki}em. U Odavi}evom repertoaru i uop{te u
umetni~kom planu ima i lepih ambicija, korisnih ini-
cijativa, raznovrsnosti i dinami~nosti. Moglo bi mu se
zameriti {to nije odrào do kraja jedan stalan umetni~ki
kurs, jer ima i padova, kompromisa u izboru komada i
favorizovawa kod inteligencije nepopularne operete i
~esto netakti~an odnos prema glumcima zbog ~ega je iza-
zivao neprijateqstva i nespokojstva u ku}i.
Za dve godine dao je dvadesetak predstava doma}ih komada
ili memorijalnih ve~eri: “Na{ zet”, komad u 1 ~inu (1907),
Vojislava Jovanovi}a, “û~uk Stana”, komad u 3 ~ina s pe-
vawem, sa muzikom Stevana Hristi}a, Milorada Petrovi}a
(1907), “Pod maglom”, slika u 1 ~inu u stihovima, Alekse
[anti}a (1907), “Aj{a”, komad u 3 ~ina, sa muzikom P. Krs-
ti}a, Svetozara ]orovi}a (1907), “Danak u krvi”, drama u 1
~inu (1907), “Hayi Loja”, fragment u 1 ~inu (1908), “Jesewa
ki{a”, drama u 4 ~ina (1909), sve Branislava Nu{i}a, “Gol-
gota”, drama u 3 ~ina (1907), “Snovi”, drama u 4 ~ina (1909), oba
Milivoja S. Predi}a, “Pod `rvwem”, dramski triptihon,

“Sre}kovi}i”, slike iz beogradskog ìvota u 3 ~ina (oba
1908), oba Dragoslava Nenadi}a, “Balkanska carica”, drama u
3 ~ina (1908), Nikole Petrovi}a, “Dor}olska posla”, {ala u 4
~ina, Ilije Stanojevi}a (1909), ~ak i “Abramovo posveti-
li{te”, prikazawe u 2 slike, dubrova~kog pisca Mavra Vet-
ranovi}a âv~i}a. On je nastavio da neguje lepu kulturnu
tradiciju Pozori{ta i odràvao ve~eri posve}ene srpskim
piscima: Branku Radi~evi}u, Steriji, Lazi Lazarevi}u i Mi-
lovanu Gli{i}u.1372 1372 Na ovoj komemoraciji o Gli-
U stranom repertoaru, i pored svih padova, ose}a se sigur- {i}u su govorili pisci Radoje Doma-
nije kriti~ko merilo. Od dvadeset dva premijerna komada novi} i Dragutin J. Ili}, a zatim je
nave{}u {esnaest koji zna~e pozitivan doprinos repertoaru izveden wegov komad “Dva cvancika”.
u prete`no scenskom ili i u umetni~kom pogledu po dramskoj
vrednosti: “Palana~ka èleznica”, komedija u 3 ~ina, Lud-
viga Rome, “Alkesta”, drama u 3 ~ina, po Euripidu @orà
Rivolea, “Svadba Kre~inskog”, komedija u 3 ~ina, Aleksandra
Suhovo-Kobiqina, “Paolo i Fran~eska”, tragedija u 4 ~ina,
Stivena Filipsa, “îka Lebonar”, drama u 4 ~ina, @ana Eka-
ra, “Narodni neprijateq”, drama u 5 ~inova, H. Ibzena, “Zlo-
~in i kazna”, dramske scene u 10 slika, po Dostojevskom, De-
lijea, “Od zla gorem”, drama u 3 ~ina, Roberta Braka, (svi
izvedeni 1907). “Dorina”, komedija u 3 ~ina, \erolama Preja,
“Teodora”, drama u 5 ~inova, V. Sardua, “Aliluja”, drama u 3
~ina, Marka Prage, (svi 1908), “Moral g|e Dulske”, tragi-
komedija u 3 ~ina, Gabriele Zapolske, “Sveti plamen”, drama
u 4 ~ina, Pola Ervea, “Utopqeno zvono”, dramska bajka u 5
~inova, G. Hauptmana, “Saloma”, drama u 1 ~inu Oskara Vajlda
i “Kradqivac”, komedija u 3 ~ina, Anri Bernstena (1909).
Rista Odavi} (19. VIII 1870, Beograd – 17. IV 1932,
Beograd) uvek je imponovao velikim znawem i razumevawem
pozori{ta i wegovih potreba i izuzetnim pregala{tvom.
On se lepo i postupno obrazovao: u Beogradu je zavr{io
gimnaziju i studije na Istorijsko-filolo{kom odseku Ve-
like {kole, a zatim nastavio usavr{avawe 1897–98. u
Lajpcigu. Pozori{ta je gledao u Be~u, Berlinu i Parizu.
Od 1918. godine je {ef Presbiroa Ministarstva inostra-
nih dela, od 1920. upravnik Dràvne {tamparije, od 1923.
je na~elnik Umetni~kog odeqewa Ministarstva prosvete
posle B. Nu{i}a i od 1924. do smrti upravnik Dràvnog
arhiva u Beogradu. Kao pisac bio je plodan i raznovrstan:
pisao je pesme, poneku pripovetku, dramu “Hej, Sloveni”,
politi~ke, kwièvne i pozori{ne ~lanke i kritike u
vi{e listova, mnogo prevodio u stihu i prozi, naro~ito
nekoliko pozori{nih komada s nema~kog, ure|ivao zna-
~ajne kwièvne listove “Nova Iskra” (1899–1912) i “De-
lo” (1910–11). Od pozori{nih priloga najzna~ajniji su
wegovi podaci iz istorije srpskog pozori{ta i o mnogim
glumcima mawe-vi{e ta~ni, objavqeni u “Narodnoj enci-
klopediji” Stanoja Stanojevi}a i vrlo korisna arhivska
gra|a dovoqno sistematizovana, ~esto sasvim nova u Dr-
àvnom arhivu Srbije.
Zakqu~ak o radu Markovi}a i Odavi}a

Kada se danas bri`qivije analizuju ponekad vrlo ne-
povoqne ocene umetni~ke delatnosti Pozori{ta za upra-
ve Markovi}a i Odavi}a, vidi se koliko je tu bilo prete-
rivawa, neobjektivnosti i ~ak izvesne koterija{ke za-
slepqenosti. “ôvek se danas ne mora bojati” – pisao je
1373 “Bosanska vila”, 1908, br. 23.
Pera Taletov 1908. godine1373 – “da }e mu se re}i da je
pesimista, ili da je zaslepqen nekom pristrasno{}u, ako
kaè da je na{e jedino Pozori{te u naglom i sistemat-
skom opadawu, da stalno zanemaruje umetnost i da je na
najkra}em i najpouzdanijem putu da postane jedno pozo-
ri{te zanatsko-industrijske utakmice.” Taletov isti~e
1374 “Bosanska vila”, 1909, br.13. i docnije1374 da je Odavi}eva uprava “period beskrajnog lu-
14. tawa, nerazumevawa dramske i pozori{ne umetnosti, ne-
girawa svega otmenog ukusa u kwièvnosti, period biro-
kratske te`we za disciplinom, period nesre}ne indus-
trije u Pozori{tu”. Milan Grol je jo{ o{triji kada kaè
za Pozori{te: “Ono je danas bez glumaca, bez repertoara,
bez publike, bez harmonije u li~nim odnosima, bez disci-
pline u administraciji, bez ikakvog merila i kompasa u
radu, ono se krpi s dana na dan poku{ajima bez ciqa, bez
plana i ~esto bez smisla. U onoj va{arskoj gomili komada
koji se re|aju i ponavqaju bez ikakva sistema i tendencije,
ni u pogledu literature, ni u pogledu razvijawa gluma~ke
1375 “Srpski kwièvni glasnik”, trupe ne zna se {ta je bednije.” 1375
od 16. XI i 1. i 15. XII 1908. Ovakvim zastra{uju}e neobrazloènim zapaàwima i
ocenama ne kazuje se, naravno, mnogo istinitog sem {to se
otkriva jedan neprijatan polemi~ko-pamfletski ton dru-
ge pozori{ne strane. Neosporno je da je Markovi} uspo-
stavio izvestan red i disciplinu me|u glumcima, koji su
ponekad, isprovocirani sa raznih strana, napu{tali i
opet se vra}ali u Pozori{te. Bekovi} i Rucovi}, na pri-
mer, spadali su me|u najmawe disciplinovane glumce,
sklone jo{ i grubqim ispadima i alkoholizmu. Poseta
Pozori{tu se kretala uglavnom u istoj meri kao i pret-
hodnih sezona. Repertoar po umetni~koj vrednosti, sadr-
ìni i raznovrsnosti izostajao je, nesumwivo, od onog za
uprave Jankovi}a i Grola, ali je bio sigurno boqi od
repertoarskog plana drugih uprava. Takav zakqu~ak se
neminovno name}e upore|ivawem komada i po scenskoj i
po umetni~koj vrednosti.
Za uprave Markovi}a i Odavi}a izvedene su dve opere –
“Bajaco” Ru|era Leonkavala (26. VIII 1908) i “Prodana ne-
vesta” Bedìha Smetane (10. II 1909). Sem toga, spremqena
je nova opereta “Slepi mi{” sa muzikom Johana [trausa
(26. V 1907), a nanovo uve`bana “Mamzel Nitu{”.
U reprizovawu starijih komada preovla|uju vi{e fi-
nansijski nego umetni~ki razlozi, ali se izvode i boqi
strani komadi (u sezoni 1908–9. izvedeno je {est [ekspi-

rovih dela), a od doma}ih najvi{e rodoqubivih u sezoni
1908–9. zbog psihoze koju je izazvala aneksiona kriza (~ak
i “Markova sabqa” Jovana \or|evi}a, “Pera Segedinac”
Laze Kosti}a, ~esto dela B. Nu{i}a i Iva Vojnovi}a).
U svakom slu~aju ni najkivniji recenzenti (pa ni Grol
ni Taletov) nemaju pravo, jer ni u repertoaru, niti uop-
{te u radu nije bilo takve pometenosti. Neosporno je da
sadrìnom i vredno{}u repertoara nije postignuta vi-
soka umetni~ka mera, ne bar ona kao za uprave Jankovi}a i
Grola. Isto tako u reprizovawu komada, naro~ito stra-
nih, ima izvesne improvizacije – od prilike do prilike.
Kad se danas ocewuje umetni~ka delatnost jedne pozori-
{ne uprave, ovde najvi{e dramaturga Odavi}a, treba ceni-
ti sve objektivne okolnosti.
Nu{i} je, na primer, mnogo umetni~ki podbacio uz
upravnika Petrovi}a, koji je jo{ imao izvesnog prakti-
~nog iskustva, pa makar i bez artisti~kog smisla; uz up-
ravnika Markovi}a, koji nije imao ni jedno ni drugo, po-
na{ao se ~ak nekako pasivno i beznade`no, repertoar
potpuno zanemario i nekako se distancirao od upravnika
nedoraslog za umetni~ke zadatke.
Odavi} je uz ovog istog Markovi}a, u osnovi po{tenog
i dobronamernog trudbenika-birokrate, radio dve godine
u svemu prepu{ten sebi, vrlo malo pomagan od ~lanova
Kwièvno-umetni~kog odbora, uz to neprijateqski oce-
wivan od jednog dela {tampe i ometan od nekoliko inspi-
risanih glumaca. On nije imao velike stvarala~ke spo-
sobnosti, niti je u onome {to je pisao pokazivao posebnu
darovitost (u poeziji najmawe, u drami “Hej Sloveni” po-
ne{to, kao ~lankopisac imao je nerva, ù~nosti i otvore-
nosti), a stvarao je u izuzetno oteànoj situaciji, pa nije
ni mogao, a mislim nije ni umeo, da pravi velike umet-
ni~ke podvige u Pozori{tu. Me|utim, on je u~inio sve
{to je znao i mogao: odrào je Pozori{te na pristojnom i
umetni~ki dosta pristojnom nivou, koji nije zna~io ni
osetno opadawe, ni zapaèno uzdizawe. Poneko mu je za-
merao da se u repertoarskoj politici ose}ao prete`no
nema~ki uticaj, jer je bio nema~ki |ak. Ni to nije ta~no: od
1907. do 1909. godine izvedeno je novih ili reprizovano: 81
francuskih, 27 nema~kih, 13 engleskih, 15 ruskih, 8 ita-
lijanskih komada.
Ako bi trebalo, prema ostvarenim umetni~kim rezul-
tatima, kriti~ki odmeravati izvestan umetni~ki stupaw,
onda bi se u ovom vremenu umetni~ka vrednost delatnosti
u Pozori{tu uprave Markovi}a – Odavi}a, bez obzira na
neka i ve} spomenuta podbacivawa, morala svrstati odmah
iza, neosporno vi{ih od we i uop{te visokih umetni~kih
dometa uprave Jankovi}a i Grola.

upravnika Milana Grola i dramaturga
Milana Predi}a (1909–1910)
Gluma~ka {kola
Milan Grol kao upravnik, postavqen 17. VII i Milan
Predi} kao dramaturg, postavqen 25. VII 1909. godine,
vodili su Pozori{te prvi put ne{to vi{e od osam meseci
– do 31. III 1910. godine i za to kratko vreme, uz to stalno
ometani raznim neprijatnostima nisu ni mogli da pokaù
{ta stvarno znaju i umeju. Svaki od wih ponaosob pred-
stavqao je, me|utim, stru~waka visoke vrednosti. Uz ovu
upravu naimenovani su i novi ~lanovi Kwièvno-umet-
ni~kog odbora: dr Jovan Skerli}, Branislav Nu{i} (koji
je 18. XI 1909. godine podneo neo~ekivano ostavku), Dra-
gomir Jankovi}, sada sekretar kraqeve kancelarije i kom-
pozitor Stevan Mokrawac. Za osam meseci rada Grol i
Predi} su pokazali lepe umetni~ke rezultate: usposta-
vili su potrebnu scensku disciplinu, neposrednim inter-
vencijama podsticali reìju i igru glumaca podiù}i
tako umetni~ki nivo predstava, osveìli gluma~ki kadar
novim snagama, organizovali nekoliko vrlo zna~ajnih i
uspelih gostovawa stranih i doma}ih glumaca (stranih sa
trupama), izveli gostovawe Narodnog pozori{ta u Skop-
qu i Leskovcu i osnovali Gluma~ku {kolu. Pozori{te je,
sa prikrivenim nacionalnim zadacima, gostovalo od 25.
do 27. X 1909. godine u Skopqu i izvelo ~etiri predstave
(“Ko{tanu” B. Stankovi}a, “Zadu`binu” M. [ap~anina,
“Qubavno pismo” K. Trifkovi}a, “Sme{ne precioze” Mo-
lijera, “Pod starost” B. Nu{i}a i “\ido” J. Veselinovi}a
– D. Brzaka), a 29. X u Leskovcu (“Zadu`bina” i “\ido”).
Ovo je prvo gostovawe Pozori{ta u ovim krajevima.
Uprava je osnovala i ve} 21. XI 1909. godine otvorila
Gluma~ku {kolu u Narodnom pozori{tu za “{to boqe i
pravilnije razvijawe gluma~kog podmlatka”. U prvom i
jedinom semestru, jer je posle toga {kola zatvorena iz
finansijskih razloga, izvodili su prete`no prakti~nu
nastavu glumci i rediteqi: Milorad Gavrilovi}, Ilija
Stanojevi} i Sava Todorovi}, a Milan Predi} i Dragutin
Kosti} predavali o esteti~kom, gramati~kom i logi~kom
nagla{avawu u ~itawu i tuma~ewu tekstova kao uvod u
predavawa o umetni~koj dikciji. Od docnije poznatih glu-
maca ovu {kolu su pose}ivali: Aleksandar Zlatkovi},
Slavko Bogojevi}, Vlasta Milutinovi}, Aleksandar Tu-
cakovi}, Boìdar [apowi}, Vladimir Tasi}, Dragoqub
Sotirovi}, \or|e Belki}, Nikola Slankamenac, Petar
Hristili}, Teodora Boberi}eva-Arsenovi}ka, Sofija
Haritonovi}ka, Leposava Stojanovi}.
Uprava je proslavila 5. XI 1909. godine 40-godi{wicu

od osnivawa stalnog Pozori{ta, odnosno otvarawa zgrade
prologom u stihu, u obliku jedne pozori{ne slike, pesnika
Velimira Raji}a i komadom “Podvala”t M. Gli{i}a u
kojemu su igrali Vula Pupavca Svetislav Dinulovi}, Ne-
{u Sava Todorovi}, seqaka @ivana Jevrem Boòvi}. Po-
sle proslave 30-godi{wice 1899. godine pod upravnikom
Nikolom Petrovi}em, ovo je sada bio drugi jubilej.
U repertoaru nema velikog zaokreta i iznena|ewa pre-
ma onom Odavi}a. U izboru stranih komada nema onoliko
brojnih podbacivawa kao kod Odavi}a, ali, sem [ekspira,
sve je uglavnom na istom umetni~kom nivou me|u boqim
delima.
Od stranih komada su izvedeni: “Dve {kole”, komad u 2
~ina, Alfreda Kapisa, “Samson”, drama u 4 ~ina, Anri Bern-
stena, “Stari Hajdelberg”, komad u 5 ~inova, Vilhelma Ma-
jer-Ferstera, “Javni ìvot”, komad u 4 ~ina, Emila Fabra, (sve
1909); “Orli}i”, drama u 6 ~inova, Edmonda Rostana, “Sukob”,
komedija u 4 ~ina, Pjera Bertona, “San letwe no}i”, komedija u
5 ~inova, [ekspira, “Pariànka”, komedija u 3 ~ina, Anri
Beka, “Gospo|a Iks”, komedija u 5 ~inova, Aleksandra Bisona
(sve 1910); od doma}ih: “Iza bo`jih le|a”, komad u 4 ~ina, B.
Nu{i}a, (1909); zatim jedno~inke: “Na zgari{tu”, Koste Pet-
rovi}a i Sime Pandurovi}a, “Izvan ìvota”, Dragoslava Ne-
nadi}a i “Na granici”, Iva ]ipika (svi 1910).
Iako ovakav repertoar ne otkriva neki veliki umetni-
~ki stil, utvr|uje utisak o sigurnijim kriti~kim merili-
ma. To merilo se ogleda i u izboru repriznih komada. Na-
cionalni repertoar je obnovqen s qubavqu i vrlo planski.
U wemu su Sterija i Nu{i} zauzimali najvi{e mesta.
U sezoni 1909–10. (malo od we pripada i novoj upravi)
izvedeno je 41 doma}i i 87 stranih komada. Od stranih su 52
francuska, 19 nema~kih, 6 ruskih, 5 engleskih komada, itd.
Ove ve~eri su posve}ene zna~ajnim srpskim piscima: 15.
XI 1909. izvedena je tragedija “Stanoje Glava{” \ure
Jak{i}a na dan pesnikove smrti; 30. XII 1909. odràno je
“Sterijino ve~e” i izvedena wegova “Pokondirena tikva”
opet na dan smrti velikog srpskog komediografa. Tako se
odràvala lepa kulturna tradicija u Pozori{tu, zave-
dena na inicijativu Pavla Popovi}a, za uprave Petrovi}a
i Jankovi}a krajem XIX veka.
Neobi~ni motivi ostavke uprave Grola i Predi}a

U vreme kada je trebalo o~ekivati jo{ ve}i umetni~ki
uspeh u radu, Grol i Predi} su morali da podnesu ostavke i
to zaista iz neobi~nih povoda. Jedan po vrednosti ne-
1376 To je bio glumac Dimitrije
znatni glumac traìo je od uprave Pozori{ta da u wemu
proslavi svoju 25-godi{wicu. 1376 Petrovi}, koji je, odmah po odlasku
Grola, proslavio 5. V 1910. 25-godi-
Uprava je to odbila smatraju}i da glumac po svojim {wicu u ulozi Lefevra u komadu “Ma-
kvalitetima ne zasluùje tu proslavu u Narodnom pozo- dam San-@en” Sardua – Moroa.
ri{tu. Jedan deo glumaca je bio uz glumca, drugi ve}i

protiv wegove proslave. Glumac je to traìo li~no od
ministra prosvete Jovana @ujovi}a, koji je odobrio i ~ak
naredio upravi da se proslava odrì. Nastalo je u isto
vreme i ono ve} poznato u pozori{tima zakulisno rova-
rewe i spletkarewe. Odbiv{i da izvr{e naredbu mini-
stra, Grol i Predi} su podneli ostavku. U ovoj smutwi
izbio je na povr{inu veliki glumac i zna~ajni rediteq
Milorad Gavrilovi}, koji je podràvao molbu glumca i
odluku ministra prosvete. Gavrilovi}, po prirodi divne
naravi, ugla|en i lepo vaspitan, bio je ina~e vrlo osetqiv
i sujetan i rado je prihvatio od ministra mu ponu|eni
poloàj upravnika.
Umetni~ka delatnost Pozori{ta za vreme

“gluma~ke uprave” – upravnika Milorada
Gavrilovi}a i dramaturga Dragutina Kosti}a
(1910)
Milorad Gavrilovi} je postavqen za upravnika 31. III i
zadrào se do 31. XII 1910 (razre{en 17. I 1911), a za dra-
maturga je postavqen Dragutin Kosti}, profesor II beo-
gradske gimnazije, 3. IV 1910, razre{en du`nosti 1. I 1911.
U isto vreme postavqeni su za nove ~lanove Kwièv-
no-umetni~kog odbora Dragutin Ili}, kwièvnik, dr Mi-
hailo Popovi}, pomo}nik bibliotekara Narodne biblio-
teke, Jeremija @ivanovi}, profesor II beogradske gim-
nazije, Milutin êki}, novinar, koji je 21. VI 1910. podneo
ostavku. Tako je sa Gavrilovi}em na ~elu prvi put preu-
zela Narodno pozori{te tada nazvana “gluma~ka uprava”,
koja se zadràla devet meseci.
Gavrilovi}eva uprava nije donela nikakve novine u
Pozori{tu, niti je bila korisnija glumcima, nego je, na-
protiv, me|u wima izazvala neprijatne reakcije. Neki
zna~ajni glumci su bili ~ak surevwivi na wegovo “uprav-
nikovawe”, drugi su ga optuìvali zbog stvarawa kote-
rija{kog kruga u ku}i i izvan we, tre}i su ga napadali zbog
pristrasne podele uloga, ~etvrti su se ose}ali zapostav-
qenim u repertoaru. Sve je to poremetilo odnose u Po-
zori{tu, pa je, najzad, i ministar prosvete morao da uvidi
da je poku{aj s “gluma~kom upravom” propao. Gavrilovi}
je privremeno penzionisan po molbi, jer mu je bilo nepri-
jatno da se u isto Pozori{te vrati u ovom trenutku kao
obi~an ~lan. Za devet meseci dramaturg Kosti} je u~inio
malo: od doma}ih komada izveo je samo “Hasanaginicu”
Alekse [anti}a, a od stranih nekoliko zbiqa dobro oda-
branih komada kao {to su: “Gospo|a Iks”, komad u 4 ~ina,
A. Bisona, “Moral”, komedija u 3 ~ina, Ludviga Tome,
“Bankrotstvo”, komad u 4 ~ina, Bjernstjerna Bjernsona,
“Qubav bdi”, komedija u 4 ~ina, Gastona de Kajavea i Ro-

bera de Flera, i “Qubav”, komad u 4 ~ina, N. Potapenka.
Vi{e repriza dotro odabranih doma}ih i stranih komada
pokazuju da je Kosti} radio odmereno i obazrivo.
Umetni~ka delatnost Pozori{ta za vreme druge

uprave Grola i Predi}a (1911–1914)
Posle Gavrilovi}a vra}ena je stara uprava: za Uprav-
nika je postavqen Milan Grol, profesor II beogradske
gimnazije, 1. I 1911, a za dramaturga Milan Predi}, sup-
lent III beogradske gimnazije, 15. IV 1911. godine. Predi} i
Grol radi}e sve do izbijawa I svetskog rata 1914, godine,
dakle tri i po godine. Oni }e prihvatiti i obnovu Po-
zori{ta posle rata, u sezoni 1918–19.
Za ovo relativno kratko vreme oni su u~inili vi{e za
Pozori{te nego sve uprave zajedno do wih, vi{e nego i u
vreme zajedni~kog rada Jankovi}a i Grola. Kad to kaèm,
mislim na vi{e stvari: na svestranu organizaciju i umet-
ni~ku disciplinu, na poboq{awe finansijske situacije,
ìvotni standard glumaca, unapre|ewe reìje, dekora-
tivno-kostimske opreme inscenacija, usavr{avawe celog
umetni~kog sistema rada, prete`no uspe{nu repertoar-
sku politiku, organizaciju gostovawa stranih glumaca i
trupa, saradwu sa drugim jugoslovenskim pozori{tima,
inicijativu za pozori{ne zakone i druge va`ne pozori-
{ne mere. To je zaista veliki i plodonosan rad, koji sve-
strano svedo~i o znawu, razumevawu, ve{tini i sposob-
nosti kao umetni~kih rukovodilaca Grola i Predi}a. Da-
nas je vrlo te{ko ta~no odrediti kome od wih dvojice sve
to mawe ili vi{e pripada, jer takav bilans moè biti
samo proizvod skladne saradwe. Predi} je u usmenim evo-
kacijama isticao najlep{e stvarala~ke kvalitete Grola
kao upravnika, a Grol je za wega napisao u istorijskom
eseju “Pretkumanovsko pozori{te”1377 govore}i o veli-
predratne Srbije”, itd. (Ve} citirano
kom stvarala~kom poletu u Pozori{tu u ovo vreme: “U delo.)
reìji toga vremena pored imena rediteqa i slikara mora
se ista}i ime kwièvno i slikarski darovitog drama-
turga Milana Predi}a koji je s dobrim poznavawem strane
drame i velikih stranih pozori{ta bio od velike pomo}i
rediteqima i glumcima.”
U ovo vreme Pozori{te radi u izuzetnom nacionalnom
klimatu: to su godine op{teg nacionalnog i stvarala~kog
poleta, dru{tvenog, ekonomskog, kulturnog i kwièvnog
napretka kada se Srbija preobraàvala i svestrano podi-
zala oslobo|ena bremena i kompleksa apsolutisti~kog
reìma, na jednoj strani, ali i potresana i postepeno
uznemiravana balkanskim ratovima 1912–13. godine, na
drugoj. Sve ovo je sna`no uticalo na sadrìnu i duh rada u
Pozori{tu. Proglas o mobilizaciji 17. IX 1912. godine za
rat protiv Turske uzbunio je duhove i toga dana je odlo-

èna predstava “U dolini”, drama, Anela Gimera. Dra-
maturg Predi} je mobilisan ostao kao obveznik godinu
dana. Upravnik Grol je vr{io du`nost i vojnog cenzora.
Oni su na neki na~in i daqe vodili Pozori{te uz ~este
konsultacije i na vojnoj du`nosti. Dobar deo ~lanova i
tehni~kog osobqa bili su tako|e mobilisani. Vi{e glu-
mica je radilo po bolnicama, naro~ito u onoj sme{tenoj u
Osnovnoj {koli na Terazijama. Pozori{te je, ipak, nasta-
vilo da radi sa preostalim osobqem dopuwenim hono-
rarnim glumcima i tehni~kim radnicima. Raspoloèwe
za rad je bilo sve ve}e posle srpskih pobeda, a naro~ito od
januara 1913. godine posle pregovora u Londonu. “Uspeh
je... prevazi{ao o~ekivawa u toj meri da je ova druga polo-
vina sezone (1912–13), i pored svih prepreka, bila jedna od
1378 “Pozori{ni godi{wak”, za najaktivnijih od svih redovnih ranijih godina.”1378 Posle
1912–13. godinu, Beograd. zavr{etka pobedonosnih balkanskih ratova i oslobo|ewa
Makedonije, Srbiju su zahvatili i nadahwivali stvara-
la~ki polet i nacionalni optimizam. Ostale Jugosloven-
ske zemqe, jo{ pod tu|inskom okupacijom, pozdravqale su
srpske pobede. Ali ovakvo raspoloèwe nije dugo potra-
jalo, jer je Austro-Ugarska objavila rat Srbiji 28. VII
1914. godine. Pri kraju 1915. godine Srbija je bila pod
austrougarskom i bugarskom okupacijom. Najve}i deo srp-
ske vojske i izbeglica povukao se u Gr~ku, u neke delove
severne Afrike i u savezni~ke zemqe. Zarobqeni delovi
srpske vojske i srpski gra|ani odvedeni su u zarobqeni~ke
logore u Austriji i Ma|arskoj. U tu|ini, u izbegli{tvu
ili u zarobqeni{tvu, bili su rasejani i srpski glumci,
koji }e i tamo nastaviti svoju nacionalnu i umetni~ku
delatnost.
Nikada srpski glumci i srpsko pozori{te nisu u to-
likoj meri verno izraàvali te`we, raspoloèwe i bor-
bu svoga naroda kao u ovim ratnim godinama. U tim i
takvim godinama Grol i Predi} su èli svoju najbogatiju
i najboqu umetni~ku ètvu i pokazali se potpuno dorasli
zadacima koje su im nametale prilike, potrebe i pozo-
ri{na umetnost. Vi{e korisnih umetni~kih, tehni~kih i
organizacionih mera i inicijativa ostvarili su ba{ u
ovo vreme.
Uprava je 23. II 1911. godine predloìla ministru pro-
svete da se podigne nova zgrada ili u staroj izvr{e znatne
prepravke i dopune, jer su stalno narastale tehni~ke po-
trebe Pozori{ta. Ministar gra|evina je odmah odredio
pozori{nog arhitektu Josifa Bukavca da izradi planove
za te radove. Bukavac je to brzo zavr{io, jer je jo{ 26. I
1911. predloìo upravi kako da se pro{iri i prepravi
zgrada. Uprava je drugim aktom od 2. V 1911. traìla od
ministra prosvete da se pristupi finansijskim i teh-
ni~kim pripremama za podizawe nove zgrade i posebno

kredit od 300.000 dinara za hitne opravke i pro{irewa.
Narodna skup{tina je usvojila predlog ministra prosvete
i odobrila traèni kredit za popravke i pro{irewa
zgrade. Prvi radovi (zidawe zadwe zgrade, koja je sadr-
àvala produèwe pozornice, zatim gluma~ke obla~io-
nice, magacine, radionice i kancelarije) po~eli su u leto
1911, a prepravke u sali, tremu, na stepenicama i fasadi
po~etkom 1912. godine, inicijativom uprave, a naro~ito
Grola, doneti su 1911. godine nov Zakon i Uredba o Narod-
nom pozori{tu, o kojima }u posebno govoriti. Po ovom
Zakonu ukinut je Kwièvno-umetni~ki odbor od 1911. go-
dine, koji se smatrao zastarelim, prevazi|enim oblikom
rada u Pozori{tu. Odbor je u posledwe vreme i ina~e sve
vi{e imao nezapaènu, neva`nu ulogu. Od osnivawa srp-
skog pozori{ta rediteqi su bili i u Beogradu i u Novom
Sadu zna~ajniji i iskusniji glumci, povremeno Jovan \or-
|evi} i Antonije Hayi}. Sada je prvi put ostvarena velika
umetni~ka inicijativa: uprava je angaòvala i postavila
profesionalne rediteqe, i to za glavnog rediteqa i di-
rektora pozornice Aleksandra Ivanovi~a Andrejeva, biv-
{eg ~lana umetni~kog pozori{ta u Moskvi i rediteqa
Gradskog pozori{ta u Tiflisu, 1. X 1911. a docnije mu
produìla ugovor do 1. VIII 1913, i mladog i darovitog
Milutina êki}a, pisara Ministarstva prosvete, od 14.
IV 1912. godine.
Skoro u isto vreme uprava je angaòvala u Moskvi za
slikara i scenografa Vladimira Vladimirovi~a Balu-
zeka 10. X 1911. godine, koji }e do I svetskog rata mnogo
u~initi na umetni~kom unapre|ewu dekorativnih oprema
inscenacija. Na wegove dekorativno-slikarske opreme ug-
ledali su se dekorateri i ostalih srpskih pozori{ta.
Zahvaquju}i umetni~koj inicijativi Grola i Predi}a,
odsada }e NP u Beogradu imati stalno profesionalne re-
diteqe uz iskusnije glumce i slikare-scenografe, naro-
~ito posle I svetskog rata.
Naro~ito je mnogo u~iweno na osveàvawu i obnovi
gluma~kog kadra novim mla|im i starijim dobrim umetni-
~kim snagama, jer je angaòvan ve}i broj glumaca, ponekad
i iz putuju}ih pozori{ta, naro~ito iz ni{kog “Sin|e-
li}a”. Ali, vi{e od toga, ne samo rediteqi, nego i ~lanovi
uprave posve}ivali su veliku brigu umetni~kom usavr-
{avawu glumaca i scenskoj disciplini, homogenoj, sklad-
noj i lepoj igri. Ponekad su savremeni recenzenti neke
predstave izjedna~avali sa najvi{im evropskim scenskim
kreacijama.
I u planu gostovawa stranih i doma}ih glumaca i celih
trupa zapaà se kriti~ka mera, jer su ve}inom odabirane
najvi{e umetni~ke vrednosti ili izuzetno zanimqivi
aran`mani. Shvataju}i pravilno zna~aj uticaja gostovawa

glumaca i trupa na ukus publike i srpske glumce, uprava je
izbegavala svaku opasnu improvizaciju, odnosno aran`ma-
ne prema ukazanoj prilici. Gostovawa su bila jedina mo-
gu}nost da tzv. velika srpska publika upozna umetni~ki
nivo evropskog pozori{ta. @eleo bih naro~ito da istak-
nem izvanredno lepe umetni~ke rezultate u oblasti oper-
ske muzike, jer nikada nije izvedeno vi{e i ~ak zna~aj-
nijih opera nego za uprave Grola i Predi}a, tako da su
bili blizu osnivawa stalne opere jo{ pre Prvog svetskog
rata. Najvi{e zasluga imaju za to, naravno, kompozitori i
dirigenti Petar Krsti}, Stanislav Bini~ki i Stevan
Hristi}, kao malo pre wih i Pokorni.
Uprava je nastavila lepu tradiciju odràvawa umet-
ni~kih memorijalni ve~eri posve}enih zna~ajnijim srp-
skim piscima. Tako su odràne ve~eri: 15, XI 1911. \ure
Jak{i}a izvo|ewem drama “Seoba Srbaqa” i 15. XI 1912.
“Stanoje Glava{”; komedija J. S. Popovi}a: 31. XII 1911.
“Rodoqupci” i 30. XII 1912. “Beograd nekad i sad”. Ove
inscenacije su bile zapaèni umetni~ki doga|aji reì-
jom, igrom i opremom.
Saradwa sa drugim jugoslovenskim pozori{tima i

pozori{tem u Sofiji
Treba naro~ito spomenuti zna~ajnu i svestrano koris-
nu saradwu sa drugim jugoslovenskim pozori{tima. Upra-
va Pozori{ta je vi{e puta u 1911. godini pomagala koris-
nim savetima, sugestijama za anga`man glumaca i podesnim
repertoarom tek osnovano Kraqevsko crnogorsko narod-
no pozori{te na Cetiwu. Na poseban zahtev Pozori{te je
poslalo 6. XII 1911. Narodnom gledali{~u u Qubqani
prepis komada “Put oko sveta” Nu{i}a sa muzi~kim par-
titurama. Me|utim, NP u Beogradu je molilo 6. XII 1911. i
dobilo obave{tewe od Gledali{~a u Qubqani o insce-
naciji “Divqeg lovca” Fin`gara. Pozori{te u Beogradu
poslalo je, na zahtev Gledali{~u tekstove i kostime za
inscenaciju “\ida” Veselinovi}a – Brzaka i “Su|aja” Qu-
binka Petrovi}a na qubqanskoj sceni.
Privremeni odbor za osnivawe srpskog diletantskog
pozori{ta u Sarajevu izvestio je aktom od 14. XII 1911.
upravu Pozori{ta u Beogradu o inicijativi za osnivawe
srpskog pozori{ta i traìo pomo} u savetima i raznim
pozori{nim potrebama. Docnije (25. IV 1912) Privremeni
odbor traìo je na poslugu garderobu za inscenaciju “\i-
da” i molio da mu se po{aqe stru~ni saradnik Aleksandar
Milojevi} koji }e pomo}i u radu i organizaciji tek os-
novanog pozori{ta. Od svih ovih kulturno-umetni~kih
inicijativa sigurno je najzna~ajniji memorandum o sarad-
wi ju`noslovenskih pozori{ta, koji je upravnik Milan
Grol uputio najverovatnije 1912. upravnicima Hrvatskog

zemaqskog kazali{ta u Zagrebu i direktoru Bugarskog
narodnog teatra u Sofiji. Ovaj memorandum ima isto-
rijski i {iri politi~ki, za jugoslovenske zemqe i na-
cionalni zna~aj.
Grol je u po~etku istakao iste te{ko}e s kojima se bore
sva pozori{ta na slovenskom jugu i ba{ zbog toga “ideju za-
jednice jugoslovenskih pozornica kao korisnu i gotovo je-
dino celishodnu za ostvarewe na{ih velikih umetni~kih
ambicija, s na{im vrlo skromnim sredstvima". Odavno se
osetilo da pozori{ta u Beogradu, Zagrebu, Qubqani i
Sofiji, “u malim narodima, u varo{ima mawim od 100.000
stanovnika” ... “s malom publikom, skromnim gluma~kim
snagama, skromnim materijalnim sredstvima, diletants-
kom kritikom, i uop{te, jo{ nerazvijenom, nestvorenom
pravom i jakom pozori{nom atmosferom – nemaju uslova
za razvijawe ”u ve}em smislu". U takvoj situaciji i u vreme
“drugih ve{ta~kih spektakala (bioskopa. itd.)” Grol je u
svestranoj saradwi izme|u ju`noslovenskih pozori{ta
video mogu}nosti da se poboq{a finansijsko stawe i po-
digne umetni~ki nivo. U ovom memorandum on je pred-
lagao: uzajamno pozajmqivawe kostima, dekoracija i rek-
vizita, naro~ito kad se nema dovoqno razloga da se to
stvara samo radi jednog komada; da se sporazumno utvr|uje
plan rada i repertoara za jednu sezonu pri ~emu bi se
mogli koristiti ista tehni~ka sredstva, isti rediteqi,
pa ~ak ponekad i isti glumci; zajedni~ka poruybina pre-
voda, zajedni~kim konkursima za nacionalnu dramu. za-
jedni~kom za{titom autorskih prava, organizovawe uza- 1378a Memorandum u celini je ob-
jamnih gostovawa umetnika; zajedni~kim zalagawem na po- javqen u “Gra|i Arhiva Srbije o Na-
dizawu jednog velikog umetni~kog konzervatorijuma za rodnom pozori{tu u Beogradu, 1835-
obrazovawe peva~kih i gluma~kih snaga; “udruèni rad na –1914”, dr Gavrila Kovijani}a (str.
podizawu istinske pozori{ne kritike”, itd. Grol ~ak nu- 806–808) (u publikaciji Arhiva Srbi-
je: “Izlo`ba – Narodno pozori{te u
di sastanak direktora pozori{ta u Beogradu, Zagrebu, Beogradu u XIX veku”, 6. XII 1968. (Po-
Qubqani, Novom Sadu, Osijeku, Cetiwu i u Sofiji radi vodom proslave stogodi{wice Narod-
dogovora i re{avawa zajedni~kih pitawa. 1378a nog pozori{ta).
Doma}i i strani repertoar za uprave Grola i Predi}a

(1911–1914)
Repertoar je naj~e{}e pravo merilo znawa i ose}awa
potreba i zahteva publike i vremena umetni~kih mogu-
}nosti stvarala~kih snaga u pozori{tu i te`we za na-
pretkom. Ne preterujem kada kaèm da su svi ti elementi
zastupqeni u mawoj ili ve}oj meri – {to je zavisilo i od
raznih trenutaka u nacionalnom i dru{tvenom ìvotu – u
repertoaru ovih godina, u umetni~koj koncepciji u prvom
redu dramaturga Predi}a. Ako se sve to nije moglo ostva-
riti u nacionalnom repertoaru zbog nerazvijenosti do-
ma}e dramatike, u stranom se zapaà ve} jasnije. Od na-
cionalnih komada ne izvode se samo oni koji se {aqu

Pozori{tu nego se i traì i bira tamo gle se i koliko
moè na}i.
Spomenu}u samo zanimqivije dramske prinove od 1911. do
kraja 1913. godine: “Put oko sveta” ~udnovati doìvqaji Jo-
van~e Mici}a, u 9 slika, sa muzikom Stanislava Bini~kog,
Branislava Nu{i}a, “Ra~uni”, komad u 3 ~ina, Mite Dimi-
trijevi}a (oba 1911); “Povratak”, komad u 1 ~inu, “Zulum}ar”,
komad u 2 ~ina, oba Svetozara ]orovi}a, “Jelisaveta”, tra-
gedija, \. Jak{i}a, “Gospo|a sa suncokretom”, dramski trip-
tihon, Iva Vojnovi}a, “Narodni poslanik”, komedija u 3 ~ina,
B. Nu{i}a, “Bez sre}e”, drama u 3 ~ina, Adele Mil~inovi}
(svi u 1912); “Lazarevo vaskrsewe”, ~etiri glave jedne proste
istorije, Iva Vojnovi}a, “Kosovska tragedija”, dramska pesma
u 4 pevawa, @arka Lazarevi}a, “Kraqeva jesen”, dramat u 1
~inu, Milutina Boji}a, “Stana Bul~i}eva”, drama u 3 ~ina,
Milana Begovi}a, (svi 1913); “Divqi lovac”, komad iz na-
rodnog ìvota, F. S. Fin`gara sa muzikom D. Jenka (u prevodu
glumice Vele Nigrinove), “Kaplar Miloje”, komad u 5 ~i-
nova, sa muzikom i pevawem, po d’Eneriju i Dimanoaru, B.
Nu{i}a (1913–14). U godinama balkanskih ratova i docnije
pre izbijawa I svetskog rata, koji je iznenadio i pozori{nu
upravu, izvo|en je ve}i broj izrazito nacionalno-istorijskih
i rodoqubivih komada (“Jani~ar” Filipa Glogi}a, “Stanoje
Glava{” \. Jak{i}a, “Todor od Stala}a” i “Du{an” M. Cve-
ti}a, “Balkanska carica” kraqa Nikole Petrovi}a, “Hajduk
Veqko” Jovana Draga{evi}a, “Knez Ivo od Semberije” B.
Nu{i}a, “û~uk Stana” Milorada Petrovi}a, “Smrt Majke
Jugovi}a” Iva Vojnovi}a).
Ovakav repertoar ne pokazuje samo ono {to je nacio-
nalna dramatika u ovim godinama mogla da ponudim nego i
te`wu da se pozori{te prilagodi op{tem nacionalnom
raspoloèwu duhova uo~i i u toku balkanskih ratova i
te{ke psihoze pred I svetski rat. Pozori{te pokazuje
svoju ìvotnu i umetni~ku vrednost ako je doraslo zada-
cima i zahtevima koje mu postavqaju razni zna~ajni tre-
nuci u ìvotu naroda. Navode}i strane komade èleo bih
da pokaèm koliko repertoar moè biti raznovrstan pre
svega u tematskom pogledu, ne uvek biran po najstroìm
umetni~kim merilima ali koja nisu ni neobazrivi umet-
ni~ki rizik. To su komadi bez imalo uvek od scenske vred-
nosti, naravno u dobroj inscenaciji, ili kwièvno efekt-
ni, ili i pozori{ni i kwièvni u isto vreme. Samo pozo-
ri{ni qudi od intuicije, rediteqi i glumci naro~ito
mogu u wima otkrivati te i takve elemente i osobine.
Pozori{te je izvelo – u 1911. godini: “Pir poruge”, komad
u 4 ~ina, Sem Benelija, “Vihor”, komedija u 4 ~ina, Anri
Bernstena, “Device”, komedija u 4 ~ina, Marka Praga, “Bi-
tanga”, komedija u 5 ~inova, I. N. Potapenka, “Svadba pod
revolucijom”, drama u 3 ~ina, Sofusa Mihaelisa, “Buridanov
magarac”, komedija u 3 ~ina, G. de Kajavea i de Flera, “Bura”,
komedija u 5 ~irova, A. N. Ostrovskog, “Koncert”, komedija u
3 ~ina, Hermana Bara, “S qubavqu se ne {ali”, komedija u 3
~ina, Alfreda de Misea; u 1912: “Viqem Tel”, drama F. [i-

lera, (obnova), “Otaybina”, drama, V. Sardua, (obnova), “Mag-
bet”, tragedija, “Koriolan”, tragedija, obe V. [ekspira, “Dr-
àvni stan”, komedija u 4 ~ina, “Zmija devojka”, komedija u 4
~ina, obe Viktora Ri{kova, “Pustolov”, komedija u 4 ~ina,
Alfreda Kapija; 1913: “@ivi le{”, drama u 6 ~inova, Lava
Tolstoja, “Tajfun”, drama u 4 ~ina, Melhiora Len|ela, “Pro-
sidba”, “Ujka Vawa”, komad u 4 ~ina i jo{ nekoliko jedno-
~inki Antona êhova, “Wih ~etvoro”, tragedija u 3 ~ina,
Gabrijela Zapoqske, “Elga”, drama u 6 slika, G. Hauptmana,
“Napad”, komad u 3 ~ina, A. Bernstena, “Onaj stari”, drama u 5
~inova, @orà de Porto-Ri{a, “Bra}a Karamazovi”, drama u
5 ~inova, po Dostojevskom @ana Kopoa i @ana Kruea, “Elek-
tra”, tragedija u 1 ~inu, Huga fon Hofmanstala; u 1914: “Smrt
Ivana Groznog”, tragedija u 5 ~inova, Alekseja Tolstoja, “Si-
rano od Beèraka”, herojska komedija u 5 ~inova, Edmona
Rostana, “Don Pjetro Karuzo”, drama u 1 ~inu, Roberta Braka
i “Otac”, drama u 3 ~ina Augusta Strindberga.
Operski repertoar za uprave Grola i Predi}a

Spomenuo sam ve} zauzimawe Grola i Predi}a, u sa-
radwi sa dobrim dirigentima i kompozitorima, za nego-
vawe operske muzike. Tome su se posve}ivale, naravno, i
prethodne uprave u mawoj ili ve}oj meri, ali oni su, ipak,
u~inili najvi{e. Od 1911. do 1914. godine izvedene su ope-
re: “Bastien i Bastiena”, komi~na opera u 1 ~inu sa mu-
zikom V. Mocarta, (1911), “Vilarovi dragoni”, komi~na
opera u 3 ~ina sa muzikom Luja Majara, (1912), “Trubadur”,
opera u 3 ~ina sa muzikom \uzepe Verdija, “\amile”, ro-
manti~na opera u 1 ~inu, sa muzikom @orà Bizea (sve
1913), “Toska”, opera u 3 ~ina sa muzikom \akoma Pu-
~inija, “ârobni strelac”, opera u 3 ~ina sa muzikom Kar-
la Vebera", “Verter”, lirska drama u 4 ~ina sa muzikom
@ila Masnea, “Miwon”, opera u 3 ~ina sa muzikom Am-
broaza Toma (sve u 1914. godini).
Zakqu~ak o radu Pozori{ta za uprave

M. Grola i M. Predi}a
Narodno pozori{te u prestonici sa oko 100.000 stal-
nih stanovnika razvilo se za uprave Grola i Predi}a do
izbijawa I svetskog rata u veliku umetni~ku ustanovu ev-
ropske vrednosti Ono je to postalo dobrom, savremenom
organizacijom poslova, sadrìnom i vredno{}u reper-
toara, solidnijom inscenacijom komada u vreme stru~nih
rediteqa, slikara-scenografa i dirigenata-kompozito-
ra, sastavom i umetni~kom vredno{}u gluma~ke druìne.
Ovakav uspeh je sigurno proizvod stvarala~kih napora
svih spomenutih pozori{nih ~inilaca, ali u znatnoj meri
i duha op{teg napretka moderne epohe u razvitku Srbije.
M. Grol je dobro istakao u istorijskom ogledu “Pret-
kumanovsko pozori{te” ba{ tu “uzbudqivost vremena koja
je uticala i na ritam pozori{nog ìvota”. Ja bih rekao da

je to vreme svestranog oslobo|ewa dugo u XIX veku spu-
tavanih stvarala~kih snaga i progresivnih ambicija srp-
skog naroda. Prvi svetski rat je naglo i surovo prekinuo
taj i takav stvarala~ki polet.
Obustava rada Narodnog pozori{ta uo~i

I svetskog rata
U prvoj polovini juna 1914. godine Narodno pozori{te
je radilo normalno, kao da se ni{ta ne}e dogoditi. Tada je
~ak odràno vi{e predstava dramskih i operskih dela, i
to: “Romeo i Julija” [ekspira, “Kin” Dime Oca, “Ko{ta-
na” Bore Stankovi}a, “Smrt Majke Jugovi}a” Iva Vojno-
vi}a; opere: “Miwon”, “Verter”, “Trubadur”, “Toska”. U
drugoj polovini jula nastalo je pravo uznemirewe: aus-
trougarska vojska je izvodila velike manevre isto~no od
Sarajeva, o~igledno u pravcu Srbije. Krajem juna, na Vi-
dovdan, 1914. godine Gavrilo Princip je izvr{io atentat
na austrijskog prestolonaslednika. U op{tem uzbu|ewu
duhova Pozori{te se spremalo da obustavi rad. Na po-
sledwoj predstavi izvedena su dva komada – “Obi~an ~o-
vek” B. Nu{i}a i “Allons enfants” Iva Vojnovi}a. Rodo-
qubive tirade iz Vojnovi}eve drame delovale su simbo-
1379 Na posledwoj predstavi palo
li~ki i inspiratorski na publiku.1379 Vi{e od ~etiri
je 608.40 dinara, a to je vi{e od osred-
weg prihoda.
godine posle toga ne}e se paliti rampa niti ~uti {umni
aplauzi i pokli~i u ovoj sali... Pozori{te je ostalo pusto.
Upravnik Grol je pri kraju 1914. godine, po{to nije bio
vojni obveznik, pre{ao u [vajcarsku. Dramaturg M. Pre-
di} tek {to je u julu otputovao u Berlin da gleda nekoliko
predstava u reìji Maksa Rajnharta, morao je da se vrati i
kao oficir stupi u borbene redove u kojima }e biti po~a-
stvovan najvi{im vojni~kim odlikovawima za hrabrost.
Rediteq Andrejev i scenograf Baluzek su prebegli na
vreme u Rusiju. Srpska vlada i druge visoke dràvne usta-
nove sa pre{le u Ni{, koji je postao privremena ratna
prestonica Srbije. Jedan deo beogradskih glumaca je bio
mobilisan, drugi preba~en u ni{ki “Sin|eli}” i u Na-
rodno pozori{te u Skopqu.
Op{ti pogled na glumu i glumce prvog modernog

doba (1900–1914)
Za nepunih ~etrnaest godina, koliko je radilo Narod-
no pozori{te u ovoj prvoj modernoj etapi, od dolaska na
upravu Branislava Nu{i}a do vojne mobilizacije, odno-
sno objave rata i obustave rada, igralo je kra}e, duè
vreme i stalno oko 140 glumaca iz raznih nara{taja i
sasvim razli~ite vrednosti. Jedni su od bolesti i sta-
rosti umirali, drugi sa tek nastupali na sceni sa odu{ev-
qewem, tre}i sada, zapo~eti jo{ krajem XIX veka, dosti-
zali svoju najvi{u umetni~ku meru, ~etvrti se povla~ili u

penziju ili nisu vi{e bili u stawu da blistaju kao nekada,
peti bi se jedva smirivali jednu ili dve sezone i pre-
lazili u putuju}a ili druga pozori{ta, {esti ~ak otpu-
{tani zbog neuspeha ponekad mewaju}i i profesiju. Bita
je to, zaista, neobi~na i stalna smena nara{taja i poje-
dinaca, vaqda nigde tolika i takva kao u pozori{tima.
Naravno, mene interesuju u prvom rodu oni glumci koji su
stvarala~ki ili umetni~ki ne{to zna~ili i znatno do-
prinosili razvitku Pozori{ta. Zna~ajno je otkriti sve
presudnije ~inioce koji su uticali u mawoj ili ve}oj meri
na stvarawe glumaca i bar pribli`no odrediti umetni-
~ki stupaw do kojega se gluma uzdigla u ovoj istorijskoj
etapi. Iza svih mojih zapaàwa i razmi{qawa osta}e,
naàlost, jo{ dosta neuhvatqivog i nesagledanog zbog sa-
me prirode gluma~ke umetnosti.
Iako se obi~no kaè, u èqi da se gluma odbrani kao
stvarala~ka a ne reproduktivna umetnost, da glumac gra-
di, dopuwuje ili ~ak “dopisuje” ulogu, ipak je najvi{e
upu}en na izvorne izraàjne mogu}nosti dramskog teksta.
Od tih tekstova zavisi i glumski stil u igri. Dugo u XIX
veku prete`no romanti~arski repertoar M. Bana, J. Subo-
ti}a, \. Jak{i}a, Laze Kosti}a, Milana Jovanovi}a i dru-
gih pisaca doma}ih i jo{ vi{e stranih, docnije ne mnogo
mawe i Nikole \ori}a, Dragutina Ili}a, Qubinka Pe-
trovi}a, Milorada [ap~anina, Milo{a Cveti}a, vukao je
srpske glumce u mawoj ili ve}oj meri u pateti~no-de-
klamatorski izraz u igri i govoru. Taj i takav u osnovi
sentimentalni stil u glumi odrà}e se i u po~etku XX
veka, zajedno sa jo{ ìvim i vrlo aktivnim glumcima iz
najstarijeg, osniva~kog gluma~kog nara{taja, kao {to su
\ura Rajkovi}, Milo{ Cveti}, Milka Grgurova ili Julka
T. Jovanovi}ka. âk ni drugi nara{taj sa Miloradom Ga-
vrilovi}em, Miloradom Petrovi}em, Veqom Miqkovi-
}em, Jevremom Boòvi}em i drugi glumci ne{to mla|i,
umetni~ki obrazovani u realisti~nijem repertoaru, nisu
se potpuno oslobodili ponekih ostataka starije gluma~ke
{kole u govoru i igri. Ali, od kraja XIX i jo{ vi{e od
po~etka XX veka, repertoar sve vi{e i brojnije osvaja
realisti~ka i moderna psiholo{ka drama, koja glumce
stavqa pred raznovrsnije i sloènije umetni~ke zadatke.
Realisti~ki i psiholo{ki sloèniji komadi Dime Sina,
Emila Oìjea, Anri Beka, Morisa Meterlinka, Eèna
Brijea, Gerharta Hauptmana. Henrika Ibzena, Maksima
Gorkog, Oktava Mirboa, Anri Bernstena, te{ke, glumski
bremenite anti~ke tragedije Evripida, Sofokla ili ug-
la|ene i prefiwene francuske klaske Korneja i Rasina,
realisti~ke komedije Molijera i naro~ito izvo|a~ki
kompleksni i sve brojniji repertoar [ekspira, prisiqa-
vali su glumce na jedan druk~iji, ozbiqniji i studiozniji

odnos prema delu i zahtevali novu, tananiju psihologiju
umetni~kog stvarawa. Od po~etka XX veka u igri glumaca
bi}e sve vi{e studije teksta i uloge. Pozori{ni recen-
zenti su ~esto upu}ivali glumce na svestranu studiju i
bri`qivu psiholo{ku karakterizaciju likova. Impro-
vizacija u igri nije se vi{e cenila kao neki bogomdani
znak gluma~ke genijalnosti. Studioznost ih je vodila u
prirodni i realisti~ni izraz. Osnivawem Gluma~ke {ko-
le 1909. godine u Beogradu nije se teìlo samo za stva-
rawem mla|eg gluma~kog nara{taja nego i za kultivisa-
wem umetni~kog glumskog izraza na sceni. Zato su je po-
se}ivali i oni glumci koji nisu bili weni redovni
slu{aoci. Od 1911. godine po~eli su da rade vrlo ozbiqno
i profesionalni rediteqi, prvo Aleksandar Andrejev, pa
Milutin êki}. Uz wih su se u~ili i u prakti~no-me-
todskom radu preobraàvali i dotada{wi glumci-redi-
teqi, koji }e i daqe reìrati.
Glumci su se morali umetni~ki preobraàvati i pod
uticajem sve sloènijih, stroìh zahteva pozori{ne kri-
tike i publike u sredini sa sve brojnijom inteligencijom
u kojoj su se mnogi obrazovali u evropskim zemqama i
otuda se vra}ali sa vi{e znawa i razumevawa. Pozori{ni
kriti~ari su ve}inom evropski obrazovani intelektual-
ci, naj~e{}e francuski |aci, koji su u Parizu gledali
pozori{ta, prenosili, razvijali i nametali savremene
poglede o glumi. Takva znala~ka i instruktivna kritika
postepeno je prevaspitavala glumce. Neki kriti~ari nisu
imali samo lepu intuiciju za glumu i uop{te pozori{te
nego su bili i veliki pozori{ni eruditi ili su radili i
prakti~no.
Od po~etka XX veka u NP su gostovali mnogi zna~ajni
jugoslovenski i naro~ito evropski glumci i glumske tru-
pe i tuma~ili naj~e{}e veliki dramski repertoar. Ova
gostovawa su bila izuzetno zna~ajna, jer su zna~ila umet-
ni~ku {kolu za sve – za glumce, rediteqe, pozori{ne kri-
ti~are, publiku i same pozori{ne uprave. Mnogi su tada
prvi put upoznali umetni~ki stil i vrednost evropskog
pozori{ta, naro~ito glume. To je bilo najkorisnije za
glumce koje je trebalo, posle obrazovawa u vrlo razno-
rodnom repertoaru pri kraju XIX veka, prevaspitavati i
navikavati na savremene te`we u evropskoj, prvenstveno
francuskoj glumi, sada nekonvencionalnijoj, spontanijoj,
realisti~nijoj i duhovitijoj u izrazu. Ovakav proces pre-
vaspitavawa razvijao se brè zato {to su francuski ko-
madi znatno preovla|ivali u repertoaru. Recenzenti su
~esto hvalili igru glumaca u novom glumskom stilu ba{ u
francuskim komadima, koje su tuma~ili spontanije i ve-
rodostojnije. Povodom izvo|ewa komedije “Gospodin Al-
fons” Dime Sina 1904, Jefta Ugri~i} hvali igru glumaca

isti~u}i “da je to jedan od najlep{ih komada {to ga na{e
Pozori{te ima” i da se “predstavqa kao retko koji komad
u na{em Pozori{tu”.1380 Glumci su bili toliko uigrani u 1380 “Politika”, od 4. III 1904. br.
francuskom repertoaru da su se ve} isticali gluma~ki 53.

parovi za tuma~ewe glavnih uloga: Milorad Gavrilovi} –
Vela Nigrinova, Bogoboj Rucovi} – Nigrinova, Rucovi} –
Marija Taborska, Dobrivoje Milutinovi} – Taborska, Ru-
covi} – Zorka Todosi}ka, Gavrilovi} – Todosi}ka, Mio-
drag Bekovi} – Taborska, itd.
Gluma~ki kadar je sa~iwavalo nekoliko nara{taja raz-
li~itih gluma~kih navika, osobina i stilova. Od po~etka
XX veka oni se postepeno ujedna~avaju u savremenijem
glumskom stilu na {ta ih upu}uju realisti~ni i moderni
repertoar, kritika, novi ukus publike, umetni~ki rukovo-
dioci Pozori{ta i strana gostovawa, od 1911. godine i
nova reìja. Glumci ovog vremena su bili dorasli za naj-
sloènije scenske umetni~ke zadatke koje je donosio re-
pertoar od anti~kog do modernog doba. U januaru 1900.
godine Qubomir Stanojevi} je tuma~io vrlo uspe{no na-
slovnu ulogu u Sofoklovoj tragediji “Kraq Edip”; u sep-
tembru 1905. Jelena Milutinovi}ka igra naslovnu ulogu, a
Dobrica Milutinovi} Hemona u Sofoklovoj tragediji
“Antigona”; Ilija Stanojevi} pravi umetni~ke parade u
ulozi Pirgopolinika u Plautovoj komediji “Hvalisavi
vojnik” u septembru 1905. [ekspir je skoro stalno u re-
pertoaru i dobija svoje dobre tuma~e. U tuma~ewu Hamleta
ogledaju se uspe{no Qubomir Stanojevi} prenagla{en u
pomalo pateti~noj dikciji i Bogoboj Rucovi} sa vi{e
nervne usplahirenosti. “Ova predstava” – pisao je recen-
zent Voja Jovanovi} – Marambo – “osta}e kao jedna od
najistaknutijih u pam}ewu onih koji vole pozori{te.”
Quba Stanojevi} je ina~e tuma~io i naslovne uloge u
tragedijama “Ri~ard III” i “Otelo”. Rucovi} je s velikim
uspehom tuma~io i Jaga u “Otelu”. Milorad Gavrilovi} je
dao velike umetni~ke kreacije a ulogama Jaga (“Otelo”),
Ri~arda III i [ajloka (“Mleta~ki trgovac”).
Realisti~ni i moderni repertoar na{ao je tako|e svo-
je velike umetni~ke tuma~e. Inscenacija drame “@ivi
le{” Lava Tolstoja u reìji Aleksandra Andrejeva 1913.
godine bila je veliki umetni~ki doga|aj. “Puno zanim-
qivih slika i maski i na beogradskoj pozornici, i me|u
wima u sredi{tu svih interesa kao Fe|a u drami, duboko
~ove~anski lik g. Dobrivoja Milutinovi}a, kome to ostaje
ne{to od najboqega {to je dao kao glumac”.1381 Drama 1381 Milan Grol: “Pozori{ne kri-
“Teodora” V. Sardua u velikoj umetni~koj kreaciji na-
tike” (Ve} citirano delo.)
slovne uloge Vele Nigrinove 1908. godine osvojila je “naj-
ve}i uspeh {to ga je drama uop{te imala na beogradskoj
1382. Ibid.
pozornici za posledwih nekoliko godina.”1382 “Drama ’Ga-
briel Borkman’ Henrika Ibzena, scenski i glumski dosta

sloèna i te{ka, doìvela je jo{ 1903. godine veliki
umetni~ki uspeh zahvaquju}i dobrom tuma~ewu glumaca.”
“Jedna velika uloga g. Milorada Gavrilovi}a, tako velika
da i nesavladana u svoj obimnosti, ostaje kao ìva slika u
galeriji wegovih tipova, i dve fino izrezane uloìce,
dve umetni~ke kameje: stari Foldal g. Save Todorovi}a i
1383 Ibid.
mala Frida g|e Coce \or|evi}”.1383 Povodom sjajnog tu-
ma~ewa Marije u drami “Gavrani” Anri Beka 1902. godine,
recenzent Milan Grol je istakao da je “Bek izvesno retko
gde dobio mladu devojku kao ovu u Beogradu, koja bi s
toliko prirodne nadmo}nosti duha i karaktera domini-
rala ~itavim svetom tipova u wegovom komadu”. 1384
predratne Srbije” itd. (Ve} citirano
delo.). Jo{ u devetoj deceniji XIX veka poneki recenzent je
isticao da prilikom deobe uloga treba paziti na glumske
fahove glumaca. Spomenuo sam ve} da je Gli{i} odbacivao
tu sugestiju kao neostvarivu zbog malobrojne druìne,
iako je, koliko je mogao, ipak na to pazio. Od po~etka XX
veka po{tovali su se, prilikom deobe uloga, afiniteti
glumaca za odre|ene glumske fahove, ali se i sada odstu-
palo od toga po potrebi repertoara, naro~ito u mawim
ulogama. Bilo je, me|utim, glumaca koji su tuma~ili i
razne ànrove uloga (M. Gavrilovi}, S. Todorovi}. B.
Rucovi}, Veqa Miqkovi}, Aleksandar Milojevi}, Zorka
Todosi}, Katarina Rucovi} i dr. Milan Grol ta~no na-
vodi da “su neke velike uloge vezane za pojedine glumce,
koji su od wih stvorili nenadma{ne umetni~ke kreacije.
Ja }u malo pro{iriti Grolove podatke. Tako se velike
kreacije Ri~arda III, Jaga, [ajloka, Egmonta. Kina i Ar-
mana Divala vezuju za Milorada Gavrilovi}a; Romeo, Dan
Karlos, Sid (Kornejev), Yenaro (“Lukrecija Boryija”),
Kavaradosi (“Toska”), Maksim Crnojevi} (Kosti}a), Haj-
duk Veqko (Draga{evi}a) za Dobricu Milutinovi}a;
Hamlet, Jago, Don @uan (Molijera), Hqestakov (“Revi-
zor”), Potkoqesin (“@enidba” Gogoqa), Osvald (“Ave-
ti”), Dr Ranka (“Nora”), oba Ibzena, za Bogoboja Rucovi}a,
“@or` Danden”, Polonije (“Hamlet”), Plantroz (“Paris-
ka sirotiwa”), îzmar Sreta (“Zla èna”), Kir Jawa – oba
Sterije, [tancika (“Izbira~ica” Trifkovi}a), Vule Pu-
pavac (“Podvala” Gli{i}a), Kal~a (“Ivkova slava”), Jo-
van~a (“Put oko sveta” B. Nu{i}a), Papa Nacko (“Dor-
}olska posla” I. Stanojevi}a), Starac Luka (“Na dnu” M.
Gorkog), Isidor (“Cezarev testament” Beloa i Vijtara),
Dop~inski (“Revizor”), Vawu{in (“Vawu{inova deca” S.
Naj|enova), Toma (“Svet” Nu{i}a), Hayi Toma, (“Ko{ta-
na” Stankovi}a), Ne{a (“Podvala”), [trbac (“Jazavac pred
sudom” Ko~i}a) za Savu Todorovi}a; Stevan Dragi} (“Seo-
ski lola”) za Raju Pavlovi}a; Stari kaplar (u ist. komadu
d’Enerija i Dimanoara) za Aleksandra Milojevi}a; Ote-
lo, Kraq Edip, Stanoje Glava{ za Qubomira Stanojevi}a;

Ri|okosa, Dorina (“Tartif”), [onsona (“Maj~in blago-
slov” d’Enerija i Lemoana), “Madam San-@en”, Keti
(“Stari Hajdelberg” V. Majer-Ferstera za Zorku Todo-
si}ku; Ana Karewina, Margareta Gotje (“G|a s kameli-
jama”), Teodora (u ist. komadu Sardua), Mona Vana (u ist.
komadu M. Meterlinka) za Velu Nigrinovu; Marija (“Ga-
vrani” Beka), Fran~eska (“Paolo i Fran~eska” Sivena
Filipsa), Nata{a (“Na dnu”), Olga (“Golgota” M. Pre-
di}a) za Sofiju \or|evi} – Cocu; pored vi{e operskih
partija, prvi put na visokom muzi~kom nivou otpevanih na
beogradskoj sceni, tu su i dramsko peva~ke kreacije Jelke
u “Seoskom loli” i Ko{tane Drage Spasi}ke, itd. To je
samo izvestan broj velikih umetni~kih kreacija na beo-
gradskoj sceni vezanih za imena nekoliko glumaca. Po
oceni savremenih recenzenata ~esto su i mawe istaknuti
glumci stvarali velike umetni~ke kreacije od malih i
epizodnih uloga. Sve to potvr|uje zakqu~ak da je gluma u
prvoj modernoj etapi bila na visokom umetni~kom stupwu.
Podmla|ivawe druìne i smena gluma~kih nara{taja
izvodili su se kao prirodni ìvotni i umetni~ki proces -
mawe ili vi{e bolno po wih same. Sasvim pri kraju XIX i
po~etkom XX veka pristiù mladi gluma~ki nara{taji ne
samo da odmene prvi osniva~ki iz 1868/69. godine nego i da
postepeno zamewuju i drugi stasao u osmoj i devetoj dece-
niji na ~elu sa M. Gavrilovi}em, Ilijom Stanojevi}em,
Savom Todorovi}em, Qubom Stanojevi}em, Rajom Pavlo-
vi}em, Zorkom Todosi}, Velom Nigrinovom i drugima. Tu
su zapaèniji: Sofija – Coca \or|evi}, Jelena Miluti-
novi}ka, Olga Ili}ka, Sofija Haritonovi}ka, Aleksan-
dra Boji}eva, Qubica Pavlica, Dobrivoje Milutinovi},
Radovan – Raja Boji}, Boìdar [apowi}, Boìdar Dimit-
rijevi}, Qubi{a Ili~i}, Nemawa Ili~i}, Vladimir Ta-
si}, Vojislav Turinski, Aleksandar Tucakovi}, Ivan Di-
nulovi} i dr. Sve su to daroviti mladi i ve} ceweni
glumci, ali je malo wih obe}avalo, ~ak i da su nastavili da
se razvijaju normalno, velike umetni~ke podvige kojima
bi znatno prema{ili prethodne nara{taje. Neki glumci
su pre vremena napustili pozori{te radi ènidbe, ili su
dosta rano umirali, ginuli u ratovima, ili su se izgubili
u boemskom ìvotu u putuju}im pozori{tima. Tek posle
wih, naro~ito od 1908. godine, pristiza}e mladi glumci
strpqiviji, istrajniji u svom pozivu, predaniji radu, po-
nekad vrlo daroviti, od kojih }e se neki uzdi}i umetni~ki
vrlo visoko.
Pristupawe glumaca Pozori{tu po etapama

Kroz Narodno pozori{te, kao {to sam napred istakao,
pro{lo je od 1900. do 1914. godine oko 140 glumaca, koji su
se u wemu zadràli kra}e ili duè vremena, ili do kraja

delatnosti. Nave{}u ~itavu plejadu glumaca koji zaslu-
ùju, u mawoj ili ve}oj meri, da budu spomenuti po vremenu
kako su pristupali, u mawim vremenskim razmacima, u
Pozori{te, jer }e se tako najboqe videti koje su gluma~ke
snage podizale umetni~ku vrednost ove prve moderne eta-
pe, jedne od najboqih u istoriji srpskog pozori{ta. Ti
vremenski razmaci kada glumci stupaju u NP traju od ~e-
tiri do pet godina: I 1900–1904, II 1905–1909. i III 1910-
–1914. Ovakvo razvrstavawe je preglednije, a ta~na godina
stupawa u NP na}i }e se u pojedina~noj obradi svakog
glumca koji to zasluùje. Tako pristupaju u Pozori{te (a
neki su se u po~etku XX veka ve} zatekli):
I 1900–1904: Milka Grgurova, Julka T. Jovanovi}ka,
Mileva Ra{i}ka-Radulovi}ka, Marija Cveti}ka, Katica
Lugumerska, Vukosava Jurkovi}eva, Persida Pavlovi}ka,
Katica Rucovi}ka, Julka D, Jovanovi}ka, Emilija Popo-
vi}eva, Zorka Todosi}ka, Vela Nigrinova, Jelena Gavri-
lovi}ka, Jelena Milutinovi}ka, Sofija – Coca \or|e-
vi}ka, Zorka Markovi}ka, Qubica – Lujza Stanojevi}ka,
Leposava Todorovi}ka, Marija Dinulovi}ka, Savka Miq-
kovi}ka, Ana Aleksi}eva-Paranos, Zorka Popovi}eva-
Premovi}ka, Sofija Niglova, Sofija Haritonovi}ka,
Qubica D. Topalovi}eva, Aleksandra Boji}eva, Desanka
\or|evi}, Qubica Pavlica, \ura Rajkovi}, Milo{ Cve-
ti}, Milorad Gavrilovi}, Ilija Stanojevi}, Svetislav
Dinulovi}, Dragutin Jovanovi}, Sava Todorovi}, Alek-
sandar Milojevi}, Milorad Petrovi}, \ura Mayari},
Mihailo Risantijevi}, Radovan – Raja Pavlovi}, Jevrem
Boòvi}, Qubomir Stanojevi}, Radomir Petrovi}, Do-
brivoje – Dobrica Milutinovi}, Milan Stoj~evi}, Milan
Stankovi}, Milan Stoji~evi}, \or|e Jovanovi}, Boì-
dar [apowi}, Boìdar Dimitrijevi}, Luka Popovi}, Bo-
goboj Rucovi}, Kosta Delini, Du{an Bolmanac, \or|e
Belki}, Qubi{a Ili~i}, Aleksandar – Aleksa Radovi},
Rista Spiridonovi}, Ivan Dinulovi};
II 1905–1909: Ana Suhankova, Draga Spasi}ka, Marija
Taborska, Teodora Boberi}eva-Arsenovi}ka, Vukosava
Kosti}eva, Vojislav Turinski, Du{an Barjaktarovi},
Aleksandar Tucakovi}, Radovan Boji}, Dragoqub Go{i},
Nikola Go{i}, Nikola Slankamenac, Vladimir Tasi}.
Petar Hristili}, Vitomir Bogi}, Dragutin @abarac, Jo-
sif Srdanovi}, Jovan Antonijevi} – \edo, Dragoqub So-
tirovi}, Stanislav Orèlski, Qubica Piperska i @arko
Lazarevi};
III 1910–1914: @ivana – @anka Stoki}, Milica – Mica
Hayi}eva, Anka Vrbani}ka, Mileva Bo{wakovi}eva, Zo-
ra Zlatkovi}ka, Pera Dobrinovi} (od 1913), Miodrag –
Mika Risti}, Vladeta Dragutinovi}, Nemawa Ili~i},
Strahiwa Petrovi}, Aleksandar Zlatkovi}, Radoslav

Vesni}, Bo{ko Nikoli}. Iz ove plejade treba izdvojiti
one glumce koji su tuma~ili skoro samo peva~ke uloge u
opereti, operi i komadima s pevawem: Marija Cveti}ka,
Qubica – Lujza Stanojevi}ka, Jelena \ur|evi}ka, Julka D.
Jovanovi}ka, Desanka \or|evi}eva, Qubica D. Topalo-
vi}eva, Sofija Niglova, Ema Majetinska i naro~ito Dra-
ga Spasi}ka, Radovan – Raja Pavlovi}, Ivan Dinulovi},
Qubi{a Ili~i}, Aleksandar Tucakovi}, Vojislav Turin-
ski, Bo{ko Nikoli} i Stanislav Orèlski.
Posledwa gluma~ka trupa pred obustavu rada

1914. godine
Zna~ajno je navesti sve umetni~ko osobqe za uprave
Grola i Predi}a uo~i I svetskog rata 1914. godine, jer za tu
posledwu sezonu nije izdat Pozori{ni godi{wak. U
Pozori{tu su jo{ radili rediteqi Aleksandar Andrejev
i Milutin êki}, muzi~ki dirigenti Stanislav Bini~ki
i Stevan Hristi}, scenograf Vladimir Baluzek, a po-
sledwu gluma~ku trupu su sa~iwavali, ubrajaju}i u wu,
radi istorijske dokumentarnosti, i one mawe zna~ajne:
Emilija Popovi}eva, Zorka Todosi}ka, Vukosava Jurko-
vi}, Persida Pavlovi}ka, Marija Taborska, Jelena Milu-
tinovi}ka, @anka – @ivana Stoki}ka, Leposava Todoro-
vi}ka, Jelena \ur|evi}ka, Milica – Mica Hayi}eva, Zor-
ka Zlatkovi}ka, Ana Vrbani}ka, Qubica M. Stoj~evi}ka,
Qubica D. Go{i}ka, Vukosava Kosti}, Vidosava Mihai-
lovi}, Olga Osvaldova, Ruìca Broòva, Zorka Popovi},
Zorka Popadi}, Pera Dobrinovi}, Ilija Stanojevi}, Mi-
lorad Gavrilovi}, Milorad Petrovi}, Aleksandar Mi-
lojevi}, Qubomir Stanojevi}, Vitomir Bogi}, Dragoqub
Sotirovi}, Vojislav Turinski, Milan Stankovi}, Dobri-
voje Milutinovi}, Boìdar [apowi}, Nikola Slanka-
menac, Dragoqub Go{i}, Miodrag – Mika Risti}, Voja
Jovanovi}, Radoslav Vesni}, Bo{ko Nikoli}, Radovan –
Raja Boji} i Rudolf Fejfar. Ova trupa okupi}e se oko
Pozori{ta i posle rata, ali znatno prore|ena.
Gluma~ki nara{taji je u prvom modernom dobu

Za odre|ivawe granice jednog gluma~kog nara{taja ni-
su najpresudnije godine ro|ewa nego vreme wegove umet-
ni~ke delatnosti od godine stupawa na scenu do pune stva-
rala~ke zrelosti i najvi{ih umetni~kih dometa. To je
dugi i te{ki put jedinog nara{taja na kojemu razvija,
potvr|uje i dokazuje svoje naro~ite sposobnosti u glum-
skoj umetnosti ili je izneverava podbacuju}i u stvarawu.
Smena nara{taja u drugim profesijama ne zna~i uvek i
promenu su{tine stvarawa u odre|enoj vrsti posla; smena
gluma~kih nara{taja ispoqava se naj~e{}e u promeni
glumskih fahova ili se, s obzirom na starost glumca, me-

waju vrste uloga istog ànra. Zato se smena gluma~kih
nara{taja izvodi dosta bolno bez obzira {to je takav
prelaz prirodno neminovan i spontan. Nije nimalo jedno-
stavno i bezbolno pre}i od lirski ne`ne, dramski efekt-
nije qubavnice ili sna`ne heroine, na primer, klasi~nog
tipa na tuma~ewe izrazito karakternih uloga. Zato se
poneki takvi glumci i pre vremena povla~e sa pozornice.
Ponekad se ova smena nara{taja izvodi vrlo sporo i te-
{ko prosto zato {to nema dovoqno mla|ih glumaca da
odmene starije ili {to se stariji nerado odri~u glumskog
faha koji su umetni~ki uspe{no tuma~ili u mla|em uz-
rastu. Ovakvih pojava bi}e ~esto u NP u ovoj etapi u kojoj
susre}emo nekoliko gluma~kih nara{taja. U ovom nemi-
novnom ìvotnom i umetni~kom procesu najvi{e su `rt-
vovani glumci dramskog, herojskog i qubavni~kog faha,
najmawe karakterni i komi~ni. Za ~etrnaest godina (1900-
–14) stvaralo je uglavnom pet gluma~kih nara{taja sude}i
po kra}em ili duèm vremenu kada glumci iz wih dolaze
do punijeg umetni~kog izraza. Kada bi se ovo razvrstavawe
vr{ilo i prema godinama starosti i ta~nije odre|ene
godine stupawa na scenu glumaca, bilo bi i vi{e nara-
{taja. Me|utim, takvo razvrstavawe bi bilo dosta ve{ta-
~ko, jer se u ovakvim prirodnim i umetni~kim procesima
te{ko moè ta~no utvrditi gde jedan nara{taj u jednoj
vrsti umetni~kog stvarawa prestaje, a drugi tek po~iwe.
U prvi najstariji nara{taj spadaju preostali glumci iz
osniva~ke druìne 1868–70: Milka Grgurova, Marija Cve-
ti}ka, Mileva Radulovi}ka, Julka T. Jovanovi}ka, Katica
Lugumerska, \ura Rajkovi}, Milo{ Cveti}. Oni igraju
vrlo retko: Rajkovi} je umro 1902, M. Cveti} 1905; Milka
Grgurova je penzionisana 1902, a Mileva Radulovi} 1908;
Marija Cveti}ka se skoro potpuno povukla u miran ìvot,
daleko od pozornice. Rajkovi} je do smrti igrao i reìrao
sve dok ga bolest nije savladala. Cveti} je, kao {to smo
videli, bio vrlo aktivan za Nu{i}eve uprave. Grgurova je
do penzionisawa retko igrala. Cveti}ka je igrala po-
sledwi put 1902. godine na proslavi 40-godi{wice svoga i
muèvqevog umetni~kog rada. Najvi{e su se zadràle na
sceni Radulovi}ka i Katica Lugumerska deluju}i do kraja
karijere umetni~ki lepo. Ovim glumcima najstariji i naj-
zaslu`niji pionirski gluma~ki nara{taj zavr{io je dir-
qivo lepo svoju veliku kulturnu i umetni~ku misiju u
po~etku XX veka.
Drugi gluma~ki nara{taj po~iwe da stvara uglavnom
izme|u 1870. i 1880. godine, dolazi do punog umetni~kog
izraza do kraja XIX veka i tuma~i jo{ vrlo uspe{no ve-
like uloge u po~etku XX veka. Tu spadaju: Emilija Popo-
vi}, Milorad Gavrilovi}, Ilija Stanojevi}, Sava Todo-
rovi}, Svetislav Dinulovi}, Veqa Miqkovi}, Raja Pav-

lovi}, Jevrem Boòvi}, Dragutin Jovanovi} i mawe
zna~ajni Marija S. Dinulovi} i Mihailo Risantijevi}.
Pera Dobrinovi} je pre{ao u SNP u Novom Sadu.
Tre}i nara{taj je znatno brojniji i daje nekoliko glu-
maca visoke umetni~ke vrednosti. On se javqa na sceni
izme|u 1880. i 1890. godine, kada neki glumci, ne{to sta-
riji, brzo i sigurno ulaze u ozbiqan repertoar, a dostiè
najvi{u umetni~ku meru krajem XIX i po~etkom XX veka,
ba{ u prvoj modernoj etapi. U ovaj nara{taj spadaju: Zorka
Todosi}ka, Vela Nigrinova, Vukosava Jurkovi}ka, Alek-
sandra Milojevi}ka, Jelena Gavrilovi}ka, Katarina Ru-
covi}ka, Persa Pavlovi}ka, Qubica Stanojevi}ka i mawe
zna~ajne Jelena \ur|evi}ka, Julka D. Jovanovi}ka, Savka
Miqkovi}ka, Danica Nikoli}eva, Leposava Todorovi-
}ka, Milorad Petrovi}, Dimitrije – Biya Petrovi}, Qu-
ba Stanojevi}, Lazar Rajkovi}, Kosta Delini, Aleksandar
Milojevi}, Radomir Petrovi}. Ovaj nara{taj }e biti vrlo
aktivan u repertoaru sve do I svetskog rata, sem Nigrinove
koja je umrla 1908. godine. Glumci Milorad Petrovi}, Qu-
ba Stanojevi}, Kosta Delini, Aleksandar Milojevi},
Zorka Todosi}, Vela Nigrinova, Katarina Rucovi}ka, Vu-
kosava Jurkovi}eva i Aleksandra Milojevi}ka spadaju me-
|u najboqe u ovoj istorijskoj etapi. Persida R. Pavlovi}
na}i }e sebe umetni~ki tek u vremenu izme|u dva rata u
zrelijim godinama kada je najboqe tuma~ila starije srp-
ske obi~no patrijarhalne ène.
Glumci ~etvrtog nara{taja stupaju na scenu izme|u
1890. i 1900. godine. Oni pun umetni~ki uspeh dostiù od
1900. do 1914. godine, a neki se odràvaju na visokom umet-
ni~kom nivou dugo i u vremenu izme|u dva rata. U ovaj
nara{taj spadaju: Dobrivoje Milutinovi}, Bogoboj Ruco-
vi}, Kosta Ili}, Mihailo Markovi}, Milan Stankovi},
Milan Stoj~evi}, Milan Stoji~evi}. Luka Popovi},
Aleksa Radovi}, Du{an Bolmanac, Rista Spiridonovi},
\or|e Jovanovi}, Sofija – Coca \or|evi}, Draga Spasi-
}ka, Olga Ili}ka, Jelena Milutinovi}ka, Zorka M. Mar-
kovi}ka, Zorka Popovi}eva-Premovi}ka, Sofija Ve~eri-
nac. Ovaj nara{taj je dostigao svoju najvi{u umetni~ku
meru u velikim kreacijama Dobrivoja Milutinovi}a, Bo-
goboja Rucovi}a, Mihaila – Ere Markovi}a, Drage Spasi-
}ke, Sofije – Coce \or|evi}ke, Olge Ili}ke i Jelene
Milutinovi}ke. Nekoliko glumaca iz ovog nara{taja bi-
li su u punoj meri umetni~ki aktivni i posle I svetskog
rata: D. Milutinovi} i Draga Spasi}ka u NP u Beogradu,
Mihailo Markovi} u HZK u Zagrebu, Luka Popovi} u NP
u Skopqu, Olga Ili}ka i Aleksa Radovi} u putuju}im
trupama, Rista Spiridonovi} u pozori{tima u Splitu,
Novom Sadu i Kragujevcu.
Uglavnom od 1900. godine stupaju na scenu glumci petog

nara{taja kojih ima i najvi{e. To su ve}inom mla|i glum-
ci puni poleta, stvarala~ke snage i qubavi za svoj poziv
kome ce skoro svi ostati verni do kraja, sem nekoliko
(zbog udaje napustile su pozori{te Aleksandra Boji}eva i
Qubica Pavlica). U ovaj nara{taj spadaju: Ana Aleksi-
}eva-Paranos, Aleksandra Boji}eva, Qubica Pavlica,
Milica – Mica Hayi}ka, Anka Vrbani}ka, Marija Tabor-
ska, Teodora Boberi}eva-Arsenovi}ka, @anka Stoki},
Sofija Haritonovi}, Zora Zlatkovi}ka, Vukosava Kosti-
}eva, Desanka \or|evi}, Qubica D. Topalovi}eva, Bo-
ìdar Dimitrijevi}, Boìdar [apowi}, Radovan – Raja
Boji}, Qubi{a Ili~i}, Aleksandar Tucakovi}, Vojislav
Turinski, Ivan Dinulovi}, Miodrag Bekovi}, Strahiwa
Petrovi}, Petar Hristili}, Miodrag – Mika Risti},
\or|e Belki}, Vladimir Tasi}, Nikola Go{i}, Drago-
qub Go{i}, Nikola Slankamenac, Dragutin @abarac,
Aleksandar Zlatkovi}, Vladeta Dragutinovi}, Vitomir
Bogi}, Dragoqub Sotirovi}, Radoslav Vesni}, Bo{ko Ni-
koli} i Aleksa Kova~evi}.
Vi{e od polovine glumaca ovog nara{taja stvara}e
zapaèno i dugo u vremenu izme|u dva rata, ~ak i posle II
svetskog rata, a neki od wih su u celom tom razdobqu
davali najvi{e {to su mogli. U ovom nara{taju bilo je
najvi{e darovitih glumaca (bilo ih je uostalom i brojno
najvi{e), ali se malo wih uzdiglo na visok umetni~ki
nivo. Svi su oni dugo proveli u ratnoj psihozi kao u~es-
nici ili savremenici ratova balkanskih i svetskog. Neki
su po~eli da stvaraju pre rata i to kra}e vreme, {to je
bilo nedovoqno da bi se postepeno ili normalno umet-
ni~ki usavr{avali, a po zavr{etku II svetskog rata zapali
su u jo{ jednu, poratnu psihozu. To je u izvesnom smislu
umetni~ki pretrgnuti nara{taj prema kome je ìvot bio
ma}ehinski okrutan i {krt. Zato su poneki glumci do-
lazili do punijeg umetni~kog izraza u zrelijim godinama.
Ipak, petnaestak glumaca iz ovog nara{taja uvek se na-
lazilo u prvom umetni~kom planu beogradske scene i ~ak
mnogo doprinelo obnovi Pozori{ta i posle I i posle II
svetskog rata.
@ivot i umetni~ka delatnost glumaca

prvog modernog doba
Skoro ~etrdeset glumaca ove etape zasluùju mawu ili
ve}u pa`wu ne ra~unaju}i tu predstavnike starijeg na-
ra{taja na ~elu sa Miloradom Gavrilovi}em, Ilijom Sta-
nojevi}em, Savom Todorovi}em, Qubom Stanojevi}em,
Miloradom Petrovi}em, Svetislavom Dinulovi}em, Zor-
kom Todosi}, Velom Nigrinovom, Emilijom Popovi}e-
vom, Marijom Taborskom, Persom Pavlovi}, Vukosavom
Jurkovi} i dr., koji su jo{ posedovali veliku stvarala~ku

snagu. Ma koliko da sam sve te mla|e snage svrstao u jedan
nara{taj, prvenstveno zbog neznatnih razlika u godinama
i u gluma~kom staù, ipak oni ne predstavqaju jedinstvenu
celinu kao nara{taj: jedni su, ina~e vrlo mladi, po~eli
krajem XIX veka, stvarali u punoj snazi u ovo vreme (So-
fija – Coca \or|evi}, Draga Spasi}ka, Zorka Popovi-
}eva-Premovi}ka, Jelena Milutinovi}ka, Persa Pavlo-
vi}ka, Dobrivoje Milutinovi}, Luka Popovi}, \or|e Jo-
vanovi} i dr.); drugi su sada po~iwali i umetni~ki
zavr{avali daju}i najlep{e {to su mogli (Sofija Hari-
tonovi}, Aleksandra Boji}eva, Qubica Pavlica, Alek-
sandar – Re{a Radovi} i dr.); me|u tre}e spadaju neki od
spomenutih ili oni koji su sada po~iwali, dostigli mawu
ili ve}u umetni~ku meru, pa prevremeno izgubqeni za
pozori{te – poko{eni ratom, bole{}u, neurednim, boem-
skim ìvotom, drugim nezgodama (Nikola Slankamenac,
Vladimir Tasi}, Nemawa Ili~i}, Miodrag Bekovi}, \or-
|e Jovanovi}, \or|e Belki}, Zorka Popovi}-Premovi-
}ka, Sofija Ve~erinac), ili su ga napu{tali zbog udaje
(Aleksandra Boji}eva, Qubica Pavlica); ~etvrtu grupu
sa~iwavaju glumci koji su po~eli da stvaraju od jedne do
~etiri godine pred sam rat, u pravoj ratnoj psihozi i nisu
dospeli da se umetni~ki izraze i osvedo~e: oni }e to po-
sti}i u ve}oj ili mawoj meri ve} u zrelijom uzrastu u
vremenu izme|u dva rata. (@ivana – @anka Stoki}, Ana
Paranos, Teodora Arsenovi}ka, Zorka Zlatkovi}ka, Rok-
sanda Bekovi}ka-Lukovi}ka, Mileva Bo{wakovi}, Anka
Vrbani}ka, Milica – Mica Hayi}, Nikola Go{i}, Dra-
goqub Go{i}, Jovan Antonijevi} – \edo, Vladeta Dragu-
tinovi}, Vitomir Bogi}, Miodrag – Mika Risti}, Stra-
hiwa Petrovi}, Dragoqub Sotirovi}, Petar Hristili},
Vojislav Turinski, Aleksandar Tucakovi}, Bo{ko Ni-
koli}.)
Unuk ~uvenog sve{tenika Luke, sin odli~nog glumca
Laze, Luka Popovi} (1978, Beograd – 1914, Skopqe) u po-
~etku XX veka nosio je vrlo ozbiqne dramske i karak-
terne uloge i bio mnogo zaposlen u druìni. On je prvo
~lan SNP u Novom Sadu 1895–1900, zatim od 16. VIII 1900.
do 3. VI 1911. NP u Beogradu. U drugoj polovini 1911.
godine je osnovao “Srpsko narodno pozori{te” i s wim,
materijalno pomognut od srpske vlade, putovao po Ame-
rici radi nacionalne propagande gde je obi{ao Wujork,
îkago, Pitsburg, Filadelfiju. Po povratku bio je ~lan i
rediteq Narodnog pozori{ta u Skopqu 1913–14. godine. U
prekidu rada u NP, proveo je 1905. godinu u putuju}oj dru-
ìni Mihaila – Ere Markovi}a u kojoj je tuma~io prve
dramske uloge. Dobar, darovit i inteligentan glumac, vr-
lo bri`qiv u studiji, realisti~ki i uop{te odmeren u Luka Popovi}
izrazu, sa lepom i pravilnom dikcijom, Popovi} je delo-

vao sa scene uvek skladno i sna`no, ali se nije uzdigao do
1385 Sa Lukom se zavr{ava, po mu-
vi{eg umetni~kog nivoa. On je podjednako predano tuma-
{koj liniji, gluma~ka dinastija pote-
~io dramske i karakterne, ~ak ponekad i komi~ne uloge.
kla od sve{tenika Luke iz Ivande. Wegove su uloge: Admetos (“Alkesta”, po Evripidu, @.
Drugi Lazin sin Milutin nameravao Rivolea), Kasio (“Otelo”), Laert (“Hamlet”), Dr Rank (“No-
je da se posveti pozori{tu. U 1903. gora” Ibzena), Aqo{a (“Vawu{inova deca” S. Naj|enova), Dr
dini je gostovao u ulogama Sre}ka u Tolozan (“Prisni prijateqi” Sardua), Oktav (“Gospodin Al-
komadu “Seqak kao milionar” F. Raj- fons” Dime Sina), Arman Divan (“Gospo|a s kamelijama”
munda i Damjana u “Zadu`bini” M. Dime Sina), Andre Lo`re (“Dragana” E. Brijea), Pjer (“Dve
[ap~anina. U 1908. godini nudio se
sirotice”), Kraq @igmund (“La`ni car Dimitrije” H. Lau-
kao zvani~nik Uprave grada Beograda
upravi Pozori{ta da igra Radaka u bea), Zemqanika (“Revizor”), Stevan Dragi} (“Seoski lola”),
Jak{i}evoj tragediji “Stanoje Gla- Pero Vlahovi} (“[okica” Okrugi}a), Zdravko (“\ido”), Ne-
va{” i Laerta u “Hamletu”, ali se ne mawa (u ist, komadu M. Cveti}a), Qiqan (“Qiqan i Omo-
zna {ta mu je na to odgovoreno. rika” Nu{i}a).1385
Boìdar – Boà Dimitrijevi} (1878, Beograd – 1914,

Nim, Francuska, sahrawen na grobqu Thiais-u kod Pariza)
predstavqa zaista neobi~an i dirqiv slu~aj: zablistao je
i zadivio pravim darom kao izrazito dramski glumac i
postao velika nada srpskog pozori{ta, ali i dosta brzo i
netragom i{~eznuo. Wegovo gluma~ko obrazovawe po~elo
je lepo: prvo je pose}ivao od 26. IX 1897. do 18. II 1899.
~asove gluma~ke {kole Masea u Parizu, tu se brzo istakao
i uspe{no obradio velike uloge Sida i Horacija iz tra-
gedija Korneja, Hipolita, Tezeja, Oresta i Nerona iz tra-
gedija Rasina. Ruj Blaza i Hernanija iz drama Igoa. Kao
pitomac ove {kole gostovao je s velikim uspehom 6. i 13.
VI 1899. u NP ulogama Skenderbega (u ist. komadu Sterije)
i Ruj Blaza (u ist. komadu Igoa). Od 1900. je ~lan NP u
Beogradu u kojemu nosi veliki dramski repertoar. Posle
zapaènog uspeha dobio je jednogodi{we odsustvo radi
daqeg umetni~kog usavr{avawa u Parizu (1. VII 1904 – 1.
VI 1905). Po povratku nastavio je da igra sa sigurnim
uspehom. Kraj 1910. do 1. IV 1911. godine proveo je u Moskvi
na pozori{nom usavr{avawu. U toku ratova gubi mu se
trag i wegova umetni~ka karijera je prerano i zagonetno
zavr{ena. Dimitrijevi} je obasipan komplimentima kao
glumac. Povodom tuma~ewa Ruj Blaza 1899. prof. Pavle
Popovi} je isticao da “kao pitomac pariske {kole obra}a
ve}u pa`wu na dikciju i tretira je sa dovoqnim uspehom,
1386 Pavle Popovi}: “Nacionalni na na~in koji je u Francuskoj komediji usvojen”.1386 Dra-
repertoar”, itd. (Ve} citirana ras- gomir Jankovi} je pisao 1902. godine da je iz Pariza “doneo
prava.)
za svoje godine i nedovoqno vreme zadivquju}e razume-
vawe dikcije francuskih tragi~ara i poku{ao to svoje s
mukom ste~eno znawe da primeni na na~in govora u na{em
Pozori{tu”, “a da je du{u dao za velike tirade V. Igoa,
1387 “Srpski kwièvni glasnik”, koje ukupnim, krajwim efektom dejstvuju”.1387 Povodom
1902, br. 2 tuma~ewa Prvog korifeja u “Alkesti” (Euripida – @.
Rivolea) recenzent “Ve~erwih novosti” kaè 1907. da je
“bio odli~an” i da “kraj Qube Stanojevi}a najboqe vlada
stihovima”.1388 U wegove velike umetni~ke kreacije ub- 1388 “Ve~erwe novosti”, od 7. VI
rajaju se Sid (Korneja), Fililpo u “Kremonskom svira~u” 1907, br. 156.

F. Kopea i Kapetan \ura{ko u “Jelisaveti” \. Jak{i}a.
Dimitrijevi} je u igru unosio duboku i svestranu studiju.
Sa scene je delovao u dramskim partijama vrlo efektno jer
je bio visok, lepo razvijen, odmeren u gestu, ta~an u tonu i
izrazu, sa dikcijom u kojoj se svaki glas razgovetno ~uo,
dubok i iskren u doìvqaju.
Jelena Petkovi}eva-Milutinovi}ka (11. VIII 1877,
Beograd – 12. VI 1935, Beograd) supruga Dobri~ina, isti-
cala se u lepoj umetni~koj meri ve} do I svetskog rata.
Prvi put je stupila na scenu 1897. angaòvana 1898. u NP u
Beogradu i u wemu stalno igrala do prevremenog penzio-
nisawa, zbog bolesti, 1. IX 1921. Ona je tuma~ila prven-
stveno dramske i tragi~ne uloge i dramske qubavnice
zadivquju}e tananom ose}ajno{}u, duboko iskrenim do-
ìvqajem bi}a sadràjnog unutarweg ìvota, dikcijom
blistavo lepom, tonski prijatno obojenom, ~emu su se na-
ro~ito divili weni savremenici. Upravnik Dragomir
Jankovi} je izraàvao velike nade u tada darovite mlade
snage – u Boù Dimitrijevi}a i u wu uveren da }e “od wih
uskoro pote}i navi pravac u tragi~noj gluma~koj ve{ti-
ni”.1389 Svetislav Petrovi} je isticao na kraju wene ka-
rijere, pred neo~ekivano povla~ewe. da “ima jedan mo}an i
Jelena Petkovi}-Milutinovi}
samonikao tragi~an temperament” i da je “u izvesnim ret-
kim trenucima bila uzbudqiva dubokom iskreno{}u ak- 1389 Dragomir Jankovi}: “Mlada
centa”.1390 Milan Grol je hvalio wenu sna`nu umetni~ku tragedija”, “Srpski kwièvni glas-
individualnost, “spontanost u ose}awima” i zapazio da je nik”, 1902. br. 2.
“neshvatqivo li~na i rasejana fantazijom J. Milutino- 1390 Svetislav Petrovi} – @oli-
vi} bila iz onog reda glumaca koji ulogu proniknu inka: “U pozori{tu” (utisci i bele{ke).
tuicijom i ponesu je snagom instinkta u jednom dahu, kao Izdawe Gece Kona, Beograd, 1928.
ne{to celo, nedeqivo, ne{to {to ìvi sobom nezavisno
od detaqa, naro~ito nezavisno od prolaznih obrta duha i
stila”.1391 Izvesni diskretni patetizam delovao je ~ak 1391 Milan Grol, “Politika”, od
ubedqivo u wenoj uvek emotivnoj igri, 13. VI 1935.

Wene su uloge: Antigona (u ist. komadu), Klitemnestra (u
ist. komadu Huga fon Hofmanstala), Bjanka (“Otelo”), Teo-
dora (u ist. komadu), Fedora (u ist. komadu), u dramama Sardua,
G|a Borkman (“Gabriel Borkman” Ibzena), Ka}a (“Vaskrse-
we” Tolstoja – Bataja), Bosiqka (“Seoba Srbaqa” Jak{i}a),
Ana (“Nemawa” Cveti}a), Jele (“Ekvinocio” Vojnovi}a).
Petar Hristili} (15. VI 1880, Beograd – 6. VIII 1937,

Venac u Fr. Gori) bio je jedan od najdarovitijih glumaca u
mla|em nara{taju. Svr{io je tri razreda gimnazije. Na
scenu je stupio 1897. u putuju}em pozori{tu Vlade Popo-
vi}a u Smederevu, a zatim je igrao: 1898–99. kod \ure
Proti}a, 1899–1900. kod P. Krstono{i}a, 1901–6. u “Sin-
|eli}u” i, u prekidu, u trupi P. ]iri}a; 1907–10. u NP u
Beogradu; 1911–12. vodio je svoje putuju}e pozori{te; 1912.
je u “Trifkovi}u” Sime Buni}a, 1913. u “To{i Jovano-

vi}u” M. Lazi}a – î~ka, a od 1914. opet je vodio svoju
druìnu. Za vreme okupacije vodio je zarobqeni~ka po-
zori{ta u Hajnihsgrinu i Na|me|eru (Ma|arska). Posle
rata 1918–21. vodio je svoje Humoristi~ko pozori{te, a
zatim igrao: 1921–22. u NP u Skopqu, 1927–28. vodio s
Olgom Ili} Gradsko pozori{te u Leskovcu. 1930–31. je u
NP u Beogradu, 1931–32. i 1934–35. u SNP u Novom Sadu,
1932–33. u NP u Ni{u. Inteligentan, vrlo darovit, sa
izrazitim crtama na duboko izboranom licu, s pravilnom
dikcijom dubokog glasa, veliki majstor u pravqewu maske.
Hristili} je imao lepe kvalitete da se uzdigne na najvi{i
umetni~ki nivo. Boemski i nesre|eni ìvot nisu dopu-
stili da umetni~ki ostvari i najvi{u meru. Ponekad se
imao utisak da je to glumac koji je u sebi nosio velike
stvarala~ke umetni~ke mogu}nosti, jedan veliki talenat
zanemaren i zapu{ten vlastitom i krivicom drugih.
Zna~ajnije su mu uloge: Jago (“Otelo”), Otac Lavrentije
(“Romeo i Julija”), Harapagon (“Tvrdica” Molijera), Plan-
troz (“Pariska sirotiwa”), Kir Jawa (u ist. komadu Sterije),
Hayi Zamfir (“Zona Zamfirova”), Kal~a (“Ivkova slava”
Sremca – Brzaka), Hayi Toma (“Ko{tana”), Maksim i Ma-
rinko (“\ido”).
Aleksandar – Aleksa – Re{a Radovi} (3. III 1876, Beo-
grad – 24. XI 1942, \ur|evac kod Mionice) igrao je i iz-
me|u dva rata, ali je najvi{e postigao u ovo vreme. U
Beogradu je zavr{io osam razreda gimnazije i maturu. Na
sceni je stupio u martu 1894. u NP u Beogradu, a 1896. je
kratko u SNP u Novom Sadu. Igrao je 1896–98. kod \ure
Proti}a, 1898–1900. kod Milivoja Stojkovi}a, zatim 1900-
–11, u NP u Beogradu, od kraja 1911. u filijali HZK iz
Zagreba. Posle I svetskog rata nije stalno igrao: 1928. je u
Gradskom pozori{tu u Bitoqu, 1929–30. u putuju}oj dru-
ìni Qubomira Raji~i}a – ^vrge. Na wegovo umetni~ko
usavr{avawe najvi{e je uticao zna~ajni glumac Milivoje
Stojkovi}. Izvesno vreme u NP u Beogradu, i to naro~ito
za uprave dramaturga Odavi}a, posve}ivana mu je velika
pa`wa, kada je u kriti~nim trenucima zamewivao u veli-
kim partijama Milorada Gavrilovi}a. Inteligentan, do-
voqno obrazovan, darovit, impozantne, atletske pojave na
sceni, jakog temperamenta, pravilne dikcije lepo into-
nirane i ~iste artikulacije, Radovi} je svojim ulogama
1392 Gavrilovi} je, zbog sukoba s davao ìvotnu snagu i li~ni naglasak. Izvesno vreme za
Odavi}em, poku{avao da omete neke uprave Odavi}a tuma~io je u alternaciji ili kri{om zna-
predstave u kojima je tuma~io glavne ~ajne dramske uloge Milorada Gavrilovi}a da bi omogu-
uloge tako {to bi se na dan izvo|ewa
}io izvo|ewe predstava, odnosno osujetio sabotaù. 1392
neo~ekivano razboleo. Odavi} je kri-
{om spremio te uloge sa Aleksom Ra- Wegove su uloge: Gesler (“Viqem Tel”), \ura| Brankovi}
dovi}em i u takvim slu~ajevima bi ga (u ist. komadu Oberwika), Markiz Emil (“@ivot jedne glu-
ubacivao u predstave da ga zameni, pa mice” A. Buròa – T. Bariera), Lakork (“G|a Iks” Bisona),
je tako nadmudrio Gavrilovi}a. Vilbrun (“Pariska sirotiwa” Brizbara – Nisa), Don Fer-
nando (“Gra|anska smrt” \. \akometija), Vargas (“Otaybina”

Sardua), Nemawa (u ist. komadu Cveti}a), Andrija (“Gra-
ni~ari” J. Frajdenrajha), Knez Perun (“Balkanska carica” N.
Petrovi}a), Car Du{an (“Qiqan i Omorika”), Knez Ivo od
Semberije (u ist. komadu), u komadima Nu{i}a.
Sofija Haritonovi}ka (21. IX 1882, Deliblato – 1. XI

1973, Beograd) dostigla je svoj najvi{i umetni~ki stupaw
do I svetskog rata, ali je bila aktivna i zapaèna i neko-
liko godina posle rata. Zavr{ila je dva razreda gra|anske
{kole u Beloj Crkvi. U sezoni 1897/98. i stalno od 1905. do
penzionisawa 5. VI 1926. provela je u NP u Beogradu sem
1898–1904. kada je vrlo zapaèna u ni{kom “Sin|eli}u”.
Haritonovi}ka se lepo obrazovala kao glumica: 1909–10.
je u~ila Gluma~ku {kolu u Beogradu, 1911–12. provela je na
usavr{avawu u Berlinu. Posle prvog svetskog rata igrala
je kao penzionerka u Orfeumu Brane Cvetkovi}a, u Beo-
gradskoj opereti i gostovala u putuju}im pozori{tima.
Lepa lika, inteligentna, darovita, vrlo ose}ajna, ona je
tuma~ila prirodno, qupko ili razdragano naivke, sen-
timentalke i ne`ne, zaqubqene devojke, ponekad i izra-
Sofija Haritonovi}
zito dramske uloge. Od svih mladih glumica na wu se izve-
sno vreme najvi{e gledalo i ra~unalo kao zamenu Coci
\or|evi}.
Wene su uloge: Lujza (“Dve sirotice”), Mimi (“êrgarski
ìvot”), Dragana (u ist. komadu E. Brijea), G|a Tesman (“Heda
Gabler” Ibzena), Mi{ (u ist. komadu Pajerona), Rautendelaj
(“Utopqeno zvono” G. Hauptmana), Bosiqka (“Seoski lola”),
Evica (“Pokondirena tikva” Sterije), Zorka (“Obi~an ~o-
vek”), Nada (“Svet”), u komadima Nu{i}a, Olga (“Golgota” M.
Predi}a), Pote (“Zona Zamfirova”).
Qubica Lazarevi}eva-Stoj~evi}ka (1876, Novi Sad –

24. III 1954, Beograd), supruga glumca Milana, isticala se
u epizodnim prete`no karakternim ulogama vrlo bri-
`qivo obra|enim. Prvi put je stupila na scenu 8. III 1896.
u “Sin|eli}u”. U NP u Beogradu je stalno od 1897. godine
do penzionisawa 8. IV 1926, sem prekida od 16. X 1901. do
1903. i 1910. Stoj~evi}ka je bila izrazito realisti~ka
glumica starije {kole. Imala je smisla za izraàvawe
tipi~nosti u karakterima.
Sofija Ve~erinac (1875, Stari Banovci) prvi put je
stupila na scenu 1894. u NP u Beogradu i tu je stalno do 1.
VI 1910. kada je otpu{tena zbog nedisciplinovanosti.
Otada je igrala povremeno i honorarno u NP u Beogradu i
kra}e vreme do udaje u putuju}im trupama. Bila je vrlo
darovita: tuma~ila je uspe{no dramske, karakterne i pe-
va~ke partije. Lepe pojave, vrlo emotivna i prijatne, pra-
vilne dikcije, delovala je neposredno.
Wene su uloge: Anèlika (“Grbowa” Anise Buròa – Po-
la Revala), Ana (“Voz za {etwu” Enkena, Martija i Sen-Al-
bena), Leposava (“Radni~ka pobuna” Sigligetija – Balaà),

Lui|i (“Maskota”, opereta, E. Odrana), Mizeta (“êrgarski
ìvot” Mirèa – T. Bariera), @imbleta (“Mamzel Nitu{”).
Glumci koji se nisu umetni~ki dorekli

Neki vrlo daroviti glumci po~iwali su lepo, razvi-
jali se umetni~ki postupno i pravilno, pra}eni s velikim
nadama, zapaèni i u kritici i u publici, ponekad uzle-
tali visokom ali se iz raznih razloga nisu stvarala~ki
dorekli: zbog udaje, te{kim neizle~ivih oboqewa, grube
nedisciplinovanosti, razo~arawa u poziv, zbog pretera-
nog alkoholizma s neurednim boemskim ìvotom i najvi-
{e ratovi u kojima su neki poginuli kao vojni obveznici –
vojnici, podoficiri ili oficiri. A skoro svi su bili
velike nade Pozori{ta...
\or|e – \oka Jovanovi} (25. III 1882, Beograd – 1913.
poginuo u srpsko-bugarskom ratu) bio je vrlo darovit ka-
rakterni i komi~ni glumac. Jo{ kao de~ak se odu{ev-
qavao glumcima koji su svra}ali u kafanu wegovog oca u
Beogradu. Prvi put je stupio na pozornicu u decembru
1897. godine, a za ~lana NP u Beogradu angaòvan u oktob-
ru 1898. i ostao do 1900. godine. Po drugi put je ~lan NP u
Beogradu od 11. IV 1903. i krajem 1906. godine. Od 1. IX 1904.
do kraja avgusta 1906. godine je jedan od najistaknutijih
~lanova ni{kog “Sin|eli}a”. Do rata je ~esto mewao pu-
tuju}a pozori{ta, vra}ao se u NP u Beogradu i u “Sin-
|eli}”. Posledwi put je (igrao 1912–13. godine u Povla-
{}enom pozori{tu “Sterija”. Bio je vrlo nemirnog, ne-
stalnog duha i boemske prirode. “Bio je ta~an u radu” –
zapisao mu je u uverewu upravnik Kosta Delini – “a kao
1393 DA Srbije, Ministarstvo
glumac spreman i darom zauzimao vidno mesto u ni{kom
prosvete (nesre|ena gra|a).
pozori{tu ’Sin|eli}’.”1393 Jovanovi} je bio izrazito rea-
listi~ki glumac, vrlo odmeren i prirodan u izrazu, sa
jakim smislom za srda~an humor koji je izvirao iz wegove
neusiqene i u osnovi vedre prirode.
Zna~ajnije su mu uloge: Jago (“Otelo”), Andrija Bernije
(“Pariska sirotiwa” Brizbara – Nisa), Ko~ija{ Kidil (“De-
bora” Mozentala), Jovan (“Pokondirena tikva” Sterije), Mi-
ta Kradi} ( “Seoski lola”), Gvozden (“Devoja~ka kletva” Qu-
binka Petrovi}a), Maksim (“\ido” Veselinovi}a – Brzaka),
Kal~a i Kurjak (“Ivkova slava” Veqe Miqkovi}a), Sreta
(“Narodni poslanik” Nu{i}a).
Zorka Popovi}eva-Premovi}ka (11. I 1886, Sentoma{

– 29. I 1909, Beograd) k}erka zna~ajnog glumca Laze Po-
povi}a, dakle, iz gluma~ke dinastije sve{tenika Luke iz
1394 Wen suprug Todor Premovi},
Ivande, stupila je na pozornicu jo{ kao devoj~ica 3. X
grafi~ki radnik, ubio ju je noèm u
stanu iz qubomore, jer nije mogao da je
1898. godine u NP u Beogradu gde je ostala do tragi~ne
gleda kako igra qubavnice na pozor- smrti u vreme kad se umetni~ki vrlo lepo razvijala i bila
nici. jedna od velikih pozori{nih nada.1394 Vrlo darovita, ose-
}ajna i prirodna u doìvqaju, vanredno dinami~ne pri-

rode, ona je stalno napredovala u izrazito dramskom fahu.
Dramaturg Odavi} joj je poverio da igra Ofeliju u “Ham-
letu” i tada je posvedo~ila svoje lepe stvarala~ke sposob-
nosti. Wena Ofelija je bila lirski ne`na i cvrkutava.
Ona je u igru unosila “puno topline i du{e”, a wen “Mrski
glas je imao topline i akcenta”. 1395 1395 “Ve~erwe novosti”, 1908. br.
Zna~ajnije su wene uloge: Esmeralda (“Zvonar Bogorodi- 129.
~ine crkve”), Kata (“Karlova tetka” B. Tomasa), Mimi (“êr-
ga{ki ìvot” Mirèa), Knegiwa Despina (“Majstor Mano-
le” Karmen Silve), Aneta (“Fransina” Dime Sina), @ermena
(“Posao je posao” O. Mirboa), Mici (“A{ikovawe” A. [nic-
lera), Naca (“Dor}olska posla”), Zorka (“Obi~an ~ovek”),
Nada (“Svet”), u komadima B. Nu{i}a. Za neke uloge, koje je
igrala Coca \or|evi}, moè se pretpostaviti da je tuma~ila
u alternaciji.
Qubica Pavlica (avgusta 1882, Beograd – 28. IX 1937,
Beograd) igrala je darovito i zapaèno desetak godina, pa
se povukla sa scene ra|i udaje. Na scenu je stupila u martu
1897. u “Sin|eli}u” gde se razvijala pod nadzorom redi-
teqa Aleksandra Milojevi}a. U NP u Beogradu igra 1900
– 12. IX 1908. godine kada je podnela ostavku. Tuma~ila je
naivke i mlade dramske qubavnice, ponekad uspe{no i
peva~ke uloge. Povodom tuma~ewa Cecilije (“Ne zareci
se” A. de Misea) jedan recenzent je hvali 1903. isti~u}i da
je u igru unela “zavodqive naivnosti i qupkosti”. 1396 1396 “Srpski kwièvni glasnik”,
Wene su uloge: Mali lord (u ist. komadu Francisa Bar-
1903. sv. 6, str. 466.
nera), Lazaril (“Don Cezar od Bazana” d’Enerija – Kormona),
Orli} (u ist. komadu E. Rostana), Korina (“Mamzel Nitu{”
sa muzikom Ervea), Ruìca (“Todor od Stala}a” M. Cveti}a),
Jelkica (“Svet” B. Nu{i}a).
Boìdar – Boà [apowi} (1886, Kragujevac – 14. V
1920, Novi Sad), darovit glumac karakternog i dramskog
faha, spremao se, svesrdno pomognut od uprave, da nasledi 1397 Zanimqivo je navesti motive
prvenstveno Savu Todorovi}a, pa i B. Rucovi}a, ali je wegove ostavke radi ilustracije [a-
powi}eve naravi i postupaka upravni-
prevremeno potonuo u neurednom boemskom ìvotu, te{ko
ka Jankovi}a. “Po{to upravnik Srp.
obolevaju}i posledwe dve godine pred smrt. On je 1903 – 23. Kraq. Nar. Pozori{ta” – pi{e on u
II 1906. u NP u Beogradu kada je nepromi{qeno podneo aktu upravi od 23. II 1906 – “nije na{ao
ostavku1397 i igrao 1906–7. u putuju}oj druìni Mihaila – za potrebno da mene – svoga ~lana da-
nas... pred svojom kancelarijom otpoz-
Ere Markovi}a. Od 1. VIII 1907. godine, posle promene
dravi, to – smatraju}i taj akt uprav-
uprave, opet je u NP u Beogradu. U 1909. godini je pose- nikov kao uvredu i nalaze}i da ne mogu
}ivao i Gluma~ku {kolu u Beogradu. Uprava ga je poslala u biti ~lan pod upravom toga ~oveka –
Moskvu na gluma~ko usavr{avawe od 4. III 1910. do 1. IV polaèm ovim ostavku na ~lanstvo.”
Pre ovoga [apowi} je odbio da drì
1911. godine. Po povratku 1911. godine bio je dosta akti- scenarijum, za koji je bio honorisan, i
van. U~estvovao je u I svetskom ratu i ìveo u izgnanstvu. da se pojavi kao policajac u komadu
Posle rata stupio je 1920. godine u SNP. ali, ve} te{ko “Na dnu” Gorkog. “Pored moje najboqe
oboleo igrao je vrlo malo. Wegova igra je bila vrlo pri- voqe” – kaè Jankovi} na pole|ini os-
tavke – “da ne kvarim ovom mladom ~o-
rodna, realisti~na i ìvo nadahnuta. Tuma~io je prete- veku karijeru, moram mu uvaìti os-
`no karakterne uloge i to jednostavnim sredstvima, skoro tavku.” Podatak iz kutije dokumenata
upro{}eno, ali vrlo ubedqivo i studiozno. R. Odavi}a u DA Srbije.
Zna~ajne su mu uloge: Polonije (“Hamlet”), Baltazar

(“Mleta~ki trgovac”), Edgar (“Kraq Lir”), u komadima [eks-
pira, Gustav (“êrga{ki ìvot”), Kristobal (“Ve{tica” V.
Sardua), Tadeo (“Kremonski svira~” F. Kopea), Du{an (“Na
prelomu” Dragoslava Nenadi}a), Trajko (“Golgota” Milivoja
Predi}a), Filipo (“Venus victrix” Milana Begovi}a), @arko
(“Obi~an ~ovek” Nu{i}a), Slepi Vlaho (“Ekvinocio”), Niya
(“Dor}olska posla”).
\or|e Belki} (20. IV 1882, Beograd – 30. III 1923, Beo-

grad) imao je dara i za glumu i za slikarstvo. U NP je
stalno od 1904. do 1922. godine sem za vreme rata. Zavr{io
je 1909–10. Gluma~ku {kolu u Beogradu, ve} tada zapaèn
po sposobnostima. Kao karakterni i komi~ni glumac znat-
nog stvarala~kog duha dao je dosta visoku umetni~ku meru.
On se polako gasio u boemskom ìvotu i ina~e te{ko
oboleo.
Poznate su mu uloge: Plantroz (“Pariska sirotiwa”), Ki-
}a (“Dva cvancika”), Niya (“Dor}olska posla”), Marko (“Ko-
Boìdar – Boà [apowi} {tana”), Liferant Mijat (“Kancelarijsko vreme” êde Po-
povi}a) i naro~ito vi{e uspelih epizoda.
Vladimir Tasi} (1876, Aleksinac – 4. VII 1913. na ê-

pinom brdu u II balkanskom ratu) prvi put je stupio na
scenu 1894. u putuju}oj trupi Nikole – Bate Simi}a, a
zatim igrao u druìnama \ure Proti}a do 1898. u “Sr-
badiji” Dimitrija Ni{li}a 1898–1902. u ni{kom “Sin|e-
li}u” 1904–6, od 3. X 1906. do mobilizacije 1912. je u NP u
Beogradu. Bio je dobar karakterni i komi~ni glumac, vrlo
bri`qiv u obradi uloga i ve{t u pravqewu maske, zatim
odli~an scenarist.
Wegove su uloge: Plantroz (“Pariska sirotiwa”), Keler-
man (“Stari Hajdelberg”), Samuilo (“An|eo pono}i”), Ba-
berli (“Karlova tetka”), Gajda{ Janko (“Ri|okosa”), Male{
(“Dva cvancika”), Kurjak i Neko (“Ivkova slava”), Maksim
(“\ido”), Policajac (“Ko{tana”), Sluga Petar (“Kir Jawa”),
Kaplar Ilija (“Dor}olska posla”).
Vladimir Tasi}
Jedna od najlep{ih nada u mla|em nara{taju Alek-
sandra Boji}eva (1882, Novi Sad – 1915, Beograd) napu-
stila je neo~ekivano pozornicu radi udaje i sve to u vreme
kada je, iako jo{ mlada, doìvqavala prave umetni~ke
trijumfe. Prvi put je stupila na scenu 1903. u NP u Beo-
1398 Udaja nije bila, izgleda, je- gradu i tu je do 12. X 1908. kada je podnela ostavku.1398 Ona
dini razlog za ostavku nego i razo- je imala u najlep{oj meri sve {to je preporu~ivalo da
~arawe: “Ja }u onda odahnuti du{om” – postane odli~na glumica: inteligenciju, potrebno op{te
pisala je dramaturgu R. Odavi}u – “kad i pozori{no obrazovanije, lepu darovitost, bogatu emo-
ne budem videla vi{e one gadne qude
koji su mi naneli toliko jada i bola.”
cionalnost, vrlo prijatnu, pravilnu dikciju i efektnu,
Iz kutija R. Odavi}a, AS. ènstvenu pojavu. Povodom tuma~ewa Madelone (“Sme{ne
1399 Jefta Ugri~i}, “Politika”, precioze” Molijera) jedan recenzent je isticao da je bila
1906, br. 810. izvrsna.1399 Posle tuma~ewa Dorine (“Kremonski svira~”
F. Kopea) drugi recenzent je zakqu~ivao da je “odli~na
glumica koja ima sva svojstva {to se od dobre glumice
traè” i divio se wenom virtuoznom pla~u prilikom evo-

kacije Dorine (u ist. komadu Rovete): “A pla~ bio je ne-
sravwen! Gospo|ica je tako ve{to plakala kako na na{oj
pozornici nije skoro moglo da se ~uje.” 1400 1400 “Mali ùrnal”, 1906, br. 325.
Wene su uloge: Dezdemona (“Otelo”), Ofelija (“Hamlet”),
Julija (“Romeo i Julija”),u komadima [ekspira, Klarica
(“Egmont” Getea), Ismena (“Antigona” Sofokla), Sofija
(“Gospo|e i husari” Aleksandra Fredra), Jelva (“Qubav” Zof-
ke Kveder).
Zasluùje da se s pomene darovita Danica Popovi}eva,

sestra Zorke Popovi}-Premovi}ke. Igrala je u NP od
1900. do 28. II 1909. godine. Ona je lepo pevala i uspe{no
tuma~ila dramske i karakterne uloge.
Zna~ajnije su joj uloge: Kraqica Gertruda (“Hamlet”),
Amalija (“Raspiku}a” Rajmunda), Marieta (“Cvr~ak” Birh-
-Pfajferove), Vojvotkiwa Bulowska (“Adriena Lekuvrero-
va” Skriba – Leguvea), Fronto{inica (“Ri|okosa”), Agne{a
(u ist. komadu), u komadima Luka~ija, Lucija (“Galebova ste-
na” po @il Sandu Mihaila Sretenovi}a), Knegiwa Qubica
(“Srpske Cveti” M. Bana), Jawa (“Jani~ar” Filipa Glogi}a).
Nikola Slankamenac (1885, Novi Sad – poginuo u ratu

1916. na Kajmak~alanu) spadao je me|u najdarovitije u mla-
|em nara{taju. Prvi put je stupio na scenu 1907. u SNP i
tu je do 1909, a od 10. VIII 1909. do I svetskog rata je u NP u
Beogradu. Visok, atletski gra|en, elegantan i lep, usto
vrlo darovit, sav u psiholo{kim analizama, s lepom i
izraàjno jakom dikcijom, melodijski prijatnom, tuma~io
je naro~ito uspe{no dramske uloge, mlade, ose}ajno izra-
ène heroje u istorijskim i narodnim komadima, ponekad
izrazito realisti~ki i karakterne partije.
Wegove su uloge: Hajduk Veqko (u ist. komadu Draga{e-
vi}a), Kapetan \ura{ko (“Jelisaveta” Jak{i}a), Vuk Bran-
kovi} i Ogwan (“Zadu`bina” M. [ap~anina), Stanko (“Bal-
kanska carica” N. Petrovi}a), Jova (“Devoja~ka kletva”), Zu-
lum}ar (u ist. komadu ]orovi}a), Knez Ivo od Semberije (u
ist. komadu Nu{i}a), Hasanaga (“Hasanaginica” [anti}a).
Treba spomenuti neosporno darovite glumce Radovana

Boji}a, Dragutina @abarca, Nemawu Ili~i}a, @arka Va-
siqevi}a i glumca – scenaristu Aleksu Kova~evi}a, koji
se nisu umetni~ki u svemu dorekli, ali su nekim ulogama
1401 Zahvaquju}i daru i stvarala-
ostvarivali lepu meru. 1401
~kim sposobnostima svi su odmah stu-
Radovan – Raja Boji} (1890, Beograd – poginuo po- pili u NP u Beogradu i odmah se isti-
cali.
~etkom 1918), brat pesnika Milutina, igrao je jo{ kao
gimnazijalac sa Radoslavom Vesni}em, Miodragom Risti-
}em, Vladetom Dragutinovi}em, Milevom Bo{wakovi},
Dragom Milojevi} i dr. u |a~kom amaterskom pozori{tu u
“Gra|anskoj kasini” (sala na spratu na uglu Knez Mihai-
love i sada{we Sedmog jula ulice). U zrelijim godinama
po~eo je lepo kao glumac 7. X 1910. u NP u Beogradu i tu
igrao do I svetskog rata, a 1917–18. je u druìni “To{e

Jovanovi}a” u Vodenu u Gr~koj pod upravom Mihaila La-
zi}a – î~ka. Tuma~io je uspe{nije prete`no karakterne
uloge.
Dragutin @abarac zavr{io je osam razreda gimnazije
i veliku maturu u Beogradu. Pisao je povremeno pozo-
ri{ne recenzije, ~lanke, najvi{e u “Ve~erwim novosti-
ma” (1905–7). U 1908. godini je vodio putuju}e Dramsko
pozori{te. U NP u Beogradu je od 12. XI 1909. do 1911. U
1911. godini je slu{ao pozori{nu akademiju Hagemana u
Hamburgu gledao nema~ka pozori{ta. Posle I svetskog
rata nije nikako mogao da se sna|e: u putuju}im pozori-
{tima je ponekad reìrao i igrao karakterne i dramske
uloge inteligentno i darovito. Boemski ìvot i slabo
zdravqe nisu dopustili da umetni~ki ostvari koliko je
mogao i naro~ito koliko je znao. Bio je jedan od najobra-
zovanijih srpskih glumaca.
Nemawa F. Ili~i} (1884–1915), koji je rano po~eo da
igra u trupi svoga oca Fotija, spremao se, pomognut ~ak i
od pozori{ne uprave, da bude komi~an glumac. Stanislav
Bini~ki mu je cele 1911. drào ~asove iz pevawa cene}i
wegov glas dosta velikog obima i prijatne boje. Imao je,
sem toga, i dar i odu{evqewa za rad, ali je bio nenormalno
debeo i delovao neprijatno svojom pojavom. Po savetu up-
ravnika Grola sve je ~inio da omr{avi, ali je u tome ~ak i
preterao i mo`da ubrzao smrt.
@arko Lazarevi} (7. I 1885, Ni{ – 19. I 1915, Ose~ina
kod Vaqeva) zavr{io je dva razreda gimnazije u Ni{u,
zatim Vojno – zanatlijsku {kolu u graverskoj struci u
Kragujevcu 1902) i kao vrlo mlad bavio se kwièvno{}u,
igrao u 1905–6. u putuju}oj druìni Dragutina Krsmano-
vi}a, mo`da i jo{ negde, 1907–9. je u NP u Beogradu. Tu-
ma~io je dramske i karakterne uloge.
Wegove su uloge: Pjer (“Dve sirotice”), Princ Hajnrih
(“[ah kraqu” F. [auferta), Marsel (“êrga{ki ìvot”
Mirèa – Barijera), Mareland (“Bibliotekar” Mozera), Don
Alfonso (“Precioza” A. Volfa), Oktav (“Livni~ar”" @.
Onea), \or|e (“Maksim Crnojevi}”), Bo{ko (“Stanoje Gla-
va{”), Sorko~evi} (“Todor od Stala}a” Cveti}a), @arko
(“Obi~an ~ovek”), Rastko Nemawi} (u ist. komadu), oba Nu-
{i}a, \uri} (“Golgota” M. Predi}a).
O wegovom dramskom radu govori}e se u posebnom po-
glavqu o dramatici.
Mawe je zna~ajan Aleksa Kova~evi} (15. VIII 1878, Beo-
grad – 18. IV 1907, Beograd), koji je stupio 27. IX 1897. u NP
u Beogradu prvo kao peva~, stalni ~lan je od 1899. On je
uspe{no obavqao tri du`nosti: bio odli~an peva~ i sce-
narista i dobar karakterni glumac.
Me|u mladim, umetni~ki jo{ nedore~enim glumcima,

koji, onim {to su stvorili, zasluùju da budu ovde spo-
menuti, bio je najzapaèniji i najboqi Miodrag Bekovi}
(Emil – Qudevit Sluka), jedan od najdarovitijih glumaca u
ovoj etapi (1884, Novi Sad – 1915, Pri{tina). U Beogradu
se prekrstio i dobio ime Miodrag Bekovi}.1403 Zavr{io
je ~etiri razreda gimnazije. Istupaju}i ve} u {koli kao
srpski rodoqub bio je r|avo tretiran od austrougarskih
vlasti. Prvi put je stupio na scenu 1903. U po~etku 1904.
prebegao je sa sestrom glumicom Pavom Slukom-Raji~i} i
stupio u ni{ki “Sin|eli}”. Tu se, tuma~e}i veliki re-
pertoar, lepo razvijao i to s velikim stvarala~kim mo-
gu}nostima kao tuma~ dramskih uloga. Kada se u Ni{u
dobro umetni~ki osvedo~io i postao vrlo popularan, Na-
rodno pozori{te u Beogradu ga je angaòvalo telegraf- Miodrag Bekovi}
skim putem 16. VIII 1906. godine, a u wemu je ve} bio kra}e
vreme, od 10. I 1905. godine, kao privremeni ~lan. U Beo- 1403 U Beogradu ga je u 1906. pre-
gradu je u nekim trenucima umetni~ki zaista blistao le-
krstio policijski pisar Borivoje Be-
pim kreacijama, ali imao ru`nih padova u privatnom ì- kovi} i dao mu svoje prezime.
votu. Od prelaska u Narodno pozori{te je vrlo te{ko
pratiti wegovu umetni~ku delatnost, jer je, zbog izuzetno
neurednog, boemskog, alkoholi~arskog ìvota, bio neko-
liko puta otpu{tan i, posle sve~anih i pismenih i usme-
1404 Jo{ 4. II 1906. molio je za an-
nih obe}awa, opet vra}an na du`nost.1404 S wim je pozo-
ga`man NP u Beogradu obe}avaju}i da
ri{na administracija imala vi{e nevoqa i briga nego vi{e ne}e praviti gre{ke. Dva meseca
koristi. Bekovi} je bio, me|utim, vrlo inteligentan, iz- posle anga`mana. 16. X 1906, morao je
vanredno prijatne, efektne pojave, lep, elegantan, otme- da podnese ostavku zbog pijanstva i in-
nih manira na sceni, prirodno leèran, uop{te vrlo cidenta, pa je opet vra}en, posle potu-
cawa po putuju}im trupama. 22. X 1909.
spontan u svakom glumskom i qudskom izrazu, a ubraja se od Zbog pijanstva otpu{ten je 15. III 1911.
nekih recenzenata me|u najboqe umetni~ke snage srpskog kada se ~ak i le~io od alkoholizma.
pozori{ta, upravo stvoren za dramske i salonske qubav- Ubrzo, 19. III. molio je pokajni~ki za
nike, naro~ito u novijem francuskom repertoaru. On je anga`man izjavquju}i da se izle~io i
da vi{e ne}e piti, Upravnik M. Grol
tuma~io uloge u modernom salonskom repertoaru izuzetno ga je primio da se vidi ho}e li tako
spontano, nenametqivo, s lako}om, uzorno prirodno, sa nastaviti. Ali, na àlost, do smrti se
dosta duha i duhovitosti, kako su ga ve}inom doìvqavali nije promenio.
savremeni pozori{ni recenzenti i savremenici u pub-
lici. Naro~ito je bio dobar qubavnik, sa dosta topline,
mere i tona, ponekad odli~an partner Mare Taborske.
Bekovi} je, i pored svih nezgoda u privatnom ìvotu, do-
stizao ponekad vi{u umetni~ku meru svojim lepim stvara-
la~kim sposobnostima, ali nije, naàlost, ostvario naj-
vi{i domet za koji je lepim darom bio dorastao. Kao vojni
obveznik po{ao je odu{evqeno u rat kao vojnik bolni~ke
prate}e ~ete i u povla~ewu potresno zavr{io ìvot iz-
nuren gla|u i zimom.
Zna~ajnije su mu uloge: Romeo (“Romeo i Julija”), Laert
(“Hamlet”), Yenaro (“Lukrecija Boryija”), Remon (“Gospo|a
Iks” A. Bisona), Karl Hajns (“Stari Hajdelberg” Majer-Fer-
stera), Ernest (“Qubav bdi” de Kajavea – de Flera), Arman
Dival (“Gospo|a s kamelijama” Dime Sina).
Bekovi} je, prema mi{qewu nekih savremenika, naj-

boqi tuma~ Armana Divala na beogradskoj sceni, ose}aj-
nom toplinom, neposredno{}u i odmereno{}u u izrazu.
êtiri velike ~e{ke glumice u Narodnom pozori{tu

Od 1900. do 1914. stalno se traìlo trajnije re{ewe
pitawa prve dramske glumice i qubavnice na beogradskoj
sceni. Milka Grgurova se povukla u penziju; Vela Ni-
grinova je zalazila u zrelije godine, a ako 1908. po~ela da
oboqeva; Zorka Todosi}ka se sve vi{e upu}ivala na ka-
rakterni i peva~ki fah; Vukosava Jurkovi} nije imala
snage za tako veliki umetni~ki zadatak, a od 1911. godine
}e se postepeno povla~iti zbog neizle~ive bolesti; Je-
lena Petkovi}eva-Milutinovi}ka prihvatila je samo je-
dan deo repertoara; Coca \or|evi} je bila nezamenqiva
kao naivka i mlada qubavnica; Aleksandra Boji}eva je
po~ela blistavo, ali je ve} 1908. napustila Pozori{te
kada su jo{ i umrle i Nigrinova i Coca. Sa glumcima je
bila ne{to boqa situacija: tu su Dobrivoje Milutinovi},
u sve ve}em umetni~kom usponu, Bogoboj Rucovi}, Miodrag
Bekovi} (ali obojica na razne na~ine problemi za Po-
zori{te) i iz starijeg nara{taja tada mnogo ceweni, vrlo
ambiciozni, pomalo i pretenciozni Qubomir Stanojevi}
i Milorad Gavrilovi}, koji je do 1910, i pored toga {to je
zalazio u pedesete godine, bio na vrhuncu svoga umetni-
~kog stvarawa.
U ovakvoj situaciji angaòvane su, u raznim godinama,
~etiri ~e{ke glumice ve}eg umetni~kog formata: Ana
Suhankova, Zdenka Ter{ova, Marija Taborska i Jirìna
[ubertova. Od wih je jedino Taborska, o kojoj }u govoriti
na odgovaraju}em mestu, svoju delatnost do kraja umet-
ni~ke karijere posvetila beogradskoj sceni.
Ana Suhankova, zna~ajna ~lanica Narodnog Divadla u
Pragu, igrala je u NP od 1. XI 1905. do 1. IX 1907. godine.
Te{ko obolela na plu}ima posle jednog nazeba na sceni,
1405 Neki pakosni i surevwivi ali i ogor~ena spletkama,1405 napustila je brzo i neo-
glumci su joj zagor~avali ìvot splet- ~ekivano Beograd i, ozdraviv{i, igrala od 1908. u pra-
kama, a jedanput je napali ~ak i fi-
zi~ki samo da bi je prisilili da na-
{kom Divadlu s velikim umetni~kim uspehom. U 1910.
pusti Pozori{te. godini (od 3. do 17. IV) gostovala je u NP u Beogradu u
velikim dramskim ulogama Julije (“Romeo i Julija”), Dez-
demone (“Otelo”), Nore (u ist. komadu Ibzena), Hanele (u
ist. komadu G. Hauptmana) i An|elije (“Smrt Majke Ju-
govi}a” I. Vojnovi}a) i sve to na srpskom jeziku. Drugi
put je gostovala u maju 1913. godine u ulogama Puka (“San
letwe no}i” [ekspira) i Mari{e (u ist. komadu Alojza
Mr{~ika i Vilema Mr{~ika). U NP je od ve}ih uloga
igrala jo{ Kordeliju (“Kraq Lir”) i naslovnu ulogu u
komadu “Lovudska sirotica” [. Birh-Pfajferove. Suhan-
kova je izrazita dramska heroina tada{we ~e{ke {kole sa
realisti~ko-romanti~arskim akcentima, sna`nog izraza,

jakog temperamenta ispoqenog vi{e pokretima i stalno
nagla{avanom dikcijom. U Beogradu je igrala s velikim
ambicijama i uspela je da dosta dobro savlada srpski jezik.
Ona je “neumornim radom” – isticao je jedan recenzent
1906. godine – “odli~no savladala srpski jezik da nas je u
posledwoj svojoj ulozi majke u komadu ’Smrt Majke Ju-
govi}a’ svojom dikcijom i igrom potpuno iznenadila i 1406 “Videlo”, 1906. br. 25.
obradovala”.1406
Zdenka Ter{ova (Te{i}) (5. VI 1883, Prag) zavr{ila je
odsek za glumu na Konzervatorijumu u Pragu kao jedna od
najboqih slu{alaca. Weni u~iteqi su bili zna~ajni pozo-
ri{ni pedagozi i umetnici Bihner, [maha, Sklereòva,
Laudova-Horìca i Kvapilova, tako da se pozori{tu po-
svetila s velikom scenskom kulturom i umetni~ki so-
lidno izgra|ena. Igrala je u Pragu, Plzenu, Qubqani,
Zagrebu, a u Beogradu, posle gostovawa 1906–7, od 1909. do
1910. i kra}e 1912. Krajem 1912. je ~ak i dobrovoqna bol-
ni~arka u balkanskim ratovima. U toku 1917–18. godine je
u Solunu i ~esto gostuje u pozori{tu “To{a Jovanovi}”.
Ona je brzo i lepo nau~ila srpski jezik. Wen glumski
dijapazon je bio {irok i raznovrstan, jer se tako razvijala
od po~etka gluma~ke delatnosti u Pragu, ali je najboqe
tuma~ila sentimentalne i dramske qubavnice, heroine iz
klasi~nog i romanti~arskog repertoara i otmene dame u
modernom, naro~ito francuskom repertoaru. Jedan recen-
zent isti~e, pi{u}i o woj s odu{evqewem, da je u igru
Klarice (“Egmont” Getea) “unela svu ~arobnu sveìnu
svoje umetni~ke du{e i nadahnula je dubinom svojih poet-
skih ose}awa”. “Svaki pokret, svaki pogled, izraàj mi-
sli, usklik, smeh, pla~, radost, tuga” – zakqu~uje svoju
1407 “Mali ùrnal”, 1906, br. 288
analizu igre – “bejahu wena duboka studija.” 1407
(anonimno: Pilad).
Wene su uloge: Antigona (Sofoklova), Dezdemona (“Ote-
lo”), Ofelija (“Hamlet”), Julija (“Romeo i Julija”), Mesa-
lina (u ist. komadu Pjetra Kosa), Lujza (“Spletka i qubav”
[ilera), Safo (u ist. komadu Grilparcera), Julija (“Galeo-
to” Hosea E~egeraja), Fedora (u ist. komadu V. Sardua), Zaza
(u ist komadu P. Bertona – [. Simona) i naro~ito uspele
evokacije Magde (“Zavi~aj” Sudermana) i Margareta Gotje
(“G|a s kamelijama” Dime Sina).
Jirìna [ubertova je tako|e do{la iz Praga u NP i

igrala od 1909. do 1912. godine. Vrlo darovita, jake emo-
cionalnosti, inteligentna, lepo obrazovana, sa znawem
1408 Dramska glumica Draga Mi-
nekoliko stranih jezika, a i srpski je brzo nau~ila,1408
lojevi} dràla joj je svaki dan ~asove
[ubertova je uspe{no tuma~ila velike uloge iz dramskog iz srpskog jezika obra|uju}i ga na tek-
i salonskog repertoara. Jedan recenzent je toplo hvalio i stovima uloga.
isti~e da je “u dana{wem stawu trupe neophodna za ~itav
jedan veliki repertoar uloga”. Ona se odlikovala “sim-
pati~nom pojavom, otmenim kretawem, ne`nim melodi-
~nim glasom i lepim uspehom u jeziku... Otmena, diskretna

emocija, bez preteranih gestova, i s wom vrlo pokretna,
izraàjna fizionomija, inteligentno izraàvawe teksta,
i {to je najpohvalnije izrada onih sitnih, karakteris-
ti~nih detaqa koji se javqaju samo u izra|ene umetnice
1409 “Dnevni list”, od 26. IV 1910,
ili u glumice dobre {kole”. 1409
br. 113. Wene su uloge: Julija (“Romeo i Julija”), Ofelija (“Ham-
let”), Mi{ (u ist. komadu E. Pajerona), Marsela (“Fru-fru”
Melaka – Alevija), Fedora (u ist. komadu V. Sardua).
Glumci – peva~i u prvom dobu

U svakoj etapi u razvitku srpskog pozori{ta izbijali
su u prvi umetni~ki plan glumci – peva~i koji su pevali
zna~ajnije peva~ke uloge u komadima s pevawem, u ope-
retama i operama. Kao {to sam ve} istakao, skoro sve do
kraja devete decenije glavni tuma~i peva~kih uloga su jo{
Marija Cveti}ka i Stevan Deska{ev, a otada pa do I svet-
skog rata Zorka Todosi}ka, Anka Frasineli, Draga Spa-
si}ka, Radovan – Raja Pavlovi} i prete`no dramski glum-
ci Ilija Stanojevi}, Svetislav Dinulovi} i Dobrivoje
Milutinovi}. Tu su i zna~ajne peva~ice, ali iz drugog
umetni~kog plana: Qubica – Lujza Stanojevi}ka, Jelena
\ur|evi}ka, Julka D. Jovanovi}ka i Persa Pavlovi}ka.
Svi su oni tuma~i peva~kog repertoara i u po~etku XX
veka. Raja Pavlovi} i Draga Spasi}ka su u punoj peva~koj
snazi. Od po~etka XX veka pristiù i nove peva~ke snage
mawe ili ve}e umetni~ke vrednosti, koje dostojno nose
komade s pevawem, operete i uspe{no prve opere. S wima
se i za~iwe vrlo ozbiqno operska muzika u Beogradu. Tu
su: Desanka \or|evi}, Qubica D. Topalovi}eva, Sofija
Niglova, Teodora Boberi}eva-Arsenovi}ka, Mileva –
Mica Bo{wakovi}, Qubi{a Ili~i}, Vojislav Turinski,
Aleksandar Tucakovi}, Ivan Dinulovi}, Uro{ Juri{i},
Bo{ko Nikoli}, Du{an Mitrovi}, zatim strani peva~i
koji ostaju kra}e vreme, ali imaju pionirsku ulogu: Emi-
lija – Ema Majetinska i Stanislav Orèlski.
Opera je po~ela skromno, skoro stidqivo i razvijala se
uz nadahnutu i poletnu saradwu dosta dobrih peva~kih
snaga. Neki od ovih peva~a – glumaca postiù svoju naj-
lep{u umetni~ku meru ili zavr{avaju delatnost u ovo
vreme (Desanka \or|evi}, Qubica Topalovi}eva, Sofija
Niglova, Vojislav Turinski, Uro{ Juri{i}, Du{an Mi-
trovi}, Ivan Dinulovi}) neki stvaraju sa mnogo uspeha
ili se umetni~ki uzdiù ja{ i vi{e ili kao peva~i ili
kao dramski glumci (Teodora Arsenovi}ka, Mileva Bo-
{wakovi}, Aleksandar Tucakovi}). Turinski je uspe{no
pre{ao na karakterno – komi~ni fah (naslovna uloga u
komediji “Dobri vojnik [vejk”); Ivan Dinulovi} je pevao
u opereti s mawe uspeha i ve}inom igrao karakterne uloge
u putuju}im pozori{tima. Qubi{a Ili~i} je izuzetan

slu~aj: onim {to je kao dobar peva~ pevao u na{oj zemqi
najvi{e je pripadalo SNP u Novom Sadu, ~ak i kao dram-
ski glumac, a u punoj peva~koj snazi i s velikim uspehom
pevao je u operetama i operama na stranim pozornicama i
koncertima. Zato }emo svakoga od wih upoznati u pravom
trenutku i na pravom mestu.
“Balkanski slavuj”,1410 koloraturni sopran Draga Ste- 1410 “Ve~erwe novosti”, od 8. VI
vanovi}eva-Spasi}ka (17. I 1876, Vaqevo – 29. VII 1938, 1907.
Beograd) neosporno je najboqa srpska peva~ica od osni-
vawa narodnih pozori{ta u Novom Sadu, Beogradu i Ni{u
do stvarawa stalne opere posle I svetskog rata kada pri-
stiù velike operske umetnice iz Rusije. Ona podjednako
pripada, mo`da ~ak i vi{e, SNP u Novom Sadu, gde se
umetni~ki prekaqivala i stvarala dvanaest godina, i NP
u Beogradu u kojemu je nastavila svoje umetni~ko usavr-
{avawe, dostigla svoj vrhunac i zavr{ila blistavu pe-
va~ku karijeru. Ona je jedna od glavnih pionira srpske
opere. U Vaqevu je zavr{ila osnovnu {kolu i ~etiri
razreda gimnazije, u Beogradu u~iteqsku {kolu. Po{to je
dve godine radila kao u~iteqica, stupila je u januaru 1896.
u NP u Beogradu, a ve} 7. VII 1897. pre{la je u SNP u
Novom Sadu. Od 1899. u Be~u se usavr{avala u solo pevawu
kod prof. Filipa Forstena, a po povratku u Novi Sad uz
pomo} Jovana Gr~i}a, koji je bio i muzi~ki obrazovan. U Draga Stevanovi}eva-Spasi}
SNP je nosila najva`niji peva~ki repertoar, stekla
umetni~ku slavu kao jedna od najomiqenijih peva~ica i
glumica u Vojvodini. U NP u Beogradu je od 1908. do 1914.
kada je kra}e vreme provela u Parizu. U 1911. godini je
opet u Be~u na studijama solo pevawa kod prof. Forstena,
koji ju je mnogo cenio.1411 1411 Uz molbu upravi Pozori{ta
Posle izbijawa Prvog svetskog rata 1914. i za sve vre- da joj produì odsustvo radi studija
(datirana 2. X 1911) Spasi}ka je pri-
me okupacije do 1918. godine bila je dobrovoqna bolni- loìla i preporuku prof. Forstena:
~arka su Okru`noj bolnici u Ni{u gde je povremeno pri- “G|a Draga Spasi}ka je kod mene krat-
re|ivala koncerte u korist bolesnika i siroma{nih u ko vreme u~ila pevawe i u~inila je
gradu. Od 1918. do penzionisawa 1925. godine je opet u neobi~no veliki napredak u tonskim
tehni~kim studijama. Ona ima neobi-
Beogradskoj operi. U maju 1923. godine slavila je 25-go- ~no lep i zvu~an sopranski glas ~ije je
di{wicu delatnosti u ulozi Ko{tane kada joj je pisac daqe obrazovawe pod dobrim uputst-
Stankovi} podario, u znak priznawa, lovorov venac. 1412 vima od neobi~ne potrebe. Neobi~no
je potrebno da se ovoj talentovanoj pe-
Spasi}ka je povremeno tuma~ila s darom i ose}ajno{}u va~ici stvore mogu}nosti da svoje ta-
i dramske uloge, ali wene najvi{e i najlep{e umetni~ke ko lepo otpo~ete studije bar jo{ godi-
vrednosni do{le su do punog izraàja u komadima s pe- nu dana produì...” Odsustvo je odob-
vawem, u operetama i operama. Ona je imala sve umetni~ke reno do 1. VIII 1912.
kvalitete koji su je brzo u~inili najomiqenijom i naj- 1412 “Politika”, od 14. V 1923, br.
boqom srpskom peva~icom: dinami~an temperament, toplu 5408.
ose}ajnost, gluma~ku darovitost, jak, vrlo prijatan kolo-
raturni sopran pun melodijskih preliva, sigurnu peva~ku
tehniku i efektnu, lepu pojavu na sceni. Jo{ 1898. godine
Jovan Gr~i} je pisao sa odu{evqewem u “Pozori{tu” da je

“lepa i umiqata na pozornici” i da joj je “glas mek i
1413 “Pozori{te, 1898, br. 4, 12. i 13.
gibak”.1413 On je “jednako snaàn i u visini i u dubini”,1414
1414 “Pozori{te”: Ibid. vanredno opseàn i lep glas.1415 Zatim, sa jo{ vi{e sme-
1415 Ibid. losti i galantnosti u sudu: “Sad je ve} jasno – ima veoma
krasan glas, peva neusiqeno, lako i razumno, izgovara
1416 “Pozori{te, 1898, br. 12 ~isto, igra ìvo, kre}e se graciozno.” 1416
Jovan Gr~i}, koji je doprineo wenom usavr{avawu, is-
ti~e 1901. godine u “Pozori{tu” “~ist, jasan glas, milu
pojavu i razumnu inteligenciju”.
Kada je u aprilu 1907. godine pevala u NP u Beogradu
partiju Rozalinde u opereti “Slepi mi{”, jedan recenzent
je hvalio wen glas “pun finih nijansa, {irokog obima,
1417 “Srpska zastava”, april, 1907. jasan, zvu~an, pun melodije”.1417 Drugi recenzent je hvalio
wenu “simpati~nu pojavu, vitku i gracioznu i kao ro|enu
1418 “Ve~erwe novosti”, od 31. V
za pozornicu”.1418
1907, br. 149.
Prilikom gostovawa u naslovnoj ulozi operete “Mam-
zel Nitu{” 1908. godine recenzent beogradskog ~asopisa
“Delo” isti~e da je pevala “sa puno ìvosti i lepote. Wen
divan glas izgleda da je tek sad dobio svu oblinu i boju.
Wena visina je ~ista i moglo se i tada poàliti {to ta
Srpkiwa nije svr{ila konzervatorijom da joj se slava ~uje
1419 “Delo”, 1908. kw. 46.
i van Srpstva”.1419
Na kraju umetni~ke karijere, posle vrlo uspelog tuma-
~ewa Stankovi}eve Ko{tane na proslavi 25-godi{wice u
NP u Beogradu, najpozvaniji muzi~ki recenzent dr Miloje
Milojevi} je pisao da je Spasi}ka “jedna od najizrazitijih
iz doba sporog, ali odva`nog rada na podizawu zgrade
na{e muzi~ke kulture. Wezina predanost poslu, wezina
1420 “Politika”, od 13. V 1923, br. pojava i srebrno ~ist glas u~inili su ogromno, najvi{e da
5407. se postavi temeq muzi~ko – dramske kulture kod nas”. 1420
Wene zna~ajne uloge su – u komadima s pevawem: Kata
(“Ri|okosa”), Jelka îzmi} (“Seoski lola”), [on{ona (“Maj-
~in blagoslov”), Zulejka (“Kraqevi} Marko i Arapin” V.
Miqkovi}a), Ruà (“Devoja~ka kletva”), Majka (“Su|aje” Q.
Petrovi}a), Qubica, Petra (“\ido”), i naro~ito Ko{tana; u
operetama; Rozalinda (“Slepi mi{”), Ilonka (“Agne{a”),
Mamzel Nitu{ (naslovna uloga), Vijorika (“Vra~ara” D. Jen-
ka); u operama: Stanka (“Na uranku” S. Bini~kog), Neda (“Pa-
jaci”), Toska (u ist. operi), Leonora (“Trubadur”), \amila (u
ist. operi), Santuca (“Kavaleria rustikana”), Lepa Galateja
(u ist. operi), Roza (“Vilarovi dragoni”), Agata (“Vilewak”),
Mimi (“Boemi”), Traviata (u ist. operi), Jovanka (“Jovan~i-
ni svatovi”), Lota (“Verter”)i dramske uloge: Julije (“Pris-
ni prijateqi”), Ana Dembi (“Kin”).
Pored rada u pozori{tima u Novom Sadu i Beogradu,
Spasi}ka je ~esto prire|ivala i samostalne koncerte na
kojima je pevala velike operske arije i tako vaspitavala
ukus publike za opersku muziku. Recenzent Jovan Gr~i}
Draga Spasi} kao Ko{tana nije preterao kada je rekao, po{to je istakao da je “jedna od
najizrazitijih, najoriginalnijih na{ih umetnica”, da je

“stvorila epohu” posebno u SNP u Novom Sadu, mo`da u 1421 “Jedinstvo”, 1923. br. 1161.
srpskom pozori{tu uop{te.1421
Zna~ajan je Ivan Dinulovi} (25. VII 1884, Beograd –
1952, Beograd), sin jednog od najboqih srpskih komi~nih
glumaca Svetislava, koji spada me|u prve srpske prven-
stveno operetske i, zatim, operske peva~e. On je igrao u
NP u Beogradu od 11. XI 1900. do 1. XII 1910. s malim
prekidima, zatim 1910. u “Operi na Bulevaru” @arka Sa-
vi}a. 1911–13. u SNP u Novom Sadu. Od 1914. do 1916. je
u~estvovao u I svetskom ratu i pre{ao Albaniju. Posle
rata je: 1919–24. i 1926–29. je napustio pozori{te i radio
privremeno kao ~inovnik Re~nog brodarstva u Beogradu;
1925–26. je igrao i pevao u beogradskom “Slobodnom po-
zori{tu” pod upravom Vojina Turinskog. 1929–31. u Beo-
gradskoj opereti R. Vesni}a i Jovana Srbuqa, 1931–41. je u
putuju}im druìnama, najvi{e kod Qubomira Raji~i}a –
^vrge i Nikole Joksimovi}a. Igrao je i kao dramski glu-
mac, ali ne sa ve}im uspehom, jer je bio prete`no operet-
sko-operski glumac. “On peva lepo i mnogo i mnogo je boqi
1422 “Mali ùrnal”, 1906, br. 300.
u opereti nego u drami.” 1422
Dinulovi} je dostigao svoju najvi{u umetni~ku meru do
I svetskog rata kada mu je i glas bio jo{ u punoj snazi. On je
“lope pojave” – pi{e jedan recenzent jo{ 1908. godine –
“ima prijatan i zvu~an organ, kretawe odmereno, gotovo
bez efekta i igra mu je potpuno samostalna, ozbiqna i
shvatqiva, sve {to skupa ~ini prijatan utisak”.1423 Wegov 1423 “Ve~erwe novosti”, od 17. IX
dosta jaki bariton je imao lepih tonskih preliva i bio 1908, br. 257.
velikog izraàjnog obima.
Mnogo je zna~ajniji Vojislav – Vojin Turinski (11. I
1884, Vrawevo – 7. XII 1933. Prag), jer spada sigurno u
najboqe srpske scenske peva~e i najva`nije pionire srp-
ske opere. Zavr{io je osnovnu {kolu i pet razreda gimna-
zije u Zrewaninu. Po{to je jo{ od detiwstva lepo pevao,
wegovi roditeqi – zemqoradnici, ina~e vrlo siroma{ni,
èle}i da ga u~ine sve{tenikom, po{qu ga u manastir
Bukovo kod Negotina. Odatle su ga izvukli Branislav
Nu{i} i Rista Odavi} i uputili 1901. u putuju}u druìnu
\ure Proti}a da se sprema za gluma~ki poziv.1424 Posle 1424 Ove podatke mi je dala u pismu
Proti}evog pozori{ta proveo je 1902–3. u druìni Jevte wegova supruga. Ona jo{ navodi da su
Du{anovi}a, a zatim 1904–6. u SNP u Novom Sadu, od 28. XI ga Nu{i} i Odavi} slu{ali sa odu-
{evqewem u Beogradu i savetovali da
1906. do penzionisawa 1925. u NP u Beogradu, u 1926. go- se posveti pozori{tu.
dini, po pozivu B. Nu{i}a, ~lan i rediteq NP u Sarajevu.
Posledwi put je pevao grofa Almavivu u operi “Seviqski
berberin” 4. VI 1925. godine. Posle penzionisawa bio je
jedan od glavnih inicijatora i prvi artisti~ki direktor
“Slobodnog pozori{ta”, u kojemu su se izvodili najvi{e
operete i vodviqi 1925. godine. Ali, tada je sve vi{e
obolevao od te{ke, neizle~ive bolesti u grlu za koju je

uzalud traìo leka u Pragu, gde je i umro. Wegovi po-
smrtni ostaci su spaqeni i preneseni u Beograd. Turinski
je bio i borbeni rodoqub. On je prvo prebegao iz Novog
Sada u Srbiju kao austrougarski vojni begunac. U~est-
vovao je u balkanskim ratovima, a u I svetskom ratu se
povla~io kroz Albaniju i dospeo na Krf, odakle ga je
Ministarstvo prosvete uputilo u Rim da se usavr{ava kao
peva~ na Konzervatorijumu.
On je bio peva~ vi{ih umetni~kih vrednosti. Wegov
prvi tenor je bio ose}ajno izrazito topao, mek, sve` i
lirski tanan, melodijski izvanredno prijatan, jedan od
najmilozvu~nijih koji se ikada ~uo na beogradskoj sceni.
On je pevao “sa istom voqom i velikim uspehom” – isticao
je 1931. Stanislav Bini~ki – “sve partije – i dramske i
lirske, iako je bio tenorista izrazito lirske boje glasa.
On je nosio i omogu}avao izvo|ewe velikog repertoara.”
Vojislav – Vojin Turinski Bini~ki isti~e da }e wegovo ime biti “zlatnim uslovima
urezano u istoriji osnivawa i razvitka na{e nacionalne
1425 Stanislav Bini~ki, “Vreme”, opere u Beogradu”. 1425
od 18. III 1931, Beograd. Zna~ajnije su mu uloge: Kavaradosi (“Toska”), Pinkerton
(“Madam Beterflaj”), Vojvoda od Mantove (“Rigoleto”), Ver-
ter (naslovna uloga), Grof Almaviva, Manriko (“Trubadur”),
Lenski (“Evgenije Owegin”), Harun (“\amile”), Vilhelm
(“Miwon”), Va{ek (“Prodana nevesta”), Bepo (“Pajaci”), Maks
(“ârobni strelac”); u opereti: Floridor (“Mamzel Nitu{”),
Gabriel (“Slepi mi{”); u vi{e komada s pevawem: Tur~in
(“Su|aje” Qubinka Petrovi}a), Putnik (“Potera” J. Veseli-
novi}a – I. Stanojevi}a), Stevan Dragi} (“Seoski lola”).
Izuzetno veliki umetni~ki uspeh je imao u ulozi [vej-
ka (“Dobri vojnik [vejk”, prema delu Jaroslava Ha{eka
Maks Brod i Hans Rajman, 1929. godine), koju je tuma~io,
posle povla~ewa s operske scene, izrazito realisti~ki,
smislom za prirodno i humor: wegova igra je bila toliko
istinita i virtuozna, izatkana od mnogih lepih glumskih
pojedinosti da se upravo nije znalo gde prestaje igra, a
odakle nastaje ìvot. To je i do danas ostao jedan od naj-
uspelije izvajanih likova na beogradskoj sceni.
U 1924. godini Turiniski je osnovao de~je pozori{te u
Beogradu u kojemu su igrali mla|i dramski glumci i ~la-
novi beogradskog baleta, a on je za wega pisao komade
rodoqubive i druge vaspitne sadrìne (“Nemirko”, “Za-
nat je zlatan”. “Lutka knegiwe Gordane”, “Qubav prema
otaybini” i dr.). Turinski je bio cewen kao jedan od naj-
obrazovanijih glumaca, koji se mnogo zalagao na li~nom
usavr{avawu i sticawu znawa iz oblasti pozori{ta, a
znao je dobro ma|arski, nema~ki i italijanski jezik.
Du{an M. Mitrovi} – [abalija (21. III 1882, [abac –
22. III 1943, Beograd) spada me|u pionire muzi~ke kulture
na beogradskoj sceni. ali se umetni~ki razvio znatno doc-

nije i to u Operi u Osijeku. Zavr{io je dva razreda gim-
nazije. U peva~kom usavr{avawu su mu pomogli prvo od
1898. Herl, tada horovo|a u [apcu, zatim tenorista M.
Spaji}, muzi~ki pedagog Du{an Jankovi} i Stevan Mokra-
wac u Beogradu. Prvi put se pojavio na sceni u septembru
1901. ti NP u Beogradu i tu je sve do 16. XI 1906, a zatim u
NK u Osijeku 1909–12, 1912–13. je na muzi~kom usavr{a-
vawu u Be~u odakle se u junu 1913. vratio u Operu u Osi-
jeku, Posle izbijawa rata 1914. austrougarske vlasti su ga
kao Srbina uhapsile, pa je, na posredovawe pozori{ne
uprave, oslobo|en. Od 1915. do 1929. stalno je pevao u
Opori u Osijeku. Od 1930. do 31. VIII 1931. bio je prvo
direktor, pa tehni~ki direktor NP Vrbaske banovine u
Bawaluci. Wegov visoki, izraàjno jaki tenor bio je me-
talno zvu~an i vrlo prijatne boje. Po{to je bio i dobar
naro~ito karakterni glumac svoje peva~ke partije obra-
|ivao je i glumski vrlo bri`qivo i lepo.
Wegove su uloge: Grof Almaviva (“Seviqski berberin”),
Pinkerton (“Madam Beterflaj”), Hofman (“Hofmanove pri-
~e”), Kavaradosl (“Toska”), Vojvoda od Mantove (“Rigoleto”),
Paris (“Lepa Jelena”).
Beogradsku publiku je neodoqivo ustalasala Desanka

\or|evi} (1879, Beograd – 1946, Beograd), koja se pojavila
neo~ekivano, takore}i prekono} kao mlada i darovita
peva~ica, delovala vrlo efektno i iznena|uju}e na pre-
stoni~ki svet i na muzi~ke recenzente i isto tako brzo
i{~eznula sa scene zahva}ena neurednim ìvotom i bo-
le{}u... K}erka uglednog beogradskog trgovca, koji je, du-
{evno oboleo, poku{ao ~ak da izvr{i i samoubistvo, dugo
se vaspitavala bez oca i majke pod nadzorom tutora – ro-
|aka,1426 a zatim se udala za ~oveka koga nije volela. Zato Desanka \or|evi}
su weni prvi samostalni koraci u ìvotu bili vrlo nesi-
gurni... Ona je igrala i gostovala u NP u Beogradu 1903–4.
1426 “Politika”, od 30. V 1905.
i u 1910. godini. Svako weno istupawe na scenu {tampa je
pozdravqala najlaskavijim komplimentima, pohvalama
kojima nisu bile obasipane u to vreme ni Sultana Ciju-
kova, ni Draga Spasi}ka! Bilo je u tome, naravno, prete-
rivawa. Kada je u 1903. godini igrala po{tarku Hristu u
opereti “Pti~ar” Karla Celera, sala je bila prepuna. “Ja
jo{ nisam video pozori{nu salu onoliko punu kao ovoga
ve~era”, jer je “do{ao ceo Beograd da je vidi”. Beogradska
“{tampa” je objavila wen po~etak efektnim naslovom:
“Trijumfalni odlazak g|e Desanke \or|evi} u umetni~ki 1427 “[tampa”, od 8. X 1903.
svet”.1427 Wen debi je bio izgleda zaista trijumfalan, jer:
“Desanka je zapevala; pevala je kao slavuj... Ni jedna srpska
usta nisu na na{oj pozornici do sada onako pevala kao {to
je pevala Desanka, i wen je uspeh bio onoga ve~era osi-
guran...”1427a 1427a “Politika”: Ibid.
S velikim uspehom tuma~ila je, zatim, glavnu ènsku

partiju u operi “Na uranku”, Denizu u “Mamzel Nitu{” (u
kojoj je gostovala u NP u Beogradu i u 1910. godini). Spo-
menuti recenzent “Politike” isti~e da je zna~ajna oper-
ska peva~ica Sultana Cijukova-Savi}ka docnije u tuma-
~ewu na gostovawu partije u operi “Na uranku” “daleko
iza we izostajala”. Desa je naro~ito èlela da peva jo{
Jelenu u Ofenbahovoj operi “Lepa Jelena”, ali joj uprava
tu ulogu nije dodelila iz nepoznatih razloga. Nezado-
voqna oti{la je u Be~ i tamo pevala, ali i ìvela vrlo
burno. Po povratku pevala je u 1910. godini u Operi @arka
Savi}a i gostovala u ulozi Denize (“Mamzel Nitu{”) u
1428 Iz spomenutog izve{taja {tam-
NP u Beogradu, pa je posle i{~ezla sa scene... 1428
pe se saznaje da je bila razvedena èna
diplomate – konzula M. Barjaktaro-
Recenzenti su pisali sa odu{evqewem o wenom glasu i
vi}a. O wenom privatnom ìvotu se izgledu, “Glas joj je zvonak, jak, tonovi ~isti, visoki, pe-
{aputalo u vi{em beogradskom dru- vawe prijatno, slatko, umetni~ko. Ona znala~ki razume
{tvu i ~ak se dovodila u vezu s jednom ono {to peva, svaka muzi~ka fraza shva}ena je u svim
tada vrlo zna~ajnom li~no{}u. Iz Be-
~a je pisala (“Politika”, od 5. V 1905, pojedinostima, Wena je pesma puna modulacija, bogata naj-
br. 471) da je jo{ ìva i da ~eka anga- tananijim nijansama; svaka je re~ izgovorena bez zamerke.”
`man u be~koj operi. Me|utim, u 1910. Recenzent zakqu~uje da je wen sopran odli~an a “dikcija
je podnela molbu upravniku Miloradu
Gavrilovi}u i traìla anga`man po-
bezmalo savr{ena; to je jedna potpuno muzi~ki obrazovana
zivaju}i se na svoje ranije uspehe u Na- umetnica”, uz to vrlo lepog lika i prijatne pojave: “Wena
rodnom pozori{tu. pojava je qupka, na woj je sve lepo, od malih stopala do
ìvih kadifastih o~iju. Celokupan je utisak ”d’une mig-
1429 “[tampa”, od 8. X 1903.
nonne" s wom je Narodno pozori{te dobilo “jednu snagu za
koju se nije znalo do danas”.1429 U 1904. je tuma~ila Rozinu
(“Seviqski berberin”) opet vrlo uspe{no. “I pesmom i
igrom gospo|a je zanosila gledaoce. Velike Rozinine par-
1430 “Ve~erwe novosti”, od 19. III
tije gospo|a je pevala s najve}om lako}om”, a “kretala se
1904, br. 79. slobodno, bez izve{ta~enosti”.1430 \or|evi}ka je obe}a-
vala mnogo u vremenu kad jo{ nije bilo stalne opore u
Beogradu, uz to slaba da odoli isku{ewima ìvota...
Ni tenor Uro{ Juri{i} nije ostvario umetni~ki us-
peh prema svojim ina~e ozbiqnim peva~kim sposobnos-
tima. Zavr{io je konzervatorijum u Be~u, pa je izvesno
vreme pevao u Ma|arskom kraqevskom pozori{tu u Pe-
{ti. Prvi put je na sceni od 1901. u NP u Beogradu, ali je
ve} krajem novembra podneo ostavku. U SNP u Novom Sadu
je 1901–3. i 1912–13. Po{to je priredio nekoliko vrlo
uspelih samostalnih koncerata operskih arija po Srbiji
1906–7, ponovo je u NP u Beogradu od 14. VII 1907. do 1908, a
1910–11. u Operi @arka Savi}a u kojoj se naro~ito isti-
cao. On je pevao jakim, visokim, prijatnim i {kolovanim
tenorom u komadima s pevawem, u operama i operetama.
Jovan Gr~i} je hvalio wegov “mio, zvonak, gibak, za mo-
1431 “Pozori{te”, 1902, br. 13.
dulacije podoban i dura{an glas”, koji lako dostiè “vi-
sokim tonovima iznad D”.1431 Imao je “~istu intonaciju,
jasno frazirawe, jedro i pouzdano pevawe tonova”. Po-
vodom tuma~ewa Parisa (“Lepa Jelena”) 1906. u NP u Beo-

gradu recenzent ga je hvalio i kao glumca i kao peva~a:
“Igra mu je vrlo dobra, akcentuacija u govoru odli~na,
glas mek, zvu~an i topao, maniri i mimika ta~ni, uop{te
Juri{i} nam je dao potpunu sliku Parisa.”1431a Drugom 1431a “Ve~erwe novosti”, od 18. III
prilikom isti~e da mu je “glas silan, pravi operski i 1906, br. 345. i od 20. XII 1906. br. 346.
dostiè do retke visine; ~ist je, ima ne~eg srebrnog u
sebi”, sveèg i prirodnog.
Zna~ajnije su mu partije: Paris, Saliven (“Pustiwakovo
zvono” Majara), Faust (u ist. operi), Radames (“Aida” Ver-
dija), Stanislav (“Pti~ar” K. Celera), Ferfaks (“Gej{a”
Yona Sidnija), Stevan Dragi} (“Seoski lola”).
Sofija Niglova je zavr{ila konzervatorijum u Pragu.

U NP u Beogradu je pevala kao stalna ~lanica i honorarno
1900–4. i istupala samostalno na umetni~kim koncertima
kao operska peva~ica i violinistkiwa. Bila je vrlo ko-
risna u ovim prvim operskim inicijativama. Pevala je
{kolovanim, lepo kultivisanim sopranom s velikim iz-
raàjnim mogu}nostima i spadala me|u najboqe peva~ke
snage u ovo vreme. “G|ica Niglova raspolaè jednim pot-
puno {kolovanim i vrlo lepim glasom” i “vrlo mnogo
1432 “Dvadeseti vek”, Beograd, 8.
obe}ava”, a “publika je rado voli da ~uje”. 1432
Istakla se u peva~kim partijama: Grete (“Faust” sa Juri- XII 1902..
{i}em u naslovnoj ulozi), Rozini (“Seviqski berberin”),
Mimozi i Editi (“Gej{a”), Lepa Jelena (u ist. operi), Mamzel
Nitu{ (u ist. operi).
Dramski tenor Stanislav Orèlski bio je jedan od

zna~ajnih pionira operskih predstava u Beogradu. Imao je
vi{e muzi~ko obrazovawe, jer je zavr{io konzervatorijum
u Pragu. U NP u Beogradu pevao je u operetskim i oper-
skim predstavama kao gost u 1903, zatim 1904–5. a u stalnom
anga`manu je od 14. VIII 1906. do 1. VII 1907. godine. U 1910.
godini pevao je u Operi na Bulevaru @arka Savi}a u
Beogradu gde je tuma~io najve}e partije i bio jedan od
protagonista. Posle uspe{nog tuma~ewa Parisa (“Lepa
Jelena”) jedan recenzent ga je hvalio da je “mestimi~no bio
~ak odli~an” i da je wegovo “zanosno, umilno i lepo pe-
vawe ve} dovoqno poznato beogradskoj publici”. 1433 1433 “Mali ùrnal”, 1906, br. 347.
Wegove su uloge: Paris (“Lepa Jelena”), Henrih (“Kor-

neviqska zvona”), Faust (sa Nigrinovom kao Gretom), Pipo
(“Maskota”), Lancelot (“Lutka” E. Odrana), Lenski (“Evge-
nije Owegin”).
Me|u vrlo istaknute peva~ice spadala je Emilija Ma-

jetinska. Zavr{ila je konzervatorijum u Budimpe{ti i
uspe{no pevala kao ~lanica u Operi. U NP u Beogradu
pevala je od 8. V 1906. do 1. III 1907. godine naj~e{}e u
operetama. Jedan recenzent je zakqu~io 1906. godine, po-
vodom tuma~ewa Santuce u operi “Kavaleria rustikana”
Maskawija, da je wen mecosopran podesan najvi{e za pe-
1434 Ibid., 1906, br. 327. vawe u vodviqu.1434 Drugi recenzent je isticao da “ima
lep, prijatan i razra|en glas” i, po{to je {kolovana pe-
1435 “Ve~erwe novosti”, od 17. XII va~ica, “glasom ume lepo da vlada”.1435 Od 1900. do 1914.
1906, br. 343. godine muzi~ka delatnost u NP se razvijala dosta sporo i
~ak povremeno. naro~ito operska, jer nije bilo dovoqno
1436 Spomenimo dve mla|e i daro-
stalnih operskih peva~a,1436 ni finansijskih sredstava.
vite glumice: – Qubica D. Topalovi}
(1882, Daruvar – 25. VIII 1906, Sara- Angaòvawe (povremeno stranih operskih peva~a uz stal-
jevo) isticala se vrlo lepim i viso- ne doma}e snage pokazuje samo te`wu da se stvori ne{to
kim sopranom izme|u 1900–4. Uloge: trajnije. Ali, wihovo kratko i skoro prolazno stvarawe
An|a (“Devoja~ka kletva”), Jelka (“Se-
oski lola”), Petra i Qubica (“\i-
ukazuje na ozbiqne te{ko}e u ra|awu srpske opere.
do”), An|elija (“Maksim Crnojevi}”).
Rano je umrla od tuberkuloze. Odlike glume i glumaca u prvom modernom dobu
– U darovitoj i lepoj Qubici Piper-
skoj videla se zamena Zorki Todosi}.
U ovoj prvoj modernoj etapi srpskog pozori{ta (1900-
Isticala se u vremenu od 20. I 1905. do –1914) gluma i glumci su dostigli vrlo visok, evropski
28. XII 1907, pa je napustila pozori{te. umetni~ki stupaw i po vrednosti glumaca i lepoti in-
“Pevawe joj je divno i veoma krasno”, scenacija komada. Susreti i smena gluma~kih nara{taja su
hvalio je recenzent “Malog ùrnala”,
se sre}no sticali i postupno vr{ili da su se ba{ u ovom
1906. br. 347. Uloge: Orest (“Lepa Je-
lena”) i Princeza Orlovski (“Slepi vremenu umetni~ke vrednosti najboqe potvr|ivale. Zao-
mi{” J. [trausa). stali predstavnici prvog, najstarijeg pionirskog nara-
{taja, Grgurova, Cveti}ka, Radulovi}ka, Katica Lugumer-
ska i dr. umele su, povla~e}i se sa pozornice jedna za
drugom, ponekad i umetni~ki da zablistaju. Predstavnici
drugog nara{taja, naro~ito Milorad Gavrilovi}, Ilija
Stanojevi}, Veqa Miqkovi}, Raja Pavlovi}, Svetislav
Dinulovi}, Sava Todorovi}, Emilija Popovi}, koji su ve}
krajem XIX veka u jo{ mladala~koj snazi dostigli umet-
ni~ku zrelost, sada su bili najve}a vrednost beogradske
scene, daju}i najvi{e {to su mogli. Predstavnici tre}eg
nara{taja, Quba Stanojevi}, Milorad Petrovi}, Kosta
Delini, Zorka Todosi}, Vela Nigrinova, Vukosava Jurko-
vi}eva i dr., od kojih se neki malo razlikuju i po starosti
i po po~etku delatnosti od prethodnog, sada razvijaju svoje
najlep{e sposobnosti i daju najvi{e umetni~ke kreacije.
Tu je, zatim, veliki umetni~ki doprinos najvi{ih vred-
nosti ~etvrtog nara{taja Dobrivoja Milutinovi}a, Bogo-
boja Rucovi}a, Sofije – Coce \or|evi}, Drage Spasi}ke,
Olge Ili}ke, Jelene Milutinovi}ke i novih, ne{to mla-
|ih snaga Miodraga Bekovi}a, Nikole i Dragoquba Go-
{i}a, Aleksandra Zlatkovi}a, Vladete Dragutinovi}a,
Vojislava Turinskog, Vitomira Bogi}a, Strahiwe Petro-
vi}a, Marije Taborske, Teodore Arsenovi}ke, Roksande –
Rose Bekovi}ke, @anke Stoki}, Mileve – Mice Bo{wa-
kovi}eve i dr., od kojih jedni tek po~iwu lepim umet-
ni~kim dokazima da blistaju posle I svetskog rata, drugi
brzo nalaze visoku scensku meru. Sve je ve}i broj i dobrih
glumaca na svim stranama, u pozori{nim centrima Novom
Sadu, Beogradu, Skopqu i Ni{u i u putuju}im pozori-
{tima, {to nesumwivo potvr|uje mogu}u pretpostavku o
artisti~kom afinitetu srpskog ~oveka, o kona~noj afir-
maciji pozori{ne umetnosti i o kulturnom nivou srpskog

dru{tva u ovo vreme.
Ja bih istakao {est zna~ajnih i odlu~uju}ih ~inilaca
koji su u mawoj ili ve}oj meri uticali na umetni~ki raz-
vitak glume i glumaca tu i tamo ve} spomiwanih u ovoj
istoriji: sve boqi i doma}i i strani repertoar sa sloè-
nijim zahtevima u pogledu glume; boqa, iskusnija reìja,
od 1911. godine ~ak i profesionalna; sve stru~niji umet-
ni~ki rukovodioci pozori{ta od kojih poneki sa evrop-
skim obrazovawem i posebno daroviti kojima pozori{na
umetnost postaje pravi poziv; stroì, kultivisaniji ukus
publike u sredini kulturno dinami~nijoj i sadràjnijoj,
razvijan uz to uz sve ~e{}a gostovawa velikih evropskih
glumaca i zna~ajnih pozori{nih trupa i, najzad, sve mo-
}niji, ~esto vrlo stru~an uticaj pozori{ne kritike, koju
ponekad vode najpozvanije li~nosti iz srpskih kwièvnih
i pozori{nih krugova.
Pozori{te se stvara i razvija na jednom op{tem mo-
dernom kulturnom planu duha srpskog dru{tva i u Srbiji i
u Vojvodini, sa kwièvno{}u i uop{te umetno{}u nadah-
nutim evropskim te`wama, sa novim i {irim intelek-
tualnim vidicima. Pozori{te se uvek razvijalo normal-
nim tokovima ìvota, iz psihologije jedne sredine, u woj
se nadahwivalo i osavremewivalo da bi bilo potreba i
bliski govor za qude. Sve {to je u umetnosti, naro~ito u
pozori{tu, nameweno ~oveku treba da govori wemu razum-
qivim i prisnim jezikom. Gluma i glumci i drugi po-
zori{ni stvarala~ki ~inioci, koji sa~iwavaju pojam in-
scenacije, dostigli su u ovom vremenu najvi{i umetni~ki
nivo od osnivawa srpskog pozori{ta.
Reìja i rediteqi u prvom modernom dobu

Sve do dolaska profesionalnih rediteqa 1911. godine,
reìju su i daqe, kao i u toku druge polovine XIX veka,
vodili iskusniji i boqi glumci. “Po tradiciji, po kojoj se
jo{ neprestano rade mnoge stvari u ovoj zastareloj ku}i,
od Alekse Ba~vanskog do danas rediteqi se improvizuju iz 1437 “Srpski kwièvni glasnik”,
glumaca”, pisao je Milan Grol 1906. godine,1437 i u isto 1906, sv. 7.
vreme traìo obrazovane i profesionalne stru~wake po
uzoru na francusku komediju u Parizu. Dragomir Jankovi}
je jo{ 1901. godine àlio {to se uprava pozori{ta u in-
scenaciji Molijerovog “Pu~anina kao vlastelina” nije
koristila u arhivi ve} postoje}im mizanscenom, “potpu-
nom reìjskom obradom ovog dela” ~iji je prevod pregle-
dan i inscenisan po reìji “Francuske komedije i nabav-
1438 Ibid., 1901, sv. 3.
qena otuda Lilova muzika”.1438 On je ~ak savetovao upravu
da bi “vaqalo da po{aqe koga da vidi kad tu komediju daju
u Komediji francuskoj potpuno sa ceremonijalom, koja bi
kod nas naro~ito imala uspeha” .1439 1439 Ibid., 1901, sv. 1.
To su, nesumwivo, one nove intelektualne snage u kul-

turnom i pozori{nom svetu koje su donosile vi{a kri-
ti~ka merila i traìle osavremewavawe pozori{ta. I
Jankovi} i Grol imaju prava kad savetuju uvo|ewe pro-
fesionalnih rediteqa, ali se i sada i u drugim prilikama
preteruje, naro~ito u tome Grol, kada se potcewuje tako-
zvana gluma~ka reìja: ni u Francuskoj komediji, ni u
drugim uglednim francuskim i evropskim pozori{tima,
nisu reìju vodili samo profesionalni rediteqi nego i
dobri glumci. U ve}ini slu~ajeva od profesionalnih glu-
maca stvarani su profesionalni rediteqi. I jo{ dve zna-
~ajne ~iwenice: za uprave Jankovi}a – Grola stalno, Grola
– Predi}a nekoliko godina reìju vode ba{ isti boqi
glumci, pa i daqe dosta aktivno naporedo sa profesio-
nalnim rediteqima. Me|utim, ba{ do 1911. godine, dakle
do dolaska novih profesionalnih snaga, glumci-rediteqi
su mnogo doprineli usavr{avawu mla|ih gluma~kih snaga
i podizawu umetni~kog nivoa Pozori{ta.
Do 1911. godine su najaktivniji rediteqi, zna~ajni
glumci, Milorad Gavrilovi}, Ilija Stanojevi}, Sava To-
dorovi}, Qubomir Stanojevi} i Svetislav Dinulovi}, ko-
ji su kao dugogodi{wi glumci imali veliko scensko i
reìjsko iskustvo i znawe i spadali me|u najvi{e umet-
ni~ke vrednosti beogradske scene, sposobni da sve {to
umeju i znaju prenesu na druge. Dobrih glumaca-rediteqa, u
ne~emu ~ak boqih i korisnijih od profesionalnih, bilo
je i u vremenu izme|u dva rata, a ima ih i u najnovije doba,
posle drugog svetskog rata. O blagotvornom radu i uticaju
glumaca-rediteqa svedo~e iskrena kazivawa mnogih zna-
~ajnih srpskih scenskih umetnika, koji su ~ak ~esto iz-
javqivali da wima najvi{e i duguju za svoje usavr{avawe.
Treba, dakle, izmeniti skoro ve} famozno i nekriti~ko
mi{qewe o tobo`woj poslovno-rutinerskoj improviza-
torskoj reìji glumaca-rediteqa, jer su oni umeli i znali
i da stvaraju glumce i da prave dobre inscenacije.
U toku ove etape rediteqi su stalno bezmalo isti glum-
ci, a do povremenih promena je dolazilo zbog wihovog
sukoba s glumcima ili sa pozori{nom upravom, obi~no
oko ostvarivawa nekih scenskih zahteva, deobe uloga ili
rediteqskih honorara, ~ak i li~nih sukobqavawa. Spo-
menuo sam ve} da je B. Nu{i} postavio u avgustu 1900.
godine Cveti}a za glavnog rediteqa i direktora pozor-
nice. Kao rediteq Cveti} je, za~udo, radio vrlo malo, jer
je postavio samo nekoliko doma}ih komada (svoje “Slike
iz srpske istorije”, 9. IX, dramu “Saul” Dragutina J. Ili-
}a. 7. XII i komediju “Car provodayija” Milana Savi}a, 26.
IX 1900. i obnovio nekoliko stranih dela. Ve} u po~etku
1901. godine je penzionisan, bole{qiv i iznuren, a i eks-
periment s wim nije mnogo obe}avao.
Reìju su vodili glumci ovim hronolo{kim redom – u

1900–1901: Milorad Gavrilovi}, koji je po~eo da radi kao
rediteq jo{ od 1887, postavqen je 3. IX 1900. i ostao do 16.
II 1903, kada je podneo ostavku; Svetislav Dinulovi}, redi-
teq od 1895, razre{en 8. IX 1900. i opet postavqen 1. VIII
1901; Ilija Stanojevi} je rediteq neprekidno od 1895.
godine; Qubomir Stanojevi} je po~eo od 1895. godine mawe
zapo{qavan kao rediteq i opet od 12. X 1900. do 16. II 1903.
godine u 1903–4. godini Sava Todorovi} (ina~e po~eo 1899)
od 16. II 1903; M. Gavrilovi}, posle prokida od nekoliko
meseci, opet i to do 4. XI 1904; Svetislav Dinulovi} do 4.
XI 1904; zatim Ilija Stanojevi} neprekidno, od 1904. do
1907. su rediteqi Ilija Stanojevi}, Milorad Gavrilovi}
i Sava Todorovi}; u 1908. godini Qubomir Stanojevi} od
1. IV 1908, Svetislav Dinulovi}, Ilija Stanojevi} i Sava
Todorovi}, a M. Gavrilovi} je privremeno penzionisan; u
1908–9. godini ostaje ista rediteqska ekipa, samo se vra}a
M. Gavrilovi} od 31. VII 1909, a razre{ava Qubomir Sta-
nojevi}. Gavrilovi}, Ilija Stanojevi} i Todorovi} ra-
di}e kao rediteqi do I svetskog rata, svaki od wih, na-
ravno, u mawoj ili ve}oj meri zaposlen.
Od 1. X 1911. postavqen je za glavnog rediteqa i di-
rektora pozornice Vladimir Aleksandrovi~ Andrejev iz
Moskve, a od 14. IV 1912. godine Milutin êki}, pisar
Ministarstva prosvete, pozori{ni pitomac i kriti~ar,
koji radi do I svetskog rata.
Po op{tem mi{qewu i po uspehu predstava koje je
postavqao, Milorad Gavrilovi} je bio najboqi me|u
glumcima rediteqima, jer je imao najvi{e duha, scenske
kulture, veliko gluma~ko iskustvo i stvarala~ku snagu, a
bio je malo i na strani. “M. Gavrilovi} pored svoje vred-
nosti umetni~ke” – rekao je glumac Boìdar Nikoli} na
pogrebu 1931. godine – “ima veliku vrednost kao rediteq.
On je prvi moderni rediteq na na{oj pozornici. Stu-
pawem svojim na posao rediteqa on je umeo toliko puta da
svojim radom ta~no ilustruje du`nosti rediteqa i wegovu
vrednost na pozornici.”1440 Kada je jo{ krajem 1893. go- 1440 “Pozori{ni godi{wak”, slu-
dine postavqao dramu “Gospo|a s kamelijama” Dime Sina. `beno izdawe, Beograd, 1932. (sezone
posve}ivao se skladnoj igri celog gluma~kog ansambla. od 1928. do 1932).
“Svi glumci su igrali tako lepo i tako skladno” – pisao je

recenzent prof. Milutin Dragutinovi} – “da ne pamtimo
da je ijedan salonski komad na na{oj pozornici odigran
tako lako i prirodno kao ovaj.”1441 Recenzent Pavle Ma- 1441 Pavle Marinkovi} – Spekta-
rinkovi} ga 1899. godine ocewuje kao “najboqeg rediteqa” tor, “Zvezda”, 1899, br. 5.
sa “najvi{e ukusa", “najprosve}enijeg od svih beogradskih
glumaca”. U radu Gavrilovi} je dosta bri`qivo obra|i-
vao dramski tekst, pomagao glumcima u karakterizaciji
likova i negovao dikciju. Prema tome, wegova reìja nije
bila rutinerska i improvizatorska. Ponekad je ~ak iz-

vesna mesta i “for{pilovao” glumcima ako nije bio za-
dovoqan wihovim tuma~ewem. Za ~etrnaest godina je po-
stavio preko trideset doma}ih i stranih komada.
Od doma}ih je postavio Nu{i}eve drame “Rastko Nema-
wi}” i “Pu~ina” (1901), zatim sve drame: “Dubrova~ka trilo-
gija” Iva Vojnovi}a (1904), “Smrt Majke Jugovi}a”, Iva Voj-
novi}a (1906), “Golgota” Milivoja S. Predi}a (1907) i “Ha-
sanaginicu” A. [anti}a (1910); od stranih zna~ajnije komade
u kwièvnom ili scenskom pogledu: komediju “Merkade” Bal-
zaka, “êrga{ki ìvot” A. Mirèa – T. Barijera (1901), ko-
mad “Arlezijanka” A. Dodea (1902). Kornejevu tragediju “Sid”
(1903), Molijerovog “@or` Dandena” (1905), [ekspirove ko-
made: “Mleta~ki trgovac” (1905), “San letwe no}i” (1910) i
“Koriolan” (1912), “Misli g|e Obre” (1902), “Razmetni sin”
(1902), “Knegiwa od Bagdada” (1905), sva tri Dime Sina, dra-
matizaciju Tolstojevog romana “Ana Karewina” Edmona Gi-
roa (1907), Ibzenovu dramu “Gabriel Borkman” (1902) i Haup-
tmanove drame: “Tka~i” (1903), “Kiriyija Hen{el” (1905), za-
tim V. Sardua (“Toska” 1904), Andri Bernstena, Marka Praga.
Gavrilovi}u su, o~igledno, poveravane (ili se sam za
wih opredeqivao) najve}im delom drame {to je odgova-
ralo i wegovom gluma~kom i umetni~kom afinitetu. Neki
od ovih komada u wegovoj reìji nai{li su na odli~an
prijem kod publike, {to pokazuju i prihodi i broj pred-
stava i mi{qewe recenzenata (oba Iva Vojnovi}a, “Gol-
gota” M. Predi}a, “êrga{ki ìvot” Mirèa, “Arlezi-
janka”, dela [ekspira, “Sid”, “Knegiwa od Bagdada”, “Ana
Karewina” i “Toska”). Naravno, ne{to od tog uspeha ot-
pada i na zanimqivost samih komada.
Ilija Stanojevi} se u reìji najvi{e posve}ivao ka-
rakterizaciji likova, traìo i isticao scenske efekte u
radwi i pazio na ritam igre. On je voleo dinami~nu igru.
Za ~etrnaest godina je postavio ili svestranije obnovio
oko trideset komada, naj~e{}e vedrijih, pogotovu kome-
dija, {to je, naravno, odgovaralo wegovom komi~nom glum-
skom fahu.
Tako je postavio komade: “Adembeg” (1905), “Zulum}ar”
(1912), oba S. ]orovi}a, “Danak u krvi” (1907), “Iza bo`jih
le|a” (1909) i “Narodni poslanik” (1912), sva tri B. Nu{i}a,
svoja “Dor}olska posla” (1909), “Snovi” Milivoja Predi}a
(1909), “Na dnu” M. Gorkog (1904), “Pu~anin kao vlastelin”
(1904), “Sme{ne precioze” (1905), i “Don @uan” (1906), kome-
dije Molijera, “Vaskrsewe” po L. Tolstoju A. Bataja (1905),
“Mirandolinu” K. Goldonija (1904), “Kako god ho}ete” [eks-
pira (1906), “Utopqeno zvono”, dramska bajka, Hauptmana
(1909), “Stari Hajdelberg” V. Majer-Ferstera (1909), “Gos-
po|a Iks” A. Bisona (1910), “Qubav” i “Bitanga”, oba komada
I. Potapenka.
Neke od wegovih nesumwivo uspelih inscenacija za-
dràle su se dugo na sceni (“Zulum}ar”, “Danak u krvi”,
“Narodni poslanik”, “Dor}olska posla”, “Pu~anin kao
vlastelin”, “Vaskrsewe”, “Mirandolina” i “Stari Haj-

delberg”). Glumci su pri~ali da je Stanojevi} umeo u re-
ìji da istakne ona mesta za koja je pretpostavqao da
publika voli i da se u tome nije varao.
Sava Todorovi} je odmerenost, studioznost, ozbiq-
nost, ìvotni realizam i smisao za tipizaciju iz svog
gluma~kog stvarawa unosio u svoju reìju. On je i kao
rediteq bio veliki pregalac koji se zadràvao i na ob-
radi teksta, na karakterizaciji likova i na dikciji, na-
ro~ito na pravilnoj artikulaciji i akcentuaciji. U svo-
jim rediteqskim zahtevima je bio strog i dosledan i nije
voleo improvizaciju i ustupke. Wegova reìja je najmawe
li~ila na proizvoqni rutinerski rad na sceni sa oznakom
“izlazaka i ulazaka”, kako se ponekad napamet govorilo o
gluma~koj reìji. On je dobro postavio nekoliko vrlo
ozbiqnih komada, naj~e{}e drama, {to je tako|e odgo-
varalo wegovom glumskom fahu. Wegove zna~ajnije reìje
(postavio je preko trideset komada za ~etrnaest godina)
pokazuju da mu je uprava poveravala ozbiqnije umetni~ke
zadatke.
On je postavio: “Ekvinocio” (1903), “Psihe” Iva Vojno-
vi}a (1904), “Vladislav kraq bugarski” Sterije (1903), “û-
~uk Stana” Milorada Petrovi}a (1907), “Jesewa ki{a” B.
Nu{i}a (1909), “Mona Vana” (1903), i “Tentaìlova smrt”
(1904), M. Meterlinka, “Palan~ani” (1903), M. Gorkog, “Gos-
podin Alfons” Dime Sina (1903), “Vesele ène vindzorske”
[ekspira (1903), “Silom lekar” Molijera (1903), “Aveti”
(1904), “G|a s mora” (1906), “Narodni neprijateq” (1907), sva
tri komada H. Ibzena, “Carstvo mraka” L. Tolstoja (1904),
“Antigona” Sofokla (1905), “îka Lebonar” @ana Ekara
(1907), “Aliluja” M. Praga (1908), “Orli}” E. Rostana (1910) i
“Pariànka” A. Beka (1910).
Od desetak komada, koliko je svega reìrao u ovoj eta-

pi Svetislav Dinulovi}, zasluùju da se spomenu samo
tri koje je publika dobro primila: “Kao pile u ku~inama”
Mjasnickog (1902) i dve komedije “Marijanina }ud” i “Ne
zareci se” Alfreda de Misea (1903).
Qubomir Stanojevi} je bio najmawe zaposlen, jer je po-
stavio za ~etrnaest godina nekoliko komada, koje sam napred
ve} spomenuo. Zanimqivo je da je uprava ba{ wemu poverila
inscenaciju “Hayi Loje”, dramskog fragmenta B. Nu{i}a, u
nacionalno-politi~ki zna~ajnoj 1908. godini kada je u doba
aneksije Bosne i Hercegovine ovaj komad namerno unesen u
repertoar da izaziva rodoqubiva raspoloèwa.
U 1911–12. Grol i Predi} sprovode zna~ajnu umetni~ku
reformu u reìji dovo|ewem dva profesionalna redi-
teqa Andrejeva i êki}a, zatim scenaristu-slikara Balu-
zeka. Balkanski ratovi i naro~ito I svetski su omeli da
ova reforma donese jo{ ve}i umetni~ki uspeh. “Ipak” –
kaè Grol misle}i na rad rediteqa i scenografa – “...dali

1442 Milan Grol: “Iz pozori{ta su niz dobro izra|enih komada.”1442 Novi rediteqi su
predratne Srbije”, itd. (Ve} citirano upu}ivali glumce na svestraniju studiju komada i uloga.
delo).
“Produbqena studija komada pomogla je razvoj nekoliko
1443 Ibid.
mladih glumaca”, kaè Grol.1443 Poznato je da se Milan
Predi} i sada kao dramaturg i docnije kao upravnik voleo
da me{a u scenski rad rediteqa na probama i to je ~inio
vrlo umesno i znala~ki. U ovo vreme wegov udeo u reìji
bio je znatan. “U reìji toga vremena” – kaè Grol ta~no –
“pored imena rediteqa i slikara mora se ista}i ime kwi-
èvno i slikarski darovitog dramaturga Milana Predi}a
koji je s dobrim poznavawem strane drame i velikih stra-
nih pozori{ta bio od velike pomo}i rediteqima i glum-
1444 Ibid.
cima.”1444 To je, isti~em opet, onaj zna~ajni doprinos
umetni~kom usavr{avawu i osavremewavawe glume i glu-
maca u ovoj etapi modernih pozori{nih rukovodilaca.
Modernizovawe pozori{ta, naro~ito glume i reìje u
ovoj prvoj etapi nije se ogledalo samo u osavremewavawu
repertoara, jer je u wemu jo{ bilo dosta i klasike i ro-
mantike, nego prvenstveno u prakti~noj primeni umetni-
~kih metoda rada tada usvojenih na velikim evropskim
scenama i u osloba|awu jedne umetni~ke ustanove od woj
tu|e {ablonsko-rutinerske i naro~ito birokratske prak-
se nepomirqivo suprotne i neprijateqske wenom vital-
nom dinamizmu. To je bila sada jedna nova, dotle nepoznata
umetni~ka iwekcija u ve} pomalo {ablonizovani, meha-
nizovani organizam dotada{weg pozori{ta.
Aleksandar Ivanovi~ Andrejev (1875–1940) izvr{io
je kao rediteq zna~ajne reforme i umetni~ki pokrenuo,
nadahwivao i usavr{avao stvarawe glumaca. Sve {to je ra-
dio ìvelo je u mawoj ili ve}oj meri u izvesnim oblicima
i u reìji do wega, ali on je to izvodio znala~ki, orga-
nizovano i sistemati~no sa iskustvom koje je doneo sa
velikih ruskih scena. On je izvesno vreme bio u~enik
Stanislavskog i igrao u Hudoèstvenom pozori{tu u Mo-
skvi, a u NP u Beogradu do{ao je kao rediteq Gradskog
teatra u Tiflisu. On je imao veliku pozori{nu erudiciju,
sigurnost u prakti~nom radu, ali ne mnogo pravog umet-
ni~kog temperamenta. Pratio je ambiciozno zbivawa na
evropskoj sceni i daqe radio na svom usavr{avawu. U
oktobru 1912. godine proveo je kra}e vreme u Londonu da
posmatra pozori{ta i naro~ito inscenaciju komada “@i-
vi le{” L. Tolstoja da bi ga postavio u Beogradu.
Andrejev je za svaku inscenaciju imao svoju reìjsku
kwigu i te obrade se dosledno pridràvao u radu. To je
bilo ne{to novo, jer su u obradi bile razra|ene i iscr-
tane sve zna~ajnije scene. Glumce je upu}ivao na studiju
uloga, na svestranu i produbqenu obradu dramskog teksta,
na postepeno i prirodno vajawe likova odu~avaju}i ih od
improvizacija i povr{nosti. Zaveo je i strogu scensku

disciplinu, bio podjednako strog i prema mawe poznatim
i prema najzna~ajnijim glumcima.1445 Andrejev je u postav- 1445 Ilija Stanojevi} i Gavrilo-
qawu komada precizno odmeravao ritmiku pojedinih sce- vi} su uìvali veliki ugled u Pozo-
na i traìo odgovaraju}i {timung za celu predstavu. “G. ri{tu i publici; Gavrilovi} je bio i
Andrejev ume da dovede glumca dotle, da ovaj spozna i pomalo prepotentan. Obojica su radi-
spoqnu situaciju i atmosferu na pozornici”, pisao je li i kao rediteqi. To ni{ta nije sme-
talo Andrejevu da ih, u razli~itim
Ranko Mladenovi} 1913. godine. “Zar to nije trijumf za prilikama, udaqi s probe zbog nedis-
na{e reìserske prilike od postawa na{eg pozori{ta pa ciplinovanosti.
sve do danas? G. Andrejev je esteta prvog reda, koji kao
reìser ima naro~itog zna~aja za mati~nu dramaturgi-
ju.”1446 On se posve}uje i obradi mase na sceni iskqu~uju}i 1446 Ranko Mladenovi}, “Delo”,
tu svaku opasnu improvizaciju. U inscenaciji “Koriola- 1913. kw. 66 (Povodom izvo|ewa “@i-
vog le{a”).
na” [ekspira je “uspe{no dao jednu uo~qivu, dostojnu i
umetni~ki raspore|enu gomilu, koju je on umeo ve{to da
1447 Ranko Mladenovi}, “Delo”.
izvede i na forum i na kapitol i na ulicu”. 1447
1912. kw. 64–65.
Kriti~ar Branko Lazarevi} je isticao wegovu veliku
u~enost, znawe, dobru {kolu i da je do{ao s ve}im planom
za koji jo{ nisu dorasli ni na{i glumci, ni scena, “jer
na{a scena je suvi{e mala i primitivna za wihova (misli
i na slikara Baluzeka) shvatawa”. “Dovo|ewem g. Andre-
jeva za reìsera i g. Baluzeka za pozori{nog slikara na{a
scena po~iwe da izgleda, ako ne evropski, a ono jugoslo- 1448 B. Lazarevi}: “Pozori{ni ì-
venski, po~iwe da dobija stil, plan i sistem.”1448 Po{to vot”, sv. I. Beograd, 1911.
je za wih rekao da su kao “dobri u~enici svojih u~iteqa”
doneli sobom “wihova i svoja shvatawa”, Lazarevi} misli
da se tim i takvim velikim stilom nisu prilagodili beo-
gradskoj sceni i gluma~kim mogu}nostima, pa zakqu~uje sa
osetnim preterivawem da su “na{i glumci i suvi{e sa-
mouci i nedouci za qude koji znaju za osnovne norme i
doktrine gluma~ke umetnosti”. Zato je “stil g. Andrejeva
stil velikih opera i velikih scena, suvi{e {irok i su-
vi{e kaharnaumski (sna`nouman) za na{ ukus i za na{u
pozornicu”. Iz celog ovog prepotentnog i neta~nog raz-
mi{qawa i suda Lazarevi}evog ta~no je samo to da je
Andrejev doneo vi{i scenski stil i pro{irio umetni~ke
vidike. Dobar deo glumaca s kojima je radio Andrejev ima-
li su znatno ja~i qudski i umetni~ki temperament i stva-
rala~ki nagon od wega koji je, ina~e dosta hladan i sra-
~unat, posedovao erudiciju, bogato iskustvo i intelek- 1449 Andrejev nije znao srpski je-
tualnu snagu.1449 zik i u po~etku se te{ko sporazumevao

s glumcima. Zbog toga je imao tuma~a.
Za nepune tri godine rada Andrejev je postavio ne{to Docnije ga je delimi~no savladao.
preko dvadeset doma}ih i stranih komada {to je malo za
tada{wa, a suvi{e za dana{wa shvatawa rediteqske pot-
pune scenske obrade dela.
Nave{}u skoro sve komade koje je reìrao, i to doma}e:
“Gospo|a sa suncokretom” I. Vojnovi}a (1912), “Kosovska tra-
gedija”, muzi~ka drama (1913), @arka Lazarevi}a; strane:
“Magbet” [ekspira (1911), “Bura” A. Ostrovskog (1911), “Dr-
àvni stan” (1912), “Zmija devojka” (1913), oba Viktora Ri-

{kova, “O tu|em hlebu” I. Turgeweva (1912), “@ivi le{” L.
Tolstoja (1913), “Napad” Bernstena (1913), “Prosidba”, “Ujka
Vawa” i minijature (“Krivac”, “Jubilej”, “Hirurgija”), sve u
1913, Antona êhova, “Wih ~etvoro” Gabrijele Zapoqske
(1913), “Onaj stari” @orà de Porto-Ri{a (1913), “U novoj
koì” Etjena Reja (1913), “Bra}a Karamazovi” po Dostojev-
skom @ana Kopoa i @ana Kruea (1913), “Smrt Ivana Groznog”
A. Tolstoja (1914), “Sirano od Berèraka” E. Rostana (1914),
dve opere u 1913: “\amila” i “Trubadur” Verdija.
Milutin êki} (22. IX 1882, Gorwi Milanovac – 1964,

Beograd) postao je rediteq mlad, ali dovoqno priprem-
qen za sloèni poziv. Osnovnu {kolu, gimnaziju i pravni
fakultet zavr{io je u Beogradu, pa se posvetio novinar-
stvu. Od 1908. do 1910. je ure|ivao “Nedeqni pregled”, a od
27. V 1911. je pisar u Ministarstvu prosvete. Kada se ba{ u
samom po~etku XX veka pisalo i govorilo o potrebi ra-
dikalnijih naro~ito umetni~kih reformi u NP u Beo-
gradu, poslat je kao dràvni pitomac na pozori{ne stu-
dije u Berlinu. Radi pozori{nih studija i usavr{avawa
boravio je nekoliko puta na strani: u Briselu, Minhenu i
Parizu (1906–7, u Berlinu i Pragu 1908, opet u Berlinu
1911–12, u decembru 1913. i u januaru 1914. Stalno dopu-
wuju}i svoja teorijska i prakti~na znawa i to najvi{e iz
oblasti reìje. U pozori{tu u Berlinu je gledao nepo-
sredno prakti~ni rad na sceni velikog rediteqa Maksa
Rajnharta i znatno potpao pod wegov uticaj. U NP u Beo-
gradu je kra}e vreme u 1910. bio ~lan Kwièvno-umet-
ni~kog odbora. U aprilu 1912. je postavqen uz A. An-
drejeva za rediteqa NP u Beogradu i radio do rata 1914.
Sve do penzionisawa 2. II 1933. stalno }e se u raznim
oblicima baviti pozori{tem: 1918–19, u odsustvu M. Gro-
la i M. Predi}a, bio je v.d. upravnika NP u Beogradu i
znala~ki i svesrdno radio na wegovoj svestranijoj obnovi
i reorganizaciji. Od 14. X 1924. je Inspektor u Umet-
ni~kom odeqewu Ministarstva prosvete posve}en samo
pozori{noj problematici; od septembra 1929, je u kri-
ti~nim trenucima v.d. upravnika Narodnog kazali{ta u
Zagrebu u stvarnoj funkciji komesara zbog te{ke finan-
sijske krize koja je tada zavladala u wemu, od 20. VII 1931.
do 1933. je i stalni upravnik. Ovaj izvrsni i jedan od
najboqih srpskih teatrologa se tro{io i raspiwao iz-
me|u pozori{ta i novinarsko-politi~kih preokupacija u
koje je bio uvla~en mo`da i protiv svoje voqe. Treba
ista}i da se on prvi u nas svesrdno zalagao za stvarawe
jednog jugoslovenskog pozori{ta jedinstvenog po sadrì-
1449a M. êki}: “Jugoslovensko
ni, duhu i umetni~kom stilu. 1449a
umetni~ko pozori{te”, “Pravda”, od U reìji, u pozori{nim shvatawima uop{te êki} je
25. i 26. IV 1911. godine. bio u svemu nema~ki u~enik berlinske {kole, naro~ito
zna~ajnih reìjskih sistema Maksa Rajnharta1449b i Hage- 1449b Dr Ra{ko V. Jovanovi}: “M.
mana. Neke Hagemanove inscenacije naro~ito [ekspira i êki}, sledbenik rajnhartovske {ko-
le”, “Teatron” br. 2, decembar 1974.
uop{te klasike zasnovane na jednostavnoj, ali pomalo te-
{koj monumentalnosti, sa glomaznim stubovima, gelen-
derima i portalima bile su mu najbliì uzori, kako je i
sam usmeno kazivao. On je, na primer, Jak{i}evu “Jeli-
savetu” postavio na dosta hagemanovski stilizovanu sce-
nu, sa izrazito arhitektonskim karakterom, u velikim,
masivnim dekorativno – tehni~kim linijama kao da se
radi o [ekspiru. Ne{to od takve monumentalnosti i re-
qefnosti sa jako izraènim linijama svih dekorskih ob-
jekata na}i }e se i u wegovim inscenacijama “Romea i
Julije” i Hofman{talove “Elektre”. On se uop{te mnogo
trudio da mu inscenacije budu dekorativno – tehni~ki
doterane i skladne. I u takvoj bri`qivoj dekorativnoj
1449v Kosta Lukovi}, “Politika”
opremi i u igri gluma~kog ansambla umeo je da izrazi
od 8. III 1913.
potreban scenski {timung,1449v koji je tekovina moderne
reìje. Borio se protiv pateti~nosti u glumi, naro~ito,
naravno, u dikciji. Moderan rediteq po shvatawima on se,
i pored takvih te{kih dekorativno-tehni~kih aran`ma-
na, posve}ivao ozbiqno svestranoj studiji i analizi dram-
skog teksta, karakterizaciji likova oslawaju}i se pri
tom uvek na svoju bri`qivo izra|enu reìjsku kwigu kao
i Andrejev. Povodom wegove uspele inscenacije “Elge” G.
Hauptmana (7. III 1913) jedan recenzent isti~e da mu je
“reìja suptilna i diskretna” i da je “ovaj komad stili-
zovao kao jednu intimnu porodi~nu dramu i to mu daje jednu
veliku i jedinstvenu dramu”. êki} je bio bri`qiv, save-
stan i studiozan u radu, ali nije imao, kao ni Andrejev,
mnogo li~nog temperamenta i zanosa koji druge nadahwuje, 1450 Sam êki} u eseju “Tri siste-
pa ni originalnih zamisli. 1450
ma”, u kwizi “Pozori{te” (Beograd,
Za ne{to vi{e od dve godine êki} je postavio na beo- izdawe udruèwa glumaca Srba, Hrva-
gradskoj sceni {esnaest komada od kojih }u navesti neke znata i Slovenaca, 1925), pi{e o Hagema-
~ajnije: “Jelisaveta” Jak{i}a (1912), “Lazarevo vaskrsewe”, novoj inscenaciji [ekspira sa pode-
~etiri glave jedne proste istorije, Iva Vojnovi}a, “Lite- lom pozornice na dva dela i sa po dva
ratura” Artura [niclera, “Elga”, drama, G. Hauptmana, “Ele- ~etvorougaona stuba, koji odre|uju di-
ktra”, tragedija, Huga fon Hofman{tala, “Romeo i Julija”, menzije pozornice, postavqena u pred-
“Kao li{}e”, drama, \. \akoze, “Gospo|ica od Bel-Ila”, wem scenskom planu sleva i zdesna, i
sve to preporu~uje srpskim pozorni-
drama, A. Dime Oca, “Kraqeva jesen”, dramat Milutina Bo-
cama, “jer on stvara potpuno umetni-
ji}a – sve u 1913. godini, “Otac”, drama, A. Strindberga (1914). ~ku sliku scene”. Na kraju priznaje da
je to upotrebio u inscenaciji “Jeli-
Zakqu~ak o reìji ovog doba savete”.
Neosporno je da je reìja, i po umetni~kim zahtevima i
po prakti~nim scenskim metodama, znatno napredovala.
Dok su glumci-rediteqi krajem XIX veka mogli jo{ da
lutaju, traè i da se te{ko snalaze primewuju}i u radu
najvi{e scensko iskustvo, gluma~ko zanije i talenat, sada
su, i sami umetni~ki razvijeniji i kultivisaniji, postali
iskusniji, zreliji, boqi, jer uspe{ni rediteqski rezul-
tati nisu samo plod ma{te, invencije i dara, nego i scen-
ske prakse. Mnogobrojna gostovawa stranih velikih glu-

maca i pozori{nih trupa bogatila su ih znawima i {iri-
la im umetni~ke vidike. Kako ina~e objasniti sve one
blistave umetni~ke inscenacije do, uglavnom, 1911. godi-
ne, o kojima su se ponekad pisale u pozori{noj kritici
prave apoteoze, ako to nisu plodovi zajedni~kih napora
glumaca i rediteqa? Dobre pozori{ne predstave ne po-
staju to nikad same od sebe; one su sinteza stvarala~kih
naspora s sadejstva svih pozori{nih ~inilaca koji sa~iwa-
vaju pojam inscenacije. Ako izneveri samo jedan od wih, ose-
ti}e se u mawoj ili ve}oj meri u umetni~koj funkciji tog
tananog mehanizma. U wemu je reìja, pa ma kakva da je, pak
glavna, pokreta~ka, organizaciona i usmeriva~ka snaga.
Jo{ u samom po~etku XX veka teìlo se da se reìja
osavremewuje umetni~kim metodama rada i da se u ponekim
inscenacijama postupa kao na evropskim scenama. Me|u-
tim, ta ugledawa nisu uvek prihvatana i od publike. Kada
je, na primer, Molijerova komedija “Pu~anin kao vlaste-
lin” izvedena prema mizaniscenu Francuske komedije, re-
cenzent “Politike” Jevta Ugri~i} qutio se 1904. godine
izjavquju}i da mu se svi|a “cirkuska ceremonija u po-
sledwem ~inu, koja nam je kroz reklame naro~ito pre-
poru~ena te Francuske komedije”, pa zakqu~uje da je to
“jedan dokaz vi{e, da ne mora sve biti dobro {to je iz
1451 “Politika”, od 11. V 1904. br.
francuske”.1451 Nije, dodajmo, ovo bilo ni posledwe ugle-
119. dawe na inscenacije stranih pozornica: poneko [ekspi-
rovo delo postavqeno je prema mizanscenu berlinske po-
zornice, za Kornejevog “Sida” i neke drame Dime Sina
upotrebqena su delimi~na uputstva i dekorativno-kos-
timski nacrti iz Pariza. itd. Dragomir Jankovi}, na pri-
mer, obave{tavao je rediteqe kako se postavqaju i izvode
poneki komadi na francuskim i nema~kim pozornicama
1452 Tako su postupali, prema li-
koje je li~no gledao.1452
~nom kazivawu, Dragomir Jankovi} i
Rista Odavi}. Od 1911. godine rediteq Andrejev i êki} donose u
reìji zna~ajne novine i u sadrìni i u metodama i u
oblicima rada (studioznije i brojnije ~ita}e probe, oba-
ve{tewa glumcima o komadima i ulogama, izrada reì-bu-
ha, itd.) prenose}i sve ono {to su dotle i na raznim stra-
nama bili nau~ili: bila je to neobi~na, ali u trenutnoj
situaciji vrlo korisna me{avina realisti~kog stila sa
brigom za svaki gluma~ki izraz, sa obiqem glumskih poje-
dinosti u igri jedne izrazito ruske {kole (Andrejev) poma-
lo i evropeizovane (M. êki}) i jakih govornih efekata,
nagla{enog slikovitog pokreta i dekorativno–tehni~ke
monumentalnosti klasi~no-realisti~kog stila nema~ke
inscenacije. Od sada reìja postaje zna~ajan stvarala~ki
~inilac na srpskoj sceni. Weni zahtevi u gluma~koj igri
su sve sloèniji, raznovrsniji, usmereni najvi{e na to da
podsti~u i osloba|aju stvarala~ku individualnost i spon-
tanost sputane zanatskim rutinerstvom ve{te improviza-

cije ili {ablonskog realizma. Reìja je postepeno uvodi-
la glumce u sloènije moderno umetni~ko izraàvawe.
Dekorativno-tehni~ka i kostimska oprema scene:

scenografi i slikari
U pozori{noj kritici ovog vremena na}i }e se vrlo
malo, pa i tada sasvim {turih podataka o dekorativno –
tehni~koj i kostimskoj opremi scene. Kao da je sve to bilo
neva`no ili se, izgleda najverovatnije, jo{ nije shvatala
suigra~ka umetni~ka funkcija ovih dinami~kih ~inilaca
u inscenaciji. Ina~e, pozori{ne uprave su, prema finan-
sijskim mogu}nostima, u mawoj ili ve}oj meri izdavale za
dekorativnu i kostimsku opremu komada. Kada je, na pri-
mer, Beogradska op{tina dodelila Pozori{tu sredinom
1913. godine finansijsku pomo} u iznosu od 15.000 dinara,
dakle, dosta zama{nu sumu za ovo doba, uprava je poùrila
da ve} po~etkom septembra sve to izda na izradu garde-
robe, dekoracija, rekvizita iz nemawi}kog doba, i to:
5.000 dinara za garderobu, 1.000 za oru`je, 2.000 za delove
garderobe za komade “Maksim Crnojevi}” i “Pera Sege-
dinac”, 1.000 za dekor za jednu nemawi}ku salu, 2.000 za
delove dekoracije za Jak{i}evu “Jelisavetu”, 3.500 dinara
za izradu nekih delova dekoracija i to na strani za “\ida”,
“Ko{tanu”, “Maksima Crnojevi}a” i “Jelisavetu”, itd. U
samom po~etku XX veka u srpskom pozori{tu i nije bilo
sli~nih scenografa i pozori{nih dekorativnih slikara,
naro~ito ne takvih koji su se i za takav poziv spremali.
“Pozori{ne dekoracije kad nas radili su najboqi mo-
leri” – pi{e Mo{a Pijade 1911. godine.1453 Da wihovo 1453 Mo{a Pijade: “Pozori{ne de-
znawe nije bilo dovoqno, svedo~i najboqe to {to se pri koracije”, “Novo vreme”, Beograd, 1911.
potrebi iole boqih dekoracija moralo obra}ati na drugu “O umetnosti”, Srpska kwièvna za-
druga, kolo LVI, kw. 378, 1963.
stranu, poru~ivati dekoracije iz Be~a. Iako nedovoqno
stru~ni, ovi moleri – dekorateri stvarali su dekoracije u
kojima su, ipak, “daleko nadma{ili sebe”, kaè daqe Mo-
{a Pijade. Isti~u}i koliko je zna~ajno stvarawe stru-
~nog kadra, Pijade pozdravqa odu{evqeno nameru mini-
stra prosvete Ja{e Prodanovi}a za izbor dva darovita
pitomca koji bi se poslali negde na stranu da studiraju
dekorativno pozori{no slikarstvo.
Do 1911. radili su kao scenografi i dekorativni sli-
kari Brana Cvetkovi}, zatim Dragutin Inkiostri, Kar-
lo [tadler (do 1904), Alfred Helvig (1905 – 3. X 1906) i
Vatroslav Kalib (1909–10). [tadler i Helvig su vr{ili
du`nost i {efa pozornice. [tadlerove dekoracije za
dramu “Maq” V. Biznaka i Oktava Gastinoa pohvaqene su
kao “nove i dosta lepe”.1454 Kalib je bio apsolvent Aka- 1454 Spektator (Pavle Marinko-
demije slikarstva u Pragu i dekorativni slikar pra{kog vi}), “Pravda”, od 1. XI 1904, br. 62.
Divadla. “Za kratko vreme svoga rada u Narodnom pozo-
ri{tu” – hvalio ga je Mo{a Pijade u spomenutom ~lanku –

“dao je êh Kalib tako|e nekoliko dobrih dekoracija.”
Svestrani umetnik Brana Cvetkovi} spremao se za sli-
kara, pa i pozori{nog, i proveo 1894–95. kao dràvni
pitomac u Akademiji umetnosti u Minhenu. Po povratku je
radio prvo kao dekorativni slikar, od 1900. do 1911. i kao
privremeni scenograf u NP u Beogradu. Wegovo deko-
rativno slikarstvo bilo je dinami~no, saobraèno dram-
skoj radniji, suigra~ko i jednostavno u izraàjnim sred-
stvima.
Zna~ajan je scenografsko-slikarski povremeni rad
Dragutina Inkiostrija (18. I 1866, Split – 1942, Beo-
grad), koji je aktivan (u NP od 1906. do po~etka 1911. dokle
je ìveo u Beogradu. Slikarstvo je studirao u Firenci,
ali se docnije oslobodio italijanskog uticaja. Putovao je
po jugoslovenskim zemqama i prou~avao narodne no{we i
ukrase. U zna~ajnom delu “Moja teorija o novoj dekora-
tivnoj srpskoj umetnosti i wenoj primeni” isticao je da
na{i “narodni dekorativni motivi imaju svoju original-
nost nezavisno od gr~kih”. On se zalagao u praksi za “na{
narodni dekorativni stil, pa je tako u dekorativnoj i
zanatskoj umetnosti stvorio ne{to novo. Od 1906. je u~i-
teq crtawa i pisawa u @enskoj gimnaziji u Beogradu. Od
1912. je radio u Bosni srpske propagandisti~ke plakate i
slike u alegorijsko-satiri~kom smislu zbog kojih su ga
austrougarske vlasti prognale. Od 1923. je opet u Beogradu.
U NP je radio ine samo kao scenograf i dekorativni sli-
kar nego je davao nacrte i za kostime, naro~ito nacionalne.
U wegovim dekoracijama i kostimima bilo je, po kazivawu
Milana Predi}a, sceni~nosti, dinami~nosti, ìvih boja i
lepih slikarskih poteza. Neke dekoracije su radili on i
Cvetkovi} po sugestijama Milana Predi}a.
Za uprave B. Nu{i}a i Jovana Doki}a, u samom po~etku
XX veka, kostimi su se prinavqali vrlo sporo, a staro se
crpilo i prepravqalo. Dramaturg Rista Odavi} (a ni on
ne}e mnogo doprineti!) konstatuje da su dekoracije u 1901.
1455 “[tampa”, 1902. br. 158.
godini “u bednom stawu”.1455 Nije ni ~udo, jer je Pozo-
ri{te preìvqavalo te{ku finansijsku krizu, pa i glum-
ce u nevoqi, pla}alo neuredno. Izgleda da ponekad ni
kostimi, ni dekoracije nisu bili verodostojni. “Kostimi
su bili ispod svake kritike” – pisao je u 1900. godini
Miloje Vasi} povodom izvo|ewa Sofoklovog “Kraqa
Edipa”. – “Mesto pravog gr~kog odela Jokasta i ostale
ène imale su nekakve ampire i mantile, bez smisla i
oblika. Ni kraqevima, kao ni ostalih mu{karaca odelo
nije odgovaralo zahtevima doba i obi~aja, koji su u komadu
zastupqeni... [to se ti~e ostalih dekoracija na samoj
bini, za wih se uop{te moè re}i da su bez smisla, a jo{
mawe ukrasa. Kao {to su besmisleno name{tene, tako su

jo{ besmislenije upotrebqavane.” 1456 1456 “Nova iskra”, od 16. I 1900, br. 1
Od uprave D. Jankovi}a i M. Grola, koji rade pod po-
voqnijim uslovima, kada je Pozori{tu, sem pove}ane re-
dovne subvencije, dodavano pone{to i vanredno, poklawa-
}e se sve ve}a briga dekorativno – tehni~koj i kostimskoj
opremi predstava. Posle izvo|ewa drame “Fransina” Di-
me Sina jedan recenzent hvali 1904. godine i reìju i
dekoraciju i kostimsku opremu: “Reìja i celokupna sce-
ni~na oprema ovog komada bila je odli~na, za {ta zasluga
pripada g. Gavrilovi}u, koji uvek s najve}om elegancijom
ume da udesi salon na pozornici.”1457 O~igledno je da je 1457 “Ve~erwe novosti”, od 15. IV
rediteq jo{ i scenograf i dekorater. Zna se ta~no da su 1904, br. 104.
Jankovi} i Grol po~eli da izra|uju originalne kostime i
dekoracije za razne istorijske periode i dru{tvene sredi-
ne i da su im u ovome pomagali nacrtima mladi arhitekti.
Jankovi} je, najzad, ostvario svoju zamisao da Molije-
rovog “Pu~anina kao vlastelina” izvede 1904. u mizan-
scenu Francuske komedije, o ~emu se po~elo pisati jo{ od
1900. godine u beogradskoj {tampi. Bio je to sada veliki
umetni~ki doga|aj o kojemu je recenzent “Politike” Jevta
Ugri~i} pisao sa humorom. “Ovaj nam je mizanscen” – kaè
on – “u posledwe vreme prosto probio glavu... Dekorateri,
posluga – sve se dalo u brigu zbog mizanscena i svi se, do
posledweg razvodnika, zabrinuli: da li }e. Boè, ispasti 1458 Jevta Ugri~i}: “Politika”,
kao u Francuskoj komediji.”1458 od 11. V 1904, br. 119.
Sami glumci su se starali da izgledaju elegantno ode-
veni na sceni. Jedan recenzent, pi{u}i 1907. o opereti
“Slepi mi{”, spomiwe “lepu toaletu Zorke Todosi}ke”,
ali ne propu{ta da prekori upravu zbog lo{ih kostima
nekoliko horistkiwa u horu: “Nekoliko dama bilo je is-
pod svake kritike kostimirano, {to stra{no ru`no iz- 1459 J. Ugri~i}: Ibid.
gleda prema stawu u kome se kre}u.”1459 Za neke komade
pravqeni su novi kostimi i dekoracije. Zna se, na primer,
da su u~iweni veliki finansijski izdaci za {to rasko-
{niju opremu Sarduovog komada “Teodora” 1908. godine.
Dekorativno-tehni~ka i kostimska reforma scene iz-
vodila se postepeno, naro~ito od angaòvawa Vladimira
Vladimirovi~a Baluzeka za scenografa i slikara u po-
~etku oktobra 1911. godine. Rediteqi Andrejev i êki} i
Baluzek pokre}u i nose novu umetni~ku etapu u srpskom
pozori{tu. Recenzent Branko Lazarevi} ozna~ava kao po-
~etak takvog kursa od inscenacije komedije “Bura” A. Os-
trovskog 1911. godine i [ekspirove tragedije “Magbet”
1912, oba u reìji Andrejeva i scenografiji Baluzeka. On
ta~no isti~e da se “u radu Pozori{ta u posledwe vreme
ose}a neki plan i sistem”, ali se to “jo{ ne ose}a u smislu
reìje, shva}ene u naj{irem smislu, dovoqno jasne”. Po
wemu bi}e potrebno “jo{ dosta vremena dok do|emo do

1460 B. Lazarevi}: Ibid.
scene koja }e mo}i dati iluziju”. 1460
Povodom inscenacije “Magbeta” Lazarevi} je zamerao
Baluzeku da je “suvi{e dekorativan, i uvek isti, u smislu
dekora i u smislu kostima, druga~iji i neuobi~ajen”. An-
drejev i Baluzek podelili su pozornicu na predwi i zadwi
plan. Prema zamisli rediteqa i scenografa “sve je, sem
nekoliko scena, svedeno na predwi plan,” i tako se po-
zornica suàva radi efekta. Baluzekova te`wa za deko-
rativno{}u do{la je do izraàja i u inscenaciji “Bure”.
Lazarevi} zakqu~uje da je wegova dekoracija “sladuwava i
utrpana, po oblicima i po bojama, ali je to, ipak, napredak
na srpskoj sceni koji treba pozdraviti.
Recenzent Kosta Lukovi} daje potpunija obave{tewa o
inscenaciji “Magbeta” koja “treba da markira po~etak
1461 “Politika”, od 29. I 1912.
novog umetni~kog pozori{nog reìma u NP”.1461 On, za-
tim, isti~e da se daje prvi put jedan [ekspirov komad
“moderno insceniran i savesno spremqen... Da se savladaju
te{ko}e oko promena mesta bina }e biti podeqena na dva
dela, na predwu i zadwu binu kao {to se radi na velikim
pozori{tima. Jedna od druge, bine }e biti odvojene, dis-
kretno i potpuno, zastorom od crnog somota. Za komad su
spremqene nove dekoracije i izra|eni novi kostimi... Sa-
mo dekoracije }e biti vrlo proste, u glavnim potezima,
ra|ene po tendenciji koja se ose}a u modernom insceni-
rawu [ekspira: da se pogled gledao~ev {to vi{e zaustav-
qa na li~nosti, da pesnikovoj re~i pokloni {to vi{e
va`nosti i gledao~evoj fantaziji {to vi{e maha. “Na
predwem delu pozornice goreli su ogromni sve}waci koji
su osvetqavali tamnu pozadinu. ”Preksino}na premijera"
– zakqu~uje Lukovi} – “ima za na{u pozornicu zna~aj ve-
like reforme; g. Andrejev je pozornicu preobrazio i {ta-
1462 Kosta Lukovi}: Ibid. vi{e pokazao da ona moè da se preobrazi.” 1462
Baluzek je imao da ostvari vrlo teàk i scenografski
i slikarski zadatak u inscenaciji “Gospo|e sa suncokre-
tom” Iva Vojnovi}a, 1912. Wegove izrazito koloristi~ke
evokacije Velikog kanala u Veneciji sa àrkim, toplim
bojama, sa blistavom svetlo{}u i u dubqoj pozadini pri-
zora sa Madonom della Salute ovde su delovale izuzetno
sna`no. Takvim dekoracijama Baluzek, “koji je vrlo dobar
pozori{ni slikar i koji je, iako je na{a scena mala za
jedan plan kakav iziskuje ’Gospo|a sa suncokretom’, uspeo
1463. Branko Lazarevi}: Ibid.
da koliko toliko scenski spase dramu”.1463 On je zbog ovog
komada proveo izvesno vreme u Veneciji kao {to }e za
dekoraciju za “Ko{tanu” traìti folklorne motive u
samom Vrawu i okolini.
Baluzek ne stvara dinami~ko-suigra~ki dekor, mada
do~arava lokalnu boju, nego, pre svega, efektnu sliku, ~ak
ra|enu sa pojedinostima. On je, prema oceni savremenika,
dobar i darovit slikar, ali nije imao mnogo temperamenta

za prete`no iluzionisti~ko dekorativno slikarstvo od 1464 Milan Predi}, dramaturg u
kojega nije bio daleko.1464 On je bio scenograf-slikar za doba umetni~ke delatnosti Baluzeka,
komade pored ve} spomenutih: “Koriolan” [ekspira (1912), isticao mu je da Baluzek nije imao
pravog stvarala~kog temperamenta.
“@ivi le{” L. Tolstoja, “Ujka Vawa” êhova. “Bra}a Ka-
ramazovi” po Dostojevskom, @. Kopoa i @. Kruea, “Elga”
G. Hauptmana (sve u 1913), “Smrt Ivana Groznog” Alekseja
Tolstoja, “Sirano od Berèrka” E. Rostana i opera “â-
1465 Baluzek nije scenografski i
robni strelac” K. Vebera (sve u 1914). 1465
dekorativno obradio mnogo komada,
jer je dosta i odsustvovao u toku krat-
Zakqu~ak o dekorativno-tehni~koj i kostimskoj
kog boravka u Narodnom pozori{tu.
opremi u prvoj etapi
Posle Kova~evi}a i Dominika d’Andreje iz druge po-
lovine XIX veka, dekorativno scensko slikarstvo se na-
stavqa dosta uspe{no i u po~etku XX veka i dobija svoje
boqe i aktivnije predstavnike u Brani Cvetkovi}u, In-
kiostriju i naro~ito Baluzeku, koji se posve}ivao i ko-
stimografiji. Do Baluzeka rad na dekorativnom slikar-
stvu nije bio dovoqno organizovan i sistemati~an, ali se
izvodio znala~ki i darovito s obzirom na stvarala~ke
mogu}nosti naro~ito Cvetkovi}a i Inkiostrija. Cvet-
kovi} je, na primer, i posle I svetskog rata nastavio da se
bavi u svom pozori{tu vrlo uspe{no dekoracijama i sce-
nografijom. Inkiostrijeva rasprava “Moja teorija o no-
voj dekorativnoj srpskoj umetnosti i wenoj primeni”
(1925) svedo~i o wegovom znawu i ve{tini. Recenzenti su u
Baluzeku isticali dobrog i darovitog izrazito dekora-
tivnog slikara s umetni~kim ambicijama. Baluzekova de-
korativno-kostimska oprema je “kao jedan vaàn pozori-
{ni doga|aj”, koji “treba da markira po~etak novog umet-
ni~kog pozori{nog reìma” u Pozori{tu (K. Lukovi} u
spomenutim prikazima). Sude}i po opisu dekoracija za
komade “Gospo|a sa suncokretom”, “Magbet” i dr. sti~e se
utisak da wegova dekorativna oprema nije samo lepa,
efektna slika kao dobra pozadina radwe u komadu nego
sadrì, ipak, i izvesne dinami~no - suigra~ke elemente.
Baluzek, zatim, nastavqa lepu tradiciju Titelbaha, Val-
trovi}a i Milutinovi}a, koji su nacrte za dekoraciju i
kostime radili prema freskama i staroj arhitekturi.
Muzi~ka delatnost u prvom modernom dobu

(1900–1914)
Jo{ od kraja XIX veka, naro~ito za uprave dr Nikole
Petrovi}a i Dragomira Jankovi}a, opereta je uglavnom
sa~iwavala sadrìnu muzi~ke delatnosti Narodnog pozo-
ri{ta u Beogradu. Po{to je ostareli i radom iscrpeni
dirigent Davorin Jenko ve} postepeno posustajao, pa nije
imao vi{e dovoqno ni voqe, ni odu{evqewa, ni snage za
spremawe novih opereta i jo{ mawe opera, postavqen mu je
za pomo}nika kapelnik Dragutin Pokorni, koji }e se tome

posvetiti i u po~etku XX veka. Operske predstave su bile
retkost i prave umetni~ke (svetkovine, a operete oba-
vezan za~in muzi~kog i uop{te pozori{nog repertoara.
Ovakva muzi~ka delatnost izazivala je povremeno u {tam-
pi dve vrste komentara: jedni su mislili da se operetom,
po{to nije bilo dovoqno peva~kih snaga za operska izvo-
|ewa, za~iwe i razvija muzi~ki ìvot i postepeno pre-
lazi na operu; drugi su obezvre|ivali operetsku muziku,
koja sramoti pozori{te, vulgarizuje ukus publike, pa ~ak
smeta i drami. “Jadna drama mora u zape}ak ~im se pojavi
kakva opereta”, pisao je jedan recenzent jo{ 1900. godine,
1466 “Pozori{te”, 1900. br. 23. “jer ovakve stvari vrlo lepo prolaze u Beogradu.”1466 Mi-
lan Grol se 1901. godine èstoko okomio na operetu i
dokazivao da nije donosila ve}i prihod od dramskih dela, a
1467 “Srpski kwièvni glasnik”, uticala je, me|utim, negativno na umetni~ki nivo Po-
zori{ta.1467 Samo nekoliko meseci posle wega biv{i dra-
od 16. II 1901.
maturg Dragomir Jankovi} kao da se 1901. godine ispove-
dao za svoje umetni~ke grehove zbog favorizovawa ope-
retske muzike tvrde}i da je pripremana i opera “Karmen”
trebalo da prekine izvo|ewe opereta: “Karmen je tre-
balo... da prekine seriju opereta, ako se muzi~ki zadatak s
nekog vi{eg gledi{ta shvati... Osim toga, kako kod nas
stoje stvari u muzici... vaqalo bi se usiqavati i po{to-
-poto davati bilo na primer ’Karmen’, bilo ’Trubadura’,
bilo ’Aidu’, bilo ’Mirej’ od Gunoa – jedni od u nas vi{e
mawe mogu}ih opera. Time bi se u~inila najozbiqnija
usluga razvitku muzi~kog obrazovawa, i stvorio podstrek
1468 Ibid., od 1. X 1901.
za samostalna muzi~ka dela”. 1468
Jankovi}, nesumwivo, nije jo{ video povoqne uslove za
izvo|ewe opere, ali je sada do{ao do zakqu~ka da bi se to
moglo ostvariti makar i s naprezawem, ~ak je i u projektu
“Zakona o Narodnom pozori{tu” iz 1902. godine bilo oba-
vezno predvi|eno, ba{ po predlogu Jankovi}a, “negovawe
muzike i pesme sve dotle dokle se za wih ne zasnuje u
Beogradu naro~iti dom”.
Me|utim, i uprkos negodovawu jednog dela pozori{nih
kriti~ara, muzi~ara i inteligencije sa kultivisanim uku-
som, Pozori{te je i daqe izvodilo ili obnavqalo operete
prvo za uprave B. Nu{i}a (do po~etka 1902), zatim Jovana
Doki}a i Riste Odavi}a (do sredine 1903), povremeno i D.
Jankovi}a i M. Grola (do sredine 1906) i naro~ito Mihaila
Markovi}a i opet Riste Odavi}a (do sredine 1909). Moglo
bi se re}i bez preterivawa da su Doki} i Odavi} smeweni
dobrim delom zbog favorizovawa operete.
Grol i Jankovi} su u po~etku 1905. godine, zbog u~esta-
lih napada na operetu, pozvali na javni sastanak u Pozo-
ri{tu ~lanove Pozori{nog odbora, zna~ajnije muzi~are i
pozori{ne stru~wake da diskutuju i odlu~e o opstanku
operete. I pored toga {to opereta privla~i publiku,

odlu~eno je da se ukine. Poznati srpski kompozitor Josif
Marinkovi} potcewivao je operetsku muziku i ozna~io
izvo|ewe opereta kao veliku smetwu razvitku izvorne
srpske muzike. Pa, ipak, od izvo|ewa opereta nije se odu-
stalo potpuno. [tavi{e, angaòvani su novi peva~i i
poja~an orkestar muzi~arima. Ali, sve je to bilo u znatno
mawoj meri pod Jankovi}em i Grolom nego pre wih ili
posle wih, za uprave Markovi}a i Odavi}a. To je i navelo
M. Grola da u 1908. godini istupi o{tro protiv operete u
Pozori{tu: “Ni raspiku}no negovawe operete, ~ak i po-
sle osvedo~enog iskustva da ona – pored toga {to rasipa
snagu i pa`wu, {to skre}e ustranu ceo rad, {to demora-
lizuje ukus, {to sramoti nacionalno Pozori{te – jede i
ono malo s mukom ste~ene i istro{ene pomo}i srpskoj
pozori{noj umetnosti.”1469 Iz ove i ovakve prave ofan- 1469 “Srpski kwièvni glasnik”,
zive protiv operete ne sti~e se ni izdaleka stvarna slika decembar 1908.

o ina~e bogatoj i raznovrsnoj muzi~koj delatnosti u Po-
zori{tu u ovo vreme. Bez obzira na umetni~ku vrednost
operetske muzike, opereta je predstavqala po~etak mu-
zi~ke delatnosti, podsticala wen daqi razvitak i ne-
osporno zna~ila postupni prelaz ka operi. Pre svega, uz
operetsku negovala se povremeno, makar i sa skromnijim
peva~kim snagama, i operska muzika, pa se smelo pre{lo i
na izvo|ewe samo opera. Za nekoliko godina pred I svetski
rat izvedeno je vi{e opera, {to svedo~i o vrlo ozbiqnom
i ambicioznom muzi~kom planu Pozori{ta. Taj plan je
zami{qen i ostvarivan za uprave M. Grola i M. Predi}a,
koji su imali odu{evqene i dobre stru~ne saradnike ~ija
je to, nesumwivo, prvenstvena zasluga.
Umetni~ki pioniri muzi~ke delatnosti
Za plodnu i raznovrsnu muzi~ku delatnost zaslu`ni su
prvo umetni~ki rukovodioci Pozori{ta, naro~ito u no-
vije vreme Dragomir Jankovi}, Milan Grol i Milan Pre-
di}, koji su umetni~kim planom rada predvi|ali i operska
izvo|ewa, a zatim u najve}oj meri muzi~ki stru~waci, di-
rigenti i kompozitori, koji su ih ambiciozno spremali i
ostvarivali kako su mogli, umeli i znali. Wihova muzi-
~ka delatnost uzeta u celini, ~ak i sa svim operetskim
grehovima koji su im dosta nepravi~no strogo pripisiva-
ni, bila je vrlo povoqna. Ve}i broj izvedenih opera ubed-
qivo opravdava wihovu muzi~ku delatnost i ~itavu ovu
istorijsku etapu prikazuje u lep{oj svetlosti. Sve velike
kulturne inicijative traè i `rtve, poznaju i isku{ewa
koja treba savladati do blistavih podviga. I dramsko po-
zori{te je moralo da pro|e kroz svoje nevi~no i kriti~no
detiwstvo koje se zove diletantizam; i srpska opera je
izrasla iz jedne poluumetni~ke muzi~ke tvorevine koja se
zove opereta, ~ak i komad s pevawem.
U ovo vreme glavni inicijatori i nosioci muzi~ke

delatnosti bili su dirigenti-kompozitori, po hronolo-
{kom redu rada u Pozori{tu: Dragutin Pokorni, Petar J.
Krsti}, Stanislav Bini~ki i Stevan Hristi}. Posledwa
trojica zaslu`ni su i za osnivawe ili umetni~ku delat-
nost opere u vremenu izme|u dva rata, tako da spadaju me|u
najzna~ajnije poslenike srpske operske muzike. Muzi~ka
delatnost uop{te, po sadrìni, raznovrsnosti i vredno-
sti i delatnost ovih dirigenata najboqe }e se oceniti ako
se posmatraju u odre|enom vremenskom okviru wihovog
rada u Pozori{tu.
Muzi~ka delatnost u Pozori{tu za vreme dirigenta
Dragutina Pokornog, za uprave Branislava Nu{i}a,
Jovana Doki}a i Riste Odavi}a
Spomenuo sam da je Dragutin Pokorni u{ao u Pozo-
ri{te kao pomo}nik Davorinu Jenku 1897. i radio do 1904.
godine. Za normalnu muzi~ku delatnost u Pozori{tu tre-
balo je prvo stvoriti orkestar, jer uprava nije imala fi-
nansijska sredstva da ga stalno izdràva. Inicijativom
upravnika Nu{i}a, a li~nim zauzimawem ministra pro-
svete Pavla Marinkovi}a, ministar vojni je odobrio u
avgustu 1900, godine da u Pozori{tu svira beogradski voj-
ni orkestar pod upravom kapelnika Dragutina Pokornog
1470 Ministarstvo prosvete i crk-
uz honorar po sporazumu.1470 Ugovor je sklopqen 2. VIII
venih poslova, PBr. 8044, 9016 i 2643
/1902. 1901. i docnije produèn za uprave Jovana Doki}a i Oda-
1471 Ibid., PBr. 2643/1902. godine. vi}a.1471
Pokorni, koji je ve} imao trogodi{we pozori{no is-
kustvo u Beogradu, bio je najaktivniji pozori{ni trud-
benik u ovo vreme, jer je spremio najvi{e novih ili nanovo
uve`bao i obnovio najvi{e starih muzi~kih dela. On je
mogao da razvije puniju muzi~ku delatnost, jer su ga u tome
podràvali i Nu{i} i docnije Doki} i Odavi}.
Dragutin Pokorni (10. X 1868, êrmakovica, 20. X
1956, Beograd) bio je solidno muzi~ki obrazovan, darovit
i vrlo vredan. Posle zavr{etka konzervatorijuma u Be~u
proveo je izvesno vreme kao korepetitor u operi u Karls-
teatru, a od 1890. godine je stalno u Srbiji. Radio je kao
kapelnik vojne muzike u Beogradu, Vaqevu i Ni{u. U NP u
Beogradu je prvi put, kao {to sam ve} istakao, od 1897. do
1904. i drugi put od 28. VIII 1906. do 1. VIII 1900. kada
prelazi u Operu @arka Savi}a. On je u oblasti vojne
muzike aktivan i posle I svetskog rata kao stru~ni refer-
ent, kapelnik i pisac.
U velikom broju izvedenih prvi put ili reprizovanih,
nanovo uve`banih, komada s pevawem, opereta i opera ne-
ma odre|enog umetni~kog plana ve} se radilo kao po nekoj
improvizaciji ili trenutnoj potrebi, najverovatnije fi-
nansijskoj.
Tako su od komada s pevawem ili muzikom izvedeni – od

doma}ih: “Ivkova slava” Sremca – Brzaka, s pevawem, sa mu-
zikom Stevana Mokrawca (21. IV 1901), “Periklova smrt”
Vojislava Ili}a, sa muzikom Stanislava Bini~kog (12. V
1901), dramat “Prokop” @ivka Romanovi}a, sa muzikom Jo-
sipa Urbana (19. V 1901), “Stana Rankovi}eva” i “On”, jedno-
~inke Svetozara ]orovi}a, sa muzikom Petra Krsti}a (oba
11. IX 1903) i “Ekvinocio” Iva Vojnovi}a, sa muzikom St.
Bini~kog (16. XI 1903); od stranih: “Arlezijanka” A. Dodea, sa
muzikom @orà Bizea (26. III 1902). “Na poselu”, komad s
pevawem V. Aleksandrova i Mih. Starickog, sa muzikom Ni-
kole Lisenka (24. II 1904) i “Pu~anin kao vlastelin” Mo-
lijera, sa muzikom Lilija (29. V 1904).
Sem “Prokopa” Romanovi}a, svi ovi komadi, za~iweni
muzikom, imali su ili prvenstveno scensku ili i kwi-
èvnu vrednost, tako da ne zna~e ni proma{aj u reper-
toaru, ni profanisawe ukusa publike. “Na poselu” je jedan
muzi~ki komad s operetskim elementima, sentimentalno –
qubavne, dosta romanti~ne sadrìne, uvek prijatan pub-
lici. U muzi~kom delu uz Pokornog kao prete`no diri-
genta u~estvuju zna~ajni srpski kompozitori Bini~ki,
Mokrawac i Krsti}.
I Nu{i} i Doki} – Odavi} zajedno sa dirigentom Po-
kornim favorizovali su operetu (1901–3) teè}i da pri-
vuku publiku u godinama te{ke finansijske pozori{ne
krize.
Od opereta neke se izvode kao premijere: “Gej{a” sa mu-
zikom Yona Sidnija (7. VI 1901). “Lutka” Morisa Ordonoa sa
muzikom Edmona Odrana (30. I 1902), “\ak prosjak” sa muzikom
Karla Milekera (23. IV 1903); sve druge su reprize, nanovo
uve`bavane, ranije spremqene najve}im delom od Pokornog:
“Mamzel Nitu{” F. Ervea, “Maskota” E. Odrana, “Pti~ar”
Karla Celera (sve u 1901. godini).
Ni uprave Pozori{ta, ni Pokorni, nisu izneverili ni
opersku muziku, jer je spremqeno nekoliko novih ili ob-
novqeno, nanovo uve`bano nekoliko ve} izvo|enih opora.
Vi{e se i nije moglo u~initi, jer opera zahteva duè
vreme za spremawe, vi{e finansijskih sredstava i naro-
~ito dobre, za wu dorasle peva~ke snage kakvih jo{ nije
bilo u Pozori{tu, ne bar dovoqno. U 1901. godini kao da
se vr{i izvesna priprema publike za opersku muziku: ~e-
sto su izme|u ~inova pevali operske arije peva~i Sofija
Niglova i Uro{ Juri{i}, a vojni orkestar je svirao oper-
ske melodije.
Pokorni je u 1901. godini obnovio ~etiri opere: “Lepa
Jelena” @aka Ofenbaha, “U bunaru”, komi~na opera sa mu-
zikom Viqema Blodeka, koju je jo{ 1894. spremio dirigent
Josif Svoboda, “Kavaleria rustikana” P. Maskawija, “Mi-
kado”, opereta u 2 ~ina, sa muzikom Artura Sulivana (obe
izvedene 23. I), a od novih: “Orfej u paklu”, komi~na opera,
Hektora Kremijea sa muzikom @aka Ofenbaha, (8. VI 1902),
“Korneviqska zvona”, romanti~na opera, Gabea Klervila, sa

muzikom Robera Planketa (20. X 1902) i “Na uranku”, opera u
jednom ~inu, libreto B. Nu{i}a, sa muzikom Stanislava Bi-
ni~kog (20. XII 1903), ina~e prvo srpsko opersko delo.
Najvi{e opereta i opera spremio je i wima dirigovao
Dragutin Pokorni jo{ u punoj mladala~koj i stvarala~koj
snazi (“Orfej u paklu”, “Korneviqska zvona”, “Mikado”,
“Maskota”, “Mamzel Nitu{”, “Na bunaru”, “Kavaleria ru-
stikana”, “Lutka”, “\ak prosjak”, “Pti~ar”, “Gej{a”). Zbog
operete “Gej{a” putovao je slu`beno u Be~ da bi video
wenu inscenaciju. Poznato je ve} da je Bini~ki dirigovao
skoro svako ve~e na predstavama u NP u Beogradu u toku
1901. godine. On je dirigovao i svojom i prvom srpskom
operom “Na uranku”, 1903. godine, ~ije izvo|ewe, naàlost
skoro nekomentarisano u savremenoj {tampi, predstavqa
jedan od najzna~ajnijih trenutaka u istorijskom razvitku
srpske operske muzike. Muzi~ka delatnost Pokornog u
toku prvog boravka u NP od 1897. do 1904. godine, naro~ito
za posledwe ~etiri godine, bila je vrlo plodna i razno-
vrsna, ali on nije pokazivao odre|ene i stalne umetni~ke
koncepcije, niti siguran umetni~ki plan rada. On se, o~i-
gledno, trudio da odgovori prvenstveno najpre~im potre-
bama i zahtevima oprave u borbi za finansijski opstanak
i {iru publiku. U ovakvoj delatnosti ne naro~ito ambi-
cioznoj imalo je i dobrih rezultata ne samo zbog izvo|ewa
nekoliko opera nego i u stvarawu peva~kog kadra i u po-
stepenom navikavawu publike na ~e{}a muzi~ka izvo|ewa
koja su preko opereta vodila operskoj muzici.
Muzi~ka delatnost u Pozori{tu za uprave

Dragomira Jankovi}a i Milana Grola
i dirigenta Petra Krsti}a (1904–1906)
Petar Krsti} je kao dirigent radio kratko vreme ug-
lavnom samostalno, upravo dve sezone u Pozori{tu, pa i
tada je “ wime sara|ivao povremeno Pokorni. U ovaj rad je
uneo znawe, darovitost i odu{evqewe, koje je umeo da
prenosi i na izvo|a~e.
Petar Krsti} (1877, Beograd – 1957, Beograd) svirao
je, po zavr{etku gimnazije u Beogradu, 1894–95. u pozori-
{nom orkestru, ~ak i na izvo|ewu prve strane opere “U
bunaru” Viqema Blodeka kojom je dirigovao Josif Svo-
boda (1894). Od 1896. je na muzi~kim studijama u Be~u i tu je
apsolvirao (prvo 1902. na odseku za kompoziciju na Kon-
zervatoriju i grupu muzikologije na Filozofskom fakul-
tetu. Od januara 1903. g. je prvo korepetitor, od 1904. diri-
gent u NP u Beogradu do 1. XI 1907. kada je podneo ostavku i
traìo da bude samo ~lan orkestra. Od sredine 1906. godi-
ne je malo aktivan kao pozori{ni dirigent jer se tada
vratio Pokorni u Pozori{te. On }e opet biti dirigent
od 1. V 1909. do 1. VIII 1912. Od 1914. do 1921. je direktor

Muzi~ke {kole, od 1923. direktor Muzi~ke {kole “Stan-
kovi}”, obe u Beogradu. On je plodan i vrlo zna~ajan kom-
pozitor scenske muzike.
Tako je komponovao muziku inspirisanu narodnim melo-
som ili izvornu za komade: “On”, “Stana Rankovi}eva” (obe u
1903), “Aj{a” (1907), “Zulum}ar”, muzi~ka drama (1927), sve
Svetozara ]orovi}a, “Novela od Stanca” Marina Drì}a
(1903), “Pribislav i Boàna” Drag. J. Ili}a (1904), “Na niz-
brdici” Blagoja Nedi}a (1905), “Ko{tana” B. Stankovi}a
(1907. i 1928), “Posvetili{te Avramovo” Mavra Vetranovi}a
(1908), “Milo{ i Vukosava”, drama, Srete J. Stojkovi}a (1908),
za svoju inscenaciju pripovetke “U dobri ~as, hajduci” Laze
Lazarevi}a (1908), “Dor}olska posla” Ilije Stanojevi}a (1909),
za apoteozu J. S. Popovi}a u stihu Drag. J. Ili}a za Sterijino
ve~e, uz izvo|ewe komedije “Rodoqupci” (1911), “Kosovska
tragedija”, dramska poema, @arka Lazarevi}a (1913), “Sne-
àna i sedam patuqaka”, bajka, Savo Miqkovi}a (1921), “Kne-
giwa Maja”, melodramska bajka, Stevana Be{evi}a (1923).
Krsti} je pisao i muzi~ke kritike u beogradskoj “Prav-
di” 1923–25. i 1931–32. vrlo razumno, kriti~ki odmereno i
sa dosta lepim ose}awem ne samo muzi~kih nego i glu-
ma~kih evokacija.
Za vreme kratkog Krsti}evog boravka u Pozori{tu
muzi~ka delatnost je svedena na najmawu meru ne zato {to
nije mogao ili nije èleo da doprinese vi{e nego {to je
takva bila umetni~ka politika Jankovi}a i Grola, naro-
~ito posle spomenutog javnog sastanka u Pozori{tu na
kojemu se raspravqalo o opstanku operete (1905) i {to su
se obojica izja{wavali protiv operetske muzike pre pre-
uzimawa uprave. Pa, ipak, pored nekoliko komada u kojima
su muzi~ko – peva~ki umeci sporedni, treba spomenuti da
su izvedene – opereta “Lutka” Edmona Odrana (19. V 1905),
nanovo uve`bana, koju je ina~e jo{ 1902. godine spremio
Pokorni, i zna~ajna opera “Seviqski berberin”, libreto
po Bomar{eu, sa muzikom \oakina Rosinija (18. III 1904),
obnavqana i u februaru i u martu 1906) sa Desankom \or-
|evi} kao Rozinom i Oskarom Livelijem kao gostom u
ulozi Figara (1904).
Muzi~ka delatnost u Pozori{tu za vreme drugog
dolaska za dirigenta Dragutina Pokornog i za uprave
Nikole Petrovi}a, Branislava Nu{i}a, Mihaila
Markovi}a i Riste Odavi}a (1906–1909)
Dragutin Pokorni je radio kao dirigent drugi i po-
sledwi put od 28. VIII 1906. do 1. VIII 1909. godine i to: za
~etvoromese~ne uprave upravnika dr Nikole Petrovi}a
sa B. Nu{i}em kao dramaturgom i pod upravnikom Mihai-
lom Markovi}em i dramaturgom Ristom Odavi}em. Ovi
podaci o upravi zanimqivi su zato {to bi prema li~no-
stima u woj, ina~e dosad najvi{e naklowenim opereti,
trebalo o~ekivati izmene u repertoarskom kursu u korist

muzi~ko-peva~kih predstava. To se, me|utim, nije dogo-
dilo, sem za uprave Markovi}a i Odavi}a.
Za uprave N. Petrovi}a – Nu{i}a izvedene su opera
“Kavaleria rustikana” Maskawija (24. XI 1906) i poema
“Posledwi gost” Vojislava Ili}a u muzi~koj obradi Sta-
nislava Bini~kog (29. XI 1906). Ni za uprave Markovi}a –
Nu{i}a nije znatno vi{e u~iweno: obnovqena je opera
“Lepa Jelena” @aka Ofenbaha (27. XII 1906), poznata pub-
lici jo{ iz 1900. godine, i izvedena opereta “Slepi mi{”
Johana [trausa (26. V 1907). Izneverili su i Petrovi},
koji je krajem veka po~eo da favorizuje operete, i Nu{i},
koji je u ve}oj meri to nastavio. Kao da su promenili
shvatawa posle prave ofanzive kritike protiv operete, a
Nu{i} se pona{ao jo{ i ravnodu{no u saradwi sa Mar-
kovi}em koga nije cenio kao stru~waka za pozori{te.
Pokorni je u Markovi}u i Odavi}u na{ao vatrenije
pobornike muzi~ke delatnosti, jer je za wihove uprave
u~inio najvi{e.
U ovo vreme izvedeni su: “û~uk Stana”, komad u 3 ~ina,
Milorada Petrovi}a s pevawem, sa muzikom Stevana Hri-
sti}a, komadi “Aj{a” ]orovi}a, “Posvetili{te Avramovo”
M. Vetranovi}a – âv~i}a, “Dor}olska posla” Ilije Stano-
jevi}a, inscenacija “U dobri ~as, hajduci” Laze Lazarevi}a,
sve sa muzikom Petra Krsti}a, obnovqene muzi~ke drame
“Arlezijanka” sa muzikom @orà Bizea, opereta “Mamzel
Nitu{” Florimona Ervea. Pokorni je spremio i tri opere:
“Ksenija” sa muzikom Viktora Parme (22, V 1908), “Pajaci”
Ru|era Leonkavala (26. VIII 1908) i “Prodana nevesta” Bedì-
ha Smetane (10. II 1909) i obnovio “Kavaleriu rustikanu” (2.
IX 1908) i “Jovan~ine svatove” @ila Masnea (jo{ iz 1884).
Ovakva muzi~ka delatnost podse}a na najplodniju iz
prethodnih sezona pod Nu{i}em, Doki}em i opet Oda-
vi}em, koji je naro~ito potvrdio svoje naklonosti prema
muzici u Pozori{tu.
Plodna muzi~ka delatnost dirigenata Stanislava

Bini~kog, Petra Krsti}a i Stevana Hristi}a za
uprave Milana Grola i Milana Predi}a ,
kratkotrajno Milorada Gavrilovi}a i
Dragutina Kosti}a (1909–1914)
Najplodnija i najlep{a muzi~ka delatnost u Pozori-
{tu pada u vreme wegovog najvi{eg umetni~kog uspona za
uprave Milana Grola i Milana Predi}a od jula 1909. do
1914. godine, jer kratkotrajni poku{aj sa gluma~kom up-
ravom Milorada Gavrilovi}a i profesora Dragutina Ko-
sti}a predstavqa samo jednu neuspelu, prolaznu epizodu.
Me|u vi{e korisnih Umetni~kih inicijativa (u reìji,
scenografiji, repertoaru, zakonodavstvu, itd.) bila je i
ova o osnivawu stalne opere u NP u Beogradu. Sve je
obe}avalo da }e se u tome i uspeti da I svetski rat nije

surovo prekinuo veliki stvarala~ki polet u oblasti
operske muzike. U Pozori{tu rade tada tri darovita kom-
pozitora, sposobna, vredna i vrlo ambiciozna dirigenta,
najzaslu`nija za taj uspeh: Petar Krsti} od 1. VIII 1909. do
1912, Stanislav Bini~ki (kome pomaè kao korepetitor
wegova supruga {kolovana peva~ica Miroslava) od 27.
VIII 1909. do 1914. i Stevan Hristi} od 1. IX 1912. pomo}ni,
od 1913. stalni dirigent do 1914. godine. Pre svega, ope-
reta je izba~ena iz repertoara i izvo|ena samo klasi~na
opera prema vrlo smelom umetni~kom izboru, jer jo{ nije
bilo, ne bar dovoqno pravih operskih peva~a. Zbog toga su
ovi prvi rezultati umetni~ki respektivniji uprkos ~esto
ili prepotentnih ili nedovoqno stru~nih ili prestrogih
ocena savremenih recenzenata.
Neki muzi~ki doga|aji u Beogradu u me|uvremenu mo-
rali su jo{ vi{e nadahwivati i podsticati muzi~ku de-
latnost u Pozori{tu. To su naro~ito gostovawa muzi~kih
trupa. Tako gostuju: u 1911. godini Opera Hrvatskog ze-
maqskog kazali{ta iz Zagreba, u 1912. Be~ka opereta u
Operi @arka Savi}a, u julu jedna italijanska operska
trupa koja je izvela (ne naro~ito uspelo) pet operskih
dela. Hrvatska opera gostovala je u NP u Beogradu s og-
romnim izvo|a~kim i tehni~kim ansamblom, koji je pred-
vodio wen direktor Sre}ko Albini, i od 17. V do 2. VI
1911. izvela devet operskih dela: “Madam Beterflaj”, “U
dolini”, “Miwon”, “Karmen”, “Povratak”, “Suzanina taj-
na”, “Aida”, “Prodana nevesta”, “Evgenije Owegin” i ope-
retu “Baron Trenk”. Na operskim predstavama pevali su
prve partije najboqi ~lanovi Opere: Marija de Stroci,
Irma Polakova, Mira Koro{ec, Paula Trautnor, Marta
Velar, Marinka [imanovska, Mercedes Malenti, Stani-
slav Jastrepski, Marko Vu{kovi}, Frawo Krampera, Bog-
dan pl. Vulakovi}, Oto Lubin, Teodor Lesi}, Zvonimir
[trmac, Rudolf Kaulfus i dr. Ve}ina opera izvedena je na
visokom umetni~kom nivou, tako da su predstave ostavile
snaàn utisak na mnogobrojnu beogradsku publiku koja je
ispuwavala pozori{nu dvoranu. Ovo gostovawe je silno
pokrenulo duhove u Pozori{tu i naro~ito samopouzdawe
muzi~arima da se smelije posvete operi u Beogradu.
“Pojavom zagreba~ke Opere” – pisao je kompozitor Mi-
loje Milojevi} 1909 – “to pitawe dolazi svom silinom na
dnevni red.”1472 1472 “Srpski kwièvni glasnik”,
Za ne{to vi{e od ~etiri godine izveden je vrlo mali broj 1909.
komada sa muzikom ili pevawem, i to: “Pre ~etrdeset godina”,
dramska scena s prologom i pevawem u stihu, Velimira Ra-
ji}a, sa muzikom Petra Krsti}a, povodom 40-godi{wice Po-
zori{ta (5. XI 1909), “
Put oko sveta” B. Nu{i}a sa muzikom Stanislava Bi-
ni~kog (1911), “Kosovska tragedija”, dramska poema, @arka
Lazarevi}a, sa muzikom P. Krsti}a, “Kraqeva jesen”, dramat

u stihu, Milutina Boji}a, sa simfonijskim prologom M. Mi-
lojevi}a (oba 1913), “Divqi lovac” F. Fin`gara sa muzikom
D. Jenka, “Uga{eno ogwi{te”, drama, sa muzikom Boìdara
Joksimovi}a (oba 1914). U 1910. godini izvedena je i [ekspi-
rova komedija “San letwe no}i” sa muzikom Feliksa Mendel-
sona (4. III). U oblasti operske muzike u~iwen je pravi umet-
ni~ki podvig: za samo dve i po godine izvedeno je osam opera!
Prvi je hrabro po~eo Petar Krsti} operom “Bastien i Ba-
stiena” Mocarta (14. XII 1911), a zatim su se re|ale: “Vi-
larovi dragoni”, komi~na opera sa muzikom Luja Erne Majara
i dirigentom opet P. Krsti}em (7. I 1912), “Trubadur”, \uzepe
Verdija, sa dirigentom Stanislavom Bini~kim (24. IV 1913),
“\amile”, romanti~na opera, @orà Bizea, sa dirigentom
Stevanom Hristi}em (19. IX 1913), “Toska” \akoma Pu~inija
(10. I 1914). “ârobni strelac” K.M. Vebera (26. II 1914),
“Miwon” Ambroaza Toma (21. I 1914), sve sa dirigentom Sta-
nislavom Bini~kim, i “Verter” @ila Masnea sa dirigentom
Stevanom Hristi}em (30. IV 1914).
Nijedna od ovih opera nije izvedena za uprave Milo-
rada Gavrilovi}a i Dragutina Kosti}a.
U samom po~etku opera se nametnula i publici, koja je
predstave odli~no pose}ivala, i kritici, predusretqiva u
ocenama i prijemu. “Prva predstava ’Trubadura’” – pisao je
jedan recenzent 1913. godine – “ima svoje naro~ite va`no-
1473 Beogradski “Odjek”, od 26. IV
sti za muzi~ko pitawe na{eg Narodnog pozori{ta.” 1473
1913.
Posle ove predstave moè se smatrati da je muzi~ko pita-
we u Narodnom pozori{tu u principu re{eno, tj. muzika
}e u ve}oj razmeri u}i u stalni repertoar. To {to su peva-
li na{i peva~i daje uverewe da }e se ovoga puta opera odr-
àti na na{oj pozornici." Drugi recenzent opet u 1913.
godini odu{evqava se peva~ima u “Trubaduru”, uveren u
mogu}nost odràwa stalne opere, jer se “pokazalo jasno
koliko materijala leì kod nas iz koga bi se dala stvo-
1474 Beogradska “Pravda”, od 26. IV riti opera bar kao ona u Zagrebu”.1474 I ba{ kada je izgle-
1913. dalo najverovatnije da je Narodno pozori{te u Beogradu
pred osnivawem svoje stalne opere, izbio je I svetski rat.
Glavni peva~i i muzi~ke predstave u ocenama i

komentarima savremene {tampe
Zanimqivo je i zna~ajno upoznati prve po~etke pe-
va~kih uloga u raznim godinama u ponekim operetama i
operama, jer se tako, mogu do~aravati pretpostavke o izvo-
|a~kim mogu}nostima interpretatorskog kolektiva, kad
ve} savremene kritike nisu u stawu da to u~ine. Kao {to
sam ve} napred isticao, u muzi~kim komadima su pevali
srpski glumci-peva~i, peva~i-gosti iz Zagreba ili Qub-
qane, dramski glumci sa mawe ili vi{e peva~kih mogu-
}nosti. Spomenu}u samo neke od wih: Dobrivoje Miluti-
novi} je imao prefiwen sluh, bariton jak i vrlo prijatne
boje koji ga je upu}ivao, da je samo hteo, da postane odli~an
peva~. Ilija Stanojevi} je imao sluha kao fonografska

plo~a", kako kaè Milan Grol, “glas sa beskrajnim preli-
vima boje i ritma”, ~ijom je “snagom nekad gasio svetiq-
ke”. Svetislav Dinulovi} je pevao dosta sitnim glasom
malog peva~kog obima, ali sa sluhom i ose}awem. Vi{e
glumaca bili su prvenstveno peva~i, tuma~i glavnih peva-
~kih partija, a neki, kao Zorka Todosi}ka, skoro u pod-
jednakoj meri i jedno i drugo.
U 1901. godini izvo|ene su i operete “Maskota” Edmona
Odrana i “Mikado” Artura Sulivana. U “Maskoti” su pe-
vali: Zorka Todosi}ka (Ri|okosa Betina), Sofija – Coca
\or|evi}ka, Sofija Ve~erinac, Radovan – Raja Pavlovi},
Ilija Stanojevi}, Luka Popovi}, Svetislav Dinulovi},
Milan Stoj~evi}, Ivan Dinulovi} (u alternaciji), a u
“Mikadu”: Lazar Stanojevi} (Mikado), Raja Pavlovi}, Sve-
tislav Dinulovi}, Ilija Stanojevi}, Zorka Todosi}ka,
Lujza Stanojevi}ka, Persa Pavlovi}ka, Sofija Ve~eri-
nac. O~igledno, u obema operetama su pevali samo tri
prete`no peva~a – Stanojevi}ka, Raja Pavlovi} i Ivan
Dinulovi}, zatim Todosi}ka koja je isto toliko dobra i u
dramskim ulogama, a ostali su glumci – peva~i, sa mawe
ili vi{e peva~kih mogu}nosti.
Nekoliko podela opera iz razli~itih godina pokazuju
da se uvek ra~unalo sa istim, malobrojnim peva~kim snaga-
ma. U 1901. godini izvedene su opere “Lepa Jelena” Ofen-
baha, “U bunaru”, komi~na opera u jednom ~inu, Viqema
Blodeka i “Kavaleria rustikana” Maskawija. U “Lepoj
Jeleni” su pevali: Uro{ Juri{i} (Parisa), Svetislav Di-
nulovi} (Menelaja), Lazar Rajkovi} (Agamemnona), Ilija
Stanojevi} (Kalhanta), Luka Popovi} (Ahila), Milan
Stankovi} (Ajaksa I), Milan Stoj~evi} (Ajaksa II), \ura
Mayari} (Filokom), Dragutin Jovanovi} (Eutikles),
Zorka Todosi}ka (Jelena), Persa Pavlovi}ka (Orest),
Savka Miqkovi}ka (Bahida), Sofija Niglova (Hetera Le-
na), Jelena Milutinovi}ka (Hetera Partenija). Od novih
zapaènijih peva~a je samo Juri{i}. Glavne ènske pe-
va~ke partije i daqe je tuma~ila Todosi}ka. Od glumaca-
peva~a ~esto je u prvom planu podela uloga Lazar Rajkovi}.
U operi “U bunaru” pevali su: Ilija Stanojevi} (Seqak
Janko), Raja Pavlovi} (Momak \or|e), Tadosi}ka (Lidun-
ka) i Lujza Stanojevi}ka (Veruna). (U podeli u 1908. go-
dini Janka }e pevati Aleksandar Tucakovi}, \or|a Vojin
Turinski, Lidunku Draga Spasi}ka, Verunu Teodora Ar-
senovi}ka.) Pokorni je podelio ~ak zna~ajnije peva~ke
uloge u operi “Kavalerija rustikana” i glumcima koji se
nisu posebno isticali u pevawu (Milorad Gavrilovi},
Vela Nigrinova): Alfija Qubi Stanojevi}u, Turida M.
Gavrilovi}u, î~a Brazija Dragutinu Jovanovi}u, San-
tucu Veli Nigrinovoj, Lolu Todosi}ki, Nun}iju Katici
Lugumerskoj, Kamilu Julki D. Jovanovi}ki, Priju Filo-

menu Persi Pavlovi}, Pipucu Lujzi Stanojevi}.
U sezoni 1906/7. zapaène su tri nove i peva~ki vredne
operske snage: Draga Spasi}ka u ulozi Rozalinde, kada ju je
jedan recenzent nazvao sa odu{evqewem “balkanskim sla-
1475 “Ve~erwe novosti”, od 8. VI
vujem”,1475 Aleksandar Bini~ki kao Gabriel u opereti
1907. “Slepi mi{” i Ema Majetinska kao snova Santuca u operi
“Kavaleria rustikana”. U septembru 1908. godine “Kava-
leria rustikana” se izvodila u boqoj podeli i tada su
glavne partije tuma~ili: Draga Spasi} (Santuca), Erne-
sto vitez Kamaroti (Turidu), Bogdan pl. Vulakovi} (Al-
1476 Obojica ~lanovi Zagreba~ke fio), obojica kao gosti,1476 Teodora Arsenovi} (Lu~ija) i
opere i ceweni u ovo vreme kao pe- Lepa Stojanovi} (Lola). U 1908. godini izvedena je i prva
va~i.
srpska opera “Na uranku” u reìji Svetislava Dinulo-
vi}a i u novoj podeli: V. Turinski je pevao Rada, Arseno-
vi}ka An|u, Spasi}ka Stanku, Ivan Dinulovi} Reyepa.
Jedna od najzanimqivijih podela je, nesumwivo, ona za
operu “Prodana nevesta”, u februaru 1909. kada su se sku-
pili najzna~ajniji srpski peva~i i gosti: Raja Pavlovi}
(Kru{ina), Aleksandar Tucakovi} (Miha), Vojislav Tu-
rinski (Va{ek), Ernesto Kamaroti (Jenik), M. Kondura-
cki (Kecal), koji }e pevati i Tonia u “Pajacima”, obojica
kao gosti, Ivan Dinulovi} (Direktor putuju}e trupe),
\or|e Belki} (Muf), Teodora Arsenovi}ka (Qudmila),
Draga Spasi}ka (Marènka), Leposava Stojanovi}ka (Es-
meralda) i dr. Mislim da je zanimqivo upoznati podelu
uloga i u operama “ârobni strelac” K.M. Vebera (1914) i
“Trubadur” \. Verdija (1913), jer se tako najboqe vidi koji
su peva~i u prvom operskom planu. Zapaà se da sada glav-
1477 Fejvar je bio vrlo ceweni pe-
ne peva~ke partije tuma~e najboqi peva~i u Pozori{tu
va~ – bariton prijatne boje i ve}eg
obima u Narodnom gledali{~u u Qub-
ili opet gosti, a glumaca – peva~a je sve mawe. U operi
qani. On je u NP u Beogradu prvo samo “Trubadur” pevali su: Spasi}ka (Leomora), Arsenovi}ka
gostovao, a onda 1. VIII 1913. godine (Acu~ena), Vojislav Turinski (Manriko) i Rudolf Fejvar
angaòvan na jednu godinu. Angaòva- (Luna) prvo kao gost,1477 a zatim kra}e vreme proveo i kao
na je i wegova supruga Blaèna od 13.
VIII 1913. U wegove uspelije partije pe-
~lan Pozori{ta; u operi “ârobni strelac”, koju su spre-
vane u Beogradu spadaju: [onar (“êr- mili Stanislav Bini~ki i wegova supruga Miroslava kao
gari” \. Pu~inija), Albet (“Verter” vrlo angaòvani korepetitor, a reìrao Fejvar, pevali
@. Masnea), Alfio (“Kavaleria ru- su: Spasi}ka (Agata), Marija Kotnauerova1478 (Anica),
stikana” Maskanija), Splendi (“\a-
mile” @. Bizea). Fejvar (Otokar), Turinski (Maks). Al. Tucakovi} (Kas-
1478 Kotnauerova je zavr{ila kon- par), Bo{ko Nikoli} (Kilijan) i dr.
zervatorijum u Be~u. Pevala je vrlo
lep, {kolovan sopran i pokazivala Zakqu~ak o peva~ima i muzi~arima
dobru i ose}ajnu glumu, kako je hvali
Ovo vreme nakloweno muzici dalo je vi{e glumaca sa
kompozitor Miloje Milojevi} 1913. u
“Srpskom kwièvnom glasniku”. Ne- peva~kim mogu}nostima, ponekad i vrlo lepim (Dobrivoje
ki savremenici je isti~u kao jednu od Milutinovi}, Ilija Stanojevi}, Lazar Rajkovi}, Milan
najprijatnijih peva~ica na srpskoj Stankovi}, Milan Stoj~evi}, \or|e Belki}, Jelena Mi
sceni u posledwe vreme. Ona je uspe-
{no pevala i \amilu (u ist. operi Bi-
lutinovi}ka, Savka Miqkovi}ka, Sofija – Coca \or|e-
zea), @orètu (“Vilarovi dragoni” vi}ka, Mileva Bo{wakovi}eva, Persida Pavlovi}ka),
Luja Majara). ali samo nekoliko pravih peva~a sposobnih da tuma~e
ve}e ili velike partije, kao {to su: Zorka Todosi}ka,

Draga Spasi}ka, Teodora Arsenovi}ka, Lujza Stanojevi-
}ka, Radovan – Raja Pavlovi}, Vojislav Turinski, Alek-
sandar Tucakovi}, izvesno vreme i Ivan Dinulovi}, (ne
ra~unaju}i tada velike srpske peva~e izvan Narodnog po-
zori{ta @arka Savi}a i Qubi{u Ili~i}a). Svi ovi pe-
va~i nastavi}e da pevaju, mawe ili vi{e zapaèni i posle
I svetskog rata.
Ovo vreme izbacilo je u prvi umetni~ki plan scenske
muzike kompozitore i dirigente, prvo Dragutina Pokor-
nog a zatim mla|e snage Petra Krsti}a, Stanislava Bi-
ni~kog i Stevana Hristi}a. Bini~ki i Hristi} nastavi}e
vrlo zna~ajnu delatnost posle I svetskog rata u oblasti
operske muzike. Oko muzi~kih izvo|ewa u Pozori{tu anga-
ùju se u ovo vreme, u mawoj meri, zna~ajni srpski kompo-
zitori Stevan Mokrawac (daje muziku za “Ivkovu slavu”
1901), Boìdar Joksimovi} (sa muzikom za komad “Mla-
dost” Milorada Petrovi}a, 1904, i dramu “Uga{eno og-
wi{te”, 1914) i Miloje Milojevi} sa simfonijskim pro-
logom za “Kraqevu jesen”, kojim i diriguje, 1913, i kao
muzi~ki recenzent).
Muzi~ka izvo|ewa u oceni kritike

U ovo vreme muzi~ka izvo|ewa u Pozori{tu pratila su
se u beogradskoj {tampi vrlo retko, dosta lai~ki ili samo
informativno, ponekad i neobjektivno, tako da je vrlo
te{ko ili kriti~ki nesigurno stvoriti jasan sud ili iz-
vu}i ta~an zakqu~ak o pravoj umetni~koj vrednosti muzi-
~ke delatnosti. Usmena kazivawa savremenih dirigenata,
koji su stvarali i posle I svetskog rata (Bini~kog, Kr-
sti}a, Hristi}a, Miloja Milojevi}a), ponekad su znatno
povoqnija od zapaàwa ~esto i nestru~nih recenzenata u
doba izvo|ewa.
Ja sam ve} spomenuo napred da se u jedno vreme, uglav-
nom zakqu~no do 1906. godine, bila podigla prava hajka u
{tampi i u muzi~kim krugovima oko operete. Muzi~ki
stru~wak Du{an Jankovi} pisao je 1905. najodlu~nije o
tom pitawu: “Narod koji ima ovako lepe pesme i melodije
kao mi Srbi, a umetni~ku muziku tek u povoju, za wega je
operetska muzika pravi otrov. Ako uporedimo na{u oz-
biqnu narodnu pesmu sa lakom, neozbiqnom, frivolnom i
vrlo ~esto besmislenom operetskom muzikom, onda mo-
ramo re}i da nam nisu nikakvo dobro u~inili qudi koji su
operetu u Pozori{te uveli.” 1479 1479 “Ve~erwe novosti”, od 8. VI
Posle izvo|ewa posledwe operete “Slepi mi{” u SNP 1907.

1907. godine recenzent “Ve~erwih novosti” nalazi, ipak,
(najlep{e komplimente za Dragu Spasi} kao Rozalindu
isti~u}i wen “fenomenalni i kapitalni glas”, zatim hva-
li toplo Zorku Todosi}ku i Ivana Dinulovi}a.1480 Me- 1480 “Politika”, od 25. V 1907.
1481 “Delo”, 1905, kw. XXXV. |utim, recenzent “Politike” Jevta Ugri~i}1481 je u sudu
mnogo {krtiji i oporiji: “Jedno moram iskreno da pri-
znam: na operetama se rado zabavqam, ali o wima pisati
ozbiqno nemogu}e je.”
Sud recenzenta “Ve~erwih novosti” o izvo|ewu opere
“Kavaleria rustikana” 1906. godine je dosta nepovoqan,
~ini mi se i neodmeren, jer je sasvim suprotan mi{qewu
drugih, i tako ilustruje i ovakve naravi ovog doba. On
isti~e da su bili naro~ito slabi Raja Pavlovi} kao Al-
fio i to u ulozi u kojoj se, prema svedo~ewu savremenika,
izuzetno isticao i peva~ki i gluma~ki! I Zorka Todo-
si}ka koja se “vrcka kao neka francuska kokota na kakvom
maskenbalu”. Na drugoj strani hvali Emiliju Majetinsku
kao Santucu, jer ima “lep, prijatan i razra|en glas”. On
hvali i dirigenta Pokornog {to je lepo spremio hor, koji
je “najboqa stvar” u ovoj operi, “peva ta~no, jasno i odre-
|eno”, ali ga o{tro kritikuje zbog orkestra: “Orkestar mu
je, pre svega, r|av, slab i brojno i kvalitativno”, a “g.
Pokorni ne daje ìvota muzici, razvla~i gde ne treba,
jednom re~ju sve te~e sporo, jer dirigent nije shvatio smi-
1482 “Ve~erwe novosti”. od 17. XII
sao i prodro o duh autorov”.1482 Sasvim je suprotno mi-
1906" br. 343.
{qewe o muzi~koj vrednosti orkestra jednog od boqih
recenzenata “Malog ùrnala”: “Muzika kojom je dirigo-
vao g. Pokorni svirala je odli~no {to najvi{e i zasluge
1483 Pilad, “Mali ùrnal”, 1906,
za to ima kapelnik kao i gospoda muzikanti.”1483 I on
br. 326.
hvali mu{ke i ènske horove, koji su bili “najlep{i u
celom izvo|ewu opere” “zaslu`ni svesrdne pohvale i pri-
znawa za lepo i umetni~ko pevawe”. Dok recenzent “Ve-
~erwih novosti” hvali lepotu glasa Emilije Majetinske u
tuma~ewu Santuce, ovaj drugi nije zadovoqan wime, pa ga
upore|uje sa “glasom jedne obi~ne vodviqske peva~ice”. On
se odu{evqava pevawem Raje Pavlovi}a, Todosi}ke i Lujze
Stanojevi}ke. “G. Raja Pavlovi}, na{ stari veteran, kao
Alfio” – kaè on – “odneo je pobedu ovog ve~era zajedno sa
g. Orèlskim. Pevao je tako lepo, tako milo, zanosno i
divno da ga je milina bilo slu{ati. [to ti je na{ Raja pa
Raja, vredi nam on vi{e no hiqadu }esarevih peva~a.”
U maju 1906. godine obnovqene su opere “Na uranku” S.
Bini~kog i “Seviqski berberin” \. Rosinija u kojima su
gostovali operski peva~i evropske vrednosti @arko Sa-
vi} i wegova supruga Sultana Cijukova-Savi}. Obnova
opere “Na uranku” je bila veliki umetni~ki doga|aj za-
hvaquju}i wima, jer je “otpevana odli~no”. “Pevawe g|e
Savi}ke i g. Savi}a treba ~uti, jer je ono tako umilno,
lepo i dopadqivo da ~isto osveàva ~ove~iju du{u i ople-
1484 Pilad, Ibid., od 21. V 1906. mewava ga.”1484
Gostovawe dobrih peva~a, naro~ito iz Zagreba i Qub-
qane, omogu}ilo je izvo|ewe nekih opera za koje nije bilo
solista u Beogradu. Uprava i dirigenti su imali vrlo
ambiciozne umetni~ke planove za koje izvo|a~i u Beo-

gradu nisu bili uvek dorasli. Zbog toga, izgleda, nije
uspelo izvo|ewe ni Smetanine “Prodane neveste” u 1909.
godini, jer ga ni neki gosti nisu spasli. Zbog toga je jedan
recenzent zamerao upravi, jer to nije koristilo “ni muzi-
~koj umetnosti ni uìvawu publike, ni uop{te umetni-
1485 “Dnevni list”, od 12. II 1909.
~kim i materijalnim interesima Pozori{ta”. 1485
Danas je te{ko proveravati koliko je ovakav sud ta~an.
Istori~ar pozori{ta je ~esto prisiqen kad nema drugih i
druk~ijih mi{qewa da konsultuje i savremenike. Kompo-
zitor Petar Krsti} je, na primer, tvrdio po dobrom se-
}awu da to nije bila umetni~ki velika, ali “jedna vrlo
korektna i dopadqiva predstava na pristojnom nivou”.
Zakqu~ak recenzenta da ovakva izvo|ewa ne doprinose
“ni materijalnim interesima” publika je brzo demanto-
vala, jer }e ispuwavala salu u toku pet predstava u sezoni
1908–9!
Inscenacije dveju opera, “Trubadura” Verdija (1913) i
“Vertera” Masnea (1914), bile su, izgleda, veliki umet-
ni~ki doga|aji u muzi~koj delatnosti Pozori{ta po so-
lidnom muzi~kom izvo|ewu, besprekorno tuma~enim soli-
sti~kim, horskim i orkestarskim partijama, dekorativno-
-tehni~koj opremi i reìji (obe je reìrao Andrejev, a
dekoracije radio Baluzek). Recenzenti su se nadmetali u
komplimentima.
Recenzent beogradske “Pravde”, odu{evqen izvo|ewem
“Trubadura”, hvali Dragu Spasi}ku koja je “te{ku partiju
Leonore majstorski izvela”. Uloga Acu~ene je “leàla
kao poru~ena glasu g|e Arsenovi}ke, koja je tu ulogu odli-
~no dala”. Za tuma~ewe Manrika Vojislava Turinskog ka-
è da je “wegov lirski tenor imao prilike da u Manriku
ispoqi sav svoj dar”. Istakli su se i Fejver i Tucakovi}:
“G. Fejver je izra|enim glasom otmeno izvodio Lunu, a i g.
Tucakovi} zasluùje pohvalu.” Kao i 1906. godine, recen-
zent i sada zamera {to je hor malobrojan, a “orkestar
ispod onoga {to treba operi ma i u po~etku”. 1486 1486 “Pravda”, od 25. IV 1913.
Recenzent “Odjeka” se upustio u analize igre i gla-

sovnih kvaliteta peva~a. Za Spasi}ku kaè da je “wena
smrt, u posledwoj slici, naro~ito dobra”. Prikaz Arse-
novi}ke kao umetnice je svestraniji. “G|a Arsenovi} ima
mnogo dobrih osobina. Ona ima zvonak, okrugao glas, sa
dobrom bojom. Wen glas je mlad i sve`. Weni tonovi uli-
vaju poverewe, a ne strah da }e grlo izdati. G|a Arsenovi}
ima odli~no pisano, koje okruglo i koje prodire i dolazi
do najudaqenijeg uha u sali. Osim toga, wen glas ima top-
line i nijanse. Wen glas moè da bude tup, mra~an, mi-
sti~an, kao {to moè biti svetao, zadovoqan, pun.” Wene
peva~ke sposobnosti dolaze do punijeg izraàja u wenoj
1487 “Odjek”, od 26. IV 1913.
dobroj dramskoj igri.1487
Masneov “Verter” je imao “neslu}eni uspeh izvo|ewa

kod nas”. Spasi}ka (Lota) i Turinski (Verter) i dobro
muzicirawe orkestra “u~inili su da smo u tre}oj slici
ustreptali retkim uzbu|ewem jednog trenutka". Za ovakav
uspeh najvi{e je bio zasluàn dirigent Stevan Hristi}.
“G. Hristi}, koji je dirigovao, oteo je od svog orkestra ton
1488 “Odjek”, od 10. V 1914. koji dosad nismo ~uli.”1488 Po{to je pohvalio reìju And-
rejeva i dekor Baluzeka, zakqu~io je: “Bila je to jedna
sjajna premijera”.
Do tako visoke umetni~ke mere dospevalo se u beograd-
skim operskim poku{ajima oko sredine 1914. godine kada
je rat spre~io da se, mo`da, sopstvenim peva~kim snagama
stvori nacionalna srpska opera i u ovo vreme. Ovaj raz-
vojni put ka operi bio je postupan – od mnogih doma}ih i
stranih komada s pevawem preko opereta. Ma koliko na-
padi na operetu bili o{tri i umesni, ni bez wih se nije
moglo, jer je zna~ila jodnu skoro neminovnu razvojnu etapu
kroz koju se, izgleda, moralo pro}i do opere u na{im
uslovima. “Prvi operski poku{aji na beogradskoj pozor-
nici” – kaè dr Ra{ko Jovanovi} u jednom zanimqivom i
studioznom istorijskom ~lanku o operi ovog doba – “izgra-
|ivali su i izvo|a~e i publiku, stvaraju}i nuàn predus-
1489 Dr Ra{ko V. Jovanovi}: “Pred- lov za formirawe stalnog beogradskog ansambla.”1489 Taj
istorijat Beogradske opere”. ^lanak peva~ki ansambl pokazao se pred sam rat dorastao i za
u publikaciji “Jedan vek Narodnog povi{e zadatke i ambicije operske muzike. Najbolnije je,
zori{ta u Beogradu, 1868–1968", Beo- me|utim, {to nema vi{e verodostojnijih kriti~kih poda-
grad, 1968.
taka o umetni~kim kreacijama i vrednostima ovih peva-
~a-pionira, ili {to kritike poti~u od nedovoqno stru-
~nih recenzenata, ili ~ak i od takvih koji su izricali
sudove suvi{e prepotentno, sa nekih zami{qenih olim-
pijskih visina sa kojih se stvari ne vide jasno i dobro.
“Opera na Bulevaru” @arka Savi}a u Beogradu

(1909–1911)
Hronolo{ki i po umetni~koj grani ovde spada muzi~ka
delatnost takozvane “Opere na Bulevaru” @arka Savi}a u
Beogradu, osnovane kao privatna ustanova. Prvi srpski
veliki peva~ evropske reputacije @arko Savi} na izmaku
svoje umetni~ke karijere u pedesetim godinama ìvota,
osnovao je u Beogradu uz pomo} privatnog kapitala i vlas-
titih sredstava prvu srpsku operu sredinom 1909, koja je
po~ela da radi tek krajem godine. Savi} je prvo poku{avao
bezuspe{no da osnuje operu u Osijeku i Novom Sadu, ali je
finansijsku pomo} i umetni~ke saradnike na{ao tek u
Beogradu. Po~etak rada se odlagao iz finansijskih raz-
loga i zbog adaptirawa sale u tzv. Pozori{tu na Bulevaru
(docnije bioskop “Balkan”). Otada }e se nova umetni~ka
ustanova zvati Opera na Bulevaru.
Osnivawe prve srpske Opere primqeno je odu{evqeno
od beogradske publike i {tampe. Opera je imala i dramski
odsek kojim je upravqao 1910. kao direktor, Branislav

Nu{i}. U programu dramskog odseka bili su samo vodviqi
u stilu jedne muzi~ke ustanove. Skoro sve predstave u
po~etku bile su odli~no pose}ene. Osnovana sa obe}awem
da izvodi operske komade, Savi}eva Opera je prikazivala
skoro samo operete i vodviqe i za sve vreme nekoliko op-
era. Time je beogradska publika bila obmanuta. Inteli-
gencija i muzi~ki obrazovani svet su se odbijali od Opere.
Poseta je stalno opadala, a izdaci bili ogromni. Ve}
krajem 1910. Opera je preìvqavala te{ku finansijsku
krizu i govorilo se o wenom zatvarawu. U leto 1910. oper-
ski ansambl je proveo na duòj turneji po unutra{wosti
Srbije, naro~ito u Kragujevcu. U septembru je nastavqen
rad u Beogradu. Finansijska situacija je bila sve teà.
Savi} je poku{avao da spase Operu izvo|ewem doma}ih
operskih dela, ali ni to nije pomoglo. Mislilo se da
prestonica ima malobrojnu pozori{nu publiku koja bi se
delila izme|u Narodnog pozori{ta i Opere. Posle Nove
godine 1911, Savi} je krenuo na turneju po Vojvodini. Op-
era nije dobro pro{la ini u Novom Sadu: posle nekoliko
predstava prestala je da radi i celokupno osobqe je raspu-
{teno. Direktor Opere Savi} postao je ubrzo upravnik
Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu. Tako je pro-
pao prvi poku{aj osnivawa opere u Beogradu.
Umetni~ka organizacija rada

@arko Savi} je bio direktor Opere koji je u rad uneo
ogromno iskustvo ste~eno u velikim evropskim operama u
kojima je dotle pevao. On je birao muzi~ka dela, delio
uloge, najvi{e reìrao i ~esto pevao. Nu{i} je bio samo-
stalan u radu kao direktor dramskog odnosno vodviqskog
odseka Opere. U Operi je svirao vojni orkestar kojim je
dirigovao do 1910. godine kapelnik Dragutin Pokorni
pasle napu{tawa Narodnog pozori{ta. Posle wega je di-
rigent Bene{ek iz Qubqane. U Operi se radilo mnogo i
nepodno{qivim tempom, tako da su se glumci àlili da to
prevazilazi wihove fizi~ke i psihi~ke mogu}nosti: mu-
zi~ki komadi su se spremali ubrzano, jer su se premijere
izvodile u razmaku od deset do petnaest dana. Za glumce –
peva~e rad u Operi je bio dobra {kola, Jer su s wima
radili vrlo bri`qivo @arko Savi}, wegova supruga Sul-
tana i iskusni dirigenti prakti~ari i pedagozi.
Repertoar Opere
Opera je po~ela rad ne operom, kako je javnost o~e-
kivala, nego doma}om operetom “Baron Trenk” Sre}ka
Albinija, koja je izvo|ena pred prepunom salom. Da bi
popravila utisak, Opera je ùrno spremala opere i tri
izvela za kratko vreme u 1910. godini: “Prodana nevesta” B.
Smetane, Verdijevog “Trubadura” posle ~etiri meseca i
“Fausta” Gunoa posle dvadeset dana! Izgledalo je da je pre-

stonica kona~no dobila svoju operu. Ali, u me|uvremenu i
posle ovih opera do{li su pogre{ni umetni~ki potezi koji
su sve pokvarili: nastala je prava najezda opereta i ponekog
vodviqa i tako se Opera pretvorila u operetu, ne protiv
ukusa i zahteva {ire beogradske publike, nego protiv op-
{teg stava muzi~kog sveta, inteligencije i {tampe koji su
se ve} ranije bili okomili protiv favorizovawa operet-
ske muzike u Narodnom pozori{tu.
U Operi je u 1910. godini izveden veliki broj opereta
ve}inom nepoznatih beogradskoj publici, i to: “Tri dana ne-
vesta”, “Ciganski baron”, “âr valcera”, “Mamzel Nitu{”,
“Pti~ar”, “Baron Trenk”, “Drotar” (Lehara), “Dolarska
princeza” (Fala), “Grof od Luksemburga”, “Jesewi manevar”,
“Fatimica” (Supea), “On i wegova sestra” (Rajmana). “Slepi
mi{” ([trausa), “Vesele udovice”, “Kneèvo dete” (obe Le-
hara) i dr.
Pred napu{tawe Beograda Opera je izvela i dva doma}a
operska dela: 6. I 1911. “Knez Ivo od Semberije” B. Nu-
{i}a, kompozicija Isidora Baji}a, zatim “Majka” sa muzi-
kom Jovana Urbana. U obema je pevao i @arko Savi}. Ali,
sve to nije vi{e moglo da spase Operu koja je bila vi{e
poznata po operetama. Zanimqivo je kako je pro{la in-
scenacija Baji}eve opere “Knez Ivo od Semberije” koju
Narodno pozori{te nije nikad izvelo kao operu, a kao
dramu u maju 1900. godine. Premijera je bila odli~no pose-
}ena, ali nije poznato reagovawe publike. Iz vrlo oskud-
nih podataka u {tampi izdvojio sam samo jedan iz “Dnevnog
lista”. Recenzent je zamerao da su muzici nedostajali
dramsko-psiholo{ki izrazi da plasti~nije predstave lik
kneza, a muzi~ki efekti su ~esto zaostajali iza dramskih.
“Celokupan utisak mogao bi se okarakterisati” –-zakqu-
~uje recenzent – “time {to bi se reklo da je ceo {timung
dobro pogo|en, ali da nema im jedne uloge, ni jedne melo-
dije koja bi se ja~e, naro~ito istakla. Opera ’Knez Ivo od
Semberije’ je jedna melodi~na stvar srpskih motiva u srp-
1490 “Dnevni list”, 7. I 1911, br. 7. skome duhu koja }e se mo}i slu{ati.” 1490
Peva~ko-gluma~ki ansambl opere
Poznato je da operska i operetska izvo|ewa zahtevaju
brojni izvo|a~ki ansambl i velike finansijske izdatke za
orkestar i dekorativno – kostimsku i uop{te tehni~ku
opremu. Savi} je po~eo preterano ambiciozno i s velikim
planom {to je i ubrzalo likvidaciju Opere.
U Operi su radili 1909–11. godine (u stvari, celu samo
1910) kao peva~i: Sultana Cijukova-Savi}ka, Lujza I. Sta-
nojevi}ka, Desanka \or|evi}ka, Jelena – Lena Petrovi-
}ka, Leposava Ni{li}ka, Katica D. Gini}ka, Marija
Cahova, Marènka Kri`, @arko Savi}, Stanislav Or-
èlski, Ivan Dinulovi}, Anton Kri`, Aleksandar Bini-
~ki, Bo{ko Nikoli}, Janek Cah, Uro{ Juri{i}, nekoliko

~e{kih peva~ica (Juvanova, Nemetova, Pavletova, Pokor-
ni); dramski glumci od kojih su neki i pevali: Roksanda –
Rosa Bekovi}-Lukovi}, Olga Ili}ka, Pera Jovanovi}, Ko-
sta Ili}, Nikola Go{i}, Mihailo Petrovi} i dr.
Jedan od prvih i najzna~ajnijih srpskih peva~a @arko
Savi} (20. VIII 1861, Zemun – 1934, Beograd) stekao je slavu
velikih operskih umetnika na uglednim evropskim sce-
nama. Po zavr{etku nekoliko razreda realne gimnazije
u~io je kadetsku {kolu u Zagrebu. Za vreme austrougarske
okupacije Bosne sluìo je vrlo mlad u vojsci. Iz Bosne je
pre{ao u Beograd i tu igrao kra}e vreme honorarno u NP u
Beogradu, a zatim u pozori{tu u Opavi u ê{koj. U 1887.
godini je u~io pevawe kod profesora Re{a u Be~u gde je
odmah zapaèn muzikalno{}u i lepim peva~kim mogu}no-
stima, jer je od detiwstva svirao klavir i lepo pevao. Od
1890. godine je pravio sve zapaèniju peva~ku karijeru.
Pevao je u nekoliko uglednih evropskih pozori{ta: u Kar-
lovom pozori{tu u Berlinu, duè u Libeku, Drezdenu,
Frajburgu, Badenu, Diseldorfu (1897), [tutgartu (1898. i
1900), Rigi (1901) i Hamburgu (nekoliko sezona do 1908), pa
se kona~no smirio u Beogradu. Posle raspu{tawa Opere
bio je 1911–13. otpravnik SNP u Novom Sadu. Pre ovoga
bio je dva puta u otaybini: 1894. priredio je vrlo uspeli
koncert u Beogradu. u 1896. godini pevao je u nekoliko
mesta u Vojvodini uz SNP. U toku I svetskog rata je ìveo
u Vr{cu i Zemunu, zatim kra}e vreme radio kao nastavnik
pevawa u Hamburgu. Od 1917. je u @enevi, od 1920. godine je
u Wujorku i îkagu nastavnik pevawa.
Savi} je pevao snaàn, tonski pun, zvu~an, neobi~no
melodi~an bas koji se lako razvijao i u dubinu i u visinu, u
svim tonskim registrima podjednako efektan, ~ist i pouz-
dan. Sem toga, bio je i vrlo darovit glumac, koji se stalno
usavr{avao, uz to lepe pojave, visok, stasit i odmerenih
pokreta. Prilikom prvog gostovawa u Beogradu, kada je
pevao izme|u ~inova,1491 i publika i {tampa su ga primili 1491 Savi} je pevao prilikom iz-
odu{evqeno 1894. godine. “Prava atrakcija be{e g. @arko vo|ewa komedije “ôvek bez predra-
Savi}, operski peva~ – koji je pevao pojedine numere iz op- suda” Saher-Mazoha, 2. VI 1894. kompo-
zicije Majerbera, Glinke, Nikolaja,
era i dve pesme izme|u ~inova. G. Savi} ima veoma pri- Cea, Mocarta.
jatan, sonoran bariton, velikog obima, koji je zvonak i
izjedna~en u svim pozicijama. Pored toga, vidi se da je
sre}an bio da ima dobrog u~iteqa, jer je to prvi i naj-
va`niji uslov – pored glasa prirodom datog – za operskog
peva~a. Mi smo sa zadovoqstvom slu{ali wegovo pevawe, a
jo{ ve}ma uìvasmo u tome {to je to peva~ – Srbin, pravi
Srbin, dobar rodoqub, inteligentan, mlad ~ovek i pored
toga, kao svaki pravi umetnik – skroman.”1492 Pevao je u 1492 Jeanette, “Videlo”, 1894, br. 65.
NP u Beogradu jo{ dvaput izme|u ~inova: sa svojom su-
prugom Sultanom, ve} slavnom sopranistkiwom, u maju i
junu 1896. i sam 1898. godine. “Jedna krasna osobina Sa-

vi}eva glasa i {kole je” – pisao je jedan beogradski iz-
ve{ta~ mostarskoj “Zori” 1898 – “{to slu{awe wegovog
pevawa ne umori i ostavqa neizgladiv utisak, a to su sve
vrline, koje retko basistima mogu ostati verne”, a on je
1493 Mostarska “Zora”, 1898, br. 8..
“basista takve vrste da su wegove solo pesme veoma pri-
jatne za uho”.1493 Prilikom gostovawa 1898. godine u Sa-
rajevu uz sudelovawe Srpskog peva~kog dru{tva “Sloga” u
Mostaru i na Cetiwu prire|ivane su mu prave frene-
ti~ne ovacije kakvima nije pozdravqan ni jedan umetnik.
“G. Savi} ima neobi~no lep glas" – pisao je sarajevski
izve{ta~ – “jake dubine, sredine i visine, u obimu od
dubokog B do visokog D skoro tri oktave, {to je retkost u
pravih basista. U svim regionima svoga glasa peva on pod-
jednako gipko, izgla|eno i zvu~no, sa metalnim tembrom,
uz to s toplim ose}awem, temeqnom {kolom, finim uku-
1494 “Sarajevski list, 6. VI 1898.
som i ve{tom rutinom.”1494 Posle koncerta u Novom Sadu,
recenzent “Pozori{ta” opisuje prvo wegov izgled na sce-
ni: “Vanredno elegantna pojava, visokog stasa i krasna,
inteligentna izgleda”, a zatim wegov glas: “Wegov bas je
upravo fenomenalno opseàn. Zvoni ~ak u najdubqim gla-
1495 “Pozori{te”, 1888. br. 16. sovima prijatno, a u visinama zadràva svoj puni sjaj.” 1495
I strani muzi~ki recenzenti pisali su o wemu vrlo
povoqno. Kada je jo{ 1897. godine gostovao na koncertu u
Baden – Badenu, “Badenblatt” je pisao: “G. Savi} ima bas od
vanredno velikog opsega, koji je u svim registrima sna`no
i podjednako razvijen. Wegov organ zvu~i jasno do naj-
dubqih glasova, a i u visini ima puno}e, uz to mu je svojst-
vena neka gipkost i meko}a, koja retko ima u organu tako
izraèna bas – tembra.” Wegov peva~ki repertoar sa~iwa-
vaju sve velike bas – partije u zna~ajnim operama.
U svojoj Operi je pevao Mefista (“Faust”), Kecal (“Pro-
dana nevesta”), zatim: Don Bazilio (“Seviqski berberin” Ro-
sinija), Falstaf (“Vesele ène vindzorske” Nikolaja), Al-
bert (“Verter” Masnea), Kaspar (“ârobni strelac” Vebera),
Sparafu~ile (“Rigoleto” Verdija), Kon~ak i Galicki (“Knez
Igor” Borodina), Kraq Filip (“Don Karlos” Verdija), i
mnoge druge velike basovske partije. Ima tragova u {tampi,
koje potvr|uju i savremenici, da je Savi} neuporedivo lepo u
svom vremenu pevao narodne pesme u umetni~koj obradi,
naro~ito nenadma{no Zmajeve “Lem – Edim” i “Tri hajduka”,
kompozicije St. Mokrawca, i “Hajduk Veqko”.
Wegova supruga Sultana Cijukova-Savi}ka (8. I 1871,

Vr{ac 4. V 1935, Beograd) pevala je sopran velikog gla-
sovnog volumena, snaàn i najvi{eg dometa i spadala je
jedno vreme me|u najboqe evropske operske peva~ice. U
Be~u je od 1891. godine u~ila pevawe na konzervatorijumu
i tu odmah ocewena kao jedna od najlep{ih nada. Na wenom
zavr{nom ispitu prisustvovali su jedan wujor{ki i ne-
koliko evropskih direktora opera otimaju}i se za wen
anga`man, ali se ona opredelila za Operu u Hamburgu. Do

kraja XIX veka pevala je u svim evropskim operama u ko-
jima i wen suprug @arko. Od 1909. do 1911. je u “Operi na
Bulevaru”, 1911–13. u SNP u Novom Sadu. Za vreme rata je
u Vr{cu i Zemunu, kra}e vreme u Hamburgu, pa od 1917. do
1928. godine u Zagrebu i otada kona~no u Beogradu. Za to
vreme gostovala je u Operi u Zagrebu i na Radio-stanici u
Beogradu. Ocene o wenom glasu i peva~kim kreacijama su
uvek bile najpovoqnije. Posle gostovawa 1896. godine u
SNP u Vr{cu u ulogama Jovanke (“Jovan~ini svatovi”, op-
era @ila Masnea) i u naslovnoj u operi “Lepa Galateja”
Supea izve{ta~ novosadskog “Pozori{ta” je pisao sa odu-
{evqewem da je “svojim ve{ta~kim pevawem i prikazom
Galateje u pravom smislu o~arala publiku”, a u “Jovan~i-
nim svatovima” “svojom lepom pojavom, qupko{}u i umi-
qato{}u, svojim milozvu~nim glasom, kojim ume ve{to
vladati, i svojim lepim umetni~kim pevawem izazvala je
op{te dopadawe u mnogobrojne publike, koja nije pre-
stajala za celo vreme predstave izjavqivati joj burno svo-
je dopadawe”.1496 1486 “Pozori{te”, 1896, br. 513.
Izve{ta~ “Branika” pisao je sa zanosom:1497 “Kad je 1497 “Branik”, 1897, br. 40–45 i
gleda{ kako je lepa, umiqata, puna ~ara i milote, kad joj “Pozori{te”, 1897. br. 53. Ustvari, ov-
sagleda{ lepe, ìve o~i, pune àra, kao da vidi{ pred de je prepri~ana ili doslovno prene-
sobom onu lepu mitolo{ku Galateju u koju je Pigmalion sena kritika objavqena u listu “Ma-
te{ko strasno zaqubqen...”, pa zavr{ava: “A glas joj je mek inzer neuste Nachrichten”, koji }u i doc-
nije citirati.
i mio, ume i da vlada wime potpuno. Ona raspolaè op-
se`nim, zvu~nim, lepo {kolovanim i tako sna`nim so-
pranom da je na pozornici u stawu dominirati svakim
ansamblom.” Na koncertu u Beloj Crkvi (9. VII 1896) doì-
vela je pravi trijumf kod publike. “Svojim simpati~nim
glasom, koji prodire u srce i koji daje najlep{u svedoybu o
{koli umetnikovoj” – pisao je dopisnik beogradskog
“Dnevnog lista” – “Ona je kod svih prisutnih... proizvela
neizgladiv utisak.” Tada je pevala i veliku sopransku par-
tiju iz “Trubadura” “u kojoj je izi{ao jasno na vidik ceo
pozori{ni dar gospo|i~in, kao {to se to zatim videlo i u
velikoj ariji iz ’Tanhojzera’.” “Draèsna peva~ica je to-
liko bila slavqena i izazivana, da je gotovo svaki deo
programa morala ponavqati. I ukoliko joj je zadatak bio
teì, utoliko je weno pevawe bilo sjajnije i uspeh veli-
~anstveniji”, zavr{io je ovaj izve{ta~.1498 Posle pevawa 1498 “Dnevni list”, 1896, br. 156.
u Operi u Majncu, jedan recenzent je jo{ 1897. godine
hvalio wen sopran da je “pun simpati~nog zvuka, qupkosti
i jasno}e, a u visokim poloàjima ~ak nenadma{an”, divio
se wenom “divnom talentu” “kako u muzikalnom tako i u 1499 “Mainzer neuste Nachrichten”,
predstavqa~kom pogledu”.1499 Muzi~ki obrazovan recen-
od 12. IV 1897, br. 85.
zent Jovan Gr~i} je potvrdio u svom prikazu 1897. godine
da je wen glas “u svim registrima lepo izjedna~en” i “weno
neprekorno frazirawe”.1500 1500 “Pozori{te”, 1897. br. 7.
Wene zna~ajnije uloge su: Lepa Galatea, Jovanka (spome-

nute opere), Marènka (“Prodana nevesta” Smetane), Karmen
(u ist. operi Bizea), Agata (“ârobni strelac” Vebera), Tos-
ka (u ist. operi Pu~inija), Travijata (u ist. operi Verdija),
Elza (“Lonegrin” Vagnera), Aida (u ist. operi Verdija),
Stanka (“Na uranku” Bini~kog).
Mla|i brat kompozitora i dirigenta Stanislava,

Aleksandar Bini~ki (16. V 1885, Beograd – 1963, Zagreb)
skoro celu umetni~ku karijeru je proveo u Hrvatskom ze-
maqskom odnosno Narodnom kazali{tu u Zagrebu i tu raz-
vijao mnogostruku i vrlo plodnu i zna~ajnu delatnost.
Po~eo je da igra kao diletant, a zatim kra}e vreme ho-
norarno u NP u Beogradu kao po~etnik 1903. U Muzi~koj
akademiji u Minhenu 1904–8. u~io je pevawe kod profesora
Motla, Regera i glumu kod Joce Savi}a. U 1908–9. je pevao i
1501 Bini~ki je u Operi u Rigi tu- igrao u Rigi.1501 1909–1910. pevao je u Kolmaru (Nema~ka),
ma~io ulogu Gora u operi “Madam Be- tada najvi{e u operetama, od 1910. je u Operi @arka Sa-
terflaj” na predstavi kojom je dirigo-
vao sam Pu~ini. Tada je nastupao za-
vi}a u Beogradu, u 1913. godini je gostovao u Operi u
jedno sa slavnim Girardijem. Novom Sadu za uprave @. Savi}a. Iz beogradske Opere
@arka Savi}a pre{ao je u Operu u HZK u Zagrebu i tu je
stvarao s velikim uspehom i vi{estruko zasluàn do kraja
svoje plodonosne umetni~ke delatnosti. U Zagrebu je pe-
vao u Operi, jo{ vi{e u Opereti, igrao u mnogim komedi-
jama i vodviqima i uspe{no, znala~ki reìrao mnogo-
brojna dela iz svih tih dramskih i muzi~kih vrsta. Wegov
stvarala~ki odnosno glumski dijapazon je bio vrlo veliki
i raznovrstan, ali je, ipak, bio najboqi u karakternim,
naro~ito komi~nim, vodviqskim, bufonskim ulogama, ~ak
i kao plesni komi~ar. U svim tim i takvim kreacijama
Bini~ki je pokazivao vrlo lep smisao za realno, za tipi-
~nu karakterizaciju lika, po potrebi za duhovito gro-
teskno uobli~avawe s elementima karikature, naro~ito
nepresu{an prijatan, srda~an, u osnovi qudski humor. Ta-
kve sposobnosti dolazile su najboqe do umetni~kog i sna-
`nog izraàja u operetskom i Nu{i}evom repertoaru,
koji je i najuspe{nije postavqao na zagreba~koj sceni.
Izvesno vreme je vodio (1922–1925) “Klub kabare”, neku
vrstu slobodnog pozori{ta u Zagrebu u kojemu je bio kao
glumac i rediteq, nosilac i kreator najve}eg dela reper-
toara, jedna od najlep{ih atrakcija, kakav je ostao do kraja
umetni~ke delatnosti.
Bini~ki je u svoju nadahnutu igru unosio naj~e{}e mno-
go poleta, dinami~nosti, odu{evqewa, prijatne, ìvotne,
krepke vedrine i naro~ito realisti~nosti i prirodno-
sti. U svemu tome nije bilo ni povr{nosti, ni improvi-
zacije nego dubokog i iskrenog doìvqaja, bri`qive stu-
dioznosti i ozbiqnog umetni~kog shvatawa. Tamo gde je
ponekad izbijala improvizacija u igri, razumqiva donek-
le u prirodi wegovog glumskog faha, ose}ali su se lepa
artisti~ka priroda, sigurnost u izraàvawu, razumna me-

ra i dobar ukus. Bini~ki je pevao sveìm, prijatnim, dosta
izraàjno jakim tenorom podesnim za uspe{no tuma~ewe
naro~ito bufonskih partija u operama, jo{ vi{e u opere-
tama i u tome je bio skoro nenadma{an. Postigao je neo-
bi~an rekord: do 1938. godine nastupao je oko 3.000 puta na
zagreba~koj sceni.
Zna~ajnije su mu uloge: Va{ek (“Prodana nevesta”), Goro
(“Madam Beterflaj”), Don Bazilio (“Figarova ènidba” Mo-
carta), Celestin (“Mamzel Nitu{”), (“âr valcera”), Hans
(“Dolarska princeza”), On (“On i wegova sestra”), Valen{tajn
(“Jesewi manevar”). Od 1914. do penzionisawa 1951. je reìrao.
Jelena – Lena Petrovi} (6. IV 1891, Beograd) stupila
je na pozornicu kao devoj~ica 1904. u putuju}oj druìni
\ure Proti}a na gostovawu u Dubrovniku, a zatim je igra-
la: od 1907. do sredine 1909. kod Dragutina Krsmanovi}a,
1909–11. u Operi @. Savi}a, 1911–14. ponovo kod Krsma-
novi}a. 1919–20. u “Gunduli}u” Q. Raji~i}a – ^vrge kod
“Takova” u Beogradu. 1921–24. u SNP u Novom Sadu, pa se
zauvek povukla. U po~etku je vrlo uspe{no igrala uloge
koketa, pa pre{la na komi~ne i karakterne. Kao meco-
sopran ve}ih izraàjnih mogu}nosti pevala je ve}i broj
uloga iz komada s pevawem i u operetama.
Zna~ajnije su joj uloge: Lujza (“Dve sirotice” d’Enerija –
Kormona), Rafaila (“Prisni prijateqi” Sardua), Mizeta
(“êrga{ki ìvot” Mirèa), Mitica (“Na poselu” Alek-
sandrova – Starickog), Zmija – devojka (u ist. komadu Viktora
Ri{kova), Pote i Vaska (“Zona Zamfirova”), Jelka (“Seoski
lola”), Petra (“\ido”).
Nekoliko stranih peva~a imali su zapaènu ulogu u
Savi}evoj Operi:
Anton Kri` (1882, ê{ka), pevao je zna~ajne tenorske
partije u operetama. Prvi put se pojavio pred beogradskom
publikom u ulozi Dika (“Dolarska princeza”) 2. X 1910.
Zatim je igrao i pevao: 1912. u ni{kom “Sin|eli}u”, 1913-
–14. u SNP u Novom Sadu, u Narodnom kazali{tu u Osi-
jeku, u putuju}em pozori{tu Dragutina Levaka, u Gradskom
povla{}enom pozori{tu u Ni{u (1927–29), u putuju}em
pozori{tu Q. Raji~i}a – ^vrge. U opereti u Subotici
(1922–24) nosio je veliki peva~ki repertoar.
Uloge: Nikica (“âr valcera”), Alfred (“Slepi mi{”),
Dik (“Dolarska princeza”).
Wegova supruga Marija (Maènka) [ihanova-Kri`
(1892, ê{ka) pevala je vrlo lepo razvijen, {kolovan sop-
ran. Darovita glumica, vrlo lepe pojave tuma~ila je s
mnogo uspeha qubavnice i dramske uloge u operetama, po-
nekad i u drami.
Pevala je naslovne uloge u operetama “Knegiwa ~arda{a”,
“Stambolska ruà”, “Mamzel Nitu{”, Kadet (“Jesewi ma-
nevar”), Baronica (“Slepi mi{”).
Provela je u svim pozori{tima u kojima i wen suprug

Anton.
êh Janek Cah (1878) pevao je prete`no lirskim te-
norom s lepim tonskim prelivima i visinama prve partije
qubavnika u operetama i bio glavna snaga u Savi}evoj
Operi. Jedna od najuspelijih wegovih uloga je Ciganski
baron u istoimenoj opereti.
Wegova supruga Marija Cahova (1880, ê{ka) pevala
je vrlo prijatnim i dosta jakim mecosopranom u opere-
tama, ponekad i u operi. Izvanredno lepe pojave, jakog
temperamenta, darovita i dobra glumica bila je posle
Sultane Savi}ke najvi{e cewena u Savi}evoj Operi.
Wene su uloge: [umareva Krista (u ist. opereti), Ade-
laida (“Slepi mi{”), Mamzel Nitu{ (u ist. operi), Franci
(“âr valcera”), Fatimica (u ist. opereti Supea).
Krajem 1910. po~ela je da oboqeva od grudoboqe. U 1911.
pre{la je u Osijek i tu umrla 27. III 1922.
Zakqu~ak o Operi @arka Savi}a

Osnivawe Opere @arka Savi}a je bilo neo~ekivano, pa
je brzo izazvalo pravo odu{evqewe i probudilo velike
nade u prestonici: publika je na prve predstave “prosto
juri{ala”, ali su ubrzo i interesovawe i odu{evqewe po-
~eli da opadaju dok Opera nije zapala ~ak u te{ku finan-
sijsku krizu. Uzroci su bili jasni: Opera je nesre}no po-
~ela jednom doma}om operetom i u toku godinu i po dana
izvela pet opera i skoro trostruko vi{e opereta i vodviqa
i tako brzo izneverila o~ekivawa. Pet opera nije, zbiqa,
malo za ovo kratko vreme, ali su se izgubile u operet-
sko-vodviqskim, ~esto i nesolidnim inscenacijama koje su
stalno spu{tale umetni~ki nivo nove ustanove. Opera nije
imala ni dovoqno peva~kih snaga za solidno izvo|ewe
operskih dela. Pa, ipak, Opera je delovala i pozitivno:
budila je interesovawe publike za muzi~ko-peva~ka izvo-
|ewa i podsticala Narodno pozori{te da se, pou~avaju}i se
u wenim pogre{kama, posveti ozbiqnije i ambicioznije
operskoj muzici. U prestonici opereta je zasad zaklopila
posledwu stranu svoje partiture i preselila se, u prete`no
humoristi~ko-satiri~nom obliku, u orfeumsko pozori{te
gde je kao takva jo{ imala svoju vernu publiku.
Gostovawa zna~ajnih stranih glumaca i pozori{nih

trupa u Narodnom pozori{tu u Beogradu
Upoznavawe s umetni~kim nivoom evropske scene
Istakao sam ranije da se u ovo vreme stalno pove}avao
broj inteligencije i poslovnog sveta koji su provodili
kra}e ili duè vreme radi obrazovawa ili i poslovno u
evropskim zemqama, naro~ito u Francuskoj i Nema~koj.
To je nesumwivo osetno mewalo ukus i zahteve pozori{ne

publike, umetni~ki stil rada i sadrìnu repertoara u
Pozori{tu. Ma koliko se namnoìla, ta i takva pozori-
{na publika je, ipak, predstavqala osetnu mawinu. Od
po~etka XX veka pozori{ne uprave su stalno pozivale na
gostovawa zna~ajne evropske glumce ili mawe pozori{ne
trupe (ili su oni to ~inili po svojoj inicijativi), tako da
se to pretvorilo u lepu i vrlo korisnu umetni~ku praksu.
Na taj na~in davala se prilika da se upozna s umetni~kim
nivoom evropske glume i onaj deo beogradske publike koji
za to nije imao mogu}nosti. Gostovawa su {irila duhovne
vidike, stvarala sigurnija kriti~ka merila i kultivisa-
la ukus, a srpski glumci i rediteqi su bili u pravoj mo-
gu}nosti da se boqe provere i umetni~ki odmere. Sasvim
je umesno recenzent “Politike” Jevta Ugri~i} 1905. go-
dine istakao korisnost takve prakse odgovaraju}i kwi-
èvniku Dragutinu J. Ili}u, koji je u jednom ~lanku osu-
|ivao pozori{nu upravu zbog takve politike: “Od toga
imaju moralne koristi i na{i glumci i publika”, jer }e
prvi uvideti “da se mnogi silan ose}aj moè vrlo lepo
iskazati i tihom re~ju, bez velike vike”, a publika }e
“stvoriti sebi ja~i i pouzdaniji kriterijum o dramskoj
1503 “Politika”, 15. XII 1905, br.
umetnosti i traì}e vi{e.” 1503
692.
Od mnogobrojnih gostovawa izme|u 1900. i 1913. godine
nave{}u samo ona zna~ajnija, pojedina~na i grupna, strana
i doma}a, koja su predstavqala nesumwivo velike umet-
ni~ke doga|aje u prestonici i za glumce i za publiku.
U 1900. godini gostovale su dve velike dramske umet-
nice: Marija Horìca Laudova, ~lanica Narodnog Di-
vadla u Pragu, u vrlo efektnim naslovnim ulogama (pored
ostalih: “Fedore” V. Sardua i “Madam San-@en” Sardua –
Moroa), i Hana Kvapilova, ~lanica Narodnog pozori{ta
u Gracu, u velikim partijama Nore (u ist. komadu Ibzena),
Denize (u ist. komadu Dime Sina) i Ofelije (“Hamlet”).
U istoj godini gostuju veliki umetnici jugoslovenskih
scena, i to iz HZK u Zagrebu: Qerka [ramova, kao Madam
San-@en, Mila i Milo{ Dimitrijevi}; iz SNP u Novom
Sadu: Pera Dobrinovi} s velikom umetni~kom kreacijom
Sterijinog Kir-Jawe i ~ak s peva~kom partijom Cele-
stina iz operete “Mamzel Nitu{”, @arko Savi}, ~lan
Opere u Diseldorfu, pevao je u punoj umetni~koj snazi.
Gostovawe dva velika ruska glumca dobija u ovo vreme i
slovensku intonaciju. V. d. upravnika B. Nu{i} pozvao je
na gostovawe u nekoliko predstava velikog ruskog glumca
kneza Aleksandra Ivanovi~a Sumbatova Juìna, ~lana
Imperatorskog pozori{ta u Moskvi, koji je stigao u Beo-
grad 24. II 1901. godine. Gostovawe se pretvorilo u veliku
kulturnu sve~anost i manifestaciju: u Beogradu je za do~ek
obrazovan veliki odbor od najuglednijih gra|ana. Dru{tva
1504 Aleksandar Ivanovi~ Sumba- i ustanove izneli su vence pred gosta. Ministar prosvete
tov Juìn (4. IX 1857) borio se dugo i Pavle Marinkovi} postavio ga je, na predlog uprave Pozo-
te{ko sa plemi}kim predrasudama dok ri{ta, za po~asnog rediteqa, pa mu je predata Umetni~ki
nije postao glumac. Po~eo je da igra od izra|ena poveqa u pli{anoj futroli ispisana u bojama na
1882. godine u Malom pozori{tu u Mo-
skvi. Wegove velike umetni~ke krea-
pergamentu. Izvo|ena je i wegova drama “Okovi” u prevodu
cije su uloge Jaga, Otela, Ri~arda III, M. Gli{i}a. Izme|u ~inova svirala je muzika ruske kompo-
Magbeta (u [ekspirovim komadima), zicije. Na gostovawu je Juìn igrao naslovne uloge u ko-
Egmonta (u ist. komadu Getea), Ruj Bla- madima “Ri~ard III” i “Otelo” [ekspira, “Ruj Blaz” Igoa,
za (u ist. komadu Igoa), Kina (u ist.
komadu Dime Oca), Urijel Akosta (u
“Urijel Akosta” Guckova i “Kin” Dime Oca. 1504
ist. komadu Guckova). Sobom je u Beo- U maju 1903. godine trebalo je da gostuje drugi veliki
grad vodio svoga frizera, garderobe- ruski glumac Vasilije Pantelejmonovi~ Lu~i} Dalmatov,
ra i ~ak suflera, iako je uloge tuma-
po narodnosti Srbin, ro|en u Dalmaciji, iz porodice Lu-
~io napamet (jer mu je dobacivao samo
prve re~i). Juìn je napisao i pozori- ~i}a, pa je ~ak i doputovao. ali nije igrao zbog poznatog
{ne komade: “Okovi”", “Gromobran”, majskog prevrata u prestonici kada je zba~ena dinastija
“Car Jovan IV”, “Li{}e {umi”, “Arka- Obrenovi}a. 1505 Gostovawe velikog srpskog glumca i re-
zanovi”.
diteqa Joce Savi}a, proslavqenog na strani, naro~ito u
1505 Dalmatov (1852–1912), jedan
Nema~koj, bilo je u 1903. godini tako|e veliki umetni~ki
od najve}ih ruskih scenskih umetnika,
doga|aj.
nosio je ovaj nadimak kao Srbin iz
Dalmacije, jer su se wegovi roditeqi U novembru 1904. godine prikazao se beogradskoj pub-
preselili iz Risna u Odesu. U mlado- lici jedan od najzna~ajnijih francuskih glumaca Koklen
sti je igrao kao amater. Od 1873, je Stariji svojim najuspelijim umetni~kim kreacijama iz
~lan Pu{kinovog pozori{ta u Mosk-
vi u kojemu se proslavio, od 1884. je repertoara Molijera kao Tartif (u ist. komadu) i Mas-
~lan Carskog pozori{ta u Petrogra- kariq (“Sme{ne precioze”) i kao Grengoar (u ist. komadu
du, od 1895. je opet u Moskvi. Igrao je T. Banviqa). To je bio jedan od najprijatnijih umetni~kih
tragi~ne i karakterne partije: Otela, doìvqaja u pozori{tu u Beogradu za odre|eni izbor pub-
Hamleta, Magbeta, Kraqa Lira (u ist.
komadima [ekspira), Egmonta, Kina, like. U ovoj godini blistavo je tuma~ila dramske uloge
Rakitina (“Mesec dana na selu” Tur- velika italijanska glumica Italija Vitaliani sa svojom
geweva), Zvezdinceva (“Plodovi pro- trupom u komadima “Gospo|a s kamelijama”, “Deniza” (oba
svete” Tolstoja). Pisao je pripovetke Dime Sina), “Fedora”, “Toska”( (oba Sardua), “Adrijana
i drame (“Hajka”, “Rad i kapital”, “\a-
vo novcem vezuje”). Za neostvareno go- Lekuvrer” Skriba – Leguvea), “Zaza” Pjera Bertona i
stovawe u NP u Beogradu spremio je [arla Simona), “Marija Stjuart” (u ist. komadu F. [i-
uloge: Kina, Marmeladova, Svengala lera) i dr.
(“Trilbi”), Marka (“Lazar” M. Cveti-
}a). I on je naimenovan za po~asnog U sezoni 1905–6. bilo je nekoliko stranih i doma}ih
rediteqa NP u Beogradu. gostovawa tako|e zna~ajnih umetnika i trupa. Slavni ita-
lijanski glumac Ermete Noveli s trupom igrao je Alek-
sandra Faru u komadu “Aliluja” Marka Praga, Kraqa Lira
i [ajloka u “Mleta~kom trgovcu” u decembru 1905. godine.
Bogdan Popovi} je isticao da su o wemu u evropskoj {tampi
pisane himne, a “po glasu koji mu ime prati, on bi se mogao
smatrati kao najboqi evropski glumac”. Popovi} pi{e sa
odu{evqewem da stika Fare “koju je Noveli stvorio, pred
na{im o~ima, ostaje urezana u pameti kao novo stvoren tip,
nov jedan ìvi ~ovek kojim se bogati na{a ma{ta, dostojan
da u|e u galeriju najboqih tipova koje smo zapamtili od
drugih umetnika, s pozornice, iz kwièvnosti, iz sli-
karstva ili vajarstva”. 1506
1506 Bogdan Popovi}: Ogledi iz
kwièvnosti i umetnosti", kw. II. Beo-
U maju i junu 1906. opet je gostovala Hana Kvapilova
grad, 1927. Izdawe Gece Kona (Prikaz tuma~e}i Noru, Mariju Stjuart, Ofeliju i dr. Operski
gostovawa Ermete Novelija). peva~i Sultana Cijukova-Savi}ka i @arko Savi} pevali
su u operama “Na uranku” i “Seviqski berberin”, u maju, a

Mihailo Isailovi} u aprilu i maju igrao [ajloka (“Mle-
ta~ki trgovac”), Svengali (“Trilbi”), Frawu Mora (“Raz-
bojnici”), Ri~arda III i Grengoara. U sezonama 1909–10. i
1910–11. bilo je najvi{e gostovawa i to nekoliko dobrih
francuskih trupa sa renomiranim umetnicima i naro~ito
vi{e zna~ajnih glumaca iz Zagreba i Novog Sada. U decem-
bru 1909. godine gostuje sa svojom trupom Madlena Dale,
~lanica pozori{ta Odeon iz Pariza, sa komadima “Vihor”
Anri Bernstena, “Naga èna” Anri Bataja i “Fransina”
Dime Sina, u februaru 1910. Blan{a Tuten sa trupom
pozori{ta “L’Oeuvre” tako|e iz Pariza sa komadima “Do-
sadan svet” E. Pajerona, “Qubav bdi” R. de Flera i G. de
Kajavea i “Fru-fru” A. Melaka i L. Alevija. Zna~ajna su
pojedina~na gostovawa: Milke Markovi}, ~lanice SNP u
Novom Sadu, u novembru 1909. godine u ulogama Olge (“Gol-
gota” Milivoja Predi}a), Katarine (“Madam San-@en”
Sardua – Moroa); Milice Mihi~i}, ~lanice HZK u Za-
grebu, u januaru 1910. u ulogama Zaza (u ist. komadu), Anisja
(“Carstvo mraka” L. Tolstoja) i Siprijena (“Razvedimo
se” Sardua – Naàka); Ane Suhankove, ~lanice Narodnog
Divadla, u aprilu u sloènim ulogama Hanele (u ist. ko-
madu Hauptmana), Julije (“Romeo i Julija”), Dezdemone
(“Otelo”), u komadima [ekspira, Nore (u ist. komadu Ib-
zena) i An|elije (“Smrt Majke Jugovi}a” Vojnovi}a, na
srpskom jeziku); zna~ajnog srpskog glumca i rediteqa Mi-
haila Isailovi}a, ~lana Bremenskog pozori{ta, u istim
ulogama kao i u 1906. godini; Eduard Vojan, ~lan Narodnog
Divadla, u maju, u ulogama Hamleta, Otela i [ajloka.
Proslavqena francuska glumica Parne sa gluma~kom tru-
pom iz pariskog pozori{ta “Sara Bernar” predstavila se
vrlo uspe{no beogradskoj publici u decembru 1910. godine
naro~ito u svojoj efektnoj ulozi Margareta Gotje (“Gos-
po|a s kamelijama” Dime Sina) u vreme kada se Beograd
mogao jo{ sa divqewem se}ati blistave umetni~ke krea-
cije Vele Nigrinove.
U 1911. godini gostuju zagreba~ka Opera, kao {to sam
ve} napred spomenuo, i dva velika umetnika: Ivo Raji},
~lan HZK iz Zagreba, u svojoj zna~ajnoj ulozi Osvalda
(“Aveti” Ibzena) i Zbi{ka (“Moral g|e Dulske” Zapoq-
ske) i jedan od najve}ih srpskih glumaca Pera Dobrinovi},
koji je tuma~io Bobrikava (“îkina ku}a” Mjasnickag).
Zanimqivo je spomenuti da je jedna od najve}ih srpskih
dramskih umetnica Milka Grgurova istupila kao penzio-
nerka u ulozi Jakvinte (u ist. komadu Dragutina J. Ili}a,
5. i 8. III 1911). Od stranih trupa u ovoj sezoni 1911–12. dva
gostovawa zasluùju posebnu pa`wu: u oktobru 1911. go-
stovala je s trupom slavna Suzana Depre iz pariskog pozo-
ri{ta “L’Oeuvre” i tuma~ila Fedru (u ist. komadu Rasi-
na), Hedu Gabler (u ist. komadu Ibzena) i Mimi (“êrgar-

ski ìvot” Mirèa), u decembru jedna kombinovana trupa
iz Francuske komedije na ~elu sa supru`ni~kim parom
Silven, koji su izvodili “Elektru” Euripida, “îka Le-
bonar” @ana Ekara i “Grengoar” Banviqa.
Sva ova gostovawa predstavqala su velike umetni~ke
doga|aje u srpskoj prestonici. Zna~ajno je da je za wih bilo
dovoqno odu{evqene publike. Gostovawa stranih trupa i
glumaca, zapo~eta jo{ od kraja XIX veka, sada izvo|ena na
{irem umetni~kom planu, posta}e do najnovijeg doba zna-
~ajna tradicija i jedna od lepih koncepcija umetni~ke
politike Narodnog pozori{ta u Beogradu.
O ukusu pozori{ne publike u prvom modernom dobu

Moglo bi se re}i da kona~no od kraja XIX i po~etkom
XX veka nastaje u srpskom pozori{tu, u Narodnom pozo-
ri{tu u Beogradu naro~ito, period svestranog evropeizo-
vawa po sastavu repertoara, po shvatawima umetni~kih
rukovodilaca, po ukusu i zahtevima pozori{nih recen-
zenata i jednog dela bar obrazovanije publike, osobito u
Beogradu i Novom Sadu, ~ak i u Ni{u, po umetni~kim
preokupacijama reìje, scenografije i novim te`wama
glumaca, od kojih su neki gledali i strana pozori{ta ili
1507 U ovo vreme pada i obrazo-
odlazili na Zapad da se usavr{avaju.1507 Ovo je, zatim, i
vawe Sofije – Coce \or|evi}, “Poli-
tika”, od 17. I 1906. donosi vest: “G|a
vreme za~etka moderne kwièvnosti, pasle pada apsoluti-
Coca \or|evi}ka, na{a nesumwivo sti~kog reìma Obrenovi}a, i postepene demokratizaci-
omiqena glumica, dobila je ~etvoro- je. Pone{to novo zapaà se u onome {to su stvarali re-
mese~no odsustvo, koje }e, uz malu po- diteqi, scenografi, glumci i poneki dramati~ari. Tako
mo} pozori{ne uprave, provesti radi
umetni~kih studija u Parizu.”
se ukus sveta postepeno preobraàva, ali je te pojave,
zbiqa, te{ko konkretizovati. Kada bi se zahtevi i ukus
publike mogli ta~no snimiti, pozori{ta bi brzo uspo-
stavqala ravnoteù u ìvotu svoje sredine. Postoje, ipak,
rekao bih, neke odre|enije komponente kojima bi se ukus
publike ovog, najverovatnije i svakog drugog doba mogao
meriti ta~nije i sigurnije: to je, pre svega, sastav re-
pertoara i u wemu naro~ito ona vrsta komada koja se naj-
vi{e favorizuje kao nekakva umetni~ka konjunktura. Va-
`no je i za koju nacionalnu dramatiku publika ima mawe
ili vi{e interesovawa s obzirom na prirodu wene tema-
tike i na na~in kako je, kojim i kakvim umetni~kim sred-
stvima umetni~ki izraàva i tretira, jer, ipak, postoje
ponekad i osetne razlike u tome izme|u francuskih, ne-
ma~kih, nordijskih i ruskih komada, najzad klasi~nih i
modernih. Ne mawe je va`no merilo za ocenu ukusa izvu-
~eno iz prou~avawa koji se komadi naj~e{}e izvode i ko-
liko ih publika pose}uje. Najzad, ponekad odlu~uje i umet-
ni~ka reputacija samog pisca kome publika prilazi s ma-
we ili vi{e poverewa. @eleo bih naro~ito da istaknem
tri presudna ~inioca u stvarawu op{teg raspoloèwa, a
samim tim zahteva i ukusa publike ove etape: prvo, du-

{evno olak{avawe i razvedravawe u nacionalnom klima-
tu u zemqi posle obarawa apsolutisti~kog reìma Obre-
novi}a 1903; drugo, op{te uzbu|ewe duhova uo~i, u toku i
posle aneksije Bosne i Hercegovine 1908. godine kada su u
prestonici odjekivali demonstracije, protestni poklici
i govori i, tre}e, ratna psihoza 1912–13. godine. Sve je to,
nesumwivo, povi{avalo moralnu temperaturu srpske pub-
like koja je i u Pozori{tu nalazila, ponekad, potrebne
odu{ke. “Uslovqeno vidqivim i nevidqivim ~iniocima”
– kaè Milan Grol u odeqku ~etiri pozori{na perioda"
svoje citirane kwige “Iz pozori{ta predratne Srbije” –
“pozori{te kao delo ideja, kulture vremena, nerava, tem-
peramenata li~nih i kolektivnih, podlo`nije je no dela
drugih umetnosti, legendama dalekih tradicija ili le-
gendama ispredenim uzbu|enim ose}awima jednog vremena,
prepunog doga|aja kao {to je bilo pretkumanovsko vreme.”
Zapaà se, pre svega, da u svim sezonama u repertoaru
ima najvi{e francuskih komada iz svih pravaca, {kola i
vremena, vi{e nego zajedno iz svih drugih nacionalnih
kwièvnosti. Samo nekoliko karakteristi~nih (najvi{e
zbog umetni~kih rukovodilaca) sezona to }e najboqe po-
tvrditi: u sezoni 1903–4. izvedeno je 15 francuskih koma-
da, 16 u 1904–5, 62 u 1905–6. (prema 62 komada iz drugih
kwièvnosti). 68 u 1906–7, 43 u 1908–9 (prema 31 iz svih
drugih stranih), 52 u 1909–10. (prema 35 iz drugih), 43 u
1910–11. (prema 37). 39 u 1911–12. (nema~kih 9, engleskih 6,
ruskih 3), 27 u 1912–13. (nema~kih 13, ruskih 7, engleskih 5,
italijanskih 2).
Ove cifre ne kazuju, naravno, sve, ali, ipak, pokazuju da
je francuski repertoar vi{e odgovarao ukusu i zahtevima
srpske publike ovog vremena. Francuski komadi su dono-
sili vi{e duha, ìvotnog realizma i zanimqive dru{t-
vene, psiholo{ke i moralne tematike, ve{tije postav-
qenog zapleta, dinami~niju radwu i jednu sredinu koja je
srpskom dru{tvu, iako druk~ijem, mogla biti zanimqivija
time ba{ {to je neobi~nija i pomalo ponekada snobovska
prema nekim komadima). “U repertoaru Narodnog pozo-
ri{ta, na primer, bio je jedan period pariskih vodviqa,
koji su s }udqivom uporno{}u, i pored stalnog neuspeha,
davani jedan za drugim nekoliko godina, a istovremeno s
wima mnogo duì i uporniji period francuskog salona
uop{te (Dima Sin naro~ito!), koji je davan vrlo ~esto
(imao svoj dan u nedeqi!) u vreme kad je u Beogradu, sasvim
prirodno, moralo biti mnogo mawe velikosvetskog sno-
bizma no danas.”1508 1508 “Srpski kwièvni glasnik”,
Takvih primera, naro~ito favorizovawa komada Dime “Pozori{ni repertoar”, 1912, sv. 5.
Sina, na}i }e se u repertoaru pri kraju XIX veka i u
godinama 1903–1906. ba{ za uprave Jankovi}a i Grola.
“Pozori{te ima pravo kad tvrdi da je Dima Sin na beo-

gradskoj pozornici rado gledan i omiqen”, kaè jedan
recenzent 1904. godine. – “To je dokazala i beogradska
1509 Jevta Ugri~i}, “Politika”, publika, koja je sino}nu premijeru obilno posetila.”1509
12. V 1904. br. 120.
Drugi put, povodom izvo|ewa komedije “Zaza” R. Bertona –
[. Simona, opet u 1904. godini. Ugri~i} je zakqu~io duho-
vito: da je ovaj komad “posledwa novost u na{em Pozo-
1510 Jevta Ugri~i}; Ibid., povodom ri{tu, razume se, opet francuska”. 1510
Diminog komada “Klodova èna”. Od kraja XIX veka u NP ~esto gostuju strane trupe. U
jednom trenutku u po~etku XX veka raspravqalo se u
{tampi, uz povremenu diskusiju o stranom repertoaru, i o
tome da li su uop{te i koliko korisna po na{e Pozo-
ri{te i publiku sve ~e{}a gostovawa stranih trupa. Dra-
gutin J. Ili} je zamerao upravi zbog takvih u~estalih
gostovawa. Jevta Ugri~i} je branio takvu inicijativu i
zbog srpskih glumaca i zbog negovawa ukusa publike, od-
nosno stvarawa izvesnih evropskih merila o pozori{nim
vrednostima na osnovu upore|ivawa. “Od toga imaju mo-
ralne koristi i na{i glumci i publika, jer }e prvi uvi-
deti da se mnogi silan ose}aj moè vrlo lepo iskazati i
tihom re~ju, bez velike vike”, a publika “stvori}e sebi
ja~i i pouzdaniji kriterijum o dramskoj umetnosti i tra-
1511 Jevta Ugri~i}; Ibid., od 15. XII ì}e vi{e”.1511 Gostovawa su, od kraja XIX i po~etkom XX
1905. br. 692. veka, i to naro~ito francuskih trupa i glumaca, zna~ila u
Beogradu zna~ajan umetni~ki doga|aj. Kwièvnik August
(Anton Gustav) Mato{ je pisao u 1896. godini da je “kao
inkarnacija veselog karnevala u nas maglovitog jednog
jutra oboàvana kraqica pariskih subreta g|a Ana @i-
dik. A na{a je publika zaista pokazala svoje galofilstvo,
a Pozori{te je, ako ni{ta drugo, tu osobinu da moè biti
1512 A. G. Mato{, sarajevska “Na- dupkom puno.. .”1512
da”, 1896. br. 6. Izvesnu sliku o zahtevima, ukusu i interesovawe pub-
like da}e mawa ili ve}a poseta odre|enih, karakteristi-
~nih komada za takvu ilustraciju. Pre svega, u ve}ini
sezona bili su vi{e pose}ivani strani, opet naro~ito
francuski komadi, nego srpski ili drugih jugoslovenskih
naroda. Srpska dramska kwièvnost nije jo{ bila lepo
razvijena ni u kvalitetu, ni u kvantitetu, sve do pojave
wenih zna~ajnih predstavnika ~iji su boqi komadi pri-
vla~ili publiku, ~ak i u ve}em broju nego strani. Tako je
prose~ni prihod po predstavi u nekoliko sezona (radi
ubedqive ilustracije) izgledao ovako: od doma}ih komada
(naravno, bez obzira na wihov dramski ànr) 406,71, od
stranih 530,31 dinara u sezoni 1900–1; 425,43 od doma}ih,
481.63 od stranih u 1901–2; 413,23 od doma}ih, 516.08 od
stranih u 1902–3; 422,54 od doma}ih, 517.33 od stranih u
1903–4; 496 od doma}ih, 551.39 od stranih 1904–5; 542 od
doma}ih, 555,18 od stranih u 1905–6; 431 od doma}ih, 606,66
od stranih u 1906–7; 491.14 od doma}ih, 557,43 od stranih u
1907–8; 519 od doma}ih, 480 od stranih u 1908–9; 550.06 od

doma}ih. 636 od stranih u 1909–10; 627.69 od doma}ih. 592.93
od stranih u 1910–11. itd. Prose~ni prilozi u vremenu
1912–14. ne bi bili realni, jer se radilo u izvesnoj ratnoj
psihozi.
Strani komadi su, dakle, privla~ili publiku ne{to
vi{e od doma}ih. Samo u dve sezone je ve}i prihod od
doma}ih komada iz o~iglednih razloga: u sezoni 1908–9.
izvode se komadi “Markova sabqa” Jovana \or|evi}a i
“Pera Segedinac” L. Kosti}a po {est puta, i uop{te dosta
nacionalnih dela s obzirom na psihozu izazvanu anek-
sijom, a popularne slike iz beogradskog ìvota “Dor}ol-
ska posla” Ilije Stanojevi}a 17 puta. U sezoni 1910–11.
Nu{i}ev revijski komad “Put oko sveta” izveden je 17, a
“Ko{tana” Bore Stankovi}a 12 puta. Otada se ovi komadi
(“Ko{tana” i ranije) ne skidaju s repertoara i pokazuju
najboqe da je standardna publika volela dela u kojima joj
se u isto vreme sve pruà {to ove komade ~ini izuzetno
sceni~nim i atraktivnim. Ona je traìla komade zanim-
qive, ~ak uzbudqive fabule, dinami~nije radwe, neobi-
~nih, neo~ekivanih preokreta u situacijama, prijatnog
humora, pesme, muzike koji plene i rastere}uju a ne zama-
raju qudsku du{u. Milan Predi} je, sa iskustvom jednog
dobrog dramaturga, ta~no formulisao zahteve publike
ovog vremena i to ba{ na isteku etape. Po{to je govorio o
tome da je “vodviq, iskren, otvoren, izgubio publiku, i
kod nas i u Francuskoj” ({to bi se u srpskom dru{tvu
te{ko dokazivalo!), zakqu~io je zanimqivo i ta~no: “Na-
{i savremeni gledaoci vole da im se pruì ne{to {to
li~i na studiju, malo psihologije i dru{tvene slike, ali
ho}e i da se smeju. Treba pogoditi sredinu: ne dati potpuno
Labi{a, ali ne biti kao Anri Bek.”1513 Mra~ne i sumorne 1513 “Srpski kwièvni glasnik”,
dramske slike Beka, problemski, pomalo idejni komadi 1913, br. 11. i 12.
nordijske dramatike, naro~ito Ibzena, nisu na{li ve}u
publiku u srpskoj sredini.
Tako se spontano name}e zna~ajno pozori{no pitawe
koju vrstu komada publika najradije gleda. Poseta i broj
repriza nekih dela pokazuju da publika u ovoj etapi voli
komade jakih efekata i dinamike, zatim mawe operetu,
vi{e operu. Primer Opere @arka Savi}a je pokazao da se
publika brzo zasiti opereta koje joj posle postaju jedno-
like i obi~ne. Opereta je ubrzala likvidaciju ba{ u Beo-
gradu Savi}eve Opere, koja je izneverila o~ekivawa.
Broj repriza nekoliko komada doma}ih i stranih spe-
cifi~nih po kwièvnoj materiji pokaza}e {ta je uprava
favorizovala u repertoaru o~ekuju}i efekat u publici,
odnosno {ta je najvi{e gledala ta publika. U sezoni 1905-
–6. komadi Iva Vojnovi}a se izvode 15 puta, a samo “Smrt
Majke Jugovi}a” 8 puta. Od stranih najboqe je prolazio
[ekspir: izvedeno je 8 wegovih komada 23 puta, i to “Ham-

let” i “Kraq Lir” po 4, “Ri~ard III” 3 puta. Drama “Lu-
cifer” Enrika Butija igrana je 5 puta. U svim ovim koma-
dima ima izrazito jakih scenskih i uop{te dramskih efe-
kata pored vi{ih i visokih umetni~kih kvaliteta. Sve
ovo svedo~i o kultivisanijem ukusu beogradske publike.
Sezone 1907–8. i 1908–9. spadaju u psihozu aneksione krize
i u wima se zapaàju dve pojave: uprava koja u izuzetnoj
situaciji name}e odre|eni nacionalni repertoar i rodo-
qubiva publika koja ga traì. U sezoni 1907–8. scenski
efektni i rodoqubivi komadi izvode se vi{e puta: “û-
~uk Stana” M. Petrovi}a (8), “Knez Ivo od Semberije” (5),
“Danak u krvi” (4), oba B. Nu{i}a, “Pod maglom” A. [an-
ti}a (7), ali i socijalna drama “Golgota” Milivoja Predi-
}a 8 puta. U 1908–9. godini igraju se: “Smrt Majke Jugo-
vi}a” Iva Vojnovi}a 3 puta. “Markova sabqa” J. \or|e-
vi}a 6, “Pera Segedinac” L. Kosti}a 6. “Hayi Loja” B.
Nu{i}a 6, “Pod maglom” 9 puta. Od stranih pisaca i wi-
hovih komada najvi{e se izvade: V. Sardu sa 4 komada 14
puta (“Fedora”, “Toska”, “Ve{tica”, “Otaybina”), zatim
[ekspir 12 puta sa 5 komada (“Ri~ard III” 4 puta. “Hamlet”
i “Romeo i Julija” po 3 puta), “Ernani” i “Ruj Blaz” V. Igoa
po 4 puta, itd.
Ni u sezonama pred I svetski rat ne mewaju se osetnije
zahtevi i ukus publike. Te promene su vi{e u povoqnom
smislu, jer publika pose}uje u ve}oj meri i sloènije
umetni~ke komade. U sezoni 1910–11. izvode se: 5 komada
[ekspira 16 puta (“San letwe no}i” 5, “Romeo i Julija” 4,
“Otelo” i “Hamlet” po 3 puta); 3 komada Dime Sina 14 puta
(“G|a s kamelijama” 9, “Demi-mond” 4 puta); 6 komada V.
Sardua samo 8 puta (“Teodora” i “Matori momci” po 2
puta); “Qubav” Potapenka 4 puta, “G|a Iks” A. Bisona 6
puta, “Qubav bdi” de Kajavea – de Flera 9 puta, “Stari
Hajdelberg” V. Majer-Ferstera 5 puta. Od doma}ih pisaca
izvode se 6 komada B. Nu{i}a 23 puta (“Put oko sveta” 17
puta), Stankovi}eva “Ko{tana” 12 puta i “Dor}olska po-
sla” Ilije Stanojevi}a 6 puta.
U sezoni 1911–12. [ekspir i daqe je najvi{e u reper-
toaru: wegovih 5 komada izvedeno je 21 put (“Magbet” 10
puta). Nekoliko doma}ih dela postaju i osta}e dugo, neki i
do na{ih dana, najprijatnija atrakcija za publiku u reper-
toaru: B. Nu{i} je najomiqeniji pisac, jer je pet wegovih
komada izvedeno 144 puta! Zatim se izvode: 3 komada Iva
Vojnovi}a 15 puta (“Gospo|a sa suncokretom” 10 puta),
“Potera” Veselinovi}a – I. Stanojevi}a 10, “Dor}olska
posla” 9. “Ko{tana” Stankovi}a 7, “Zulum}ar” S. ]oro-
vi}a 4, “\ido” Veselinovi}a – Brzaka 5 puta. U 1912–13.
godini favorizuju se nacionalni komadi zbog balkanskih
ratova i publika ih rado gleda pretvaraju}i ~esto aplauze
u freneti~ne rodoqubive manifestacije. Tada se naj~e-

{}e izvode: Ivo Vojnovi} (“Smrt Majke Jugovi}a” 2 puta,
“Lazarevo vaskrsewe” 6 puta), “Balkanska carica” Nikole
Petrovi}a 8, “Hajduk Veqko” Draga{evi}a 3. “Stanoje
Glava{” Jak{i}a 3. “Knez Ivo od Semberije” 3 i “Ko-
sovska tragedija” @arka Lazarevi}a 3 puta.
Srpska publika, i ova u Srbiji i ona u Vojvodini, odu-
vek je pokazivala da voli muziku i pevawe u pozori{tu.
Komadi s pevawem su bili najvi{e pose}ivani. Dobro
pose}ivawe opereta krajem XIX i po~etkom XX veka nije
zna~ilo da je srpska publika zavolela i prihvatila ovu
nedore~enu dramsko – muzi~ku vrstu: to se doga|alo uvek
samo u po~etku, iz radoznalosti, ali opereta nije mogla ni
mnogo da zagreje, ni trajnije da za sebe zadrì srpsku
publiku. Kad se uporede prihodi sa operetskih i iole
atraktivnijih dramskih predstava, zapazi}e se da su razli-
ke neznatne, ~esto i na {tetu operetskih izvo|ewa. Pub-
lika se nije “odbila” od opereta u Narodnom pozori{tu i
u Operi @arka Savi}a pod uticajem nepovoqnih kritika
i mi{qewa u {tampi, koja nije jo{ imala tako mo}nog
uticaja na wu, nego {to wom nije bila odu{evqena i {to je
nije intimno usvojila.
Operska muzika, me|utim, traì svoju vernu publiku.
Zanimqivo je i neobi~no da je opera takvu publiku brzo
na{la i odràla do rata, dokle je i izvo|ena. To zna~i da
je u prestonici bilo muzi~ki obrazovane ili za pravu
muziku odu{evqene publike. To {to su operske predstave
od 1913. godine do po~etka rata bile brojnije i dobro
pose}ene je i razumqivo i normalno, jer je za kratko vreme
spremqeno {est opera i ve} stvorena verna operska pub-
lika. Me|utim, publika pokazuje u velikoj meri naklonost
prema operi i ranije kad su operske predstave bile re|e.
Tako se, na primer, u sezoni 1906–7. opere izvode po neko-
liko puta i donose velike prihode: operu “Lepa Jelena” je
gledalo na pet uzastopnih predstava (25 – 31. X 1906) 2.490
gledalaca, a u celoj sezoni su izvedeni: “Kavaleria rusti-
kana” 11. “Seviqski berberin” 2 puta, tako|e odli~no
pose}eno. U sezoni 1908–9. izvedene su opere – “Pajaci” 7,
“Prodana nevesta” 5 puta. I u idu}im sezonama se odràva
ili pove}ava broj predstava s velikom posetom (u 1912.
godini “Vilarovi dragoni” se izvode 7 puta, “Trubadur” u
1913. godini ~ak 11 puta).
Zakqu~ak o ukusu pozori{ne publike

Sude}i po komadima koje je volela i najvi{e pose-
}ivala, beogradska i uop{te srpska pozori{na publika je
bila i dobra i brojna. Kultivisawe wenog ukusa i usmera-
vawe wenih zahteva umnogome su zavisili ne samo od wenog
op{teg kulturnog i dru{tvenog nivoa, raznih evropskih
uticaja, prvenstveno na mawinu inteligencije, nego od

pravilne umetni~ke politike pozori{ta. Ma koliko da je
u repertoaru bilo i lutawa i nu`nih digresija od ~vrste
umetni~ke politike, srpska pozori{ta su se odràla na
visokom umetni~kom nivou ne gube}i stalnu vezu sa svojom
publikom. U stvarnoj pozori{noj praksi ne postoji ne-
kakav zami{qeni visoki umetni~ki nivo pozori{ta bez
publike; samo je ono pravi visoki umetni~ki nivo po-
zori{ta za koji je dorasla wegova publika. U Beogradu,
Novom Sadu, dobrim delom i u Ni{u, ~esto i u ve}im
mestima u unutra{wosti, pozori{ta su nalazila dovoqno
publike i za svoje najsmelije poteze u repertoaru. U sre-
dini u kojoj se izvode komadi Sofokla i Plauta, iz slo-
ènog repertoara [ekspira, zatim Rasina, Molijera, Ge-
tea, preko Sardua, Dime Sina do Ibzena, Hauptmana, Beka
i Meterlinka naporedo sa “Stanojem Glava{em” Jak{i}a,
“Perom Segedincem” Kosti}a, “Smr}u Majke Jugovi}a”,
Vojnovi}a, “Ko{tanom” Stankovi}a, “Putem oko sveta”
Nu{i}a, “Dor}olskim poslovima” Stanojevi}a, u toj i
takvoj sredini pozori{te ìvi sa svim svojim osnovnim
atributima kao potreba u intimnom ìvotu publike. I
sada je bilo i uvek }e biti takve publike koja teì da
svojim vulgarnim ukusom vu~e pozori{te dole; prava je
mudrost dobrog dramaturga da ima intuicije i ta~no zna
dokle se sme spustiti u ponekad nu`nim ustupcima. Pozo-
ri{te je ~inilo u tom smislu povremene ustupke publici,
ali danas, posmatrano sa izvesne udaqenosti i u celini, to
nisu bile tako velike i skupe `rtve koje bi poremetile
normalne i umetni~ki sve bu~nije tokove razvitka. To je
samo dokaz da pozori{na publika ne samo da nije spu-
tavala nego je ~ak inspirisala pozori{nu delatnost.
547
Srpsko narodno pozori{te u

Novom Sadu (1904–1914)
Op{ti pogled i periodizacija

Nacionalno – politi~ke prilike za Srpsko narodno
pozori{te u Novom Sadu ostale su neizmewene i ~ak su se
pogor{avale u vremenu od 1904. do 1914. godine. Pored sve
ja~eg austrougarskog pritiska, koji je stalno sputavao i
gu{io srpske nacionalne i kulturne inicijative, zna~aj-
ni politi~ki doga|aji u Srbiji i u drugim jugoslovenskim
zemqama uznemiravali su i pokretali i duhove u Vojvo-
dini: majski prevrat 1903. u Beogradu, aneksija Bosne i
Hercegovine 1908, balkanski ratovi 1912–13, dva atentata
– Juki}ev na Cuvaja 1912. i Gavrila Principa na austro-
ugarskog prestolonaslednika Ferdinanda 1914. u Sarajevu
i, najzad, I svetski rat. Kao i ranije i u ovo vreme SNP je
bilo uvek pod najbudnijom prismotrom tu|inskih vlasti.
Pozori{tu su ~iwene smetwe i u pogledu slobodnog
izvo|ewa turneja od kojih je zavisio wegov opstanak, kao i
nacionalno – kulturna delatnost u srpskom narodu koju
nikad nije izneveravalo. Uprava SNP je morala, na pri-
mer, svake godine unapred da traì odobrenije od ma|ar-
skih vlasti za svoje gostovawe po mestima u Ba~koj, Tami-
{koj i Torontalskoj ùpaniji po kojima su se ma|arske
pozori{ne druìne kretale slobodno. U 1904. godini odo-
breno je gostovawe samo za Novi Sad i to do kraja de-
cembra. Ministarstvo unutra{wih poslova je odlu~ilo da
u budu}e ne odobrava gostovawe u vi{e ùpanija nego samo
u mesta koja se u molbi ozna~e unapred. Tako bi SNP bilo
u mogu}nosti da se sukobqava u raznim mestima sa putu-
ju}im ma|arskim druìnama, jer nije moglo da predvidi
unapred vreme gostovawa. Najzad je SNP molilo da mu se
odobri gostovawe u pojedinim mestima, ali da se unapred
ne odre|uje vreme boravka. Ova molba je jedva usvojena
posle svesrdnog zauzimawa Antonija Hayi}a kod ma|ar-
skih vlasti. Smetwe su pravqene i oko dobijawa subven-
cije za SNP. Jo{ napred sam spomenuo da je pozori{na
uprava 1901. godine molila Gradsko predstavni{tvo u No-
vom Sadu da se SNP dodeli subvencija od 2.000 kruna
godi{we. Uprkos protivqewu ma|arske mawine u Pred-
stavni{tvu, ta je pomo} izglasana, ali nikad nije dobi-
jena, jer je kona~no odobrewe osuje}eno kod ma|arskih
vlasti. Odobrena gradska pomo} od 3.000 kruna u 1911.
godini smawena je na 1.500 u 1912. godini. Pozori{te je,
dakle, i daqe bilo upu}eno na vlastite izvore – prihode

od predstava i dobrovoqne priloge srpskog naroda.
Po gradovima u Vojvodini, naro~ito u Novom Sadu, u
ovo vreme je bila sve brojnija srpska inteligencija koja se
obrazovala u evropskim kulturnim centrima, u Parizu,
Be~u, Pe{ti, Berlinu, i otuda prenosila svoja iskustva,
znawa i ispoqavala nove te`we u raznim pravcima. “Ne-
kako pred kraj pro{log veka u Novi Sad dolaze na slu`bu
mladi qudi, {kolovani na Zapadu, naro~ito u Be~u, Ber-
1514 “Spomenica SNP u Novom Sa-
linu i Pe{ti”, kaè Pavle Jefti}.1514 “Oni su osetili
du 1861–1961", itd. (ve} citirano de-
lo), ~lanak Pavla Jefti}a: ”Ostavka
potrebu da kulturno-prosvetni ìvot treba povesti no-
Tihomira Ostoji}a na poloàj pred- vim pravcem – u nauci traè}i istinu, a u umetnosti pri-
sednika Pozori{nog odseka". rodnost.” Kao i u Beogradu, moderne, reformisti~ke te-
`we se zapaàju u skoro istoj meri i u Novom Sadu u
kojemu je, naravno, bar {to se ticalo SNP, trebalo sve to
uskladiti sa wegovom nacionalno-politi~kom i kultur-
nom misijom pod okupacijom. Predstavnici novije, pa de-
limi~no ~ak i starije pozori{ne inteligencije, naj~e{}e
recenzenti, postavqaju se sada smelije, energi~nije prema
SNP i traè svestrane umetni~ke i administrativno –
organizacione reforme, usavr{avawe glumaca, reìje,
ve}u scensku i op{tu disciplinu, umetni~ku samostal-
nost upravnika u odlu~ivawu i vo|ewu Pozori{ta i sma-
wivawe, naro~ito umetni~kih, nadle`nosti Pozori{nog
odseka, koji najve}im delom sa~iwavaju nestru~waci. Ovi
borci za umetni~ke reforme, mladi Tihomir Ostoji}, Pe-
tar Kowovi}, Bo{ko Petrovi}, i stariji Jovan Hrani-
lovi}, Jovan Gr~i}, ~ak i Milan Savi}, i dr. pretresaju
dotle zanemarena pozori{na pitawa, pokre}u i nadah-
wuju. Ostoji} u svom listu “Pokret”, a naro~ito u petoj
svesci (1910), koja je cela posve}ena pozori{noj proble-
matici, ne {tedi nikoga od o{trih i ~esto vrlo umesnih
zamerki daju}i korisne sugestije i savete. On to ~ini
ne{to obazrivije i u “Letopisu Matice srpske”. Bo{ko
Petrovi} je objavio vrlo dokumentovanu, pomalo pole-
mi~ku, bro{uru “Srpsko narodno pozori{te u Novom Sa-
du 1907–1908. godine” u kojoj je kriti~ki pretresao i re-
pertoar i glumu, zalaù}i se za umetni~ke reforme. Jovan
Gr~i} je èstoko {ibao i repertoar i upravu i glumce
prvo u svom “Pozori{tu”, pa u prekr{tenom “Novom Po-
zori{tu” (1909–10). Sve je pokazivalo da je SNP moralo da
krene novim, boqim i savremenijim umetni~kim pravcem
i da SNP treba da mewa i sadrìnu i metode rada.
Osavremewavawe SNP izvodilo se dosta sporo iz ug-
lavnom pet stvarnih i, ~ini mi se, podjednako zna~ajnih
razloga: prvo, to su omatale konzervativne, odnosno su-
vi{e predostro`ne snage u Upravnom odboru i u samom
Pozori{tu, koje nisu volele brze i neproverene reforme;
drugo, SNP je moralo da uvek ima u prvom umetni~kom
Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu (1904–1914) 549
planu svoju nacionalno-politi~ku misiju pod okupacijom,

naro~ito u ovom vremenu nespokojstva i pritiska kada su
jo{ imale puni smisao i zna~aj vidovite re~i Laze Ko-
sti}a: “Dolazi vreme da se boji{ta preru{e u pozori{ta”
(“Matica”, 1867); tre}e, SNP, vode}i borbu za opstanak,
moralo je da vodi takvu repertoarsku politiku koja }e
omogu}iti ve}e prihode; ~etvrto, SNP nije ni izdaleka
upu}eno samo na gradsku, pa ni na novosadsku inteligen-
ciju, nego najve}im delom, naro~ito na turnejama, na {ire
slojeve publike sa manije tananog sluha za preambiciozne
umetni~ke parade i, najzad, ~esto, umetni~ki rukovodioci
Pozori{ta ili nisu umeli ili nisu smeli da se ~e{}e
upu{taju u smele umetni~ke eksperimente. Kada se danas
ova prva moderna etapa zahvati u istorijskoj celini, sve-
strano, mirno i kriti~ki odmereno oceni po svemu {to je
dala za ne{to vi{e od deset godina u repertoaru, u kva-
litetu inscenacija, u vrednosti nara{taja glumaca i u
nacionalno-politi~koj i kulturnoj misiji, rezultati su
znatno povoqniji nego {to se o tome sti~e utisak iz po-
nekih ogor~enih i èstoko o{trih recenzija i ~lanaka
savremenika koji su ~esto gubili pravo kriti~ko merilo.
Kompozitor Petar Kowovi}, jedan od takvih borbenih
“pokreta{a” iz vremena ovih okr{aja, priznao je lojalno u
na{e dane da se u tome preterivalo. “O paradoksima koje je
tako situacija nametala vo|stvu na{eg Pozori{ta” – pi-
{e on 1961 – “pisali smo jo{ pre pedeset godina u Ostoji-
}evom ’Pokretu’ (’O na{em pozori{tu’), mada sa vi{e
èstine i mawe objektivnosti nego {to bismo to mo`da
(ne mo`da nego sigurno) danas ~inili”. 1515 1515 “Spomenica SNP u Novom Sa-
Razvitak Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu, du 1861–1961". ~lanak: ”Sentoma{ i

Srpsko narodno pozori{te" (“Se}awa
kao uostalom i NP u Beogradu, treba posmatrati u tri iz detiwstva”), str. 21.
umetni~ki jasnije diferencirane i uobli~ene etape: prva
etapa, koja po~iwe od 1904. godine, kada je izabran za up-
ravnika Branislav Nu{i}, posle povla~ewa glumca Di-
mitrija Ruì}a, i traje do 1914. godine, odnosno do I svet-
skog rata; druga etapa se razvija u sasvim novim uslovima
oslobo|ene zemqe od 1919. do 1941. i tre}a etapa od kraja
1944. godine do na{ih dana.
Uprava u Srpskom narodnom pozori{tu

u prvoj etapi
Za ne{to vi{e od deset godina radilo je tri upravnika,
a ~etvrti samo nominalno: posle ostavke Dimitrija Ru-
ì}a 1903. za upravnika je postavqen Branislav Nu{i},
uveden u du`nost 1904. zatim Pera Dobrinovi} od 1906,
@arko Savi} od 1911. i samo formalno i nominalno Jovan
Gr~i} 1914. godine kada je SNP obustavilo rad zbog rata.
Po{to je dr Lazar Stanojevi} podneo ostavku kao na~el-
nik Dru{tva za Srpsko narodno pozori{te 21. VIII 1905.
godine, ogor~en i uvre|en od Upravnog odbora, i to posle

25 godina po`rtvovanog rada u wemu, na wegovo mesto je
izabran podna~elnik Antonije Hayi}, a za podna~elnika
dr Gedeon Dun|erski. U ovo vreme treba spomenuti i dva
predsednika Pozori{nog odseka u Dru{tvu: dr Tihomira
Ostoji}a 1907–8. i dr \uru Trifkovi}a od septembra 1909.
godine do kraja, koji su radili vrlo korisno u SNP. Po-
{to je Hayi} umro u januaru 1916. godine u Novom Sadu,
zamenio ga je dr Milan Jovanovi} – Morski koji se pod
okupacijom starao, koliko je mogao, o imovini Srpskog
narodnog pozori{ta.
Umetni~ka delatnost Srpskog narodnog pozori{ta

za uprave Branislava Nu{i}a (1904–1905)
Nepunu godinu dana posle napu{tawa Narodnog pozo-
ri{ta u Beogradu, koje je vreme proveo u dobrovoqnoj
penziji, Branislav Nu{i} je 17. XII 1903. izabran za uprav-
nika Srpskog narodnog pozori{ta, a primio je du`nost 26.
II 1904. godine kada je jo{ dr L. Stanojevi} bio na~elnik,
A. Hayi} podna~elnik Dru{tva. Sve je po~elo i razvijalo
se lepo, ali je trajalo kratko i zavr{ilo se r|avo. Nu{i}
je posle gostovawa u Somboru, gde je primio du`nost up-
ravnika, vodio SNP na turneju u Suboticu, Sentu, Stari
Be~ej, Staru Pazovu, Turski Be~ej, Veliku Kikindu, Mo-
krin i vratio ga u Novi Sad u kojem nije bilo skoro tri
godine. U Novom Sadu je ostao sa Pozori{tem od 19. X
1904. do 3. II 1905. Posle Novog Sada SNP je nastavilo da
gostuje pod upravom Nu{i}a u Sremskim Karlovcima, Ze-
munu, Pan~evu, Sremskoj Mitrovici i Rumi (11. VI 1905).
U Rumi se Pozori{te podelilo na dva gluma~ka ansambla:
jedan je poveo sobom Nu{i} na gostovawe u Sarajevo, a
drugi Dimitrije Ruì} u Zemun i Novi Sad. Kada su se
~lanovi SNP ponovo skupili 1. VIII 1905. godine u Vu-
kovaru da nastave rad, upravnik Nu{i} nije do{ao nego je,
ne izvestiv{i ni Upravni odbor Dru{tva, otputovao u
Beograd. Nu{i} je i pre ovog neobi~nog incidenta tre-
balo da bude suspendovan zbog nedozvoqenog tro{ewa nov-
ca Pozori{ta. U avgustu Odbor ga je suspendovao kao up-
ravnika. Posebno izabrani odbor je utvrdio da je Nu{i}
“sasvim nehatno vr{io svoje du`nosti, naro~ito sa ra-
~unske strane i da je u tom pogledu kriv, a ujedno utvrdio
da postoji {teta i da je za wu Nu{i} odgovoran”. Odbor je
skinuo suspenziju “s obzirom na wegove kwièvne zaslu-
ge”, ali da “naknadi prona|ene nedostatke”, odnosno da
1516 “Pozori{te”, 1905, br. 1–2. podmiri mawak od 3.197 dinara u toku {est meseci. 1516
Nu{i} je docnije podneo obrazloèni finansijski iz-
ve{taj Dru{tvu. Za sedamnaest meseci delatnosti u SNP
Nu{i} nije doneo u repertoar ni novih, ni umetni~ki
lepih trenutaka. Jedan vodviq, jedna opereta i dva komada

s pevawem, koje }emo upoznati u poglavqu o muzi~koj de-
latnosti SNP u ovo vreme, vi{e umawuju nego pove}avaju
umetni~ku vrednost repertoara. Od dramskih dela imaju
kwièvnu ili scensku ili obostranu vrednost “Toska” i
“Otaybina” V. Sardua, “Revizor” N. Gogoqa, “Fransijon”
Dime Sina i “Kod Belog kowa” Oskara Blumentala. Ko-
madi “Mona Vana” Meterlinka, “U dolini” H. E~egeraja,
“Pohod na sever” Ibzena su obnovqene premijere iz 1903.
godine, pre wegovog dolaska. Nekoliko bezvrednih stra-
nih komada vukli su Pozori{te dole. Od doma}ih komada
obnovqeni su “Car Du{an Silni” M. Cveti}a, “Su|aje” sa
muzikom Josifa Marinkovi}a Qubinka Petrovi}a, a od
novih samo nekoliko jedno~inki: “On” S. ]orovi}a, “Pes-
nik” V. Ili}a, “Sre}a i qudi” i “Posledwi ideal”, oba
Ilije Vuki}evi}a, i wegov “Pod starost”. To je sav, dosta
mr{av, umetni~ki bilans u Pozori{tu u kojemu su se pre-
mijere brzo izbacivale. Ako nije bio u stawu da izbaci na
scenu vi{e i boqih komada, Nu{i} je delovao vrlo ko-
risno u drugim pravcima. Pre svega, Nu{i} se trudio da
zavede izvestan sklad u odnose glumaca, koje je zatekao u
sukobima naj~e{}e iz umetni~kih surevwivosti, ali je taj
problem ostao nedovoqno re{en i po wegovom odlasku.
Znatno je doprineo podizawu umetni~kog nivoa predstava,
usavr{avawu igre glumaca, savesnijoj reìji, dekorativ-
no-kostimskoj opremi scene i scenskoj disciplini, {to
predstavqa, nesumwivo, wegov najzna~ajniji umetni~ki
doprinos Pozori{tu. Sa jakom intuicijom za scenu i glu-
mu, Nu{i} je umeo da odabere u pravom trenutku komad
koji nekim glumcima-protagonistima omogu}uje da se ume-
tni~ki izraze u punoj meri. Misle}i na veliku dramsku
umetnicu Milku Markovi}, on unosi Diminu komediju
“Fransijon” i Sarduovu dramu “Toska” u kojoj ona stvara
svoje zna~ajne kreacije i pretvara predstave u najprijat-
nije pozori{ne svetkovine. Recenzenti pi{u o woj sa div-
qewem, a Jovan Hranilovi} je u tuma~ewu uloge Toske
upore|uje s velikom Sarom Bernar, koju je tako|e gledao.
Tako Nu{i} postupa i sa drugim glumcima u komadima
“Otaybina” i “Kod belog kowa”.
Najzad, Nu{i} je napisao jedan vrlo studiozan, op{i-
ran i iscrpan referat u kojemu analizuje i ocewuje stawe
u SNP u pogledu repertoara, glumaca i finansijskih pro-
blema i u isto vreme u jasno i odlu~no formulisanim
zakqu~cima predlaè spasonosna re{ewa. Iz ovog refe-
rata se vide dve stvari: stawe u SNP za wegove uprave i
kakvo je zatekao, ponegde u izlagawu i prenagla{eno u
nepovoqnom smislu, i wegova pozori{na shvatawa. On
smatra da repertoar treba “da bude izraz jasnih i odre-
|enih namera i plemenitih a uzvi{enih te`wi, naime
onih te`wi i namera radi kojih treba i mora da postoji

srpsko narodno pozori{te”, izraènih ustavom Dru{tva
za SNP. Nu{i} ustaje protiv operete kao {tetne po ukus
publike, neizvodqive u SNP koje je prete`no putuju}e,
skupe, finansijski nerentabilne i umesto we savetuje fa-
vorizovawe komada s pevawem ili uno{ewe u repertoar
koncertnih ve~eri sa muzi~kim i peva~kim ta~kama. Na-
ro~ito je zna~ajan wegov zahtev da se u budu}e nijedno delo
ne sme uneti u repertoar pre nego sto provere wegovu
vrednost kwièvni odbor i upravnik Pozori{ta.
U izlagawu o glumcima wegova zapaàwa su dobra i
zanimqiva kad govori o brojnom odnosu nara{taja, ali
ponekad preo{tra ili neta~na u oceni vrednosti ponekog
glumca, jer se znatno razlikuju od mi{qewa savremenih
recenzenata i ne samo u Novom Sadu.
1517 Iz rukopisa zbirke Matice
srpske u Novom Sadu, br. M. 11213. Sa-
Nu{i} je ovaj referat1517 u vidu predstavke predao
op{tio @ivko Markovi} u prilogu: 22(9) V 1904. godine Upravnom odboru Dru{tva, ali ovi i
“Memorandum B. Nu{i}a za reorgani- drugi ovde nespomenuti, ina~e vrlo korisni saveti i pred-
zaciju Srpskog narodnog pozori{ta”, lozi o reformama u SNP nisu ostvarivani u pozori{noj
objavqeno u “Spomenici 1861–1961”,
itd. praksi za wegove uprave nego, u znatnoj meri, docnije usvo-
jeni i formulisani od posebne stru~ne komisije. Tako }e
se wegov zna~ajni udeo u razvitku SNP ose}ati jo{ dugo.
Umetni~ka delatnost SNP za uprave

Pere Dobrinovi}a (1906–1911)
Posle odlaska Nu{i}a do{lo je do sukoba izme|u ~la-
nova Upravnog odbora Dru{tva i wegovog na~elnika dr
Laze Stanojevi}a. Po{to je SNP neo~ekivano ostalo bez
upravnika, Stanojevi} je u Vukovaru privremeno preuzeo
upravu i glumca i rediteqa Dimitrija Ruì}a postavio za
organizaciono – operativnog upravnika, koji je trebalo
da predvodi druìnu i stara se o wenoj disciplini, a
Andriju Luki}a za glavnog rediteqa. Me|utim, Upravni
odbor je to izmenio i 21. VIII 1905. postavio za upravnika
rediteqa i najboqeg glumca Peru Dobrinovi}a, koji je na
skup{tini Dru{tva 21. XII 1910. podneo ostavku. On se
definitivno povukao po~etkom marta 1911. godine kada je
predao du`nost novom upravniku @arku Savi}u.
U toku punih pet godina Dobrinovi} je rasipao svoje
dragocene stvarala~ke snage kao upravnik, rediteq, naj-
boqi i najozbiqnije zaposleni glumac u svim glumskim
fahovima. Niko u istoriji srpskog pozori{ta nije do-
ìveo wegovu neobi~nu sudbinu: da bude kao upravnik to-
liko kritikovan, ~esto i bezobzirno, uvredqivo i prete-
rano, i u isto vreme kao glumac hvaqen, slaviqen i uzdi-
zan do pravog umetni~kog kulta. Najvi{e je kritikovan
zbog repertoara i o{trog kursa u zavo|ewu scenske i op-
{te discipline. Ovakav kurs je bio neminovan, jer je i
Nu{i} zatekao, pa dobrim delom i ostavio neskladne od-
nose me|u glumcima, iako ih je smirivao. Dobrinovi} –

veliki umetnik, bio je, nesumwivo, i `rtva gluma~kih
spletaka i sitnih surevwivosti, ali i svoje odlu~ne na-
mere da svakog glumca prema odgovaraju}oj vrednosti po-
stavi na pravo mesto {to je on sigurno najboqe znao i
mogao. Wegova delatnost kao upravnika pada ba{ u vreme
(uglavnom od 1906) kada se oko Pozori{ta postepeno i sve
brè i sve ja~e stvara i deluje borbeno novi reformi-
sti~ki pokret pozori{nih stru~waka, koji u Pozori{tu
traè duboke i svestrane umetni~ke reforme za koje Dob-
rinovi} nije bio dorastao svojim obrazovawem, ma koliko
bio najve}i umetnik epohe. Ovi i ovakvi reformisti~ki
zahtevi podudaraju se vremenski s onim {to se tada izvo-
dilo u NP u Beogradu za uprave Jankovi}a i Grola, zatim i
M. Predi}a. Moderno doba nametalo je sloènije umet-
ni~ke zahteve.
Nacionalni repertoar
U toku pet godina Dobrinovi} je pokazao da ne ume da
vodi odre|enu i ambicioznu umetni~ku politiku: u reper-
toaru je bilo malo premijera, a mnogo repriza. Naro~ito
je bilo malo komada od ozbiqnije umetni~ke vrednosti,
koji predstavqaju scenske doga|aje. U sezoni 1905–6. dugo
je izvodio komade koje je, kako je sam izjavio, jo{ Nu{i}
izabrao i u wima podelio uloge. On se àlio na skup-
{tini 29. XII 1906. godine da je Nu{i} u nekim komadima
pristrasno podelio uloge, pa je morao da izvr{i prepo-
delu i izgubi dosta vremena u ponovnom uve`bavawu. Zato
nije imao dovoqno vremena da spremi vi{e novih komada.
Ako je to opravdawe umesno za ovu sezonu, u idu}oj su ve}
nehat i nesnala`qivost. U sezoni 1905–6. je vrlo siro-
ma{an bilans nacionalnog repertoara: “Rka~”, {aqiva
igra, Petra Petrovi}a Pecije, “Pastorak”, pozori{na
igra, Josipa Eugena Tomi}a i “Povratak”, drama u jednom
~inu, Sr|ana Tuci}a, sve u 1905. godini; proslava stogo-
di{wice od ro|ewa Jovana Sterije Popovi}a u Somboru
(“Smrt Stefana De~anskog”, 25. II 1906), u Velikoj Kikin-
di (“Pokondirena tikva”) i u Vr{cu (“Kir Jawa”), sve u
1906. godini. Od svega je, nesumwivo, najzna~ajnija prosla-
va Sterijine godi{wice. U sezoni 1906–7. od doma}ih dela
zasluùje pa`wu samo Nu{i}eva komedija “Svet” (1907), u
1907–8. “Smrt Majke Jugovi}a” Iva Vojnovi}a (1908), koja
se izvodi u godini aneksione krize.
U sezoni 1909–10. imao je vi{e nacionalnih komada, ali s
vrlo malo ili nimalo kwièvne vrednosti: “Svakom svoje”,
slika iz narodnog ìvota u 3 ~ina, sa muzikom i pevawem
kompozicija Isidora Baji}a, “Usko~kiwa”, slika iz {ajka-
{kog ìvota u 3 ~ina s pevawem, Lazara Markovi}a – Mrguda,
“Jankovi} Stojan”, slika u jednom ~inu prema narodnoj pesmi
“Ropstvo Jankovi} Stojana”, Jovana Proti}a, sve u 1909. go-
dini, “Narodwak”, pozori{na satiri~na igra u 3 ~ina, dr L.

Markovi}a – Mrguda, “û~uk Stana” Milorada Petrovi}a sa
muzikom I. Baji}a, “Odsudni trenuci”, tri jedno~inke iz
pentalogije, “Ksenije i Ksenija”, komedija, obe Milana Sa-
vi}a, sve u 1910. godini.
Ovakva pa`wa prema doma}im komadima sigurno je do-
{la posle o{tre kampawe u {tampi protiv Pozori{ta, sa
aluzijama na Dobrinovi}a i Pozori{ni odsek o zanema-
rivawu nacionalnog repertoara.
Strani repertoar (1906–1910)

Neujedna~enost po vrednosti stranih komada u reper-
toaru najboqe odaju nesigurnost kriti~kog merila i umet-
ni~ku nesistemati~nost upravnika Dobrinovi}a i onih iz
Pozori{nog odseka koji su s wim na tome povremeno sara-
|ivali. Desetak mawe ili vi{e i scenski i kwièvno
uspelih komada u toku pet godina gube se u balastu poneke
operete, vi{e povr{nih lakrdija, vodviqa, melodrama i
naivnih pozori{nih igara najve}im delom reprizovanih.
Tu su naj~e{}e privla~ni scenski efekti rutinerski pi-
sanih komada, ali u kojima ni najboqa gluma nije uvek u
stawu da naknadi praznu ili bezvrednu sadrìnu u novom
vremenu koje zahteva druk~ije, savremenije teme i umet-
ni~ke tretmane.
Od vi{e takvih ili sli~nih komada spomenu}u samo one
premijerne za koje mislim da zna~e mawe ili ve}e osveà-
vawe repertoara u toku pet godina za uprave Dobrinovi}a:
“Poru~nik Rajf”, komedija, G. Mozera, “Florentinski {e-
{ir”, komedija, E. Labi{a – Mark Mi{ela u 1905; “Vawu{i-
nova deca”, drama, Naj|enova, “@ena s mora”, drama, H. Ib-
zena, “@enidba”, komedija, N. Gogoqa u 1905; “Ve{tica”, dra-
ma u 5 ~inova, V. Sardua, “Posao je posao”, komad u 3 ~ina,
Oktava Mirboa, “Narodni neprijateq”, drama, H. Ibzena,
“Na dnu”. drama M. Gorkog u 1907; “Gospodin Alfons”, ko-
medija, A. Dime Sina (1908); “Bakara”, komedija, Anri Bern-
stena, “Kamen me|u kamewem”, pozori{na igra u 4 ~ina, Her-
mana Sudermana u 1909; “Kradqivac”, pozori{na igra, Anri
Bernstena, “Zemqa”, komedija, Karla [enhera, “\avo”, ko-
medija, Franca Molnara i obnova “Na dnu” M. Gorkog u 1910.
Ovi komadi, ma koliko neujedna~eni po vrednosti i
scenskoj i umetni~koj, odràvaju repertoar na potrebnoj
umetni~koj visini. Dobrinovi} sigurno nije dobro po-
znavao stranu dramsku kwièvnost da bi davao sugestije
prevodiocima i sam istraìvao u repertoaru evropskih
pozori{ta, nego je birao izme|u onoga {to mu je dono-
{eno. Me|utim, on je vrlo sigurno i dobro me|u reprizama
odabirao za publiku najefektnije komade koje je poznavao.
Kao odli~an glumac i scenski prakti~ar, on je ve{to
odabirao za publiku fabulom zanimqive, situacijama di-
nami~ne, a za gluma~ku igru podesne komade.
Navodim takav izbor repriza u sezoni 1905–6, kada je tek
nastupio i bio samostalan, jer se docnije zaista mogao izgu-
biti u pravom kompleksu reformisti~kih preokupacija, koje

su povremeno kipele u {tampi. Reprizovani su slede}i ko-
madi: “Grani~ari” Frajdenrajha, “Pokondirena tikva” Ste-
rije, “[okica” i “Sa}urica i {ubara” Okrugi}a – Sremca,
“Balkanska carica” N. Petrovi}a, “\ido” Veselinovi}a,
“Seoski lola”, Tota – Deska{eva, “Otelo”, “Mleta~ki tr-
govac”, “Kraq Lir” [ekspira, “Razbojnici”, “Marija Stju-
art” [ilera, “Grof Monte Hristo” T. Megerle, “Dve siro-
tice” d’Enerija – Kormona, “Raspiku}a” Rajmunda, “Marija,
k}i pukovnije”, sa muzikom Donicetija, F. Gluma, “Stari Ba-
ka i wegov sin husar” J. Sigetija, “Bibliotekar” G. Mozera,
“Carev glasnik”, sa muzikom A. Osvalda, P. Ota, “Karlova
tetka” Brandona Tomasa, “Florentinski {e{ir” Labi{a –
Mark Mi{ela, “Revizor” Gogoqa, “Vasantasena kraqa ûd-
rake”, “Kod belog kowa” O. Blumentala. Sli~nu sliku daje i
repertoar u 1907–8. godini.
Ovaj repertoar je sastavqen po koncepciji glumca-
–prakti~ara u kojemu ima “od svega pomalo za svakoga”, a to
zna~i komada vrlo neujedna~enih po vrednosti i razno-
vrsnosti po predmetu, od kojih pozori{ta mogu da ìve i
ìvotare, ali i ne da se umetni~ki mnogo proslave. Ja
moram da ponovim svoju misao: u te{koj finansijskoj si-
tuaciji SNP, ìve}i prvenstveno od prihoda sa predstava
i sve mawih priloga iz naroda, moralo je ba{ repertoarom
da misli na najraznovrsnije zahteve i ukus publike, ~esto
daleko ispod velikih umetni~kih ambicija wegovih entu-
zijasta – recenzenata.
Zakqu~ak o delatnosti upravnika Pere Dobrinovi}a

Recenzenti su zamerali Dobrinovi}u da ne poznaje ni
doma}u, ni stranu dramsku kwièvnost i uzima, a ne bira,
komade nekriti~ki ne slu{aju}i savete. ni wihove, ni
ponekog iz Pozori{nog odseka. Veliki scenski umetnik,
oslu{kuju}i, nesumwivo, prvenstveno raspoloèwe ve}i-
ne publike, od koje je SNP i ìvelo, Dobrinovi} je zane-
marivao mi{qewe Pozori{nog odseka u kojemu je bilo
dosta nestru~waka (koje su neki recenzenti naro~ito oma-
lovaàvali!) i slu{ao najvi{e svoju intuiciju u raznim
trenucima {ta i kada treba ne{to izvoditi. On se pri
tome ~esto ogre{io o umetnost bore}i se da odrì Pozo-
ri{te, koje danas, vi{e nego ma koje u zemqi, imponuje
svojom zadivquju}om vitalno{}u i istrajno{}u, pothra-
wivanim sve{}u, i nacionalnom i kulturnom, naroda u
Vojvodini. Zamerali su mu, zatim, da je u pona{awu prema
glumcima bio ~esto “pristrastan, }udqiv, naprasit, ~esto
i surov” (T. Ostoji}, na primer, u svome “Pokretu”, 1910).
Za qude koji poznaju psihologiju pozori{ta, bilo bi pra-
vo ~udo kada bi se mogao pona{ati druk~ije upravnik u
Pozori{tu obremewenom mnogim nere{enim problemi-
ma, neobezbe|enom, sa surevwivim glumcima i izme|u sebe
i na wega, glavni rediteq, najboqi glumac koji je morao
uvek da umetni~ki zra~i i kolegama i publici. Glumci su

se na wega àlili i pismeno Upravnom odboru Dru{tva,
koji ga je skoro uvek uzimao u za{titu: on je traìo strogu
scensku disciplinu, razbijao gluma~ke koterije, naro~ito
sukobe izme|u starijih i mladih iz surevwivosti. ^la-
novi Zajednice omladine Srpskog narodnog pozori{ta,
osnovane za wegove uprave, bili su za wegov izbor za up-
1518 Sini{a Jani}: “Se}awa Boè ravnika i podràvali ga u radu.1518 Sem toga, Dobrinovi}
Nikoli}a na Srpsko narodno pozorije bio strog prema glumcima zbog naklonosti prema jev-
{te”. “Spomenica 1861–1961", itd. tinim efektima i improvizacijama, a neke wegove probe
(Citirano delo.), str. 251.
su li~ile na “prave dresure”.
U godinama borbe za umetni~ke reforme mnoge zamerke
su upu}ene Dobrinovi}u, koji se na{ao tada na poloàju
upravnika, a u stvari su sa~iwavale reformisti~ki pro-
gram o kojemu }u posebno govoriti. Neosporno je, me|utim,
da on svojom op{tom kulturom nije ni znao, pa ni mogao, ni
umeo, da odgovori visokim umetni~kim ambicijama sloè-
nijeg reformisti~kog programa sa kojim bi se, u onim
poznatim uslovima, te{ko sna{li i ve{tiji umetni~ki
rukovodioci. Zbog roga je Pozori{te za wegove uprave
bilo ispod umetni~kih te`wi pozori{ne inteligencije
ovoga doba, ali nije izneverilo svoju nacionalnu misiju.
Borba za reforme u Srpskom narodnom pozori{tu

u Novom Sadu
Borbu za sprovo|ewe umetni~kih, finansijskih i ad-
ministrativnih reformi u SNP po~eo je jo{ Branislav
Nu{i} svojom ve} spomenutom predstavkom Upravnom od-
boru Dru{tva 1905. godine, Neke od wegovih pogleda i
sugestija usvojio je ili neznatno izmenio i dopunio odbor,
koji su sa~iwavali Tihomir Ostoji}, Isidor Baji}, dr La-
zar Markovi} i Branislav Nu{i}. O ovom predlogu o
reorganizaciji i uspe{noj delatnosti SNP diskutovalo
se na skup{tini Dru{tva 1905. godine na kojoj su usvojene
skoro sve sugestije, ali su ostvarivane uglavnom od 1906.
godine. Tako je po~ela delimi~na reforma u samom Po-
zori{tu i Dru{tvu. Najzna~ajnije su sugestije koje su se
odnosile na sadrìnu repertoara. Odbor je predlagao da
se posveti najve}a briga negovawu nacionalnih komada,
koji treba da sa~iwavaju jednu tre}inu celokupnog reper-
toara. Predlaga~i su naro~ito isticali zna~aj nacional-
no- istorijskih srpskih dela i komada iz narodnog ìvota
s pevawem, koji bi potisnuli operetu. U repertoar se ne
mogu vi{e unositi posrbqeni komadi, jer obi~no nemaju
kwièvne vrednosti, ali se odobravaju prerade verovatno
iz nacionalne i patrijarhalne predostro`nosti.
Ovim predlogom su jasnije odre|ene i du`nosti uprav-
nika. Pored organizaciono-administrativnih, operativ-
nih i finansijskih poslova, upravnik je od sada i drama-
turg i rediteq, a rediteq ga samo zamewuje u svim tim

artisti~kim funkcijama. Tako se upravnik znatno osamo-
stalio kao umetni~ki rukovodilac, ali je jo{ zavisan od
Pozori{nog odseka.
Predlogom su obuhva}ene i minimalne i maksimalne
plate i penzije glumaca, ali o tome na drugom mestu. Sve su
to inicijative, proizi{le u okviru samog Dru{tva, koje
su mewale sadrìnu rada i oblike rada u Pozori{tu.
Ali, prava borba za reforme vodila se izvan Pozo-
ri{ta, u {tampi, ~esto èstoko, britkim re~ima, ~ak
organizovano; tako se u posledwoj godini uprava Dobri-
novi}a 1910. pretvorila u reformisti~ki pokret, koji je
pokretao, nadahwivao, èstio i ustalasavao duhove u No-
vom Sadu i u Pozori{tu. Situacija, sadrìna, metodi
rada, ceo umetni~ki mehanizam u Pozori{tu, bili su
stvarni uzroci i razlozi borbe, a Dobrinovi} samo povod
za reformu. Va`no je ista}i: te`we i ideje boraca za
umetni~ke reforme naj~e{}e su i umesne i savremene, u
duhu modernih pozori{nih potreba i zahteva, ali su sudo-
vi i zakqu~ci prenagla{eni, preo{tri, dosta neodmereni
i neobjektivni.
Borbu za svestranu umetni~ku reformu Pozori{ta po-
~eo je dr Bo{ko Petrovi} svojom malom raspravom “Srp-
sko narodno pozori{te u Novom Sadu 1907–1908.” u kojoj je
kritikovao upravu {to je u repertoaru najvi{e favori-
zovala francuske komade na {tetu srpskih i ostalih na-
roda, tako “da su novosadskoj srpskoj publici vi{e govo-
rili Francuzi nego srpski pisci” i da SNP “nije ni{ta
uradilo za srpsku dramu”. Petrovi} je istakao veliki broj
povr{nih, prete`no zabavnih, neaktuelnih komada, koji
ne podiù umetni~ki nivo Pozori{ta. Misle}i, o~igled-
no, na Dobrinovi}a i Pozori{ni odsek Petrovi} ne ve-
ruje da se u sada{woj situaciji mogu uspe{no izvoditi
dubqe umetni~ke reforme u Pozori{tu. Jovan Gr~i} je
bio najo{triji. On je prvo u “Pozori{tu”, zatim u “Novom
Pozori{tu” 1909–10. godine ustao o{tro protiv izvo|ewa
operete i traìo opersku muziku. Ne mare}i mnogo re~i,
kritikovao je upravnika Dobrinovi}a {to izvodi bez-
vredne komade i tada “ònglira, prevr}e se, ba{ kao muva
bez glave”. I Gr~i} je “èleo” – kaè dr Mihovil Tomandl
– “da u Pozori{tu zavlada novi, savremeni duh, da se pre-
kine s konzervativizmom i uvreènim {ablonom u radu,
pa da se preorijentacijom i boqom metodom u upravqawu
do|e i do boqih rezultata”. 1519 1519 Dr Mihovil Tomandl: “Srp-
Dr Tihomir Ostoji}, tada cewen pozori{ni recenzent sko pozori{te u Vojvodini”, kw. II
(Ve} citirano delo.), str. 97.
i profesor Srpske gimnazije, posvetio je 1910. godine
celu petu svesku svoga lista “Pokret” pozori{nim pro-
blemima. Sada prvi put delatnost Pozori{ta je kriti~ki
sagledana i ocewena sa svih strana, ali u isto vreme su

razvijani novi pozori{ni pogledi i savetovane korisne
reforme. Ostoji} u ~lanku “[ta smeta razvijawu na{eg
Pozori{ta” zakqu~uje da Pozori{te proìvquje te{ku
finansijsku krizu, da je repertoar u umetni~kom pogledu
slab i da su glumci vrlo nezadovoqni radom i pona{awem
svoga upravnika Dobrinovi}a. “Kako i mogu biti zado-
voqni qudi u jednoj ku}i u kojoj ne ide sve kako treba?” –
pita Ostoji}. – “Kako da se savlada upraviteq koji ima kao
umetnik velikih vrlina, ali kao administrator velikih
mana? Kako da se zadovoqe glumci, kako da se izi|e iz
nov~anih briga, kako da se do|e do repertoara?”
Zalaù}i se za reforme, Ostoji} predlaè da se izvr-
{i centralizacija uprave i to naro~ito tako {to }e se
dati upravniku puna vlast, koju sada nema, jer upravqa
Pozori{tem preko Pozori{nog odseka. On u tome vidi
korene nesloge, sukoba, nedisciplinovanosti i spletaka.
Ostoji} predlaè da se zavede funkcija dramaturga, koji
}e, kao dobar stru~wak, sigurnim kriti~kim merilom oda-
birati komade, jer je “sada{wi repertoar ima drama, ve-
}inom zastarelih, nesavremenih, ~esto sasvim lo{ih, koje
kao da je neki vetar navejao sa svih strana”.
Kompozitor Petar Kowovi} je u ~lanku “Za{to je po-
trebno povesti re~ o na{em Narodnom pozori{tu zamerao
Dru{tvu za SNP {to se od svog osnivawa nije dovoqno
posve}ivalo umetni~koj politici Pozori{ta, jer nije te-
ìlo ”da izradi idejni program samog repertoara, niti da
se postara za pravilnu i dobru igru gluma~kog ansambla".
Nesumwivo sporazumno sa Ostoji}em i on misli da takvu
stvarala~ku umetni~ku politiku ne moè da vodi i ostva-
ruje jedno Dru{tvo nego, misle}i na sposobnog upravnika,
“Jedno srce i jedan um, koji ume da na|e ritam celini,
okvir slici i toplinu unutarwoj sadrìni”. U pozori-
{nim recenzijama se ~esto pisalo iscrpnije o igri gluma-
ca i o predstavama, ponekad ~ak stroè i nepovoqno, i
preporu~ivalo gluma~koj druìni ozbiqnije umetni~ko
zalagawe. Sve je to znatno uticalo na stvarala~ko raspo-
loèwe u Pozori{tu, naro~ito od 1910. godine otkad se
moè govoriti o jednom boqem Umetni~kom kursu u radu.
Na godi{woj skup{tini Dru{tva za SNP 21. X 1910.
godine ispoqile su se te`we za korisnim reformama:
Pozori{ni odsek, na primer, predloìo je spisak vi{e
odabranih novih komada za inscenaciju, misle}i sada na
umetni~ku afirmaciju Pozori{ta, a pove}an je na 36 i
broj ~lanova, tako da je gluma~ka druìna bila dovoqna za
ve}a, masovnija izvo|ewa. Posle nekih nepovoqnijih re-
cenzija o gluma~koj igri, Pozori{ni odsek je sada prvi
put ocenio, ne uvek i kriti~ki odmereno, umetni~ku vred-
nost svakog glumca pojedina~no.
Srpsko narodno pozori{te nije bilo vi{e ono iz mi-

lo{te i sentimentalnosti samo maèno “Mezim~e” nego
ve} impozantno narasla ustanova sa koliko nacionalnim
toliko i kulturno–umetni~kim stremqewima.
Umetni~ka delatnost Srpskog narodnog pozori{ta za

uprave @arka Savi}a (1911–1913)
Tek {to je raspustio svoju Operu u Novom Sadu, gde je
iz Beograda pre{ao na gostovawe, @arko Savi} je postao
upravnik Srpskog narodnog pozori{ta u po~etku marta
1911. godine i ostao do 31. XII 1913. godine. Pozori{te je u
wemu dobilo upravnika bogatog umetni~kog iskustva ste-
~enog na evropskim scenama, velikog pozori{nog znawa i
proslavqenog peva~a. Od wega se moglo o~ekivati da os-
tvari vi{e umetni~ke ambicije, koje su borci za reformu
propovedali ba{ do ove godine. Me|utim, okolnosti pod
kojima je radio nisu dopustile da Savi} pokaè sve {to je
mogao da stvori kao upravnik.
U godinama 1911–12. Savi} nije dovoqno samostalan u
umetni~kom radu, jer se mnogo me{ao i u sastavqawu re-
pertoara i u izboru rediteqa, Pozori{ni odsek na ~elu sa
predsednikom dr \urom Trifkovi}em. Kritikuju}i Od-
sek zbog toga, recenzent T. Ostoji} zamera {to repertoar
“nema ni ideje, ni samostalnosti, ni umetnosti”, jer mora
odgovarati zahtevima i potrebama srpske sredine u Voj- 1520 Dr Tihomir Ostoji}: “Glose
vodini, i osu|uje izvo|ewe opereta1520 kao umetni~ki bez-
na rad Narodnog pozori{ta u Novom
vrednih. Savi} nije mogao da pokaè svoje stvarala~ke Sadu u sezoni 1911–12", ”Letopis Ma-
mogu}nosti ni zato {to je SNP, po ustaqenoj praksi, tice srpske". 1912, br. 285.
provelo vi{e na turneji nego u Novom Sadu.
Dve zna~ajne turneje po okupiranim

jugoslovenskim zemqama
Jedna od najlep{ih inicijativa Dru{tva i Savi}a bila
je duà turneja po Bosni i Hercegovini i drugim jugoslo-
venskim krajevima, koja se ponegde pretvarala u nacio-
nalnu manifestaciju. Posle boravka u Somboru SNP je
po{lo u po~etku 1912. godine na turneju i prvo se zadr-
àlo u Sarajevu od 17. III do 2. IV gde je po redu izvelo
komade: “âst” Sudermana, “Maksim Crnojevi}” L. Ko-
sti}a, “Hasanaginica” A. [anti}a, “Otmica Sabiwanaka”
F. i P. [entana, “Drotar”, opereta, F. Lehara, “Kir Jawa”
Sterije, “Kavaleria rustikana”, opera, Maskawija, “Kad
~ovek ostari” O. Blumentala, “Kradqivac” A. Bernstena,
“Qubav” Potapenka, operete “Slepi mi{” Johana [trau-
sa i “Grof od Luksemburga”, “Aliluja” Marka Praga, ope-
ru “Prodana nevesta” Smetane, operetu “Dolarska prince-
za” Lea Fala, “Urirel Akosta” K. Guckova, “Ko{tana”
Bore Stankovi}a, operetu “Mamzel Nitu{” F. Ervea,
“Hamlet”, “Knez Ivo od Semberije” B. Nu{i}a i operu
Bini~kog “Na uranku”. Posle Sarajeva SNP je gostovalo u

Mostaru (2–15. IV 1912), Tuzli (16. IV – 1. V), pa se 2. V 1912.
vratilo u Suboticu da nastavi normalan rad.
Druga duà turneja izvedena je u 1913. godini i imala je
tako|e manifestacioni nacionalni smisao u doba okupa-
cije pod zajedni~kim neprijateqem austrougarskim vla-
stima. SNP je gostovalo u HZK u Zagrebu od 19. do 22. V
1913. godine i izvodio komade: “Qubav” Potapenka, “O
tu|em hlebu” Turgeweva i “Hasanaginicu” [anti}a, a za-
tim nastavilo u Su{aku (22. V – 15. VI), Bawa Luci (5. VII –
19. VIII), pa se vratilo u [id 19. VIII.
Sva ova gostovawa po okupiranim jugoslovenskim zem-
qama su dirqiv dokaz hrabrosti i visoke nacionalne sve-
sti rodoquba u Dru{tvu za SNP i u samom SNP, jer su se
pretvarala u lepe manifestacije bratstva i nacionalno-
kulturne solidarnosti, pozdravqana toplo od lokalne
{tampe. Milan Ogrizovi} je pisao, povodom gostovawa u
Zagrebu, da “osim prirodnih bratskih veza, osim simpa-
tija, {to ih Novosa|ani moraju probuditi, jer svojim ra-
dom po Ba~koj i Banatu... ~eli~e i narodnu svijest”, podse-
}aju i na pro{lost hrvatskog kazali{ta. “U historiji
Hrvatskog zagreba~kog kazali{ta ispisali su Novosa|a-
ni lijepu stranicu i to jednu od onih najprvih, koje biqe-
è udarawe prvih temeqa. Zato nam je sadawi wihov pohod
u 70-godi{woj perspektivi onog kulturnog doga|aja jo{
1521 Milan Ogrizovi}: “Gostova-
miliji.”1521 Izve{ta~ “Rije~kog novog lista” izraàvao
we Novosadskog pozori{ta”. “Hrvat-
ska pozornica”, od 18, V 1913, br. 18. je otvoreno rodoqubivo raspoloèwe posle velikih ova-
cija na Su{aku na kraju predstave “Sa}urica i {ubara”:
“Imamo mi dodu{e zabava, ali to nam je sve tu|e, nije
na{oj du{i tako blizu, kao ono {to nam se pruà u narod-
nom duhu. A toga ba{ na{em op}instvu treba. Ono }uti,
ono teì za tim, zato je i napunilo dvoranu za vreme
gostovawa ove vaqane druìne, zato je taj opro{taj bio
tako srda~an i odu{evqen. Dakako onih ’vi{ih’ to se ne
ti~e. Oni se griju na suncu tu|inske kulture koju im ovde
1522 Dr Mihovil Tomandl: Ibid., pruàju talijanske, ma|arske i nema~ke druìne – vi{e
str. 112. puta i vrlo dubiozne vrijednosti.” 1522
Repertoar za uprave @arka Savi}a

Od 1911. do 1913. godine doma}i komadi su malobrojno
zastupqeni, poneki bez kwièvne, ali mawe ili ve}e scen-
ske vrednosti ako su izvo|eni u solidnoj inscenaciji. Tu
su: “Pepequga”, “Jesewa ki{a” B. Nu{i}a, “Ko{tana” B.
Stankovi}a, “Zulum}ar” S. ]orovi}a, “Omer i Merima”
dr Nikole \ori}a – svi u 1911. godini, “Hasanaginica”,
“Na vrzinom kolu” dr L. Markovi}a – oba u 1912, “Ko-
sovska tragedija” @arka Lazarevi}a u 1913. Od zna~ajnijih
dramati~ara ovog vremena nema tu Vojnovi}a, a Nu{i} je
zastupqen svojim slabijim komadima.
Ni strani repertoar nije dovoqno bogat, ni razno-

vrstan. Za dve i po godine Savi} je spremio malo dobrih
stranih komada. Me|u komade od ve}eg scenskog ili kwi-
èvnog interesa spadaju: “âst” Sudermana, “Qubav” Po-
tapenka, “Poznaj sebe” Pola Ervijea, “Safo” Grilparcera
– svi u 1911; “Aliluja” M. Praga, “Utopqeno zvono” Haupt-
mana, “Ri~ard III” [ekspira, “Qubav bdi” Kajave i de
Flera – svi u 1912, “@or` Danden” Molijera, “O tu|em
hlebu” Turgeweva, “Bajka o kurjaku” F. Molnara, “Urijel
Akosta” K. Guckova – svi u 1913.
Savi} je izveo i pet opereta (“Jesewi manevar” Kal-
mana, “Drotar” Lehara, “Grof od Luksemburga” Lehara,
“Tri bekrije” Nestroja, sve u 1911, “Baron Trenk” Albi-
nija, 1912) i “[umareva Krista” Buhbindera, 1913, tri
opere (“Na uranku” Bini~kog, “Kavaleria rustikana” i
“Prodana nevesta”, 1911). Recenzenti su osu|ivali upravu
zbog opereta, a favorizovali opere. On je iskreno name-
ravao da zavede ~e{}e operske predstave u SNP u isto
vreme kada se u NP u Beogradu nalazilo pred osnivawem
stalne opere, {to je omeo rat, ali je otkrio i svoje sla-
bosti prema opereti pravdaju}i to finansijskim potre-
bama.
Ostavka @arka Savi}a i obustava rada

Pozori{ta zbog rata
Iznuren radom Savi} se sredinom 1913. godine àlio na
ozbiqnu neurasteniju i odlu~io je da podnese ostavku. Po-
zori{ni odsek je angaòvao za glavnog rediteqa i dra-
maturga kwièvnika Milana Begovi}a, rediteqa “Be~ke
nove pozornice” u 1913. godini. Po{to se Begovi} pokazao
vrlo spor i nepreduzimqiv u radu, Odsek je s wim raskinuo
ugovor. Posle nekoliko meseci @arko Savi} je, krajem
jula, podneo ostavku, a krajem decembra 1913. napustio SNP.
Upravu Pozori{ta preuzeo je privremeno dr \ura Trif-
kovi}, predsednik Pozori{nog odseka, a glumci i redite-
qi Milo{ Hayi-Dini} i Dimitrije Spasi} su vr{ili sve
organizacione, operativne i administrativne du`nosti.
SNP je krenulo na svoju posledwu turneju, koju nije
izvelo do kraja. Ono je davalo predstave u Srbobranu (13. I
– 21. II 1914), zatim u Somboru, Subotici, i najzad, u Staroj
Pazovi (17. VI – 28. VI). Pozori{te je obustavilo rad 28.
VI 1914. godine kada je bila zakazana predstava operete
“[umareva Krista” Buhbindera, jer je istog dana izvr{en
sarajevski atentat. Glumci su se razi{li na razne strane:
jedni pre{li u Srbiju kao vojni obveznici ili da tamo
ìve, drugi oterani u zarobqeni{tvo, tre}i se jedva pre-
bacili u izgnanstvo, a samo nekoliko zadràto u Novom
Sadu. Srpsko narodno pozori{te osta}e zatvoreno sve do
kona~nog oslobo|ewa Vojvodine.
Gluma u Srpskom narodnom pozori{tu u ovo doba

Pojedina~na vrednost ve}eg broja glumaca u druìni
svedo~i neosporno da je gluma u ovoj etapi u SNP bila na
visokom umetni~kom nivou. Ponekad jetko i kriti~ki br-
zopleto izre~ena nepovoqna ocena ponekog savremenog
recenzenta ne moè da izmeni takav zakqu~ak. Ve}ina
nepovoqnih ocena odnosi se na brz i povr{an rad, koji je
bio neizbeàn u vrlo neurednim uslovima delatnosti
SNP, kao {to su stalne turneje i skoro svakodnevne pred-
stave. Veliki umetnik Pera Dobrinovi}, najpozvaniji da
izrekne merodavan sud, izjavio je na skup{tini Dru{tva
1908. godine da je rad druìne “bio na vrhuncu umetni~ke
gluma~ke savr{enosti”, a zakqu~io: “Zahtevati s jedne
strane intenzivnu igru radi toga da do|emo do {to ve}eg
prihoda, a s druge strane stavqati prema igri na{ih glu-
maca i zahteve savr{ene umetni~ke gluma~ke tehnike, dr-
ìm da je donekle neopravdano, iako smelo smem tvrditi
da igra na{ih glumaca ni u kvalitativnom pogledu ne
zaostaje iza igre glumaca drugih na{ih pozori{nih dru-
ìna. Ovde ne mislimo putuju}a dru{tva, nego imamo pred
o~ima igru Beogradskog kraqevskog pozori{ta i Zagre-
1523 Iz Zapisnika skup{tine Dru-
ba~kog hrvatskog kazali{ta.” 1523
{tva za SNP, od 29. XII 1907. (11. I
Pesnik Laza Kosti} je 1900. godine ispri~ao jednu
1908).
anegdotu o igri komedije “Dosadan svet” Eduara Pajerona
u SNP, koja tako|e svedo~i o visokom umetni~kom stepenu
glume. “Pored mene sedio je u Pozori{tu toga ve~era jedan
Be~lija, Nemac” – pri~a Kosti}. “On je ìvom pa`wom
pratio celu predstavu, pa mi naposletku razdragan re~e
ovo: ’Gospodine, ja idem u Burgteater svako ve~e kad sam
god u Be~u. Gledao sam vi{e puta tamo ’Dosadan svet’, pa
sam mislio da se tako {to moè samo tamo lepo prikazati.
Sad, gledaju}i igru srpskih glumaca, sasvim druk~ije mi-
slim o tome. Oni su skladnom, finom, lakom i prirodnom
igrom svojom pokazali, da ima i van Burgteatra glumaca
koji su u stawu izvoditi i najteè zadatke, koje moderni
1524 “Pozori{te”, 1900, br. 26.
pisci stavqaju na glumce.”1524 Povodom izvo|ewa {aqi-
vih komada “[oqa teja” Drosta i “@enski rat” Skriba i
Leguvea 1900. godine u Temi{varu, u “Temisvarer Zeitung”
pisao je vrlo laskavo jedan izve{ta~, najverovatnije zbog
smelih pore|ewa, poznavalac evropskog pozori{ta: da je
SNP te komade “u tako odli~nom izvo|ewu dalo kako ni
prva dvorska bina ne bi mogla boqe da u~ini. ^lanovi
Srpskog narodnog pozori{ta daju ukupan dokaz da su pravi
i moderni umetnici, koji ni na kakav na~in ne zaostaju iza
predstavqa~a zapadnoevropskog pozori{ta. Predstave
1525 Ibid., 1900, br. 47.
ovog dru{tva stoje na visokom umetni~kom nivou.” 1525
Gluma~ka druìna je bila dorasla i za najvi{e umet-
ni~ke zadatke, na primer za inscenaciju [ekspirovih ko-
mada, koji su dosta izvo|eni na sceni SNP. Recenzent
Jovan Hranilovi} je pisao sa odu{evqewem o uspeloj in-

scenaciji “Kraqa Lira” 1905. godine u Novom Sadu, à-
le}i {to nije imao prostora da potpunije prikaè izvo-
|ewe, “jer su svi bili na svom mestu, pa je wihov prikaz i u
pojedinosti i u celini bio divno sastavqena gluma~ka
umetnina...” Posle inscenacije “Hamleta” u februaru
1900. pisao je Milan Savi}: “Celom prikazu ’Hamleta’ ne
bismo mogli ni{ta bitno prigovoriti, a to je mnogo i
mnogo zna~i uz toliku me{avinu najrazli~itijih uloga i
osoba. Svi glumci i glumice porasli su u svojoj prika-
1526 “Pozori{te”, 1900, br. 31.
ziva~koj umetnosti toga ve~era.” 1526
Mnogi glumci iz SNP spadali su svojim darom, stva-
rala~kim mogu}nostima i uop{te svim glumskim kvali-
tetima me|u najboqe snage srpske glume ovog vremena, kao
{to su, na primer: Milka Markovi}ka, Draga Spasi}ka
(do 1908), Tinka Luki}ka, Marta Todosi}ka, Pera Dobri-
novi}, Dimitrije Spasi}, Kosta Vasiqevi}, Milo{ Hayi-
-Dini}, Milan Mateji}, Andrija Stojanovi} i dr. Vi{e
dobrih glumaca provelo je po nekoliko godina u SNP, pa
prelazilo u druga pozori{ta, ali su mnogo doprinosili
wegovom umetni~kom uzdizawu. Dimitrije Ruì} i An-
drija Luki} su zalazili u dubqe godine, naro~ito Ruì},
ali su povremeno smogli jo{ snage da umetni~ki zabli-
staju. Todor Manojlovi} ìvo evocira svoja se}awa na
Ruì}evo sna`no tuma~ewe Kraqa Lira ba{ u ovo vreme:
“Trebalo ga je videti i ~uti kako se usred no}ne pustiwe i
grozne oluje nadvikivao sa orkanom i sa gromovima, sav
nakostre{en pred utvarnim bleskom muwa – zaista nadvi-
kivao, jer se ~inilo da je on isto tako jak kao i razularene
stihije, da im je dorastao i ne{to srodno, ravno wima. To
je zaista bio [ekspirov Lir: kraq i otac u najsvirepijem 1527 “Na{a scena”, Novi Sad, 1951,
padu i jadu, nat~ove~an u svom bolu i ludilu.” 1527 br. 31–32.
Milka Markovi}ka je veli~ana kao jedna od najboqih
srpskih dramskih glumica, a Jovan Hranilovi} je 1904.
godine upore|uje sa, Sarom Bernar u tuma~ewu Toske (u
ist. komadu Sardua): “Video sam Saru Bernarovu u ve}
poodmaklim wenim godinama, ali mi je odmah bilo jasno,
da je i sada jedva ko moè u tim ulogama dosti}i, a kamoli
prete}i. Pa, ipak, gledaju}i na{u umetnicu g|u Milku
Markovi}ku u ulozi Toske na na{oj pozornici, moram
priznati da sam uìvao i u prizorima ne`ne i naivne
idili~nosti i prkosne qubomore, i u prizorima provale
osvetni~ke strasti i straha.” 1528 1528 “Pozori{te” 1904. br. 18.
U ovoj etapi SNP je imalo i umetni~kih kriza kada su

neke predstave podbacivale i nepovoqno ocewivane. Tak-
ve povremene pojave ne smeju odvesti pogre{nim zakqu-
~cima, jer se to doga|alo ne mawe i u NP u Beogradu gde su
uslovi rada, i finansijski i umetni~ki i nacionalno-po-
liti~ki, bili neuporedivo povoqniji, od 1911. godine i sa
profesionalnim rediteqima i scenografom.
Zajednica omladine srpske narodne pozori{ne druìne

(1907–1908)
Mla|i ~lanovi druìne osnovali su 1907. Zajednicu
omladine srpske narodne pozori{ne druìne, jedinstvenu
u svojoj vrsti stale{ku organizaciju u jugoslovenskim zem-
qama. Weni ~lanovi su bili: Boà Nikoli}, Rista Spiri-
donovi}, Nikola Slankamenac, Milan Mateji}, Svetislav
– Buca Stefanovi}, Qubi{a Ili~i}, Danica Mateji}, Ru-
à Kran~evi}, Jelena Stojanovi}, Micika Kozlovi}.
Zajednica je u po~etku postavila za ciq stru~no usavr-
{avawe svojih ~lanova. Ona je radila na osnivawu biblio-
teke sa stru~nom literaturom. Zajednica se, me|utim, brzo
pretvorila u borbenu organizaciju za za{titu stale{kih
interesa i prava tada zapostavqenih mla|ih ~lanova u
pogledu plata i pri deobi uloga. Izra|ena su i pravila i
poslata na potvrdu Pozori{nom odseku Dru{tva za SNP u
Novom Sadu. Kada je Odsek odbio da ih odobri, ~lanovi su
u Subotici stupili u {trajk time {to su odbili da igraju.
Bitka se zavr{ila wihovim porazom: neki ~lanovi su ot-
pu{teni, a neki ka`weni jednomese~nom platom... U sva-
kom slu~aju u Zajednici je po~ela stale{ka borba.
@ivot i umetni~ka delatnost glumaca u ovo doba

(1900–1914)
SNP je ostalo i daqe majstorska kova~nica i plodni
rasadnik mladih srpskih glumaca kakvo je bilo od svoga
osnivawa. U te{kom radu na skoro neprekidnim turne-
jama, na mnogobrojnim predstavama, da bi se uterao u kasu
{to ve}i prihod, uz nekolicinu odli~nih glumaca, koji su
bili najboqi gluma~ki uzori, i uz zaista blagorodnu voj-
vo|ansku publiku uvek iskreno odanu pozori{tu, glumci
su se najboqe prekaqivali i usavr{avali u svom pozivu,
navikavali i na prijatne i na gorke trenutke. Glumci su i
sada napu{tali Pozori{te i opet se radosno vra}ali u
wega. Me|utim, u druìni je bilo glumaca koji su mu os-
tali verni od po~etka do kraja, a neki i najve}i deo svoje
umetni~ke karijere. Najboqi srpski glumac Pera Dobri-
novi} nikad nije ozbiqno pomi{qao da izneveri ovo Po-
zori{te u kojemu se vinuo do neslu}enih umetni~kih vi-
sina, iako su mu vrata NP u Beogradu bila uvek {irom
otvorena. Zbog wega su poneki mladi glumci stupali u
SNP ili dolazili na predstave u Novi Sad da ga gledaju,
da se pored wega u~e ili usavr{avaju, jer je “wegova igra
bila vrsta {kole na na{oj pozornici”, kako je to ta~no
1529 Petar Kowovi}: “Srpsko na- rekao Petar Kowovi}.1529
rodno pozori{te”, itd. “Novo pozori-
Me|u najvernije ~lanove SNP spadaju naro~ito supru-
{te”, 1909. sv. 21.
`ni~ki parovi: Dragiwa i Dimitrije Ruì}, Jelisaveta i
Pera Dobrinovi}, Tinka i Andrija Luki}, Danica i Kosta
Vasiqevi}, Marta i Janko Todosi}, Milka i Mihailo

Markovi}, Katica i Vojislav Vilovac, Qubica i Jevto
Du{anovi}, Danica i Milan Mateji}, Qubica i Milo{
Hayi-Dini}, Draga i naro~ito Dimitrije Spasi}.
Kroz SNP je za ~etrnaest godina pro{lo vi{e nara-
{taja i igralo mnogo glumaca kra}e ili duè vreme. Zbog
tog stalnog kretawa je i nemogu}e razvrstati glumce po
nara{tajima, kao {to se to moglo u NP u Beogradu, jer se
skoro svake nove sezone mewao sastav druìne. Zna~ajno
je, me|utim, pokazati kakav je bio sastav druìne u mawim
vremenskim razmacima od 1900. do 1914. godine, jer se tako,
uz kriti~ki osvrt na wihov ìvot i umetni~ku delatnost,
stvaraju izvesne predstave o stvarala~kim mogu}nostima
i o umetni~koj vrednosti Pozori{ta u tim godinama.
Od 1900. do 1902. godine igraju u SNP: Tinka Luki}ka,
Sofija Vuji}ka, Zorka \uri{i}eva-Dobrinovi}ka, Mil-
ka Markovi}ka, Draga Spasi}ka, Sara Bakalovi}ka, Da-
nica Vasiqevi}ka, Danica Mateji}ka, Katica Vilovac,
Lenka Vuji~i}eva, Darinka M. Nikoli}ka, Marta Todo-
si}ka, Jelena Barjaktarovi}ka, Jelena Stojanovi}ka, Di-
mitrije Ruì}, Pera Dobrinovi}, Andrija Luki}, Mi-
hailo Markovi}, Dimitrije Spasi}, Svetislav – Buca
Stefanovi}, \ura Bakalovi}, Milo{ Hayi-Dini}, Mi-
lan Nikoli}, Kosta Vasiqevi}, Janko Todosi}, Milan
Mateji}, Jevto Du{anovi}, Du{an Barjaktarovi}, Voji-
slav Vilovac, \ura Mayari}, Andrija Stojanovi} i Uro{
Juri{i}. Ovako sastavqena druìna bila je svojim naj-
ve}im delom sposobna za izvo|ewe i najsloènijih umet-
ni~kih zadataka repertoara. U woj su zastupqeni svi zna-
~ajniji glumski fahovi, pa i peva~ki, zatim starije i mla-
|e gluma~ke snage. Od 1903. do 1907. godine nije bilo ve}ih
promena u druìni. Za to vreme stupili su u SNP; peva~i
Dragomir Kran~evi} (1903), Vojislav Turinski (1904), od
1905. Boà Nikoli} i Rista Spiridonovi}, od 1906. Ni-
kola Slankamenac i Qubi{a Ili~i} (do 1908), od 1907.
Julka i Qubomir Mici} (samo 1907) i Matilda Fili-
povi}ka.
U 1908. godini stupaju: Dragoqub Go{i} (1908–9), Jovan
Antonijevi} – \edo (ostaje do 1911), Leposava Jovanovi}
(do 1911), Olga Osvaldova (do 1912), Milica Josi}eva-
-Spiridonovi}ka (do 1914), Leposava Ni{li}ka po~etkom
1910. prelazi u Operu @. Savi}a u Beogradu, a \ura Ma-
yari} u “Zajednicu”i Sime Buni}a.
U 1911. godini su stupili: Sultana Savi}ka, Draga Mi-
lojevi}, Vukosava J. Cvijanovi}ka, Joca Cvijanovi}, Ni-
kola Go{i}, Vasa Ivanovi} i Ivan Dinulovi}.
Od ovih glumaca, koji su pristizali od 1903. godine,
zadrào se mali broj duè u SNP. Neki su pripadali
najmla|em gluma~kom nara{taju, koji }e tek docnije na}i
svoju vi{u umetni~ku meru (B. Nikoli}, V. Turinski, N.

Slankamenac, R. Spiridonovi}, J. Antonijevi}, D. Kran-
~evi}, M. Josi}-Spiridonovi}ka).
Gluma~ka druìna u 1912–13. godini bila je u stvari i
posledwa pred raspu{tawe Pozori{ta zbog rata. Tada su u
woj bili: Milka Markovi}ka, Sultana Savi}ka, Danica
Mateji}ka, Sara Bakalovi}ka-Dobrinovi}ka, Danica Va-
siqevi}ka, Marta Todosi}ka, Qubica Hayi-Dini}ka, Ka-
tica Vilov~eva, Zdenka Ter{ova-Te{i}eva, Milica Jo-
si}eva-Spiridonovi}ka, Mica Hayi}eva, Ana D. Kran~e-
vi}ka, [tefanija Lenska, Marija [ilhanova-Kriòva,
Marija Hrvojevi}, Pera Dobrinovi}, Andrija Luki}, Mi-
hailo Markovi}, Dimitrije Spasi}, Svetislav – Buca
Stefanovi}, Milo{ Hayi-Dini}, Kosta Vasiqevi}, Mi-
lan Mateji}, Vojislav Vilovac, @arko Savi}, Nikola Go-
{i}, To{a Stojkovi}, Boà Nikoli}, Vasa Ivanovi}, Ra-
denko Almaànovi}, peva~i Ivan Dinulovi}, Dragomir
Kran~evi}, Uro{ Juri{i} i Anton Kri`. Ve}inu su i u
ovoj posledwoj druìni sa~iwavali glumci koji se nikad
nisu odvajali, ili vrlo kratko vreme, od SNP, a neki }e
nastaviti da stvaraju u wemu i posle I svetskog rata. Tri
velikana SNP su umrli u ovoj etapi: Dragiwa Ruì} 1905,
Tinka Luki} 1911. i Dimitrije Ruì} 1912. godine.
@ivot i rad nekih od ovih glumaca prikazivao sam u
pravim trenucima i na odre|enom mestu, u istorijskom
okviru drugih pozori{ta ili SNP. Ovde }e biti pri-
kazani samo oni glumci ~ija umetni~ka delatnost najve-
}im delom pripada SNP ili oni koji posle stvaraju izvan
doma{aja srpskih pozori{ta.
Andrija – Andra Stojanovi} (24. X 1876, Beograd – 8. I
1908, Novi Sad) bio je jedan od najdarovitijih i po razno-
vrsnosti fahova najupotrebqivijih glumaca mla|eg na-
ra{taja u SNP. U Beogradu je zavr{io dva razreda gimna-
zije i bio prvo slovoslaga~ u Dràvnoj {tampariji, pa se
posvetio pozori{tu. Na scenu je stupio prvi put 3. III
1894. godine u putuju}em pozori{tu \ure Proti}a gde je
ostao do 1896, zatim igrao 1896–98. u ni{kom “Sin|eli}u”,
1899–1900. u SNP, 1900–1902. u putuju}oj druìni Petra
]iri}a, najzad od 1902, do smrti prerane od tifusa opet u
SNP u Novom Sadu. Inteligentan, vrlo lepe pojave i vrlo
pravilne dikcije, Stojanovi} je, izuzetno darovit, tuma-
~io podjednako uspe{no sve glumske fahove i ~esto zame-
wivao Dobrinovi}a zaposlenog kao upravnika i rediteqa.
“Me|u mla|im novosadskim glumcima” – rekao je Boà
Nikoli}, glumac i wegov savremenik – “jedan je podse}ao
mnogo na Dobrinovi}a {irokom obdareno{}u, s tom raz-
1530 Sini{a Jani}: “Se}awe Boè likom {to je bio vanredno lep i mlad, pa je mogao da igra i
Nikoli}a na Srpsko narodno pozori- uloge mladih qubavnika. To je Andra Stojanovi} o kome
{te”, itd. (ve} citirano). nema ni traga u na{im pozori{nim istorijama.” 1530
Stojanovi} je u igru unosio odmerenost, smisao za ti-

pi~no i realno u tuma~ewe komi~nih i karakternih uloga,
mnogo neposrednosti i ose}ajne topline u dramske junake
i qubavnike.
Wegove su uloge: Petar (“Kir Jawa”), Miqko (“Zadu`bi-
na” M. [ap~anina), Pribislav (“Pribislav i Boàna” Dra-
gutina Ili}a), Zdravko i Maksim (“\ido” Veselinovi}a –
Brzaka), Milan (“Tako je moralo biti” Nu{i}a), Pavle (“Se-
oski lola” Tota – Deska{eva), Kasio (“Otelo”), Qapkin-
-Tjapkin (“Revizor”), Lacko (“Stari Baka i wegov sin husar”
J. Sigetija), Medved (u ist. komadu êhova), Leopold (“Kod
Belog kowa” O. Blumentata), Don Alfons (“Precioza” P. A.
Volfa), Terolf (“Pohod na sever” Ibzena).
Jedan od najboqih srpskih glumaca u prvoj polovini

XX veka Todor – To{a Stojkovi} (23. III 1872, Beograd –
1940, Osijek) najve}i deo svoje zna~ajne i plodonosne umet-
ni~ke delatnosti posvetio je Narodnom kazali{tu u Osi-
jeku. Prvi put je stupio na scenu 1891. godine u putuju}oj
druìni Nikole – Bate Simi}a. Zatim je igrao u nekoliko
zna~ajnijih putuju}ih pozori{ta: Mihaila Lazi}a Stri-
ca, \ure Proti}a, 1896–98. kod Mihaila Pe{i}a, 1905. kod
Mi{e Milo{evi}a, 1906. kod Qube Raji~i}a – ^vrge, 1907.
kod M. Hayi-Dini}a, pa 1907–1911. je u osniva~koj, vrlo
lepo sastavqenoj gluma~koj trupi Narodnog kazali{ta u
Osijeku, 1912–13 u SNP u Novom Sadu. Posle rata je stal-
no u NK u Osijeku gde je bio nosilac velikog repertoara i
vrlo omiqen u publici, “umetni~ki stub celokupne na{e
pozori{ne umjetnosti oko koga su se kroz niz godina oti-
1531 “Gluma~ka re~”, od 1. IV 1936,
male sve pozori{ne uprave”. 1531
Beograd.
Stojkovi} je imao svestrano darovitu artisti~ku pri-
rodu, uz to vrlo dinami~nu, nadahnutu, emotivnu i nepo-
srednu i sposobnost da wom vlada sigurno i razumno. Tu i
takvu umetni~ku prirodu bilo je te{ko udenuti u uski
stvarala~ki dijapazon; on se umetni~ki lepo potvr|ivao u
raznovrsnim glumskim ànrovima, ali su mu, ipak, bili
najbliì karakterni i komi~ni. Studiozan i s lepim,
odnegovanim ukusom, u komi~nim ulogama je izbegavao jev-
tine, povr{ne efekte, pa je zato skoro uvek bio na granici
karakterno-komi~nog ànra kada se glumac pribliùje
vi{oj komici. To je bio pravi umetnik razigrane, stvara-
la~ke fantazije i ~esto zapawuju}e invencije, sposoban da
iznenadi neo~ekivanim pojedinostima i neobi~nim glum-
skim izumima ~ime se otimao od banalnosti i stereotip-
nosti, od rutinerskih gluma~kih kli{ea. “On je svaku sit-
nicu u igri podigao do visoke umetnosti”,1532 ~ak i neme 1532 “Gluma~ka re~”: Ibid.
radwe ili mimi~ke izraze. Jedan recenzent ga hvali 1908.
godine da je bio najboqi izvo|a~ u opereti “[i{-mi{” 1533 “Narodna odbrana”, od 21. IV
iako “nije ni rije~i pjevao”.1533 Ili opet svojom igrom ume 1908. Osijek.
da vlada scenom, kao “klasi~an protagonista”,1534 kako ga 1534 Ibid., od 5. IV 1908.
hvali recenzent povodom tuma~ewa Gizekea opet 1908. On,

zatim, ne optere}uje, ne komplikuje nego pojednostavquje
karaktere ~ine}i ih tako prirodnijim i realnijim. Wegov
Kir Jawa je bezobzirni }ifta koji je dobro shvatio li~ni
interes; Jovan~a u Nu{i}evom “Putu oko sveta” ve}inom
je {eret, prepreden i pravi domi{qan u svakoj situaciji.
Zna~ajne su mu uloge: Luda (“Kraq Lir”), Argan (“Uo-
braèni bolesnik”), Viqem Gizeke (“Kod Belog kowa” Blu-
mentala), Engstrand (“Aveti” Ibzena), Kir Jawa, Grga (“Gra-
ni~ari”), Toma (“Svet”), Jovan~a (“Put oko sveta”).
Vojislav Vilovac (1872, Stanovo – 1941, Novi Sad)

prvi put je stupio na scenu 1890. u ni{kom “Sin|eli}u”, a
zatim je proveo: 1897–99. i 1906–9. u putuju}oj druìni
Petra ]iri}a u kojoj se ve} isticao kao dobar glumac,
1900–5. i 1909–28. u SNP u Novom Sadu kada je i penzio-
nisan, ali je i daqe igrao povremeno. Zavr{io je tragi~no
kao rodoqub: Ma|ari su ga ubili i bacili pod led u Dunav.
Vilovac je bio vrlo darovit izrazito realisti~ni i pri-
rodni glumac koji se pribliàvao modernom glumskom
izrazu. S najvi{e uspeha tuma~io je karakterne uloge.
Wegove su uloge: Mitar (“Pokondirena tikva” Sterije),
Panta (“Sa}urica i {ubara” Okrugi}a), Vojvoda Batri}
(“Gorski vijenac”), Osman – beg (“Kraqevi} Marko i Arapin”
V. Miqkovi}a), Manojlo (“Protekcija”), Jakov (“Tako je mo-
ralo biti”), u komadima Nu{i}a, Marko (“Ko{tana”), Maksa
(“Ciganin”), Pevac Bukalo (“Stari Baka i wegov sin husar”
Sigetija).
Wegova supruga Katica Vilovac (1877, Glina, Lika –

1942, Novi Sad) bila je u~enica velike umetnice Marije
Ruì~ke Stroci u gluma~koj {koli u Zagrebu. Na scenu je
stupila vrlo mlada 1892. godine u putuju}em pozori{tu
Mihaila Pe{i}a i tu igrala nekoliko godina, a zatim kod
1535 Prvi mu` Kati~in bio je da-
Petra ]iri}a 1897–99. U SNP je od 1900. godine i daqe
svugde sa svojim suprugom.1535 Posle tragi~nog zavr{etka
roviti i zna~ajni putuju}i glumac Pe-
tar Jano{evi}, koji je umro relativno svoga supruga, Vilov~eva je ìvela u internaciji u patwi
mlad. Ona se posle wegove smrti pre- i bedi. Ona je bila dobra, darovita glumica, vrlo dina-
udala za Vojslava. Zato je ponegde we- mi~nog temperamenta i lepo pevala.
no ime zabeleèno kao Katica Jano-
Wene su uloge: Regana (“Kraq Lir”), Hermina (“Zlatan
{evi}ka.
pauk” F. [entana), G|a Gi{ar (“Gospodin Alfons” Dime Si-
na), Pela (“Zla èna” Sterije), Mileva (“Grani~ari” Fraj-
denrajha), Stana (“Svet” Nu{i}a), Stana Mari} (“Pqusak” P.
Petrovi}a Pecije – Starijeg), Kata (“Povratak” S. Tuci}a),
Petra (“\ido”).
Dragomir Kran~evi} (18. XII 1878, Pan~evo – 1958, No-

vi Sad) bio je jedan od najboqih prete`no operetskih
peva~a u SNP. On je svr{io gra|ansku {kolu u Pan~evu,
zatim u~io pripremnu vojni~ku u Poùnu i godinu dana
kadetsku {kolu u Karlovcu, pa prekinuo i godinu dana se
usavr{avao u pevawu 1901. kod @arka Savi}a u Beogradu.
Posle toga je proveo najvi{e kao peva~: 1902–3. u NP u

Beogradu, 1903–21. u SNP, zatim kao ~lan Oblasnog na-
rodnog pozori{ta u Novom Sadu, Novosadsko-osije~kog
narodnog pozori{ta, Narodnog kazali{ta u Osijeku, Na-
rodnog kazali{ta u Zagrebu, Narodnog pozori{ta Dunav-
ske banovine u Novom Sadu, Narodnog pozori{ta u Pan-
~evu i najzad Vojvo|anskog narodnog pozori{ta u Novom
Sadu do 1948. godine kada je penzionisan. Kran~evi} je
pevao vrlo prijatnim, mekim, ne`nim tenorom mnoge par-
tije najvi{e u operetama, zatim u operama i u komadima s
pevawem. Prva peva~ka uloga mu je bila Toma u Ofen-
bahovoj operi “@enidba pri fewerima”.
Do kraja karijere pevao je zna~ajnije operske partije: Ka-
varadosi (“Toska”), Pinkerton (“Madam Beterflaj”), u ope-
rama Pu~inija, Jenik (“Prodana nevesta” Smetane), Maks
(“Vilewak” Vebera), Turidu (“Kavaleria rustikana” Maska-
nija); u operetama: Celestin (“Mamzel Nitu{” F. Ervea),
Fredi (“Dolarska princeza” Lea Fala), Ajzen{tajna (“Baron
Trenk” Albinija), Grof od Luksemburga (u ist. opereti F.
Lehara); u komadima s pevawem: Dragi} (“Seoski lola”) i Mi-
li} (“\ido”).
Wegova supruga Ana, ~ije je umetni~ko ime Ruà Kran-

~evi} (8. V 1887, Banatski Brestovac), ro|ena Froman,
zavr{ila je Srpsku devoja~ku {kolu u Pan~evu, u èqi da
se posveti pozori{tu, u~ila glumu kod Pere Dobrinovi}a
i Milorada Gavrilovi}a. Prvi put je stupila na scenu
1906. u NP u Beogradu, a zatim je igrala: 1907. u SNP, 1908.
u NK u Osijeku, 1909–14. opet u SNP i daqe svugde gde je i
wen suprug Dragomir. Kran~evi}ka je ose}ajno toplo, ne-
posredno, prirodno tuma~ila prvo dramske, pa karakterne
uloge. Ona je i vrlo lepo pevala u komadima iz narodnog
ìvota. Wene peva~ke partije bile su i gluma~ki dobro
obra|ene.
Wene su uloge: Julija (“Romeo i Julija”), Amalija (“Razboj-
nici” [ilera), Persina (“Romanti~ne du{e” Rostana), Ebi-
gejl (“â{a vode” Skriba), Dragana (u ist. komadu E. Brijea),
Liza (“Pigmalion” [oa), û~uk Stana (“Hajduk Veqko” Dra-
ga{evi}a), Zorica (“Obi~an ~ovek”), Jelkica (“Svet”), La-
zi}ka (“Uje`”), u komadima Nu{i}a, Ta{ana (u ist. komadu
Stankovi}a), Petra (“\ido”), Lenka (“Seoski lola”).
Qubi{a Ili~i} (15. VII 1886, Bosanska Gradi{ka – 3.

IX 1959, Beograd), sin upravnika putuju}eg pozori{ta Fo-
tija, proslavio se prvenstveno kao odli~an operski i ope-
retski tenor pevaju}i dosta dugo na stranim scenama, na-
ro~ito u Be~u, Berlinu i Pragu, ali je ostvario dosta
visok umetni~ki domet i kao dramski i karakterni glumac
najvi{e na srpskoj pozornici. U~io je osnovnu {kolu i
gimnaziju u â~ku, [apcu i Beogradu, zavr{io gluma~ku
{kolu u Be~u, proveo tri godine na konzervatorijumu kod
prof. Humada u Qubqani. On }e i docnije, u toku svoje
umetni~ke delatnosti, nastaviti studije radi usavr{a-

vawa: tako je 1912–13. studirao glumu u Visokoj gluma~koj
{koli kod prof. Vlanda u Be~u. Igrao je jo{ od 1894.
godine kao dete u putuju}oj druìni svoga oca, ali stalno i
ozbiqnije od 1903. godine otkad je proveo: 1903 – 1. II 1906.
u NP u Beogradu, 1906–8. u SNP u Novom Sadu, 1908–10. u
Narodnom gledali{~u u Qubqani kao prvi peva~, a zatim
je dugo i vrlo uspe{no pevao na strani. Od 14. IX 1926. do
28. IV 1927. je u Operi u Beogradu. Na strani je najduè
pevao u Berlinu pod imenom Luj Iling (Louis Illing) i u
êhoslova~koj gde je bio mnogo cewen. Elegantan, lepo
gra|en, impozantne pojave, vrlo dinami~ne prirode, emo-
tivan i neposredan isticao se kao operski i operetski
qubavnik. Dok je bio u punoj stvarala~koj snazi, pevao je
dosta sna`nim, tonski vrlo prijatnim tenorom, s velikim
izraàjnim mogu}nostima, sa sigurnim i ~istim visokim
registrom, tehni~ki doteranim. Prilikom tuma~ewa na-
slovne uloge u opereti “Grof od Luksemburga” u Narod-
nom gledali{~u u Qubqani “Slovenski narod” ga je hva-
lio 1910. godine vrlo toplo isti~u}i da je “pevawe g.
Ili~i}a tu ulogu podiglo do savr{enstva u svakom pogledu.
Ne moèmo ni porediti dana{weg g. Ili~i}a s onim od
pre dve godine: toliko je sad odmakao”. “Qubqansko jutro”
(1910) kaè za wegov glas da je i lep i prijatan, naro~ito
prijatnog tembra, vrlo zvu~an i pri tom isti~e jo{ wegovu
izuzetnu eleganciju u igri. Beogradski recenzent zapaà da
mu “glas zvoni kao srebro” i da on “polaù}i u pesmu du{u
1536 “Dnevni list”, 1910, br. 299. zapeva nam od srca k srcu”.1536 Beogradski recenzent u
novije vreme zapaà malo neobi~no da ima “sna`ne i grube
akcente kojima stalno ìvi na pozornici, da tako re}i ni
1537 Stanislav Vinaver, “Vreme”, trenutak ne padne u bezizraznost”.1537 Ili~i} je tuma~io,
od 31. III 1939.
naro~ito u zrelijim godinama, kada ga je glas ve} polako
napu{tao, ozbiqne dramske i karakterne uloge. Jo{ po-
vodom tuma~ewa Stanka u komadu “Barun Frawa Trenk”
Josipa Tomi}a (1907), recenzent Jovan Hranilovi} je pi-
sao da je Ili~i} “u igri razvio toliko snage i prirodnog
1538 “Pozori{te”, 1907. br. 26. àra da je publika bila zanesena”,1538 a povodom Ksaviea
(“Posao je posao” Mirboa): “Bio je izvrstan.” U posledwoj
deceniji umetni~kog stvarawa on je sav u psiholo{koj
analizi, vrlo studiozan, odmeren i dovoqno skladan u
izrazu s pomalo prizvukom pateti~nosti. Wegove ve}e
dramske i karakterne partije iznesene su sna`no nadah-
nuto i glumski efektno dikcijom u kojoj je imalo i ta~nog
tona i izraàjne ubedqivosti. U karakterizaciji likova
bio je prete`no realisti~an u tipi~nostima, u zanimqi-
vim preobraàvawima i ~esto u dobro na|enoj masci. Ili-
~i} je imao snaàn umetni~ki temperament, najvi{e dara
(sa Milkom Rankovi}) u svojoj brojnoj porodici.
Zna~ajnije su mu uloge: Faust (u ist. operi Gunoa), De
Grije (“Manon Lesko”), Figaro (“Figarova ènidba” Mocar-
ta), Hose (“Karmen”), Paris (“Lepa Jelena” Ofenbaha), Ra|a-

mi (“Bajadera”), Tasilo (“Grofica Marica”), u operetama
Kalmana, Ajzen{tajn (“Slepi mi{”, opereta, Johana [trau-
sa), Romeo (“Romeo i Julija”), Antonije (“Julije Cezar”),
Mortimer (“Marija Stjuart” [ilera), Hqestakov i Gradona-
~elnik (“Revizor” Gogoqa), Gajev (“Vi{wik” A. êhova),
Nehqudov (“Vaskrsewe” L. Tolstoja – A. Bataja), Oktav (“Liv-
ni~ar” @. Onea), Dundo Maroje (u ist. komediji M. Drì}a),
Du{an (“Smrt Stefana De~anskog” J. S. Popovi}a), Pera
Segedinac (u ist. komadu L. Kosti}a), @arko (“Obi~an ~ovek”
Nu{i}a), Igwat Glembaj (“Gospoda Glembajevi” M. Krleè).
Zna~ajna je Marija – Micika Hrvojevi}-Nikoli}ka

(1882, Beograd – 1953, Beograd), sestra poznate putuju}e
glumice Anke Cicvari}. Ona je dugo bila cewena kao
odli~na operetska peva~ica, ali se isticala i u dramskim,
karakternim ulogama i u komadima s pevawem pokazuju}i
lepe i raznovrsne stvarala~ke sposobnosti. Prvi put je
stupila na scenu 1900. u putuju}oj trupi Stipa Jurkovi}a, a
zatim je provela: 1901. u NK u Splitu, 1903–4. u druìni
Petra ]iri}a, 1905. u Gradskom pozori{tu u [apcu, od
kraja 1905. u NK u Osijeku, 1913–14. u SNP u Novom Sadu,
kra}e vreme 1914–15. u NP u Skopqu, posle rata ponovo u
NK u Osijeku, 1920–28. u NP u Sarajevu, u kojemu je tuma-
~ila mnoge partije iz dramskog i operetskog repertoara,
1928–30. u Beogradskoj opereti R. Vesni}a, pa se posle
selila iz jedne u drugu putuju}u trupu po Srbiji. Sa vrlo
solidnim peva~kim znawem, koje joj je dao jo{ prvi u~iteq
pevawa @arko Savi}, pevala je lepo i sigurno kultivi-
sanim, tehni~ki dobro doteranim i pravilno postavqe-
nim sopranom tuma~e}i vi{e ozbiqnih operetskih parti-
ja, a u me|uvremenu, osobito ne{to kasnije i iz komada s
pevawem.
Wene su uloge: Mamzel Nitu{ (u ist. opereti), Lutka (u
ist. opereti), Betina (“Maskota”), u operetama Odrana, Knegi-
wa Boàna (“Grofica Marica”), Kornelija (“Barun Trenk”),
Adelaida (“Pti~ar”), Ganya \il (“Stambolska ruà” Fala),
Helena (“Poqa~ka krv” Nedbala), Mimoza San (“Gej{a” Yona
Sidnija), zatim: Ko{tana, Jelka îzmi}eva (“Seoski lola”),
Vaska (“Zona Zamfirova”), An|a (“Devoja~ka kletva”), Petra
(“\ido”), Jawa (“[okica”), Ri|okosa (u ist. komadu), An-
èlika (“@or` Danden”), Ani (“Kin”), Mara (“Pqusak” Pe-
cije), Sarka (“Oàlo{}ena porodica”), Persida (“Protek-
cija”) u komadima Nu{i}a.
Karakterna glumica i peva~ica Darinka Naumovi}e-

va-Nikoli}ka (1875, Beograd – 9. II 1926, Beograd) poti~e
iz ugledne s imu}ne beogradske porodice Naumovi}, koja
joj je branila da se posveti pozori{tu. Zavr{ila je Vi{u
devoja~ku {kolu u Beogradu, pa se udala za novosadskog
glumca Milana Nikoli}a i uz wega ubrzo postala glu-
mica. Ona je ~lan SNP od 1896. do 1912. godine, u NP u Darinka Naumovi}-Nikoli}
Skopqu je od 1919. do smrti. Bila je dobra i darovita

karakterna glumica izrazito realisti~nog smera. U mla-
|em uzrastu tuma~ila je dramske i naro~ito uspe{no pe-
va~ke partije: igrala je sa mnogo temperamenta, a pevala
toplo prijatnim i dosta dubokim altom.
Wene su uloge: Bijanka (“Otelo”), Grofica Vawijeva
(“Adrijana Lekuvrer”), Rakila (“Ciganin”), Varvara (“Dve-
sta hiqada” Mjasnickog), [ajgovica (“Ri|okosa”), Ganimed
(“Lepa Galatea” F. Supea), Petra (“\ido”), Jelka îzmi}eva
i Kradi}ka (“Seoski lola”), Vaska (“Zona Zamfirova”), Kla-
ra (“Zavet” Matavuqa).
Jelena – Lenka Vuji~i}eva igrala je u Narodnom pozo-

ri{tu u Beogradu 1896–97. u SNP u Novom Sadu od 27. IX
1897. do 1902. i opet 1906–7, a zatim u nekoliko putuju}ih
druìna.
Ona je tuma~ila dramske i peva~ke uloge: Ruìca (“Ci-
ganin”), Dolores (“Mrqa {to ~isti” H. E~egaraja), Mawa
(“Dvesta hiqada” Mjasnickog), Korina (“Mamzel Nitu{”),
Boàna (“Pribislav i Boàna” D. Ili}a), Kata (“Jovan~ini
svatovi”), Stanka (“Knez Ivo od Semberije” Nu{i}a), Petra
(“\ido”), Hilda (“Psihe” Vojnovi}a).
Jelena – Adela Barjaktarovi}ka (1883 – 12. X 1908,

Beograd). Supruga glumca Du{ana, poreklom Nemica iz
Vojvodine, imala je vrlo lepu pojavu i lik, prijatnu, zvonku
boju glasa. ali s malo nema~kog naglaska. Tuma~ila je da-
rovito dramske uloge, najvi{e qubavnice i sentimentalke.
Igrala je: 1898–99. i 1906–7. u druìni P. ]iri}a, 1903–4.
kod Qubomira Mici}a – Lale, 1904–6. u SNP u Novom Sadu,
1907–8. kod Mihaila – Ere Markovi}a i kra}e vreme 1908.
kod Nikole Hajdu{kovi}a. Prilikom gostovawa u Qub-
qani 1906. godine beogradski list “Mali @urnal” je pisao
vrlo pohvalno da je “igrala veoma lepo, da je bila vi{e puta
1539 “Mali ùrnal, 1906. br. 332. burno izazvana od razdragane publike”1539
Wene zna~ajnije uloge su: Dezdemona (“Otelo”), Merisa
(“Mleta~ki trgovac”), Keti (“Kin”), Esmeralda (“Zvonar Bo-
gorodi~ine crkve”), @ofika (“Ri|okosa”), Nuri (“U doli-
ni”), Katica (“Kir Jawa”), Bosiqka (“Seoski lola”), Mileva
(“Sa}urica i {ubara”), An|elija (“Maksim Crnojevi}”), Zor-
ka (“Obi~an ~ovek”), Stanka (“Knez Ivo do Semberije”), u
komadima Nu{i}a.
Boìdar Savi} (7. VI 1882, Beograd – 8. VIII 1935,
Beograd) zavr{io je pet razreda gimnazije i dve godine
podoficirske {kole, pa se posle toga posvetio pozori-
{tu. Prvi put je stupio na scenu u martu 1904. godine u
Putuju}em pozori{tu Fotija Ili~i}a i tu se skoro tri
godine prekaqivao i razvijao, a zatim je proveo: 1906–8. u
putuju}oj druìni Dragutina Krsmanovi}a, 1908–11. u
SNP u Novom Sadu, gde je pored zna~ajnih glumaca shvatio
{ta je gluma, kako je sam govorio, 1912–14. u Povla{}enom
pozori{tu “Trifkovi}”, a posle oslobo|ewa od 6. XII
1919. je stalno igrao u NP u Beogradu i vr{io izvesne

administrativne du`nosti. U putuju}im pozori{tima, na-
ro~ito kod Krsmanov}a i u “Trifkovi}u”, igrao je veliki
i zna~ajni prete`no karakterni repertoar. Vrlo inte-
ligentan, darovit, ta~an u karakterizaciji likova sa vrlo
pravilnom dikcijom, Savi} je spadao u boqe glumce.
Wegove su uloge: Mirko (“û~uk Stana”), Mita (“Mali
~ovek”), Sudski izaslanik (“Na{i seqani” Mite Petrovi}a),
Lafier (“Dve sirotice”), Milisav (“Sumwivo lice”), Ze-
mi~ka (“Put oko sveta”), Vilburn (“Pariska sirotiwa”), Di-
peron (“Pokojni Tupinel”).
Inteligentna, vrlo lepo obrazovana i darovita Draga
Milojevi} (1888, Beograd – 6. I 1932, Cetiwe) nije imala
dovoqno povoqnih uslova da se do kraja umetni~ki izrazi
prema svojim stvarnim sposobnostima. Ona je u 1910. u~ila
glumu u Pragu kod Hibnerove, ~lanice Narodnog Divadla,
koja je svestrano razvijala wene lepe sposobnosti i na
kraju napisala laskavu preporuku: “To je izuzetan, vrlo
lep gluma~ki talenat, bi}e koje kipi od ose}ajnosti, a
visoke inteligencije. Dobar rediteq moè iz we da iz-
vu~e velike umetni~ke kapitale.”1540 Po povratku gosto- 1540 Milojevi}ka je preporuku ~u-
vala je u NP u Beogradu kao Soraja u “Ve{tici” Artura vala do 1930. godine.

Fitgera i kao Dezdemona u [ekspirovom “Otelu” 9. i 11.
XII 1910. godine. Iako su ova gostovawa otkrila wene
velike stvarala~ke sposobnosti, nije bila angaòvana,
jer je wen fah bio ve} dobro zastupqen. Od 1911. do 1912.
provela je u SNP u Novom Sadu, gde je igrala Ofeliju
(“Hamlet”) sa velikim partnerom Kostom Vasiqevi}em
kao Hamletom, a zatim je pre{la u NP u Skopqu gde je
zatekao u rat. U toku rata usavr{avala se u glumi na
Konzervatorijumu u Parizu, gde je naro~ito slu{ala kla-
si~nu dramu. Posle rata je opet u NP u Skopqu 1919–20, od
1921. u NK u Splitu, u nekim putuju}im pozori{tima,
1928/29. ~esto u~estvuje u programu Beogradskog radija,
1929–30. u Gradskom pozori{tu u Poàrevcu, 1931–32. u
NP na Cetiwu. Milojevi}ka je bila izrazito dramska
glumica, vrlo emotivna, neposredna, topla u izrazu, nadah-
nuta i poneta u igri, ponekad i pomalo pateti~na, ali
nikad neiskrena i neodmerena u evokaciji. Bila je jedna od
najobrazovanijih i najkultivisanijih srpskih glumica u
unutra{wosti. Wena dikcija je bila pravilna i lepa.
Zna~ajnije su joj uloge: Dezdemona (“Otelo”), Ofelija
(“Hamlet”), Ledi Magbet (“Magbet”), Yesika i Porcija (“Mle-
ta~ki trgovac”), u komadima [ekspira, Fedora (u ist. komadu
Sardua), Marijana (“Dve sirotice”), Dona Lucija (“Karlova
tetka”), G|a Alving (“Aveti” Ibzena), Vula (“Utopqeno zvo-
no” Hauptmana), G|a Iks (u ist. komadu Bisona), Sultanija
(“Zla èna” J. S. Popovi}a), Vukosava (“Milo{ Obili}” J.
Suboti}a), Hasanaginica (u ist. komadu Ogrizovi}a), Majka
(“Smrt Majke Jugovi}a” Vojnovi}a), Boja (“Knez Ivo od Sem-
berije” Nu{i}a).
Reìja i rediteqi u Srpskom narodnom pozori{tu

u prvoj modernoj etapi
U SNP. kao uostalom i u NP u Beogradu sve do 1911. do
dolaska rediteqa Andrejeva i êki}a, reìja je ostala sve
do 1914. nere{en umetni~ki problem, jer su po tradiciji
dobri glumci bili rediteqi i primewivali ve} ustaqene
{ablonsko-rutinerske metode. Paradoksalno je, ali je ta-
~no; uprkos takvom radu glumci su se umetni~ki lepo raz-
vijali, Pozori{te, prema oceni nekih recenzenata, izvo-
dilo sloèn repertoar, na primer, [ekspira, i uzdiglo se
na visok umetni~ki nivo, koji, prema jednom ve} citira-
nom mi{qewu najpozvanijeg stru~waka Pere Dobrinovi-
}a, nije bio ispod dometa drugih. Nekoliko odli~nih glu-
maca, koji su spadali me|u najboqe u savremenoj srpskoj
glumi, bili su ìva i neposredna {kola i umetni~ki uzor
drugima. I tada i u na{e dane, i uvek }e tako biti, veliki
scenski umetnici su najboqa ìva {kola za druge glumce i
reìju koja u wima otkriva ~arolije glumske umetnosti.
U ovoj etapi rade kao rediteqi Dimitrije Ruì}, koji
se sve mawe angaùje, Pera Dobrinovi}, Dimitrije Spa-
si}, Milo{ Hayi-Dini}, Andrija Luki}, Kosta Vasiqe-
vi}, Milan Mateji}, Mihailo Markovi} i Milka Mar-
kovi}, dakle, najboqe umetni~ke snage SNP. U po~etku
1913. godine angaòvan je za glavnog rediteqa kwièvnik
Milan Begovi}, koji je dotle bio rediteq “Be~ke nove
pozornice”, ali je ostao samo nekoliko meseci, ina~e ne-
dovoqno aktivan i sa neostvarivim organizaciono-umet-
ni~kim planovima, koji bi nedopustivo mewali stil rada
SNP.
U vreme borbe za umetni~ke reforme u Pozori{tu, o
~emu sam ve} govorio, i reìja je bila ~esto meta napada
recenzenata, ali sa dosta preterivawa u prevelikim am-
bicijama. Poznato je da je Pozori{ni odsek postavqao
rediteqe. Neki recenzenti, a naro~ito Tihomir Ostoji},
.smatraju da Odbor ne bi smeo raditi artisti~ke poslove,
niti se Odsek mesati u izbor rediteqa. “i po reìji u
na{em Pozori{tu” – kaè preo{tro Ostoji} – “vidi se da
smo u carstvu laika” i “stoga u na{oj reìji vlada rutina,
1541 Tihomir Ostoji}: “Glose na i to zastarela, a ne umetnost”.1541 âk i Pozori{ni odsek
rad Narodnog pozori{ta u Novom Sa- se àli u svom izve{taju na godi{woj skup{tini od 21. XII
du u sezoni 1911–1912.” “Letopis Ma-
tice srpske”, 1912, kw. 285.
1910. godine na rediteqe {to rade {ablonski i ne brinu
se mnogo o govoru i akcentuaciji re~i kod glumaca.
Ova i ovakva gluma~ka reìja imala je, nesumwivo,
svojih (ne malih) slabosti, pate}i, pre svega, od ruti-
nerske stereotipnosti i {ablona, ali su recenzenti u
svojim zamerkama i zahtevima, kao i u Beogradu, dosta
preterivali (ne bih èleo da ovde ponavqam sve ono {to
sam o tome i wima ve} rekao). Usmena kazivawa nekih
dobrih starih glumaca demantovala su takva mi{qewa

recenzenata isti~u}i i umetni~ki i pedago{ki zna~aj i
vrednost gluma~ke reìje jo{ i danas, dodajmo, zanim-
qive, uspe{ne i aktuelne.
Istakao sam napred, na primer, da su glumci rado do-
lazili u SNP da se usavr{avaju pored wegovih dobrih
glumaca, a naro~ito Pere Dobrinovi}a koji im je bio
najvi{i umetni~ki uzor. On je kao rediteq delovao van-
redno korisno. Petar Kowovi} àli u 1909. godini {to
Dobrinovi}, mnogo zaposlen kao upravnik, malo igra i
mawe reìra, pa kaè: “Wegova igra je vrsta {kole na
na{oj pozornici, te on treba da igra, da kreira, da u~i
druge, da reìra, ali on to ne ~ini. Ili mu smetaju upra-
1542 Petar Kowovi}: “Srpsko na-
viteqski poslovi”1542 Savremenik i odli~an glumac Bo-
à Nikoli}, ~lan Pozori{ta ba{ za Dobrinovi}eve up- rodno pozori{te” – U povodu jedne ma-
le stayone. “Novo pozori{te”, 1909,
rave. kaè druk~ije kao o~evidac u radu i u isto vreme br. 21.
demantuje {ablonski smisao gluma~ke reìje. “Kao re-
diteq Dobrinovi} je bio nemilosrdan” – pri~a Nikoli}.
“Vra}ao je scenu i po pedeset puta, samo da {to ne bi bilo
name{teno, {ablonsko, neprirodno. Insistirao je na naj-
bezna~ajnijem naizgled detaqu i ni{ta mu ne bi izmaklo,
pa ma koliko bila gu`va na sceni. I kad igra, on je u
1543 Sini{a Jani}: Ibid.
sekundi mogao da se doseti.”1543 Dobar glumac, rediteq
upravnik Pozori{ta Rista Spiridonovi} isti~e u jednom
pismu da su on i glumci u reìji Dobrinovi}a mogli naj-
vi{e da nau~e i da su wegove reìjske inscenacije hile
1544 U jednom privatnom pismu na
velike predstave.1544 Sa sli~nim divqewem govorio je
moj zahtev. Priloèno Muzeju za pozo-
veliki umetnik Milivoje @ivanovi} o glumcu i reditequ
ri{nu umetnost Srbije.
Dimitriju Spasi}u.1545 1545 “NIN”, Beograd, 28. XII 1969.
Sve to, ipak, potvr|uje da su novosadski rediteqi, is- i 1. I 1970. – Dr Petar Volk: “Milivoje
kusni i dobri umetnici, “rutinerskim” i “{ablonskim @ivanovi}”. Izdawe “Teatrona”, Beo-
grad, 1976.
radom” gradili i glumce i spremali uspele predstave u
vreme kada je bilo te{ko i dobiti i pla}ati profesio-
nalne rediteqe. Od 1911. godine rade kao rediteqi i Mil-
ka Markovi}ka, upravnik @arko Savi} i aktivnije Pera
Dobrinovi}, pored D. Spasi}a, M. Hayi-Dini}a, K. Vasi-
qevi}a i M. Mateji}a. Markovi}ka je gledala pozori{ta u
Be~u i vi{e u Parizu. Velika dramska umetnica, visoke
inteligencije i lepog obrazovawa, mogla je i imala {ta da
pokaè i prenese glumcima kao rediteq. @arko Savi},
koji je do{ao s velikim iskustvom ste~enim na zna~ajnim
evropskim scenama, unosio je sigurno evropske zahteve u
reìju opera i opereta, u ~itav umetni~ki sistem rada u
SNP.
Posle Dobrinovi}a bili su najvi{e ceweni kao redi-
teqi Dimitrije Spasi} i Kosta Vasiqevi}, sude}i po
broju i ozbiqnosti komada koji su im poveravali da po-
stave. Spasi} je, na primer, postavio najve}i broj [ekspi-
rovih komada, dok je Hayi-Dini} reìrao samo “Hamleta”
1900. Kosta Vasiqevi} “Romea i Juliju” 1909, Spasi} je

inscenirao “Mleta~kog trgovca” 1900, “Kraqa Lira” 1902.
1546 Du{an Mihailovi}: “[eks-
“Otela” 1904. i “Hamleta” 1905.1546
pir na sceni Srpskog narodnog pozo-
ri{ta (1861–1961)”. “Spomenica SNP
Pozori{na kritika ovog doba i u Novom Sadu i u Beo-
u Novom Sadu”, 1861–1961, Novi Sad, gradu bila je vrlo {krta i ~ak neve{ta da nam pokaè
1961. koliki je i kakav bio doprinos reìje i pojedinih redi-
teqa u inscenacijama komada, kao {to se i danas to ~esto
te{ko razaznaje. Poneka zapaàwa recenzenata su suvi{e
verbalna, neodre|ena i uop{tena, a sud o {ablonsko-ruti-
nerskim metodama moè u scenskoj praksi da ne zna~i
ni{ta. Neosporno je da SNP nije do kraja ove etape re-
{ilo problem reìje tako {to bi se samo wom bavio jedan
profesionalni rediteq. Me|utim, ono {to je radio i
postizao u SNP veliki srpski umetnik Dobrinovi}, sa
umetni~kom intuicijom za sve glumske fahove i sa neis-
crpnim izraàjnim mogu}nostima nije za glumce i Pozo-
ri{te bilo mawe korisno od onoga {to je u NP u Beogradu
~inio pozori{ni erudit, ali i stvaralac s malo tempe-
ramenta, profesionalni rediteq Andrejev.

Ni o dekorativno-kostimskoj opremi predstava nema
dovoqno podataka ni u arhivskoj gra|i, ni u pozori{nim
kritikama. Zna se, prema usmenim kazivawima glumaca, da
su dekoracije i kostimi izra|ivani u Novom Sadu po po-
ruybini dok je Pozori{te boravilo u wemu. Stilske deko-
racije i kostimi ra|eni su prema nacrtima koji su do-
bijani iz NP u Beogradu, ponekad iz Be~a i Pe{te ili u
dogovoru s rediteqima i upravnikom. Neki kostimi, a
naro~ito za inscenaciju [ekspira 1912–13. godine naru-
~ivani su u Be~u. Mnoge kostime izra|ivao je vrlo lepo, sa
ukusom i ma{tom, dugogodi{wi majstor-kroja~ Stevan
Arsenijevi}, koji poti~e iz ugledne u~iteqske porodice
iz Bingula u Sremu. On nije bio samo obi~an kroja~ nego je
u izradu kostima unosio dosta stvarala~kog duha. Znao je
ponekad sugestije rediteqa da pretvara u lepe kostimske
kreacije po svojoj zamisli. Pozori{na garderoba je bila
dobro snabdevena istorijskim i narodnim kostimima i
no{wama, koji su pravqeni ili dobijani na poklon. Ju-
lijana, supruga Laze Kosti}a, poklonila je 1906. godine
1547 Dr Mihovil Tomandl: “Srp- “te{ku kadifenu svilu u svima bojama”1547 da se od we
sko pozori{te u Vojvodini”, II deo napravi celokupna kostimska oprema za [ekspirovog “Ri-
(ve} citirano delo). ~arda III”, koji je izvo|en u prevodu wenog muà.
U svojoj sirotiwi SNP nije moglo mnogo da `rtvuje na
dekorativno-kostimsku opremu, tako da su poneke pred-
stave to odavale. Jovan Gr~i} se quti zbog aqkave opreme
“Hamleta” 1909. godine kad kaè: “Kako se ovde kod nas
[ekspirov ’Hamlet’ daje spoqa{we, to ve} prevazilazi
sve. Takve nebrige, takva {lendrijana zaman bismo traì-
li i u posledwoj {miri.”1548 To se ponovilo i u 1911. 1548 “Novo pozori{te”, 1909, br. 22.
godini kada su igrali Kosta Vasiqevi} Hamleta, Draga
Milojevi} Ofeliju, Milka Markovi} Gertrudu, jer Gr~i}
zakqu~uje: “’Hamlet’ se sa svim novinama daje gledati, pa
ma i daqe sa istorijskom zakrpqenom crvenom zavesom u
elsinorskim kraqevskim dvorima.”1549 Verovatno ta ista 1549 “Branik”, 1911, br. 242.
okrpqena crvena zavesa visila je i na predstavi “Romea i

Julije” 1909. godine.
Todor Manojlovi} je efektno opisao jednu uspelu pred-
stavu “Hamleta” iz ovog vremena sa Ruì}em u naslovnoj
ulozi i prikazao wegov lep izgled sa kostimom i potreb-
nim rekvizitima: “... Na glavi mu mali beret od crne ka-
dife sa lepr{avim crnim nojevim perom, telo stegnuto u
usko pripijeno kraqevsko odelo iz XVI veka i svileni
triko iste boje, na bedru teàk ma~ u oksidiranom srebru,
a sa ramena mu pada rasko{an pla{t od crnog velura: Ham-
let kakav se privi|ao Bodleru ili @eraru de Nervalu, a
kako ga je naslikao Delakroa.”1550 1550 “Letopis Matice srpske”, 1951.
U poàru pozori{ne zgrade u Novom Sadu izgoreo je br. 145–155.
ogroman fond dekoracija, garderobe i rekvizita retkih i
skupocenih, bri`qivo skupqanih decenijama. Danas tre-
ba iskreno zaàliti {to su pozori{ni recenzenti bili
neoprostivo {krti i neupu}eno nehatni u zapaàwima o
opremi predstava, jer poneki wihov letimi~ni utisak ne
kazuje ni{ta odre|enije. Ali, sude}i ba{ po velikom bo-
gatstvu toga fonda, moè se pretpostaviti da su inscena-
cije bile dekorativno-kostimski lepo opremqene. Spo-
menute aqkavosti, na primer, u tehni~koj inscenaciji
[ekspira ne mewaju bitno ove logi~ne pretpostavke, jer
mogu biti i manipulativne oma{ke ili nebri`qivosti
tehni~kih dekoratera.
Neka zapaàwa o ukusu i zahtevima pozori{ne

publike u Vojvodini u prvom modernom dobu
Ono {to sam ve} rekao o ukusu i zahtevima pozori{ne
publike u Beogradu i Srbiji ove etape moglo bi se bezmalo
primeniti na raspoloèwe sveta u Novom Sadu i Vojvo-
dini: takozvana {ira publika traìla je prvenstveno ko-
made zabavne, dinami~ne sadrìne ili one za~iwene mu-
zikom, a nekoliko godina pred I svetski rat, za uprave
@arka Savi}a, rado gledala operete i opere. Me|utim,
statistika potvr|uje da su bili dobro pose}ivani i vi{e
puta izvo|eni i u Novom Sadu i po mestima na turneji i
boqi komadi zanimqive sadrìne. Meni se ~ini da ta
nepravi~no omalovaàvana {ira publika ima pravo kad u
komadima traì u isto vreme i lepo i zanimqivo, jer je u
tome, ipak, najbitniji smisao dobre inscenacije.
Jedan recenzent iz 1901. godine zapaà da srpska pub-
lika u Vojvodini ima u to vreme primitivan ukus “neobra-
zovana ~oveka”. “Otuda u nas remek-dela velikih pesnika i

pisaca prolaze relativno r|avo”, razmi{qa daqe. “Ona
ne razume klasi~na dela. Woj nikad niko nije obja{wavao
zna~aj i smer pojedinih dela. Zato ona ~esto odu{evqeno
pozdravqa kojekakve budala{tine, koje mozak ni najmawe
ne pokre}u na misli. Publika na{a uop{te voli prazno
1551 “Pozori{te”, 1901, br. 11 (“O {arenilo.”1551 Ovaj i ovakav zakqu~ak je i brzoplet i
pozori{nom repertoaru”). neta~an: takve publike ima i u najkulturnijim zapadwa-
~kim sredinama i nije nikad bila presudna u odre|ivawu
umetni~ke politike pozori{ta, a pogotovu zato {to je uvek
spremna da prihvati i freneti~no pozdravi i dobre ko-
made, pa i klasi~ne, ako je u wima umetni~ki lepo udruèno
sa prijatnim i zanimqivim. [ta traì i kome je nameweno
to pozori{te koje nije takvo? Ova ista pozori{na publika
nalazila je uìvawa i na predstavama [ekspirovih slo-
ènih i ~esto te{kih komada i vi{e puta ispuwavala pozo-
ri{nu salu kada su se izvodili ba{ u ovoj etapi “Ri~ard
III”. “Hamlet”, “Kraq Lir”, “Otelo”, “Mleta~ki trgovac”,
“Romeo i Julija”, “Ukro}ena goropad” ili “Mona Vana”
Morisa Meterlinka, “Na dnu” M. Gorkog, “Narodni ne-
prijateq” Ibzena, “Posao je posao” Mirboa, “Lepeza ledi
Vindermir” Oskara Vajlda i drugi sli~ni komadi koji ne
spadaju u vrstu zabavnih i povr{nih.
Tri pojave su zajedni~ke i op{te za publiku u Voj-
vodini, odnosno u Novom Sadu i u Beogradu: ja~e intere-
sovawe za doma}i rodoqubivi i istorijski repertoar, na-
ro~ito u kriti~nim nacionalno-politi~kim trenucima
(aneksiona kriza, balkanski ratovi), {to zahvata sve dru-
{tvene slojeve, zatim ve}a naklonost prema francuskom
repertoaru, a me|u inteligencijom i u pozori{noj kri-
tici borba protiv operete.
Jo{ od kraja XIX veka, pa i sada, pozori{ni recenzenti
su se ~esto vra}ali na omiqenu tomu o favorizovawu fran-
cuskog repertoara u SNP. SNP se tako pona{alo iz na-
cionalno-politi~kih razloga, da bi se srpski narod za-
{titio od {tetnog uticaja nema~ke i ma|arske kulture, i
zato {to je publika francuske komade radije gledala, za-
nimqivije po predmetu i jakim scenskim efektima. Jovan
Gr~i} kaè da “nema sumwe da su Francuzi i u nas, kao po
1552 “Branik”, 1903, br. 246 (^la-
bogu i u Nemaca i u Ma|ara, na pozornici junaci od meg-
nak: “Sardu kod nas”).
dana, te da su nas upravo preplavili svojim komadima”.1552
Drugom prilikom isti~e da srpska publika voli “impor-
tiranu robu, naro~ito ako je iz Francuske, koja in teatra-
libus u nas daje ton”. “Pa zar bi ina~e novosadska sezona
zapo~iwala pod francuskim auspicijama?” – pita se Gr-
~i}. – “Zar bi i u Novom Sadu i u provinciji ina~e moglo
biti ~itavih francuskih pozori{nih sedmica?”1553 U
1553 “Pozori{te”, 1907, br. 1.
SNP doga|alo se skoro isto {to i u NP u Beogradu.
Na razvitak ukusa i zahteve vojvo|anske publike uti-
cali su znatno i izmeweni politi~ko-ekonomski uslovi
ìvota i nova op{ta moralna temperatura u dru{tvu. To

vi{e nije ona ista gra|anska klasa kao, na primer, krajem
XIX veka. “Sa promenama koje su se zbile unutar na{e
gra|anske klase" – kaè ta~no Nikola Gavrilovi}1554 u 1554 Nikola Gavrilovi}: “Francu-
svom eseju o francuskom repertoaru u SNP – “promenio se ski repertoar u Srpskom narodnom po-
zori{tu u Novom Sadu” (1861–1961).
i wen na~in ìvota, pa i sam ukus. Period srbovawa i “Spomenica”, itd. (ve} citirana pub-
eti~kog puritanizma zamewen je periodom trke za lakim likacija).
ìvotom i uìvawem svake vrste. Doba romanti~arskog
iìvqavawa zameweno je dobom grubog realizma.” To ne-
osporno mewa i odnos publike prema pozori{tu. Grubi
materijalizam slabi, nesumwivo, interesovawe za nacio-
nalnu uvek pomalo romanti~nu dramu. Jedan drugi recen-
zent tu neobi~nu pojavu tuma~i promenama u “na{em javnom
i doma}em vaspitawu, materijalisti~kom shvatawu ìvo-
ta, koje se opaà u svima slojevima na{ega dru{tva”. 1555
1555 “Brankovo kolo”, 1912, br. 8
Ova druga ocena izopa~uje, nesumwivo, mentalitet i
(^lanak: “Novosadsko narodno pozo-
psihologiju vojvo|anskog sveta. Pokazalo se ba{ u kri- ri{te”).
ti~nim nacionalno-politi~kim trenucima da se vojvo|an-
ska publika brzo otre`wavala i sa izvesnim odu{evqewem
vra}ala nacionalnom repertoaru. Glumcima se ~ak prepo-
ru~ivalo da u takvim komadima ne deluju provokativno na
ogor~enu ili egzaltovanu publiku, i to su istorijske ~iwe-
nice koje svedo~e o nacionalnoj svesti srpskog naroda pod
tu|inskom okupacijom. Prema tome, osetno favorizovawe
od strane uprave francuskog repertoara i znatno ve}e in-
teresovawe publike za wega u ovo vreme nije nipo{to pro-
izvod nekog kulturnog snobizma ili pomodarstva nego ko-
liko wegove zanimqivosti tako i nacionalne potrebe u
izuzetnim istorijskim uslovima. Nikola Gavrilovi} je u
spomenutom eseju izveo vrlo bri`qiva i korisna pore-
|ewa, kulturno-istorijski dokumentarna: od 1901. do 1907.
godine 25 najigranijih francuskih komada donelo je sa 398
predstava 119.614.17 kruna prema 75.495.97 kruna od 25 naj-
igranijih srpskih komada sa 324 predstave. Sli~nu pred-
nost su imali i nad nema~kim i ma|arskim komadima.
Srpska dramatika u prvom modernom dobu

(1900–1914)
U vreme svestranog bujawa pozori{nog ìvota u po-
~etku XX veka trebalo je o~ekivati napredak i u razvitku
srpske nacionalne dramatike. Skerli} je imao samo deli-
mi~no pravo kada je rekao da se “u pogledu drame ne ose}a
znatan napredak, iako su socijalni i moralni uslovi da-
leko povoqniji no {to su ikada bili”, jer “razvijeniji i
sloèniji ìvot, diferencijacija u dru{tvu i indivi-
dualizacija li~nosti daju ve}eg i boqeg materijala dra- 1556 J. Skerli}: Istorija nove srp-
mati~aru”.1556 Od ovog suda ta~no je samo to da nema vi{e ske kwièvnosti", III izdawe. “Rad”,
komada od ve}e kwièvne vrednosti. Pa, ipak, ima brojno Beograd, 1953. Poglavqe: “Drama”, str.
vi{e i kwièvno uspelih dramskih dela stvorenih za re- 432.
lativno kratko vreme od ~etrnaest godina. Sem toga, za

kratko vreme napisan je veliki broj komada, iako su rato-
vi ometali normalno kwièvno stvarawe. Dramska kwi-
èvnost se dobro razvijala u nekoliko zna~ajnih pravaca:
komadi su ve}inom vi{e u ìvotu i zahtevima i potrebama
vremena ~ak kad su i u istoriji u tematskom pogledu teh-
ni~ki doteraniji, savremeniji scenskim izrazom podes-
nim gluma~kim evokacijama, s realnim likovima iz srpske
sredine, ponekad sa ìvopisnim i poetskim lokalnim ko-
loritom. Neki komadi, makar i mawe kwièvno vredni,
izrazito su sceni~ni. Dramski pisci su umeli da se pri-
lago|avaju i potrebama istorijskih trenutaka, naro~ito u
godinama aneksione krize i balkanskih ratova. “I onda
kada nije neposredno izraàvalo ose}awe ovog ili onog
datuma” – kaè ta~no Milan Grol u ~lanku “Pretkumano-
vsko pozori{te” – “nacionalni repertoar ostvarivao je
dva bitna uslova za istinski ìvot pozori{ta: sro|ewe
pozori{ta sa sredinom i snaèwe izraza u glumi.”
Zapaà se, zatim, da se i daqe oko dve srpske pozo-
ri{ne matice, NP u Beogradu i SNP u Novom Sadu, okup-
qaju dramski pisci koji nemaju samo regionalne kwièvne
ambicije: neki od wihovih komada izvode se na obe srpske
scene sa rastom pa`wom, ponekad i sa istovetnom nacio-
nalnom potrebom u odre|enim trenucima zna~ajnim za
srpski narod. U Srbiji rade na dramskoj kwièvnosti u
ovoj etapi Branislav Nu{i}, Borisav Stankovi}, Mihai-
lo Sretenovi}, Sima Matavuq, Stevan Sremac – Drago-
mir Brzak, Vojislav Jovanovi}, Milivoje Predi}, Dra-
goslav Nenadi}, Ilija Stanojevi}, Milorad Petrovi},
Mita Dimitrijevi}, Milutin Boji}, Dragutin Ili},
@arko Lazarevi}; zatim se javqaju iz Bosne Petar Ko~i},
iz Hercegovine Aleksa [anti} i Svetozar ]orovi}, iz
Dalmacije hrvatski pisac Ivo Vojnovi}, koji je vrlo am-
biciozno, sa mnogo scenskih efekata obra|ivao teme iz
srpske istorije i ìvota i to obi~no u pravim istorij-
skim trenucima sudbonosnim po jugoslovenske narode, sem
toga ~esto izvo|en na srpskim scenama. Tu je, o~igledno,
dosta dramskih pisaca s ve}im brojem dramskih dela {to
je, nesumwivo, nasuprot Skerli}evom zakqu~ku, znatan
napredak prema prethodnim vremenskim, ~ak i duìm eta-
pama u razvitku srpske dramatike.
Branislav Nu{i} je neosporno najboqi, najzna~ajniji
i tematski najraznovrsniji srpski i jugoslovenski kome-
diograf, Marin Drì} je jo{ u XVI veku samo komedijom
“Dundo Maroje” zahvatio i slikarski i satiri~ki naj{ire
i najpotpunije dinami~nu renesansnu epohu; J. S. Popovi}
je dubok, studiozan i u komi~nom smislu odmereni hro-
ni~ar najzna~ajnijih dru{tvenih pojava po~etkom XIX ve-
ka u srpskom gra|anskom dru{tvu; Nu{i} je, me|utim, naj-

duhovitiji od svih jugoslovenskih humorista, sa nepre-
su{nim komi~nim fondom, obuhvatio srpsko buròasko
dru{tvo u svim slojevima, a s tim {aroliki svet naj-
raznovrsnijih mu{kih i ènskih likova i mnoge aktuelne,
mawe ili vi{e zna~ajne teme iz dru{tvenog ìvota u
dugom vremenskom rasponu od kraja XIX do po~etka XX
veka: wegovo komediografskog delo je ìvotna i u mno-
gome dokumentarna hronika srpskog gra|anskog dru{tva
za skoro jedan vek. Prema temama koje je obra|ivao i jo{
vi{e prema tome kada su wegovi komadi izvo|eni u po-
zori{tima, Nu{i} pripada uglavnom trima zna~ajnim po-
zori{nim epohama: kraju XIX, po~etku XX veka i periodu
izme|u dva rata. U dve posledwe epohe utica}e znatno i na
ukus pozori{ne publike i na utvr|ivawe realisti~nog
stila u glumi.
Pri kraju XIX veka u NP u Beogradu izvedene su tri
wegove komedije: “Protekcija”, komedija u 5 ~inova (30. III
1889, u reìji \ure Rajkovi}a; SNP u Novom Sadu 1890),
“Narodni poslanik”, komedija u 3 ~ina (19. X 1896) i “Prva
parnica”, komedija u 3 ~ina (11. X 1897). U drugoj etapi (1900-
–1914) Narodno pozori{te u Beogradu je izvelo 22 komada. i
to: “Knez Ivo od Semberije”, istorijski fragment u jednom
~inu (24. II), “Obi~an ~ovek”, komedija u 3 ~ina (23. V), “Tako
je moralo biti”, drama u 4 ~ina (19. X), “[openhauer”, hu-
moreska u jednom ~inu (31. X), “Qiqan i Omorika”, bajka u 5
~inova (21. X), svi u reìji Milorada Gavrilovi}a u 1900.
godini, “Rastko Nemawi}”, komad u 3 scene (14. I), “Pu~ina”,
drama u 4 ~ina (29. XI), oba u reìji M. Gavrilovi}a u 1901.
godini, “Pod starost”, crtica u jednom ~inu (6. II, rediteq
Ilija Stanojevi}), “Na{a deca”, humoreska u jednom ~inu (20.
X. rediteq Sava Todorovi}), “Greh za grehom”, drama u jednom
~inu (20. X, rediteq Svetislav Dinulovi}), “U srpskoj ku}i”,
slika u jednom ~inu (27, XI), svi u 1903. godini, “Pod ob-
lacima”, drama u jednom ~inu (19. VI 1904), “Svet”, komad u 4
~ina (19. X 1906, rediteq Sava Todorovi}), “Danak u krvi”,
dramski fragment u jednom ~inu (17. XI 1907, rediteq Ilija
Stanojevi}), “Hayi Loja”, fragment u jednom ~inu (9. X 1908,
rediteq Quba Stanojevi}), “Jesewa ki{a”, drama u 4 ~ina (8.
I, rediteq Sava Todorovi}), “Iza boìjih le|a”, komad u 4
~ina (16. IX, rediteq I. Stanojevi}), oba u 1909, “Put oko
sveta”, ~udnovati doìvqaji Jovan~e Mici}a u 9 slika (26. III
1911) i “Narodni poslanik” (6. IX 1912), oba u reìji Ilije
Stanojevi}a. U me|uratnom periodu (1919–1941) izvedeni su
kao premijere: “Dva lopova”, {ala u jednom ~inu (2. VII 1919,
rediteq Pera Dobrinovi}), “Pred pozori{tem”, slika u jed-
nom ~inu (16. I), “Nahod”, tragedija u 5 ~inova (17. I), oba u
1923, godini, u reìji Mihaila Isailovi}a, “Sumwivo lice”,
komedija u 2 ~ina (29. V, rediteq Dobrinovi}), “Svetski rat”,
{ala u jednom ~inu (29. V, rediteq S. Todorovi}), oba u 1923,
“Gospo|a ministarka”, {ala u 4 ~ina (25. V. rediteq Vitomir
Bogi}), “Velika nedeqa”, slika na{ih te{kih dana (26. X,
rediteq Dimitrije Gini}), oba u 1929, “Predgovor”, {ala u 3
~ina (24. IX 1930, rediteq Bogi}), “Mister dolar”, komedija u

4 ~ina (16, IX 1932, rediteq Josip Kulunyi}), “Beograd nekad
i sad” vesela igra u dva dela (11. V 1933, rediteq Bogi}),
“Oàlo{}ena porodica”, komedija u 3 ~ina (28. XI 1934).
“Uje`”, komedija u 3 ~ina (4. X 1935), oba u reìji J. Ku-
lunyi}a, “Sviwa”, komedija u 2 ~ina (30. X 1935, rediteq
Bogi}), “Dr”, komedija (17. XII 1936, rediteq Kulunyi}), “Po-
kojnik”, komediji u 3 ~ina sa predigrom (18. XI 1937, rediteq
Radoslav Vesni}), “Kaplar Miloje”, komad u 5 ~inova sa mu-
zikom i pevawem, prerada komada Filipa Dimanoara i Adol-
fa d’Energija (5. XII 1938, rediteq Dragoqub Go{i}), uz
reprize komedija: “Put oko sveta” (1923. i 1935), “Sumwivo
lice” (1938) i “Narodni poslanik” (1939).
Prema broju izvedenih komada (pa i prema drugim vr-

stama kwièvnih dela – feqtona, pripovedaka, romana,
putopisa) Nu{i} mo`da vi{e pripada ovoj nego me|u-
ratnoj epohi. (Pozori{te u Beogradu je izvelo, na primer,
do I svetskog rata 25, u me|uratnom vremenu, ne ra~unaju}i
reprize, jo{ 17 wegovih komada.) Ali, nekoliko komedija
u me|uratnom vremenu spadaju, nesumwivo, me|u wegove
svestrano najuspelije pozori{ne tvorevine, naro~ito oz-
biqno{}u tema, {irinom zahvata u dru{tveni ìvot,
o{trinom ~esto dobro i hrabro usmerene satire, ve{ti-
jom karakterizacijom likova i doteranijom, solidnijom
dramskom tematikom.
Nu{i} je bio najboqi zabavqa~ i korisni korektor
publike: on je kao neki ~arobwak rastere}ivao i razved-
ravao, ali i le~io qudske du{e. Wegov stvarala~ki dija-
pazon je bio vrlo raznovrstan, ali nejednake vrednosti: on
je, nesumwivo, znatno boqi kao komediograf nego kao pi-
sac ozbiqnih drama. Ba{ u komediji je pokazivao izra-
zite, ~esto najlep{e pozori{ne kvalitete, u dramama smi-
sao za jake, uzbudqive dramske efekte. Komedije su temat-
ski vrlo raznovrsne, uvek su u dovoqnoj ili u ve}oj meri u
dru{tvenoj, ìvotnoj stvarnosti, me|u srpskim svetom ve-
{to odabranim. Nu{i} gradi svoje likove prirodno, rea-
listi~no, jednostavno, ubacuju}i ih u najraznovrsnije ì-
votne situacije: tu su koreni wegovog ìvotnog realizma
i to je podsticalo scensku dinamiku u igri. Nu{i} je
doveo na srpsku scenu veliki svet najraznovrsnijih zanim-
qivih, verodostojnih, naj~e{}e tipi~nih i scenski efekt-
nih likova. Poznato je da glumci sa lako}om i zadovoq-
stvom tuma~e te likove toliko im bliske i qudski isti-
nite. Nu{i} ima lepo i ta~no ose}awe za scenu, smisao za
dinami~nu radwu, za stvarawe komi~nih situacija, zatim
zaista dubok i nepresu{an komi~ni fond, srda~an, spon-
tan humor od kojega se u smehu tresla cela zemqa s, najzad,
naro~ito spontani, te~ni, prijatni efektni binski jezik.
Tako glumci wegov tekst govore lako, nesmetano, sponta-
no, kao vlastitu re~enicu {to iz wih izvire.... Vladaju}i
suvereno pola veka srpskom scenom, Nu{i} je znatno uti-

cao na razvitak glume u realisti~nom pravcu, na weno
okretawe ìvotnim izvorima. Uprave pozori{ta su veli-
kim prihodima od wegovih komada podmirivale ili ~ak
omogu}avale deficitarne inscenacije. Tako se u reper-
toaru odràvala, re~eno u najboqem metafori~nom smi-
slu izraza, potrebna umetni~ka ravnoteà izme|u vedrog
nu{i}izma i ozbiqnog, pirandelizma.
Plodan prvenstveno de~ji pisac, pripoveda~ i romano-
pisac, u~iteq Mihailo Sretenovi} (1866, Ub), sa Nu{i-
}em jedan od inicijatora de~jeg Malog pozori{ta (1905),
pokreta~ i urednik biblioteke Malog pozori{ta (1905-
–1906), sve u Beogradu, u kojoj je objavio preko trideset
svojih de~jih komada (poznatiji su: “Pepequga” i “Car
]ira”), napisao je i “\akon Avakum”, istorijsku sliku u 2
~ina (NP: 1901), “Prvi srpski ustanak”, komad u 2 ~ina
(NP: 1904) i “Kraq Vardara”, dramu, nagra|enu u NP u
Skopqu. U wima ima rodoqubivih tirada, mnogo pri~awa,
praznih apoteoza, ali retko i malo dramske radwe. Sre-
tenovi} je, nesumwivo, prijatan, zanimqiv i pou~an pisac
mnogih de~jih komada i jedan od inicijatora osnivawa
prvog de~jeg pozori{ta u Beogradu sa B. Nu{i}em.
Najoriginalniji srpski pripoveda~ i najboqi romano-
pisac Borisav Stankovi} (1876, Vrawe – 1927, Beograd)
spada u modernu pozori{nu etapu po novim izraàjnim
sredstvima i zato {to svojom “Ko{tanom” doìvquje hu-
~an scenski uspeh. On se u kwièvnosti javio kao pri-
poveda~ 1898, ati je wegovo najboqe dramsko delo “Ko-
{tana”, komad u 4 ~ina s pevawem, sa muzikom Dragutina
Pokornog, izvedeno prvi put 22. VI 1900, godine u NP u
Beogradu (u SNP: 1911), drugo, osetno slabije, “Ta{ana”,
drama u 4 ~ina s pevawem, sa muzikom Stanislava Bi-
ni~kog, tek 1. VII 1927.
Izrazito lirska drama “Ko{tana” je najzanosniji, naj-
vi{e i najradije gledani srpski komad iz narodnog, vraw-
skog ìvota. Ni najuspeliji Nu{i}evi komadi nisu u sta-
wu da obezbede tako siguran uspeh u svim slojevima srpske
publike kao “Ko{tana”. U pozori{tima nije izvo|ena
samo onda kada nije bilo u gluma~kom ansamblu glumice
dostojne da tuma~i mladu, temperamentnu i lepu Ciganku Borisav Stankovi}
koja jo{ mora da bude i dobra peva~ica. U uspe{nom tu-
ma~ewu Ko{tane istakle su se, u kra}im ili duìm razma-
cima vremena, glumice koje su ispuwavale sve ili najvi{e
tih uslova: Zorka Todosi}ka, Draga Spasi}ka, Leposava
Ni{li}ka, Olga Ili}ka, Marija I. Vu~i}evi}ka, Teodo-
ra Arsenovi}ka, Marija Baji}, Draga Pavi}evi}, Katari-
na – Ka}a Stojadinovi}ka, Meri Olivijeri-Ili}ka, So-
fija Novakovi}-Vukadinovi}ka, Divna \okovi}ka, Zlata
Stoj~evi}ka.
Pogre{no se reklo da “Ko{tana” nema radwe. Radwe

nema u klasi~nom smislu sukoba izme|u li~nosti, ili bar
samo delimi~no. Me|utim, tu su sukobi probu|enih, ì-
votnim nagonom oslobo|enih li~nosti sa neumoqivim
dru{tvenim i patrijarhalnim konvencijama ili stalni
duhovni obra~uni sa samim sobom i potresna zbivawa u
wima samima. Tu je, najzad, ona uistinu stravi~na qudska
drama u bolnom osvedo~ewu da qudski razum moè nepi-
sanim kodeksom konvencija da propisuje zakone uzburkane,
tople qudske krvi i srce koje ne po{tuje i odbacuje ta
hladna, surova pravila. U tome je, nesumwivo, najja~i mo-
gu}i motiv dramskih i qudskih nepomirqivosti. Zanim-
qivi qudski likovi, romanti~ni i poeti~ni po zanosima,
realisti~ni po su{tinskom zna~ewu, sa patrijarhalnim
ornatom, strastvena muzika i pesma, koje je sam pisac iza-
brao, igra sa isto~wa~kim {armom, slikovitosti dekora-
tivno-kostimske opreme, izvornost vrawskog àrgona –
sve se to sru~i za jedno ve~e, u dobroj inscenaciji, naravno,
u {iroko otvorene du{e gledalaca za koje je pozori{te
pravi ìvot. Tako je “Ko{tana” bila i ostala komad koji
pozori{tu ~uva umetni~ku slavu, glumcima obezbe|uje
freneti~ne ovacije, a nikad ne izneverava pozori{nu
blagajnu.
“Ta{ana” je komad srodne materije iz vrawskog ìvota,
ali i druk~ije teme i mawe vrednosti i nikad nije uspela
da postane veliki scenski doga|aj ni u najboqoj insce-
naciji. Ni pravi scenski ~arobwak za komade iz narodnog
ìvota, glumac i rediteq Dimitrije Gini}, ni izuzetno
senzibilna umetnica Teodora Arsenovi}ka u ulozi Ta-
{ane nisu 1927. godine uspeli da je uznesu na nedosti`ne
scenske visine “Ko{tane”. U komadu nema dovoqno uslova
za scensku dinamiku: pri~awe zaustavqa dramske tokove,
ìvot se gu{i i prekida u tragi~noj sudbini Ta{ane, a
gledaoci su svedoci najmrskijeg ~ina: kako se ìvo bi}e,
pokoreno, ukopava. Glumac Veqa Miqkovi} je prvi drama-
tizovao pripovetku iz ni{kog ìvota “Ivkova slava”
Stevana Sremca 1898. izvo|enu tada samo u jednoj sezoni 15
puta. Drugu scenski uspe{niju dramatizaciju dali su Sre-
mac i Dragomir Brzak sa muzikom Stevana Mokrawca,
izvedenu 21. IV 1901. godine. U komadu je malo dopisano
novog teksta da bi se povezale scene i situacije ve} su
doslovno preno{eni ìvi dijalo{ki prizori iz pripo-
vetke. Ova dramatizacija, sa mnogo ìvotnog realizma, sa
zanimqivim i verno ocrtanim likovima iz patrijarhalne
niske sredine, s neodoqivim srda~nim humorom, oìv-
qena muzikom prema lokalnim narodnim motivima, pes-
mom i igrom, izvo|ena je bezbrojno puta na svim srpskim
scenama i uvek privla~ila naro~ito {iru publiku. Brzak
je najvi{e doprineo dramskoj obradi pripovetke.
U ovo vreme u repertoaru SNP u Novom Sadu ~esto su

komadi lokalnih pisaca Pere Dankulova i jo{ vi{e dr
Laze Markovi}a – Mrguda. Dva komada Dankulova s temama
iz pro{losti, “Crni kwaz od Seme}a”, sa muzikom, pevawem
i igrom (1901) i “@enidba Milo{a Obili}a”, slika s peva-
wem (1910), imali su samo trenutnog uspeha kod publike.
Dr Laza Markovi} – Mrgud je bio plodniji i SNP je
izvelo vi{e wegovih komada: “\ula”, slika iz {ajka{kog
narodnog ìvota s pevawem (1904), “Pod novim slemenom”,
slika u 3 ~ina (1906), “Stra{an dan”, lakrdija u 3 ~ina sa
muzikom Isidora Baji}a (1907), “Milka”, pozori{na igra
u 4 ~ina (1908). “Usko~kiwa”, slika (iz {ajka{kog ìvota
(1909). “Narodwak”, satiri~na igra u 3 ~ina (1909), i “U
zapari”, {aqiva igra u 3 ~ina (1914). Markovi}evi koma-
di, pisani dosta neve{to, nemaju trajnije kwièvne vred-
nosti, ali su sa mestimi~nim scenskim efektima, sa rea-
listi~nim prizorima, folklornim elementima, narods-
kim humorom, satirom i muzi~ko peva~kim umecima, koji
su se mogli dopasti publici.
Dugo se bavio pozori{tem i naro~ito dramom Lukijan
Trifunov Brankovi} (18. X 1860, Temi{var). Posle svr-
{ene velike mature u Beogradu wegova tetka zna~ajna glu-
mica Jelena Paje Marinkovi}a upoznala ga je sa Milo-
radom [ap~aninom, koji ga je zainteresovao za pozori{te
i dramsku kwièvnost. Docnije je slu`bovao kao poreski
i finansijski ~inovnik u Zemunu, Sremskim Karlovcima,
Vr{cu i drugde, a od 1902. je u penziji.
Napisao je vi{e komada: “Konzul”, komad u 2 ~ina, “Oli-
vera”, pozori{na igra u 4 ~ina, “[esta zapovest”, drama u 4
~ina, “Cigan~e”, pozori{na igra u 4 ~ina, “Mati i k}i”, crte
iz ìvota u 4 ~ina, “[vaqa”, pozori{na igra u 4 ~ina, “Na
ugledu”, {aqiva igra u 3 ~ina, “U haremu”, {ala u 1 ~inu,
“Mandarin”, {ala u jednom ~inu, “Me|u oficirima”, {ala u 2
~ina, “[ah – {eh”, {ala u 2 ~ina, “Pomo}u tetke”, {ala u 1
~inu. SNP mu je izvelo dva komada – “[vaqa” i “Me|u ofi-
cirima”.
Pozori{te je u 1926. godini slavilo i 35-godi{wicu
wegovog kwièvnog rada. Komadi Brankovi}a nemaju kwi-
èvne vrednosti, a u wima }e se jedva na}i ve{tije po-
stavqeni scenski efekti.
êtiri dramska pisca – Simo Matavuq, Svetozar ]o-
rovi}, Milorad Petrovi} i Petar Ko~i} javqaju se u
pribli`no isto vreme na beogradskoj sceni, a trojica
posledwih donose i izvesne novine i osveèwe.
Simo Matavuq (1852, [ibenik – 1908, Beograd) ni
prvom dramom “Zavet”, izvedenom 1896. (u SNP: 1898), ni
drugom iz beogradskog ìvota “Na slavi” (1904) nije imao
zapaèniji ni kwièvni, ni scenski uspeh, naro~ito zbog
suvi{e razvu~ene radwe, preteranom raspri~ano{}u li-
~nosti, ne uvek tipskih i lokalno pogo|enih i ve{to iz-

raènih.
Za srpsko pozori{te, naro~ito u Mostaru, izuzetno je
zna~ajan daroviti pripoveda~ Svetozar ]orovi} (29. V
1875, Mostar – 1. IV 1919, Mostar), koji je izrastao iz vrlo
aktivnog i nacionalno zna~ajnog kulturno-kwièvnog
srpskog àri{ta oko lista “Zora” i Kulturno-umetni-
~kog dru{tva “Gusle” sa uzornim sekcijama peva~kom i
dramskom u kojoj je ambiciozno i uspe{no u~estvovao. U
Mostar su svra}ala i dobra srpska i hrvatska putuju}a
pozori{ta, naro~ito Dimitrija Gini}a, ]iri}a, Krsma-
novi}a i F. Ili~i}a. ]orovi} je i tu sticao iskustva i
znawa potrebna dramskom piscu. Od 1903. do 1912. NP u
Beogradu ~esto unosi u repertoar wegove komade kao pre-
mijere i mnoge reprizuje, jer ih je, o~igledno, publika
rado gledala.
Tako se izvode u 1903. godini: “Stana Rankovi}eva”, komad
u 1 ~inu, “On”, komad u 1 ~inu, “Vladika u Poqicama”, slika iz
ìvota u 1 ~inu, sva tri 11. IX, zatim jedno~inke “Adembeg” s
pevawem (10. XI 1905), “Ptice u kavezu” (22. IV 1906), “Aj{a”,
komad u 3 ~ina sa muzikom P. Krsti}a (19. X 1907), “Povra-
tak”, komad u 1 ~inu (9. II 1912) i “Zulum}ar”, komad u 3 ~ina (9.
II 1912).
Wegovi komadi misu pisani tehni~ki ve{to, sa pozna-
vawem dramatur{kih zakona, ali u wima ima dosta sveèg,
prijatnog ìvotnog realizma, krepkog daha, zatim izvorne
folklorne osobenosti jedne i verski i dru{tveno hete-
rogene sredine, izvesnog, poetskog, isto~wa~kog kolorita
i eroti~ne topline, ponekad sve to za~iweno muzikom i
pesmom. Sve to i tako deluje scenski, naravno, prijatno i
sveè. U sna`noj ulozi Zulum}ara, romanti~noj i poeti-
~noj, Dobrica Milutinovi} je dao jednu od svojih najsna-
`nijih kreacija, jednu od najefektnijih na beogradskoj
pozornici. ]orovi} je imao publiku i u Vojvodini, jer
Srpsko narodno pozori{te izvodi uspe{no “Zulum}ara”
(29. XII 1911) i “On” (1905).
Nekada omiqeni pastoralni pesnik Milorad Petro-
vi} – Seqan~ica, nazvan tako po istoimenoj zbirci pe-
sama (1902), napisao je “Mladost”, komad u 3 ~ina, sa mu-
1557 Joksimovi} je napisao muziku zikom Boìdara Joksimovi}a1557 (izvedeno 29. V 1904), i
za dramu iz seoskog ìvota u 5 ~inova naro~ito mnogo izvo|eni komad “û~uk Stana”, u 3 ~ina s
“Uga{eno ogwi{te” ili “Kad zemqa pevawem i muzikom Stevana Hristi}a, (20. IX 1907). Komad
zapla~e” od nepoznatog pisca. On je sa
“û~uk Stana” se dugo odrào na repertoaru svih srpskih
qubavqu i vrlo uspe{no negovao mu-
ziku nadahnutu narodnim melosom. pozori{ta (obnovqen u 1930. godini u reìji Dimitrija
Gini}a sa 20 predstava u dve sezone, 1929–31), pa i putuju-
}ih, jer je sadràvao za publiku privla~ne dramsko-scen-
ske efekte: zanimqivu, romanti~nu sadrìnu iz ustani-
~kog herojskog doba, zanimqive li~nosti iz pro{losti,
zvu~ne i borbene rodoqubive tirade, borbene podvige,
prijatnu muziku i pesmu. Petrovi} je dramatizovao i “Ko-

madi} {vajcarskog sira”, pripovetku \ure Jak{i}a (iz-
vedenu 15. XI 1904. zajedno sa komadom “Novi u~iteq”,
slika iz ìvota \ure Jak{i}a, Petra Ko~i}a). U komadu
“û~uk Stana” Petrovi} je pokazivao dosta smisla za
scenske efekte.
Veliki nacionalni tribun, inspirator i hrabri duho-
borac nacionalno-politi~kog pokreta “Mlada Bosna”,
pripoveda~ Petar Ko~i} (1877, Stri~i}i, Bawa Luka –
1916, Beograd), komadom u jednom ~inu “Jazavac pred sudom”,
“najboqom satirom politi~ke i socijalne kwièvnosti”
(J. Skerli}), stvorio je delo od izvanredne kwièvne i
neosporne scenske vrednosti. Izuzetno originalno po du-
hovitoj zamisli po kojoj ugweteni i osiroma{eni seqak
pod okupacijom optuùje u jazavcu austrougarske vlasti za
mnoge nepravde, bezakowe i ne~ove~nosti, s temom {iroko
postavqenom kojom se obuhvataju celo doba i narod pri-
tisnut da “od miline jedva di{e”, sa glavnom li~no{}u
Davidom u isto vreme lukavim, prepredenim, narodski
mudrim i gor{ta~ki buntovnim seqakom, jer govori “u ime
milijun du{a”, sa srda~nim, ~esto i gorkim humorom i
britkom satirom {to izbijaju skoro iz svake re~i, ova
dru{tvena alegorijsko-satiri~na komedija izazivala je
uvek u publici èqene efekte i reakcije, naro~ito u
danima aneksione krize. Wena posebno scenska efektnost
je prvenstveno u sveèm, ìvotnom realizmu i u sve novi-
jim, duhovito ubacivanim motivima za stalne preobraàje
glumca koji tuma~i Davida, koga je u ovo vreme najboqe
umetni~ki izraàvao Sava Todorovi} na beogradskoj sce-
ni, a u najnovije vreme Nikola Mili} u Savremenom po-
zori{tu u Beogradu.
Samo za nekoliko godina, od 1905. do 1910. godine, u
repertoaru pozori{ta u Beogradu i u Novom Sadu javqa se
jo{ nekoliko novih dramskih pisaca sa komadima od kwi-
èvne ili scenske ili obostrane vrednosti, dosta razli-
~itih i po tematici i po dramskom stilu, ali ve}ina od
wih sa kratkim stvarala~kim dahom. Tako su se javqali po
hronolo{kom redu: Petar – Pecija Petrovi} – Stariji,
koji }e se u punoj meri izraziti tek u me|uratnom periodu.
Vojislav Jovanovi}, Milivoje St. Predi}, Dragoslav Ne-
nadi}, Ilija Stanojevi} i Aleksa [anti}. Predi} }e pi-
sati i izme|u dva rata, ali svoje najboqe dramsko delo je
napisao u ovo vreme.
Vojislav Jovanovi} je dobro po~eo komadima “Na{i
sinovi”, drama u 4 ~ina, (21. IX 1906), i “Na{ zet”, komad u
jednom ~inu (23. VIII 1907), obe}avaju}i modernu socijalnu
dramu aktuelnih tema i smele satire, ali je brzo pre-
sahnuo i posvetio se drugim, nau~nim poslovima. U ovim
komadima slike iz beogradskog ìvota ponekad su surovo
naturalisti~ke, a satira nepo{tedna. Scenski efekti su

naj~e{}e u izvitoperavawu qudi i moralnih posuvra}e-
nih pojmova do surovosti.
Kao i Jovanovi}, brzo se izgubio i Dragoslav Nenadi}.
On je napisao komade: “Pod `rvwem”, dramski triptihon
(Veseli dom, Na prelomu, Pred novim ìvotom), (30. XII
1907), “Sre}kovi}i”, slike iz beogradskog ìvota u 3 ~ina,
(18. IX 1908) i “Izvan ìvota”, komad u jednom ~inu, (27. II
1910), zatim dve neizvo|ene (“Nemo}”, 1910, i “Prva bura”,
1923).
Nenadi}evi komadi su prete`no socijalno-psiholo-
{ki sa ~esto prenagla{enim naturalisti~kim metodom. U
triptihonu “Pod `rvwem”, na primer, daje vi{e surovih
slika sa dna ìvota radnika i intelektualaca; tu su, po
naturalisti~kom receptu, otac pijanica, majka neradnica,
k}i prostituisana devojka, stariji sin propali |ak, itd.
Sli~an duh ìvota je i u jedno~inki “Izvan ìvota”. Ne-
nadi} je pokazivao nadarenosti, ali je, pod uticajem fran-
cuskog naturalizma, naro~ito Zole, Oktava Mirboa i Pje-
ra Volfa, stvarao dosta papirnato, kwi{ko pozori{te.
Jedan od najboqih srpskih komi~nih glumaca Ilija –
î~a Stanojevi} napisao je, pored komada iz srpskog na-
rodnog ìvota “Potera” sa Jankom Veselinovi}em 1895,
“Dor}olska posla”, {alu u 4 ~ina, 5 slika, s pevawem, sa
muzikom Petra Krsti}a (izvedenu 29. I 1909). Sveòm,
realisti~ki ta~nom, slikarski ìvopisnom, humoristi-
~ki vedrom panoramom ìvota i sveta starog beogradskog
Dor}ola, raspevanog, razigranog i zabavqenog raznim zgo-
dama, nezgodama i {eretlucima, Stanojevi} je stvorio ko-
mad izrazite scenske vrednosti, koji je sa Nu{i}evim
revijalnim vodviqem doìveo najvi{e predstava. U wemu
je tuma~io neodoqivim realizmom i nepresu{nom komi-
~nom snagom, maskom, re~ju i gestom zanimqivi lik dor-
}olskog Cincarina Papa Naska. Ovaj vodviqsko-melo-
dramski komad nije li{en i izvesnih kwièvnih draì
jednog darovitog scenskog zabavqa~a.
Jedan od najboqih srpskih rodoqubivih pesnika Ale-
ksa [anti} (1868, Mostar – 1924, Mostar), nacionalni
saborac Petra Ko~i}a u pokretu “Mlada Bosna”, bio je
pravi stoèr u mostarskom kwièvnom krugu.
Napisao je i nekoliko pozori{nih komada u stihu: “Pod
maglom”, “Hasanaginica”, “An|elija”, “Nemawa” i “Pred ka-
pijom sv. Petra”. Od ovih komada izvo|eni su: “Pod maglom” (u
NP u Beogradu 27. IX 1907) i “Hasanaginica” (u NP: 20. XI
1910; u SNP: 12. I 1912).
Wegovo interesovawe za pozori{te nije slu~ajno: os-
niva~ i sa S. ]orovi}em urednik kwièvnog lista “Zora”,
predsednik dru{tva “Gusle” u Mostaru, on je i jedan od
inicijatora i predstavqa~a pozori{ne sekcije u kojoj je

igrao ulogu Milenka u Banovom komadu “Dobrila i Mi-
lenko” 1891. Bio je svestrano darovit: pesnik, peva~, u
nevoqi kompozitor i horovo|a u dru{tvu. Tu su, zatim, i
nacionalni motivi koji su ga pokretali. [anti}eva “Ha-
sanaginica”, pisana prema narodnoj baladi, ra|ena je kao
lirska drama u kojoj je Hasanaga, kao heroji klasi~ne tra-
gedije, rastrzan silinom qubomorom, pa}enik koji pono-
som gu{i veliko qubavno ose}awe. Lirske evokacije u
dobrom gluma~kom tuma~ewu pretvaraju se u jake i potre-
sne scenske efekte, a brza izmena situacija, preobreti u
radwi spre~avaju poetsku stati~nost. Komad koliko je
poetski qupka evokacija, ose}ajna i topla, toliko ima
mestimi~no i dramskih efekata. Komad “Pod maglom”, iz
kojega je izdvojena klasi~no lepa rodoqubiva pesma “Os-
tajte ovdje”, deluje efektno rodoqubivim tiradama kaza-
nim jezikom [anti}eve umetni~ki upro{}ene i jednostav-
ne poezije.
Milivoje St. Predi} (1885, Toma{evac, Banat) nije
kao dramski pisac dostigao vi{u umetni~ku meru koja se
od wega o~ekivala.
Wegove ~etiri drame svedo~e o nesumwivom dramskom ta-
lentu: “Golgota”, drama u 3 ~ina (NP: 15. XII 1907; SNP: 24. II
1908), “Snovi”, drama u 4 ~ina (NP: 4. IV 1909), “Pukovnik
Jeli}”, drama u 4 ~ina (29. X 1925), “Tri Stankovi}a”, ko-
medija u 4 ~ina (26. VI 1933). Dva komada – “Zaboravqeni drug”
(objavqen u “Zvezdi” 1912) i “Mora”, drama iz vojni~kog ì-
vota (1914) – nisu izvo|ena u Narodnom pozori{tu u Beo-
gradu.
Pod uticajem moderne francuske drame, naro~ito u
tematskom pogledu, Predi} je obuzet psiholo{kim i
dru{tvenim pitawima. “Golgota”, sigurno najboqi komad,
deluje potresno kao naturalisti~ki surovo svedo~ewe o
moralnom i porodi~nom propadawu u srpskom dru{tvu,
izraèno prenagla{eno crnim bojama. U drami “Snovi” je
naslikana izvesna unutra{wa posuvra}enost u borbi ène
oko ~oveka po francuskom receptu. U drami “Pukovnik Milivoje St. Predi}
Joli}” na{ao dubqe i sloènije psiholo{ke analize, ali
ponekad i pomalo ve{ta~ke ili se raspliwavao u radwi
deluju}i zamorno.
Povodom izvo|ewa “Golgote” Milan Grol je ta~no za-
pazio da se tim komadom srpska dramatika najvi{e pri-
bliàvala socijalnoj drami.1558 Predi}evi su nesumwivi 1558 “Srpski kwièvni glasnik”,
dramski kvaliteti: smisao za ja~e dramske efekte, uko- 1908, br. 1.
liko se u tome ne preteruje, zatim neo~ekivani dramski
obrti u tokovima radwe, kad nisu zaustavqeni raspri~a-
no{}u, ve}inom dinami~ne situacije, prijatan, dosta sa-
èt binski jezik, ali je u zahvatima u dru{tveni ìvot i u
slikawu qudi ~esto ostajao na povr{ini, ili su ponekad
scenski efekti mawe ili vi{e izvitoperavali ìvotnu

materiju. Za dramu je najgore isku{ewe kada se izabere
ìvotna materija koja po prirodi nije dovoqno, ili nije
nikako dramska, pa se takvom ve{ta~ki pravi ili je opet
takva i onda se jo{ vi{e izvla~e i poja~avaju efekti
neprirodnim sredstvima. Dramati~ar mora postupati
{to najvi{e moè prirodno, jer glumci i gluma, ma koli-
ko teìli realisti~nosti, ne mogu, ve} samim tim {to
treba da tuma~e ne{to tu|e, da se odrè na apsolutnoj
prirodnosti. Uprkos svim nedostacima, Predi}evi koma-
di, naro~ito “Golgota”, predstavqaju osetan doprinos
srpskoj dramatici u kwièvnom i scenskom pogledu.
Rat i prerana smrt su spre~ili vrlo darovitog pesnika
Milutina Boji}a (1892, Beograd – 1917, Solun) da se umet-
ni~ki, prema svom daru, izrazi u mogu}oj meri u drami na
koju su ga upu}ivali snaàn temperament, emocionalnost,
bogatstvo i intenzitet unutra{weg ìvota, po ~emu je
uverqivo svedo~ila i wegova poezija, zatim jak dramski
smisao i naro~ito silno ose}awe za scenu i efekat, {to je
u lepoj meri pokazao u komadima “Kraqeva jesen”, dramat u
jednom ~inu u stihovima (10. X 1913), i “Uro{eva ènid-
ba”. komedija u tri ~ina (napisana 1914, izvedena u NP 11.
XII 1923). U znatno boqoj i scenski efektnijoj drami
“Kraqeva jesen” Boji} je udenuo i jedan rasko{an i pom-
pezan istorijski ornat, strasnu i uzbudqivu qudsku i po
karakteru romanti~nu dramu na feudalnom dvoru oslobo-
div{i je ve{to hroni~arske suvoparnosti. To je, reklo bi
se, najboqi obrazac srpske neoromanti~arske moderne
drame koja je morala da deluje sa scene i spoqnim dekora-
tivno-kostimskim i psiholo{ko-poetskim efektima i te-
matskom sadrìnom i ne mawe zvu~nim stihovima jedne
izrazito re~ite, ose}ajno tople poezije. Boji} je ovim
zapo~iwao pravu poetsku neoromanti~arsko-istorijsku
dramu oslobo|enu praznog verbalizma, istorijske suvo-
parnosti i samo opsenarske dekorativnosti starije {kole
na ~elu sa Miloradom [ap~aninom i Dragutinom Ili}em,
jer su u woj lepo sjediweni doìvqaj s vrlo ma{tovita
istorijska evokacija. U woj naro~ito govore qudska bi}a
~esto sasvim obnaèna, ose}ajno i neposredno, scenski
vrlo efektno.
Treba spomenuti pesnika i glumca @arka Lazarevi}a,
koji je napisao dve zbirke najve}im delom rodoqubive
poezije i onu gromku, re~itu i po op{tem izrazu uzbud-
qivu pesmu “]esaru, ~uj me”, koja je, nesumwivo, potresno
izraàvala dramati~ne trenutke u vreme aneksione krize
oko 1908. godine. Wegova dva komada su izvedena u NP u
Beogradu: “Kosovska tragedija” dramska pesma u 4 pevawa,
s prologom i epilogom, u reìji Aleksandra Andrejeva, sa
dekorom Vladimira Baluzeka, sa muzikom Petra Krsti}a

(Beograd: 13. VI 1913, u SNP u Novom Sadu: 6. XII 1913) i
“Uga{eno ogwi{te”, drama iz seoskog ìvota u 5 ~inova, u
reìji Ilije Stanojevi}a, sa muzikom Boìdara Joksi-
movi}a (19. IV 1914). Nadahnut nacionalnom egzaltacijom
svoga doba posle balkanskih ratova Lazarevi} je u dram-
skoj poemi “Kosovska tragedija” obra|ivao s pravim kul-
tom temu o kosovskom boju na koji su se vra}ali pre wega
naro~ito J. S. Popovi} (“Milo{ Obili}”, 1828), Jovan
Suboti} (“Milo{ Obili}”, 1869), Ivo Vojnovi} (“Smrt
Majke Jugovi}a”, 1906) i dr. Dobro je re~eno da pisac “po-
ga|a ose}awa i misli naroda, koji je jo{ ìveo u roman- 1559 Milena Nikoli}: “Zaborav-
ti~nim snovima o vaskrsnu}u stare slave i snage.”1559 In- qeni pesnik, dramski pisac i glumac
scenacija, u kojoj su bije angaòvane spomenute ozbiqne @arko Lazarevi}, 1885–1915", ”Tea-
umetni~ke snage i jo{ odli~ni glumci u glavnim ulagama, tron", br. 5, mart, 1976.
kao {to su Milorad Gavrilovi}, Dobrica Milutinovi},
Quba Stanojevi}, Emilija Popovi}eva, Teodora Arseno-
vi}ka i Vukosava Jurkovi}eva, morala je da deluje izu-
zetno scenski efektno. Komadom “Uga{eno ogwi{te”, sa
pesmama, muzikom i folklornim pojedinostima. Lazare-
vi} je nastavqao s mawe ve{tine, nesumwivo, da neguje
komad iz narodnog ìvota s pevawem koji je zapo~eo Gli-
{i}, a nastavio Veselinovi}.
Zakqu~ak o dramatici ove etape

U ovoj dinami~noj istorijskoj etapi za relativno krat-
ko vreme, potresano mawe ozbiqnim i uzbudqivim doga-
|ajima, kao {to su majski prevrat 1903. aneksiona kriza
1908. i balkanski ratovi 1912–13, stvara vi{e dramati-
~ara veliki broj dramskih dela. Neosporno je da nijedan od
tih komada ne predstavqa zna~ajan umetni~ki doga|aj kao
veliko dramsko delo. Ni B. Nu{i} nije u ovo vreme dao
svoju najvi{u umetni~ku meru. Uprava Pozori{ta je ras-
pisivala skoro svake sezone dramske konkurse da bi tako
podstakla razvitak nacionalne drame s predmetom iz srp-
1560 U spomen 40-godi{wice NP u
ske istorije i ìvota, ali ni to nije mnogo pomoglo.1560
Beogradu zavedena je od 1909. kraqeva
Pa, ipak, ne mogu se potceniti rezultati koje je pokazala
nagrada u iznosu od 1.000 dinara. Na
srpska drama u svom spontanom razvitku pod neposrednim ste~aj od 1. X 1910. prijavqeno je 36
uticajem Pozori{ta i nezavisno od slu`benih konkursa. komada “ ni jedan nije nagra|en, pa je
U nekim pravcima, naro~ito sa gledi{ta osnovnih scen- nagrada preneta za konkurs u sezoni
1911/12. godini.
skih zahteva, ona je ~ak i napredovala.
Komadi “Obi~an ~ovek”, naro~ito “Svet” i “Knez Ivo
od Semberije” B. Nu{i}a. “Ko{tana” Borisava Stanko-
vi}a. “Na{i sinovi” Vojislava Jovanovi}a, “Golgota” Mi-
livoja Predi}a, “Kraqeva jesen” Milutina Boji}a, “Ha-
sanaginica” A. [anti}a, “Jazavac pred sudom” P. Ko~i}a,
“Zulum}ar” S. ]orovi}a imaju neospornu i kwièvnu i
scensku vrednost, poneki u znatnoj meri, i spadaju me|u
najuspelije tvorevine srpske dramatike. Mislim da su oni
dovoqni da odbrane ovu modernu etapu od zamerki koje joj

se neodmereno ~ine. Na drugoj strani su komadi od ve}e
scenske vrednosti, neki od wih ~ak u tom pogledu spadaju
me|u najefektnije, dakle, i za publiku najprivla~nije na-
pisane u istoriji srpske dramatike: “Ivkova slava” u dra-
matizaciji Sremca i Brzaka, “û~uk Stana” Milorada
Petrovi}a. “Dor}olska posla” Ilije Stanojevi}a, “Put
oko sveta” B. Nu{i}a. “Potera” Veselinovi}a – I. Sta-
nojevi}a. Kada se svemu ovome doda jo{ znatan broj komada
mawe kwièvne i pozori{ne vrednosti, koji po nekoj ne-
minovnosti i potrebi ispuwavaju pozori{ni ìvot, onda
slika dramske delatnosti u ovoj etapi dobija mnogo vi{e i
u {irini i u raznovrsnosti.
U dramskoj tehnici se napredovalo u mawoj ili ve}oj
meri ~ak i tamo gde se najvi{e dugovalo tradiciji dra-
matike XIX veka. Komadi su sa ve{tije gra|enom dramskom
strukturom, s radwom slobodnijih tokova, s likovima ne-
konvencionalnije, ponekad slobodnije zami{qenim, naj-
zad sa raznovrsnijom tematikom koju je nametao sloèniji
i bogatiji dru{tveni ìvot.
Pozori{na kritika ovog doba na nivou umetni~kog

zadatka pozori{ta
U XIX veku u razvitku pozori{ne kritike bilo je i
kriznih trenutaka kada je svojim te`wama, mogu}nostima
i vredno{}u bila ispod ili iznad umetni~kog nivoa pozo-
ri{ta naro~ito zato {to se ~esto mnogo kwi{ki teore-
tisalo ili su se pozori{noj umetnosti nametali razni
dogmati~ki recepti i {abloni. Kritika je tada vi{e spu-
tavala nego stvarala~ki nadahwivala pozori{te. Ali,
znatno su brojniji trenuci kada su se zahtevi kritike
izjedna~avali sa umetni~kim mogu}nostima pozori{ta.
Me|utim, zahtevi pozori{ne kritike ove moderne etape
ma koliko bili sloèni i ambiciozni u stvarnim razme-
rama nikada nisu prevazilazili stvarala~ke mogu}nosti
srpskog pozori{ta. Nesklada je ponekad bilo, ali ne zato
{to pozori{ta svojim stvarala~kim snagama nisu bila
dorasla izvesnim umetni~kim zadacima, nego prvenstveno
zbog raznih finansijskih te{ko}a su traìle `rtve.
Pozori{na kritika nije samo budni pratilac ili stru-
~ni komentator nego i blagotvorni inspirator i korisni
korektor umetni~ke delatnosti pozori{ta ove etape, jer
su pozori{ni kriti~ari po pozori{nom znawu i op{tim
sposobnostima bili dorasli za takve sloène zadatke koje
je nametala savremena pozori{na umetnost. Ve}ina kri-
ti~ara su francuski |aci u ~ijim kritikama se ose}aju u
mawoj ili ve}oj meri uticaji najzna~ajnijih predstavnika
francuske pozori{ne kritike @ila Lemetra, Fransiska
Sarseja i Emila Fagea. “îtav jedan nara{taj” – kaè
istori~ar Pavle Popovi} – “odnegovan je u idejama veli-

kih francuskih kriti~ara, i odlikuje se vrlo velikom i
raznovrsnom intelektualnom kulturom i jednim od naj-
bogatijih i najkorektnijih stilova.” 1561 1561 Pavle Popovi}, “Ju`noslo-
Pre svega, mehanizam pozori{ne kritike je boqi, kri- venska kwièvnost”, odeqak “Kriti-
ka i istorija”, str. 151. Beograd, 1923.
ti~ke operacije duhovitije i raznovrsnije, zahtevi sloè-
niji u duhu te`wi evropskog pozori{ta. Recenzenti imaju
vi{e umetni~kih ideja i ne name}u ih pozori{tu kao {ab-
lone nego kao sugestije. Neki od wih analizuju i ocewuju
komade, ne vi{e samo ili prvenstveno prema kwièvnim
nego i prema scenskim merilima i zahtevima. Oni ~esto
evociraju scenski {timung, ritam igre, karakterizaciju
likova, glumske efekte, dikciju, postaju, dakle, vi{e po-
zori{ni. Oni naro~ito ne zaostaju za umetni~kim ambi-
cijama modernog pozori{ta i samim tim ne sputavaju we-
gov stvarala~ki polet. Ve}ina od wih je provela izvesno
vreme na strani i tamo pratila pozori{ni ìvot stvara-
ju}i tako evropska kriti~ka merila. Bilo je, naravno, i
diletantizma, neznawa i {arlatanstva, pa i nerazumeva-
wa pozori{ta, ali takvi recenzenti ovde nisu spomenuti.
Nekoliko zna~ajnih recenzenata, koji su bili zapa-
èni i vrlo aktivni jo{ od kraja XIX veka, stvaraju i sada
u mawoj ili ve}oj meri. Ja sam ve} prikazao wihovu delat-
nost u pravom trenutku i na odre|enom mestu i ne mislim
se vi{e na to vra}ati. Bogdan Popovi} se javqao sada vrlo
malo, ali sa Jovanom Skerli}em, kao {to sam napred ve}
istakao, zna~ajno uti~e svojim esteti~kim shvatawima na
celu modernu kwièvnost. Popovi} i Skerli} se dosled-
no zalaù, jednostavno re~eno, za sklad forme i sadrìne
u kwièvnosti, a takva shvatawa ìve i u merilima pozo-
ri{nih kriti~ara. Jo{ su u mawoj ili ve}oj meri aktivni
pozori{ni recenzenti oko NP u Beogradu Pavle Popo-
vi}, zatim Dragomir Jankovi}, Borivoje Popovi}, Sveto-
lik Jak{i}, Pavle Marinkovi}, oko SNP u Novom Sadu
Jovan Gr~i}, Milan Savi} i Jovan Hranilovi}. Dok spo-
menuti beogradski recenzenti imaju sada podre|enu ulogu,
jer pristiù nove i brojne snage, dotle Hranilovi}, Sa-
vi} i naro~ito Gr~i} i daqe su najboqi, najzna~ajniji i
najuticajniji u pozori{nom ìvotu u Novom Sadu. Hrani-
lovi}, poznavalac evropskog pozori{ta, ponekad se upu-
{ta u smela, ali korisna pore|ewa srpskih predstava i
glumaca sa onima koje je gledao na strani; Savi} potvr|uje
svoju reputaciju svestranog poznavaoca dramske kwièv-
nosti i pozori{ne umetnosti sa intuicijom i kriti~kim
merilom koji nisu uvek sigurni; Gr~i} najvi{e imponuje
budnim i stalnim pra}ewem predstava, znawem i razume-
vawem pozori{ta, ne`nijim obzirima prema dobrim glum-
cima, ali je wegovo merilo ponekad suvi{e o{tro i zato
neodmereno. Ali, i s tim i takvim slabostima. Gr~i} je
jedan od najzna~ajnijih pozori{nih recenzenata oko SNP

koji nije `rtvovao kriti~ka merila i bio iskreni po-
bornik ~vrste umetni~ke politike.
Ni jedna pozori{na etapa nije dala toliko veliki broj
pozori{nih recenzenata kao ova koja traje nepunih ~etrna-
est godina. Ona }e dati i nekoliko najboqih recenzenata u
istoriji srpske pozori{ne kritike po daru, poznavawu,
razumevawu i ose}awu pozori{ne umetnosti. Izostavqa-
ju}i dvadesetak recenzenata od maweg zna~aja, vrednosti
ili plodnosti, spomiwem samo one koji su mogli u raznim
oblicima i trenucima da deluju na srpsko pozori{te ove
etape: Tihomir Ostoji}, Milan Grol, Milenko Popovi},
Jevta Ugri~i}, Uro{ Petrovi}, Vojislav Jovanovi} – Ma-
rambo, Sima Pandurovi}, Milan Raki}, Boìdar Niko-
lajevi}, Milutin êki}, Miodrag Risti}, Du{an Janko-
vi}, Kosta Lukovi}, Kosta Petrovi}, Branko Lazarevi},
Bo{ko Petrovi}, Milan Predi}, Milutin Boji}, Petar
Taletov, Miodrag Ibrovac. Recenzenti su ~esto zna~ajni
pisci, pesnici, publicisti, novinari i pozori{ni ruko-
vodioci. Ovo je vreme kada se, o~igledno, pazilo kome }e
se poveriti jedna tako odgovorna rubrika. Sasvim je ra-
zumqivo {to je pozori{na kritika uticala osetnije na
pozori{ni ìvot, naro~ito u tada mawoj dru{tvenoj sre-
dini kao {to su u ovo vreme predstavqali Beograd i Novi
Sad gde je svaki pozori{ni ~lanak izazivao ja~i efekat
kod ~italaca.
O kwièvnom istori~aru, zna~ajnom nacionalnom i
kulturnom trudbeniku, od 1911. vrlo aktivnom sekretaru
Matice srpske u Novom Sadu dr Tihomiru Ostoji}u govo-
rio sam povodom pojave pete sveske wegove publikacije
“Pokret” 1910. godine, kojom je po~eo sistematsku borbu za
umetni~ku i administrativno-urbanizacionu reformu
SNP. Kao pozori{ni recenzent javio se prvi put u “Po-
zori{tu” 1896. godine kada je isticao prvenstveno nacio-
nalno-prosvetni zadatak SNP ispred umetni~kog. Pored
priloga u “Pokretu”t 1910. zna~ajan je wegov studiozan
~lanak “Glose na rad Narodnog pozori{ta u Novom Sadu u
sezoni 1911–12”, objavqen u “Letopisu Matice srpske”
1562 “Letopis Matice srpske”, 1912,
1912. godine.1562 On je tu naro~ito kritikovao repertoar
sv. 1, str. 80. koji se ne sastavqa (prema prilikama i potrebama naroda
u Vojvodini nego je kopija repertoarske politike drugih
pozori{ta. On je glavni inspirator i pokreta~ borbe za
umetni~ku reformu SNP u spomenutom broju “Pokreta”.
Ostoji} se zalagao za savremenu reìju i stru~nog redi-
teqa, za prirodnu, realisti~nu glumu zasnovanu na studi-
oznoj igri i psiholo{koj analizi, isti~u}i kao najvi{e
umetni~ke uzore Novelija, Eleonoru Duze i hudoèstve-
nike. U jednom zna~ajnom govoru, kao predsednik Pozo-
ri{nog odseka 1908. godine, Ostoji} je odredio zna~aj i
ulogu srpskih glumaca u Vojvodini pod okupacijom: “Vi

negujete i prenosite na{u slatku materinsku re~, vi {i-
rite na{u poeziju i popevku, vi poezijom i popevkom ras-
prostirete srpske misli i ose}awa, prikazujete srpski
duh, karakter i tip, vi ste, jednom re~ju, srpski umetnici i 1563 “Brankovo kolo”, 1908, br. 7.
tim je sve re~eno.”1563
Milan Grol je neosporno jedan od najboqih srpskih
pozori{nih recenzenata sigurnog i odmerenog kriti~kog
suda, ta~nog zapaàwa, intuicije za scenu i velike pozo-
ri{ne erudicije. On je po~eo 1898. godine u listu “Iskra”,
a zatim pisao pozori{ne kritike: u “Srpskom kwièvnom
glasniku” krajem 1902. po~etkom 1903, 1904. krajem 1906.
1907–8. i 1913. u “Novoj Iskri” i “Dnevnom listu” 1906–9,
1920–22. i po~etkom 1923. U izdawu “Savremenika” Srpske
kwièvne zadruge objavqene su mu “Pozori{ne kritike”
1931, a same Zadruge “Iz pozori{ta predratne Srbije” na
koje sam se vi{e puta pozivao i osvrtao u toku dosada{weg
izlagawa. Grol je prilazio pozori{tu bez predrasuda i
{ablona, spontano i intuitivno, cene}i i wega i glumce u
raznim trenucima ìvotne stvarnosti: zato je on umeo da
oseti i istakne lepotu i umetni~ku ~aroliju glume Vele
Nigrinove koja je ostala blistava na vrhuncu i u tre-
nucima kada je “te`wa za humanizovawem snizila koturne
velike drame”; ili razumevawe za “hu~ne tirade i pobedne
himne” herojskog gluma~kog barda Qube Stanojevi}a kada
je realizam na sceni ve} otreznio i smirio duhove; ili
divqewe za virtuozne i bezbrojne maske velike galerije
likova realisti~nih i ma{tovitih {to je “rasko{no pro-
sipao u svome repertoaru”; ili, najzad, spremnost da ra-
zume i opravda neodoqive komi~ne improvizacije Sveti-
slava Dinulovi}a, koji je zasmevao publiku “smehom ne
usana i grla samoga, no smehom svih plu}a i sve utrobe,
smehom do suza i do bola u trbu{noj preponi”. Sve to
pokazuje da je Grol ose}ao i shvatao pozori{te intuicijom
po kojoj pozori{na umetnost, kao tvorevina neposrednog
doìvqaja, ne podnosi {ablonska ograni~ewa i krute za-
konitosti, jer je izraz mnogih nadahnutih stvarala~kih
trenutaka.
Mislim da je vrlo zanimqivo i u pozori{nom smislu
zna~ajno Grolovo shvatawe drame po komu ona ne moè
nikada biti apsolutno realna i prirodna: “U izvesnom
smislu” – kaè Grol – “drama nikad ne}e biti bez koturna,
wen izraz bez egzaltacije, ni weni heroji bez likova s
kojima na{a uobraziqa uvek zami{qa qude koji proìv-
qavaju ìvot potpunije, dubqe i smelije.”1564 Grol je ~e- 1564 Milan Grol: “Iz pozori{ta
sto isticao, pored bitne umetni~ke, i dru{tvenu i nacio- predratne Srbije”, itd. (ve} citirano
nalnu funkciju pozori{ta, dokazuju}i svoje teze zna~aj- delo), u eseju o Veli Nigrinovoj.
nim istorijskim trenucima. Pretkumanovsko pozori{te,
na primer, narastalo je umetni~ki naporedo sa op{tom
renesansom srpskog naroda: bilo je to u stvari potvr-

|ivawe jednog sposobnog naroda u istoriji i ìvotu stva-
rala~kim poletom i kulturnim vrednostima.
Milenko Popovi} je pisao u “Kolu” Danila @ivaqe-
vi}a, potpisuju}i se tu pseudonimom Comentator, i u “Zvez-
di” 1900–3. godine. Duhovit i ta~an u zapaàwima, dovoq-
no iscrpan ~esto u prete`no pozori{nim analizama, do-
bar poznavalac pozori{ta, Popovi} traì prirodnost,
odmerenost i realisti~nost u gluma~koj igri osu|uju}i
preterivawa i improvizacije. On se zalagao, kritikuju}i
pozori{ni zakon od 1900. godine, za savremenije pozo-
ri{ne zakane u kojima }e i glumci i pozori{te biti boqe
tretirani u dru{tvu i dràvi.
Jevta Ugri~i} je sigurno najplodniji i najaktivniji
pozori{ni recenzent u ovoj etapi: napisao je oko 250 pozo-
ri{nih kritika. On je prvo sara|ivao u “Pozori{nom
listu” B. Nu{i}a 1901. godine gde je objavio ve}i broj
priloga o glumcima i dramskim piscima (Laube kao re-
diteq, Sofokle, Turgewev, Napoleon I u pozori{tu. itd.),
zatim u beogradskoj “Politici” od 1904. do 1910. i dva-
desetak puta 1920. godine. Wegove recenzije su prete`no
pozori{ne, sa dosta podataka o inscenacijama, o glumcima
o kojima pi{e sa merom i ~ak sa ne`nim obzirima, ponekad
i preteruju}i u ocenama. Wegove analize komada su is-
crpne i dosta deskriptivne, ~esto s mnogo duha i humora
kada se izlagawe pribliùje prijatnoj kozeriji. Ugri~i}
je delovao vrlo korisno na Pozori{te, jer je pisao s qu-
bavqu, iskreno i odmereno ne gube}i nikada potreban ton.
On glumcima preporu~uje iskrenost, prirodnost, nepo-
srednost i realisti~nost u igri i potrebu da se ne po-
navqaju u umetni~kim evokacijama. Za wega igra Vele
Nigrinove predstavqa najvi{i umetni~ki domet srpske
scene. “Ni jedan komad, u kojemu ima jake dramske uloge” –
kaè on – “ne moè se bez we sa uspehom igrati”, a neke
velike dramske uloge igra “tako lepo, otmeno, umetni~ki,
sa odu{evqewem i celim svojim bi}em sa svim umetni-
~kim i toplim”. On je me|u prvima, na po~etku karijere,
pozdravio Dobricu Milutinovi}a kao Romea (“Romeo i
Julija”, 1904), jer je “gotovo dorastao ovoj ulozi”, jo{
“mla|an i razuman, pun topline i ose}aja, dopadqiva poja-
va i raspolaè izvanredno prijatnim organom”.
Ugri~i} kao recenzent nije dostigao vi{u meru u duho-
vitijim i ve{tijim analizama, ni originalnijim zapaà-
wima, ni op{tom pozori{nom kulturom, ni stilom, osta-
ju}i uglavnom na nivou novinarske reportaè ili kozeri-
je, ali je pisao vrlo po{teno, s qubavqu, zanimqivo i
pona{ao se kao dobronamerni gledalac koji neposredno
vi{e saop{tava svoje utiske nego {to procewuje.
Daroviti i vrlo mladi kwièvni kriti~ar Uro{ Pe-

trovi}, docent za francuski jezik i kwièvnost na Uni-
verzitetu u Beogradu, pisao je i pozori{ne kritike 1902. u
“Srpskom kwièvnom glasniku” i 1902–4. u beogradskom
“Odjeku” kriti~ki odmereno, s lepim poznavawem i ose-
}awem Inscenacije, posebno glume, sa prete`no pozori-
{nim analizama li{enim kwi{kih opservacija. Sam od-
meren i staloèn, traìo je i u igri potrebnu umetni~ku
meru u izrazu. “U ~lancima Uro{evim” – kaè Slobodan
Jovanovi} – “padalo je u o~i izbegavawe velikih kwi-
èvnih efekata, i te`wa za ta~nim nijansirawem misli i
preciznim odre|ivawem suda.” 1565 1565 Iz predgovora Slobodana Jo-
vanovi}a uz kwigu “Za svaki dan” U.
Vojislav Jovanovi} pi{e pozori{ne recenzije 1903–4. Petrovi}a, Beograd, 1928.
godine u “Malom @urnalu” i “Odjeku” i potpisuje ih naj-
~e{}e sa Marambo. Wegove analize i zapaàwa su ~esto
prete`no pozori{ni, zanimqivi, raznovrsni i bogati,
ponekad i rasplinuti u pretrpano izlagawe. Wegove evo-
kacije igre glumaca su umnogome ìve i doìvqene, ali su
sudovi dosta neodmereni, izre~eni u zaletu. On traì
vi{e duha i ma{te u gluma~koj igri, vi{e realizma u
karakterizaciji likova.
Jedan od najboqih modernih srpskih pesnika tanane
ose}ajnosti i dubqe misaonosti Sima Pandurovi} pisao
je pozori{ne recenzije u svojoj “Kwièvnoj nedeqi” 1904,
u “Zvezdi” 1912, u “Srpskom kwièvnom glasniku” 1922–23,
u ~asopisu “Misao” u martu i aprilu 1921. jedanput i 1923,
zatim 1926–27. godine. Sa solidnim kwièvnim i pozo-
ri{nim znawem, s lepim umetni~kim ose}awem, sa smi-
slom za duhovita zapaàwa i svestrane kwièvne analize,
Pandurovi}eve kriti~ke evokacije su naj~e{}e vi{e kwi-
èvne nego pozori{ne. U analizi komada om otkriva ve-
}inom kwièvne a mawe scenske elemente, a malo se upu-
{ta i u analize igre glumaca, funkcije reìje, uop{te u
ono {to zovemo inscenacijom. Wegove sugestije o igri
glumaca zasnovanoj na spontanom doìvqaju i produbqe-
noj psiholo{koj analizi deluju nekonvencionalno i sa-
vremeno, u duhu traèwa novog glumskog izraza. U novije
vreme Pandurovi} u Du{anu S. Nikolajevi}u otkriva dra-
mati~ara novog stila povodom izvo|ewa wegove “Ve~ne
koprene” 1932. godine. “To je korak koji treba pozdraviti”
– kaè on – “prvi veliki poku{aj da se na{a drama uzdigne
do tragedije misli”, jer se tu “prelazi sa pitawa jedne
dru{tvene sredine na pitawa op{te~ove~anska, i vi{e
ve~na”.1566 1566 “Op{tinske novine”, 1932. br.
32.
Pesnik lepe i skladne forme i iskrenih emocija Mi-
lan Raki} bio je i pozori{ni recenzent u “Srpskom kwi-
èvnom glasniku” 1904–5. godine koji je voleo kriti~ku
meru, ugla|en sud i prisne, ìve evokacije iz neposrednog
doìvqaja predstave, otuda su u wegovim recenzijama sni-

mqeni ~esto verodostojno op{ta raspoloèwa, ritam i
ton inscenacija, iako nema uvek dovoqno podataka o stva-
rala~kim scenskim ~iniocima. On je tuma~io predstavu
nadahnuto, poetski, doìvqajem vi{e pesnika nego kri-
ti~ara. Na sceni traì skladove i ritmove. Wegovo shva-
tawe da se dramski karakteri i sami glumci kao evokatori
formiraju neposredno iz tokova radwe odgovara moder-
nom tuma~ewu ìvog, spontanog pozori{ta i glume. Zato
se i odu{evqava pozori{tem simbola i {timunga Morisa
Meterlinka, ~iji je komad “Doma}e ogwi{te” izazivao u
wemu “tajnu slutwu i strah”. Raki} je jedan od boqih i
duhovitijih pozori{nih recenzenata ove etape koji je uno-
sio vi{e slobode i nebanalnosti u kriti~ke analize.
Pesnik i dramski pisac Boìdar Nikolajevi} pisao
je i pozori{ne recenzije 1904–5. u “Beogradskim novi-
nama”, 1908–9. u “Nedeqnom pregledu” i drugde povremeno.
U wegovim recenzijama, pisanim sveìjim i prijatnijim
stilom, ponekad ose}ajno toplo i poetski, ima dosta scen-
skih elemenata, podataka o glumcima i inscenacijama uop-
{te. Vi{e pesnik nego kriti~ar on je o glumcima pisao
nadahnuto i evokativno. Wegovi najlep{i napisi su por-
treti glumaca Sofije – Coce \or|evi}, Bogoboja Ruco-
vi}a, Veqe Miqkovi}a, Vele Nigrinove. U tim portre-
tima se, ponekad, gubila prava kriti~ka mera (npr. o Ni-
grinovoj). On je prvi uvrstio Cocu \or|evi} u “umetnice
nove {kole”, kako sam napred ve} spomenuo. Wegovi osvr-
ti na rad dramaturga Riste Odavi}a odi{u pamfletskim
tonom.
Aleksandar R. Popovi} (pseudonim Pilad), brat pre-
vodioca Mihaila R. Popovi}a, pisao je vrlo plodno pozo-
ri{ne recenzije 1906. godine u beogradskom “Malom @ur-
nalu”. Wegove recenzije su pisane znala~ki, sa dosta po-
dataka o reìji, glumcima i komadima, sa kriti~kim
zapaàwima i sudovima naj~e{}e ta~nim. Pi{u}i o “Sve-
tu” Nu{i}a, Popovi} je isticao ta~no zna~ajnije pi{~eve
kvalitete: lep binski jezik, dobar dijalog, ta~ne opser-
vacije, zanimqivu i realisti~nu karakterizaciju (tipo-
1567 “Mali ùrnal”, 1906, br. 2974. ve), smisao za humor i kompoziciju.1567 Sa razumevawem je
pisao i o operskoj muzici. Zalagao se dosledno za umet-
ni~ki kvalitetniji repertoar.
Recenzent sa najvi{e pozori{ne erudicije i scenskog
prakti~nog znawa rediteq i upravnik pozori{ta Milu-
tin êki} objavio je vi{e recenzija (neke je potpisivao
pseudonimom Macready), i to: 1904. u “Kwièvnoj nedeqi”
S. Pandurovi}a, 1907. u “Pregledu” V. Raji}a, 1908–10. u
“Nedeqnom pregledu”, 1911. u beogradskoj “Pravdi”, 1912.
u “Zvezdi” i “Pijemontu”, 1922. u “Almanahu Kraqevine
S.H. i S.” (“Na{e pozori{te”), u “Budu}nosti” M. Raji}a

(“O reìji”, “O Hamletu”, “Tri sistema”, itd.) 1922, u
zagreba~kom “Kwièvniku” 1928, u beogradskom “Vreme-
nu” 1927–29. U dve kwige je objavio svoje zna~ajne ~lanke i
1568 Novi Sad, 1926.
eseje: “Pozori{no pitawe”1568 (~lanci: “U ~emu je pozo-
ri{ni problem?” – “Stawe u dràvnim i dràvom povla-
{}enim pozori{tima”, “Jedan projekat pozori{nog za-
kona”) i “Pozori{te”1569 (sa studioznim prilozima: “Tri 1569 Izdawe Mesnog odbora Udru-
sistema”, “Scena u reqefu”, “Scenski ogledi”: 1) “Ore- èwa glumaca, Beograd, 1925.
stija”, 2) “Julije Cezar”, 3) Reìja, 4) Gluma~ka {kola, 5)
O Hamletu, 6) Jova B. Popovi}, 7) Ko{tana, 8) Na{e po-
zori{te). Dobar poznavalac savremenog evropskog pozo-
ri{ta êki} donosi u kritiku stroè i vi{e zahteve. On
traì pre~i{}eni realisti~ni izraz, studioznost i od-
merenost u igri, bori se protiv ostataka pateti~nosti i
improvizacije i preporu~uje vi{e plana u inscenaciji ko-
mada. Wegovo izlagawe je logi~no, ubedqivo i analiti-
~ko, sa dosta scenskih elemenata, a stil, zbiqa, pomalo
suvoparan i trom {to smeta ìvqoj evokaciji predstava.
Wegove recenzije su vi{e stru~ne analize jednog redi-
teqa nego neposredni doìvqaji, a pozori{ni ogledi su
studiozni, produbqeni, sa dobrim poznavawem materije,
najboqi u toj vrsti u stru~noj srpskoj literaturi do vre-
mena kada ih je pisao.
Miodrag Risti} pisao je recenzije u beogradskim li-
stovima “Odjek” 1905–6 (gde se ~esto potpisivao pseudo-
nimom Rol) i povremeno izme|u 1907–8. u “Dnevnom listu”.
Wegove recenzije su skoro samo pozori{ne, posve}ene
glumcima i celoj inscenaciji, pisane sa dobrim pozna-
vawem pozori{ta, kriti~ki odmereno i ~esto vrlo lepo
obrazloèno. Pi{u}i 1905. o “Jugoslovenskoj ve~eri”
prire|enoj u NP, odu{evqava se jugoslovenskom mi{qu
1570 “Odjek”, 1905. br. 265.
kao “zdravom i velikom idejom”.1570 Pobornik novih te-
`wi u pozori{tu, on traì u igri glumaca vi{e duhovi-
tosti, nebanalnosti i ma{tovitosti nasuprot rutiner-
skoj stereotipnoj i {ablonskoj igri.
Trideset godina pred kraj XIX veka Milan Jovanovi} –
Morski je bio jedini srpski recenzent koji je, muzi~ki
obrazovan, pisao i o muzi~koj delatnosti u pozori{tu;
posle wega to je ~inio sa jo{ vi{e sigurnosti i znawa
Jovan Gr~i} u Novom Sadu.
U ovo vreme naro~ito aktivni mu~ki recenzent je Du-
{an Jankovi}, koji je svr{io Pivodijevu muzi~ku {kolu u
Pragu i od 1885. godine pevao operske arije iz “Fausta”
Gunoa, “Otmice iz Saraja” Mocarta, “Trubadura” “Otela”
Verdija, srpske pesme Kornelija Stankovi}a, u Srbiji i
Vojvodini. Muzi~ke recenzije je pisao u beogradskom “De-
lu” od 1905. do 1910. i u “Trgovinskom glasniku” 1907–8.
Naro~ito je zanimqiv i zna~ajan, u vreme borbe protiv

operetske muzike u NP u Beogradu, wegov ~lanak “Ope-
1571 “Delo”, 1905, kod. X, kw. XXXV.
reta u Narodnom pozori{tu”1571 u kojemu, ustaju}i pro-
tiv favorizovawa operete, preporu~uje nacionalnu i
umetni~ku muziku: “Narod koji ima ovako lepe pesme i
melodije kao mi Srbi, a umetni~ku muziku tek u povoju, za
wega je operetska muzika pravi otrov. Ako uporedimo
na{u ozbiqnu narodnu pesmu sa lakom, neozbiqnom, fri-
volnom i vrlo ~esto besmislenom muzikom, onda moramo
re}i da nam nisu nikakvo dobro u~inili qudi koji su
operetu u pozori{te uveli.” Jankovi} se me|u prvima u
Srbiji zalagao da se umetni~kom pevawu i uop{te muzi-
1572 “Delo”, 1909, kw. LII.. ~kom obrazovawu pokloni ve}a i ozbiqnija pa`wa.1572 On
misli da se u Srbiji “horsko pevawe ne moè smatrati kao
umetnost nego kao prosta dresura”. Ina~e, wegova ocena
muzi~ke delatnosti Stevana Mokrawca je dosta li~na,
neobjektivna i prepotentna.
Kosta M. Lukovi} spada me|u boqe pozori{ne re-
cenzente poznavawem i lepim ose}awem pozori{ta, dob-
rim i raznovrsnim kriti~kim zapaàwima i ve{tinom
izlagawa. On je pisao recenzije 1906. u “Delu”, 1912. u
“Zvezdi”, 1913–15. u “Politici”, 1914. u “Pijemontu”. u
drugoj polovini 1913. i 1932. godine u “Srpskom kwièv-
nom glasniku”. Lukovi} ocewuje glumu prvenstveno kao
“imitativnu umetnost, ali u woj nije samo imitacija glav-
no”, a glumce “kod nas kao poetski elemenat u dru{tvenoj
organizaciji”. Iz wegovih razmi{qawa i shvatawa o po-
zori{noj umetnosti se zakqu~uje da od glumaca zahteva u
podjednakoj meri dar i bogatstvo unutra{weg ìvota ko-
liko i znawe i studioznost {to wihov umetni~ki poziv
~ini sloènijim i delikatnijim. Lukovi} se naro~ito
istakao analizama inscenacija [ekspirovih komada po-
kazuju}i pri tome obimnu pozori{nu kulturu i razume-
vawe scenskih mogu}nosti.
Kosta Petrovi}, koji je sa Simom Pandurovi}em na-
pisao 1909. godine “Na zgari{tu”, dramu u jednom ~inu,
pisao je recenzije u “Dnevnom listu” 1906–7. i u “Odjeku”
1907–8. Po shvatawima francuski |ak, po kriti~kim po-
stupcima pod neposrednim uticajem @ila Lemetra, koga
pokatkad navodi, Petrovi} u analize komada unosi dosta
duha, lepih zapaàwa, znawa, ve{tine i naro~ito pozo-
ri{na merila traè}i i od glumaca i od dramskih pisaca
sloènije psiholo{ke analize, dubqe opservacije i duho-
vitosti i novine u izrazu. Wegovi sudovi i zakqu~ci pone-
kad su preterani, naro~ito preo{tri, kao oni o Nu{i-
}evom “Svetu” ili o drami “Na{i sinovi” V. Jovanovi}a.
Kwièvni kriti~ar Branko Lazarevi} je jedan od naj-
boqih srpskih pozori{nih recenzenata. Svoje recenzije
je objavqivao 1907. u “Delu”, 1910, zatim stalno 1911–12. u

“Srpskom kwièvnom glasniku”, a zasebno je {tampao
kwigu “Pozori{ni ìvot” (1912). U ovoj kwizi su prikazi
komada B. Nu{i}a. A. [anti}a, Iva ]ipika, Iva Vojno-
vi}a, Borisava Stankovi}a, Svetozara ]orovi}a, Mite
Dimitrijevi}a, Potapenka, A. Ostrovskog, A. Dime Sina,
A. de Misea, Pjera Volfa, A. Bernstena, [ekspira, A.
Strindberga i nekoliko problemskih ~lanaka, poneki u
esejskom obliku. Lazarevi}eve recenzije su ili samo kwi-
èvni ili i pozori{ni referati s podacima o glumcima,
reìji, pomalo i o scenografiji. On prati i poznaje sa-
vremenu evropsku scenu i tako podiè kriti~ka merila i
zahteve u analizama i ocenama inscenacija. Naàlost, on
~esto voli da teoreti{e, da se gubi samo u analizama
komada, i to sa kwièvnim, a mawe scenskim zahtevima,
zaboravqaju}i pri tome na osnovne elemente inscenacije.
Ali, kada i to ~ini, Lazarevi} je vrlo koristan zapaà-
wima i sugestijama. On je, na primer, me|u prvima ukazao
na zna~ajno stvarawe rediteqa Andrejeva i scenografa
Baluzeka. Tada su i wegove evokacije igre glumaca vrlo
obazrive u sudu, ta~ne u opisu. Sa odmerenim divqewem je
pisao o interpretaciji, posle V. Nigrinove, Margarete
Gotje (“G|a s kamelijama” Dime Sina), Marije Taborske
1910. godine za koju kaè (po{to je u toj partiji gledao u
Parizu velike umetnice Saru Bernar i Reànovu) da ju je
“dala sa mnogo takta, smisla ume{nosti i, najzad, umet-
nosti” ... “protuma~ila vrlo diskretno, i s mnogo nijansi,
i to naro~ito treba ista}i na sceni na kojoj se tako malo
zna za nijanse.” Takva mu je i evokacija glume Save Todo-
rovi}a prilikom tuma~ewa Hayi Tome u Stankovi}evoj
“Ko{tani”, re~ita, ta~na i slikovita: “G. Todorovi} je od
Hayi Tome stvorio ulogu kojom moè da bude gord. On ima
lokalne boje i u gestu, i u izgovoru, i u intonaciji, i u
samom osnovnom stavu. Naro~ito mu se izdvaja iz svih
scena scena wegovog naglog prelaza iz gneva i qutwe, kad
Ko{tana po~iwe da peva i igra, u sevdah i dert...”, kada do
kraja obrazlaè glumska sredstva Todorovi}a. Lazarevi}
je dosta brzo napustio pozori{nu kritiku i posvetio se
problemima kwièvne estetike.
Dr Bo{ko Petrovi} je pisao pozori{ne recenzije
1900–3. godine u sarajevskoj “Nadi” (naro~ito o modernoj
nema~koj drami) i objavio 1908. godine zna~ajnu raspravu
“Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu 1907–1908. go-
dine”. Ovom raspravom me|u prvima u Novom Sadu po~iwe
zna~ajnu borbu za umetni~ku reformu u SNP o kojoj sam
ve} govorio. On je ukazivao na preterano favorizovawe
stranog, a naro~ito francuskog repertoara na {tetu oset-
no zanemarenih srpskih komada i komada drugih evropskih
naroda. Kritikuju}i povr{ne komade { operete, kojih je
bilo najvi{e u repertoaru, Petrovi} zamera upravi {to

je izvodila najmawe socijalnih dela “bo{ u doba kada na
evropskim ozbiqnim pozornicama dru{tvena drama stoji
u znaku socijalnom, a pozori{te ho}e da postane sudi{te u
socijalnim pitawima”. On je zahtevao da se SNP osa-
vremewuje boqim repertoarom, misle}i, nesumwivo, na
umetni~ke tokove na evropskim scenama. Petrovi} nije
zna~ajan kao recenzent nego jo{ vi{e – kao jedan od do-
slednih i borbenih pokreta~a umetni~ke reforme.
Milan Predi} je ceo svoj ìvot `rtvovao pozori{tu –
kao dramaturg, upravnik i pozori{ni kriti~ar i celo
wegovo duhovno bi}e je ìvelo poezijom i gor~inom scen-
skog ìvota. Sa Grolom on je najboqi srpski pozori{ni
recenzent. Predi} je objavqivao svoje recenzije u “Srp-
skom kwièvnom glasniku” od kraja 1908, 1909 (ponekad
anonimno kao Provizorni), u drugoj polovini 1913, 1914,
od kraja 1921. do 1923, 1925, 1927, i 1929, zatim priloge o
Radomiru – Ra{i Plaovi}u 9. II 1946. i o Dobrivoju Mi-
lutinovi}u 19. XII 1947, oba u beogradskoj “Politici”; o
filmu “Sofka” prema romanu Borisava Stankovi}a 7. XII
1948, u listu “Republika”; esej “Eufrozina” 1962. godine u
“Zborniku Muzeja pozori{ne umetnosti Srbije”; “Nu{i-
}ev smeh danas” 21. III 1958. u “Kwièvnim novinama”;
najzad, Biblioteka “Sterijinog pozorja” u Novom Sadu
objavila je 1970. u zasebnoj kwizi najve}i deo wegovih
pozori{nih kritika i eseja pod imenom “Eufrozina ili
sudbina glume”.
U dobrom delu Predi}evih recenzija nema podataka o
pozori{nim elementima koji sa~iwavaju inscenaciju, ali
i tada su retko samo kwièvni referati: tu se obi~no
ose}awem i merilima pozori{nog ~oveka ispituju, oce-
wuju i kriti~ki proveravaju su{tinske i izraàjne te-
matske, psiholo{ke, tehni~ke vrednosti, tokovi radwe,
realisti~nost likova, pri ~emu se misli na wihovu scen-
sku i gluma~ku adaptivnost. Tamo gde se upu{ta u analizu
inscenacije – u igru glumaca, on se pona{a sa ose}awem i
sigurno{}u rediteqa, nepogre{ivog scenskog prakti~ara
koji nikad nema zabluda i brzo otkriva sve tajne glumske
umetnosti. U svoje stilski ~esto virtuozno izlagawe Pre-
di} unosi mnogo duha, znawa, sigurnog ukusa, saète, zgus-
nute analize i naj~e{}e pouzdan sud. Wegovi sudovi su
ta~no i duhovito izraèni. Posle izvo|ewa neuspelog
komada “Pesma” Mirka De~aka, punog surovog realizma i
pesimizma, publika ga nije razumela i pqeskala je “kad god
je mislila da se to od we o~ekuje”. “Ali je ovako on te
ve~eri pretrpeo jednu od najve}ih neprijatnosti” – zavr-
{ava Predi} recenziju – “a to je, da mu pqeskaju onda kad ga
r|avo razumeju.” Na drugom mestu zakqu~uje o Nu{i}evoj
drami “Jesewa ki{a”: “Cela drama je izvedena ovla{, samo

nazna~ena, i vredi u stvari po onome {to je trebalo da bude,
a ne po onome {to je.” Ili vrlo ve{to izre~en sud o drami
“Snovi” Milivoja Predi}a: “Suvi{e setna nadmo}nost po-
zori{ne ve{tine i dosetqivosti koja odmi~e daleko od
psihi~kog i plasti~nog sadràja izgleda nam glavna po-
gre{ka ovoga komada.” Ili izvanredno ta~no opaàwe o
drami M. Boji}a: “Jer ’Kraqeva jesen’ nije patriotska dra-
ma, nije ni istorijski dramski odlomak, nego du{evna, lir-
ska sadrìna jednog trenutka u istoriji.”
Od izvanrednog zna~aja je wegovo mi{qewe o tome koji
~inioci odre|uju sadrìnu i karakter repertoara. Trez-
veno{}u jednog iskusnog pozori{nog prakti~ara. Predi}
taj ina~e vrlo sloèni umetni~ki problem formuli{e
ta~no i jednostavno zakqu~kom da je pitawe repertoara
“odre|eno trupom, publikom, finansijskom situacijom i
1573 “Repertoarski obziri”, “Srp-
naro~itom prirodom pozori{ta, kao dràvne umetni~ke
ski kwièvni glasnik”, od 16. VIII
institucije”.1573 1923.
Kod Srba Grol i Predi} su pisali o pozori{tu s naj-
vi{e duha, znawa, ose}awa i artisti~kog smisla u virtuoz-
nim stilskim evokacijama, ali, naàlost, i malo i retko o
svim elementima ~iniocima koji sa~iwavaju predstavu.
Tamo gde i kada se to ~ini, naro~ito u portretima gluma-
ca, wihovi najlep{i kvaliteti dolazili su do najvi{eg
izraza i to su, nesumwivo, najvrednije tvorevine na srp-
skom jeziku.
Jo{ vrlo mlad pesnik, Milutin Boji} pisao je pozo-
ri{ne recenzije u drugoj polovini 1909, 1910–11. u “Dnev-
nom listu”, 1910–11. povremeno u “Delu”,1574 sredinom 1574 “Delo”; u br. 277. je portret
1912. 1913. i kra}e vreme 1914. u “Pijemontu” Qube Jova- glumca S. Dinulovi}a, u br. 287. P. Do-
novi}a. Wegovi referati su ponekad pretrpani materijom brinovi}a, oba iz 1910.
i zapaàwima, analize vi{e kwièvne nego pozori{ne.
Me|u plodnije recenzente spada Pera Taletov, koji je
pisao recenzije 1900. u mostarskoj “Zori”, 1901. u “Po-
zori{tu”, 1901–2. u sarajevskoj “Nadi”. 1908, 1909–10. u
“Bosanskoj vili”, 1912–13. u “Zvezdi”, 1913–15. u “Delu”.
Wegove recenzije su prete`no pozori{ne. On se zalagao i
za negovawe socijalne drame s temama iz seoskog i grad-
skog ìvota isti~u}i da u wemu ima dovoqno gra|e za wu.
Napisao je i nekoliko portreta o glumcima (o Coci \or-
|evi} u “Bosanskoj vili” 1908. Iliji Stanojevi}u u “Delu”
1915). Taletov poznaje pozori{te, ali se u wegovom izla-
gawu ose}aju ~esto polemi~ki ton, li~na nota i neodmeren
sud, obi~no preo{tar. On je, na primer, odrekao dar Mi-
hailu Isailovi}u i Ani Paranos, osporavao sve zasluge za
Pozori{te dramaturga Riste Odavi}a.
Sa dosta duha, znawa i sigurnog kriti~kog merila pi-
sao je 1913. godine Miodrag Ibrovac u “Srpskom kwièv-
nom glasniku”. Naro~ito je zna~ajan i nadahnuto nekoliko

godina docnije napisan esej o Ivu Vojnovi}u. On ga oce-
wuje kao “najboqeg savremenog pisca Dubrovnika, koji je, u
isto vreme, najve}i predstavnik latinskog genija u na{oj
sada{woj literaturi”. U wegovom stvarawu otkrivao je
osetan francuski uticaj, a naro~ito Morisa Meterlinka,
1575 “Monde slave”, 1917. “u wegovoj qubavi za simbole, za du{u mrtvih stvari”.1575
Zakqu~ak o pozori{noj kritici ove etape

Na pozori{noj kritici radi velika plejada recenze-
nata od kojih ve}ina, obrazovana na Zapadu, pokazuje vi{e
i stroè zahteve i merila, prenosi korisne ideje i suge-
stije i uti~e pokreta~ki na pozori{ni ìvot. Wihovi
zahtevi nisu neostvarivi, jer je srpsko pozori{te bilo
umetni~ki doraslo i za najsloènije zadatke. Kritika je
znatno doprinela da se brzo otklone ili ublaè ostaci
pro{losti: deklamatorsko-pateti~ni manir u dikciji,
stereotipnost i {abloni u igri, povr{nost i improvi-
zacija, svo|ewe na najnu`niju meru vodviqsko-zabavnog
repertoara, odbacivawe operete. To se oko SNP u Novom
Sadu od, uglavnom, 1908. godine pretvara u pravi refor-
misti~ki pokret u kojemu su predvodnici Jovan Gr~i},
Tihomir Ostoji}, Milan Savi}, Jovan Hranilovi} i Pe-
tar Kowovi}. Na svima stranama zavode se vi{a umetni-
~ka merila – i u kritici, i u pozori{tima, a takvi zahtevi
se zapaàju i u publici koja dobro pose}uje i boqe umet-
ni~ke komade. Kritika je ve}inom u sloènijim anali-
zama, mawe je kwi{ka, dogmati~ka u shvatawima, sa sve
ja~im te`wama da pozori{te poveè sa ìvotom, dru{t-
venom stvarno{}u ili sa evropskim, naro~ito francus-
kim pozornicama. Glavna i velika slabost dobrog dela
ovih kritika je u tome {to ne donose dovoqno ili nimalo
podataka o inscenacijama komada: o glumi, reìji, dekoru.
U pozori{noj kritici se mora snimiti predstava onako
kako ìvi sa svim svojim stvarala~kim i izraàjnim ele-
mentima i ~iniocima na sceni. Takvih recenzija je bilo
vrlo malo.
Prevodioci za srpska pozori{ta

u prvoj modernoj etapi
Dragomir Jankovi} je mogao da se àli 1901. godine,
misle}i na pozori{nu praksu u XIX veku, {to se komadi
~esto nisu prevodili s originala kada je pisao: “{to se
ti~e prevoda, dovoqno je kao primer navesti da je onaj
komad, koji je toliko puta izvla~io upravu iz {kripca,
1576 Misli se na prevod glumca Sa- Sarduova ’Otaybina’,1576 preveden sa ~e{koga, da je masa
ve Rajkovi}a. komada francuskih prevo|ena sa nema~kog, da je [ekspir,
sa dva-tri izuzetka, opet po nema~kom, itd.” Ne mawe je
zna~ajan wegov zakqu~ak po sadrìnu repertoarske po-
litike da “prvo pozori{te na srpskom jeziku nema, za

trideset godina od kako postoji, jo{ ni jedne drame Kor-
neqeve, a ima do dvadeset ma|arskih”.1577 I kad se znatno 1577 “Srpski kwièvni glasnik”,
ublaè o{trine ovakvih zakqu~aka, neosporno je ta~no da februar – mart, 1901, sv. 1.
se prevodilo kako se moglo, a repertoar se u ponekim
etapama sastavqao koliko se znalo i prema tome {ta se
smelo za duhovni, kulturni uzrast pozori{ne publike.
Dvadesetak godina pred kraj XIX veka slika pozori{ta se
znatno i stalno mewala u povoqnom smislu, iako je Kornej
sa “Sidom” stigao u Beograd tek 1903, a u Novi Sad, bez
velike {tete, nije ni svratio. U ovoj modernoj etapi pre-
vodilo se s originala, pre svega. Ve}ina prevodilaca su
dobri poznavaoci jezika sa kojih prevode, ~esto vrlo ug-
ledni pisci, publicisti, pozori{ni trudbenici, novi-
nari. Sad se o tome pi{e ve} druk~ije. “Sme{ne precioze”
preveo je g. Du{an \oki}, a “@orà Dandena” g. Jovan
Jovanovi} – dva priznata Francuza", pisao je Jevta Ugri-
1578. “Politika”, 1906, br. 810.
~i} 1906. godine.1578 To bi se na sli~an na~in sada moglo
re}i i za dr Svetislava Stefanovi}a kad prevodi [eks-
pira sa engleskog, Mihaila Dobri}a ili Bogoboja Ruco-
vi}a sa italijanskog, Hajima Davi~a sa {panskog, Mihai-
la R. Popovi}a ili Ristu Odavi}a sa nema~kog, Jovana
Gr~i}a sa ma|arskog jezika, itd. U ovo vreme uve}avao se
oko Pozori{ta krug prevodilaca koji su prevodili koma-
de sa izvornih jezika po svom izboru Sli po predlogu
pozori{ne uprave. Zna~ajno je ista}i da su mnogi prevo-
dioci bili samostalni u izboru komada i tako neposredno
uticali na repertoarsku politiku. O vrednosti prevoda
nema, na àlost, dovoqno podataka u pozori{nim recen-
zijama ili su zapaàwa u wima tako {tura, konvencional-
na i nekriti~ka da se ne mogu izvoditi odre|eniji zak-
qu~ci. Prema kazivawu umetni~kih rukovodilaca ovog
vremena, koje sam jo{ stigao da konsultujem, ili prema
li~nim zapaàwima vi{e dela ~itanih, ~ak insceniranih
u pozori{noj praksi ili slu{anih prilikom inscenacije,
prevodi su bili u lepom kwièvnom stilu i ve}inom na
govornom binskom jeziku. Uostalom, vi{i intelektualni
nivo i solidnije kwièvno obrazovawe ve}eg broja pre-
vodilaca, od kojih su neki bili i zna~ajni pisci, svedo~i
dovoqno o boqem kvalitetu prevo|ewa. Ovi vredni po-
slenici mnogo su doprineli podizawu umetni~kog nivoa
pozori{ta, razvijawu glume i reìje i negovawu ukusa
publike. Dobro prevo|ewe je blisko po zna~aju umetni-
~kom stvarawu; od dobrih prevodilaca zavisi koliko }e se
verno sa~uvati i preneti umetni~ke vrednosti originala.
U pozori{tu kao prvenstveno govornoj umetnosti to se
najboqe proverava i ose}a.
Najvi{e prevodilaca je, naravno, sa francuskog jezika, a
navodi}u ih hronolo{ki od kada su se prvi put javili nekim
prevodom: Uro{ Petrovi} (“Nezvana go{}a” M. Meterlinka,

1900, sa Mitom Dimitrijevi}em i bratom Svetislavom (“Or-
li}a” E. Rostana, 1910), pozori{ni recenzent “Otaybine”
Quba A. Vasiqevi} (“Kolevka”, komedija E. Brijea, 1901),
najplodniji Du{an L. \oki} (“Merkade” O. de Balzaka, 1901,
“Platonski brak”, @il Lemetra, 1902, “Knegiwa @or`” A.
Dime Sina, 1903, “Re~i ostaju” P. Ervijea, “Buburo{” @. Kur-
telina, 1904, “Zagonetka” P. Ervijea, 1905, “Don @uan”, “Sme-
{ne precioze” Molijera. “Trag” V. Sardua, “Pigalova ulica”
A. Bisona, svi u 1905, “Ana Karewina” L. Tolstoja – E. Giroa,
1907. “Teodora” Sardua, 1908, “S qubavqu se ne {ali” A. de
Misea, 1911), Jovan Skerli} (“Zakon” E. Brijea, 1901), Steva
K. Pavlovi} (“Arlezijanka” A. Dodea, sa muzikom Bizea,
1902), Jovan Gr~i} (“Mona Vana” M. Meterlinka, 1903). Mi-
lan Grol (“Dragana” E. Brijea, 1903, “Tentaìlova smrt” M.
Meterlinka, 1904, “Ne zaboravqa se” @aka Normana, 1905,
“Pariànka” A. Beka, 1910), pozori{ni recenzent “Dela”
1905. Dragomir L. Stevanovi} (“Gospodin Alfons” Dime Si-
na, 1903, “Silom lekar” Molijera, 1903), Nikola Marjanovi}
(“Sid” P. Korneja, 1903), Sima Pandurovi} – Milutin êki}
(“Kraq se zabavqa” V. Igoa, 1904), Simo Matavuq (“Pu~anin
kao vlastelin” Molijera, 1904), Dragomir Jankovi} (“Klo-
dova èna” Dime Sina, 1904, “Knegiwa od Bagdada” Dime Si-
na, 1905), Jovan Jovanovi} – Piòn (“@or` Danden” Molije-
ra, 1905), pozori{ni recenzent Borivoje Popovi} (“Krad-
qivac” Anri Bernstena, 1909. i dr. mawe zna~ajni), Qubica
Raki} (“Qubav bdi” Gaston de Kajavea – Robera de Flera.
1910). Miodrag Ibrovac (“Buridonov magarac” de Kajavea – de
Flera, 1911), Milan Predi} (“Gospo|a Iks” A. Bisona, 1910,
“Primroza” de Kajavea – de Flera, 1912, “U novoj koì” E.
Reja, 1913), Aleksandar Arnautovi} (“Napad” A. Bernstena,
1913), Kosta Lukovi} (“Onaj stari” @. de Porto Ri{a, 1913),
Milan Dimovi} (“Sirano od Berèraka” E. Rostana, 1914. i
vi{e libreta za opere do 1914). Od prevoda novosadske glumice
Milke Markovi} treba spomenuti “Fernanda” V. Sardua, 1910.
Sa nema~kog jezika je bilo znatno mawe prevodilaca od
kojih su neki prevodi s nema~kog nordijske dramatike. Zna-
~ajniji prevodioci su: Mihailo R. Popovi} (“Vizantazena”
ûdraka, 1901, “Bankrotstvo” Bjernstjerna Bjernsona, 1910,
“Sodom” Hermana Sudermana, 1902, “Veliko videlo” Feliksa
Filipija, 1906. i dr.), Pavle Mijatovi} (“Pohod na sever”,
1902, “Aveti”, 1904, oba Henrika Ibzena), dr \or|e Nikoli}
(“Gabrijel Borkman” Ibzena. 1902), Bo{ko Bo{kovi} (“Na-
da” Hermana Hejermansa, 1905), Stevan Predi} (“Narodni
neprijateq” Ibzena, 1907). Rista Odavi} (“Utopqeno zvono”
Gerharda Hauptmana, 1909. i dr.), Milutin êki} (“Elga” G.
Hauptmana, 1913), Sava Mijalkovi} (“Elektra” Huga fon
Hofmanstala, 1913).
Italijanski repertoar su donosili: Mihailo Dobri}
(“Trka za uìvawem” E. Butija, 1902, “Kriza” Marka Praga,
1907, “Dorina” \. Rovete, 1908), Bogoboj Rucovi} (“Kao li-
{}e” \uzepa \akoze, 1902, “Mirandolina” Goldonija, 1904,
“Lucifer” Enrika Butija, 1905, “Pir poruge” Sem Benelija,
1911), Miodrag Risti} (“Od zla gorem” Roberta Braka, 1907),
Hajim S. Davi~o (“Device” M. Praga, 1911).
Englesku dramatiku prevode: Hugo Badali} (“Korio-

lan” [ekspira, 1912), Jovan Gr~i} (“Lepeza ledi Vinder-
mir” O. Vajlda, 1905), koji je ina~e prevodio s nema~kog i
ma|arskog jezika, i naro~ito vrlo zaslu`ni dr Svetislav
Stefanovi} (1. II 1874. Novi Sad – 1944, Beograd), pesnik,
esejista, dramati~ar i prevodilac. Zavr{io je medicinu i
bio lekar po struci, ali je studirao i engleski jezik i
uporednu kwièvnost. On je neosporno u nas jedan od naj-
boqih poznavalaca engleskog jezika i literature, koji je
iz we najvi{e i prevodio, naro~ito [ekspira. Na pre-
vo|ewe [ekspira na wega su neposrednije u po~etku uti-
cali prevodi [ekspirovih komada Laze Kosti}a i zna-
~ajnih ma|arskih pesnika Petefija i Arawija.
U ovoj etapi (do I svetskog rata) preveo je komade: “Julije
Cezar” 1902, “Mleta~ki trgovac” 1905, “Kako god ho}ete”
1906, “Otelo” 1908, “Magbet” 1912, “Romeo i Julija”, “Ko-
riolan”, “Ri~ard III“, “Bogojavqenska no}”, “Hamlet”, “Mno-
go vike ni oko {ta”. Prevodio je nesmaweno plodno i izme|u
dva rata kada su mu objavqeni prevodi: “Kraq Lir”, “An-
tonije i Kleopatra”, “San letwe no}i”, “Zimska bajka”.
Darovit pesnik i odli~an poznavalac engleskog jezika,
jedan od najboqih [ekspirologa u jugoslovenskoj kwi-
èvnosti, Stevanovi} je prevodio vrlo bri`qivo i ambi-
ciozno, dosta to~nim binskim jezikom i tako doneo na
srpsku scenu autenti~nog i kompletnog [ekspira. On je
postavio {iroke osnove za prou~avawe i prevo|ewe [ek-
spira u nas. Uz svoje prevode objavqivao je iscrpne i
studiozne eseje o delu i uop{te o [ekspiru. Wegov zaista
impozantni rad na prevo|ewu [ekspira nastavi}e uspe-
{no i usavr{avati posle II svetskog rata zna~ajni prevo-
dioci sa engleskog jezika i osvedo~eni [ekspirolozi @i-
vojin Simi} i dr Borivoje Nedi}.
Hajim S. Davi~o je daqe, kao i od kraja XIX veka,
prevodio ambiciozno sa {panskog jezika (“U dolini” A.
Gimera, 1902).
Ruski komadi su sve brojniji u repertoaru, kao da svo-
jim realizmom i zanimqivim likovima privla~e publiku.
Nekoliko prevodilaca sa ruskog jezika su izuzetno dobri,
poznati i po drugim prevodima.
Tu je pre svih naro~ito zna~ajni dr Jovan Maksimovi}
(2. I 1864. Ruma – 27. VIII 1955. Beograd), sa Milovanom
Gli{i}em jedan od najboqih prevodilaca sa ruskog u na-
{oj kwièvnosti. Bio je lepo obrazovan. U~io je gimna-
ziju i veliku maturu u Sremskim Karlovcima i Novom
Sadu, zatim studirao dve godine slavistiku i nema~ku
kwièvnost na Univerzitetu u Budimpe{ti, dovr{io stu-
dije, diplomirao i doktorirao kod prof. Vatroslava Ja-
gi}a na Filozofskom fakultetu u Be~u (sa tezom o Pu-
{kinu). Od 1889. do kona~nog penzionisawa 1921. godine

bio je istaknuti profesor gimnazije u Gorwem Milanov-
cu, â~ku, [apcu, Zaje~aru, Kragujevcu, Beogradu, ~ak i
inspektor u Ministarstvu socijalne politike. Pisao je
pripovetke za decu, eseje o ruskim (i nekim srpskim) pis-
cima i ~lanke o prosvetno-pedago{kim pitawima, ali je
najplodniji kao prevodilac: preveo je vi{e romana, no-
vela i pripovedaka od Gogoqa, Dostojevskog, Turgeweva,
L. Tolstoja i êhova.
Iz ruske dramatike je preveo komade (izvo|ene do na{ih
dana u NP u Beogradu i u SNP u Novom Sadu): “Prva muva” V.
Veqi~kog, “Carstvo mraka”, drama 5 ~inova, 1904, “@ivi
le{”, drama u 6 ~inova. 1913, “Plodovi prosvete”, komedija u 4
~ina, 1924, sve tri L. Tolstoja, “Vawu{inova deca” drama u 4
~ina S. Naj|enova, 1906, “Qubav”, komad u 4 ~ina, 1910, i
“Bitanga”, komedija u 5 ~inova, 1911, oba I. Potapenka, “Bu-
ra”, komedija u 5 ~inova. 1911, i “[uma” komedija u 5 ~inova,
1940, obe A. Ostrovskog, “Dràvni stan”, komedija u 4 ~ina,
1912, i “Zmija devojka”, komedija u 4 ~ina, 1913, obe Viktora
Ri{kova, “Glavna stvar”, komedija u 4 ~ina, N. Jevrejinova,
1923, “Ne ubij”, drama u 5 ~inova, 1924, i “Misao”, drama u 6
slika, 1925, obe Leonida Andrejeva, “Carevi} Aleksije”, tra-
gedija u 4 ~ina, D. Mere{kovskog, 1928, “@enidba”, komedija u
2 ~ina, 3 slike (1906. u SNP. 1937. u NP), “Igra smrti”,
komedija u 3 ~ina, Arkadija Aver~enka, 1945 (u SNP5, “Revi-
zor”, komedija u 5 ~inova, 1945, jedno~inke “Jubilej” i “Med-
ved” Gogoqa (prva 1945. druga 1901. u SNP). Preveo je neko-
liko komada s nema~kog (“Zlatan pauk”, komediju F. [entana
jo{ 1887) i dva sa engleskog (“Yentlmen”. komad u 3 ~ina, 1926,
i “Bekstvo”, igra u dva dela s prologom i 9 slika, 1928, oba
Yona Golsvortija).
Wegovi prevodi su na pravilnom kwièvnom i govor-
nom binskom jeziku.
Treba jo{ napomenuti prevodioce sa ruskog: Zorku P.
Dobrinovi}ku (“Epidemija” M. Rasudova, “Kao pile u ku~i-
nama” I. Mjasnickog, oba 1901. u SNP), Magu Magazinovi}
(“Palan~ani”, 1903, “Na dnu”, 1904, oba M. Gorkog), Zorku
Velimirovi} (“Ujka Vawa” A. êhova, 1913) i Ristu Odavi}a
(“Smrt Ivana Groznog” Alekseja Tolstoja, 1914).
Anti~ka dramatika se izvodila u prevodima Petra Le-
{warevi}a (“Kraq Edip” Sofokla, 1900) i dr Danila Trbo-
jevi}a (“Antigona” Sofokla, “Hvalisavi vojnik” Plauta, oba
u 1905).
Tu su ve} i prevodioci libreta opera i opereta: Dra-

gomir Brzak (opereta “Gej{a” Y. Sidnija 1901, “Lutka” E.
Odrana 1902), Rista Odavi} (opera “Orfej u paklu” Ofen-
baha, “Korneviqska zvona” R. Planketa, obe u 1902), Sava
Mijalkovi} (“Bastijen i Bastijena”. opera, Mocarta,
1911), Stanislav Bini~ki (“Vilarovi dragoni”, opera, Lu-
ja Majara, 1912) i izvanredno plodni i zna~ajni Milan
Dimovi} (1880, Para}in – 1962, Beograd), koji je bio naj-
boqi u ovoj vrsti delatnosti. Gimnaziju je zavr{io u No-
vom Sadu gde mu je bio profesor i na wega uticao Jovan

Gr~i}. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogra-
du, a diplomirao u Nema~koj. Objavqivao je mnoge kwi-
èvne i pozori{ne priloge po listovima i ~asopisima
pokazuju}i darovitost i veliku erudiciju. Od 1906. i dugo
u me|uratnom periodu prevodio vrlo ve{to i skladno
libreta mnogih opera.
Samo do I svetskog rata je preveo: operetu “Slepi mi{” J.
[trausa. 1907, “Kavaleria rustikana” (izvo|enu 1904. u SNP,
1906. u NP), “Pajaci” Leonkavala, 1908, “Prodana nevesta”
Smetane, 1909, “Trubadur” Verdija, 1913, “\amile” @. Bizea,
1913, “Toska” Pu~inija, “ârobni strelac” K. Vebera, “Ver-
ter” Masnea, sve u 1914, sa Aleksandrom Bini~kim “Miwon”
Ambroaza Tome, 1914. On je preveo najve}i broj libreta opera
izvedenih izme|u dva rata. Wegov prevod herojske komedije u
stihu u 5 ~inova “Sirano od Berèraka” Edmona Rostana
(1914) klasi~an je primer uzornog umetni~ko-poetskog pre-
vo|ewa kojim se pribliìo originalu.
Dimovi} je i jedan od pionira Beogradske opere. Kao
{ef u Umetni~kom odeqewu Ministarstva prosvete (1923)
predloìo je ministru prosvete da se ukine opereta u
oblasnim pozori{tima.
Zakqu~ak o prevo|ewu u ovoj etapi

Onu suvi{e oporu i samo delimi~no ta~nu izjavu Dra-
gomira Jankovi}a u po~etku ove etape da se komadi nisu
prevodili iz pravih nacionalnih izvora i da je prevo|ewe
bilo vrlo nesistemati~no osporila je, nesumwivo, ova
brojna plejada prevodilaca, koji ne samo da su najve}im
delom prevodili sa izvornog jezika nego su i umeli da
odaberu i {ta u odre|enim trenucima treba prevoditi.
Nisu ovde navo|eni, naravno, svi prevodi, ne naro~ito oni
mawe vredni i zna~ajni, nego samo oni koji ubedqivije
svedo~e o velikoj kulturnoj radoznalosti prevodilaca
ili, na neki na~in, i o ukusu publike i o raznim mogu}no-
stima inscenacija (reìja, gluma, scenografija, kosti-
mografija). Ovako se boqe upoznaju oni mawe vidqivi,
skoro anonimni, a toliko, me|utim, blagotvorni umetni-
~ki neimari pozori{ta kakvi su stvarno prevodioci.
Zna~ajne zakonske odredbe. – Penzioni fond

glumaca ve} u ovo doba
Rad SNP u Novom Sadu zasnivao se na zastarelom Us-
tavu Dru{tva za SNP i Pravilima za Penzioni fond jo{
iz 1885. godine, a NP u Beogradu na ve} davno prevazi-
|enim zakonima i propisima tako|e iz XIX veka. Zato su
na obema stranama preduzimane mere da se osavremene
zakonski propisi i razna pravila ba{ u ovo doba. U Beo-
gradu se od 1901. do 1911. stalno o tome raspravqalo i
traìo najboqe re{ewe. Prvi je po~eo B. Nu{i} kao
upravnik 1901. godine, jer je u svom projektu razvrstavao

glumce na pet klasa i zavodio upravni savet sa predstav-
nicima glumaca, koji je trebalo da zameni nedovoqno
funkcionalan Kwièvno-umetni~ki odbor. Ovaj projekat
je stigao i do Narodne skup{tine, ali nije iznesen na
pretres. Druga inicijativa poti~e od upravnika Jovana
Doki}a i dramaturga Riste Odavi}a iz po~etka 1903. go-
dine i predstavqa dopunu, razradu i ispravku Nu{i}evog
projekta. U komisiji za izradu ovog projekta su bili: J.
Doki}, R. Odavi}, Pavle Popovi}, Milan Grol, Dragomir
Jankovi}, B. Nu{i}, Milovan Gli{i} i glumac Milorad
Gavrilovi}, dakle u najboqem sastavu. Ovaj boqi projekat
pro{ao je jo{ gore: ostao je u komisijskom rukopisu i nije
ni izno{en pred Skup{tinu. Najzad, upravnik Milan
Grol obrazovao je 1909. godine i tre}u komisiju koju su
sa~iwavali opet zna~ajni pozori{ni qudi: Andra Ni-
koli} kao predsednik, zatim Pavle Marinkovi}, Drago-
mir Jankovi}, Milovan Gli{i}, Petar Krsti}, Milutin
êki}, Borivoje Popovi}, Rista Odavi} i Grol kao uprav-
nik, dakle i neki ~lanovi iz prethodnih komisija. Ovoga
puta rad nije bio uzaludan: komisija je izradila Zakon o
Narodnom pozori{tu, koji je Narodna skup{tina Srbije
usvojila 16. V 1911, a Uredbu o Narodnom pozori{tu pot-
pisao kraq Petar 15. VI 1911. godine, oba projekta po
predlogu zastupnika ministra prosvete Ja{e Prodano-
vi}a.
Ovim Zakonom i Uredbom, koji }e biti osnova i doc-
nijim zakonskim propisima o pozori{tu, pokrenuta su i
trenutno najboqe re{ena mnoga aktuelna pozori{na pita-
wa koja se odnose na administraciju, organizaciju, finan-
sijsko poslovawe, umetni~ku delatnost, poloàj, funkciju
i egzistenciju glumaca i drugih umetni~kih i administra-
tivno-tehni~kih funkcionera i na putuju}a pozori{ta.
Ukaza}u samo na nekoliko najzna~ajnijih i najzanimqi-
vijih zakonskih odredaba koje obja{wavaju novu situaciju
pozori{ta u Srbiji.
U ~l. 2 se ta~no odre|uju umetni~ki zadaci Pozori{ta:
“Ono }e prikazivati i podsticati srpskohrvatsku i jugo-
slovensku dramu, a presa|ivati iz drugih kwièvnosti
dramska dela od vrednosti. Ono }e negovati ~isto}u srp-
skog jezika i sluìti svojim sredstvima nacionalnoj ide-
ji. Narodno pozori{te negova}e tako isto i muziku, na-
cionalnu i tu|u, koja pomaè pravilno i zdravo razvijawe
doma}e muzike”. ^lanom 3 NP se obavezuje da pomaè pu-
tuju}a i mesna pozori{ta, koja se mogu osnivati odnosno
organizovati samo na osnovu odobrewa Ministarstva i
crkvenih poslova. Predstavqa~ko osobqe sa~iwavaju pri-
vremeni ~lanovi-po~etnici, redovni, koji se angaùju
ugovorom i mogu, posle petnaest godina uspe{nog umet-
ni~kog rada, postati stalni o ~emu, na predlog upravnika,

odlu~uje ministar prosvete. Stalni ~lanovi sti~u pravo
na penziju iz dràvne kase posle jedne godine staà u tom
zvawu, a redovni posle navr{ene dvadesete godine slu`be
iz Penzionog fonda NP.1579 1579 Penzioni fond, koji se odr-
Uredba je zahvatila i re{ila veliki kompleks prak- àvao dobrovoqnim prilozima, pose-
bnim predstavama, vanrednim koncer-
ti~nih pitawa i funkcija u NP. Zanimqivo je da se uprav- tima, privatnim balovima i dr., bio je
nik, izme|u ostalih du`nosti, obavezuje da “daje uputstva o mali i nesiguran: u 1906. godini je iz-
{to vernijem umetni~kom tuma~ewu dela”. Direktor Dra- nosio 18.755 dinara, u 1908: 20.941,45 u
me preuzima sve umetni~ke funkcije, ukqu~uju}i i Kwi- 1909: 22,572,40. u 1911: 23.590,70. a posle
ovog Zakona i Uredbe u 1913. godini:
èvno–umetni~kog odbora, i neke du`nosti rediteqa, po- 33.718 dinara. U 1909. godini do{lo je
staju}i tako umetni~ki stoèr u Pozori{tu. Ista prava i do izvesne demonstracije glumaca u
du`nosti odre|uju se i za budu}eg direktora Opere. Beogradu. Kada je “Odbor beogradskih
gospo|a” priredio bal u korist Pen-
Rediteqsku du`nost mogu vr{iti “dobri glumci sa do- zionog fonda 5. II 1909. glumci su na
voqno op{teg i kwièvnog obrazovawa, umetni~ko-ad- svom sastanku odlu~ili da niko od wih
ministrativnih sposobnosti, kolike su potrebne za dobar ne prisustvuje na balu u znak protesta,
jer je “krajwe vreme” – pisali su u re-
i disciplinovan rad na pozornici”. Uredbom je ustanov-
zoluciji – “da se wihov Fond prestane
qeno i Rediteqsko ve}e, koje su sa~iwavali: upravnik, krpiti palijativnim sredstvima, pred-
direktori Drame i Opere, rediteq i sekretar, kapelnici, stavama, koncertima, balovima, itd.,
po potrebi i tehni~ki {efovi i blagajnik. Ve}e se saziva ve} da ministar prosvete na|e na~ina
da to pitawe re{i”. I ovakvo dràwe
da re{ava sva umetni~ka, administrativno-tehni~ka, or- glumaca ubrzavalo je odluku o dono-
ganizaciona i finansijska pitawa od op{teg zna~aja. {ewu jednog zakona.
Re{eno je kona~no i bolno pitawe autorskih honorara.
Uredbom se odre|uje autorska tantijema za originalne
drame i opere 15%, a za dela izuzetne vrednosti i 20% od
bruto prihoda. Strani autori dobijaju najvi{e do 10%.
Prevodiocima se ispla}uje jednom za svagda urovareni
honorar “odsekom”. Zna~ajno je da se ~lanom 57 propisuju
postupci pri inscenaciji dela, koji upozoravaju na slo-
ènost i ozbiqnost rada:
“Pregledano, primiqeno, tekstom i jezikom defini-
tivno utvr|eno delo rediteq insceni{e, studiraju}i mu
smisao, stil, vreme, sredinu, dekor, kostime, najboqe na-
~ine za izvo|ewe.” Najmawe polovina proba odràva se sa
dekoracijama, dve posledwe sa svima rekvizitima i po-
jedinostima, a jedna od wih sa kostimima (^l. 59).
Me|u najzna~ajnije odredbe u Uredbi spada poglavqe
koje se odnosi na povla{}ena putni~ka i privatna pozo-
ri{ta kojim se, najzad, unosi vi{e sistema, ~ove~nosti i
du`ne pa`we u delatnost putuju}ih glumaca, koji su stva-
rali takore}i izvan zakona i dru{tvenog nadzora, sti-
hijski i daqe.
Uredbom se dopu{ta osnivawe privatnih pozori{ta
“kao preduze}a pojedinaca ili konzorcijuma” po odobrewu
ministra prosvete i povla{}ena putni~ka pozori{ta.
Povla{}ena pozori{ta imaju pravo na prepis dela iz NP,
pozajmicu dekoracija, garderobe, na pojedina~na gostova-
wa ili cele trupe, mogu}nosti za anga`man pri ~emu im se
priznaju za penziju polovina godina provedenih u putu-

ju}oj druìni, oslobo|ewe od poreza, itd. Takva pozori-
{ta moraju imati najmawe 14 ~lanova, svoju pozori{nu
biblioteku, dekoracije, garderobu, repertoar s komadima
nacionalne i umetni~ke vrednosti i “da uzdiù i odr-
àvaju na {to ve}oj visini koliko umetni~ki toliko i
moralni ugled pozori{ta – disciplinom i svekolikom
ispravno{}u ~lanova”. Nad wihovim radom vodi nadzor
uprava Narodnog pozori{ta i mesni pozori{ni odbori
sastavqeni od direktora, profesora gimnazija, predsed-
nika op{tina, okru`nog ili sreskog na~elnika u mestima
gde pozori{ta gostuju.
Zastupnik ministra prosvete Ja{a Prodanovi}, koji u
celom ovom poduhvatu ima tako|e velike zasluge, sproveo
je Zakon i Uredbu o upravi NP vrlo op{irnim i studioz-
no pisanim pismom od 19. VI 1911. godine. Pisac, koji je
pomalo pisao i o pozori{tu, podsetio je upravu na naj-
va`nije zadatke koje joj name}u Zakon i Uredba. Wegovo
pismo je zna~ajan pozori{ni dokument, jedinstven u svojoj
vrsti, jer su u pitawu shvatawa jednog ministra pretku-
manovske Srbije. On preporu~uje negovawe u {to ve}em
broju novije i starije srpske i hrvatske drame, odabranog
stranog i naro~ito slovenskog repertoara, “dela priznate
kwièvne vrednosti, stara i nova, u srazmeri wihovih
vrednosti”, pristupa~nih ukusu publike koji treba ne-
govati. “U tom ciqu }e se obratiti osobita pa`wa onim
stranim delima, koja srodno{}u sredine i motiva mogu
biti od dobrog uticaja na razvijawe drame i na razvijawe
gluma~ke igre.” Zatim preporu~uje negovawe gluma~ke
umetnosti, ~istote jezika, nacionalne kulture i ideje i
nacionalne umetnosti, “naro~ito umetnost muzi~ku i de-
korativnu”. Na kraju savetuje da uprava radi na usavr{a-
vawu “muzi~kog repertoara naporedo sa postepenim pri-
rodnim razvijawem doma}ih snaga”, jer }e “ovakvim radom
postepeno spremati prve osnove za budu}u samostalnu srp-
sku operu”. Ove sugestije su i doprinele da se Uprava otada
sa vi{e smelosti, kao {to sam pokazao, posveti izvo|ewu
operske muzike.
I u SNP izvr{ene su izvesne korisne reforme u orga-
nizaciji ustanove i ta~nije odre|ene du`nosti rukovo-
de}eg osobqa novim “Pravilima za srpsku narodnu pozo-
ri{nu druìnu”, koja je usvojila skup{tina Dru{tva 11. I
1908. godine. Naro~ito je jasnije odre|ena funkcija uprav-
nika. Na ovoj skup{tini su odobrena i nova Pravila za
Penzioni fond glumaca, a ukinuta stara iz 1885. Prema
starim Pravilima glumcima su dodeqivane penzije u ra-
stu}oj skali od 30 do 50% prema godinama provedenim u
pozori{tu (deset, dvadeset, itd.). Po novim Pravilima
pravo na penziju imao je glumac sa deset godina rada u
iznosu od 40% svoje plate, pa se pove}avala 2% za svaku

idu}u godinu. Obezbe|ena je pomo} i udovicama i deci
glumaca ako nisu bili ~lanovi Pozori{ta. Penzioni
fond se izdràvao od raznih prihoda, a wim je upravqalo
Dru{tvo za SNP u Novom Sadu.
Dva uzajamna gostovawa – manifestacije srpskog

bratstva
Okupatorske vlasti nisu nikad bile naklowene gosto-
vawima srpskih pozori{ta u Vojvodini. Pored povreme-
nih, ali malobrojnih uzajamnih gostovawa pojedinih glu-
maca, gostovale su po jedanput i gluma~ke ekipe: SNP je,
na poziv NP, izvelo 22. V 1907. godine u Beogradu komad
“Posao je posao” Oktava Mirboa, a beogradsko NP u fe-
bruaru 1908. godine dramu “Golgota” Milivoja S. Predi}a
i komediju “Gospodin Alfons” Dime Sina. Tada su se pred-
stavili iz SNP dva gluma~ka velikana beogradskoj pub-
lici Pera Dobrinovi} kao Isidor Le{ i Milka Marko-
vi}ka kao @ermena, a novosadskoj Vela Nigrinova, Coca
\or|evi}, Milorad Gavrilovi} i Luka Popovi}. Publika
je na svim predstavama, popuniv{i pozori{ne sale, fre-
neti~no pozdravqala glumce i glasno manifestovala
bratska ose}awa.
Janko Veselinovi}
i Dragomir Brzak
615
Gradsko pozori{te
“Sin|eli}” u Ni{u
(1900– 1915)
Upravniku Aleksandru Milojevi}u, glumcu i reditequ,
koji je vodio Gradsko pozori{te “Sin|eli}” od 1893. go-
dine s mnogo uspeha, zaveo svestranu disciplinu, poboq{ao
finansijske prilike i podigao ga na visok umetni~ki nivo,
posledwe dve godine, 1898–1900, kao da je odjednom pone-
stalo odu{evqewa, snage, voqe i samo wemu svojstvene ini-
cijativnosti: disciplina u gluma~koj trupi je popustila,
trupa se retko osveàvala novim umetni~kim snagama, we-
no stvarala~ko odu{evqewe je opadalo, padao i nivo pred-
stava, repertoar postao nekako stereotipan i publika po-
~ela da izneverava svoje toliko voqeno pozori{te. U ni-
{koj {tampi su se ~uli prigovori i zahtevi za svestrane i
brè reforme. Izve{ta~ ni{kog lista “Gradina” zahteva
reforme i ~ak iznosi te{ko stawe u “Sin|eli}u”: “U wemu
redovno, mesto da po|u stvari na boqe, ne znamo ~ijom
krivicom, idu na gore... ’Sin|eli}u’ je potrebna reforma,
brza reforma, ali ne ovakva kako je Pozori{ni odbor
izveo. G. ministar prosvete,1580 prijateq pozori{noj umet- 1580 Ministar prosvete je bio
nosti, ne}e zacelo napustiti ni ’Sin|eli}a’ od koga se u Pavle Marinkovi} (Spektator).
ovom mestu i mnogo o~ekuje a i mnogo traì.”1581
Upravnik Aleksandar Milojevi} je u decembru 1900. 1581 Ni{ka “Gradina”, od 30. XI
napustio “Sin|eli}” i postao ~lan NP u Beogradu (odakle 1900, br. 23. i 24.
je i do{ao). To je Pozori{te dovelo u jo{ teù situaciju.
Ministar prosvete je, na predlog Branislava Nu{i}a,
upravnika NP u Beogradu, postavio 30. XII 1900. godine
pozori{nog recenzenta Jevtu Ugri~i}a za komesara “Sin-
|eli}a”, naro~ito zato da ga vodi privremeno, pregleda i
uredi finansijsko stawe u wemu. Ugri~i} se, me|utim,
zadrào vrlo kratko vreme, nepuna tri meseca, i vratio se
u Beograd, kao da se upla{io situacije u koju je tada zapao.
Po odlasku Milojevi}a, Pozori{ni odbor je izabrao za
upravnika glumca i rediteqa Radomira Petrovi}a krajem
decembra 1900. koji je stvarno vodio “Sin|eli}” od marta
1901. do 15. VIII 1904. godine kada je razre{en du`nosti.
Ugri~i} je kao komesar sredio neke poslove u Pozo-
ri{tu i obezbedio gostovawe prvaka NP iz Beograda u
“Sin|eli}u” da bi se time poboq{ala finansijska situa-
cija i podigao umetni~ki nivo predstava.
Delatnost “Sin|eli}a” za uprave

Radomira Petrovi}a (1901–1904)
Petrovi} nije vr{io ve}e izmene, niti sprovodio oz-
biqnije umetni~ke reforme u “Sin|eli}u” ili zato {to
nije umeo ili nije hteo, nego je prosto kopirao u radu

Milojevi}a iz boqih dana poku{avaju}i da nastavi tamo
gde je on dospevao uspe{no. On je zaveo stroù umetni~ku
disciplinu u trupi, traìo ozbiqniji i studiozniji rad
na probama i tako se trudio da podigne umetni~ki nivo
inscenacija solidnijim spremawem. Publika se postepeno
vra}ala Pozori{tu, pa su ~ak i prihodi bili ve}i. Jedan
izve{ta~ “Pozori{ta” iz 1903. spomiwe strogu disci-
plinu i hvali skromnu igru “u kojoj se ni izdaleka ne
1582 “Pozori{te”, 1903, br. 12. opaà ni mrvica palana~kih putuju}ih trupa”.1582 Za sa-
mog Petrovi}a kaè da ima “neobi~nog dara i razume-
vawa”. U repertoaru “Sin|eli}a” nije bilo novih poteza:
kao i Aleksandar Milojevi}, Petrovi} je pozajmqivao
komade iz repertoara NP u Beogradu i SNP u Novom Sadu,
naro~ito francuske i doma}e.
Petrovi} je organizovao i vrlo uspelo gostovawe
“Sin|eli}a” u NP u Beogradu u oktobru 1903. godine kada
su izvedeni komadi “Ivkova slava” (I ~in) Sremca – Br-
zaka, “Obi~an ~ovek” B. Nu{i}a i “Dragana” E. Brijea.
U po~etku 1904. godine nastaju ozbiqne trzavice, su-
kobi i krize u “Sin|eli}u”. Pozori{te je vi{e na turneji
nego u Ni{u i disciplina popu{ta, naro~ito daleko od
kontrole Pozori{nog odbora. Ni Odbor se nije mnogo
interesovao za pozori{te prepu{taju}i sve s poverewem
upravniku Petrovi}u, koji je postao samovoqan i neod-
govoran i pred gluma~kom druìnom, i pred Odborom. pa i
u pogledu materijalnog poslovawa. “Sa poverenom mu du-
`no{}u i pozori{nom imovinom” – pi{e izve{ta~ “Po-
zori{ta” 1904 – “po~eo je na jedan mah rukovati kao svojom
1583 “Pozori{te”, 1904. br. 13.
sopstvenom imovinom.”1583
Odbor ga je pozvao da se sa gostovawa u Vaqevu vrati sa
pozori{tem u Ni{ i tu podnese izve{taj o radu i poloì
sve ra~une. Petrovi} se nije odazvao pozivu nego je ~ak na
gostovawu u Vaqevu izostavio u nazivu pozori{ta “ni-
{ko” i objavqivao na plakatama: “Pozori{te ”Sin|eli}"
pod upravom R. Petrovi}a." Odbor je traìo pozori{nu
imovinu sudskim putem. Kada su glumci prozreli wegove
namere, napustili su ga! “Sin|eli}” je privremeno pre-
stao da radi. Krajem avgusta 1904. Odbor je uspeo sudskim
putem da od wega oduzme svu imovinu.
Tada je raspisan konkurs za gluma~ku druìnu. Odbor je
za upravnika u stvari samo potvrdio 1. IX 1904, godine
Mihaila – Eru Markovi}a, ~lana Narodnog pozori{ta u
Beogradu, koga je beogradska uprava delegirala u “Sin-
|eli}” odobriv{i wemu i supruzi Zorki, tako|e glumici,
jednogodi{we odsustvo, ali nije ni~im ograni~ilo mo-
gu}nost i duèg rada u Ni{u. Me|utim, Odbor je Marko-
vi}a smenio pre vremena – 21. XII 1904. godine.
Gradsko pozori{te “Sin|eli}” u Ni{u (1900– 1915) 617
Delatnost “Sin|eli}a” za uprave

Mihaila – Ere Markovi}a (1. IX – 21. XII 1904)
Markovi} je do{ao za upravnika sa reputacijom dobrog
glumca, biv{eg ~lana SNP u Novom Sadu, HZK u Zagrebu i
NP u Beogradu, zatim ve{tog i iskusnog organizatora,
koji je dugo igrao i u putuju}im druìnama. Postao je
upravnik i u pravom psiholo{kom trenutku: delegiran od
NP u Beogradu, jednoglasno prihva}en od Odbora u Ni{u i
svih glumaca kojima je zaista laknulo posle smewivawa
Petrovi}a, koji je mnogo zamutio odnose u pozori{tu.
Sada je Ni{ka op{tina redovno materijalno pomagala
pozori{te, a Odbor, koji su predvodili predsednik Jovan
Nestorovi}, okru`ni na~elnik i potpredsednik Nikola
Uzunovi}, predsednik Op{tine, sara|ivao je boqe sa po-
zori{tem. Glumci su po~eli da rade s odu{evqewem. U
po~etku i sve do zime sve je teklo vrlo lepo.
U zimu 1904. godine nastupili su te{ki dani i po~ela
vrlo ozbiqna finansijska kriza, teà nego ikad ranije.
Pozori{te je igralo nekoliko meseci stalno u Ni{u i
publika se brzo zasitila. Poseta je stalno opadala, pa su
neke predstave ~ak i otkazivane. Glumci su zara|ivali na
deobi vrlo malo, a i to im se ispla}ivalo vrlo neuredno.
Nemaju}i dovoqno materijalnih sredstava za ogrev i hranu,
glumci su se mrznuli po svojim stanovima i ishrawivali
vrlo oskudno. Upravnik Markovi} i rediteq Kosta Delini
predlagali su Odboru da pozori{te krene na turneju. Od-
bor, vaqda gorko pou~en slu~ajem Petrovi}a, nije to us-
vojio. Markovi} je bio prinu|en da zaduùje pozori{te, a
ve} je nasledio dosta duga od Petrovi}a. Finansijsko stawe
je bilo nepodno{qivo. Glumci su negodovali.
Odbor je, ne traè}i dubqe uzroke i razloge, na{ao
jedino re{ewe u smewivawu upravnika Markovi}a. Dobar
poznavalac pozori{ta i ve{t rutiner, kakve }e kvalitete
pokazati i docnije u pozori{nom radu, Markovi} je do-
sledno sprovodio organizaciju i op{tu disciplinu u “Sin-
|eli}u”, poboq{ao repertoar, sa sposobnim rediteqima
Dimitrijem Ni{li}em i Kostom Delinijem spremao so-
lidnije predstave, koje je i boqe opremao dekorativno i
kostimski. Ali, on je do{ao sa suvi{e ambicioznim pla-
nom i naro~ito nekontrolisano tro{io mnogo na dekora-
cije i kostime. Finansijsku situaciju je pogor{ao i duì
boravak pozori{ta u Ni{u, ~ija publika, ma koliko mu
ve} tradicionalno naklowena, nije mogla da obezbedi
stalnu posetu i pokrije velike izdatke. Prema tome, ova
kriza u “Sin|eli}u” nije proizvod neve{tog upravqawa
Markovi}a, nego je izazvana op{tom situacijom pozori-
{ta: tvrdoglavo i neve{to me{awe Odbora u rad pozori-
{ta, sve ve}e materijalne pozori{ne potrebe, a subven-
cija minimalna. Idu}i upravnik nije se duè zadràvao u
Ni{u nego {to je to publika mogla da izdrì.
Mihailo – Era Markovi} (25. XII 1869, Uìce – 1946.

Zagreb) spada me|u najzna~ajnije srpske glumce, ali je naj-
ve}i deo svoje umetni~ke karijere proveo u Hrvatskoj.
Vrlo mlad, posle zavr{ena ~etiri razreda gimnazije, po-
~eo je 1885. godine da igra u putuju}oj druìni Mihaila
Pe{i}a, a zatim: 1886. kod Laze Popovi}a, 1887–8. kod
Fotija Ili~i}a. 1889. u SNP u Novom Sadu, 1890–1. kod
Petra ]iri}a. 1892–94. kod \ure Proti}a, od 1894. u HZK
u Zagrebu. Po preporuci Andrije Fijana vodio je 1897.
godine Pokrajinsko kazali{te, pa se opet vratio u HZK u
Zagrebu. Zbog protivsrpskih demonstracija 1902. godine
morao je da napusti Zagreb i tada je sa suprugom Zorkom
pre{ao u NP u Beogradu gde je igrao sve do postavqewa za
upravnika “Sin|eli}a”. Posle napu{tawa “Sin|eli}a”
vodio je 1905–6. svoje putuju}e “Moderno pozori{te” po
Srbiji i Vojvodini, pa se 1906. godine vratio u HZK gde je
bio ~lan, ubrzo i rediteq. U vreme krstarewa italijan-
skih gluma~kih trupa po Dalmaciji upravnik HZK Stjepan
Mileti} mu je poverio da vodi 1907–8. Hrvatsko primor-
sko kazali{te u kojemu je igralo dosta i srpskih glumaca.
Ovo pozori{te je suzbijalo italijanski uticaj u Dalma-
ciji. Te opasnosti nisu prestale ni docnije. Tada mu je
upravnik Vladimir Tre{~ec – Brawski poverio organi-
zaciju i upravu Hrvatskog pokrajinskog kazali{ta, u stva-
ri filijale HZK u Zagrebu, 1911–12. godine. Posle toga je
reorganizovao i vodio Narodno kazali{te u Osijeku koje
je bilo pod neposrednim nadzorom HZK u Zagrebu. HZK je
opet poverilo krajem 1913. godine Markovi}u organiza-
ciju pozori{ta u Sarajevu gde je on radio do kraja 1914.
godine kada su ga austrougarske vlasti proterale. U sezo-
ni 1921–22. je artisti~ki upravnik NK u Splitu, a 1931–32.
godine, ve} kao penzioner, organizator i upravnik Na-
rodnog pozori{ta Zetske banovine na Cetiwu.
Markovi} je bio u po~etku dramski, zatim karakterni i
komi~ni glumac izrazito realisti~kog smera, vrlo pri-
rodan, neposredan, prijatne i pravilne dikcije, studiozan
u karakterizaciji mnogih likova iz doma}eg i stranog
repertoara.
Zna~ajnije su mu uloge: Na~elnik (“Revizor” Gogoqa),
[ajlok (“Mleta~ki trgovac”), [varc (“Zavi~aj” Sudermana),
Dr Stokman (“Narodni neprijateq” Ibzena), Hasanaga (u ist.
komadu M. Ogrizovi}a), Stevan Dragi} i Mita Kradi} (“Seo-
ski lola” Tot – Deska{ev), Ferko (“Ri|okosa” Luka~ija),
Marinko (“\ido”), Kapetan Frano (“Ekvinocio” Iva Voj-
novi}a), A}im (“Protekcija”), Jevrem (“Narodni poslanik”),
Jerotije (“Sumwivo lice”) u komedijama B. Nu{i}a.
Delatnost “Sin|eli}a” za uprave Koste Delinija

(1905–1912)
Posle smewivawa Markovi}a bio je u pitawu opstanak
“Sin|eli}a”. Pozori{ni odbor je predloìo Ministar-
stvu prosvete da se pozori{te pretvori u filijalu NP u

1584 Ministarstvo posvete 1905,
Beogradu ili bar pomogne finansijski.1584 U o~ekivawu
nekog spasonosnog re{ewa Odbor je izabrao dotada{weg AS.
~lana i rediteqa Kostu Delinija za upravnika i dao mu
puna ovla{}ewa, jer se sa druìnom slobodno kretao. Po-
zori{te je primalo i malu finansijsku pomo} Ni{ke op-
{tine, ali ne stalnu.
Do kraja 1907. godine pozori{te je naj~e{}e i najduè u
Ni{u odakle kre}e na turneje, ali uvek jedva ìvotari
finansijski. Ono je 11. III 1907. godine proslavilo u Ni{u
25-godi{wicu od osnivawa komadom “@ivot na onom sve-
tu”, slikom iz ni{kog ìvota, Brane Cvetkovi}a. Na dan
proslave “Op{tinske novine”1585 sa ogor~ewem i preko- 1585 “Op{tinske novine”, od 11. III
rima pisale su o situaciji pozori{ta: “Jo{ od postanka 1907, br. 11.

svoga ovo pozori{te muku mu~i. Stalno se bori sa mate-
rijalnim neprilikama. Ni vrlo dobre gluma~ke snage, ni
stalna godi{wa pomo} Ni{ke op{tine, ni pokloni po-
zori{noj garderobi, ni{ta nisu pomogli.” Izve{ta~ osu-
|uje pozori{nu publiku, “naro~ito mladi nara{taj, koji
kreveqewe svetskih skitnica i profanisanog ènskiwa
pretpostavqa lepoj i pou~noj predstavi pozori{noj...
Umesto da se napaja duhom nauke – na{a mlade`, pa ~ak i
zreliji nemaju kad ~estito ni da ve~eraju, ve} sa zalogajem
jo{ u ustima navla~e kaput i cipele da ne bi zadocnili
kod peva~ica.” Ogor~eni i u publici vrlo omiqeni Brana
Cvetkovi}, pozivaju}i vlast da izbace iz grada razne
“ting-tanglove, peva~ice i wima podobne”, upozorava na
zna~ajno geografsko mesto i nacionalno-politi~ku ulogu
Ni{a u ovoj oblasti Srbije. “Sin|eli}” se na{ao u vrlo
neprijatnoj situaciji: Odbor ga je priznavao samo for-
malno za svoje pozori{te, a bilo je u svemu prepu{teno
samo sebi, s malom, povremenom subvencijom, tako da je
li~ilo na vlasni{tvo Delinija. Ni u Ni{u pozori{te se
nije ose}alo kao kod svoje ku}e. Izve{ta~ lista “Slo-
bode” qutio se 1908. na Delinija {to je u januaru do{ao sa
“Sin|eli}em” u Ni{ kad se u wemu nalazila druìna Q.
Raji~i}a – ^vrge.1586 Drugi put mu zamera, naravno neumes- 1586 Ni{ka “Sloboda”, od 31. I
no, “{to je samovlasno uzelo sebi ime Ni{ko pozori{te 1908, br. 5.
“Sin|eli}” koje je postojalo u Ni{u i kojim je upravqao
naro~iti odbor. To pozori{te nije jo{ likvidirano, i
nijedan od ~lanova Odbora nije dao pravo g. Deliniju da
moè nositi ime “Sin|eli}”, te se ne moèmo na~uditi g.
Deliniju, da tu|e ime samovlasno prisvaja" – pa mu ~ak
preti sudom! List “Sloboda” je preterao u slobodnoj in-
terpretaciji i prosto je neshvatqivo koliko jedan ni{ki
list moè oti}i tako daleko u neobave{tenosti.
“Sin|eli}” mewa naziv u “Trifkovi}”

Delini je vodio “Sin|eli}” do 1912. godine kada ga je
predao novom upravniku Simi Buni}u, koji je dotle imao
putuju}u druìnu “Zajednicu”. Prema Zakonu i Uredbi o

Narodnom pozori{tu iz 1911. i Zakonu o putuju}im po-
zori{tima iz 1912. godine obrazovana su u Srbiji nova
putuju}a povla{}ena pozori{ta, a me|u wima i “Trif-
kovi}” na teritoriji dotada{weg “Sin|eli}a” sa sedi-
{tem u Ni{u. Zato se “Sin|eli}” od 1912. godine za uprave
Buni}a naziva “Trifkovi}”, jer se pozori{tima daju po-
zori{na imena. Delini je preuzeo pozori{te “Joakim Vu-
ji}”. Buni} je pozori{te vodio kra}e vreme, do sredine
1914. godine kada je umro. Tada je ve}, posle sarajevskog
atentata, objavqena mobilizacija i izvr{ena evakuacija
prestonice. Neki beogradski glumci, koji nisu bili vojni
obveznici, preba~eni su u “Trifkovi}” u Ni{u da nastave
rad. Me|u wima je do{ao i stari upravnik “Sin|eli}a”,
glumac i rediteq Aleksandar Milojevi}, koji je, posle
smrti Buni}a, postao upravnik i vratio pozori{tu stari
u ovim krajevima popularni naziv “Sin|eli}” 1914. go-
dine. “Sin|eli}” je u novoj organizaciji i sa poja~anim
sastavom nastavio rad u kafani “Evropa” u toku skoro
celog leta 1915. godine, a u jesen obustavio rad pred ne-
prijateqsku okupaciju.
Zasluge Koste Delinija za “Sin|eli}”

Sa Milojevi}em, Delini je najduè vodio “Sin|eli}” i
mnogo, mo`da i najvi{e, doprineo wegovom umetni~kom
ugledu solidnom organizacijom pozori{ta, uzornom dis-
ciplinom u trupi, dobro spremanim predstavama, izborom
repertoara i obilaèwem vi{e gradova po Srbiji u koji-
ma su uvek bili izuzetno ceweni i on i wegova ozbiqna
druìna. Gospodstven i vrlo ozbiqan i u pona{awu i u
radu u privatnom ìvotu, Delini je bio takav i u pozo-
ri{tu i to dosledno prenosio na celu gluma~ku druìnu.
Zato nije preterano galantna jubilejska izjava ~lanova
“Sin|eli}a” koji na pozivnici pozivaju publiku 1910. go-
dine na proslavu 25-godi{wice u Beogradu “na{eg mnogo
zaslu`nog u~iteqa i direktora”, ~ije je “ime poznato svug-
de gde Srbin ìvi, di{e i misli”.
Odli~an glumac i rediteq, Delini je mnogo u~inio na
umetni~kom usavr{avawu glumaca stvaraju}i gotove glum-
ce i solidne predstave. Stariji glumci su sa ponosom isti-
cali da su wegovi u~enici i da im je bila najboqa glu-
ma~ka {kola u “Sin|eli}u” za wegove uprave.
Za wegove uprave komadi su spremani duè, sa vi{e
proba, a predstave, i pored finansijskih te{ko}a, izvo-
|ene u lepoj dekorativno-kostimskoj opremi, jer je “Sin-
|eli}” imao garderobu dobro snabdevenu. Neki zna~ajni
stari glumci, s kojima sam stigao da govorim, tvrdili su da
su neke inscenacije komada u “Sin|eli}u” za uprave Deli-
nija bile na vi{em umetni~kom nivou nego u NP u Beo-
gradu. Uostalom, to nije nemogu}e s obzirom na povremeni

sastav gluma~ke druìne. Neka u takvim galantnim izja-
vama ima i preterivawa, ali, ipak, svedo~e o ozbiqnosti
rada u “Sin|eli}u”.
Gluma~ka druìna je u skoro svim sezonama bila sa-
stavqena od najboqih snaga. Bilo je, naravno, i podba-
civawa, privremenih kriza u sastavu druìne i u zastup-
qenosti fahova i u izboru glumaca po vrednosti. Docnije,
iz pregleda glumaca, vide}e se stvarala~ke snage koje su u
ovo vreme odràvale ugled “Sin|eli}a”.
I Delini je prenosio komade iz repertoara NP u Beo-
gradu i SNP u Novom Sadu biraju}i, o~igledno, scenski
efektne, koju obe}avaju uspeh u publici iz svih kwièv-
nih epoha i pravaca, od starih romanti~arskih do mo-
dernih, ~ak i Ibzena i Meterlinka. Izvo|ena su i neka
dela samo od lokalnog interesa, folklorna ili istorij-
ska, kakvih nema, naravno, u repertoaru drugih srpskih
pozori{ta. Zna~ajno je ista}i da ovaj iskusni scenski
prakti~ar nije, makar ga finansijske te{ko}e i druk~ije
savetovale, zaboravqao i na vi{e umetni~ke ambicije po-
zori{ta. Ali, to je u isto vreme i ubedqiv dokaz da je i
takozvana srpska provincija imala svoju brojnu odabranu
publiku kada pozori{te, upu}eno na wu radi svog opstan-
ka, nije to smatralo rizikom.
Za uprave Delinija “Sin|eli}” je izveo tri gostovawa:
u julu 1905. godine igrao je u Beogradu “Balkansku caricu”
kraqa Nikole Petrovi}a, koju }e NP izvoditi tek 1903.
godine; u novembru 1906. godine gostovao je u Sofiji i
igrao komad “\ido” i “Pu~inu” Nu{i}a; tre}i put opet u
Beogradu 17. IX 1910. godine igrana je drama “î~a Martin
hamalin” E. Kormona – E. Granèa u sali “Kolar~eve
pivnice” kada je Delini proslavio 25-godi{wicu umet-
ni~kog rada u ulozi Martina.
Kosta Delini (8. V 1868, Beograd – februar 1916, Do-
boj) sigurno spada me|u najzaslu`nije srpske pozori{ne
trudbenike i kao glumac, rediteq-pedagog i kao vrlo spo-
soban upravnik pozori{ta. Unuk Antonija, sin Andrije,
najstarijih beogradskih apotekara, osnovnu {kolu, gimna-
ziju i maturu je zavr{io s lepim uspehom u Beogradu, a
zatim je po~eo da studira farmaciju u Zagrebu. Tu je prvi
put stupio na scenu 1885. u HZK i ostao do 1886. godine, a
zatim proveo: 1887–9. u putuju}em pozori{tu Mihaila La-
zi}a – Strica, 1890–93. u SNP u Novom Sadu, 1894. opet u
HZK, kra}e vreme po~etkom 1895. i Minhenu na gluma~kom
usavr{avawu, 1895–96. u putuju}oj druìni \ure Proti}a,
1896–97. prvi put u NP u Beogradu. 1898–99. prvi put u
“Sin|eli}u”. 1899–1900. u druìni Petra ]iri}a, 1900–1.
vodi svoje vrlo popularno komi~no pozori{te “Vesele Kosta Delini
ve~eri” u Beogradu. 1901–3. je drugi put u NP u Beogradu.

od 1904. do 1912. je ~lan, rediteq i upravnik “Sin|eli}a”
kada preuzima kao upravnik povla{}eno putuju}e pozo-
ri{te “Joakim Vuji}”. U ratu je bio u sanitetskoj forma-
ciji Uì~ke divizije kao narednik. Zarobqen je u biv{oj
Podgorici (Titogradu) 1915. godine i preba~en u Doboj
gde je umro od pegavog tifusa i tu sahrawen. Delini je
tuma~io razne fahove – dramski, karakterni i komi~ni,
ali je bio najboqi u karakternom. On je bio izraziti
predstavnik moderne realisti~ke {kole koji u igru unosi
duha, odmerenosti, dobrog i ta~nog tona, psiholo{ku ana-
lizu i studiju, na {ta je uvek upu}ivao i svoje glumce.
Wegove sposobnosti su uo~ene jo{ u mladosti. Povodom
tuma~ewa @ivka u “Ciganinu” Sigligetija u NP u Beo-
gradu jedan recenzent ga hvali 1896. godine da je “bio iz-
vrstan”: “I maska, i mimika, i glas i govor, i kretawe, i
1587 “Ve~erwe novosti”, od 29. VI
veseli i àlosni, i mirni i pateti~ni momenti, sve je to u
g. Delinija bilo sino} tako izvrsno.”1587 Novosadski re-
1896.
cenzent isti~e 1890. godine da “g. Delini ima dara za
1588 “Pozori{te”, 1890, br. 29.
stara~ke i dobro}udne uloge”,1588 a imao je tek 22 godine!
1589 Sarajevska “Nada”, 1896, br. 3. A. Mato{ 1896. hvali wegov “sonoran i mu{ki glas.”1589
Docnije Delini je izrastao u scenskog velikana.
Zna~ajnije su mu uloge: Teofil (“Smrt Stefana De~an-
skog” Sterije), Kir Dima (“Kir Jawa”), Nemawa (u ist. ko-
madu), Mahmut pa{a (“Todor od Stala}a” oba M. Cveti}a),
Stavra (“Potera” Stanojevi}a – Veselinovi}a), Marinko
(“\ido”), Hayi Loja (u ist. komadu B. Nu{i}a), Jago (“Ote-
lo”), Vagner (“Faust” Getea), Kvazimodo (“Zvonar Bogoro-
di~ine crkve”), Filijas Fog (“Put oko zemqe” d’Enerija i @.
Verna), Toma (“Montroz” H. Laubea), Fro{ar (“Dve siro-
tice” d’Enerija – Kormona), Skarpio (“Toska”), Vojvoda od
Albe (“Otaybina”), oba V. Sardua, Tokeramo (“Tajfun” M.
Len|ela), Napoleon (“Madam San-@en” Sardua – Moroa).
Delini je napisao pozori{ne komade: “Nemawa”, drama
u 3 ~ina, “@ena”, dru{tvena drama u 3 ~ina. “Dve vladarke
iz naroda”, drama u 1 ~inu, “Kosovo je osve}eno”, drama u 1
~inu i nekoliko pripovedaka.
Rad “Sin|eli}a” odnosno “Trifkovi}a” za uprave Sime
Buni}a i ponovo Aleksandra Milojevi}a do
raspu{tawa Pozori{ta pred okupaciju Ni{a
Sima Buni} je, kao {to sam rekao, prihvatio “Sin-
|eli}” od Koste Delinija sredinom 1912. godine. Tek {to
ga je primio, obrazovano je, po Zakonu o putuju}im pozo-
ri{tima, dràvno povla{}eno pozori{te “Trifkovi}” i
za wegovog Upravnika je postavqen Buni}, a Delini je
preuzeo druìnu “Joakim Vuji}”. U stvari, Povla{}eno
pozori{te “Trifkovi}” je obrazovano od izabranih ~la-
nova dotada{weg “Sin|eli}a” i putuju}e druìne “Zajed-
nica”, koju je dotle vodio osniva~ Buni}. Prema tome,
novo Povla{}eno pozori{te “Trifkovi}” je biv{i “Sin-
|eli}” i tako nije prekinuta lepa kulturna tradicija

Ni{a, niti povre|en ponos gra|ana, jer je oko toga bilo
malo i spora i diskusije, ali je druìna sada reorgani-
zovana i finansijski obezbe|ena, sa dvostrukom kontro-
lom – Ministarstva prosvete i umetni~kom NP u Beo-
gradu. Naziv je promewen zato {to se mislilo da vi{e
odgovara ime jednog komediografa nego nacionalnog ju-
naka. Zadràna je i biv{a teritorija “Sin|eli}a”: jugo-
isto~na Srbija sa sedi{tem u Ni{u i gradovima Vrwci,
Aleksinac, Kru{evac, Pirot, Kraqevo, pa se zalazilo i u
Vrawe. Sedi{te je bio Ni{ u kojemu je Pozori{te naj-
duè i provodio.
Sve do sredine 1914. godine Buni} je radio pod nor-
malnim uslovima. Ali otada, kada }e upravu Pozori{ta
preuzeti Aleksandar Milojevi}, posle smrti Buni}eve,
situacija se naglo izmenila: posle sarajevskog atentata,
austrougarskog ultimatuma i op{te vojne mobilizacije.
Ni{ je postao ratna prestonica Srbije. U wega su pre{li
vlada, Narodna skup{tina, sve zna~ajnije dràvne usta-
nove, pa i vi{e ~lanova Narodnog pozori{ta koji su do-
deqeni “Sin|eli}u”. Sve se to uveliko izvodio u julu
1914. godine. Stanovni{tvo u Ni{u, koje je dotle iznosilo
oko 25.000. naglo je narastalo sa izbeglicama do blizu 1590 Arnold Frakaroli: “U Ni{u”,
100.000 du{a. 1590 “Politika”, od 25. II 1915, br. 3.953.
Sima Buni} (26. II 1882, Leskovac – 13. jun 1914. Ni{)

nije bio upravnik {irih umetni~kih koncepcija, ve}e po-
zori{ne kulture, ~ak ni znatniji glumac i rediteq, ali je
bio veliki pregalac, vrlo preduzimqiv, odli~an organi- 1591 Dragomir Popovi}: “Gluma”,
zator i uzorno po{ten trudbenik mnogo cewen od glumaca. 1922, sv. 5.
On se s naporom probijao kroz ìvot dok nije izbio na
povr{inu. U 1898–99. godini je pomo}ni garderober u NP u
Beogradu. U me|uvremenu je u~io i molerski zanat. jer je
imao smisla za slikarstvo. U “Srbadiji” Dimitrija Ni-
{li}a radio je kao dekorativni slikar i rekviziter 1900-
–1903; od 1904. je s prekidima ~lan “Sin|eli}a” ili u putu-
ju}im druìnama kao glumac i dekorater. U 1910. godini je
osnovao i vodio putuju}u druìnu “Zajednica”. Tu i u
“Sin|eli}u” je reìrao i igrao karakterne i komi~ne
uloge. Bio je darovit glumac, ali nije ostvario vi{u umet-
ni~ku meru.
Wegove su uloge: Mitke (“Ko{tana”), Ivko i Neko (“Iv-
kova slava” V. Miqkovi}a), Hayi-Zamfir (“Zona Zamfiro-
va” Sremca – Buni}a), Maksim (“\ido”), To{ica (“Izbira~i-
ca” K. Trifkovi}a), Gvozden (“Devoja~ka kletva” Q. Petro-
vi}a), Vi}entije (“Obi~an ~ovek” Nu{i}a).
U svom pozori{tu “Zajednica” malao je i dekoracije
“pune ìvota i topline”.1591 Wegovi komadi “Vojvoda
Brana”, “Vojvoda Gligor” i “No} u haremu” i dosta uspele
dramatizacije “Zone Zamfirove” Sremca i “Gorskog ca-
ra” S. Rankovi}a imaju vrlo ~esto lepih scenskih efe- Sima Buni}
kata. “Zona Zamfirova” se dugo izvodila ba{ u wegovoj

obradi u svim srpskim pozori{tima.
Buni} je neosporno imao obdarenu prirodu, ali se nije
mogao normalno da razvija prerano pritisnut i iscrp-
qivan nevoqama putuju}eg glumca i upravnika pozori{ta
da ve} u trideset drugoj godini ìvota bude poko{en gru-
doboqom.
Repertoar ni{kog “Sin|eli}a” u ovoj etapi

(1900–1915)
Ja sam ve} istakao da je “Sin|eli}” izvodio u ovoj etapi
najve}im delom komade pomamqene iz repertoara prven-
stveno NP u Beogradu, ponekad i iz SNP u Novom Sadu.
Mali broj komada poti~e od lokalnih pisaca, pa su izvo-
|eni ili samo u “Sin|eli}u” ili u putuju}im druìnama.
Upravnici “Sin|eli}a” bili su, nesumwivo, u povoqni-
jim prikama {to su uvek mogli prvo da sa~ekaju i provere
uspeh pojedinih komada u Beogradu, pa da se odlu~e {ta }e
uneti u svoj repertoar. Zato se u repertoaru “Sin|eli}a”
zapaàju naj~e{}e scenski efektni komadi koji dobro
prolaze kod publike. ali poneki i od onih sa ozbiqnim
umetni~kim pretenzijama kojima se pozori{ta izlaù i
riziku. U svakom slu~aju, korisno je i zna~ajno osvrnuti se
bar letimi~no na taj repertoar ne samo da bi se ocenile
umetni~ke preokupacije jednog zna~ajnog pozori{ta, nego
naslutio ukus srpske publike u unutra{wosti: jer ako
jedno pozori{te, koje najve}im delom ìvi od publike,
favorizuje odre|ene vrste komada, odre|ene tematikom,
duhom i prirodom razonode, zna~i da tako postupa uprav-
qaju}i se prema wenim zahtevima i interesu.
U nacionalnom repertoaru su zastupqeni svi zna~ajniji
srpski komadi iz starijeg i novijeg doba: “Kir Jawa”, “Zla
èna”, “Pokondirena tikva”, “Laà i paralaà”, “Smrt Ste-
fana De~anskog” Sterije, “Izbira~ica” i skoro sve jedno-
~inke K. Trifkovi}a, “Jelisaveta”, “Stanoje Glava{” \. Jak-
{i}a, “Maksim Crnojevi}” L. Kosti}a, “Hajduk Veqko” J.
Draga{evi}a, “Podvala”, “Dva cvancika” M. Gli{i}a, “û~uk
Stana” M. Petrovi}a, “\ido” Veselinovi}a i Brzaka, “Po-
tera” Veselinovi}a i Ilije Stanojevi}a, “Nemawa”, “Todor
od Stala}a”, “Du{an” M. Cveti}a, “Narodni poslanik”,
“Protekcija”, “Pu~ina”, “Svet”, “Put oko sveta”, “Obi~an
~ovek”, “Tako je moralo biti”, “Hayi Loja”, “Danak u krvi”,
“Knez Ivo od Semberije” B. Nu{i}a, “Zulum}ar”, “Adembeg”,
“On” S. ]orovi}a, “Golgota” Milivoja Predi}a, “Ko{tana”
Bore Stankovi}a, “Balkanska carica” kraqa N. Petrovi}a,
“Dor}olska posla” Ilije Stanojevi}a, dramatizacije “Zone
Zamfirove” i “Ivkove slave”, komadi s lokalnom tematikom
Sime Buni}a, “Hasanaginica” A. [anti}a i dr.
To je skoro sve scenski zna~ajnije {to je mogla da poka-
è nacionalna dramatika, ne ra~unaju}i mnoge druge mawe
vredne komade koje nisam spomenuo.
Od stranih komada nave{}u samo scenski ili kwièvno

zanimqive, a takvih ima najvi{e, koji potvr|uju da se imalo u
izboru iz beogradskog ili mawe novosadskog repertoara izve-
snog kriti~kog merila: “Otelo”, “Kraq Lir”, “Hamlet”, “Uk-
ro}ena goropad”, “Mleta~ki trgovac” [ekspira, “Na silu
lekar”, “Uobraèni bolesnik” Molijera, “Fedra” Rasina,
“Razbojnici”, “Spletka i qubav” [ilera, “Jadnici” Igoa – T.
Megerle, “Zvonar Bogorodi~ine crkve” Igoa – Birh-Pfaj-
ferove. “Raspiku}a” Rajmunda, “Seoski lola” Tota – Deska-
{eva, “Ri|okosa” Luka~ija, “Put oko zemqe” d’Enerija – @.
Verna, “Ciganin” Sigligetija, “îkina ku}a” Mjasnickog,
“Peri{onov put” E. Labi{a, “Kin” Dime Oca, “Zavi~aj”,
“âst” H. Sudermana, “Trilbi” @orà de Moriera, “U laì
je plitko dno”, “Sluga dvaju gospodara” K. Goldonija. “@e-
nidba”, “Revizor” N. Gogoqa, “êrga{ki ìvot” Mirèa,
“Stari kaplar” d’Enerija – Dimanoara, “Jevrejin iz Poqske”
Erkmana – [atrijana, “Roman siroma{nog mladi}a” Oktav
Feje, “Madam San-@en” Sardua – Moroa, “Fedora”, “Otaybi-
na”, “Prisni prijateqi” Sardua, “G|a s kamelijama”. “G. Al-
fons” Dime Sina, “Ana Karewina” Tolstoja – Giroa, “Vaskr-
sewe” Tolstoja – A. Bataja, “Moral g|e Dulske” Gabrijele
Zapoqske, “Gra|anska smrt” P. \akometija, “Safo” Grilpar-
cera, “Aveti”, “Narodni neprijateq” Ibzena, Kiriyija Hen-
{el” G. Hauptmana, “Doma}e ogwi{te” M. Meterlinka, “Pa-
lan~ani” Maksima Gorkog, “Bankrotstvo” B. Bjernsona, i dr.
Izostavqaju}i mnoge komade razli~ite po umetni~koj
i scenskoj vrednosti, ovaj pregled je, rekao bih, sasvim
dovoqan da pokaè {iroki i vrlo raznovrsni dijapazon
repertoara “Sin|eli}a” za ~etrnaest godina. Neki od do-
ma}ih i stranih komada su izvo|eni kao premijere krajem
XIX veka, tako da su sada nanovo uve`bani. Prema tome,
ovaj repertoar je uglavnom op{ta slika repertoara “Sin-
|eli}a” od kraja XIX veka do obustave rada. Trebalo bi ga
kompletirati samo operetama (“Mamzel Nitu{”, “Pti-
~ar”, “Maskota”, “Lutka”) za koje se i u “Sin|eli}u” u ovo
vreme imalo slabosti. Kada se ovaj repertoar pa i komadi
koje nisam spomenuo) sagleda u celini, name}u se zakqu-
~ci: kulturni nivo srpske publike u takozvanoj provin-
ciji morao je biti povoqan; publika na ovoj pozori{noj
teritoriji je volela pozori{te, a to je pokazivala i doc-
nije, do na{ih dana i, najzad, gluma~ka druìna “Sin|eli-
}a” je morala biti dorasla za sloènije umetni~ke za-
datke koje joj je postavqao ovakav repertoar. Uostalom,
kriti~ki osvrt na wegove gluma~ke snage pokaza}e dokle
su dospevale umetni~ke mogu}nosti “Sin|eli}a”.
Gluma~ka druìna i “Sin|eli}” kao {kola i

rasadnik srpskih glumaca
Kroz “Sin|eli}” u toku nepunih petnaest godina pro-
{la je velika plejada glumaca iz raznih nara{taja: jedni
su tu po~iwali i u wemu se obrazovali, drugi su u wega
stizali iz putuju}ih druìna, iz NP u Beogradu i SNP u
Novom Sadu, tre}i su iz wega, zahvaquju}i wegovom ugledu

u pozori{nom svetu, lak{e prelazili u druga pozori{ta.
Ono {to sam rekao za “Sin|eli}a” iz kraja XIX veka
vaìlo je i sada: iz wega je vodio put pravo u Beograd ili
Novi Sad. Za sve glumce “Sin|eli}” je bio najboqa gluma-
~ka {kola, prekaqivawe u nevoqama u danima finansij-
skih kriza i isku{ewa i blistawe u lepoti, slavi i ve-
li~ini svoga poziva. Tu se i mnogo, neumorno igralo, sva-
kog dana, jer je od toga zavisila i zarada. U “Sin|eli}u” su
u ovo vreme igrali vi{e velikih scenskih umetnika, ni-
{ta umetni~ki mawe vrednih od onih u Beogradu i u Novom
Sadu, a neki od wih spadaju me|u najboqe srpske glumce.
Katica Lazi}ka, Qubica Jovanovi} – [tefi, Zora ]ur-
~i}ka, Olga Ili}ka, peva~ice Leposava Ni{li}ka i Ma-
rija Vu~i}evi}ka, Vukosava Krsmanovi}ka, Dimitrije Gi-
ni}, Fran Novakovi}, Kosta Delini, Du{an Jovanovi},
Kosta – Ko~a Jovanovi}, Bogoboj Rucovi}, Miodrag Beko-
vi}, Du{an Barjaktarovi}, Ilija Vu~i}evi}, Kosta Ili},
Du{an Kujunyi}, Pera Jovanovi}, na primer, predstav-
qaju i svojim najboqim umetni~kim kreacijama vrednosti
koje ne izostaju od onih u Beogradu. Ali, za sve wih, na-
ravno, nije bilo mesta u Beogradu ili Novom Sadu, jer su
wihovi fahovi bili ve} zastupqeni ili su o tome odlu-
~ivali ponekad i drugi sporedni razlozi.
Vanredno je te{ko utvrditi hronolo{ki red po kojemu
su glumci stizali u “Sin|eli}”, koliko se u wemu zadrà-
vali i onda ga napu{tali da se u wega vra}aju po dva sli
tri puta. Podaci u {tampi su retki i nepotpuni, arhivski
dokumenti vrlo oskudni,. a biografije glumaca protivu-
re~ne i nepouzdane, jer su godine kazivane docnije kada su
wihova se}awa ve} i{~ilela. Samo sravwivawem se do-
lazilo do ta~nih ili najverovatnijih podataka. Ta~no je
da su svi stizali u “Sin|eli}” u ovoj etapi i tada stvarali.
Ako u samo nekoliko slu~ajeva i ima gre{aka u datirawu,
onda su u pitawu jedna ili dve godine i to kod mawe va`nih
glumaca. Ja sam napred prikazao sastav druìne “Sin-
|eli}a” sasvim pri kraju XIX veka, do 1900. godine. Takav
sastav druìne ostao je i u 1901. godini. Neki od glumaca
koji su stizali u “Sin|eli}” u toku ove etape bili su
wegovi ~lanovi i krajem XIX veka. Glumci su stizali u
“Sin|eli}” po ovom hronolo{kom redu i to u 1900. godini:
Zorka A. Milojevi}ka, Sofija Hari{eva, Milena Hari-
{eva; u 1901: Marija Vu~i}evi}ka, Ilija Vu~i}evi}, Rista
Spiridonovi}; 1902: Josip Srdanovi}; 1903: Marija M. Pe-
trovi}ka – Klipina, Katica M. Lazi}ka, Mila An|elko-
vi}ka, Zorka Simi}ka, Qubica Teodosijevi}eva, Josip
Papi}, Andrija ]ur~i}, Mihailo Lazi} – î~ko, Mi-
hailo Petrovi} – Klipa, êda An|elkovi}; u 1904: Zorka
M. Markovi}ka, Vukosava Krsmanovi}ka, Marija D. To-
palovi}ka, Zora ]ur~i}ka, Pava Sluka-Bekovi}, Mila K.
Delinija, Melanija M. Dostani}ka, Du{an Topalovi},

Mihailo – Era Markovi}, Kosta Delini, Qubomir Jova-
novi} – stariji, Dragutin Krsmanovi}, Vladimir Tasi},
Lazar Kadijevi}, Miodrag Bekovi}, Sima Stanojevi} –
[u}ur; 1905: Danica Radoji~i}, Vojislav Radoji~i}, Kosta
– Ko~a Jovanovi}; u 1906: Qubica – [tefi Jovanovi},
Jelena Barjaktarovi}, Leposava Jovanovi}, Mica Pavko-
vi}ka, Du{an Barjaktarovi}, Jovan Antonijevi} – \edo,
\or|e Jovanovi}, Boìdar \ermanovi}; u 1907: Qubica
Rutina Jovanovi}ka, Qubica D. Stefanovi}ka, Milutin
Yimi}, Milojko Le{janin, Dragutin – Dragi Stefanovi}
– Kaplar, Du{an Jovanovi}; u 1909 – cela trupa: Olga
Ili}ka, Anka Stefanovi}ka, Qubica \ermanovi}ka, Zo-
rica Brankovi}-Radovi}, Nada Prvulovi}eva, Mila De-
linijeva, Katica Rucovi}, Melanija Dostani}ka, Qubica
Stefanovi}ka, Zora ]ur~i}, Lenka Tifenbah, Mara Vu-
~i}evi}, Bogoboj Rucovi}, Dimitrije Gini}, Fran Nova-
kovi}, Kosta Ili}, Boìdar Milovanovi}, Du{an Jova-
novi}, Miloje Dostani}, Kosta Jovanovi}, Andra ]ur~i},
Bora Stefanovi}, Ilija Vu~i}evi}; u 1910: Qubinka Ra-
ki}eva, Jelica Jovaneskovi}ka, Kosta Jovaneskovi}.
Kompletan sastav trupe “Trifkovi}”, koja je zamenila
“Sin|eli}”, u 1912–13: Katica M. Lazi}ka, Qubica – Lujza
Stanojevi}ka, Pava Sluka-Bekovi}, Melanija Dostani-
}ka, Qubica [tefi – Jovanovi}eva, Katica @iki}ka-Gi-
ni}ka, Katarina – Kaja Buni}ka, Roksanda Rosa Beko-
vi}ka-Lukovi}ka, Marija D. Popovi}ka, @ivka Srdano-
vi}ka, Hristina – Lela Josipovi}-Hristili}ka, Olga N.
Todorovi}ka, Marija Baji}ka, Dobrila Yimi}ka, Ruìca
Radosavqevi}, Katarina – Ka}a Stojadinovi}ka, Zora
]ur~i}ka, Leposava Jovanovi}, Draga R. Pavi}evi}ka, Si-
ma Buni}, Dimitrije Gini}, Pera Jovanovi}, Radomir Pa-
vi}evi}, Du{an Kujunyi}, Nikola Todorovi}, Quba Vuko-
manovi}, Fran Novakovi}, Andrija ]ur~i}, Miodrag Be-
kovi}, Petar Baji}, Josip Srdanovi}, Petar Hristili},
Miloje Dostani}, Milutin Yimi}, Stevan Jovanovi} –
[tefi, Mihailo Lazi} – î~ko, Jovan Jeremi}, @ivadin
– @ika Stanisavqevi}, Sima Stanojevi} – [u}ur, Slavko
– Svetislav Grdani~ki. I ovaj sastav u sezoni 1912–13. nije
mogao da bude stalan, jer su glumci ~esto prelazili (zbog
sukoba izme|u sebe ili s upravom) iz jedne u drugu dru-
ìnu, naro~ito u Skopsko pozori{te koje je osnovano
1913. godine.
Umetni~ka delatnost svih glumaca ove velike plejade
ne pripada samo “Sin|eli}u” odnosno docnije “Trifko-
vi}u”. O nekoliko sam ve} govorio u okviru izlagawa
delatnosti drugih pozori{ta u odre|enim istorijskim
trenucima; o izvesnom broju glumaca govori}u uz pozo-
ri{ta u kojima su, stvaraju}i jo{ u punoj snazi, dostigli
svoju najvi{u umetni~ku meru (na primer Dimitrije Gi-
ni}, Fran Novakovi}, Jovan Antonijevi}, Roksanda Luko-

vi}-Bekovi} u NP u Beogradu, Pera Jovanovi}, Josif Sr-
danovi}, Stevan – [tefi Jovanovi}, Milutin Yimi}, @i-
vka Srdanovi}ka, Ruìca Radosavqevi}, Dobrila Yimi}.
Qubica – [tefi Jovanovi} u NP u Skopqu, Du{an Kujun-
yi} u NP u Ni{u – svi izme|u dva rata, itd.). Ve}i broj
glumaca igrao je po putuju}im druìnama ili u pozori-
{tima koja ne obuhvata ova istorija, pa je razumqivo {to
moraju biti sada obuhva}eni bez obzira na to {to su se
docnije umetni~ki i boqe osvedo~ili.
Zorka Milojevi}ka (25. IV 1862, Pan~evo – 9. IX 1938,
Beograd), supruga glumca i rediteqa Aleksandra, bila je
darovita, inteligentna, za svoje vreme lepo obrazovana
(govorila je francuski i nema~ki jezik) i vrlo otmena u
opho|ewu u ìvotu i na sceni. Prvi put je stupila na scenu
1872. kao devoj~ica u NP u Beogradu. a od 1881. je u SNP u
Novom Sadu i tu je igrala, s kratkim prekidom u 1887.
godini, sve do 1890. od 1890–92. u druìni \ure Proti}a i
Mihaila Pe{i}a, a zatim u ni{kom “Sin|eli}u” 1892-
–1904. U mla|em uzrastu tuma~ila je vrlo uspe{no qubav-
nice i dramske uloge s lepom ose}ajno{}u i neposredno-
{}u, sa smislom za psiholo{ki izraz i ta~an ton, docnije,
me|utim, karakterne partije realisti~no i prirodno, s
potrebnom odmereno{}u u igri kojom se odlikovala. Ona
je i lepo pevala.
Wene su uloge: Emilija (“Otelo”), Lukrecija Boryija (u
ist. komadu Igoa), Amalija (“Raspiku}a” Rajmunda), [arlota
(“Marija, k}i puka” Fridriha Bluma), Debora (u ist. komadu
S. Mozentala), Baronica Vodom (“Adrijana Lekuvrer” Skri-
ba – Leguvea), Mare{alova (“Sve za sina” Emila Oìjea),
Zorka (“Novi plemi}” Gernera), Lota (“Crna pega” îkija),
[ajgovica (“Ri|okosa” Luka~ija), Nanena (“Zava|ena bra}a”
Erkmana – [atrijana), Lenka (“Seoski lola”), Kata (“êsti-
tam” Trifkovi}a), Jula (“Kavga” J. Gr~i}a), Baba Kata (“Sve-
krva” Mite Kali}a).
Dve sestre Milena i Sofija Hari{ev iz Sombora po-

svetile su se pozori{tu s qubavqu i odu{evqewem i u
pravom romanti~nom zanosu kao nekada, u doba omladin-
skog pokreta, Draga Dejanovi}-Dimitrijevi}. Sofija je
bila u~iteqica, a i Milena je imala lepo obrazovawe
ste~eno jo{ u roditeqskoj ku}i. Obe su ambiciozno u~ile
glumu u Beogradu kod Milorada Gavrilovi}a, koji je doc-
nije isticao wihovu darovitost, inteligenciju i odu{ev-
qewe. Prvo su igrale u ni{kom “Sin|eli}u”t 1893–96. a
zatim debitovale u aprilu 1897. u komadu “Kin” Dime Oca
u NP u Beogradu (Sofija kao Ana Dembijeva, Milena kao
Keti) i ostale u anga`manu sve do kraja 1899. Od 1900. do
kraja 1902. su opet u “Sin|eli}u”, a zatim u putuju}im
druìnama Mihaila Baki}a, Fotija Ili~i}a, \ure Pro-
ti}a i Petra ]iri}a. Posle I svetskog rata Sofija se

vratila u~iteqskom pozivu, a ubrzo se povukla i ìvela s
wom i Milena.
Sofija je tuma~ila dramske uloge i otmene ène u sa-
lonskim komadima: Ana Dembijeva (“Kin”), Ledi Milford
(“Spletka i qubav”), Debora (u ist. komadu). An|elija (“Mak-
sim Crnojevi}” Kosti}a), Vukosava (“Milo{ Obili}” Subo-
ti}a). Milena je i lepo pevala, ali je bila najboqa (i karak-
ternim ulogama i naivkama: Keti (“Kin”), Ni{eta (“Gospo|a
s kamelijama”), Mimi (“êrga{ki ìvot” Mirèa), Klarica
(“Sodom” Sudermana), [okica (u ist. komadu Okrugi}a).
Jedna od najboqih putuju}ih glumica Marija Petro-

vi} (5. XII 1862, Oku~ane – 1. VIII 1943, Beograd), supruga
odli~nog glumca Mihaila – Klipe, darovito je tuma~ila
razne glumske fahove. Svr{ila je tri razreda ènske rad-
ni~ke {kole i ubrzo. 1880. stupila u druìnu Fotija Ili-
~i}a gde se zadràla do 1884, a zatim je igrala u vi{e
pozori{ta: s mawim prekidima 1885–1900. kod \ure Pro-
ti}a. 1889–90. kod Mihaila Pe{i}a, 1898–99. u trupi “Sve-
ti Sava” Svetolika \or|evi}a, 1900–1901. u Komi~nom
pozori{tu “Vesele ve~eri” Koste Delinija u Beogradu.
1901–3. u Orfeumu Brane Cvetkovi}a u Beogradu, 1903–6. u
“Sin|eli}u”. 1906–9. i 1911. kod Dragutina Krsmanovi}a,
1910. je bolovala, 1911–12. u Filijali HZK iz Zagreba pod
upravom Mihaila – Ere Markovi}, od 1912. do pred rat u
Povla{}enom pozori{tu “Sterija” Dragutina Krsmano-
vi}a, a posle rata od 1921. do penzionisawa 1924. u SNP u
Novom Sadu.
Ona je u po~etku i dugo igrala dramske uloge i salonske
dame, pa je postepeno prelazila na karakterne i komi~ne
partije. Me|utim, do kraja umetni~ke delatnosti tuma-
~ila je podjednako uspe{no, zahvaquju}i svom sna`nom
temperamentu, karakterne, komi~ne i vrlo sloène dram-
ske uloge. “Ona je odli~na u komi~nim i ozbiqnim ulo-
gama”. hvalio je jo{ 1901.godine jedan recenzent.1592 Vrlo 1592 “Ve~erwe novosti”, od 12. V
darovita, inteligentna, izuzetno nadahnute i dinami~ke 1901, br. 130, Beograd.
prirode. Petrovi}ka se brzo i spontano prilago|avala
novim realisti~kim te`wama u glumi, uvek prirodna, ne-
posredna i vitalna.
Zna~ajnije su joj uloge: @erveza (“Zvonar Bogorodi~ine
crkve” Igoa – [. Birh-Pfajferove). Fro{arka (“Dve si-
rotice” d’Enerija – Kormona), G|a Bonivar (“Dupla punica”
A. Bisona – A. Marsa), Bobrikov (“îkina ku}a” Mjasnic-
kog), Fedora (u ist. komadu), Toska (u ist. komadu), u komadima
V. Sardua, Boja (“Knez Ivo od Semberije”), Pavka (“Narodni
poslanik”), u komadima Nu{i}a, Fema (“Pokondirena tik-
va”), Juca (“Kir Jawa”), u komedijama J. S. Popovi}a.
Katica Lazi} (16. I 1878, Rajevo Selo kod Slavonske

Poège – 1946. Slavonska Poèga), supruga dugogodi{weg
upravnika putuju}ih druìna Mihaila Lazi}a – î~ka,
bila je neosporno jedna od najboqih ne samo putuju}ih nego

i jugoslovenskih scenskih umetnica, naro~ito od po~etka
XX veka. Imao sam zadovoqstvo da je gledam i da se iskreno
divim wenim sna`no nadahnutim visokim umetni~kim
kreacijama. Katicu je usvojio i o woj se dugo o~inski starao
zna~ajni upravnik putuju}ih druìna Mihailo Lazi} –
Stric kao o sestri~ini svoje supruge Anke. Svr{ila je
~etiri razreda gra|anske {kole. Na scenu je stupila 21. V
1897. kod Strica i tu je ostala do 1897, a zatim je igrala: kod
Petra ]iri}a 1898, gde se i kada udala za Mihaila, u ni-
{kom “Sin|eli}u” 1903–6, od 1907. u druìni “To{a Jova-
novi}” svoga supruga u kojemu }e se zadràti i kada bude
pretvoreno u regionalno povla{}eno od 1912. godine, od
1913. u Gradskom povla{}enom pozori{tu u Bitoqu obra-
zovanom od “To{e Jovanovi}a”. U toku rata je igrala u
vojni~kom pozori{tu “To{a Jovanovi}” u Solunu i Vodenu
1917–18. Posle rata je u istoj trupi, koja se pretvorila u
Gradsko pozori{te u Bitoqu do 1925, pa u Gradskom po-
zori{tu u Ni{u 1925–28, u Gradskom pozori{tu u Poà-
revcu 1929–32. kada se sa svojim suprugom povukla sa scene.
Lazi}ka je dramska i karakterna glumica velikih stva-
rala~kih mogu}nosti: u po~etku je igrala sentimentalke,
pa brzo pre{la na izrazito dramske i tragi~ne uloge, a
zavr{ila kao odli~na karakterna glumica. Lepe i impo-
zantne pojave, vrlo ugla|enih i odmerenih pokreta, uzor-
no pravilne, prijatno intonirane dikcije u kojoj se ~uje
svaki glas, produbqena u studiji i u sloènoj psiholo{koj
analizi, bri`qiva i inventivna, ali nekako jednostavna u
karakterizaciji likova, predstavnica moderne gluma~ke
{kole koja ne poznaje preterivawa i jevtine scenske efe-
kte, Lazi}ka je uvek bila najprijatniji umetni~ki doìv-
qaj, umetnica kojoj je pravo mesto bilo na najve}im jugo-
slovenskim scenama.
Wene su uloge: Dezdemona (“Otelo”), Kordelija (“Kraq
Lir”), Yesika. Porcija (“Mleta~ki trgovac”) u komadima
[ekspira, Fedora (u ist. komadu), Toska (u ist. komadu). u
komadima V. Sardua, Ana Karewina (u ist. komadu L. Tolstoja
– E. Giroa). Ka}a (“Vaskrsewe” L. Tolstoja – A. Bataja), Mar-
gareta Gotje (“G|a s kamelijama” Dime Sina), Fransina (u ist.
komadu Dime Sina), Debora (u ist. komadu S. Mozentala),
@aklina (“Gospo|a Iks” A. Bisona), An|elija (“Maksim Cr-
nojevi}” L. Kosti}a), Hasanaginica (u ist. komadima A. [an-
ti}a i M. Ogrizovi}a), Boja (“Knez Ivo od Semberije” B.
Nu{i}a). Maca (“Grani~ari” Frajdenrajha), Doka (“Zona
Zamfirova” S. Buni}a). Olga (“Golgota” Milivoja Predi}a),
Majka Jugovi}a (“Smrt Majke Jugovi}a”).
Milica – Mila An|elkovi} (6. I 1875, Vukovar – 1946.

Beograd), supruga glumca êdomqa, igrala je 1898–1902. u
SNP, 1903–4. u ni{kom “Sin|eli}u”. 1905–7. u putuju}oj
druìni Mihaila Markovi}a, 1908–9. kod Nikole Hajdu-
{kovi}a. 1910–12. u NP na Cetiwu, 1912–13. u Povla{}e-

nom pozori{tu “Gunduli}” pod upravom Q. Raji~i}a –
^vrge. Posle rata od 1921. godine je u NK u Vara`dinu, od
1924. u putuju}im druìnama N. Joksimovi}a i D. @i-
voti}a. U po~etku je uspe{no tuma~ila dramske, pa pre-
{la na karakterne uloge. U karakterizaciji likova je
bila bri`qiva i realisti~na, u igri odmerena, s pra-
vilnom dikcijom.
Zna~ajnije su wene uloge: Mejrima (u ist. komadu M. Bana),
Maca (“Grani~ari” J. Frajdenrajha), Zulejka (u ist. komadu
Dimi}a), @ivana (“\ido”), Doka (“Zona Zamfirova”), Daca
(“Gospo|a ministarka”).
Zorka Vukadinovi}eva-Simi}ka (1870. Sombor), su-

pruga zna~ajnog glumca Nikole – Bate, bila je obrazovana,
vrlo darovita i dobra prete`no dramska glumica. koja je i
lepo pevala prijatnim sopranom. Zavr{ila je U~iteqsku
{kolu u Somboru i odmah se posle toga posvetila pozo-
ri{tu. Od 1893. godine je igrala u putuju}em pozori{tu
svoga supruga Nikole Simi}a. S wim je 1897. godine bila u
Pragu radi usavr{avawa u pevawu i u glumi, jer je imala
ve}e peva~ke i umetni~ke ambicije. Posle Nikoline smr-
ti 1901. godine vratila se u Sombor i za kra}e vreme.
izgleda, oprostila od pozornice. Po{to se smirila, po-
tresena muèvqevom smr}u. stupila je u ni{ki “Sin|e-
li}” 1903. godine i tu nastavila da igra sa uspehom. Simi-
}ka je bila vrlo lepa, visoka, stasita. izrazitih, krupnih
o~iju, imala je pravilnu, ~ak glasovno sna`niju dikciju.
Sve je to upu}ivalo na tuma~ewe dramskih heroina.
Wene su uloge: Dezdemona (“Otelo”), Jelisaveta (“Marija
Stjuart” [ilera), Ana (“Niz bisera” K. Holtaja), Vila (“Pe-
snik i vila”), Danica (“Balkanska carica”) u komadima Ni-
kole Petrovi}a, Jelka îzmi}eva (“Seoski lola”), Ri|okosa
(u ist. komadu Luka~ija).
Veliku umetni~ku nadu predstavqala je darovita Qu-

bica Teodosijevi}-Spiridonovi} (1881, Zemun – 1905,
Beograd), k}erka velike umetnice Zorke Todosi}, pra-
unuka sve{tenika Laze Popovi}a, rodona~elnika brojne
gluma~ke dinastije. Zorka se vaspitavala i obrazovala
prvo u Beogradu, zatim malo na strani, u Be~u, èle}i da je
{to boqe spremi za glumicu {to je sama izabrala. Sa-
vremenici je opisuju kao lepu, s qupkim likom. milim,
izrazitim, re~itim o~ima. vitkim, impozantnim stasom,
sa ènstvenom emocionalno{}u. Pevala je mekim. toplim,
ne jo{ mnogo jakim sopranom. Kada je prvi put stupila na
beogradskoj sceni 24. XI 1901. u ulazi po{tarke Kriste u
opereti “Pti~ar” sa muzikom Celera, u kojoj se prosla-
vila wena majka, beogradska {tampa je do~ekala sa iskre-
nim odu{evqewem. Nu{i}ev “Pozori{ni list” je isticao
da ima “prijatan i simpati~an glas, ima izvesno muzi~ko
obrazovawe” i “da }e na sumornom nebu na{e Talije uskoro

zablistati nova zvezda”, jer se u woj dobila “zaista di~na
umetnica”. Jedan drugi recenzent se upustio u analizu
wenog glasa: “Glas je u gospo|ice mek, prijatan, iako nema
velike ja~ine u visini”, a zapaà se “velika izdr`qivost
bez umora i naprezawa.”1593 Recenzent Pera Taletov je
1593 Beogradske “Ve~erwe novos- hvalio wen debi u sarajevskoj “Nadi” 1902. godine: “G|a
ti”, od 4. III 1901, br. 334. Todosi}ka moè mirne du{e da ostavi k}erci svoju umet-
nost u nasle|e. Taj glas je jo{ slab, ali je tako elasti~an,
tako prijatan.” Ona je u 1903/4. godini igrala u ni{kom
“Sin|eli}u” s velikim uspehom. U toku 1904. godine grudo-
1594 U 1901. godini verila se sa
boqa je kobno nagrizala wen i ina~e neàn organizam.
glumcem Aleksandrom – Re{om Rado-
vi}em, pa ubrzo raskinula tu veridbu.
Umrla je u vreme kad su u wu polagane lepe nade. 1594
U 1903. godini udala se za glumca Ri- Istakla se jo{ u ulogama: Katarine (“Madam San-@en”
stu Spiridonovi}a (kome je to prva Sardua – Moroa), Ilke (“Rat u miru” Mozera – [entana),
supruga; druga supruga je bila Milica Jelke îzmi}eve (“Seoski lola”).
Josi}eva iz kojeg je braka glumica Ol-
ga Spiridonovi}). Zna~ajan i dobar glumac Andrija ]ur~i} (14. III 1876,
Bijelo Poqe, Sanyak – 31. VIII 1935, Sarajevo) po~eo je da
u~i bogosloviju u Prizrenu, pa je napustio i posvetio se
pozori{tu stupaju}i u aprilu 1896. u Kraqevu u putuju}u
druìnu F. Ili~i}a. Posle toga je igrao: u druìni Mi-
haila Lazi}a – Strica 1897–1898, u “Srbadiji” D. Ni{li-
}a 1899–1902. u “Sin|eli}u” 1903–5. i 1909–11. Sa Lepo-
savom Ni{li} je obnovio i vodio “Srbadiju” 1906. i deli-
mi~no 1907. godine, zatim igrao u “Zajednici” Dimitrija
Gini}a – Jovana Stoj~evi}a 1907–9, od 1912. godine u Po-
vla{}enom pozori{tu “Trifkovi}”. U toku I svetskog
rata proveo je u Rusiji i Americi. Od 1920. godine je
stalno ~lan tek osnovanog Narodnog pozori{ta u Sarajevu
do penzionisawa 1934. godine.
]ur~i} je bio inteligentan i dovoqno obrazovan glu-
mac, koji je gledao pozori{ta i na strani. On je izraziti
predstavnik realisti~ke {kole, vrlo prirodan, neposre-
dan, naro~ito dobar u tipi~noj karakterizaciji likova, u
svakom glumskom izrazu odmeren, racionalan i ubedqiv,
ali i topao u doìvqaju. Bio je izuzetno zanimqiv i iz-
voran u evokaciji narodnih likova iz patrijarhalnog sve-
ta u kojima je spajao poeti~nost i ìvotni realizam. U NP
u Sarajevu bio je jedan od najboqih karakternih glumaca.
Zna~ajnije su mu uloge: Ko~karov (“@enidba” Gogoqa),
Plantroz (“Pariska sirotiwa” Brizbara – Nisa), @ivko
(“Ciganin” Sigligetija), Mu` (“@ena satana” [enhera), Hayi
Zamfir (“Zona Zamfirova” Sremca – Buni}a), Kal~a i Kurjak
(“Ivkova slava” V. Miqkovi}a), Hayi Toma (“Ko{tana”), Ma-
nojlo (“Protekcija”), Jovan~a Mici} (“Put oko sveta”) u ko-
madima B. Nu{i}a, Hayi Loja (u ist. komadu B. Nu{i}a), Ma-
rinko (“\ido”), Vule Pupavac (“Podvala” M. Gli{i}a).
Mihailo Petrovi} – Klipa (1862, Beograd – 1911, Beo-

grad) bio je odli~an karakterni i dramski glumac, jedan od
najvi{e cewenih u provinciji krajem XIX i po~etkom XX

veka. Prvi put je stupio na scenu 1880. godine u putuju}oj
druìni Laze Popovi}a sa svr{enih tri razreda gimna-
zije i dva razreda trgova~ke {kole. Popovi} mu je bio
prvi i dobar u~iteq. a posle je igrao u druìnama: 1885-
–87. Fotija Ili~i}a, 1894–98. \ure Proti}a, 1898–99. u
pozori{tu “Sveti Sava” Svetolika \or|evi}a. 1899–1900.
opet kod \ure Proti}a, 1900–1. u “Komi~nom pozori{tu”
Koste Delinija u Beogradu. 1902–3. u Orfeumu Brane
Cvetkovi}a u Beogradu, 1903–7. u “Sin|eli}u” pod up-
ravom Delinija, 1900–9. u trupi Jovana Markovi}a. 1910. u
Operi @arka Savi}a u Beogradu, dramski odsek. U 1911.
godini je te{ko du{evno oboleo zahvatan sve vi{e alko-
holizmom u vreme kada je dostigao svoju najlep{u umet-
ni~ku meru. Petrovi} je bio jedan od najboqih karak-
ternih i dramskih glumaca u unutra{wosti. Zapaèn i
cewen gostovao je i u NP u Beogradu. Imao je vrlo pravil-
nu, uzornu dikciju sa glasom prijatne baritonalne boje,
uvek lepo i ta~no psiholo{ki intoniranu. Visok, atlet-
ski gra|en, delovao je sa scene vrlo impozantno. Wegova
igra je uvek bila bogata lepo na|enim i realisti~nim
pojedinostima, li{ena jevtinih efekata u vreme kada su
putuju}i glumci bili na to ~esto i u nevoqi prisiqeni.
Petrovi} je iskreno i duboko doìvqavao likove grade}i
ih uvek celovito i jednostavno.
Zna~ajnije su wegove uloge: Jago (“Otelo”), Kvazimodo
(“Zvonar Bogorodi~ine crkve”), Gradona~elnik (“Revizor”
Gogoqa), Grigorije (“Krvna osveta” V. Dikanà), Oto Dorn
(“Na{e ène” G. Mozera – F. [entana), Valtazar (“Arle-
zijanka” A. Dodea), Marinko (“\ido”), Gvozden (“Devoja~ka
kletva” Q. Petrovi}a), Kal~a (“Ivkova slava”), Mitke (“Ko-
{tana”), Vule Pupavac (“Podvala” Gli{i}a). Naro~ito se
isticao u kwièvno mawe vrednim, ali glumski zanimqivim
ulogama @ivka (“Ciganin” Sigligetija) i Plantroz (“Pa-
riska sirotiwa”).
Vukosava Krsmanovi}ka (1876, Be~ –1914, Jagodina),

druga supruga Dragutina Krsmanovi}a, upravnika putu-
ju}eg pozori{ta (koju treba razlikovati od wegove prve 1595 Zna~ajni glumac Du{an @ivo-
supruge Milke), bila je sa Katicom Lazi} i Olgom Ili} ti}, koji je igrao s wom, upore|ivao ju
je s Velom Nigrinovom isti~u}i ~ak
jedna od najboqih dramskih heroina i qubavnica u unu-
da je bila ose}ajnija i spontanija.
tra{wosti po~etkom XX veka. Ona je bila sa~uvana u
1596 Zbog svoje izuzetne privla-
se}awima starih putuju}ih glumaca kao najvi{a umetni-
~ka vrednost koju su upore|ivali sa velikanima beograd- ~nosti i lepote Krsmanovi}ka je ima-
la jednu uzbudqivu avanturu na Ceti-
ske scene.1595 Izvanredno lepa,1596 lepog stasa, elegantna, wu. Prilikom gostovawa druìne na
uz to inteligentna i kulturna bila je predodre|ena za Cetiwu 1907. godine u wu se ozbiqno
dramski fah, koji je tuma~ila sa mnogo umetni~kog stila, zaqubio crnogorski knez Mirko, sin
lepote, qupkosti i duha ne odaju}i ni~im takozvanu pro- kraqa Nikole. Kraq Nikola je nare-
dio da se cela druìna udaqi sa Ceti-
vincijsku glumicu. Wena se igra odlikovala ustreptanom wa i prebaci preko granice Crne Go-
ose}ajno{}u koja nikad nije prelazila u patetiku. Ona je re. Krsmanovi}ka nije dala povoda
volela i brzo nalazila ta~an ton, odmeren, realisti~an knezu Mirku.
izraz i u glumskoj evokaciji i u dikciji prijatno into-

niranoj, u jednostavnom gestu, u otmenim manirima jedne
ugla|ene qudske prirode.
Zna~ajnije su joj uloge: Dezdemona (“Otelo”), Fedora (u
ist. komadu), Toska (u ist. komadu), Teodora (u ist. komadu) u
komadima V. Sardua, Debora (u ist. komadu Mozentala), Mar-
gareta (“G|a s kamelijama” Dime Sina), Ana Karewina (u ist.
komadu L. Tolstoja – E. Giroa), Ka}a (“Vaskrsewe” Tolstoja –
Bataja), Magda (“Zavi~aj” Sudermana), Esmeralda (“Zvonar
Bogorodi~ine crkve”), An|elija (“Maksim Crnojevi}”), Ol-
ga (“Golgota” M. Predi}a).
Zorka A. ]ur~i}ka (16. I 1885, selo Bawani kod Vaqeva

– 5. II 1934, na le~ewu u Zagrebu) spada me|u, nesumwivo.
najboqe glumice izme|u dva rata. Ona je ostvarila svoju
najvi{u umetni~ku meru u NP u Sarajevu gde je za sve vreme
bila najboqa karakterna i komi~na glumica. Publika je
nije bez razloga nazivala “sarajevskom @ankom” (Stoki}).
]ur~i}ka je, kao u~iteqsko dete, zavr{ila ~etiri raz-
reda gimnazije u Vaqevu i spremala se da nastavi {kolo-
vawe u U~iteqskoj {koli u Beogradu. Suprotno voqi svo-
jih roditeqa posvetila se pozori{tu: prvi put je stupila
na scenu 12. II 1904. godine u “Sin|eli}u” i u wemu, s
mawim prekidima, igrala do 1912. godine, pa pre{la u
Povla{}eno pozori{te “Trifkovi}” pod upravom K. De-
linija. Tu je igrala do I svetskog rata. U me|uvremenu je
igrala u putuju}im trupama Ace Gavrilovi}a, Sime Sta-
nojevi}a – [u}ura i u “Zajednici” D. Gini}a – Joce Stoj-
~evi}a (1908–9). Od 1920. godine je stalno u NP u Sarajevu,
wegova sigurno najomiqenija glumica. Izuzetno darovita,
vrlo dinami~ne. ~ak bujne prirode, kojom je sigurno vla-
dala. sa uvek nemirnom stvarala~kom fantazijom i naro-
~ito inventivna, sposobna da u svakoj ulozi bude zanim-
qiva, druk~ija, nebanalna, sa dikcijom uzorno odmerenom,
melodijski prijatnom, skladnom, s odlikama prijatnog go-
vora svog vaqevskog kraja, ona je umela da bude i veliki i
snaàn umetni~ki doìvqaj za publiku koja je uvek frene-
ti~no pozdravqala. U wenoj nadahnutoj igri je bilo bezma-
lo uvek mnogo ìvotne snage. onog istinskog stvarala~kog
poleta i ubedqivosti. Ona je potpuno ìvela na sceni pu-
nim qudskim ìvotom, tako i toliko istinito, stvarno i
prirodno da se nisu mogle postaviti uo~qive granice iz-
me|u wene igre i ìvotne stvarnosti. Dugo sam bio svedok
wenih umetni~kih podviga (1933–34) koji su me podse}ali
na nezaboravne scenske ~arolije @anke Stoki}.
Wen stvarala~ki dijapazon je bio vrlo raznovrstan:
stvorila je veliku galeriju nezaboravnih likova od sa-
lonskih kokota vi{e karakternih varijanata preko dram-
skih do ~isto karakternih i komi~nih iz gra|anske i seo-
ske sredine. U mladosti se isticala u ozbiqnim, sloè-
nim dramskim, ~ak psiholo{kim ulogama. Tek u zrelijem

uzrastu je pre{la na karakterno-komi~ni fah, naro~ito u
tuma~ewu Nu{i}evih likova, u ~emu je, reklo bi se. bila
nenadma{na i najlep{a atrakcija na sarajevskoj sceni.
Zna~ajnije su joj uloge: Kraqica Gertruda (“Hamlet”),
Fjokla (“@enidba” Gogoqa), Ne{a (“Moral g|e Dulske” Za-
poqske), Nuri (“U dolini” A. Gimera), Viveta (“Buridonov
magarac” de Flera – de Kajavea), Matrjona (“Carstvo mraka”
Tolstoja), Laura (“Otac” Strindberga), @ena satana (u ist.
komadu [enhera), Roza (“Bezobraznik” Verneja), Elza (“Igra
qubavi” S. Vara), G|a Koen (“Triput ven~ani” Nikolsove),
G|a Mu{kat (“Liliom” Molnara), Sara (“Bog osvete” S.
A{a), Bosiqka, Kradi}ka (“Seoski lola”), Doka (“Zona Zam-
firova”), Sika (“Ivkova slava”), @ivana (“\ido”), Nera
(“Podvala” Gli{i}a), Sal~e (“Ko{tana”), Persida (“Pro-
tekcija”), Juli{ka (“Put oko sveta”), Zorka (“Obi~an ~o-
vek”), Sarka (“Oàlo{}ena porodica”), @ivka (“Gospo|a mi-
nistarka”) u komadima Nu{i}a, Aj{a (u ist. komadu), Emina
(“Zulum}ar”) u komadima ]orovi}a; u klasi~nom Sterije:
Fema (“Pokondirena tikva”), Trifkovi}a: Mal~ika (“Iz-
bira~ica”).
Pava Sluka-Raji~i}ka (28. XII 1887, Novi Sad – 12. XII

1972, Beograd), sestra zna~ajnog glumca Miodraga Beko-
vi}a, supruga dugogodi{weg upravnika pozori{ta Q. Ra-
ji~i}a – ^vrge, bila je zna~ajna dramska i karakterna
glumica ve}e izraàjne umetni~ke snage. Zavr{ila je os-
novnu i dva razreda gra|anske {kole u Novom Sadu. Prvi
put se pojavila na sceni 1904. godine u SNP u Novom Sadu
za uprave B. Nu{i}a, a zatim iste godine, po{to je sa
bratom Miodragom prebegla u Srbiju, stupila je u ni{ko
pozori{te “Sin|eli}”, tada na gostovawu u [apcu (za
uprave Radomira Petrovi}a) gde je igrala, s malim pre-
kidima, do 1912. godine. Od 1913. godine je u Povla{}enom
pozori{tu “Joakim Vuji}” pod upravom Delinija. Od 1915.
je u gluma~koj druìni, pod upravom D. Krsmanovi}a. u
biv. Jagodini, obrazovanoj fuzijom ~lanova trupe “Joakim
Vuji}” i nekih dobeglih beogradskih glumaca, a zatim:
1919–23. i 1925–27. u SNP u Novom Sadu, 1923–24. 1928–30. t
1932–41. u NP u Skopqu, 1924–25. u NK u Splitu, 1930–32. u
NK u Bawa Luci. 1941–1944. u okupacijskom pozori{tu Pava Sluka-Raji~i}
SRBOZAR, a posle rata sve do penzionisawa 1950. godine
u NP u Pan~evu. I kao penzionerka nastupala je i daqe na
sceni, naro~ito u Beogradskom dramskom pozori{tu. Vr-
lo darovita, inteligentna, stvarala~kog duha i poleta, s
lepo razvijenim emocionalnim ìvotom, Sluka je u tuma-
~ewu dramskih uloga unosila dinami~nosti, neposredno-
sti, topline i pokazivala sposobnost za iskren i dubok
doìvqaj i prirodno preobraàvawe. Vrlo emotivne pri-
rode, wen umetni~ki izraz je bio i snaàn i sugestivan.
Iako je u wenoj igri bilo pomalo prizvuka starije glu-
ma~ke {kole, ona je, ipak, umela da na|e pravu i prete`no
realisti~nu umetni~ku meru. U wenoj pravilnoj dikciji

bilo je tonske raznovrsnosti i izraàjne snage.
Zna~ajnije su joj uloge: Kraqica Gertruda (“Hamlet”), Lu-
krecija Boryija (u ist. komadu Igoa), Jelena (“Tajfun” M.
Len|ela), Ka}a (“Vaskrsewe” Tolstoja – Bataja), Liza Kraj-
cerova (“Krajcerova sonata”, dramatizacija po Tolstoju), Go-
spo|a Iks (u ist. komadu A. Bisona), Mis Erlen (“Lepeza ledi
Vindermir” Vajlda), G|a Dayn (“\avolov u~enik” [oa), Ha-
sanaginica (u ist. komadu Ogrizovi}a), Emina (“Zulum}ar”
]orovi}a), Jele (“Ekvinocio” Vojnovi}a), Olga (“Golgota”
M. Predi}a), Vida (“Oàlo{}ena porodica” Nu{i}a), Kra-
di}ka (“Seoski lola”).
Mila Pavlica-Delinijeva (29. I 1879, Sisak – 9. XII
1972, Beograd), supruga zna~ajnog glumca i pozori{nog
upravnika Koste, bila je u mla|em uzrastu jedna od naj-
boqih dramskih glumica u unutra{wosti. U Sisku je za-
vr{ila osnovnu {kolu i dva razreda gimnazije. Glumu je
u~ila godinu dana kod velikog glumca i rediteqa Adama
Mandrovi}a, pa onda, dobro postavqena, stupila 1. IX
1895. na scenu HZK u Zagrebu i ubrzo bila zapaèna. U
doba stvarawa gluma~kog podmlatka pre{la je 1896. godi-
ne, na poziv upravnika dr Nikole Petrovi}a, u NP u Beo-
gradu gde su bili pozdravqeni weni prvi koraci na sceni.
“Ona je jedina od na{eg ènskog podmlatka” – pisao je tada
1597 Sarajevska “Nada”, 1896, br. 3. August Mato{ (1896) – “od koje mnogo o~ekujemo.”1597Samo
nekoliko godina docnije, posle vi{e iskustva, jedan re-
cenzent je isticao wenu prirodnost u igri, jer o woj, iz-
me|u ostalog, kaè da je “simpati~na sa wenog prirodnog
1588 “Ve~erwe novosti”, od 12. V igrawa”.1598 Delinijeva je 1898. godine iz Beograda pre-
1901, br. 130. {la u “Sin|eli}” za uprave A. Milojevi}a i u wemu igrala
do 1912, zatim u Povla{}enom pozori{tu “Joakim Vuji}”
od 1912. do rata kada se, posle smrti svoga supruga. povukla
sa scene. Narodna skup{tina je cenila wene zasluge i
dodelila joj 1921. godine doìvotnu penziju.
Delinijeva je bila glumica prefiwene, ne`ne ose}aj-
nosti, vrlo raznovrsna u glumskim izrazima, uzorno pri-
rodna i realisti~na kao i wen suprug Kosta, zavode}i
novi, savremeniji glumski stil u igru u putuju}im dru-
ìnama u kojima se duè zadràla pateti~na {kola, zatim
sa dikcijom izuzetno pravilnom i tonski prijatnom. Ona
je bila uzor mla|im glumicama u unutra{wosti.
Wene su uloge: Julija (“Romeo i Julija”), Dezdemona (“Ote-
lo”), Yesika i Porcija (“Mleta~ki trgovac”), Kordelija
(“Kraq Lir”) u komadima [ekspira, Trilbi (u ist. komadu
@orà de Moriera), Amalija (“Razbojnici”), Marija Stjuart
(u ist. komadu) u komadima F. [ilera, Antoaneta (“Pariska
sirotiwa”), Liza (“Stari kaplar” d’Enerija – Dimanoara),
Anrieta (“Dve sirotice” d’Enerija – Kormona), Pukovnikova
èna (“G. Alfons”), Margareta Gotje (“G|a s kamelijama”) u
komadima A. Dime Sina, Danica (“Balkanska carica” N. Pe-
trovi}a), Hasanaginica (u ist. komadima A. [anti}a, M. Og-
rizovi}a), Olga (“Golgota” M. Predi}a).
Darovit i dobar dramski glumac, naro~ito mla|i qu-

bavnik, Lazar Kadijevi} (1878 – poginuo 1913), igrao je u
putuju}im druìnama Mihaila Pe{i}a 1898, Petra Kr-
stono{i}a 1899. “Srbadiji” D. Ni{li}a 1900–3, u “Sin-
|eli}u” 1904–5, u Gradskom pozori{tu u [apcu 1905–6.
opet u “Sin|eli}u” od 1906. kod Mihaila Lazi}a – î~ka
1908–9, u “Zajednici” S. Buni}a 1910–12.
Wegove su uloge: Yenaro (“Zvonar Bogorodi~ine crkve”),
Remon (“Gospo|a Iks” A. Bisona), Horacije (“Hamlet”), Rob-
ert (“âst” Sudermana).
Vojislav – Voja Radoji~i} (1873, Kraqevo – 1915, po-

ginuo u ratu) prvo je zavr{io fotografski zanat, pa se
posle posvetio pozori{tu. On je igrao: 1896–8. u druìni
\ure Proti}a. 1898–99. prvi put. 1904–5. drugi put. 1906–7.
tre}i put u “Sin|eli}u”, 1899–1900. kod Petra Krsto-
no{i}a, 1900–2. u “Srbadiji” D. Ni{li}a, 1903. kod Dra-
goquba – Ke~e Simi}a i 1907–12. u Smederevskom pozo-
ri{tu Du{ana Topalovi}a. Kao odli~an peva~ Radoji~i}
se istakao u tuma~ewu svih zna~ajnih peva~kih partija u
druìnama u kojima je igrao.
Zna~ajnije su mu uloge: Stevan Dragi} (“Seoski lola”),
Gli{a (“Na poselu” V. Aleksandrova i M. Starickog), Jovan
(“Devoja~ka kletva” Q. Petrovi}a), Rade (“Zadu`bina” M.
[ap~anina), Mili} (“\ido”).
Jedan od najpopularnijih i najboqih glumaca u unu-

tra{wosti bio je Kosta – Ko~a Jovanovi} (6. VIII 1878,
Zemun – 1914, Kragujevac). O wegovoj visokoj umetni~koj
vrednosti mi{qewe starih glumaca je bilo jednodu{no,
se}awa dirqivo lepa, pohvale do pravih veli~awa. Po{to
je zavr{io pet razreda gimnazije, stupio je 1894. godine u
putuju}u druìnu Fotija Ili~i}a i u woj igrao do 1897, a
zatim: 1897–1898. u trupi Mirka Suvajyi}a, 1899. u pri-
vremenom privatnom pozori{tu na Vra~aru u Beogradu;
1900. godinu je proveo s jednom gluma~kom druìnom, u
kojoj su bili i Milivoje – Mika Stojkovi} i wegov brat
Du{an, vrlo kratko u Rusiji. 1901–1903. je u trupi Mike
Stojkovi}a. 1905–10. u “Sin|eli}u”, 1910. izvesno vreme u
“Zajednici” Sime Buni}a, 1910–1913. u NP na Cetiwu;
zavr{io je umetni~ku karijeru u Povla{}enom pozori{tu
“Trifkovi}”. U Prvom svetskom ratu bio je tri puta te-
{ko rawen u nogu i preba~en u bolnicu u Kragujevcu gde je
izdrào dve operacije. a posle tre}e je umro. U ratu se
borio kao pravi heroj.
Jovanovi} je bio visok, lepog mu{kog stasa i dràwa,
izrazito crnomawast, ìvog, dinami~nog temperamenta,
uzorno lepe, pravilne, melodijski prijatne dikcije po-
malo baritonalne boje, vrlo neposredan, iskren i snaàn
u umetni~kom izrazu, naro~ito u svemu odmeren, skladan,
prirodan i realisti~an sa smislom za psiholo{ka pro-
dubqivawa: on je bio jedan od prvih predstavnika moderne

srpske glume sa svojim bratom Du{anom. Bio je podjednako
dobar i u dramskim i u ozbiqnim karakternim, pa i ko-
mi~nim ulogama, vrlo zanimqiv i inventivan u karak-
terizaciji raznovrsnih likova. koji su predstavqali naj-
vi{e umetni~ke kreacije. O wemu i bratu Du{anu sa~uva-
lo se kod starijih glumaca pravo predawe o lepotama i
~arolijama glumske umetnosti; upore|ivali su ih s naj-
vi{im vrednostima na srpskoj sceni. Bilo je u tome, ne-
sumwivo, izvesnog preterivawa u apoteozi, koju sadrì u
mawoj ili ve}oj meri svako predawe o zna~ajnim glumcima,
ali je neosporno da su oni, spre~avani raznim surevwivo-
stima da dospeju na beogradsku scenu, spadali me|u naj-
boqe srpske pozori{ne umetnike u unutra{wosti.
Zna~ajnije su Kostine uloge: Jago (“Otelo”), Adgan (“Uo-
braèni bolesnik” Molijera), Kvazimodo (“Zvonar Bogoro-
di~ine crkve”), Plantroz (“Pariska sirotiwa”), Urijel Ako-
sta (u ist. komadu Guckova), [erlok Holms (u ist. komadu po
K. Dojlu Ferdinanda Bona), Kakole (“Triko{ i Kakole” Me-
laka – Alevija), Fe|a (“@ivi le{” Tolstoja), Marko (“Kra-
qevi} Marko i Arapin” Veqe Miqkovi}a), Jovan~a Mici}
(“Obi~an ~ovek” B. Nu{i}a), Gvozden (“Devoja~ka kletva” Q.
Petrovi}a).
Mica (pravo ime @ivka) Stefanovi}eva-Pavkovi}ka

(3. X 1861, Poàrevac – 6. XII 1929. Beograd), sestra Le-
posave i Save Todorovi}a, stupila je na scenu u putuju}oj
druìni Laze Popovi}a 1879, a zatim igrala: 1882. kod
Fotija Ili~i}a. 1886–88. kod Dragutina – Gute Jovanovi-
}a. 1889–92. kod Mihaila Lazi}a – Strica, 1892–94. kod
Nikole – Bate Simi}a. 1895–96. kad \ure Proti}a. 1896-
–98. u “Sin|eli}u”. 1899–1902. u “Srbadiji” D. Ni{li}a,
1903–5. kod Qubomira Raji~i}a – ^vrge, 1906–10. po drugi
put u “Sin|eli}u” za uprave K. Delinija, od 1912. u Po-
vla{}enom pozori{tu “Joakim Vuji}”, 1913–14. u “Gun-
duli}u” pod upravom Raji~i}a – ^vrge i D. Topalovi}a
tada u Kragujevcu. Posle rata igrala je od 1918. godine u
obnovqenom “Gunduli}u” pod upravom Raji~i}a u “Takovu”
u Beogradu, ali se posle nekoliko godina povukla te{ko
obolela od astme. Pavkovi}ka je prvo tuma~ila karak-
terne, pa pre{la na komi~ne uloge. Bila je izrazito rea-
listi~na glumica, bri`qiva u karakterizaciji likova, sa
smislom za izraàvawe tipi~nosti, naro~ito u folklor-
nom repertoaru, s prirodnim humorom koji je ponekad pre-
lazio u groteskno i drastiku.
Wene su uloge: Sara (“Pokondirena tikva” Sterije), Nera
(“Podvala”), @ivana (“\ido”), Sal~e (“Ko{tana”), Doka (“Zona
Zamfirova”), [arika (“Ri|okosa”), Kradi}ka (“Seoski lola”),
Fro{arka (“Dve sirotice”), Rogo{kina (“Zec” Mjasnickog).
Jedan od najblistavijih srpskih glumaca u unutra{wo-

sti, Du{an Jovanovi} – Crni (septembar 1881, Zemun –
poginuo 1912), brat spomenutog velikog glumca Ko~e, tu-

ma~io je samo dramske uloge i dostigao visoku umetni~ku
meru. U Zemunu je zavr{io {est razreda gimnazije i kao
jedan od najboqih u~enika napustio {kolu i stupio u julu
1897. godine u putuju}u druìnu Dragoquba – Ke~e Simi-
}a. U 1900. godini je proveo s jednom srpskom gluma~kom
druìnom u Rusiji, a po povratku bio ~lan NP u Beogradu
1900–3. godine, 1905. je u Gradskom pozori{tu u [apcu, u
1906. godini vrlo kratko u druìni Q. Raji~i}a – ^vrge,
1906–10. u “Sin|eli}u”. 1910–12. u NP na Cetiwu kada je
mobilisan. U ratu se borio hrabro i bio zverski ubijen,
upravo ise~en od bugarske vojske na Merkezu.
D. Jovanovi}, izuzetan gluma~ki talenat. Imao je sve
kvalitete velikog umetnika: visoku inteligenciju, lepo
obrazovawe, vrlo razvijen emocionalni ìvot, sposob-
nost za duboke i iskrene doìvqaje, mo} i ve{tinu u
preobraàvawu, smisao za pravqewe maske uslovqen we-
govom naklono{}u prema crtawu, dikciju vrlo jasne arti-
kulacije, prirodnu i u evokaciji stiha, prijatne i u sa-
lonskim komadima, najzad lepu pojavu – lep lik, izrazito
crnomawast i dosta visok stas.
Wegove su uloge: Otelo, Romeo (“Romeo i Julija”), An-
tonije (“Mleta~ki trgovac”) u komadima [ekspira, Yenaro
(“Lukrecija Boryija” Igoa), Kin (u ist. komadu Dime Oca),
Manelik (“U dolini” H. E~egeraja), Arman (“Gospo|a s kame-
lijama”), Hajnek (“âst” Sudermana), Doktor Ranka (“Nora”
Ibzena), Skenderbeg (u ist. komadu Sterije), M. Obili} (u
ist. komadu J. Suboti}a), Stanoje Glava{ (u ist. komadu Jak-
{i}a), Maksim Crnojevi} (u ist. komadu Kosti}a), Hajduk
Veqko (u ist. komadu Draga{evi}a), Stanko (“Balkanska ca-
rica” Nikole Petrovi}a), Selimbeg (“Zulum}ar” ]orovi}a),
Hayi Loja (u ist. komadu Nu{i}a), Knez Ivo od Semberije (u
ist. komadu Nu{i}a).
Vrlo zna~ajna je glumica Qubica D. Jovanovi}ka –

Rutina (24. VII 1881, Surdulica), koja se razvila u iz-
vrsnog tuma~a karakternih i jo{ vi{e komi~nih uloga
izme|u dva rata, kada je bila i najaktivnija. Weni delat-
nost je vrlo te{ko pratiti, jer je igrala u vi{e, naro~ito
putuju}ih i privremeno improvizovanih pozori{ta u Beo-
gradu. Uprkos protivqewu svoga oca novinara Stevana
Petrovi}a – Rute, po kome je i nadimak dobila, Jovano-
vi}ka, ina~e supruga zna~ajnog i odli~nog glumca Du{ana
– Crnog, stupila je na scenu u decembru 1898. u NP u
Beogradu sa svr{enom Vi{om ènskom {kolom. U~ila je
i gluma~ko-dramsku {kolu za uprave Branislava Nu{i}a
i dr Nikole Petrovi}a. Od 1902. godine je u braku sa
Du{anom i otada je stalno u pozori{tu. Otada je provela u
istim pozori{tima zajedno s wim. Izgubiv{i u I svetskom
ratu supruga i ~etiri sina, ona se sama, neguju}i jedino u
ìvotu preostalog sina glumca Lazara, mukotrpno pro-
bijala kroz ìvot igraju}i u raznim putuju}im druìnama

i pozori{tima i stekla reputaciju i u unutra{wosti,
naro~ito u Podriwskom povla{}enom i u Malom pozo-
ri{tu Du{ana @ivoti}a, jedine od najomiqenijih srp-
skih komi~nih glumaca. Beogradska publika, naro~ito
{ira i uop{te periferijska, wu je mnogo cenila i volela.
Ona je igrala: kratko u 1918. godini u obnovqenom “Gundu-
li}u” u beogradskom “Takovu” pod upravom Qubomira Ra-
ji~i}a – ^vrge, 1919–20. u pozori{tu “Sterija” u Vr{cu,
pod upravom \okice Proti}a, zatim u SNP u Novom Sadu,
u NP u Skopqu, u pozori{tu kod “Borovog parka” u Beo-
gradu pod upravom Mike Risti}a i najduè u pozori{tima
Du{ana @ivoti}a (prvi put od 1924. godine). U @ivoti-
}evom Malom pozori{tu slavila je 35-godi{wicu umet-
ni~ke delatnosti 1934. godine u Beogradu. U po~etku je
tuma~ila dramske, pa pre{la na karakterne i komi~ne
uloge u kojima je bila najboqa. Svojom malo nezgrapnom
pojavom, glasom pomalo izvitoperenim u artikulaciji i u
tonu, izvanredno dinami~nim temperamentom, jakim komi-
~nim nagonom, koji se ~esto zaletao i u grotesku i u iz-
vesnu karikaturu, Jovanovi}ka, vrlo darovita glumica,
umela je da stvara vedar {timung na sceni, da pokre}e i
neodoqivo ustalasava raspoloèwe publike. Ona je dugo
bila jedna od najomiqenijih glumica u razim pozori{nim
trupama, u Beogradu i kod @ivoti}a.
Wene su uloge: Madam Mongoden (u ist. komadu Bluma –
To{ea), Predsednikovica (u ist. komadu Vebera – Henkena),
Fema (“Pokondirena tikva” Sterije), Juli{ka (“Put oko sve-
ta”), @ivka (“Gospo|a ministarka”), Simka (“Oàlo{}ena
porodica”) u komedijama B. Nu{i}a, Doka (“Zona Zamfi-
rova”) i sve glavne komi~ne partije u vi{e lakih francuskih
komedija i vodviqa izvo|enih naro~ito u putuju}im druì-
nama.
Dragutin – Dragi Stefanovi} – Kaplar (rod. 1882 –

1920, Beograd), igrao je u putuju}im druìnama Petra ]i-
ri}a 1898–1900. u “Srbadiji” D. Ni{li}a 1901–3. Dragu-
tina Krsmanovi}a 1907–8. Du{ana Topalovi}a 1908–9. u
“Sin|eli}u” 1909–10, u NP na Cetiwu 1910–12. i u Povla-
{}enom pozori{tu “Gunduli}” do mobilizacije 1913–14.
godine. Stefanovi} se najvi{e istakao kao peva~, ali je
tuma~io i karakterne uloge.
Wegove su uloge: Mitica (“Na poselu” Aleksandrova –
Starickog), Stevan Dragi} (“Seoski lola”), Rajko (“Vojni~ki
begunac” Sigligetija), Tur~in (“Su|aje” Qubinka Petrovi-
}a), Mili} (“\ido”).
Posle rata je igrao od 1918. godine u obnovqenom “Gun-
duli}u” u kafani “Takovo” u Beogradu.
Qubica D. Stefanovi} (1888, Bosanska Gradi{ka –
1946, Sarajevo) prvi put je stupila na scenu 1907. godine u
putuju}oj trupi Milo{a Milo{evi}a, a zatim je igrala:

1909–10. u ni{kom “Sin|eli}u”, 1910–12. u NP na Cetiwu,
1913–14. u “Gunduli}u”. Sa srpskom vojskom je pre{la mu-
kotrpni put preko Albanije i u izgnanstvu. tamo na Kor-
zici i u Marsequ, nastavila da igra za srpske izbeglice.
Po povratku stupila je u tek osnovano NP u Sarajevu 1920.
godine i u wemu igrala do smrti. Vanredno ìvahne priro-
de, dinami~na, poletna, naj~e{}e vedra, sa dikcijom ~is-
tom, lepom i zvonkom, ona je u svaku ulogu unosila ìvota,
sveìne i neku naro~itu neposrednost koja je neodoqivo
plenila. Ona je tuma~ila ve}inom mawe uloge, ali saves-
no{}u, bri`qivo{}u i realizmom koji iznena|uje. “Na-
ro~itu pa`wu zasluùje g|a Qubica Stefanovi}” – kaè
wen dramaturg Bora Jevti} – “tako|e jedna od glumica koje
su se ugradile u osnove Sarajevskog pozori{ta. Vesela i
ìvahna, ona i epizode, tako nezahvalne uloge kakve su
uloge slu{kiwa oìvquje onom revno{}u i tipi~nom glu-
ma~kom krvqu od kojih i tamne pozornice dobijaju svoju 1599 Borivoje Jevti}: “Deset godi-
svetlost i svoju vatrenu boju.” 1599
na Sarajevskog pozori{ta” (ve} citi-
Wene su uloge: Doka (“Zona Zamfirova”), Persa (“Beo- rano delo).
grad nekad i sad”), Simka (“Oàlo{}ena porodica”), Mara
(“Vlast”), Soja (“G|a ministarka”) u komedijama Nu{i}a,
Drenka (“Rka}”), Ranka (“^vor”) u {alama Pecije Petrovi}a,
Emina (“Hasanaginica” [anti}a), Ro{linka (“Udovica Ro-
{linka” Golara), Agafja (“@enidba”), Narednikova èna
(“Revizor”) u komedijama Gogoqa, Giklaj (“Vesele ène vind-
zorske” [ekspira).
Anka Stefanovi} (1880, Novi Sad – 1914, Jagodina)
bila je pred zavr{etkom u~iteqske {kole kada se s veli-
kim odu{evqewem posvetila pozori{tu. Igrala je u putu-
ju}im pozori{tima: 1903–4. kod Dragutina Krsmanovi}a,
1903–8. Q. Raji~i}a – ^vrge. 1909–12. u ni{kom “Sin|eli-
}u” pod upravom Koste Delinija, a otada do smrti u “Ste-
riji” za uprave Drag. Krsmanovi}a. Tada se, le~e}i ne-
oprezno od pegavog tifusa glumicu Vukosavu, upravnikovu
suprugu, zarazila i umrla od tifusa. Stefanovi}ka je bi-
la izvrsna u tuma~ewu dramskih uloga. naro~ito majki i
nesre}nih èna, jer je bila vrlo ose}ajna, neposredna i
govorila besprekorno pravilno glasom koji je imao top-
line i tonskih preliva. Ve}em umetni~kom uspehu u nekim
partijama smetao je wen izgled, naro~ito izvesna istu-
renost vilice sa malo izba~enim zubima. Tako joj Delini
nije mogao dodeqivati neke uloge za koje je bila umet-
ni~ki potpuno dorasla.
Wene su uloge: K}erka (“Robija{eva k}erka” A. Vilbran-
ta), Jevrosima (“Maksim Crnojevi}” L. Kosti}a), Majka
(“Smrt Majke Jugovi}a” Iva Vojnovi}a), Boja (“Knez Ivo od
Semberije” B. Nu{i}a), Kata (“Ko{tana”), G|a Alving (“Ave-
ti” Ibzena), Dulska (“Moral g|e Dulske” Gabrijele Zapoq-
ske), Bijanka (“Otelo”), Markiza (“Marija, k}i pukovnije” F.
Bluma), Lotika (“Obe{eni crkvewak” R. Knajzla).
Qubica \ermanovi}ka (1888, Velika Gradi{ka – 1910,

Zvornik) zavr{ila je rano i tragi~no svoj ìvot kad se
uspe{no razvijala u odli~nu subretu i dramsku qubav-
nicu. Stupila je na scenu 1906. godine u “Sin|eli}u” pod
Delinijem. a zatim igrala: kratko 1907. kod Q. Raji~i}a –
^vrge, 1908. i po~etkom 1909. kod Jano{a Markovi}a, 1909-
–10. opet u “Sin|eli}u”. Tada je napustila pozori{te sa
zna~ajnim glumcem Du{anom Barjaktarovi}em i otputo-
vala u Zvornik gde ju je ovaj ubio noèm, iz qubomore, jer
nije, izgleda, èlela s wim da nastavi zajedni~ki ìvot.
\ermanovi}ka je bila vrlo lepa lika i skladnog stasa,
izvanredna kao pojava na sceni. Pevala je prijatnim i
dosta jakim mecosopranom sve zna~ajnije peva~ke uloge i
tuma~ila uspe{no sentimentalke i qubavnice.
Wene su uloge: Lenka (“Dve sirotice”), Ri|okosa (u ist.
komadu Luka~ija), Esmeralda (“Zvonar Bogorodi~ine crk-
ve”), Po{tarka Hrista (“Pti~ar” sa muzikom K. Celera),
[on{ona (“Maj~in blagoslov” d’Enerija – Lemoana), Petra
(“\ido”), Ko{tana, An|elija (“Devoja~ka kletva” Q. Petro-
vi}a), Hortenzija (“@enski raj” K. de Montepena i H. [ar-
lijea), Keti (“Stari Hajdelberg” V. Majer-Ferstera).
U balkanskim ratovima poginula su dva mlada i vrlo

darovita glumca – Boìdar – Boà Milovanovi} (1888,
Kragujevac – 1912) i Milojko Le{janin (1887–1913). Mi-
lovanovi}a je otkrio Delini 1909. godine i gradio ga strp-
qivo u dobrog dramskog glumca. Tek {to je s velikim
uspehom po~eo da tuma~i veliki dramski repertoar kao
izuzetan talenat, bio je mobilisan i poginuo u prvim
borbama. Le{janin se brzo uzdigao na visoki umetni~ki
stupaw kao dramski heroj i qubavnik. On je prvo igrao u
druìni Dragutina Krsmanovi}a od 1907. godine, zatim u
“Sin|eli}u” 1909–10, u “Zajednici” S. Buni}a 1911–12. i u
Povla{}enom pozori{tu “Joakim Vuji}” 1912–13. godine.
Neki fizi~ki i umetni~ki kvaliteti preporu~ivali su ga
za uloge koje su ga u~inile vrlo omiqenim u publici:
impozantna stasitost, lep lik sa izrazitim mu{kim cr-
tama, jak temperament. razvijen duhovni i emocionalni
ìvot i odnegovana, pravilna dikcija.
Wegove su uloge: Romeo (“Romeo i Julija”), Yenaro (“Lu-
krecija Boryija” Igoa), Kavaradosi (“Toska” Sardua), Arman
Dival (“G|a s kamelijama” Dime Sina), Gli{a (“Na poselu”),
Hajduk Veqko (u ist. komadu J. Draga{evi}a), Maksim Cr-
nojevi} (u ist. komadu L. Kosti}a), Stanko (“Balkanska ca-
rica” N. Petrovi}a), Zdravko (“\ido”), @arko (“Obi~an ~o-
vek”), Hayi Loja (u ist. komadu) u komadima B. Nu{i}a, @arko
(“Golgota” Milivoja Predi}a), Selimbeg (“Zulum}ar” S. ]o-
rovi}a. Neke uloge je tuma~io u alternaciji sa Du{anom Jo-
vanovi}em.
Qubinka Raki}eva (1891, Kru{evac – 1923, Skopqe)

po~ela je da igra 1908. godine u orfeumskom pozori{tu
Mihaila Baki}a u Beogradu, a zatim: 1909–10. u putuju}oj

druìni Dragutina Krsmanovi}a, 1910–11. kod Mihaila
Lazi}a – î~ka. 1912–14. u Povla{}enom pozori{tu “Joa-
kim Vuji}”, kratko u 1918. u pozori{tu kod “Takova” u
Beogradu, pa otada stalno do smrti 1923. u NP u Skopqu.
Raki}eva je bila izuzetno darovita i dobra dramska glu-
mica, ali je imala najvi{e uspeha u peva~kim ulogama. U
peva~ke uloge je unosila lepe gluma~ke mogu}nosti, pri-
jatan i jak glas.
Wene su uloge: Lenka (“Seoski lola”), Ri|okosa (u ist.
komadu Luka~ija), Maru{a (“Na poselu”), Marija (“Stari ka-
plar” d’Enerija – Dimanoara), Ko{tana, Petra, Qubica
(“\ido”).
Katarina – Kaja Buni} (16. X 1889, Vrawe – 29. IV

1977, Vrawe) stupila je na scenu 1906. godine u trupi Q.
Raji~i}a ^vrge u Vaqevu gde je pobegla sa svojim budu}im
suprugom Simom Buni}em, upravnikom putuju}eg pozori-
{ta. Pasle toga je provela: 1908–10. u druìni Mihaila
Lazi}a – î~ka, 1910–12. u “Zajednici” Sime Buni}a, 1912-
–14. u “Trifkovi}u” pod upravom Buni}a. Po zavr{etku
rata promenila je vi{e pozori{ta; 1918–23. u pozori{tu u
Ni{u pod upravom Pere Jovanovi}a, 1924. opet u Ni{u pod
Q. Raji~i}em – ^vrgom, 1925–27. u druìni Roberta Mati-
jevi}a i Milo{a Raj~evi}a, 1928–29. kod Du{ana @ivo-
ti}a, 1930–38. opet kod R. Matijevi}a; penzionisana je
1940. godine. Buni}ka je tuma~ila raznovrsne glumske fa-
hove, ali je bila najboqa dugo u mla|im godinama u tzv.
naturbur{ima, docnije u karakternim i naro~ito komi-
~nim ulogama. U wenoj igri bilo je vitalnosti, neposred-
nosti i prirodnosti.
Wene su uloge: Pote i Doka (“Zona Zamfirova”), Ruà
(“Devoja~ka kletva”), Persa (“Protekcija”), Pavka (“Narod-
ni poslanik”), Juli{ka (“Put oko sveta”), Persa (“Beograd
nekad i sad”) u komedijama B. Nu{i}a, Ranka i Bojka (“^vor”),
Jawa (“Pqusak”) u komadima Petra – Pecije Petrovi}a Sta-
rijeg, Petra i @ivana (“\ido”), Tetka Arina (“@enidba”
Gogoqa), Antoaneta (“Pariska sirotiwa”).
Marija Popovi} (8. IX 1878, Virovitica – 6. VIII 1937,

Beograd), supruga Dragomira, dugogodi{weg suflera pu-
tuju}ih druìna i NP u Beogradu, svr{ila je dva razreda
Vi{e devoja~ke {kole. pa stupila 6. t 1901. u putuju}u
druìnu Dragutina Krsmanovi}a u Br~kom, a zatim pro-
vela: u druìni Mihaila – Ere Markovi}a 1905. i 1907–8,
kod Nikole Hajdu{kovi}a 1909. u “Zajednici” S. Buni}a
1910–11, u Povla{}enom pozori{tu “Trifkovi}” 1912–14,
a u NP u Beogradu od 9. IX 1919. godine. Popovi}ka je
odli~no tuma~ila dramske majke i komi~ne ène, mla|e i
starije. Kao dramska glumica pokazivala je lepu i jaku
ose}ajnost, izvanredno sugestivno transponovanu prirod-
nom i prijatnom dikcijom, a u komi~nim partijama, naro-

~ito èna sa lokalnim koloritom, izvorni i krepki rea-
lizam.
Wene su uloge: Fema i Sara (“Pokondirena tikva” Ste-
rije), Doka (“Zona Zamfirova”), Kata (“Ko{tana”), Ta{ani-
na majka (“Ta{ana” B. Stankovi}a), Mare (“Ma{karate ispod
kupqa” Iva Vojnovi}a), Daca (“Gospo|a ministarka” B. Nu-
{i}a), Jawa (“Pqusak” Pecije Petrovi}a), Fro{arova (“Dve
sirotice”), [ajgovica (“Ri|okosa” [. Luka~ija). Majka (“\a-
volov u~enik” [oa), Majka (“Pri~a o g. Sowkinu” S. Ju-
{kjevi}a).
Jedna od najboqih i najomiqenijih peva~ica u unutra-

{wosti, Marija Baji} (1875, Bela Crkva – 1920, Kru{e-
vac), supruga glumca i peva~a Petra, provela je: 1899–1900.
u druìni Petra Krstono{i}a, 1901–2. u Orfeumu Mi-
haila Baki}a u Beogradu, 1902–3. kod Dimitrija Ni{li}a.
1907–8. kod Mihaila Lazi}a – î~ka, 1909. kod Qubomira
Raji~i}a – ^vrge, 1910–11. u “Zajednici” S. Buni}a. 1912-
–13. u Povla{}enom pozori{tu “Gunduli}” 1913–14. opet
kod Mihaila Lazi}a i najzad ponovo kod Q. Raji~i}a u
obnovqenom “Gunduli}u” 1918–20. godine kod “Takova” u
Beogradu. Umrla je iznenada od srca u Kru{evcu i tu
sahrawena. Baji}ka je bila dobra dramska glumica nepo-
sredna u doìvqaju, uz to vrlo lepa pojava, ali je umet-
ni~ki najvi{e postigla kao peva~ica u komadima s peva-
wem i operetama vanredno zvu~nim, jakim i izraàjno
tonski bogatim sopranom.
Wene su uloge: Jelka îzmi}eva (“Seoski lola”), Ri|o-
kosa (u ist. komadu), Marija, k}i puka (u ist. komadu sa muzi-
kom G. Donicetija), Hrista po{tarka (“Pti~ar”, sa muzikom
K. Celera), Maru{a (“Na poselu”), Ruà (“Devoja~ka klet-
va”), Petra (“\ido”), Ko{tana (1908).
Stari glumci svedo~e da je ona uz Leposavu Ni{li}
mo`da najboqa interpretatorka Ko{tane ne samo lepo-
tom glasa nego naro~ito efektnom pojavom i dinami~no-
{}u temperamenta.
Wen suprug Petar Baji} (6. V 1871, Bela Crkva – 10. IV
1949, Beograd) bio je dobar karakterni komi~ar, naro~ito
zahvaquju}i svom dosta nezgrapnom i zdepastom stasu, i
odli~an tenorista velikih glasovnih mogu}nosti koje je
pokazivao u operetama i komadima s pevawem. U po~etku
se posvetio trgovini u o~evoj radwi i ve} tada se isticao
kao odli~an peva~, pa su ga stru~waci savetovali da se
1600 Druga èna Baji}eva je Vuko- posveti muzici. Na scenu je stupio 1896. godine u putu-
sava (16. IX 1896, [abac), dugogodi- ju}em pozori{tu Petra Krstono{i}a, pa pre{ao 1898.
{wi sufler, koja je, sa svr{enih se- godine kod \ure Proti}a, a otada: 1899–1900. opet kod
dam razreda gimnazije, po~ela da su-
Krstono{i}a, 1901–2. u Orfeumu Mih. Baki}a u Beogradu
flira u druìni Q.Raji~i}a – ^vrge
1921. godine i sve do penzionisawa i sve do 1920. godine u pozori{tima u kojima je igrala i
1950. godine. wegova prva supruga Marija.1600 Posle rata igra: 1921. u
druìni Q. Raji~i}a – ^vrge, 1921–22. kod Du{ana @i-

voti}a. 1922–23. u SNP u Novom Sadu. 1923–24. u Opereti u
Subotici pod upravom Radivoja Dinulovi}a, 1924–25. opet
kod D. @ivoti}a, 1925–26. opet u SNP, 1927–31. u Gradskom
pozori{tu u Bitoqu i u trupi Q. Raji~i}a – ^vrge. Pen-
zionisan je 1932. godine. Kao penzioner radio je hono-
rarno u NP u Skopqu do 1941. godine kada je naglo oboleo
i preba~en u Beograd. Baji} je pevao tenor velikog gla-
sovnog obima i raznovrsnih izraàjnih mogu}nosti, ce-
wen kao jedan od najboqih srpskih peva~a u unutra{wosti.
Wegove su uloge: Hilarije (“Lutka”, sa muzikom E. Od-
rana), Knez (“âr valcera” Oskara [trausa), @anplatre
(“Mamzel Nitu{”, sa muzikom Ervea), Gli{a (“Na poselu”),
Jova (“Devoja~ka kletva”), Boja (“[okica” Okrugi}a), Stevan
Dragi} (“Seoski lola”), Janko (“Ri|okosa”); karakterne i
komi~ne: Gvozden (“Devoja~ka kletva”), Zavrzan (“Hajduk
Stanko” J. Veselinovi}a), Manula} (“Zona Zamfirova”),
Kurjak (“Ivkova slava”), Maksim (“\ido”), Rista Todorovi}
(“G|a ministarka” B. Nu{i}a).
Dragiwa – Draga Pavi}evi}ka (19. XII 1885, Gardi-

novci, Ba~ka – 16. IV 1956, Beograd), supruga zna~ajnog
glumca Radomira, poti~e iz trgova~ke porodice iz Orlo-
vata. Na scenu je stupila 1902. godine u ulozi g|e Temerlan
(“Kokar i Bikoke” Rejmona i Bu{erona) u putuju}oj dru-
ìni Jevte Du{anovi}a u Zemunu gde se ven~ala sa Ra-
domirom. Otada je provela u putuju}im trupama: 1902. Bo-
è Gavrilovi}a, 1903–4. Dragutina Krsmanovi}a, 1904–5.
Jano{a Markovi}a. 1905–6. Mihaila – Ere Markovi}a,
1906–10. Mihaila Lazi}a – î~ka, 1910–11. u “Zajednici”
N. Todorovi}a – Sime Buni}a, 1911–12. u NP na Cetiwu,
1912–14, u pozori{tu “To{a Jovanovi}”, 1914–15. u ob-
novqenom “Sin|eli}u” pod upravom Aleksandra Milo-
jevi}a. Posle rata je igrala: 1918–19. u pozori{tu u Ni{u
pod upravom Pere Jovanovi}a, 1919. u Gradskom pozori{tu
“Sterija” u Vr{cu pod upravom \or|a Proti}a, 1922–24,
1927–28. i 1934–35. u SNP u Novom Sadu (1925–26. nije
igrala), 1929–30. u Gradskom pozori{tu u Ni{u, 1930. u
trupi Roberta Matijevi}a, 1936. u “Beogradskoj komediji”
svoga supruga. Igraju}i najvi{e u putuju}im trupama bila
je prinu|ena da tuma~i razne glumske fahove, ali je bila
najboqa kao peva~ica i u dramskim i karakternim ulo-
gama. Ona je pevala mecosopran ve}eg obima, lepo kulti-
visan i naro~ito vrlo prijatne boje. U igru se unosila
iskreno i neposredno {to je wenim peva~kim kreacijama,
uz lepe stvarala~ke sposobnosti darovite dramske i ka-
rakterne glumice, davalo jo{ vi{e umetni~ke draì i
ubedqivosti. Wena Ko{tana spada me|u najlep{e umet-
ni~ke kreacije peva~ki i gluma~ki.
Zna~ajne su joj uloge: Jelka (“Seoski lola”), Ri|okosa (u
ist. komadu), Maru{a (“Na poselu”), Qubica i Petra (“\i-
do”), An|elija (“Devoja~ka kletva”), Nera (“Podvala” Gli-

{i}a), Vaska i Doka (“Zona Zamfirova”), Ko{tana, Juli{ka
(“Put oko sveta”), Daca (“G|a ministarka”), Pavka (“Narodni
poslanik”), Simka (“Oàlo{}ena porodica”) u komadima Nu-
{i}a, Dezdemona (“Otelo”), Ka}a (“Vaskrsewe” po Tolstoju
Bataja), Toska (u ist. komadu Sardua).
Qubomir – Quba Vukomanovi} (24. IV 1884, Kragujevac

– 15. X 1932, Beograd) bio je dugo jedan od najboqih i
najomiqenijih srpskih komi~nih glumaca u unutra{wo-
sti, sa Du{anom Kujunyi}em – î~om. Prvi put je stupio
na scenu 29. V 1903. u druìni “Srbadija” Dimitrija Ni-
{li}a na gostovawu u Kragujevcu, a zatim je igrao: 1903–5.
u trupi Dragutina Krsmanovi}a, 1905–6. kod Dragomira –
Ke~e Simi}a, 1906–7. kod Mihaila Lazi}a – î~ka, 1908–9.
kod Dimitrija Gini}a – Jovana Stoj~evi}a, 1910–12. u tru-
pi “Zajednica” N. Todorovi}a – Sime Buni}a. Za vreme
rata igrao je u zarobqeni~kom pozori{tu u Neìderu pod
upravom Mihaila – Mikice Spasi}a, a posle rata 1918–19.
u trupi “Gunduli}” kod “Takova” pod upravom Q. Raji~i}a
– ^vrge, 1919–20. sa Du{anom Kujunyi}em vodio putuju}u
druìnu “Zajednica” 1921–22. je kod Du{ana @ivoti}a,
1923–24. i 1926–27. u SNP u Novom Sadu. 1928–29. u Grad-
skom pozori{tu u Bitoqu. 1929–30. u Gradskom pozori{tu
u Ni{u, 1931. u NP u Poàrevcu. Osredweg rasta, ìvih i
svetle}ih, radoznalih o~iju, vedra lika, brzih, nespret-
nih pokreta ruku, vrlo dinami~an, virtuozan u raznim
tonskim modulacijama glasa, duhovit u preobraàvawu
Vukomanovi} je gradio uvek nove, originalno zami{qene
komi~ne likove, ne ponavqaju}i se i ne podraàvaju}i
nikome, spontan i neodoqiv u komi~nom dejstvu.
Zna~ajne su mu uloge: Svetozar Ruì~i} (“Pokondirena
tikva” Sterije), Mita Kradi} (“Seoski lola”), Boja (“[o-
kica” Okrugi}a), Gvozden (“Devoja~ka kletva” Q. Petrovi-
}a), Grga (“Grani~ari” J. Frajdenrajha), Vule (“Podvala” M.
Gli{i}a), Manula} (“Zona Zamfirova”), Kal~a (“Ivkova
slava”), David [trbac (“Jazavac pred sudom” P. Ko~i}a), Jo-
van~a Mici} (“Obi~an ~ovek” i “Put oko sveta” B. Nu{i}a),
Mitar (“^vor” Pecije Petrovi}a), Jago (“Otelo”), Mongoden
(“Madam Mongoden” Bluma – To{ea), Dop~inski (“Revizor”
Gogoqa).
Zakqu~ak o delatnosti glumaca u “Sin|eli}u”

Iako u ovom kriti~kom osvrtu nije mogla biti obuh-
va}ena umetni~ka delatnost svih ~lanova “Sin|eli}a”,
jer neki glumci pripadaju pretenzije drugim pozori{ti-
ma, ipak je dovoqno ubedqiva slika ~esto visoke vred-
nosti wihovih umetni~kih snaga. Neki od ~lanova “Sin-
|eli}a”, ovde samo spomenuti (Dimitrije Gini}, Miodrag
Bekovi}, Fran Novakovi}, Du{an Kujunyi}, Du{an Bar-
jaktarovi}, Du{an i Kosta Jovanovi}, Qubica – [tefi
Jovanovi} i dr.), spadaju u najvi{e umetni~ke vrednosti

srpske glume ovog doba. Svi oni stvarali su kra}e ili
duè vreme u “Sin|eli}u”, podizali wegov umetni~ki ni-
vo i u~inili ga jednom od tri najzna~ajnije srpske scene, uz
one u Beogradu i Novom Sadu. Glumci su se ose}ali po-
~astvovanim kao ~lanovi “Sin|eli}a”, a od wega do po-
zori{ta u Beogradu ili Novom Sadu putevi nisu bili ni
dugi, ni te{ki.
Pla}eni boqe nego u putuju}im pozori{tima, naro-
~ito za uprave Koste Delinija, ali mawe nego u Beogradu i
u Novom Sadu, glumci su ovde stvarali s pravom qubavqu i
velikim odu{evqewem za svoj poziv. Kao {to su ~lanovi
SNP u Novom Sadu pod okupacijom stvarali misle}i i na
zna~ajne nacionalno-politi~ke i kulturne zadatke, tako
su i glumci “Sin|eli}a” morali biti svesni da rade na
teritoriji Srbije koja je do skora bila pod tu|inskom
vla{}u: zato je delatnost i jednih i drugih bila koliko
umetni~ka, toliko i nacionalna.
Glumci su stvarali pod vrlo te{kim uslovima, ne samo
finansijskim, nepovoqnijim nego ~lanova SNP u Novom
Sadu o kojima se, ipak, u velikoj meri brinulo Dru{tvo za
SNP. Pozori{ni odbor u Ni{u je bio neaktivan, mawe
zainteresovan, a op{tinska subvencija minimalna i is-
pla}ivana neuredno. I SNP i “Sin|eli}” patili su pod-
jednako od iste nevoqe: oba pozori{ta su bila prete`no
putuju}a, ne samo zbog unapred odre|ene wihove nacio-
nalne i kulturne misije, nego i {to ih ni Novi Sad, ni
Ni{, nisu mogli da izdràvaju u toku cele sezone. To je,
naravno, oteàvalo sistematsko i normalno spremawe no-
vih komada i ~ak iscrpqivalo fizi~ke i duhovne snage
glumaca u stalnom pokretu i s improvizovanim ìvotom.
649
Narodno pozori{te u Skopqu

(1913– 1915)
Srpski pozori{ni poslenici u Makedoniji

Oslobo|eno Skopqe postaje zna~ajno pozori{no
àri{te u Makedoniji
U balkanskim ratovima (1912–13) Srbija je oslobodila
Skopqe ispod dugotrajnog turskog ropstva u po~etku ok-
tobra 1912. godine. Skopqe je jedan od najstarijih, a prema
geografskom poloàju i jedan od najzna~ajnijih gradova na
Balkanu. U anti~ko, rimsko doba ono je centralni grad
provincije Dardanije, u vizantijsko zna~ajnog Ilirika.
Izvesno vreme je bilo i prestonica srpske sredwovekovne
dràve. U biv{oj Jugoslaviji smatrano jo politi~kim i
administrativnim sedi{tem tzv. Vardarske banovine ~i-
me se izbegao naziv Makedonija. Danas je glavni grad (So-
cijalisti~ke) Republike Makedonije.
Pri kraju XIX veka Skopqe je imalo oko 32.000 stanov-
nika. Posle oslobo|ewa broj stanovnika je naglio opao
zbog odseqavawa muslimanskog sveta; tada su u wemu preo-
vla|ivali Makedonci, Srbi i Jevreji s malo musliman-
skog sveta. Zato }e budu}e pozori{te u po~etku morati da
ra~una s nacionalno prili~no raznorodnom publikom.
Turska vladavina je svestrano unazadila Skopqe. U wemu
su izlazi srpski propagandisti~ki listovi “Vardar”
(1908–12), obnovqen s mawe uspeha i 1914, “Glas naroda” i
“Srpski Jug” oba od 1914, (“Srpski Jug” su pokrenuli i
ure|ivali Branislav Nu{i} i Milivoje Predi}). Uskoro
su osnovani gimnazija, u maju 1914. Dru{tvo za prou~avawe
Ju`ne Srbije (kako se tada nazivala dana{wa Makedo-
nija), pretvoreno zatim u Skopsko nau~no dru{tvo, usta-
novqena razna nadle{tva i vojne jedinice. U takvoj sre-
dini bi}e osnovano i pozori{te pod odre|enim nacional-
no-politi~kim, dru{tvenim, istorijskim i kulturnim
uslovima kao potreba jednog dràvnog sistema koji traì
svoju kulturnu afirmaciju u tek oslobo|enim krajevima,
jer ih je tada tretirao kao srpsku zemqu.
Narodno pozori{te izraslo u tim i takvim nacional-
no-istorijskim uslovima radi}e u Skopqu do 1941. godine,
do sloma Jugoslavije. Wegova umetni~ka delatnost do toga
vremena mora biti obuhva}ena istorijom srpskog pozo-
ri{ta iz vi{e razloga. Pozori{te su osnovali srpski
pozori{ni trudbenici, odnosno Ministarstvo prosvete, a
prva uprava, rediteqi i glumci su bili tako|e srpske
narodnosti. Do 1941. godine svi upravnici, sem jednog,

sekretari i lektori su bili tako|e Srbi, ogromna ve}ina
glumaca i rediteqa su tako|e srpske narodnosti, sem ma-
log broja hrvatske, makedonske i slovena~ke, ~ak i ruske.
Predstave su izvo|ene na srpskom jeziku sem nekih i ret-
kih poku{aja na makedonskom. Prema tome, za mene kao
istori~ara pozori{ta, postoji jedan duì period srpske
pozori{ne kulture vrlo plodne, sadràjne i umetni~ki
vredne i zna~ajne u Makedoniji. Me|utim, sasvim je drugo
i umesno pitawe da li je i koliko ovo Pozori{te radilo
na podsticawu makedonskih umetni~kih snaga u oblasti
pozori{ne umetnosti. Te stvarala~ke nacionalne snage
nisu ni otkrivane, ni usmeravane, ni podsticane. Repub-
lika Makedonija od 1944. godine dobija svoj “Naroden tea-
tar” sa dramom, operom i baletom, ali taj period spada u
istoriju makedonskog pozori{ta. pa samim tim ovde nije
ni mogao da bude zahva}en.
Osnivawe Narodnog pozori{ta u Skopqu. – Po~etak

rada sa upravnikom Branislavom Nu{i}em (1913–1915)
Ministarstvo prosvete, posle savetovawa sa upravom
Narodnog pozori{ta u Beogradu, poverilo je Branislavu
Nu{i}u da osnuje i organizuje Narodno pozori{te u Skop-
qu. Nu{i} je izabran naro~ito zato {to je dobro poznavao
prilike u Makedoniji, gde je dotle radio kao diplomatski
~inovnik u srpskim konzulatima, a od kraja 1912. godine je
bio i okru`ni na~elnik u tek oslobo|enom Bitoqu. Nu-
{i} je postavqen za upravnika 1. X 1913. Do kraja 1913.
godine vr{i}e i poslove dramaturga, a od 1914. godine
dramaturg je dramski pisac Milivoje Predi}. Umetni~ko
osobqe, rediteqi i glumci. bilo je sastavqeno najve}im
delom od delegiranih ~lanova Narodnog pozori{ta u Beo-
gradu, tako da je Pozori{te u Skopqu, iako umetni~ki i
administrativno potpuno samostalno, li~ilo na beograd-
sku filijalu sve dok se nije osamostalilo i oja~alo u
praksi. U 1915. godini, pred samu evakuaciju, ono }e biti
Branislav Nu{i}
posledwe srpsko pozori{no àri{te, za kra}e vreme i
jedino uto~i{te beogradskim glumcima.
Narodno pozori{te u Beogradu je pomagalo svestrano
organizaciju Pozori{ta u Skopqu i savetima i scenskim
sredstvima. Ono je poklonilo i ne{to dekoracija, kos-
timske opreme i rekvizite. Krajem oktobra 1913. uprav-
nik Nu{i} je putovao ~ak u Pe{tu da nabavi izvesne deko-
1601 “Politika”, od 29. X 1913, br.
racije.1601
3.519
Pozori{na zgrada
Op{tina u Skopqu ustupila je Pozori{tu jednu do-
trajalu zgradu koja je jo{ Turcima sluzila verovatno za
pozori{ne predstave i razne sve~ane priredbe. Zgrada je
Srpski pozori{ni poslenici u Makedoniji 651
bila vrlo nepodesna i trebalo je adaptirati za Pozo-

ri{te. Ve} u pozori{nom buyetu za 1913. godinu bilo je
odre|eno 30.000 dinara za najnu`nije adaptacije. Deli-
mi~na adaptacija je brzo izvr{ena uz pomo} ratnih zarob-
qenika koje je zarobqeni~ka komanda ustupila Pozori- 1602 DA Srbije, iz neobra|enog,
{tu.1602 Prema opisu savremenika, u parteru je bilo ne- nesre|enog materijala.
koliko loà, a postojala je i galerija. I sa skromnim
prepravkama unutra{wost zgrade delovala je impozantno
i vrlo intimno.
Sve~ano otvarawe Pozori{ta. – Prva pozori{na

predstava u Skopqu
Pozori{te je sve~ano otvoreno 15/27. XII 1913. godine.
Osve}ewe je izvr{io skopski mitropolit Vi}entije, a
zatim su govorili: predsednik Op{tine Spira Hayi-Ri-
sti}, koji se mnogo zauzimao za osnivawe Pozori{ta, iza-
slanik ministra prosvete na~elnik Milivoje Popovi}, a
upravnik Nu{i} o zna~aju pozori{ne umetnosti i posebno
Pozori{ta u Skopqu. Uve~e je bila prva predstava: “Kru-
nisawe Du{anovo”. odlomak iz drame “Car Du{an” Mi-
lo{a Cveti}a, u reìji Aleksandra Milojevi}a, kome su
tada pomagali Luka Popovi} i Milorad Petrovi}. Glu-
mac i rediteq Luka Popovi} je recitovao Prolog koji je
za ovu priliku napisao glumac i dramski pisac @arko
Lazarevi}. Komad je ostavio dubok utisak na publiku.
“Zvuci fanfara i truba, sredwovekovno {arenilo ko-
stima, ma~evi i kopqa, vlastela, Mle~i}i, Grci i Arba-
nasi, i najzad pojava cara Du{ana, koga je igrao g. Milorad
Petrovi}” – opisuje savremenik Aleksandar Vu~i}evi} –
“silno su bili odu{evili publiku. I hri{}ani i mu-
slimani oti{li su zadovoqni sa ove predstave da bi, za-
1603 Aleksandar Vu~i}evi}: “Pri-
tim, svake predstave, puniti ku}u.” 1603
log za istoriju Narodnog pozori{ta u
Skopqu 1913–1915.”, “Ju`na Srbija”,
Poàr uni{tio pozori{nu zgradu Skopqe, 1925, jun, br. 49.
Posle ne{to vi{e od mesec dana rada u adaptiranoj
zgradi, 3. II 1914. godine u 7 ~asova i 20 minuta, izbio je
silovit poàr na woj. Zgrada, gra|ena najve}im delom od
vrlo zapaqivog materijala, izgorela je do temeqa: od we
su ostali samo goli zidovi. Poàr je izazvao nepa`wom
jedan op{tinski dimni~ar na pozori{nom oyaku prili-
kom ~i{}ewa. Od poàra su spaseni: arhiva, kancelarij-
ski pribor, sva garderoba, dela s ulogama i ne{to stolica
iz loà i klupa iz partera. Svet je bio zaprepa{}en.
glumci duboko potreseni i u neizvesnosti za daqi rad.
Doga|aj je u Beogradu te{ko odjeknuo. Kwièvni isto-
ri~ar dr Jovan Skerli} podneo je, s jednim poslanikom,
interpelaciju u Narodnoj skup{tini sutradan posle po-
zora i traìo od ministra prosvete da odmah odgovori
{ta }e Srpska vlada preduzeti za Pozori{te, a zatim,
posle zadovoqavaju}eg odgovara ministra prosvete Qu-

bomira Jovanovi}a, govorio o velikom kulturnom i na-
cionalnom zna~aju ustanove i apelovao da se hitno pri-
1604 Prema stenografskim bele- stupi podizawu nove zgrade.1604 Svi odgovorni prosvetni
{kama Narodne skup{tine za 1913–14. i dràvni ~inioci brzo su shvatili potrebu da se u Skop-
godinu Skerli} je, izme|u ostalog, re-
kao: “Od toga {to je izgorelo Pozori-
qu podigne nova pozori{na zgrada.
{te u Skopqu nije samo dràvna {te-
ta, nego je to i nacionalna {teta, koju Podizawe privremene pozori{ne arene i nove zgrade
svi mi ose}amo, utoliko vi{e {to je Posle poàra glumci su samoinicijativno davali
Skopqansko pozori{te po~elo sa us-
pehom rad ... Taj uspeh je bio ne samo
predstave u sali “Oficirskog doma” (docnije “Sarajeva”).
materijalan i tako znatan da bi mu ~ak Uprava Pozori{ta ih je preuzela i nastavila rad u toj
i Beogradsko narodno pozori{te mo- zgradi. To su u stvari bile pripreme za prvu turneju Pozo-
glo pozavideti, nego je to bio uspeh ri{ta. Na ovoj turneji Pozori{te je sa celokupnim glu-
naro~ito u moralnom pogledu. Pozo-
ri{te je bilo redovno puno ne samo ma~kim ansamblom obi{lo Prizren. Pri{tinu, Veles i
~inovni~kom nego i doseqeni~kom i Kosovsku Mitrovicu. Bio je to veliki trijumf Pozori-
doma}om publikom. Skopqansko pozo- {ta, jer je u svim mestima do~ekivano odu{evqeno. U
ri{te je po~elo da vr{i sa velikim nekim mestima publika je prvi put gledala pozori{ne
uspehom svoj nacionalni kulturni za-
datak.” Apeluju}i da Vlada hitno po- predstave. Za to vreme uprava je. pomognuta od Skopske
mogne podizawe nove pozori{ne zgra- op{tine i Ministarstva prosvete. podizala novu pozo-
de Skerli} je rekao: “Vlada moè biti ri{nu zgradu, takozvanu arenu od dasaka i malo tvrdog
uverena da }e joj svi narodni posla- materijala. Arena je bila zavr{ena do kraja 1914. godine i
nici bez razlike stranaka u ovoj stva-
ri ukazati svesrdnu potporu. Ja bih da Pozori{te je, po povratku s turneje, u woj nastavilo rad.
se podizawu Skopskog pozori{ta pri- U woj }e se odràvati predstave sve do 15. VII 1915. godine.
stupi {to pre i {to energi~nije bez Krajem ove godine uprava je bila prinu|ena da poru{i ovu
birokratskih sporosti i formalnos-
arenu pla{e}i se, naro~ito u ratnim danima, i zlona-
ti.” Nije, naravno, te{ko shvatiti da
je Skerli} govorio sa gledi{ta srp- mernog poàra...1605
ske politike u Makedoniji, pa prema Na kraju sezone 1914/15. uprava je podigla pored samog
tome i u Skopqu. Vardara “letwu pozornicu pod vedrim nebom”, kako su je
1605 “Skopska scena” (br. 5 od 2. XII
nazivali, na koju su izvo|ene predstave do obustave rada
1935) donela je opis unutra{weg iz-
gleda ove arene, verovatno od nekog
Pozori{ta zbog rata. Me|utim, na mestu poru{ene arene
savremenika: “Bilo je to sasvim malo po~ela je izgradwa nove pozori{ne zgrade.
neugledno pozori{te, na~iweno od Upravnik Nu{i} je predloìo ministru prosvete, u
trulih dasaka i potamnelih greda. Sav
obrazloènoj predstavci,1606 da se odmah pristupi podi-
materijal od ~ega je pozori{te na~i-
weno bio je star. Pa ipak bilo je drago zawu jedne skromnije zgrade za potrebe Pozori{ta za 25 do
svima. Ukra{eno iznutra pirotskim 30 godina i to “u doba evropskog rata, gde je Srbija sa
}ilimima, koje je s velikom qubavqu toliko `rtava angaòvana”, jer }e u~initi “silan i ne-
izradio pozori{ni slikar. Od neko-
liko metara amerikana i nekoliko ki-
sumwiv utisak kako u samom narodu kome se ova ustanova
la farbe. âk su i grede koje su dràle pruà, tako i pred onima kojima }e to biti potreban i nov
krov bile iski}ene pirotskim {ara- dokaz vitaliteta i kulturnih podobnosti Srbije”. U dru-
ma... Dok bi na pozornici cvetao ras- goj polovini juna 1915. godine, po~ela je izgradwa nove
ko{ni vrt pun ruà i sunca, u publici
bi po gde-gde kanula koja kap ki{e ili
zgrade iz unapred predvi|enih sredstava: 15.000 u{te|e-
rastopqenog snega, a kroz prozor~i}e vine Pozori{ta, 20.000 pomo}i Skopske op{tine i 30.000
sevnule bi muwe i prolomila se grm- dinara od osigurawa izgorele zgrade kod Beogradske za-
qavina.” druge. Zadruga je u prvo vreme odbijala da isplati osi-
1606 DA Srbije, Ministarstvo pro-
gurawe okrivquju}i upravu za poàr, ali je, izgleda, na
svete, jo{ neobra|eni materijal.
kraju pristala. Ministarstvo prosvete je u po~etku kre-
ditiralo izgradwu iz sume predvi|ene za opravke Narod-
nog pozori{ta u Beogradu. Zgrada je do po~etka oktobra
1915. godine bila ve} pod krovom, ali su posle toga radovi
na woj i u wenoj unutra{wosti obustavqeni zbog eva-

kuacije. Nema~ka vojska je u toku okupacije u zgradi dr-
àla kowe i znatno je o{tetila. Zgrada }e biti kona~no
zavr{ena tek 1927. godine.
Umetni~ka delatnost Pozori{ta

Od osnivawa krajem decembra 1913. do 1. VIII 1914, kada
je privremeno obustavqen rad zbog rata, i onda od 1. I 1915.
do evakuacije u Skopskom pozori{tu se radilo sa poletom,
odu{evqewem i velikim pregala{tvom koje su uvek isti-
cali svi savremeni glumci. Svi su bili svesni da se stvara
jedna velika kulturna ustanova koja zahteva velike na-
pore, samoodricawa i qubav. U po~etku su, jedan za drugim,
izvo|eni komadi: “Ko{tana” Stankovi}a, “Zla èna” Ste-
rije, “\ido” Veselinovi}a – Brzaka, “Svet” Nu{i}a, “Kod
Belog kowa” Blumentala – Kadelburga. “Kaplar Miloje”
opet Nu{i}a i dr. Predstave su bile odli~no pose}ene.
“Za ovih ~etrdeset dana” – pisao je pesnik Milutin Boji}
– “date su 24 predstave sa reprizom ’Kaplar Miloje’, i g.
Nu{i} nikad mo`da nije izabrao sre}niji repertoar nego
za to vreme. U ovom repertoaru mnogo se istakao celo-
kupni personal, koji je s velikom pa`wom i poznavawem
izabrao g. Nu{i}. On je u svom radu dokazao mnogo ume-
{nosti, odva`nosti i qubavi i umeo je od pojedinih umet-
nika koji su bili po raznim mestima Slovenstva da stvori
1607 Milutin Boji}, “Pijemont”,
jednu odre|enu celinu.” 1607
1914, br. 64.
Druga dva savremenika svedo~e o odu{evqewu publike.
“Rad na{eg Narodnog pozori{ta te~e ve} svojim normal-
nim tokom. Publika se sve vi{e navikava na pozori{te i
svakim danom sve su pose}enije predstave i sve oprav-
danija potreba ove ustanove u Skopqu.” 1608 1608 “Politika”, od 18. I 1914, br.
U Pozori{tu se “stekla publika, skopqanska publika, 3.598.

i to se toliko stekla, da su bioskopi pred opasno{}u da
bankrotiraju”. Ovo }e se ~uti prvi i posledwi put u isto-
riji srpskog pozori{ta! ... “Uspeh Pozori{ta nije bio
mali” – pisao je drugi savremenik. 1609 1609 Aleksandar Vu~i}evi}: Ibid.
“Od dana otvarawa, pa za kratko vreme, do poàra u

februaru 1914, Pozori{te je ve} bilo steklo publiku,
koja ga je pose}ivala sa odu{evqewem i qubavqu.” Ovakvo
interesovawe publike i uspe{na umetni~ka delatnost
Pozori{ta bili su i u 1915. godini, skoro do evakuacije. O
tome svedo~e slu`beni izve{taji prosvetnog inspektora
ministru prosvete, sa~uvani u arhivskoj gra|i: “Rad ovda-
{weg Narodnog pozori{ta u ovom polugo|u ove godine bio
je u svakom pogledu uspe{an, mnogo boqe nego {to je isti
bio u 1914. godini zahvaquju}i svakako i ve}em broju glu-
ma~kog osobqa i kvaliteti istoga, kao i garderobi beo-
gradskog Narodnog pozori{ta koja je omogu}ila davawe
nekih poglavito srpskih komada, koje bez iste ne bi bilo
mogu}e davati.” Naravno, svemu ovome je znatno doprinelo

i stalno pove}avawe broja stanovnika u Skopqu. u pred-
ratnim mesecima, docnije pogotovu.
Prvi rediteqi i glumci u Narodnom pozori{tu u

Skopqu. – Beogradski glumci se sklawaju u Skopqe
u po~etku evakuacije
Ve} u prvom gluma~kom ansamblu bilo je dosta umet-
ni~ki vrednih snaga, doraslih i za sloène repertoarske
zadatke inscenacije. Prvi rediteqi Pozori{ta, delegi-
rani iz NP u Beogradu, bili su i wegovi zna~ajni umet-
ni~ki pioniri: Aleksandar Milojevi}, Milorad Petro-
vi}, Luka Popovi}, Radomir Petrovi} i Jakov Osipovi},
koji su i igrali. Sve su to bili iskusni pozori{ni trud-
benici, neki i sa Upravni~kim iskustvom (Milojevi} i
Rada Petrovi} u “Sin|eli}u”). Milojevi} }e se, po{to je
1610 Tri umetni~ke snage, nedore-
izvr{io zna~ajne zadatke oko osnivawa i organizacije sa
~ene zbog kratko}e vremena, zasluùju
da se spomenu. Qubica Josi}eva (1. I
Nu{i}em, vratiti u Ni{ da obnovi “Sin|eli}” 1915. u
1895, Stari Be~ej – 1953, Beograd), se- kriti~nim ratnim danima.
stra Milice Spiridonovi}, svr{ila Prvu gluma~ku trupu su sa~iwavali, sem spomenutih
je ~etiri razreda gimnazije. Na scenu rediteqa: Olga Ili}ka, Katica Rucovi}ka, Zdenka Ter-
je stupila 1911. u SNP u Novom Sadu
za uprave @arka Savi}a kao sobarica
{ova-Te{i}, Milica Josi}eva-Spiridonovi}ka, Draga
u komadu “Jesewa ki{a”. Igrala je us- Milojevi}, Dobrila Yimi}ka, Ruìca Radosavqevi}, So-
pe{no naivke i pevala u operetama fija Haritonovi}ka, Micika Hrvojevi}–Nikoli}ka, Qu-
svojim prijatnim, lepo razvijenim so- bica Josi}eva,1610 Dragica Ili}, Radmila Ili}-Milivo-
pranom. Istakla se kao Zuza (“Dro-
tar”), Anrieta (“Dve sirotice”), Jel-
jevi}ka, Strahiwa Petrovi}, Nikola Go{i}, Mihailo –
ka (“Seoski lola”), Qubica (“\ido”). Dile Dimitrijevi}, Josif Srdanovi}, @ivka Srdanovi},
1611 Qubomir Topora{evi} (8. III Rista Spiridonovi}, Milutin Yimi}, Dragutin Petro-
1897, Idvor u Banatu) igrao je ve} od vi}, Srboqub Milivojevi}, Sima Stanojevi} – [u}ur,
1911. u putuju}im trupama prvo Mili- Jovan Srbuq, Slavko Grdani~ki, Qubomir Topora{e-
voja Stojkovi}a, 1912–13. kod Mihaila vi}1611 i Stjepan Oberski.1612
Lazi}a, 1913–14. u NP u Skopqu. Pod
okupacijom proveo je izvesno vreme u
Od kraja 1914. i naro~ito u toku 1915. godine stalno se
zarobqeni~kom logoru u Neìdaeru, a mewao sastav gluma~ke trupe, jer su pridolazili glumci
zatim. oslobo|en, igrao u trupi Mi- iz Narodnog pozori{ta u Beogradu i iz drugih pozori{ta.
lana Ogrizovi}a u Beogradu, od 1919. Posle evakuacije Beograda, ni{ko pozori{te “Sin|eli}”
opet kra}e vreme u NP u Skopqu.
Tuma~io je dramske i karakterne ulo-
je bilo prvo i kratkotrajno, Pozori{te u Skopqu posled-
ge: Bigo (“Pariska sirotiwa”), Mar- we ratno uto~i{te srpskih glumaca. U toku 1915. godine u
kiz (“Don Cezar od Bazana”), Kurt Pozori{tu u Skopqu igraju od beogradskih poznatijih
(“âst”), Ra{idbeg (“Aj{a” ]orovi- glumaca: Zorka Todosi}, Persa Pavlovi}, Zora Zlatko-
}a), @arko (“Golgota” M. Predi}a). vi}, @anka Stoki}, Leposava Todorovi}, Ana Paranos,
1612 Stjepan Oberski (1879, Zag- Pera Dobrinovi}, Milorad Gavrilovi}, Sava Todorovi},
reb – 11. IX 1922, Skopqe) bio je spo- Raja Pavlovi}, Jevrem Boòvi}, Aleksandar Zlatkovi},
soban karakterni glumac i dobar pe-
Vojin Turinski, Boìdar [apowi}, Qubomir Stanoje-
va~ u komadima s pevawem. Zavr{io je
trgova~ku {kolu. Po~eo je da igra vi}, Svetislav An|eli}, novosadski Milo{ Hayi-Dini}
1895. u HZK u Zagrebu, pa ubrzo pre- i Dimitrije Spasi}, zatim: Qubica Go{i}, Vida Mihai-
{ao u NK u Osijeku. Pred izbijawe I lovi}, Zorka Popadi}, Leposava Stojanovi}. S ovim glu-
svetskog rata, rodoqub Jugoslovenski ma~kim ansamblom izvo|eni su mnogi komadi iz beograd-
postavqen, prebegao je u Srbiju i od
1914. do 1922. godine igrao u NP u Sko-
skog repertoara. Pozori{te je imalo i svoj orkestar sa-
pqu. Sa srpskom vojskom pre{ao je i stavqen najve}im delom od vojnih muzi~ara, a dirigovao je
Albaniju. 1914–15. godine vrlo sposobni dirigent Hinko Marìnec.
Repertoar Pozori{ta u Skopqu (1913–1915)

Repertoarska politika u Pozori{tu nije smela da bude
ni improvizatorska, ni slobodnije zami{qena, jer se uvek
imala u vidu zaostalost sredine, koja je dugo bila pod
tu|inskom okupacijom, zatim wena nacionalna raznorod-
nost (makedonska, srpska, jevrejska, muslimanska), nacio-
nalno-politi~ki interesi jasno izraèni politikom srp-
ske Vlade i, najzad, zna~ajna ~iwenica da je za brojni deo
ovog blagorodnog patrijarhalnog sveta pozori{na umet-
nost bila sasvim nepoznat doìvqaj. Umetni~ke ambicije
su samo pratile nacionalne i kulturne te`we Pozori{ta
jo{ i u izuzetnom vremenu, naro~ito skoro stalnoj ratnoj
psihozi koju su stvarali balkanski ratovi i svetski rat.
Nu{i} se u ovom i ovakvom klimatu pokazao kao vrlo ve{t
upravnik i dramaturg, uvek na visini zadataka koje su
nametale potrebe i situacija jednog doba. U repertoaru su
se najvi{e favorizovali nacionalno-istorijski, rodoqu-
bivi ili folklorni komadi koji su u isto vreme delovali
vaspitno i zabavno. Tako je za vrlo kratko vreme, od de-
cembra 1913, do kraja januara 1914. godine, izvedeno 14
novih komada od kojih 12 srpskih i to 4 istorijska i 8 s
pevawem i {ala. Od ovog nacionalnog kursa odstupa}e se u
toku 1915. kada su se dolaskom beogradskih glumaca ispo-
qavale i slobodnije repertoarske ambicije. Zato se do-
pisnik beogradske “Politike” qutio na upravu {to je za
narod izvodila komad “Karlova tetka” Tomasa bez obzira
na virtuoznu igru glumaca i naro~ito Pere Dobrinovi}a.
“Mesto ’Karlove tetke’, koja je bila dnevna predstava za
narod, mogla se ovamo{wem narodu dati koja nacionalna
1613 “Politika”, od 5. III 1915, br.
drama.”1613
3.961.
Nacionalni repertoar je svestrano zastupqen: tu su skoro
svi zna~ajniji komadi iz starijeg i novijeg dramskog perioda
koji su imali scenski interes. Nave{}u samo scenski ili
kwièvno zna~ajnije komade izvo|ene od 1913. (decembar) do
1915. (oktobar) godine: “Kir Jawa”, “Rodoqupci”, “Pokondi-
rena tikva”, “Zla èna” J. S. Popovi}a, “Hajduk Veqko” J.
Draga{evi}a, “Stanoje Glava{” \. Jak{i}a, “Izbira~ica” K.
Trifkovi}a, “Zadu`bina” M. [ap~anina, “Nemawa”, “Kruni-
sawe Du{anovo” M. Cveti}a, “Sa}urica i {ubara” I. Okru-
gi}a, “Kraqevi} Marko i Arapin” V. Miqkovi}a, “Balkans-
ka carica” N. Petrovi}a, “Devoja~ka kletva”, “Su|aje” Qu-
binka Petrovi}a, “Ivkova slava”, “Zona Zamfirova”, “Ko-
{tana” Stankovi}a, “\ido”, Veselinovi}a – Brzaka, “Po-
tera” Veselinovi}a – I. Stanojevi}a, “Podvala”, “Dva cvan-
cika” M. Gli{i}a, “Zulum}ar”, “Aj{a” S. ]orovi}a, “Grani-
~ari” J. Frajdenrajha, “Knez Ivo od Semberije”, “Rastko
Nemawi}”, “Nahod”, “Hayi Loja”, “Narodni poslanik”, “Kap-
lar Miloje”, “Put oko sveta”, “Protekcija”, sve B. Nu{i}a,
“Golgota” Milivoja Predi}a, “Smrt Majke Jugovi}a”, Voj-
novi}a, “Jazavac pred sudom” P. Ko~i}a, “Hasanaginica” A.
[anti}a, “Hej, Sloveni” Riste Odavi}a.
U stranom repertoaru nema, zbiqa, vi{e velikih dra-

ma koje bi predstavqale zna~ajne umetni~ke doga|aje, ali
je izbor komada vr{en sa dovoqno pa`we i merila pri
~emu se mislilo na ukus publike i na umetni~ki nivo
Pozori{ta.
Nave{}u sve zna~ajnije komade koji svedo~e o raznovrs-
nosti repertoara i o odlu~uju}im merilima va`nim za jedno
pozori{te koje je u po~etku traìo ravnoteù u novoj sre-
dini: “Mleta~ki trgovac”, [ekspira, “Tartif” Molijera,
“Zvonar Bogorodi~ine crkve” Igoa – Birh-Pfajferove, “Nar-
cis” E. Brahfogla, “Niz bisera” Karla Holtaja, “Maj~in
blagoslov” d’Enerija – Lemoana, “Revizor” Gogoqa, “Prisni
prijateqi” V. Sardua, “Dve sirotice” d’Enerija – Kormona.
(Posle ove predstave izbio je poàr u zgradi.), “Put oko
zemqe” @. Verna – d’Enerija, “Karlova tetka” Tomasa, “Du-
pla punica” A. Bisona – Marsa, “Kod Belog kowa” O. Blumen-
tala – G. Kadelburga, “Pariska sirotiwa” Brizbara – Nisa,
“Robija{eva k}erka” A. Vilbranta, “Madam San-@en” Sardua
– Moroa, “Don Cezar od Bazana” Dimanoara, “Otaybina” Sar-
dua, “Gospo|a s kamelijama” Dime Sina, “Arlezijanka” A.
Dodea, “Gospodin Alfons” Dime Sina, “Bibliotekar” G. Mo-
zera, “Buridanov magarac” de Flera – de Kajavea, “U dolini”
A. Gimera, “Gospo|a Iks” A. Bisona, “îkina ku}a” Mjes-
nickog, “Na dnu” M. Gorkog.
U toku 1915. godine ambiciozni dirigent Hinko Mar-
ìnec, vojni kapelnik, uspeo je da spremi operu “Kava-
leria rustikana” Maskawija i operete “Lutka” Edmona
Odrana, “Mamzel Nitu{” Florimona Ervea, “Vra~ara” D.
Jenka, “Marija, k}i pukovnije” Gaetana Donicetija i “Tri
bekrije” (“Lumpacijus Vagabundus”) Nestroja. Evakuacija
Skopqa je prekinula spremawe “Otela”, “San letwe no-
}i”, [ekspira. “Elge” G. Hauptmana i operete “Gej{a”
Yona Sidnija. I pored svega {arenila repertoara i u
tematici, ~esto bezvrednoj ili sasvim banalnoj, i u neujed-
na~enosti po umetni~koj vrednosti, komadi su, ipak, bi-
rani vrlo ve{to i rutinerskim merilima koja ne izneve-
ravaju ni kasu, ni publiku, a i Pozori{te ne `rtvuje
umetni~ki mnogo: u wemu ima dosta komada od nesumwive
mawe ili ve}e umetni~ke vrednosti i znatno vi{e sa si-
gurnim scenskim efektima, naj~e{}e podesnih i za prave
“parade” glumaca. Skopska publika je imala prilike da
gleda najboqe glumce u wihovim najboqim ulogama.
Zna~ajni glumci u Skopqu u svojim najboqim ulogama

O umetni~koj vrednosti vi{e glumaca. koji su sada sa-
~iwavali skopski ansambl, govorio sam ve} u odre|enim
trenucima u toku izlagawa; rad drugih prikaza}u tako|e
onda i tamo kada i gde im to najvi{e odgovara. Me|utim,
zanimqivo je omogu}iti da se dobiju izvesni utisci i
stvaraju ma{tovito relativne asocijacije o nekim pozo-
ri{nim predstavama u Skopqu ovog vremena i to komada u
kojima glavne uloge tuma~e zna~ajni srpski glumci, naro-

~ito u nedostatku dokumentarne pozori{ne recenzije.
U Draga{evi}evom komadu “Hajduk Veqko” naslovnu
ulogu je tuma~io, sa mnogo àrkog temperamenta i sna-
`nom dikcijom kojom su pra{tale silne i ubojite rodo-
qubive tirade, tada vrlo omiqeni glumac Milorad Pet-
rovi}, koji se ba{ najvi{e isticao u takvom nacionalnom
repertoaru, posebno u herojskim ulogama. On je delovao i
svojom lepom pojavom. Wegova partnerka kao û~uk Stana
bila je dobra dramska umetnica Draga Milojevi}, koja se
isticala ose}ajno{}u i vrlo lepom dikcijom.
U Nu{i}evom komadu “Kaplar Miloje” trijumfovao je
stari Aleksandar Milojevi}, koji je pre toga sa najvi{e
uspeha tuma~io Simona u “Starom kaplaru” d’Enerija –
Dimanoara, prema oceni savremenika najboqe od svih srp-
skih glumaca. U dramatizovanoj Srem~evoj “Ivkovoj sla-
vi” vrlo razvijeni lik Kal~e tuma~ili su dva zna~ajna
komi~ara – Nikola Go{i} i Sima Stanojevi} – [u}ur,
unose}i mnogo sveèg humora i realisti~nosti u evoka-
ciju. U Stankovi}evoj “Ko{tani” tuma~ili su: Hayi Tomu
Sava Todorovi}, Mitka Nikola Go{i} i Josif Srdano-
vi}, a Ko{tanu Milica Spiridonovi} i Draga Spasi} na
gostovawu, obe odli~ne peva~ice. Spiridonovi}ka je vrlo
prijatno delovala svojom spoqa{no{}u, dobro igrala sa
zanosom i poletom i lepo pevala. Bila je dobra podela i
komada “Seoski lola” u kojemu su tuma~ili Stevu Dragi}a
Vojin Turinski i Jovan Srbuq, u po~etku karijere od-
li~an peva~, Jelku Spiridonovi}ka, a Mitu Kradi}a, jed-
nu od svojih najefektnijih uloga, Pera Dobrinovi}. Spi-
ridonovi}ka je imala izvanredan uspeh i u peva~koj ulozi
[on{one u komadu “Maj~in blagoslov”, koji je vi{e puta
izvo|en.
Nosioci glavnih uloga i u stranom dramskom reper-
toaru svedo~e o umetni~kom nivou predstava. Pogledajmo
podelu samo nekoliko takvih komada. U komadu “Zvonar
Bogorodi~ine crkve” tuma~e: Kvazimoda dobar ruski glu-
mac Jakov Osipovi}, Kloda Luka Popovi}, Esmeraldu
Spiridonovi}ka. U komadu “Madam San-@en” naslovnu
ulogu tuma~i Zorka Todosi}ka. Napoleona M. Gavrilo-
vi}, a Lefevra Nikola Go{i}. To je bila jedna od naj-
efektnijih uloga Todosi}ke. Sava Todorovi} je dao sna-
`nu umetni~ku kreaciju u zvonaru Jonu u komadu “Otay-
bina” Sardua, M. Gavrilovi} jednu od najboqih svojih
kreacija u naslovnoj partiji “Gospodin Alfons” Dime
Sina sa partnerkom zna~ajnom glumicom Olgom Ili}, koja
je upravo trijumfovala kao Gospo|a Iks (u ist. komadu A.
Bisona). Prema kazivawu savremenika, prave gluma~ke pa-
rade pravili su izvanredno inventivnom i realisti~kom
igrom u komadu “Put oko zemqe” Verna – d’Enerija Nikola
Go{i} kao Filijas Fog i Luka Popovi} kao Paspartu,

koji se ubrajaju me|u wihove najboqe uloge. Me|u vrlo
uspele predstave spadaju inscenacije komada “Gospo|a s
kamelijama” i “U dolini”. U komadu “Gospo|a is kameli-
jama” tuma~e: Margaretu Gotje Olga Ili}, Armana Divala
Srboqub Milivojevi}, Oca Divala M. Gavrilovi}; u ko-
madu “U dolini” tuma~e: Martu opet Olga Ili}, Seba-
stijana M. Gavrilovi}, Manelilka Nikola Go{i}.
Jedan od najve}ih srpskih glumaca, Pera Dobrinovi},
se prikazao u nekoliko svojih najuspelijih uloga i to: kao
Kir Jawa, Maksim (“\ido”), Pantelija (“Sa}urica i {u-
bara” Okrugi}a), Gradona~elnik (“Revizor” Gogoqa),
Bobrikov (“îkina ku}a” Mjasnickog) i kao peva~: Ce-
lestin (“Mamzel Nitu{”) i Ciganin (“Vra~ara”).
I operetski repertoar su tuma~ili ve}inom glumci-
peva~i. U opereti “Mamzel Nitu{” pevaju: ulogu majora
Sava Todorovi}, [amplatrea V. Turinski i Jovan Srbuq
naizmeni~no, Nitu{ Micika Hrvojevi}, Celestina P.
Dobrinovi}; u Jenkovoj “Vra~ari”: Vlada Turinski i Sr-
buq, Brzu Raja Pavlovi}, Ciganina P. Dobrinovi}, Hrku
Persa Pavlovi}, Vioriku Micika Hrvojevi}, koja je us-
pe{no tuma~ila i naslovne partije u operetama “Lutka” i
“Marija, k}i pukovnije”. Repertoar i wegovi izvo|a~i po-
kazuju da je NP u Skopqu krajem 1914. i do kraja septembra
1915. godine bilo na visokom umetni~kom nivou, jer je
predstavqalo posledwe i najve}e srpsko pozori{no àri-
{te pred evakuaciju, pored onog u Ni{u koje se ne{to pre
wega ugasilo najezdom neprijateqske vojske.

Sa skromnim finansijskim sredstvima NP u Skopqu
nije imalo mogu}nosti u po~etku da `rtvuje ve}e sume za
dekorativno-kostimsku opremu predstava. Rad je po~eo
skromno, onim {to se stvaralo na brzinu, u prvim me-
secima i dobilo kao poklon iz NP u Beogradu. Nu{i} je
ne{to dekora i kostima nabavio u Pe{ti. Me|utim, posle
zatvarawa Pozori{ta u Beogradu i dolaskom beogradskih
glumaca stawe se poboq{alo: glumci su, spasavaju}i na
brzinu {to su mogli, preneli jedan deo garderobe i rek-
vizita iz Beograda i Skopqa. “Preno{ewem u Skopqe
jednog dela rekvizita i garderobe Beogradskog pozori-
{ta” – kaè savremenik Aleksandar Vu~i}evi} – “i to ne
najskupocenijeg, oprema komada znatno je boqa, a pojedini
prikazi, i pored nedovoqne tehnike, male scene i slabog
dekora, unutarwom obradom i spoqnom opremom, pokazali
1614 Aleksandar Vu~i}evi}: Ibid. su znatan uspeh.”1614
Pozori{na publika u Skopqu (1913–1915)

Najbrojniju skopsku pozori{nu publiku sa~iwavao je
makedonski, srpski,muslimanski i jevrejski svet, u osnovi
patrijarhalan, kulturno zaostao pod tu|inskom vla{}u, sa

malo inteligencije koja se umnoàvala uspostavqawem i
razvijawem administrativno-upravnih srpskih vlasti i
{kolske mreè. Krajem 1914. i po~etkom 1915. godine, sa
stalnom najezdom neprijateqa, u Skopqu se izbegli{tvom
pove}avao broj stanovnika, pa i inteligencije sve do ko-
na~ne evakuacije. Patrijarhalni skopski svet je voleo
pozori{te, koje je za wega predstavqalo nov, neobi~an i
lep doìvqaj. Zato ga je i prihvatio sa qubavqu i odu{ev-
qewem. Predstave su bile skoro uvek dobro pose}ene. To
potvr|uju i prihodi sa predstava, koji su se kretali od 500
do 700 dinara {to je za ono vreme bilo vrlo povoqno. Kao
i svugde, i u Skopqu patrijarhalna i {ira publika gle-
dala je najvi{e sentimentalno-romanti~ne i nacional-
no-istorijske komade, koje je doìvqavala na svoj prosto-
du{an i iskren na~in, veruju}i u ono {to je posmatrala.
“Kod romanti~nih komada pola publike pla~e i jeca” –
pi{e izve{ta~ “Politike” 1914. godine. – “Taj ukus pub-
like sam sobom ukazuje put kojim se mora kretati reper-
1615 “Politika”, od 12. I 1914, br.
toar ovoga Pozori{ta.”1615
3.592.
Strani repertoar pokazuje da je bilo publike i za no-
vije, naro~ito realisti~ke komade i za operete, koje su je
mnogo privla~ile. I ovde je Pozori{te stvaralo i po-
stepeno mewalo pozori{nu publiku.
Obustava rada zbog evakuacije
Prvi svetski rat i evakuacija prekinuli su lepe umet-
ni~ke planove Pozori{ta u pravom stvarala~kom poletu:
tek {to je sa odu{evqewem po~elo spremawe novih komada
i to “Otela” i “San letwe no}i” [ekspira, “Elge” Ger-
harta Hauptmana i popularne operete “Gej{a” Yona Sid-
nija. Inscenacije ovih zna~ajnih dramskih komada obe}a-
vale su lepe umetni~ke uzlete. Nova pozori{na zgrada bila
je ve} pod krovom u septembru 1915. godine. Patosane su i
neke prostorije, pa je trebalo samo da se olepi zgrada i
zavr{e neki radovi u drvetu. “U jednoj sobi gimnazije” –
pri~a savremenik Vu~i}evi} – “dekorativni slikar po-
kojni Domeniko d’Andreja zavr{avao je novu zavesu ’Kru-
nisawe Du{anovo’ po slici Paje Jovanovi}a.”1616 1616 Aleksandar Vu~i}evi}: Ibid.
U po~etku oktobra, kad je stvarno po~ela evakuacija u
velikoj meri, Pozori{te je naglo obustavilo rad. Uprava
i glumci spasavali su garderobu, rekvizite, arhivu, pozo-
ri{na dela, naro~ito imovinu Narodnog pozori{ta, pre-
netih iz Narodnog pozori{ta u Beogradu pri tamo{woj
evakuaciji. Sve je to u prvo vreme preneto u Kosovsku
Mitrovicu i Pri{tinu, pa tu “izgubqeno, razneto i napu-
{teno”, kako kaè Vu~i}evi}. Ono {to je ostalo u Na-
rodnom pozori{tu u Skopqu poùrila je da nemilostivo
uni{ti bugarska vojska, ne {tede}i ~ak ni pozori{nu
zgradu.
Skica zgrade pozoi{ta u Skopqu

661
Registar imena
A Aron` Adolf l’ 21, 102, 107, 113, 137, 282, 376, 424
Abowi Lajo{ 339 Arsenijevi} Stevan 576
Abu Edmon 87 Arsenijevi} Vladan 417, 420
Aver~enko Arkadije 608 Arsenovi} Teodora 137, 456, 472, 476–477, 490, 498,
523–525, 527, 583–584, 591
Avramovi} J. Sima 208
Atanackovi} Platon 226
Adamov Pavle – Paja 215, 297, 309, 338
A{ Salomon 635
Adelshajm-Popovi} Marija 28, 61, 160, 273, 275
Agatonovi} Radoslav 330 B
Albini A. 97 Badali} Hugo 427, 607
Albini Sre}ko 355, 521, 529, 561, 569 Badrqica Steva 227
Aleksandrov I. Vladimir 51, 175, 448, 517, 535, 637, Bajar @an 95, 97, 105, 112, 176, 298, 417–420
640
Baji} Vukosava 644
Aleksi} Konstantin 83
Baji} Isidor 252, 294, 530, 553–554, 556, 585
Aleksi}-Paranos Ana, vidi: Paranos Ana
Baji} Marija 583, 627, 644
Alevi Ludovik 81, 93, 100, 120, 137–138, 159, 172,
282, 290, 343, 425, 441, 490, 539, 638 Baji} Petar 627, 644–645
Alkalaj Aron 401 Bajuso Manuel Tomaj 278, 426
Bajcova 272
Almaànovi} Radenko 566
Alma{i Tihamer 171 Bakalovi} \or|e – \ura 101, 223–224, 258, 292, 398,
565
Amelio Paskvale d’ 35, 178, 184
Bakalovi}-Dobrinovi} Sara – Saveta 223–224, 258,
Amon Pol 306 274, 292-293, 301, 398, 565–566
Amfiteatrov 443 Baki} Mihailo – Mika 335, 338, 628, 643–644
Anastasijevi} Todor – To{a 26-27, 34, 54, 61, 96, 160 Bala` Aleksandar 79, 112, 158–159, 172, 196, 253,
Andreja Domeniko d’ 23, 35, 178, 180, 181-185, 446, 337, 350, 376, 482
513, 659 Balaiciki D. 16
Andrejev Aleksandar Ivanovi~ 461, 466, 468-469, Balzak Onore de 104, 125, 149, 154, 173, 354, 441, 502,
473, 501, 503–508, 511–512, 527-528, 574, 576, 590, 606
601 Baluzek Vladimir Vladimirovi~ 446, 461, 466, 473,
Andrejev Leonid 608 503, 505, 511–513, 527–528, 591, 601
Andrejevi} Jovan 364, 389 Ban Matija 45, 53–55, 57, 67–68, 75, 80, 83–84, 87,
Andrijevi} Stjepan (Stevan) 28 93-96, 104–105, 107, 109, 139–140, 150, 156, 163,
Andri} Nikola 271, 301 165, 167–169, 172, 182, 192, 196, 202, 205, 248, 263,
267, 285, 320, 333–334, 340, 358-360, 363, 366, 368,
An|eli} Svetislav 654
383–384, 386–390, 393–394, 396, 418, 467, 485, 589,
An|elkovi} Milica – Mila 626, 630 631
An|elkovi} êdomiq – êda 336, 346, 626, 630 Banviq Teodor 76-77, 269, 271, 418, 538, 540
Aneken 158–159 Bandobranska-Simeonovi} Darinka 223–224, 301
Anrion Pol 87 Bani} Mladen 34, 61, 156, 224
Antonijevi} Jovan – \edo 472, 477, 565–566, 627–628 Bankovi} \or|e 223, 281
Ancengruber L. 338 Bar Herman 464
Arago @an 57, 69, 82, 86, 267, 270, 383 Barbari} Ana 319
Aran|elovi} Petar 330 Barbari} M. Mila 62
Aranicki Gli{a 36 Barbari} Milivoje 26, 28, 35, 61, 64, 109, 223, 259,
Arawi 607 291, 318–319
Arnautovi} Aleksandar 606 Barbije 306
Bari Luj de 137 Bini~ki Stanislav 191, 193, 378, 440, 450, 462, 464,
Barijer Teodor 56, 78, 85–86, 88, 97, 120, 131, 138, 473, 486, 492, 494, 516-518, 520–522, 524–526, 534,
145, 154, 169, 290–300, 343, 418, 421, 441, 480, 482, 560–561, 583, 608
486, 502 Birde Emil 140
Barjaktarovi} Du{an 28, 62, 150–151, 223, 472, 565, Birh-Pfajfer [arlota 76, 79, 86, 96–97, 102, 107,
572, 626–627, 642, 646 117, 156, 167–168, 193, 196, 249, 253, 267, 272, 282,
Barjaktarovi} Jelena – Adela 224, 565, 572, 627 284, 291, 376, 418, 485, 488, 625, 629, 656
Barjaktarovi} M., konzul 496 Bison Aleksandar 51, 73, 102, 138, 142, 173–174, 287,
343, 348, 424, 427, 448, 451, 457–458, 480, 487, 502,
Barka Kalderon de la 169, 249, 270–272, 421 544, 573, 606, 629–630, 636–637, 656–657
Barle @il 133, 306 Bitong 342
Barlovac Milorad 35, 61, 155 Bihner Georg 489
Barner Fransis Yonson 334, 483 Bjernson Bjernstjern 47, 171, 421, 458, 606, 625
Bataj Anri 339, 355, 448, 479, 502, 539, 571, 625, 630, Blodek Viqem 120, 141, 199, 517–518, 523
634, 636
Blum Ernest 292, 296, 296–298, 300, 337, 355, 428, 640,
Bati Leon 193, 205, 254, 380 646
Baus 149, 320 Blum Fridrih 88, 120,172, 193, 197, 285, 306, 419, 555,
Bah Arnold 353 628, 641
Bah Josip 106 Blumental Oskar 46, 120, 128, 131, 154, 173, 278, 349,
Ba~vanski Aleksa (Varhidi [andor) 56, 61, 65–70, 551, 555, 559, 567–568, 653, 656
73–75, 82–83, 90, 95, 100, 107, 157, 160, 162–166, Boari 202
167–169,204, 273, 275, 365, 392, 439, 499 Boberi}eva-Arsenovi} Teodora,
Ba{i} Milivoje 330 vidi: Arsenovi} Teodora
Begovi} M.105 Bogi} Vitomir 472–473, 476–477, 498, 581–582
Begovi} Milan 105, 447, 464, 484, 561, 574 Bogi}evi} @ivko 335
Bek Anri 53, 153–154, 104, 163, 174, 188, 254, 428, 457, Bogi{i} Baltazar 367
467, 470–471, 503, 543, 546, 606 Bogovi} Mirko 168
Bekovi} Borivoje, pisar 487 Bogojevi} @ivko 335
Bekovi} (Emil – Qudevit Sluka) Miodrag 452, 454, Bogojevi} Slavko 456
469, 476–477, 487–488, 498, 626–627, 635, 646 Bogosavqevi} Adam 15–16
Bekovi}-Lukovi} Roksanda – Rosa, Boguslavski Stanislav 250
vidi Lukovi}-Bekovi} Roksanda – Rosa
Bodi Stevan 350
Belije 248, 370, 395
Bodler [arl 577
Belimarkovi} Jovan – Joca 335
Boòvi} Jevrem 26–27, 34, 160, 223, 237, 270, 457,
Belki} \or|e 456, 472, 476–477, 484, 524 467, 472, 475, 654
Belo A. 72, 98, 131, 139, 143–144, 149, 253, 284, 287, Bozdeh Emanuel 266, 420
300, 425, 450, 470
Boji} Aleksandra 445, 452, 471–472, 476–477, 484,
Bem 67 488
Benediks Roderih 78, 80, 88, 167, 249, 380, 392, 418 Boji} Milutin 288, 296, 464, 485, 507, 522, 580, 590,
Beneli Sem 149, 464, 606 591, 594, 603, 653
Bene{ek 529 Boji} Radovan – Raja 471–473, 476, 485
Bene{i} Julije 417 Bolmanac Du{an 62, 150, 472, 475
Bernar Sara 114, 289, 301, 551, 563, 601 Bomar{e Pjer-Augustin 96, 100, 133, 171–172, 190,
Berne Ludvik 384–385, 394, 405 193, 254, 403–404, 519
Bernsten Anri 300, 453, 457, 464–465,467, 502, 506, Bon Ferdinand 451, 638
539, 554, 559, 601, 606 Bornije Anri de 145, 427
Berton Pjer 119, 149, 457, 489, 538, 542 Borodin 532
Betoven Ludvig van 187, 189 Boti} Andrija 258
Be{evi} Stevan 125, 519 Bo{kovi} Bo{ko 606
Biberovi} Milica – Se{a, vidi: Ili~i}-Biberovi} Bo{kovi} Vladimir 323
Milica – Se{a Bo{kovi} H. M.322
Bize @or` 441, 443, 465, 517, 520, 522, 524, 534, 606, Bo{kovi} Jovan 30, 37, 94, 111, 166, 187, 221, 233,
609 276, 380–381, 390, 418
Biznak Vilijam 509 Bo{wakovi} @ivana – @ivka 61
Bilibinov 287 Bo{wakovi} Mileva – Mica 472, 477, 485, 490, 498,
Bini~ki Aleksandar 530, 534–535, 609 524
Bini~ki Miroslava 521, 524 Bo{wakovi} Mladen 61, 266
Registar imena 663
Brako Roberto 150, 274, 278, 453, 465, 606 Vasiqevi} A. Quba 606
Brani Petar 222–223, 262, 383 Vasi} Miloje 510
Brankovi} Vasko 325 Veber 307, 309, 426
Brankovi}-Radovi} Zorka – Zorica 627 Veber Karl Marija 193, 285, 293, 465, 513, 522, 524,
Brankovi} Lukijan Trifunov 585 532, 534, 569, 609, 640
Branova~ki \ena 227 Veì} Vladislav 415–417, 419
Branova~ki Ida 227 Velar Marta 521
Branova~ki Stevan 214, 220, 227, 233, 236–238 Veli E. 175
Braun Jozef 193 Velimirovi} Zorka 608
Brahfogl Albert Emil 83, 85, 77, 97, 104, 140, 169, Veli} Stevan 98
252, 286, 290, 421, 444, 656 Veli~kovi} Dimitrije – Tri~ko 274
Breòvski Maksim 429 Veqi~ki V. 608
Brzak Dragomir36, 45–46, 53, 96, 100, 110, 113, 120, Verga \ovani 53, 120, 193
131, 137, 143, 145–146, 150, 155, 157–160, 171–174, Verdi \uzepe 112, 465, 497, 506, 522, 524, 527, 529,
192, 196, 211, 252, 306, 322, 334, 359, 361, 373–375, 532, 534, 599, 609
377–378, 396, 431, 438, 440, 456, 462, 480, 482, 517,
544, 567, 580, 584, 592, 608, 613, 616, 624, 653, 655 Vermon 57, 69, 82, 86, 267, 270, 383
Brizbar Eduar 67, 69, 72, 77, 93, 98, 128, 145, 155, 157, Vern @il 71, 79, 87, 93, 102, 146, 157, 172, 181, 184,
167, 205, 249, 263–264, 271, 318, 333, 393, 397, 420, 193, 196, 253, 300, 306, 427, 622, 625, 656–657
480, 482, 632, 656 Vernej Luj 635
Brije Eèn 104, 131, 141, 149, 152, 154, 158, 209, 254, Veselinovi} Janko 17–18, 45–46, 50, 96, 100, 110, 113,
287, 441, 443, 467, 478, 481, 569, 606, 616 120, 128, 131, 137, 143, 145–146, 150, 157, 159–160,
Brki} Smiqka 223–224 163, 171, 174, 182, 192, 196, 211, 252, 293, 306, 334,
359, 361, 373, 377–378, 396, 406, 422, 426, 438, 440,
Brki} Svetozar 54, 61 456, 462, 482, 494, 544, 555, 567, 588, 591–592, 613,
Brod Maks 494 622, 624, 645, 653, 655
Broòva Ruìca 473 Vesi} Danica 223–224, 300, 307
Buhbinder 561 Vesi} Jelena 224, 300
Bujdi} Rodoqub 335, 339 Vesni} Radoslav 365, 473, 476, 485, 493, 571, 582
Bukavac Josif 460 Vesovi} Anastasije 80
Bulver Edvard 419 Vesovi} Jelica, vidi: Jovanovi}-Vesovi} Jelica 61,
Buni} Katarina – Kaja 627, 643 79–80
Buni} Sima 141, 155–156,158, 211, 292, 339, 345, 348, Vest M. 100, 120, 133, 293
480, 565, 619–620, 622–624, 627, 630, 632, 637, Vetranovi} âv~i} Mavro 453, 519–520
642–646
Ve~erinac Sofija 35, 49, 62, 475, 477, 481, 523
Buròa Anise 69, 75, 84, 86, 88, 97, 125, 138–139, 145,
157, 159, 168–169, 250,267, 279–280, 293, 421, 441, Vihert 426
480–481 Vijtar E. 131, 287, 470
Buti Enriko 125, 146, 149, 154, 443, 448, 544, 606 Vilbrant Adolf 144, 159, 426, 641, 656
Bu{ Karlo 270 Vilovac-Jano{evi} Katica 224, 258, 565–566, 568
Bu{ardi @ozef 138, 149, 168, 421 Vilovac Vojislav 224, 258, 565–566, 568
Bu{eron Maksim 146, 427, 645 Vilovski S. Todor 43, 82, 85, 88, 95, 399
Vinaver Stanislav 570
V Vinterfeld Adolf 266, 424
Vagner Rihard 534 Vitaliani Italija 538
Vaji @il de 420 Vi}entije, mitropolit 651
Vajld Oskar 175, 254, 296, 453, 578, 607, 636 Vland, profesor 570
Valabreg Alben 102, 108, 147, 171, 278, 287, 296, 334, Vojan Eduard 539
341, 343–344, 427 Vojnovi} Ivo 103–106, 110, 125, 128, 154, 196, 252,
Valenta Milo{ 323 284, 290, 347–348, 410, 440, 442, 447, 455, 464, 466,
Valtrovi} Mihailo 23, 178, 180–181, 513 479, 488, 502–503, 505, 507, 512, 517, 539, 543–546,
Vanderbur{ Emil 176 553, 560, 572–573, 580, 591, 601, 604, 618, 636, 641,
644, 655
Var S. 635
Volk Petar 575
Vasiqevi}-@anova Danica 223–224, 258, 296, 565,
566 Volter Arue 363
Vasiqevi} @arko 296, 485 Volf Pjer 588, 601
Vasiqevi} Kosta – Ko~a 62–63, 223–224, 258, 287, Volf Pije Aleksandar 193, 486, 567
288, 296, 398, 563, 565–566, 573–577 Volcogen Ernest 290
Voli} Stevan 281 Gini} Dimitrije 147, 151, 291, 320, 332, 336–337, 348,
Vrbani}-[ija~ki Anka 472–473, 476–477 373, 581, 584, 586, 626–627, 632, 634, 646
Vuji} Joakim 36, 52, 174, 357, 388–389, 412, 429 Gini}-@iki}ka Katica, vidi: @iki} Katica
Vuji} Mihailo 417, 420 Gini} D. Zorka 336, 348
Vuji} Sofija, Girardi 534
vidi: Maksimovi}-Vuji}-Popovi} Sofija Giro Edmond 451, 502, 606, 625, 630, 634
Vuji~i} Jelena – Lenka 223, 565, 572 Glinka 531
Vukadinovi}-Simi} Zorka, vidi: Simi}-Vukadinovi} Gli{i} Milovan 18, 22–24, 27, 29, 32, 37–38, 41,
Zorka 631 43–52, 63, 77–79, 93, 100, 103, 128, 130, 132, 143,
Vukadinovi}-Novakovi} Sofija 583 146, 156, 163, 169–170, 176–177, 179–180, 186, 188,
199, 201–203, 211, 252, 284, 291, 294, 317, 333,
Vuki}evi} Ilija 551 352–353, 357, 359, 361, 373, 376, 378, 416, 422–424,
Vuki}evi} M. Petar 322– 323 426–428, 431, 438, 442, 453, 457, 470, 538, 591, 607,
Vukomanovi} Qubomir – Quba 627, 646 610, 624, 632, 633, 635, 646, 655
Vulakovi} pl. Bogdan 521, 524 Gli{i} Stanka 422, 424, 427
Vulovi} Svetislav 30, 55, 204, 363, 384, 394–395, Glogi} Filip 168, 440, 464, 485
405 Glum F. 555
Vu~eti} Ilija 221 Gogoq Nikolaj 71–72, 77, 79, 81, 93, 100, 113, 128, 131,
Vu~i}evi} Aleksandar 651, 658–659 133, 136, 139, 142–143, 149, 157–158, 167, 270, 278,
282, 288, 293, 297, 300–301, 318, 353, 393, 420, 424,
Vu~i}evi} Ilija 336, 352, 626–627 441, 443, 470, 551, 554–555, 608, 618, 625, 632–633,
Vu~i}evi}-Rumbi} I. Marija–Mara 336, 353, 583, 626, 635, 641, 643, 646, 656, 658
627 Golar 641
Vu{kovi} Marko 521 Goldoni Karlo 53, 105, 119, 146, 149, 173, 202, 255,
301, 418–419, 426, 448–449, 502, 606, 625
G Golsvorti Yon 608
Gabe 197 Golubi}-Cveti} Marija, vidi: Cveti}-Golubi} Marija
Gavanski-Dimitrijevi} Marija 227 Gon~arov 424
Gavo Pol 290 Gorajska S. F. 287
Gavrilovi} Aca 634 Gorki Maksim 110, 125, 131, 154, 163, 254, 282, 300,
Gavrilovi} Andra 53, 407 443, 446, 448–449, 467, 470, 483, 502–503, 554, 578,
Gavrilovi} Boà 345, 645 608, 625, 656
Gavrilovi} Jelena – Lena 26–27, 34, 62–64, 122, 134, Got{al Rudolf 47, 155, 253, 384, 424
137–138,223, 472, 475 Go{i} Dragoqub 472–473, 476–477, 498, 565, 582
Gavrilovi} Milorad 26–27, 34–35, 59–61, 63–65, 83, Go{i} D. Qubica 473, 654
87, 89, 106, 108, 115, 120–121, 124, 129, 134, 137, Go{i} Nikola 373, 472, 476–477, 498, 531, 565–566,
155, 160, 170–173, 175, 223, 226, 295, 409, 450, 452, 654, 657–658
456, 458–459, 467, 469–474, 476, 480, 488, 496, 498, Granè E. 135, 160, 380, 621
500–501, 505, 511, 520, 522–523, 569, 581, 591, 610,
Grgurova Evica 96
613, 628, 654, 657–658
Gavrilovi} Nikola 579 Grgurova-\or|evi} Mara 54, 61, 63, 96–97
Grgurova-Aleksi} Milka 26–27, 34, 55, 57, 60–61,
Gal Frawa 306–307, 309, 377
63–65, 82–87, 92–96, 98, 106–107, 113–114, 119,
Galina \a}inta 53, 149, 174, 426 120, 122, 133, 138, 144, 160, 162, 177, 226, 241, 259,
Galvic, “moler” 183 289, 386–387, 409, 420, 443, 467, 472, 474, 488, 498,
Gandijo Leonid 53 539
Gastino Oktav 509 Grdani~ki Slavko – Svetislav 274, 627, 654
Gara{anin Milutin 201 Grene-Dankur Ernest 29
Ga{parevi}a-Ili} Olga, vidi: Ili} Olga Gribojedov Aleksandar 250, 268
Gen~i} A. \or|e 330 Grilparcer Franc 117, 169, 203, 421, 489, 561, 625
Gerner Karlo 71, 158, 248, 272, 370, 395, 417, 628 Grizie @or` 160
Ger{i} Gligorije – Giga 65, 69, 221, 244, 252, 391, 422, Grol Milan 30, 33, 52, 100, 104, 108, 115–116, 118, 119,
424, 391 123, 127, 130–131, 133, 140, 148, 153, 169–170, 172,
191, 198, 273, 277–278, 405, 434, 437–438, 444–447,
Gete Johan Volfgang 53, 77, 93, 95, 102, 104, 117, 131, 449, 452, 454–462, 463, 465–466, 469–470, 473, 479,
136, 139–140, 143, 146, 154, 172–173, 250, 288, 290, 487, 499–500, 503–504, 506, 511, 514–515, 518–520,
372, 384–385, 421, 425, 485, 489, 538, 546, 622 523, 541, 553, 580, 589, 594–595, 602–603, 606, 610
Geci Stevan 294 Gr~i} Jovan 85, 108, 111, 141, 151, 215, 221, 233, 236,
Gimer Anhelm 117, 140, 353, 441, 460, 607, 635, 656 259, 269, 276, 283, 285–286, 289, 293, 295, 307–308,
Registar imena 665
377, 384, 398–399, 422, 425, 491–492, 496, 533, Dimitrijevi} Boìdar – Boà 62, 445, 452, 471–472,
548–549, 557, 576–578, 593, 599, 604–607, 609, 628 476, 478–479
Gunduli} Ivan 45, 77, 169, 251 Dimitrijevi} Kosta 352
Guno [arl 112, 189, 198, 394, 514, 530, 570, 599 Dimitrijevi} Mila 28, 537
Guckov Karlo 51, 95, 106, 117, 139–140, 151, 169, 175, Dimitrijevi} K. Mihailo (Milo{) – Mi{a, glumac 28,
278, 420–421, 425, 538, 559, 561, 638 223–224, 258, 279, 281–282, 537
Dimitrijevi} Milo{, poslanik 228
D Dimitrijevi} Milo{ – Mi{a, recenzent 221, 269,
Davi~o S. Hajim 19, 30–31, 69, 57–58, 85, 92, 117, 183, 276, 401
372, 375, 383–384, 400–401, 416, 422, 426, 605–607 Dimitrijevi} Mita 464, 580, 601, 606
Dale Madlena 539 Dimitrijevi} Mihailo – Dile 654
Dalmatov Vasilije Pantelejmonovi~ Lu~i} 538 Dimitrijevi}-Ra{i} M. Saveta 223, 282
Dankulov Pera 585 Dimitrijevi} êdomir 352
Dan~enko V. I. 128 Dimitrovi} Spira – Kotoranin 415, 417, 419
Deverèr 193 Dimi}-Novi} Angelina – Gina 54, 318, 320
Devilnev 193 Dimi} Mihailo 107, 109–110, 135, 157, 281, 286, 290,
294, 316–318, 319–321, 326–328, 332, 335–336, 338,
Devrijen Karl 263, 384
341, 343, 631
Dezorìje 418 Dimovi} Milan 606, 608–609
Dejanovi}-Dimitrijevi} Draga 628 Dinulovi} Ivan 471–473, 476, 490, 493, 523–525, 530,
Dekorsel Pjer 72 565–566
Delaviw Kazimir 46, 68–69, 76, 102, 108, 110, 155, Dinulovi} S. Marija 26, 34, 61, 155–156, 472, 475
167, 249, 333–334, 340, 424 Dinulovi} Radivoje151, 344, 347, 645
Delakur Alfred 71, 73, 142, 155, 157, 193, 269, 301, Dinulovi} Svetislav 26–27, 34–35, 61, 63–64, 98,
318, 418, 441 100, 110, 113, 120, 125, 130, 132, 142, 145–146, 155,
Delije 453 160, 170, 173–174, 191, 223, 275, 292, 342, 352, 373,
Delini Antonije 621 457, 472, 475–476, 490, 498, 500–501, 503, 523–524,
Delini Kosta 35, 63–64, 87, 223, 332, 335–336, 349, 581, 595, 603
352, 472, 475, 482, 498, 617, 618–622, 626–627, 629, Dirl A. 133
633–636, 638, 641–642, 647 Diverije [arl 423
Delini-Pavlica Mila 35, 62, 336, 627, 636 Dobrinovi}-Popovi} Jelisaveta – Jeca 222–224,
Depre Suzana 539 258–259, 261–262, 292, 299, 382, 564
Derok Jovan 183 Dobrinovi}-\uri{i} Zorka 34, 223–224, 287, 292,
420, 422, 428, 565, 608
Deruled Pol 108, 175, 321
Dobrinovi} Petar – Pera 54, 61, 63–64, 84, 90, 120,
Desimirovi} Andrija – Andra 34, 61, 223–224, 280 125, 129, 160, 223–224, 226, 237, 258–259, 261, 264,
Deska{ev Stevan 34, 61, 65, 69, 110–112, 118, 120, 268–270, 272–276, 281–282, 287, 292, 295, 297, 301,
132, 158, 189, 191, 196, 211, 241, 251, 285, 324, 346, 302, 304, 307, 318, 410, 472–473, 475, 537, 539, 549,
428, 490, 555, 567, 618, 625 552–558, 562–566, 569, 574–576, 581, 603, 613, 654,
De~ak Mirko 602 655, 657–658
Didje 76 Dobri} Kosta 335
Dige Ferdinand 425 Dobri} Mihailo 605–606
Dijana Don Manuel Huan 72, 87, 98, 135, 264, 299, 418, Dode Alfons 72, 98, 131, 139, 143–144, 149, 154, 253,
427, 633 284, 300, 425, 441, 443, 450, 502, 517, 606, 633, 656
Dima Aleksandar Otac 46, 69, 70, 79, 86, 93, 106, Doki} \. Jovan 441–444, 451–452, 510, 514, 516–517,
116–117, 124, 135, 140, 156, 167–169, 173, 203, 210, 520, 610
249, 253, 269, 271–272, 288, 290, 319, 348, 386, 420, Domanovi} Radoje 20, 438, 453
427, 466, 507, 538, 625, 628, 639 Doniceti Gaetano 88, 120, 193, 197, 285, 306, 352, 555,
Dima Aleksandar Sin 24, 46, 51, 60, 73, 104, 108, 644, 656
116–117, 119, 125, 135, 138, 140, 145, 147, 149, 151, Dostani} M. Melanija 336, 355, 627
163, 173–175, 209, 253, 280, 282, 290, 313, 339, 381, Dostani} Miloje 335–336, 345, 627
403, 408, 412, 424, 427, 441, 443, 448–449, 467, 469,
478, 483, 487, 489, 501–503, 508, 511, 537–539, Dostojevski Fjodor Mihajlovi~ 110, 453, 465, 506,
541–542, 544, 546, 551, 554, 568, 601, 606, 613, 625, 513, 608
630, 634, 636, 642, 656–657 Dotli} Luka 251
Dimanoar Filip 71, 75, 77, 81, 96–97, 100, 110, 112, Doubek Hugo 187, 193, 252, 292, 297–298, 306–308, 377
136, 138–139, 149–150, 156–158, 169, 197, 205, 249, Draga{evi} Jovan 80, 86, 111, 125, 137, 140, 145, 151,
266, 271, 279–280, 291, 293, 299, 301, 333, 341, 343, 175, 202, 272, 280, 288, 320, 333, 338–339, 346, 359,
345, 419, 441, 464, 470, 582, 625, 636, 643, 656–657 362, 464, 470, 485, 545, 569, 624, 639, 642, 655, 657
Dragutinovi} Vladeta 472, 476–477, 485, 498 \uri{i}-Dobrinovi} Zorka,

Dragutinovi} K. Milutin 60, 85, 106, 122, 410, 442, vidi: Dobrinovi}-\uri{i} Zorka
501 \urkovi} Nikola 62, 107, 113, 272, 333, 357, 362, 376,
Drì} Marin 402, 519, 571, 580 429, 431
Drost V. 284, 320, 322, 562
Dugali} Desa 84
E
Ege{i Gabor 67, 418
Duze Eleonora 114, 286, 289, 301, 594
Ekar @an 131, 349, 453, 503, 540
Duki} Dimitrije – Papa 54, 61, 198
Eneken Koli Moris 339, 481
Dun|erski Gedeon 550
Eneri Adolf d’ 71, 77, 79, 81, 87–88, 93, 96-98, 100,
Dun|erski Lazar 231–232, 241 102, 110, 112, 119, 135–136, 139, 144–146, 149–150,
Du{anovi} Biserka 297 154, 156–158, 169, 172, 181, 184, 191, 193, 196, 199,
Du{anovi} Zagorka 297 249, 253, 262, 264, 266, 271, 296, 298–299, 301, 306,
Du{anovi} Ilinka 297 317, 333, 341, 343, 345, 352, 419, 427, 441, 448, 464,
470–471, 483, 535, 555, 582, 622, 625, 629, 636,
Du{anovi} Jevta 223–224, 258, 296, 345, 350, 493,565, 642–643, 656–657
645
Erkl Ferenc 88, 120, 133, 193, 306
Du{anovi} Qubica 224, 258, 297
Erkman Emil 24, 47, 71, 113, 253, 262, 270, 282, 284,
Du{anovi} Milorad 297 286, 290, 420, 425, 625, 628
Du{anovi} Stanoje 297 Erve Florimon 112, 120, 143, 193, 298, 334, 346, 355,
Du~i} Jovan 447 483, 517, 520, 559, 569, 645, 656
\ Ervije Pol 175, 448, 453, 561, 606

\akoza \uzepe 120, 149, 254, 443, 448, 507, 606 Euripid 140, 453, 467, 478, 540
\akometi Paolo 47, 51, 71, 104, 135, 147, 149, 154, E~egeraj Hose 47, 51, 108, 116-117, 125, 169, 173, 184,
171, 333, 421, 481, 625 253, 269, 300, 343, 426, 489, 551, 572, 639
\ema Vasa 335, 341
\ermanovi} Boìdar 627 @
\ermanovi} Qubica 151, 627, 642 @abarac Dragutin 294, 472, 476, 485–485
\oki} L. Du{an 30–32, 52, 409, 416, 422, 426–427, @anova-Vasiqevi} Danica,
450–451, 605–606 vidi: Vasiqevi}-@anova Danica
\okovi} Divna 583 @em 97
\or|evi} Branko, glumac 34 @ene Rudolf 418
\or|evi} dr Vladan 17, 23, 30–31, 74, 80, 201, 248, @ivaqevi} Danilo 17, 402, 422–423, 426, 596
359, 368, 375, 401–402, 417, 419 @ivani} S. Aleksandar 331
\or|evi} Vojin 96 @ivanovi} Bosiqka 266
\or|evi} Desanka 147, 472–473, 476, 490, 495–496, @ivanovi} Jeremija 458
519, 530\or|evi} Jovan 30–31, 68, 83, 164, 166, @ivanovi} Milivoje 295, 575
192, 196, 213, 218–222, 229, 233–234, 242–244, 248, @ivkovi} Vasa 215
255, 273, 301–304, 311, 340, 359, 364, 368, 384, @ivkovi} Mita 46, 422, 425
388–389, 416–418, 431, 455, 461, 543–544
@ivojinovi} Jovan 252
\or|evi} Kosta – Karagalija 54, 61
@ivoti} Du{an 107, 337, 373, 631, 633, 640, 645–646
\or|evi} Manojlo – Prizrenac 160, 177, 196, 287,
317, 342, 349, 359, 376 @idik Ana 28, 313, 542
@idisi Luj 173
\or|evi} P. Pera 31–32
@iki} Jevta 223–224, 335, 336, 337, 345
\or|evi} R. Milan 152
@iki}ka-Gini} Katica 223–224, 335, 337, 530, 627
\or|evi}-Miqkovi} Sofija – Coca 35, 49, 54, 62–64,
97, 117, 138, 152–154, 158, 192, 452, 470–472, 475, @il Filip 193, 196
477, 481, 483, 488, 498, 523–524, 540, 598, 603, 613 @ine Karl 78
\or|evi} Svetolik 319, 345, 629, 633 @irarden de 73, 174
\ori} V. Nikola 45, 86–87, 113, 137, 139, 150, 169, @ujovi} Jovan 458
172, 196, 358–360, 372, 402, 417, 421, 431, 467, 560
\ulal Pavle 424 Z
\ur|evi} S. Jelena – Jelka 34, 62, 65, 137, 159, 189, Zajc pl. Ivan 45, 73, 251, 307
223, 473, 475, 490 Zapoqska Gabrijela 144, 453, 465, 506, 539, 625, 635,
\ur|evi} Svetislav 26, 62, 137, 159, 223–224 641
\uri{i}-Milojevi} Aleksandra, Zlatkovi} Aleksandar 456, 473, 476, 498, 654
vidi: Milojevi}-\uri{i} Aleksandra Zlatkovi} Zora 472–473, 476–477, 654
Registar imena 667
Zola Emil 588 Jak{i} M. Svetolik – Harry 408–409, 422, 426, 593
Zori} Nikola 222 Jani} Sini{a 79, 556, 566
Zori} Qubica 282 Jankovi} Gavra 227
Jankovi} Dragomir 29–31, 33, 36–37, 49, 51–53, 81–83,
I 93, 102, 114, 134, 152, 158, 174, 186, 188, 199, 340,
Ibzen Henrik 47, 104, 116, 119, 125, 131, 147, 149, 163, 358, 361, 367–368, 381, 384, 407–408, 413, 416, 431,
171, 199, 247, 253, 288, 290, 296, 333, 337, 341, 348, 438, 440, 443–447, 449–450, 452, 454–459, 478–479,
421–423, 443, 448–449, 453, 467, 470, 478–479, 481, 483, 499–500, 508, 511, 513–515, 518–519, 541, 553,
488, 502–503, 537, 539–540, 543, 546, 551, 554, 593, 604, 606, 609–610
567–568, 573, 578, 606, 618, 621, 625, 639, 641 Jankovi} Du{an 495, 525, 594, 599–600
Ibrovac Miodrag594, 603, 606 Jankovi} \ura 443
Ivanovi} Vasa 258, 565–566 Jano{evi} Petar 568
Iva~kovi} Prokopije 268 Jastrepski Stanislav 521
Iveki} Joza 344 Jevrejinov Nikolaj 608
Ivkovi} Kosta 330 Jevti} Borivoje 141, 347–348, 352, 641
Igwatovi} Jakov 18, 215, 240, 243 Jevti} J. Stevan 128, 196
Igo Viktor 24, 46, 79, 86, 93, 102, 104, 117, 124, 135, Jelenska-Veseqkovi} (Ferko) Marija 28, 61–63, 65,
140, 156, 159–160, 167, 169, 172, 177, 196, 249, 83, 93–95
268–269, 291, 296, 353, 386, 418–419, 424, 448, 478, Jeliseji} Marko 388
538, 544, 606, 625, 628–629, 636, 639, 642, 656
Jenko Davorin 22, 26, 36, 45, 49, 71, 87–88, 111–112,
Ili} Vojislav 18, 114, 118, 359, 378, 440, 450, 517, 114, 120, 133, 141, 152, 172, 187, 190–198, 244, 248,
520, 551 252, 285, 298, 306, 322, 364, 369, 372–378, 394, 447,
Ili} Dragica 654 464, 492, 513, 516, 522, 656, 658
Ili} J. Dragutin 17, 22, 24, 40, 45–46, 57, 59, 85, 87, Jenko Simon 194
92–93, 97, 103–104, 108, 163, 169, 171, 173, 177, Jeremi} Jovan 627
179, 183–184, 192, 196, 252, 282, 284, 290, 294, 296,
309, 333, 340, 342–343, 349–350, 354, 358–360, 374, Jefti} dr Pavle 548
376, 384, 405, 431, 440, 443, 447, 450, 453, 458, 467, Jiri~ek Josip Kolar 250, 266, 270, 420
500, 519, 537, 539, 542, 567, 572, 580, 590 Jovaneskovi}-Topora{evi} Jelica 627
Ili} @arko 406 Jovaneskovi} Kosta 627
Ili} Kosta 35, 49, 62, 223, 336, 475, 531, 626–627 Jovanovi} Aleksandar 221, 230
Ili} Olga 35, 49, 62–63, 147, 192, 336, 471, 475, 480, Jovanovi} Vasilije Vasa 195
498, 531, 583, 626–627, 633, 654, 657–658 Jovanovi} Vikentije 40, 251
Ili} Todor – To{a – “Kico{” 223–224, 293 Jovanovi} Voja, glumac 473
Ili~i} Qubi{a 445, 471–473, 476, 490–491, 525, Jovanovi} Vojislav – Marambo 149, 450, 452, 469, 587,
564–565, 569–570 580, 587, 591, 594, 597, 600
Ili~i}-Biberovi} Milica – Se{a 79, 100, 129 Jovanovi} Dragutin – Guta 34, 61, 109, 129, 157, 159,
Ili~i} F. Nemawa 471–472, 477, 485–486 291, 316–317, 319, 321, 472, 475, 523, 638
Ili~i} Teodora 79 Jovanovi} N. Dragutin 422, 425, 428
Ili~i} @. Fotije 93, 98, 109, 112, 137, 142, 151, 157, Jovanovi} Du{an – Crni 626–627, 637, 638, 639, 642,
222–223, 272, 283, 285, 294, 296, 298–299, 301, 316, 646
318, 325, 331, 341, 343, 345–348, 350, 352, 486, 569, Jovanovi} \or|e – \oka – Kalu|er 35, 62, 472, 475,
572, 586, 618, 628–629, 632–633, 637–638 477, 482, 627
Ilki} Milan 224, 258 Jovanovi} \or|e, ~lan pozori{nog odbora 221
Inkiostri Dragutin 509–510, 513 Jovanovi} K. \or|e, trgovac 227
Isailovi} Jovan 181
Jovanovi}-Vesovi} Jelica 61, 79–80
Isailovi} Mihailo 28, 539, 581, 603
Jovanovi} Jovan – Zmaj 17, 82, 215, 221, 243, 261–262,
Isajlovi} Tanasije – Tasa 184 278, 299, 323, 359, 366, 416, 532
Ifland August 384, 419 Jovanovi} D. Jovan 322
Jovanovi} M. Jovan – Piòn 428, 605–606
J Jovanovi} D. Julka 34, 62, 65, 159, 189, 192, 472–473,
Jagi} Vatroslav 607 475, 490, 524
Jak{i} \ura 17, 45, 53, 71, 77, 86, 96, 98, 104, 110, Jovanovi}-Stepi} T. Julka 26–28, 34, 61, 63, 78, 80,
116–117, 139, 151, 167, 169, 171, 183, 188, 196, 244, 89, 160, 268, 272, 467, 472, 474
248–249, 251, 263, 272, 280, 288, 290, 338, 350,
Jovanovi} Kosta – Ko~a 627, 626–627, 637–639, 646
359–360, 364–365, 389, 391, 431, 447, 457, 462, 464,
467, 478–479, 485, 507, 509, 545–546, 587, 624, 639, Jovanovi} Lazar 639
655 Jovanovi} Leposava 336, 354–355, 565, 627
Jovanovi} Quba 603 Kalman Emerih 561, 571

Jovanovi} Qubica – Rutina 627, 639–640 Kaqevi} Qubomir 392–393
Jovanovi} Qubica – [tefi 626–628, 646 Kamaroto Ernesto 524
Jovanovi} Qubomir, profesor 442, 652 Kapi Alfred 457, 465
Jovanovi} Qubomir, stariji 627 Kapri{ – Kapri} Gavra 336, 346
Jovanovi} Marta 79, 300 Karavelov Quben 214
Jovanovi} Milan – Morski 22, 45, 55–58, 67, 72, Kara|or|evi} Petar 610
75–77, 79, 81, 83–84, 86, 88, 91, 93–95, 97, 99, 111, Karali} Nikola 322–323, 325
132, 137, 165, 167, 176–177, 189, 195, 197, 203, 205,
Karamarkovi} Matija 80
233, 248, 272, 308, 319, 359, 363, 367–368, 380,
383–384, 393–395, 407, 431, 467, 550, 599 Karapetrovi} Milivoj 223
Jovanovi} M. Nikola 322 Karayi} Vuk 33, 162, 240, 322, 388, 390, 433
Jovanovi} Paja 114, 659 Kare Mi{el 133, 193, 306
Jovanovi} Petar, glumac 54 Kari} Vladimir 185
Jovanovi} Petar – îka Pera, glumac 345, 373, 531, Kastelvekio R. 77, 267, 272
626–628, 645 Kaster~anek Stevan 224
Jovanovi} V. Ra{ko 507, 528 Kaucki Fric 178, 182
Jovanovi} Slobodan 277, 409–410, 597 Kaulfus Rudolf 521
Jovanovi} Stevan – [tefi 627–628 Kvapilova Hana 489, 537–538
Jovanovi} To{a 26–28, 34–35, 56–57, 59–61, 63–65, Kveder Zofka 447, 485
68, 70, 73–76, 78–79, 82–83, 88–93, 99–100, 105, Kemije Hektor 72
110, 115, 120–122, 129, 134, 139, 141, 156, 160, 162, Kengsvinter Volfgang Miler 152
168, 170–172, 174–175, 181, 193, 195, 241, 271–273,
287, 322, 324, 347, 383, 386, 407–409, 439 Kerawi A. de 205
Jovi~i} Aleksandar 421 Kerner Teodor 271
Jovi~i} @ivojin 420 Kerudo Anri 278, 287, 428
Joki} Isaija 156, 316, 318, 321, 331, 339, 341, 346–348 Kester~anek Stevan 223, 300
Joksimovi} Boìdar 522, 525, 586, 591 Kirilovi} dr Dimitrije 226, 243
Joksimovi} N.631 Klarti @il 426
Joksimovi} Nikola493 Klervil Gabe 518
Joksi} Dimitrije417, 419 Knajzl R. 641
Joksi} Joksim 6, 61, 155 Kneèvi} Jovan – Caca 70,74, 77, 79, 270, 388–389
Josipovi}-Hristili} Hristina – Lela, Kova~evi} Aleksa 65, 476, 485–486
vidi: Hristili} Hristina – Lela Kova~evi} Antonije 23, 26, 35, 178, 180,–181, 182–185,
Josi} Qubica 654 446, 513
Josi}-Spiridonovi} Milica, Kova~evi} Damjan 26, 184
vidi: Spiridonovi}-Josi} Milica Kova~evi} Qubomir 30–31, 442
Juvanova 531 Kova~i}-Smiqanova Julijana 227
Juri{i} Uro{ 224, 258, 490, 496–497, 517, 523, 531, Kova~i} Joca 227
565–566 Kovijani} dr Gavrilo 21, 25–26, 80, 186, 201, 442, 451,
Jurkovi} Vukosava 27, 34, 62–64, 93, 133, 137, 140, 463
144–146, 408, 472–473, 475, 477, 488, 498, 591 Koen Leon 183
Jurkovi} Stipe 571 Kozlovi} Micika 564
Ju{kjevi} Sergije 644 Koklen Stariji 101, 122, 538
Kolarovi} Dimitrije 26, 28, 34, 58, 61, 63, 117–118,
K 203, 273
Kavaloti Feli~e 448 Kolarovi} Qubica 28, 34, 61, 63, 95, 117
Kadelburg Gustav 120, 128, 131, 154, 173, 278, 349, Kolb 67
653, 656 Konan-Dojl Artur 451, 638
Kadijevi} Lazar 627, 637 Konduracki M. 524
Kajave Gaston de 120, 199, 459, 464, 487, 539, 544, 561, Kowovi} Petar 374, 548–549, 558, 564, 575, 604
606, 635, 656
Kope Fransoa 47, 51, 108, 160, 175, 253, 296–297, 333,
Kajzer Fridrih 420 337, 425, 427, 479, 484
Kalib Vatroslav 509–510 Kopo @an 465, 506, 513
Kalidasa 53, 182 Kormon Eèn 79, 110, 119, 135, 139, 145, 154, 160, 172,
Kalik [pira 316 193, 196, 262, 296, 299, 343, 380, 483, 535, 555,
Kali} Mita 628 621–622, 629, 636, 656
Registar imena 669
Kornej Pjer 105, 254, 448–449, 467, 470, 478–479, 502, Lazarevi} @arko 464, 472, 486, 505, 519, 522, 545,
508, 605–606 560, 580, 590–591, 651
Koro{ec Mira 521 Lazarevi} Lazar – Laza, glumac 336 350–351
Kos Pietro 110, 472, 489 Lazarevi} dr Lazar, pisac 18, 30–31, 167, 357, 453,
Kosti} Vukosava 472–473, 476 389, 519–520
Kosti} Dragutin 456, 458–459, 520, 522 Lazarevi}-Stoj~evi} Qubica,
Kosti} Julijana 576 vidi: Stoj~evi}–Lazarevi} Qubica
Kosti} Laza 18, 40, 45, 50, 53, 77, 86, 103, 125, 137, 140, Lazarevi}eva-Hajdu{kovi} Katica,
149, 151, 156, 174, 188, 215–216, 229, 233, 235, 238, vidi: Hajdu{kovi}-Lazarevi} Katica
242–244, 248–249, 251–252, 264, 272, 278, 280, 282, Lazi} – Stric Anka 346, 350, 630
283, 288, 290, 319, 337, 339, 343, 348, 355, 359–360, Lazi} – î~ka Katica 626–627, 629–630, 633
363–364, 367, 371, 382, 389, 395–397, 401, 403, Lazi} Mihailo – î~ko 319, 345, 352, 480, 486, 626,
416–417, 419, 431, 440, 455, 467, 470, 543–544, 546, 627, 629–630, 637, 643–646
549, 559, 562, 571, 576, 607, 624, 629–630, 639,
641–642 Lazi} Mihailo – Stric 129, 143, 145, 157, 291, 321,
341, 343, 345–347, 350–351, 567, 621, 630, 632, 638,
Kosti} Milan 249, 419
654
Kosti} Mojsej 230
Langer Franti{ek 348
Kotnauerova Marija 524
Latin~i} Julka 61
Kocebu August 47, 168, 418–419
Laube Hajnrih 96, 106, 108, 160, 172, 249, 252, 264,
Ko~i} Petar 132, 291, 351, 354, 447, 470, 580, 585, 267, 294, 298, 419, 421, 478, 596, 622
587–588, 591, 646, 655
Laudova-Horìca Marija 489, 537
Ko{ut Lajo{ 67
Levak Dragutin 535
Ko{uti} Radovan 452
Leguve Ernest 77, 84–85, 102, 104–105, 110, 117,
Krampera Frawo 521 137–138, 158, 249, 253, 272, 280, 417, 420, 485, 538,
Kran~evi} Dragomir 565–566, 568–569 562, 628
Kran~evi} (Froman) Ana – Ruà 564, 566, 569 Leè Luj 363
Kremije Hektor 517 Lekok 307
Kri` Anton 530, 535–536, 566 Leman 304
Kri`-[ilhanova Marija (Marènka) 530, 535, 566 Lemetr @il 47, 51, 154, 367, 385, 407, 411, 423, 427,
Krleà Miroslav 344, 355, 571 443–444, 592, 600, 606
Krsmanovi} Vukosava 626, 633, 641 Lemoan Gistav 69, 77, 87–88, 98, 119, 135, 144, 191,
Krsmanovi} Dragutin 291, 339, 345, 348–350, 486, 535, 193, 298, 352, 471, 642, 656
572–573, 586, 627, 629, 633, 635, 640–643, 645–646 Len|el Melhior 465, 566, 622, 636
Krsmanovi} Milka 633 Lenski [tefanija 566
Krsti} \or|e 182 Leonkavalo Ru|ero 454, 520, 609
Krsti} J. Petar 128, 191, 447, 452, 462, 516–522, 525, Lesing Efraim 69, 167, 249, 262, 264, 272, 384–385,
527, 586, 588, 591, 610 420, 421
Krstono{i} Petar 309, 319–320, 342, 346, 348, 350, Lesi} Teodor 521
637, 644 Leskovac dr Mladen 397
Krue @an 465, 506, 513 Leskovi} \or|e 222–223, 267
Kruni} Du{an 124, 150 Lehar Franc 355, 530, 559, 561, 569
Krupeèvi} Nikola 16 Le{janin Milojko 627, 642
Kr~edinac Marija 79 Le{warevi} Petar 428, 608
Kujunyi} Du{an – î~a 46, 351, 373, 626–628, 646 Liveli Oskar 519
Kujunyi} Milan – Aberdar 16, 30–31, 392 Lili 499, 517
Kukuqevi} Sakcinski Ivan 248, 263 Liler Henrih 316, 322–323
Kulunyi} Josip 582
Lindau Paul 47, 253, 281, 283, 424
Kumi~i} Evgenije 252
Lindner Albert 47, 51, 86, 93, 169, 182
Kundovi} êdomir 35, 62, 150
Linker F. 284, 292, 306
Kurtelin @or` 120, 448, 606
Lisenko Mihail 517
L Lifka Adolf 307
Lorcing Albert 426
Labi{ Eèn 46, 71, 81, 131, 163, 171, 253, 262, 287,
290, 301, 333, 342, 344, 370, 418, 420, 425, 543, Loti} Qubomir 226
554–555, 625 Lubin Oto 521
Lazarevi} Branko 130–131, 505, 511–512, 594, 600, Lugumerska Katica 26–27, 34, 61, 79, 97–98, 160, 222,
601 472, 474, 498, 524
Lugumerski Lazar 26, 34, 54, 61, 65, 92, 95, 97 Markovi} M. Zorka 223–224, 291, 472, 475, 616, 618,
Luka~i [andor 46, 71, 88, 120, 133, 147, 156, 158–159, 626
190, 193, 253, 269, 290, 294, 298, 306, 317, 334, 345, Markovi} Jevrem 15–16
352–353, 485, 618, 625, 628, 631, 642–644 Markovi} \. Jovan 307
Luki} Andrija 26, 223–224, 237, 256, 258–259, 264, Markovi} Jovan – Jano{ 151, 319, 345–346, 355, 633,
268–269, 286, 302, 304, 552, 563–566, 574 642, 645
Luki} dr Mita 330 Markovi} Lazar – Mrgud 274, 553–554, 556, 560. 585
Luki}-Bra{ovani Katica – Tinka 223–224, 258, 261, Markovi} T. Marija 61
286, 301, 563–566 Markovi} dr Milan 367
Lukovi} Kosta 507, 512–513, 594, 600, 606 Markovi} Mileva 335
Lukovi}-Bekovi} Roksanda – Rosa 477, 498, 531, Markovi} M. Milica – Milka 84, 223–224, 258, 285,
627–628 288–290, 301, 398, 420, 539, 551, 563, 565–566,
574–575, 577, 606, 613
Q Markovi} Mihailo, peva~-glumac 455
Qubibrati} Milan 417, 421 Markovi} Mihailo 223–224, 258, 284–285, 288, 307,
452, 454, 475, 565–566, 574
M Markovi} Mihailo – Era 28, 143, 147, 151, 291, 319,
Magazinovi} Maga 608 321, 342, 344–347, 352, 475, 477, 483, 572, 616–618,
Majar Luj Erne 266, 285, 426, 465, 522, 524, 608 627, 629–630, 643, 645
Majer-Ferster Vilhelm 119, 457, 471, 487, 502, 544, Markovi} Mihailo, upravnik NP u Beogradu 450–452,
642 454–455, 514–515, 519–520
Majerbera 531 Markovi} Pavle – Adamov, vidi: Adamov Pavle
Majetinska Emilija – Ema 473, 490, 497, 524, 526 Markovi} Svetozar 14–15, 39, 42, 162, 205, 214, 247,
358, 368, 384, 393–394, 432–433
Maksimovi} Aksentije 192, 222, 288, 307–308, 369,
392 Markovi} prof. Stevan 186
Maksimovi} Dragutin 180 Markovi} Todor – To{a 61, 63
Maksimovi} \or|e 417–418 Mars Antoni 174, 343, 427, 629, 656
Maksimovi} J. Jovan 607 Marten E. 290, 342
Maksimovi} R. Milenko 179, 318 Marti Arnolf 158–159, 193, 196, 481
Maksimovi}-Vuji}-Popovi} Sofija 222–224, 258, Mase 478
259, 288, 301, 305, 312, 565 Maskawi Pietro 53, 117, 120, 133, 140–141, 193, 497,
Malata Oskar 49, 187, 194, 198 517, 520, 523–524, 559, 569, 656
Male Alber 22–23, 58, 60, 161, 423 Masne @il 133, 306, 309, 465, 520, 522, 524, 527–528,
532–533, 609
Malenti Mercedes 521
Matavuq Simo 18, 45–46, 359, 361, 422, 427, 447, 572,
Maleti} \or|e 25, 45, 55–56, 67–69, 93–94, 166–167,
580, 585, 606
196–197, 203, 205, 309, 359, 364, 366, 380, 383–386,
393–394, 412, 431 Mateji}-Sotirovi}-Tucakovi} Danica 223–224, 258,
298, 564–566
Mandrovi} Adam 28, 56, 61, 63–65, 74, 78, 83, 86,
89–90, 92–93, 95, 105–107, 162–168, 204, 241, 270, Mateji} Milan 223, 299–300, 563–566, 574–575
273, 281, 386, 415 Matijevi}-Matek Robert 345, 643, 645
Manojlovi} Todor 218, 243, 245, 255, 257, 289–290, Mati} Dimitrije 94
303, 563, 577 Mato{ Anton Gustav 24, 60, 64, 101, 108, 112, 122–123,
Mareti} Toma 417, 421 127, 130, 136, 142–143, 146, 153–154, 181–182, 198,
Marìne Hinko 654, 656 209, 313, 405, 542, 622, 636
Mari @il 160 Mayari} \ura 336, 348, 472, 523, 565
Marinkovi} Jelena – Lenka 222–223, 258, 383, 585 Ma{ek 194
Marinkovi} Josif 133, 187, 191, 193, 377, 515, 551 Ma{in-Obrenovi} Draga,
vidi: Obrenovi}-Ma{in Draga
Marinkovi} Lenka – Lena 267
Megerle Tereza 70, 79, 167, 172, 193, 196, 253, 270,
Marinovi} J. Nikola 428 555, 625
Marinkovi} Pavle 75–77, 101, 133, 169, 222, 406–407, Medakovi} Danilo 255
409, 437, 501, 509, 516, 538, 585, 593, 610, 615
Melak Anri 46, 72, 81, 93, 96–97, 100, 104, 112,
Marinkovi} Pavle – Paja 82, 222, 258, 267, 382, 585 119–120, 125, 137–138, 159, 172, 175, 193, 280, 282,
Marjanovi} Nikola 606 298, 334, 343, 408, 425, 441, 490, 539, 638
Markovi} Vasa 223, 237, 256, 270 Melvil 190, 202, 333, 352
Markovi} Dimitrij e– Mita – Kikin|anin 417, 419 Mendelson Feliks 189, 522
Markovi} @ivko 230, 552 Mere{kovski Dimitrije 608
Registar imena 671
Meris Pol 86, 110, 135, 140, 149 Milutinovi}-Petkovi} D. Jelena 35, 49, 62–63, 469,
Merl @an-Tusen 202 471–473, 475, 477, 479, 488, 498, 523–524
Metenlajter Adolf 183 Milutinovi} dr Kosta 239
Meterlink Moris 47, 116–117, 119, 154, 169, 173, 247, Milutinovi} Sima – Sarajlija 36, 53, 171, 240
253, 296, 422, 424, 426, 443, 448–449, 467, 471, 503, Mil~inovi} Adela 464
546, 551, 578, 598, 604, 606, 621, 625 Mil~inski Alojz 237, 248, 307–308, 398
Metjuz ârls 419 Miqkovi} Velimir – Veqa 26, 28, 34, 45–46, 50, 61,
Mijalkovi} Sava 606, 608 63–64, 100–103, 109–110, 115, 120, 142, 152, 156,
Mijatovi} Pavle 606 158, 160, 173, 187, 192–193, 198, 211, 223–224, 259,
Mijo Alber 100, 112, 120, 175, 193, 334 285, 292, 297–298, 300, 302, 306–307, 309, 334, 337,
350, 359, 377, 449, 467, 470, 475, 482, 492, 498, 568,
Milanovi} Milan 335
584, 598, 623, 632, 638, 655
Mileker Karl 517
Miqkovi} Milutin 422, 426
Milenkovi} Tasa 71, 376
Miqkovi} V. Savka 35, 61, 152, 158, 189, 223–224,
Miler A. 193, 292, 306 472, 475, 523–524
Mileti} dr Stjepan 74, 105, 281, 618 Miqkovi} Savo 519
Mileti} Svetozar 213–216, 222, 230, 238–240, 247, Miqkovi}-\or|evi} Sofija Coca, vidi: \or|evi},
274 Miqkovi} Sofija – Coca
Milivojevi}-Ili} Radmila 654 Mirbo Oktav 154, 163, 451, 467, 483, 554, 570, 578,
Milivojevi} Srboqub 654, 658 588, 613
Mili} Nikola 587 Mirè Anri 119, 145, 154, 290, 441, 482–483, 486, 502,
Mili}evi}-Zori} Vukosava 224 535, 540, 625, 629
Mili}evi} \. Milan 16 Mise Alfred de 443, 465, 483, 503, 601, 606
Milo M. 133, 172, 193, 195, 290, 298 Mitrovi} M. Du{an – [abalija 490, 494
Milovanovi} Boìdar – Boà 627, 642 Mitrovi} Milorad 36, 52–53, 174
Milovanovi} D. Draga 223 Mihaelis Sofus 464
Milovanovi} Kosta 223 Mihailovi} Vidosava – Vida 473, 654
Milovanovi} M. \. 361 Mihailovi} Dimitrije – “Mita baron” 301, 304, 311
Milovanovi} Milan 342 Mihailovi} Du{an 576
Milovanovi} dr Milovan 31–32 Mihi~i} Milica 539
Milovanovi} Mihailo – Mika 224 Mihovilov Stevan 28
Milovanovi} Todor 330 Mici} Julka 342, 565
Milojevi} Aleksandar 126, 223–224, 259, 326–328, Mici} Qubomir – Lala 151, 223, 336, 342, 350, 565,
332–336, 339–341, 345, 462, 470, 472–473, 483, 615, 572
616, 620, 622–623, 628, 636, 645, 651, 654, 657 Mi{el Mark 554–555
Milojevi}-\uri{i} Aleksandra 26, 35,61, 64, 97, Mi{kovi}-Ra{i}-Radulovi} Mileva,
133–134, 138, 336, 475 vidi: Ra{i}-Radulovi} Mileva
Milojevi} Vladimir 426 Mjasnicki I. N. 47, 82, 144, 154, 173, 253, 262, 278,
Milojevi}a Vladimir – ]osa 134. 426 284, 287, 296, 300, 337, 341–345, 424, 426, 428, 441,
Milojevi} Draga 485, 489, 565, 573, 577, 654, 657 503, 539, 572, 608, 625, 629, 638, 656, 658
Milojevi} A. Zorka 223–224, 336, 340, 626, 628 Mladenovi} dr Ranko 505
Milojevi} dr Miloje 492, 521–522, 524–525 Mlinari} R. 319, 321, 342, 344, 347
Milojkovi}-Topalovi} D. Marija, Mozental Solomon Herman 114, 124, 128, 145, 158,
vidi: Topalovi}-Milojkovi} D. Marija 172, 193, 196, 250, 253, 269, 280, 319, 372, 421, 482,
Miloradovi} Gavra 26, 34, 61, 77, 105, 129, 138, 628, 630, 634
157–158, 281, 316, 331, 341 Mozer Gustav 47, 81, 98, 106, 110, 112–113, 135, 138,
Milosavqevi} Andrija – Andra 7, 34, 61, 110, 223, 142, 146–147, 149, 156, 158, 163, 193, 196, 250, 253,
285 265, 283, 290, 296, 299–300, 333–334, 337, 350, 354,
370, 420–421, 424, 486, 554–555, 632–633, 656
Milosavqevi} A. Danica 7, 62, 285
Mokrawac Stevan 133, 191, 374, 456, 495, 517, 525,
Milo{evi} Milo{ 151, 342, 345, 567, 641 532, 584, 600
Milo{evi} Mom~ilo 121, 123, 125 Molijer @an Batist Poklen 46, 69, 72, 79, 96–97, 110,
Milutinovi} Vlasta 456 113, 119, 127, 142, 145–146, 163, 167, 171, 184, 199,
Milutinovi} Dobrivoje – Dobrica 34, 49, 57, 62–63, 203, 278, 284, 288, 296, 301, 317–318, 353–354, 392,
65, 82, 123, 137, 140–141, 192, 273, 336, 452, 469, 403, 408, 417–420, 427, 445, 448–449, 456, 467, 470,
473, 475, 477, 479, 488, 490, 498, 522, 524, 586, 591, 480, 484, 499, 502–503, 508, 511, 517, 538, 546, 561,
596, 602 606, 625, 638, 656
Milutinovi} Dragutin 23, 178, 513 Molnar Franc 284, 345, 554, 561, 635
Molnar Georgi 230 Nikoli} Boìdar – Boà 123, 171, 501, 556, 564–566,
Montepan K. de 100, 197, 642 575
Moran L. 193 Nikoli} Bo{ko 473, 476–477, 490, 524, 531
Moravski Gustav 266 Nikoli} Vladimir 232
Moreto Augustin 76, 167, 269, 272, 403 Nikoli} Danica 34, 62, 158, 223–224, 259, 475
Morier @or` de 98, 158, 174, 235, 140, 350, 425, 625, Nikoli}-Naumovi} M. Darinka 565, 571
636 Nikoli} \or|e dr 606
Moro Emil 71, 73, 110, 117, 119, 139, 142, 151, 155, Nikoli} Milan 223–224, 258, 297, 565, 571
157, 175, 253, 269, 290, 318, 321, 424, 441, 457, 537, Nikoli} Milena 591
539, 622, 625, 632, 656 Nik{i} Stevan – Lala 316–317, 323
Mosti} J. Petar 417, 421 Nis Eèn 67, 69, 72, 77, 93, 98, 128, 145, 155, 157, 167,
Motl 534 205, 249, 263–264, 271, 318, 333, 393, 397, 420, 480,
Mocart Volfgang Amadeus 193, 394, 465, 522, 531, 482, 632, 656
535, 570, 599, 608 Ni{li} Dimitrije 283, 319–320, 335–336, 342–343,
Mr{~ik Alojz 488 350–351, 439, 484, 617, 623, 632, 637–638, 640, 644,
Mr{~ik Vilem 488 646
Muci} Dragan 355 Ni{li}-Dimitrijevi} D. Leposava 147, 274, 283, 320,
332, 336, 343, 350, 351, 352, 530, 565, 583, 626, 632,
644
N
Novakovi}-Vukadinovi} Sofija,
Naàk E. 119, 139, 149, 173, 343, 425, 539 vidi: Vukadinovi}-Novakovi} Sofija
Naj|enov S. 110, 131, 448, 470, 478, 554, 608 Novakovi} Stojan 16, 24, 80, 200–201, 368, 390–391,
Naka Jovan 227 417, 419
Naumovi}-Nikoli} Darinka, vidi: Nikoli}-Naumovi} Novakovi} Fran 626–628, 646
Darinka Noveli Ermete 139, 301, 403–404, 538, 594
Nedbal 571 Novi}-Dimi} Angelina, vidi: Dimi}-Novi} Angelina
Nedeqkovi} K. \or|e 227 – Gina
Nedeqkovi} Marija 222 Novi} Draga 222
Nedeqkovi} Nedeqko – Nestor – Neca 58, 61, 63, Novi} Joksim – Oto~anin 318
71–72, 78, 98, 125, 160, 203 Novi} Lenka 54, 62
Nedeqkovi} Nikola 222, 256, 258 Norman @ak 606
Nedi} T. Blagoje 447, 519 Nu{i} Branislav 18, 31, 40, 45–46, 49, 53, 71, 73–74,
Nedi} Borivoje 607 86–87, 98–99, 101, 104, 113, 117, 123, 125, 128,
130–131, 135–144, 146, 149, 154, 158–159, 163, 169,
Nedi} Qubomir 17, 31–32, 409
173–174, 193, 221, 234, 242, 252, 258, 269, 274, 278,
Nemetova 531 282, 284, 288, 294, 296–297, 300, 317, 320, 331,
Nemirovi} Dan~enko Vladimir Ivanovi~. 47, 424 340–341, 343–344, 346–348, 351, 353–354, 357–359,
Nenadi} Dragoslav 453, 457, 484, 580, 587–588 361, 370, 375, 378, 389, 403, 408, 431, 437–444, 447,
449–453, 455–457, 462, 464, 466, 470, 478, 481–486,
Nerej Karl 392
493, 500, 502–503, 510, 514, 516–521, 529–530, 534,
Nerval @erar de 577 543–544, 546, 549–553, 556, 559–560, 567–569, 571,
Nestorovi} V. Jovan 416, 422, 425 573, 580–583, 588, 591–592, 596, 598, 600–602, 609,
Nestorovi} Jovan (iz Ni{a) 617 610, 615–616, 618, 621–624, 629–632, 635–636,
638,–646, 649–653, 655, 657–658
Nestroj Johan 47, 78, 193, 346, 561, 656
Ne{i} Stanoje 417, 420 W
Niglova Sofija 472–473, , 490, 497, 517, 523 Weri Pavle 228
Nigrinova Augusta – Velika – Vela 25–27, 34, 58, 26,
60–65, 83, 93, 108, 113–117, 119–120, 122, 133, 138, O
144–146, 160, 241, 452, 464, 469, 471–472, 475–476,
488, 497–498, 523, 539, 596, 598, 601, 613, 633 Oberkneèvi} Filip 221, 277, 417–418
Nikolaj Oto 531–532 Oberwik Karlo 69, 82, 86, 91, 93, 102, 113, 143, 149,
164, 264, 267, 280, 282, 318, 324, 362, 368, 418, 480
Nikolajevi} S. Boìdar 101, 132, 148, 153, 183, 594,
598 Oberski Stjepan 654
Obradovi} Dositej 429, 433
Nikolajevi} S. Du{an 597
Obrenovi} Aleksandar 17, 38, 51, 93, 375, 441
Nikoli} Andra 20, 30–31, 422, 425, 451, 610
Obrenovi}-Ma{in Draga 331, 441
Nikoli} Atanasije 52, 77, 80, 82, 87, 93, 96, 103, 107,
133, 137, 192, 204, 271, 280, 299, 357, 362, 376, 385, Obrenovi} Milan 17, 93, 200–201, 402
429, 431 Obrenovi} Mihailo 14, 183, 366
Registar imena 673
Obrenovi} Natalija 93, 201 Paqm Aleksandar Ivanovi~ 106, 117, 173, 253, 296,
Ogrizovi} dr Milan 144, 345, 348, 354, 560, 573, 618, 424
630, 636, 654 Pandurovi} Sima 457, 594, 597–598, 600, 606
Odavi} Rista 30, 49, 80, 83, 140, 147, 179, 437, Pawol Marsel 349
440–443, 451–453, 454–455, 457, 480, 483–484, 493, Papi} Josip 336, 353-354, 626
508, 510, 514–517, 519–520, 598, 603, 605–606, 608,
Paranos-Aleksi} Ana 445, 472, 476-477, 603, 654
610, 655
Parma Viktor 520
Odran Edmon 128, 133, 146, 156, 159–160, 193, 355,
440, 482, 497, 517, 519, 523, 571, 608, 645, 656 Parne 539
Oìje Emil 24, 46, 51, 72, 104, 137, 156, 174, 253, 266, Pa{i} Nikola 186
287, 290, 412, 421, 424–425, 427, 467, 628 Pejinovi} N. Milo{ 406, 422, 424
Okrugi} Ilija – Sremac 45, 71, 107, 117, 132, 138, 158, Pele{ \or|e 61, 63, 70, 80–81, 99, 103–104, 107, 109,
192, 202, 211, 215, 244, 248–249, 263, 269, 278, 111, 155–156, 184, 263, 278–279, 281–282, 284, 341
280–281, 293, 299–300, 306, 317, 334, 339, 345, 349, Pele{ Sofija 61
351, 355, 359, 369, 376, 396, 449, 478, 555, 568, 629, Perisova Marija 28, 80, 93, 105, 386
645–646, 655, 658
Petefi 607
Oksendorf Yon 424
Petkovi} Vladislav – Dis 121–122
Olivijeri-Ili} Meri 583
Petkovi}-Milutinovi} Jelena,
One @or` 47, 106, 117, 119, 143–144, 154, 163, 253, vidi: Milutinovi}-Petkovi} Jelena
278, 280, 282, 287, 293, 297, 300, 424, 486, 571
Petrovi} Bo{ko 548, 557, 594, 601–602
Ordono Moris 51, 102, 108, 128, 171, 278, 287, 334,
341, 343–344, 427, 517 Petrovi} Veqko 276
Petrovi} Vladimir – Vlada 331
Orèlski Stanislav 472–473, 490, 497, 526, 530
Petrovi} Dimitrije – Biya 34, 64, 138, 457
Osvald Antonije – Tuna 307, 309–310, 374, 555
Petrovi} Dragutin 654
Osvaldova Olga 473, 565
Petrovi}-Gavrilovi} Jelena – Lena,
Osipovi} Jakov 654, 657
vidi: Gavrilovi} Jelena – Lena
Ostoji} Tihomir 259, 305, 548, 550, 555–559, 574, 594,
Petrovi} Jelena – Lena – Klipina 530, 535
604
Petrovi} Jovan 65, 249, 419
Ostoji}eva-Markovi} Zorka – Zora, vidi: Markovi}
Zorka Petrovi} Kosta 457, 594, 600
Ostrovski A. N. 169, 172, 464, 505, 511, 601, 608 Petrovi} Qubica 62
Oto P. 300, 309, 555 Petrovi} Qubomir – Qubinko 45, 50, 61, 89, 107,
109–100, 113, 133, 150, 179, 187, 192–193, 196, 211,
Ofenbah @ak 120, 128, 133, 143, 159, 191, 193, 307, 284, 291, 293, 298, 313, 317–318, 333, 347, 349, 352,
355, 496, 517, 520, 523, 569, 571, 608 359, 376–378, 449, 462, 467, 482, 492, 494, 551, 623,
633, 637–638, 640, 642, 646, 655
P Petrovi}-Arnekova M. Marija – Klipina 626, 629
Pavi}evi} Dragiwa – Draga 583, 627, 645 Petrovi} Milorad 25, 34, 61, 63, 135–137, 160, 316,
Pavi}evi} Radomir – Rada 223, 336, 345, 627, 645 318, 467, 472–473, 475–476, 498, 651, 654, 657
Pavkovi}-Stefanovi} Mica, Petrovi} Milorad – Seqan~ica 452, 464, 503, 520,
vidi: Stefanovi}-Pavkovi} Mica (@ivka) 525, 544, 554, 580, 585, 586, 587, 592, 624
Pavletova 531 Petrovi} Mirko, knez 633
Pavlica Qubica – Quba 336, 445, 452, 471–472, Petrovi} Mita 156, 158, 280, 297–298, 573
476–477, 483 Petrovi} Mihailo – Klipa 61, 521, 626, 629, 632–633
Pavlica Mila, vidi: Delini-Pavlica Mila Petrovi} Nikola 25, 29, 31, 36–37, 41, 47, 48–49,
Pavlovi} dr Dragoqub 450–451 51–53, 126, 186–188, 198–199, 210, 333, 413, 431,
Pavlovi} Dragutin 331 437, 440, 449–451, 455, 457, 513, 519–520, 639
Pavlovi} R. Persida – Persa 34, 61, 63–65, 137, Petrovi} Nikola, kraq 145, 252, 269, 287–288, 297,
472–473, 475–477, 490, 523–524, 654, 658 309, 320, 338, 359, 396, 453, 464, 481, 485, 545, 555,
621, 624, 631, 633, 636, 639, 642, 655
Pavlovi} Radovan – Raja 26–27, 34, 63, 65, 132–133,
189, 191, 285, 470–472, 473, 475, 490, 498, 523–525, Petrovi} Petar Wego{ 244, 252, 322
526, 654, 658 Petrovi} Petar Pecija – Stariji 131, 278, 322–323,
Pavlovi} dr Stevan 220, 239–240, 246, 397 553, 568, 571, 587, 641, 643–644, 646
Pavlovi} K. Stevan 606 Petrovi} Radisav 270
Pajeron Eduar 47, 53, 120, 138, 154, 173, 209, 253, 285, Petrovi} Radomir – Rada 332, 335–336, 341, 445, 472,
288, 297, 300, 313, 337, 423, 425, 427, 481, 490, 539, 475, 615–617, 635, 654
562 Petrovi} Sava 422, 424
Paligori} Milan 336, 343 Petrovi} Svetislav 131, 403, 479, 606
Petrovi} Stevan – Ruta 639 Popovi} Jovan Joca – Be~kere~anin 61, 78, 89, 156
Petrovi} Strahiwa 473, 476–477, 498, 654 Popovi} Katarina 103
Petrovi} Uro{ 594, 597, 606 Popovi} Lazar Laza 26, 28, 34, 61, 63, 65, 74, 80, 98,
Pe{ika Jovan 140 103, 107, 109, 129, 135, 138, 155–156, 163, 164, 165,
168, 263, 268, 270, 273, 275, 278, 281, 293–295, 316,
Pe{i} Andrija 223, 237, 272
319, 331, 347, 478, 482, 618, 631, 633, 638
Pe{i} M. Anka 318, 320
Popovi} Luka, glumac 103, 117, 223, 258, 261, 278, 288,
Pe{i} Mihailo 272, 280, 287, 316–319, 339, 342, 472, 475, 477–478, 523, 613, 651, 654, 657–658
346–347, 351, 567–568, 618, 628–629, 637
Popovi} Luka, sve{tenik 477–478, 482
Pivodi 599
Popovi} Adelshajm Marija, vidi: Adelshajm-Popovi}
Piè [arl 367 Marija
Pijade Mo{a 509–510 Popovi} D. Marija 627, 643
Pijat Feliks 168 Popovi} Milenko 594, 596
Pilipovi} Svetozar 224 Popovi} Milivoje 651
Pinterovi} Persida 417, 420 Popovi} Milorad [ap~anin 13, 18, 20–23, 25, 27,
Pinterovi} Todor 196 29–31, 35, 37–41, 43–48, 59, 71, 77, 86, 88–89, 93,
Piperski Qubica 472, 498 112, 125, 151, 157–158, 169–170, 172, 176–180, 182,
Pihert Emanuel 285, 306–307, 309, 377 185–186, 192, 196, 200–201, 206–209, 232, 252, 269,
284–285, 287, 293, 297, 300, 302, 308, 313, 317,
Planket Robert 128, 133, 518, 608 342–343, 350, 359–360, 369–370, 376, 383, 405, 409,
Plan{e J. 72, 95, 97, 334, 417 422, 425, 431, 440, 456, 467, 478, 485, 567, 585, 590,
Plaovi} Radomir – Ra{a123, 602 637, 655
Plaut Tit Makacije 448–449, 469, 546, 608 Popovi} Milutin 478
Plemen~i} Josip 28, 61, 63, 78, 98, 125, 160 Popovi} Mita 77, 156, 359, 371
Pluvije Eduardo 56, 96, 418 Popovi} R. Mihailo 416, 422, 425, 458, 598, 605–606
Pokorni F. Dragutin 36, 49, 53, 120, 187, 193–194, Popovi} Paja, glumac 223, 278
198, 377, 462, 514, 516–520, 523, 525–526, 529, 583 Popovi} Paja, prevodilac 419
Pol Emil 117, 173 Popovi} prof. Pavle 30, 52, 58–59, 118, 126, 210, 290,
Polakova Irma 521 411, 444, 446, 457, 478, 593, 610
Polit-Desan~i} Mihailo 214–215, 219–222, 238–239, Popovi} Reqa 34, 156, 223
248, 359 Popovi}-Maksimovi}-Vuji} Sofija,
Polton Hari i E. 117, 143, 321 vidi: Maksimovi}–Vuji}-Popovi} Sofija
Popadi} Zorka 473, 654 Popovi} V. Stevan 221
Popovi} R. Aleksandar (Pilad) 526, 598 Popovi} D. Stevan 21, 30–32, 417, 421
Popovi} Bogdan 30–33, 50, 52, 76, 170, 175, 384, 402, Popovi} êda 484
403–405, 407, 422, 424, 426–427, 436, 444, 446, 538, Porto-Ri{ @or` de 465, 506, 606
593 Potapenko Igwatij N. 173, 441, 459, 464, 502, 544,
Popovi} Borivoje 71, 102, 130, 132, 142, 269, 278, 559–561, 601, 608
411–412, 450, 452, 593, 606, 610 Praga Marko 131, 353, 404, 451, 453, 464, 502–503, 538,
Popovi} Vasa 61, 223, 335 559, 561, 606
Popovi} Vladimir – Vlada 295, 341–342, 346, 350, Predi} Milan 124–125, 273, 275–276, 434, 437–438,
479 444, 456–463, 465–466, 473, 500, 503–504, 506, 510,
Popovi} Danica 485 513, 515, 520, 543, 553, 594, 602–603, 606
Popovi} Dragomir 623, 643 Predi} St. Milivoje 154, 290, 355, 453, 471, 481, 484,
Popovi} \or|e – Dani~ar 215 486, 502, 539, 544, 580, 587, 589, 590–591, 603, 613,
624, 630, 634, 636, 642, 649–650, 654–655
Popovi} Emilija 26–27, 34, 61, 63, 93, 98, 103–104,
120, 144, 160, 420, 472–474, 476, 498, 591 Predi} Stevan 606
Popovi}-Premovi} Zorka, Predi} Uro{ 226, 241
vidi: Premovi}-Popovi} Zorka Prej \erolamo 453
Popovi} Jovan Sterija 36, 45, 49, 52–53, 71–73, 77, Premari @il de 56, 72, 84, 95, 165, 387, 418
79–80, 82, 86, 89, 93, 97, 100, 103, 118, 120, 126, 128, Premovi}-Popovi} Zorka 35, 49, 62, 472–473, 475,
130–131, 137–139, 142–146, 149, 157–158, 163, 16, 477, 482, 485
1687–169, 173–174, 198, 248, 251, 262–263, 266, Premovi} Todor 482
269–270,273– 274, 281–285, 288, 291, 299, 308, 311,
Princip Gavrilo 466, 547
312, 316, 318–321, 333–334, 338–341, 346, 351, 354,
357, 360, 362, 366, 368, 370, 385, 390–391, 401, 429, Prodanovi} Ja{a 144, 148, 328, 335, 340–341, 509,
431–432, 447, 450, 453, 457, 462, 470, 478, 480–482, 610, 612
503, 519, 537, 553, 555, 559, 568, 571, 573, 580, 591, Proti} \or|e – \okica 292, 316, 318, 319–320, 322,
622, 624, 629, 635, 638–640, 644, 646, 653, 655 332, 335–336, 640, 645
Registar imena 675
Proti} \ura 87, 105, 109, 112, 120, 132, 137–139, 141, Raki} Milan 594, 597–598
143, 145, 151, 155, 157, 266, 272, 281, 283–285, 291, Rak{awin 107
293–295, 298–299, 319, 321, 336, 339–354, 479–480,
Rankovi}-Ili~i} Milka 84, 570
484, 493, 535, 566–567, 618, 621, 628–629, 633,
637–638, 644 Rankovi} Svetolik 18, 623
Proti} Jelena – Lenka 320 Rasin @an 60, 85–86, 105, 203, 254, 271, 372, 403, 421,
467, 478, 539, 546, 625
Proti} Jovan 269, 277, 553
Rasudov M. I. 253, 287, 608
Proti} \. Katica 318, 320, 335–336
Ra{i} Aleksandar – Aleksa 223
Proti} Stevan 89
Ra{i} Branko 223, 282
Prvulovi} Nada 627
Ra{i}-Radulovi} Mileva 26, 28, 34, 61, 63, 64, 79,
Puti} Jovan 222, 270 80, 81, 261, 453, 472, 474. 498
Pu~ini \akomo 465, 522, 524, 534, 569, 609 Ra{i} Nikola 61, 63, 81, 98, 125, 223
Pu{karevi} Stevan 316, 331 Ra{i}-Dimitrijevi} Saveta,
Pu{kin Aleksandar 369, 608 vidi: Dimitrijevi}-Ra{i} Saveta
Reval Pol 481
R Reger 534
Rable 100 Reànova 601
Radenkovi} Dobrica 349 Rej Etjen 506, 606
Radi~evi} Branko 308, 453 Rejmon Ipolit 146, 427, 645
Radovi} Aleksandar – Aleksa – Re{a 35, 62, 223, Re{ Dragutin – Antonije 36, 187, 194, 197
452, 472, 475, 477, 480, 632
Re{amber Suzana 28
Radoji~i} Vojislav – Voja 627, 637
Rivole @or` 140, 453, 478
Radoji~i} Danica 627
Rigen Borman 283
Radosavqevi} Milan – Rapowa 331
Rihar 194
Radosavqevi} Ruìca 627–628, 654 Risantijevi} Mihailo 61, 472, 475
Rado{evi} Milica 258
Risti} Jovan 400, 417
Radulovi}-Ra{i} Mileva,
Risti} Kosta 400
vidi Ra{i}-Radulovi} Mileva
Risti} Miodrag – Mika 472–473, 476–477, 485, 640
Raji} Branko 246, 311
Risti} Miodrag, recenzent 594, 599, 606
Raji} V. 598
Ri~i 194
Raji} Velimir 457, 521, 598
Ri{kov Viktor 465, 506, 535, 608
Raji} Ivo 539
Ri{pen @an 51, 173, 427
Raji} Leposava 292
Roveta \erolamo 53, 125, 173, 427, 485, 606
Raji} M. 599
Roèr 370
Raji~i} Qubomir – Quba – ^vrga 143, 321, 337, 348,
350, 351, 480, 493, 535, 567, 619, 631, 635, 638–646 Rozen Julije 79, 105
Raji~i}-Sluka-Bekovi} Pava 487, 626–627, 635 Roma Ludvig 453
Romanovi} @ivko 517
Rajkovi} \ura – \urka21, 26–27, 34–36, 59, 61, 70, 71,
77–78, 93, 99, 146, 160, 168, 170–171, 192, 196, 409, Rosi Ernesto 67
467, 472, 474, 581 Rosini \oakino 133, 190, 519, 526, 532
Rajkovi} \. Emilija – Mila 26, 28, 34, 61, 64, 77, 78 Rostan Edmon 119, 131, 171, 254, 457, 465, 483, 503,
Rajkovi} Lazar – Laza 34, 62, 63, 142–143, 223, 475, 506, 513, 569, 606, 609
523–524 Rubi Don Tomas Rodrihues 51, 144, 209, 253, 313, 299
Rajkovi}-Dimitrijevi}-Ditmajer Marija 28, 61, 223, Ruì} Dimitrije 28, 61, 120, 220, 222, 224, 232, 234,
258, 279, 293 242, 258–259, 264, 268–270, 273, 280, 287, 295, 297,
Rajkovi} Sava 28, 61, 84, 223, 258, 264–266, 279, 308, 301–302, 304, 311, 392, 396, 549–550, 552, 563–566,
416–417, 420, 604 574, 577
Rajman Hans 494, 530 Ruì} Dobroslav 444, 446
Rajmunda Ferdinand 78, 88, 100, 102, 142, 168, 191, Ruì} Dragiwa 28, 61, 120, 160, 222, 224, 258–259,
199, 252, 262, 279, 299, 333–334, 420, 421, 441, 448, 305, 391, 564, 566
478, 485, 555, 625, 628 Ruì~ika-Stroci Marija,
vidi: Stroci-Ruì~ka Marija
Rajnhart Maks 466, 506, 507
Rumbi} Mihailo 34, 62
Raj~evi} Mihailo 335–336, 339
Rucovi} Bogoboj 34, 49, 62–65, 87, 115, 134, 146–150,
Raj~evi} Milo{ 643
332, 335–336, 342, 349–350, 416, 422, 426, 452, 454,
Raki} Qubinka 627, 642–643 469–470, 472, 475, 483, 488, 498, 598, 605–606,
Raki}-Grol Qubica 606 626–627
Rucovi}-[ar~evi} B. Katarina – Katica 35, 62, 79, Simi} Dragoqub – Ke~a 336, 341, 346, 637, 639, 646
143, 144, 332, 336, 470, 472, 475, 627, 654 Simi} \or|e 422, 426
Simi} @ivojin 607
S
Simi}-Vukadinovi} Zorka 626, 631
Sabin Karel 120
Simi} Milan 25, 72, 75, 185, 215, 417, 419
Savedra An|elo Rivas de 426
Simi} Nikola – Bata 27, 34, 61, 112–113, 146, 155,
Savi} Aleksa 61, 63, 98, 125, 160
319, 322, 325, 331, 338, 339, 345, 351, 353, 484, 567,
Savi} Boà, novinad 411 631, 638
Savi} Boìdar, glumac 572–573 Simi} Svetislav 31–32
Savi} Gavra 28, 35, 61, 64, 104, 105 Simon [arl 119, 149, 489, 538, 542
Savi} @arko 141, 283, 337, 351, 493, 496–497, 516, Sin|eli} Stevan 322
521, 525–526, 528–530, 531–538, 543, 545, 549, 552,
Siniko 194
559–561, 565–566, 568, 571, 575, 577, 633, 654
Savi} Joca 121, 398, 534, 538 Siroden Pol 71, 142, 155, 157, 318, 441
Savi} Katica 222–223, 263 Skerli} Jovan 32, 214, 363–365, 378, 384, 394, 419,
431, 436, 442, 444, 446, 456, 579–580, 587, 593, 606,
Savi} dr Milan 45, 53, 76, 91–92, 115–116, 138, 217, 651–652
221, 233, 248, 251–252, 257, 259, 265–267, 269,
276–277, 281, 283, 289, 302, 305, 359, 361, 371–372, Sklereòva 489
379, 384, 399–400, 422, 425, 431, 440, 447, 500, 548, Skrib Eèn 46, 73, 76–77, 84–85, 87–88, 95, 102,
554, 563, 593, 604 104–106, 110, 117, 137–138, 158, 163, 177, 193, 249,
Savi} Milica 222–223, 263–264 253, 272, 280, 290, 297, 301, 333, 358, 363, 370,
417–420, 425, 485, 538, 562, 569, 628
Savi}-Todosi} Marta, vidi: Todosi}-Savi} Marta
Slankamenac Nikola 456, 472, 473, 476–477, 485,
Savi}-Cijukova Sultana 306, 307, 495–496, 526,
564–566
529–532, 536, 538, 565–566
Sluka-Raji~i} Pava,
Sajevi} Aleksandar – [andor 28, 223, 237, 271, 281 vidi: Raji~i}-Sluka-Bekovi} Pava
Sajevi}-Toma{evi} Ivana 28, 223, 237, 271–272
Smetana Bedìh 307, 454, 520, 527, 529, 534, 559,
Salvini Gustav 28 569, 609
Saliven Artur 193 Sobjeska \or|ina 28
Sandi} Aleksandar 221, 249, 417, 421 Sokolovi} \or|e 222–223, 263
Sando @or` 72, 91, 93, 137, 156, 249, 266, 440, 485 Sotirovi} Dragoqub 137, 456, 472–473, 476–477
Sardua Viktorijen 24, 47, 51, 69, 73, 82, 93, 100, 103,
Sofokle 53, 105, 117, 136, 140, 182, 254, 428, 441,
106–107, 110, 113, 116, 117, 119, 125, 128, 135,
448–449, 467, 469, 485, 489, 503, 510, 546, 596, 608
139–140, 145, 149, 151, 155–156, 163, 167, 169, 173,
175, 200, 201, 210, 248, 250, 253, 266–267, 269, 272, Spaji} M. 495
278, 280, 284, 286–288, 290, 293, 317, 319, 321, 333, Spalajkovi} dr Miroslav 438
339, 343, 346, 353, 358, 380, 385, 420, 424–425, 441, Spasi} Dimitrije – Mita 223, 224, 258, 269, 283, 294,
448–449, 453, 457, 465, 469, 471, 478–479, 481, 484, 295, 302, 304, 351, 561, 563, 565–566, 574–576, 654
489–490, 502, 511, 535, 537–539, 544, 546, 551, 554,
563, 573, 578, 604, 606, 622, 625, 629–630, 632, 634, Spasi}-Stevanovi} Draga 87–88, 191–192,223, 258,
642, 646, 656–657 471–473, 475, 477, 490, 491, 492, 495, 498, 523–525,
527–528, 563, 565, 583, 657
Sarsej Fransisk 385, 407, 412, 444, 592
Spasi} Mihailo – Mikica 646
Sauer 189
Spiridonovi}-Josi} Milica 54, 632, 654, 657, 565,
Saher-Mazoh Leopold 110, 138, 250, 252, 279, 424, 531
566
Svoboda Josif 189, 198, 517–518
Spiridonovi} Olga 632
Sedmakova Sofija 141
Spiridonovi} Rista 35, 62, 472, 475, 564–566, 575,
Sen-Alben 158–159, 481 626, 632, 654
Sigeti Joèf 79, 96, 102, 156, 164, 193, 202, 268, 273, Srbuq Jovan 493, 654, 657–658
283, 298, 334, 337, 390, 418, 555, 567–568
Srdanovi} @ivka 627–628, 654
Sigligeti Ede 70, 79, 81, 97, 102, 108, 110, 112, 128,
137, 150, 156–159, 172, 193, 196, 244,250, 253, 262, Srdanovi} Josif 472, 626–628, 654, 657
263, 266, 268–269, 280, 291, 297–299, 308, 334, 337, Sremac Stevan 18, 45, 46, 50, 110, 113, 120, 128, 130,
339, 345–346, 350, 376, 382, 398, 418, 482, 622, 625, 132, 141–144, 146, 150, 155–156, 158–159, 163, 173,
632–633, 640 174, 211, 284, 316, 323, 334, 374, 377, 438, 440, 449,
Sidni Yon 133, 439, 497, 517, 571, 608, 656, 659 480, 517, 580, 584, 592, 616, 623, 632, 657
Silva Karmen 51, 173, 483 Sretenovi} Mihailo 440, 485, 580, 583
Silven 540 Sre}kovi} Panta 31
Simeonovi} Nikola – Milan 28, 61, 72, 73, 90 Stanisavqevi} @ivadin – @ika 627
Simi} Darinka 258 Stani{i} Marko 26–27, 34, 55, 61, 63, 82, 184
Registar imena 677
Stankovi} Borisav 53, 98, 120, 128, 130–131, 139, Stojanovi} Leposava 456, 524, 654
142, 174, 193, 198, 211, 351, 353, 359, 361, 378, 408, Stojanovi} Qubomir 31–32
431, 456, 466, 470, 491–492, 519, 543–544, 546,
Stojanovi} I. Milutin 417, 420
559–560, 569, 580, 583, 591, 601–602, 624, 644, 653,
655, 657 Stojanovi} Sreten 114
Stankovi} Kornelije 187, 194, 599 Stoji~evi} Milan 35, 49, 62, 159, 336, 472, 475
Stankovi} Milan 35, 49, 62, 142–143, 223, 472–473, Stojkovi} Milivoje – Mika 28, 34, 61, 63–64, 107–109,
475, 523–524 113, 115, 120, 223, 339, 346, 351, 480, 637, 654
Stankovi} Todor – To{a Tetkin 35, 62, 156, 223, 318, Stojkovi} Mihailo 107
319 Stojkovi} J. Sreta 519
Stankovi} Cvetko 62, 336, 344 Stojkovi} Todor – To{a 566–567
Stanojevi} Ilija – î~a Ilija 25, 34–36, 45, 50, 61, Stoj~evi}-Todorovi} Zlata 583
63–65, 87, 99, 113, 120–121, 125–130, 132, 137, Stoj~evi} Jovan – Joca 145, 223–224, 290–291, 294,
141–142, 146–147, 160, 170, 174, 182, 191–192, 196, 320, 336–337, 632, 634, 646
211, 223, 226, 241, 259, 275, 293, 336, 378, 406, 409, Stoj~evi}–Lazarevi} Qubica 62, 473, 481
453, 456, 469–474, 476, 490, 494, 498, 500–503, 505,
519–520, 523–524, 543–544, 546, 580–581, 587–588, Stoj~evi} Milan 35, 49, 62, 145–146, 224, 336, 472,
591–592, 603, 622, 624, 655 475, 481, 523–524
Stanojevi} dr Lazar – Laza 220–221, 225–226, 240, Stoj~evi} J. Saveta 223, 294, 336
241–242, 257, 305, 308, 552, 523, 549–550 Stoki} @ivana – @anka 472–473, 476–477, 498, 634,
Stanojevi} J. Qubica Lujza 25, 34, 65, 141–142, 189, 654
312, 336, 472–473, 475, 490, 523–526, 530, 627 Stratimirovi} Radivoje 417–418
Stanojevi} Qubomir – Quba 27, 63–65, 89, 139–141, Strindberg August 125, 465, 507, 601, 635
149, 170–171, 174, 223, 259, 344, 349, 469, 471–473, Stroci-Ruì~ka Marija 28, 105, 241, 289, 521, 568
475–476, 478, 488, 498, 500–501, 503, 523, 581, 591, Suboti} dr Jovan 45, 77, 79, 82, 86, 93, 95, 97, 103, 107,
595, 654 110, 118, 140, 151, 156–157, 163–165, 167–168, 192,
Stanojevi} Sima – [u}ur 627, 634, 654, 657 202, 215, 220, 222, 229–231, 234–236, 239, 248–249,
Stanojevi} dr Stanoje 453 263, 265–267, 269–270, 278, 280, 284, 287–288, 294,
297, 299–300, 302–304, 308, 320–321, 337–338, 345,
Stan~i} Manojlo – Srbendi} 222
346, 349–350, 359–360, 365, 376, 389–390, 449, 467,
Staplo Leopold 308 573, 591, 629, 639
Staricki Mihail 448, 517, 535, 637, 640 Suboti} Kamenko 274, 410
Stevanovi} D. Jovan 249, 419 Suboti} Marko 61, 222–223, 292
Stevanovi} L. Dragomir 606 Suboti} Ozren 288
Stepi} Du{an 223, 268 Suvajyi} Mirko 343, 345, 350–351, 637
Stepi}-Jovanovi} T. Julka, Suderman Herman 47, 51, 98, 105, 110, 117, 120, 125,
vidi: Jovanovi}-Stepi} T. Julka 140, 149, 154, 158–159, 163, 173, 209, 254, 301, 313,
Stepi} Paja 70, 78, 89, 268 346, 348, 353, 425–426, 441, 489, 554, 559, 561, 606,
Stefanovi} Anka 627, 641 618, 625, 629, 634, 637, 639
Stefanovi} Bora 627 Sudrak K. 173, 197
Stefanovi} Branko – Varadi 222–223, 263 Sulivan Artur 517, 523
Stefanovi} Danica 258 Sumbatov Juìn Aleksandar Ivanovi~ 47, 253, 297,
300, 396, 424, 537–538
Stefanovi} Dragutin – Dragi – Kaplar 627, 640
Supe Franc 193, 196, 285, 306, 530, 536, 572
Stefanovi} D. Qubica 627, 640–641
Suhankova Ana 452, 472, 488, 539
Stefanovi} Milutin – Buca 336
Suhovo-Kobiqin Aleksandar 125, 453
Stefanovi} dr Svetislav 367, 605, 607
Stefanovi} Svetislav – Buca 223–224, 258, 293, 336, T
564–566
Taborska Mara 145–146, 469, 472–473, 476, 487–488,
Stefanovi} Stefan 357, 389 498, 601
Stefanovi} Vilovski Todor, vidi: Vilovski Todor Taletov S. Pera 145, 153, 177, 349, 452, 454–455, 594,
Stefanovi}eva-Pavkovi} Mica (@ivka) 335, 627, 638 603, 632
Stipanovi}-Hrvojevi}-Cicvari} Anka 571 Tamaj Don Manuel 149, 278, 320
Stojanovi} Andrija – Andra 223–224, 258, 563, 565, Tasi} Vladimir 456, 471–472, 476–477, 484, 627
566, 567 Tele~ki Ana 223
Stojanovi} Vladimir 323 Tele~ki Lazar – Laza 28, 61, 83–84, 222, 257–258,
Stojanovi} Jevta 336, 347 266, 301, 304, 352, 382, 386, 417
Stojanovi} Jelena 564–565 Tele~ki Qubica 61
Stojadinovi} Katarina – Ka}a 583, 627 Teodosijevi}-Spiridonovi} Qubica 626, 631
Teodosijevi} Milan 118 Trifkovi} dr \ura 283, 550, 559, 561

Ter{ova (Te{i}) Zdenka 488–489, 566, 654 Trnokopi} Du{an 316, 318, 320
Testa Hajim 336, 349–350 Turgewev Ivan 29, 47, 282, 296, 426, 441, 443, 506, 538,
Tibust 131, 138, 300, 343 560–561, 596, 608
Til Gaetano 139, 282, 284 Turinski Vojislav – Vojin 471–473, 476–477, 490,
Titelbah Vladislav 23, 178, 180–182, 184–185, 513 493–494, 498, 523–525, 527–528, 565–566, 654, 657,
658
Tifenbah Lenka 627
Tuten Blan{a 539
Tic F. 418
Tucakovi} Aleksandar 456, 471–473, 476–477, 490,
Todorovi} Leposava 25, 34, 62, 141–142, 189, 472–473, 523–525, 527
475, 638, 654
Tucakovi}eva-Mateji}ka-Sotirovi} Danica,
Todorovi} Nikola 345, 627, 645–646 vidi: Mateji}-Sotirovi}-Tucakovi} Danica
Todorovi} N. Olga 627
Tuci} Sr|an 125, 440, 553, 568
Todorovi} Petko 448
Tucovi} Dimitrije 435
Todorovi} Sava 25, 27, 34, 61, 63, 87, 99, 113, 120, 125,
127, 128–131, 137, 141–143, 157, 160, 170, 174, 275,
447, 456–457, 470–472, 474, 476, 483, 498, 500–501,
]
503, 581, 587, 601, 638, 654, 657–658 ]ipiko Ivo 457, 601
Todorovi} Stevan 67–68, 71, 80, 139, 156, 167, 176, ]iri} Petar 34, 87, 105, 143, 145, 151, 155, 296–297,
178, 181–182, 185 305, 339, 341–342, 344–345, 347, 351–354, 479, 566,
Todosi} Zorka 27, 34, 61, 64–65, 87–88, 93, 98, 114, 568, 571–572, 586, 618, 621, 629–630, 640
115, 117, 119–120, 122, 133, 138, 144, 146, 160, 191, ]irkovi} Nikola, sve{tenik 15–16
241, 334, 469–473, 475–476, 488, 490, 498, 511, 523, ]orovi} Svetozar 125, 154, 196, 300, 308, 359, 361,
525–526, 583, 631, 654, 657 378, 431, 447, 452, 464, 485, 502, 517, 519–520, 544,
Todosi} Janko 223–224, 258, 298–299, 565 551, 560, 580, 585–586, 588, 591, 601, 624, 635–636,
Todosi}-Savi} Marta 223–224, 258, 299, 563, 565, 566 639, 642, 654–655
Todosi} Milena 299 ]ur~i} Andrija 351, 626, 627, 632
Tolstoj Aleksej 465, 513, 608 ]ur~i} A. Zorka 626–627, 634
Tolstoj Lav 110, 339, 355, 424, 451, 448–449, 465, 469,
479, 502–504, 506, 513, 538–539, 571, 606, 608, 625, U
630, 634–636, 638, 646 Ugri~i} Jevta 441, 484, 508, 511, 526, 537, 542, 594,
Toma Ambroaz 465, 522, 609 596, 605
Toma Ludvig 458 Uzunovi} Nikola 617
Tomandl dr Mihovil 214, 239, 557, 560, 576 Ulrih A. 307, 310
Tomas Brandon 141, 147, 149, 171, 296, 298, 349, 353, Urban Josip 517, 530
483, 555, 655–656
Toma{evi}-Sajevi} Jovanka–Ivana (Sulina), F
vidi Sajevi}-Toma{evi} Ivana Fabr @ozef 145, 169, 197, 427, 457
Tomi} Josip Eugen 105, 298, 308, 415, 553, 570 Fage Emil 385, 592
Topalovi} Du{an 348, 350, 627, 637, 640 Fal Leo 355, 530, 559, 569, 571
Topalovi} D. Qubica 472–473, 476, 490, 498
Feval Pol 159
Topalovi}-Milojkovi} D. Marija 626
Feje Oktav 47, 70, 163, 250, 264, 296, 451, 625
Topalovi} Mita 196, 260, 306–307, 447
Fejvar Blaèna 524
Topora{evi} Qubomir 654
Fejfar Rudolf 473, 524, 527
Tot Edo 110, 112, 120, 137–138, 141, 146, 156, 158–159,
191, 196, 211, 251,346, 428, 555, 567, 618, 625 Ferari Paolo 47,172, 286, 426
Tot Koloman 250, 262, 293–294 Fijan Andrija 28, 34–35, 49, 61, 63–65, 74, 89–90, 93,
105–106, 109, 170, 175, 281, 282, 618
To{e Raul 292, 296–298, 300, 337, 355, 428, 640, 646
Filipi Feliks 450, 606
Trautnor Paul 521
Filipovi} Matilda 565
Trbojevi} dr Danilo 608
Tre{~ec – Brawski Vladimir 618 Filipovi} Petar 258
Trifkovi} Kosta 45, 56, 71, 77, 91, 96–97, 126, 128, Filipovi} Svetozar – “îka Fila” 223, 318, 321, 444
130, 143, 149, 156–157, 163, 169, 196, 215, 230–231, Filips Stivens 453, 471
233, 248–249, 251, 254, 262–264, 268–272, 274, 278, Findajzen Julije 262
280, 282, 285, 288, 293, 296, 299–301, 317, 323,
Fin`gar F. S. 196, 462, 464, 522
333–334, 337, 339, 341–342, 357–359, 361, 370–371,
374, 384, 395, 397–398, 431, 439, 456, 470, 623–624, Fis @. 205, 254, 380
628, 635, 655 Fitger Artur 149, 317, 573
Registar imena 679
Fler Rober de 120, 199, 459, 464, 487, 539, 544, 561, Held L. 100, 120, 133, 293
606, 635, 656 Helvig Alfred 446, 509
Foler Karlo 141 Henken 640
Forma} K. 308 Henlejev E. 424
Forsten Filip 491
Herl, horovi|a 495
Fos Rihard 47, 53, 79, 171, 337, 424
Hese August 267
Frajdenrajh Dragutin 28
Hibnerova 573
Frajdenrajh Josip 72, 78, 82, 87, 95, 105, 122, 137, 151,
156–157, 165, 192, 202, 235, 270–271, 291, 299, 303, Hilbert Jaroslav 443
481, 555, 568, 630–631, 646, 655 Holbajn Franc 419
Frajtag Gustav 70, 71, 107, 117, 125, 128, 143, 169, 340, Holtaj Karlo 77, 93, 95, 110, 172, 193, 196, 252, 272,
385 276, 282, 286, 292, 299, 317, 319, 333, 338–339, 353,
Frakaroli Arnold 321, 623 421, 631, 656
Frasineli Anka 26, 35, 87, 188–190, 323, 335, 490 Hop Fridrih 78, 168, 193, 196, 334, 397
Fredr Aleksandar 144, 265, 266, 279, 417, 485 Hofmanstal Hugo fon 254, 465, 479, 507, 606
Fulda Ludvig 47, 51, 171, 425 Hranilovi} Jovan108, 116, 215, 233, 269, 277, 286–289,
Furnije 266, 317 291–292, 295, 305, 384, 409, 548, 551, 563, 570, 593,
604
H Hrva}anin Manojlo – Srbendi} 223
Hageman 486, 507 Hrvojevi}-Nikoli} Marija–Micika 566, 571, 654, 658
Hajdu{kovi}-Lazarevi} Katica 336, 347–348 Hreqanovi} pl. Ivo 106
Hajdu{kovi} Nikola 143, 147, 151, 319, 321, 336, 342, Hristili} Petar 456, 472, 476–477, 479–480, 627
344, 345, 347, 572, 630, 643 Hristili}-Josipovi} Hristina – Lela 627
Hajman 267 Hristi} N. Kosta 84, 417, 420
Hajnovi} Jovan 336, 350 Hristi} K. Milan 417,420
Haklender F. 424
Hristi} Stevan 452, 462, 473, 516, 520–522, 525, 528,
Halm Fridrih 50, 95, 175, 252, 425, 426 586
Haneken 73 Hristi} Filip 37
Haritonovi} Jovan 336, 349
Haritonovi} Sofija 336, 445, 456, 471–472, 476–477, C
481, 654 Cah Janek 531, 536
Hari{ev Milena 35, 62, 336, 626, 628–629 Cahova Marija 530, 536
Hari{ev Sofija 35, 62, 336, 626, 628–629
Cveti} Aleksandar 335
Hartl Jozef 182
Cveti}-Golubi} Marija 26–28, 34, 65, 81, 87–88, 119,
Harcenbu{ Engeli de 426 160, 189–191, 394, 472–474, 490, 498
Hauptman Gerhard 51, 104, 140, 171, 174, 253, 423, Cveti} Milo{ 21, 23, 26–28, 34–35, 45–46, 57–61, 63,
424, 448–449, 453, 465, 467, 481, 488, 502, 507, 513, 64–65, 73–77, 83–84, 86–87, 89–90, 93, 97–98, 106,
539, 546, 561, 573, 606, 625, 656, 659 107–109, 117, 123, 125, 134, 137, 139, 141, 143, 145,
Hayi-Dini} Qubica 223, 284, 565–566 149–151, 155, 157, 163, 168–172, 179, 182, 184,
Hayi-Dini} Milo{ 143, 155, 159, 223–224, 226, 196–197, 241, 252, 259, 270, 287, 297, 299, 320,
258–259, 283–284, 295, 299, 301–302, 304, 342, 344, 333–334, 337, 346, 358–360, 374–375, 383, 402, 407,
353, 561, 563, 565–567, 574–575, 654 410, 421, 431, 438, 440, 449, 464, 467, 472, 474,
Hayi-Risti} Spira 651 478–479, 481, 483, 486, 500, 538, 551, 622, 624, 651,
655
Hayi} Antonije – Tona 38, 65, 214–216, 220–222, 225,
230–242, 243, 244, 246–254, 256–257, 263, 265, 273, Cvetkovi} Brana 321, 336, 338, 344, 347, 350, 481,
295, 300–304, 306, 339–340, 369, 385, 389, 391, 397, 509–510, 513, 619, 629, 633
401, 416, 419, 424, 431, 461, 547, 550 Cvijanovi} J. Vukosava 565
Hayi} Bosiqka 223, 267 Cvijanovi} Jovan – Joca 565
Hayi} Jelena – Lenka 222–224, 258–259, 266–267, Ce Josif 531
293, 336, 383 Ceki} Stevan 70
Hayi} Jovan 417, 421 Celer Karlo 120, 133, 141, 158, 188, 495, 497, 517, 631,
Hayi} Konstantin – Kosta – Baba 184, 222, 258, 642, 644
266–267 Cicvari} Anka,
Hayi} Milica – Mica 472–473, 476-477, 566 vidi: Stipanovi}-Hrvojevi}-Cicvari} Anka
Ha{ek Jaroslav 494 Cijukova-Savi} Sultana, vidi: Savi}-Cijukova Sul-
Hejermans Herman 149, 448, 606 tana
^ [enoa August 50, 78, 250, 415, 428

êki} Milutin 458, 461, 468, 473, 501, 503, 506–508, [enoa Milan 440
511, 574, 594, 598–599, 606, 610 [entan F. 98, 106, 113, 128, 135, 138, 147, 149, 158,
êki} Stevan 74 169, 284, 287, 294, 299, 321, 325, 334, 350, 352–354,
425, 559, 568, 608, 632–633
êhov Anoton Pavlovi~ 349, 351, 448, 465, 506, 513,
567, 571, 608êki} Milutin 365 [entan Pa vle 128, 169, 284, 321, 325, 353, 425, 559
îèk Dragutin 36, 187, 194, 197, 375 [enher Karlo 554, 632, 635
îki Gergeq 143, 253, 287, 289, 292, 293, 296–298, 300, [ervej Robert 290
337, 426, 428, 628 [ivo A. 133
ûdrak 606 [iler Fridrih 69, 71–73, 77, 85–86, 93, 95, 97, 102,
ûpi} Mil. 330 104–105, 108, 117, 124, 135, 137–138, 145, 149, 151,
156, 165, 167, 169, 188, 202–203, 245, 248–250, 259,
Y 262–264, 266, 269– 272, 280, 282, 285, 288, 290–291,
297, 305, 319–320, 333, 337, 347, 372, 384–385,
Yilbert V.S. 193 397–398, 418–419, 420–421, 465, 489, 538, 555, 569,
Yimi} Dobrila 627–628, 654 571, 625, 631, 636
Yimi} Milutin 627–628, 654 [imanovska Martinka 521
Yonson Ben 344 [ink 419
[ifman Hristifor 227
[ [ihanova-Kri` Marija (Maènka),
[anti} Aleksa 140, 288, 308, 348, 452, 458, 485, 502, vidi: Kri`-[ilhanova Marija (Marènka)
544, 559–560, 580, 587, 588, 589, 591, 601, 624, 630,
[lezinger Josif 133, 192
636, 641, 655
[apowi} Boìdar – Boà 445, 456, 471–473, 476, [lezinger Sigmund 73, 418, 263
483–484, 654 [mah 489
[ap~anin-Popovi} Milorad, vidi: Popovi} Milorad [najder L.190, 279
[ap~anin [nicler Artur 53, 174, 254, 448, 483, 507
[arlije H. 100, 197, 642 [o Bernard110, 569, 636, 644
[atrijan 24, 47, 71, 113, 253, 262, 270, 282, 284, 286, [okorac @ivojin 417, 420
420, 425, 625, 628
[open Frederik 189
[aufert H. 69, 486
[openhauer 581
[vajcer J. B. 283, 339
[rajbera 286
[evi} Milan 417, 421
[ram Qerka 28, 241, 537
[ekspir Viqem 32, 46, 50, 58, 65, 67, 69, 71, 77, 86,
92–93, 96–98, 102, 105–108, 113, 117, 124, 128, 131, [ram Stevan 118
135–136, 138–140, 143, 145, 149–151, 155–158, 163, [tadler Karl 446, 509
167, 169, 171–173, 175, 183–184, 188, 199, 202–203, [traus Johan 426, 454, 498, 520, 530, 559, 571, 609
235, 244–245, 248–250, 252, 259, 272, 278, 282, 288,
293, 317, 327, 333, 344, 348, 354–355, 358, 363, 365, [traus Oskar 285, 355, 645
367, 375, 391, 396, 403–404, 406, 408, 419, 424, [trmac Teodor 521
427–428, 448–449, 455, 457, 465–467, 469, 484–485, [trosmajer Josip Juraj 239
488, 502, 503, 505, 507–508, 511–513, 522, 538–539,
544, 546, 555, 561–563, 573–576, 600–601, 604–605, [ubertova Jirìna 488–489
607, 625, 630, 636, 639, 641, 656, 659 [uman Robert 189
681
Registar predstava
A Bajka o kurjaku 561

Abramovo posvetili{te 453 Bakara 554
Aveti 104–105, 131, 147, 149, 290, 341, 348, 448, 470, Balkanska carica 112, 145, 252, 267, 269, 286–288,
503, 539, 568, 573, 606, 625, 641 297, 309, 320, 337, 396, 453, 464, 481, 545, 555, 624,
631, 639, 642, 655
Agne{a 120, 133, 171, 193, 352, 485, 492
Bankrotstvo 458, 606, 625
Adem-beg125, 447, 502, 586, 624
Baron Frawo Trenk 105, 298, 521, 529–530, 561, 571,
Adrijana Lekuvrer 77, 86–87, 102, 104, 110, 117, 125,
569, 570
137, 158, 253, 272, 280, 305, 340, 420, 485, 538, 572,
628 Bastien i Bastiena 465, 522, 608
Aida 112, 497, 514, 521, 534 Bawska posla 377
Ajduci, vidi: Hajduci Bekstvo 608
Ajduk Stanko, vidi: Hajduk Stanko 80 Benedeta 175
Ajduk Veqko, vidi: Hajduk Veqko Beo list 420
Aj{a 154, 452, 519–520, 586, 635, 654–655 Beograd nekad i sad 53, 131, 138, 144, 146, 149, 174,
Albert fon Thurneisen 419 462, 582, 641, 643
Aleksandar 36 Bertran Mornar 421
Aliluja 131, 404, 453, 503, 538, 559, 561 Bestidnica 421
Alkesta 140, 453, 478 Bez brkova 72–73
Allons enfants 442, 466 Bez sre}e 464
Alpijski car i ~ovekomrzac 421, 441 Bezobraznik 635
Amanda 73 Bibliotekar 47, 81, 110, 112–113, 142, 156, 158, 253,
283, 290, 300, 334, 337, 340, 421, 486, 555, 656
Ana Karewina 451, 471, 502, 606, 625, 630, 634
Bitanga 464, 502, 608
An|elija 588
Blago cara Radovana196
An|eo pono}i 56, 418, 484
Blan{eta 131, 141
Antigona 448, 469, 479, 485, 489, 503, 608
Bog osvete 635
Antoaneta 149
Bogat majdan 51, 102, 144
Antonije i Kleopatra 607
Bogojavqenska no} 284, 607
Anyelo 135
Bogumili 45, 86, 93, 125, 158, 172, 369
Apoteoza Vuku Karayi}u 366
Apoteoza Joakimu Vuji}u 36, 52 Bodin 118, 168, 248, 365
Apoteoza velikom Kara|or|u 366 Boemi 492
Apoteoza J. S. Popovi}u 53, 174 Boj na Kosovu 71, 107, 263, 308, 319, 362, 376
Argantin 173 Boj na Negotinu ili Smrt Ajduk Veqka 362
Argatin 51, 173, 427 Bombiwa~ki poslanik 287
Argonauti na Lemnosu 378, 450 Bosanci 377
Arkazanovi 538 Branivoj, knez zahumski 248
Arlezijanka 154, 441, 443, 502, 517, 520, 606, 633, 656 Bra}a 375
Artakserkses 308 Bra}a Karamazovi 465, 506, 513
Afrodita 73 Bra~na sre}a 147, 296
A{ikovawe 448, 483 Brbqu{a 342
Brut i Kolatin 47, 93, 169, 182
B Buburo{ 120, 448, 606
Bajaco 454 Bulinarovi 51, 278, 287, 292, 427
Bajadera 571 Buwevka 309, 355, 377
Bura 172, 464, 505, 511–512, 608 Vra~ara 22, 82, 88, 133, 141, 172, 193, 195–196, 285,
Buridanov magarac 464, 635, 656 287, 298, 377, 394, 492, 656, 658
Vuka{in 45, 92–93, 103, 171, 183, 196, 333, 350, 354,
V 374–375
Vampir i ~izmar 79, 156, 202, 273, 283, 339–340, 390, Vu~jak 355
418
Vanda, kraqica le{ka 169, 196, 364 G
Vawu{inova deca 110, 131, 448, 470, 478, 554, 608 Gabriel Borkman 125, 443, 470, 479, 502, 606
Vara`dinka Mara 369 Gabriela 51, 173, 427
Varnica 53, 154, 173 Gavrani 53, 104, 153–154, 174, 188, 428, 470–471
Varo{ani na selu250, 339 Galebova stena 440, 485
Vasantasena kraqa ûdrake 555 Galeoto 47, 108, 117, 253, 269, 300, 426, 489
Vaskrsewe 339, 355, 448, 479, 502–503, 571, 630, 634, Gej{a 133, 439, 497, 517–518, 571, 608, 656, 659
636 Glavna stvar 608
Ve`bawe za bra~ni ìvot 418 Glumac na umoru 280
Vezir Abogovi} 45, 172, 372 Godenove k}eri 51, 128
Velika nedeqa 581 Golgota 125, 154, 290, 355, 452, 471, 481, 484, 486, 502,
Veliko videlo 450, 606 539, 544, 589–591, 613, 624, 630, 634, 636, 642,
Velikovaro{ani 339 654–655
Gordana 251, 367, 403
Venus Victris 447, 484
Gordana, uskokova quba 174, 188, 367
Verter 465–466, 492, 494, 522, 524, 527–528, 532, 609
Gorski car 623
Vesela udovica 355
Gorski vijenac 244, 252, 568
Vesele ène vindzorske 128, 131, 448, 503, 532, 641
Gospoda Glembajevi 344, 571
Vesele udovice 530
Gospodar kovnica 117, 253, 278, 280, 282, 287, 292,
Veseli dvori 339
293, 297, 300, 305
Veseli |aci 193
Gospodin Alfons 108, 119, 149, 443, 448, 469, 478,
Veteranac 73 503, 554, 568, 606, 613, 625, 636, 656–657
Ve}eslav, kraq ~e{ki 79 Gospodin ministar 426
Ve~iti zakon 289, 293, 297, 300, 337 Gospo|a Iks 348, 457–458, 480, 487, 502, 544, 573, 606,
Ve{tica 149, 317, 353, 448, 484, 544, 554, 573 630, 637, 656–657
Vidosava45, 86, 172, 196, 372 Gospo|a Iks 636
Vi|enije Kara|or|evo 442 Gospo|a ministarka 144, 581, 631, 635, 640–641, 644,
Vizantazena 117, 197, 287, 606 645–646
Vilarovi dragoni 465, 492, 522, 524, 545, 608 Gospo|a od Sen-Tropea 69, 125, 139, 168, 250, 267, 280,
Vilewak 285, 293, 307, 309, 426, 492, 569 423
Vilin veo 374 Gospo|a s kamelijama 23, 51, 58, 60, 108, 117, 125, 135,
140, 145, 147, 149, 151, 173, 267, 280, 290, 340, 427,
Vilinski prsti 77, 95, 177 441, 471, 478, 487, 489, 501, 538–539, 544, 601, 625,
Viqem Tel 104, 124, 140, 145, 151, 165, 202, 249, 262, 629–630, 634, 636, 639, 642, 656, 658
266, 270, 272, 396, 398, 419, 465, 480 Gospo|a s mora 448, 503
Vihor 464, 539 Gospo|a sa suncokretom 464, 505, 512–513, 544
Vi{wik 351, 571 Gospo|ica @ozeta, moja èna 290
Vladika u Poqicama 447, 586 Gospo|ica kao seqanka 45, 369
Vladimir i Kosara 167, 389 Gospo|ica od Bel-Ila 51, 117, 124, 427, 507
Vladislav 80, 140, 251, 269 Gospodska sirotiwa 143, 292, 296, 298–300, 337
Vladislav, kraq bugarski 447, 503 Gospo|e i husari 417, 485
Vlast 641 Gotovan 263
Vodeni~areva k}erka 250 Grabancija{ 244, 248, 369
Voz za {etwu 158–159, 481 Gradina i sin mu Nemawa 280, 372
Vojvoda Brana 339, 345, 623 Gra|anin plemi} 128, 284, 353, 417
Vojvoda Gligor 623 Gra|anska smrt 47, 104, 135, 147, 154, 333, 421, 481,
Vojni~ki begunac 79, 81, 90, 108, 150, 262–263, 266, 625
268, 280, 292, 297–299, 334, 345, 418, 640 Grani~ari 72, 87, 95, 105, 122, 137, 151, 156–157, 165,
Volpone 344 192, 267–268, 270–271, 291, 299–300, 481, 555, 568,
Vol{ebni magarac 36, 53 630–631, 646, 655
Vragolan 47 Grbowa 159, 481
Registar predstava 683
Greh 443 Dobri vojnik [vejk 490, 494

Greh za grehom 447, 581 Dobrila i Milenko 84, 93, 95, 165, 192, 264, 267, 364,
Grengoar 77, 269, 271, 418, 538, 540 396, 589
Grof Eseks 106, 108, 249, 264, 267, 419 Dobrosre}nica 97, 249, 282, 284
Grof Monte Hristo 69, 79, 167, 253, 555 Dogoreli krov 132
Grof Praks 46, 72, 93, 96, 104, 117, 119, 125, 137, 408, Doj~in Petar 251, 371
425 Doktor Klaus 102, 113, 137, 282, 424
Grof od Luksemburga 530, 559, 561, 569–570 Doktor Oks 193, 196
Grofica Marica 571 Doktor Robi 84
Gromobran 538 Doktor Robin 56, 72, 84, 86, 95, 267, 387, 418, 439
Gu{~e bukovi~ko 418 Dolarska princeza 141, 355, 530, 535, 559, 569
Doma}e ogwi{te 448, 598, 625
D Doma}i lekar 47
Danak u krvi 452, 502, 544, 581, 624 Doma}i prijateq 282
Dar-mar 419 Don Alvaro 426
Dva duda 263 Don @uan 448, 470, 502, 606
Dva kandidata 168 Don Karlos 73, 97, 102, 104, 117, 124, 138, 169, 249,
Dva lopova 581 271–272, 397, 421, 439, 532
Dva narednika 107, 113, 272, 333, 362, 376 Don Pijetro Karuzo 274, 278, 465
Dva cvancika 45, 77–78, 100, 132, 169, 179, 211, 317, Don Cezar od Bazana 75, 77, 81, 97, 100, 105, 110, 136,
333, 373, 453, 484, 624, 655 149, 156, 158, 169, 266, 271, 280, 283, 291, 298–299,
Dve vladarke iz naroda 622 301, 333, 341, 343, 349, 483, 654, 656
Dve gospe 47, 426 Dona Dijana 167, 269, 272, 403
Dve neveste 196 Dora 102, 135, 139
Dve qubavi 253, 426 Dorina 453, 606
Dve sirotice 79, 110, 119, 135, 139–140, 145, 154, 172, Dor}olska posla128, 132, 146, 211, 453, 470, 483–484,
193, 196, 262, 280, 296, 299, 343, 424, 478, 481, 486, 502, 519–520, 543–544, 546, 588, 592, 624
535, 555, 573, 622, 629, 636, 638, 642, 644, 654, 656 Dosadan svet 47, 253, 285, 288, 297, 300, 337, 425, 539,
Dve udovice 423 562
Dve {kole 457 Dr 582
Dvesta hiqada 284, 287, 428, 572 Dragana 104, 152, 154, 443, 478, 481, 569, 606, 616
Debora 114, 124, 128, 145, 158, 172, 193, 196, 253, 269, Dramske ludorije 197
280, 319, 421, 482, 628–630, 634 Dràvni stan 465, 506, 608
Devedesettre}a 149 Drotar 530, 559, 561, 654
Device 464, 606 Drugarica 53, 174
Devoja~ka kletva 45, 100, 113, 150, 179, 192, 196, 211, Druìna 249
284, 291, 293, 298, 317–318, 333, 347, 349, 352–353,
Dubravka 45, 77, 169, 251
376–377, 482, 485, 492, 498, 571, 623, 633, 637–638,
642–646, 655 Dubrova~ka trilogija 105, 110, 125, 154, 447, 502
Devoja~ki zavet 266, 279 Dundo Maroje 571, 580
Demi-mond 51, 174, 427, 544 Dupla punica 174, 343, 427, 629, 656
Demon 248, 367 Du{an 45, 93, 137, 151, 196–197, 334, 464, 624
Deniza 46, 73, 135, 173, 381, 408, 537–538 Du{an Silni 45, 151, 317, 343, 369
Deon 383
Despot Lazar Brankovi} 372 \
Dete 149, 448 \avo 284, 554
Divqan 95 \avo novcem vezuje 538
Divqi lov 47, 425 \avolov u~enik 636, 644
Divqi lovac 196, 462, 464, 522 \avolove stene 46
Divqu{a 294 \avolovi zapisi 57, 69, 82, 86, 267, 270, 383, 397
Dimitrije 172, 421 \avolovi poslovi 308
Diplomata 249 \ak prosjak 517–518
Diran i Diran 102, 108, 171, 334, 341, 343–344, 423, \akon Avakum 440, 583
427 \amile 465, 492, 494, 506, 522, 524, 609
Dobra èna 419 \aci |avolaci 80
Dobre voqe 45, 371 \a~ke nezgode 73
\ido 45–46, 96, 100, 110, 113, 120, 131, 137, 143, Z
145–146, 150, 157, 159–160, 171, 192, 196, 211, 252,
269–270, 278, 284–285, 287–288, 291–294, 297–300, Za veru 377
306, 320, 334, 337–338, 342–347, 349, 351, 353, 361, Za veru i slobodu 45, 104, 374
373, 377–378, 396, 440, 456, 462, 478, 480, 482, 484, Za inat 377
492, 498, 509, 535, 544, 555, 567, 569, 571–572, 618, Za krunu 51, 108, 175, 253, 427
621–624, 631–633, 635, 637–638, 640, 642–645, 653,
Zaboravqeni drug 589
645–655, 658
Zava|ena bra}a 262, 282, 425, 628
\ula 585
Zavet 45, 572, 585
\ura| Brankovi} 69, 82, 86, 91, 93, 102, 113, 143, 149,
164, 197, 267, 280, 282, 318, 324, 362, 368, 396, 418, Zavi~aj 51, 98, 117, 140, 158–159, 173, 348, 425, 489,
480 618, 625, 634
Zagonetka 448, 606
E Zadu`bina 45, 77, 112, 157–158, 169, 182, 185, 192,
Eva 47, 79, 171, 337 196, 269, 284–285, 287, 293, 297, 300, 302, 308, 342,
350, 369, 409, 440, 456, 478, 485, 567, 637, 655
Evgenije Owegin 494, 497, 521
Zadu`bina cara Lazara 232, 252
Egmont 53, 104, 124, 131, 136, 139–140, 143, 146, 154,
Zadu{ni Filip 253, 426
173, 421, 470, 485, 489, 538
Zaza 119, 149, 489, 538–539, 542
Ej, qudi, {to se ne ènite 105
Zaira 363
Ekvinocio 104–105, 110, 125, 128, 252, 348, 447, 479,
484, 503, 517, 618, 636 Zakon 441, 606
Elektra 465, 507, 540, 606 Zanat g|e Uorn 110
Elga 465, 507, 513, 606, 656, 659 Zanat je zlatan 494
Emilija Galoti 167, 249, 262, 264, 272, 420 Zao duh 47, 193
Epidemija 253, 287, 608 Zapisnici |avolovi, vidi: \avolovi zapisi
Ernani 93, 124, 169, 424, 544 Zar to ludilo47, 426
Zvonar Bogorodi~ine crkve 86, 96, 102, 108, 117, 140,
@ 156, 159, 167, 193, 196, 249, 266, 271–272, 279,
284–285, 291, 293–294, 297, 299, 320, 339, 341,
@ena 622 343–344, 353, 355, 418, 423, 483, 572, 622, 625, 629,
@ena s mora 554 633–634, 637–638, 642, 656–657
@ena satana 632, 635 Zvonar Pavlove crkve 138, 149, 168, 267
@ene u ustavnom ìvotu 250, 262, 293–294 Zvonimir 167, 365
@enidba 79, 128, 131, 133, 142, 158, 282, 420, 470, 554, Zeka Buquba{a 374
608, 625, 632, 635, 641, 643 Zemqa 554
@enidba Du{anova 362 Zet Poarieov 425
@enidba i udadba 45, 251, 333 Zec 47, 144, 173, 262, 293, 300, 337, 341, 343, 424, 638
@enidba kraqa Vuka{ina372 Zidaw.wu Ravanice 77
@enidba Milo{a Obili}a 374, 585 Zidawe Ravanice 71, 77, 82, 87, 93, 96, 103, 107, 133,
@enidba pri fewerima 193, 355, 569 137, 192, 204, 271, 280, 299, 376
@enska vlada 253 Zimska bajka 607
@enske suze 266 Zla èna 53, 79, 100, 118, 120, 127–128, 142, 149, 158,
174, 198, 284, 291, 351, 470, 568, 573, 624, 653, 655
@enski neprijateq 80, 167
Zla kob (“Kobna tajna”) 364
@enski prijateq 51, 151, 174, 209, 253
Zla svekrva 424
@enski raj 100, 197, 642
Zlatan majdan 253, 299
@enski rat 75, 84, 249, 417, 562
Zlatan pauk 113, 287, 294, 334, 352, 568, 608
@iboajev sin 253
Zlo~in i kazna 110, 453
@ivi le{ 110, 465, 469, 504–506, 513, 608, 638
Zlo~in~eva marama 339
@ivot 173, 441
Zmija devojka 465, 506, 535, 608
@ivot za dinar 71, 192, 196
Zona Zamfirova 141–142, 155–156, 158–159, 211, 284,
@ivot je san 169, 249, 270–272, 421 292, 320–321, 344, 346, 351–352, 480–481, 535, 571,
@ivot jedne glumice 84, 86, 88, 97, 138, 145, 169, 421, 572, 623–624, 630–632, 635, 638, 640–641, 643–646,
480 655
@ivot na onom svetu 619 Zriwski 271
@i{ka 266, 420 Zulejka 318, 320, 327, 631
@or` Danden 128, 145–146, 448, 502, 561, 571, 605, Zulum}ar 300, 464, 485, 502, 519, 544, 560, 586, 591,
606 624, 635–636, 639, 642, 655
I Juna{tvo 287
Ivkova slava45–46, 50, 78, 110, 113, 120, 128, 132, Jurmus i Fatima 196
141–144, 146, 150, 155–156, 158–159, 173–175, 211,
321, 334, 345, 351, 353, 374, 377, 440, 449, 470, 480, K
482, 484, 517, 525, 584, 592, 616, 623–624, 632–633, Kavaleria rustikana 117, 120, 133, 140–141, 193, 492,
635, 645–646, 655, 657 497, 517–518, 520, 523–524, 526, 545, 559, 561, 569,
Igra qubavi 635 609, 656
Igra smrti 608 Kavga 308, 628
Igra u dvorcu 345 Kad zemqa zapla~e 586
Iz doba kotiqona 266, 420 Kad ~ovek ostari 559
Iz zahvalnosti 253 Kaji{ari javnog mnewa 421
Iza boìjih le|a 149, 457, 502, 581 Kako god ho}ete 448, 502, 607
Izbira~ica 126, 128, 149, 196, 251, 262–264, 267–270, Kamen me|u kamewem 554
278, 280, 282, 285, 288, 301, 317, 340–341, 343, 370, Kamila kroz iglene u{i 348
470, 623–624, 635, 655 Kancelarijsko vreme 484
Izvan ìvota 457, 588 Kao li{}e 120, 149, 443, 507, 606
Izgubqeni raj 51, 171 Kao pile u ku~inama 154, 253, 287, 342, 428, 441, 503,
Ifigenija u Aulidi183 608
Kap otrova 46
J Kapandi 78
Jabuka 187, 193, 292, 297, 306–307, 377 Kaplar Miloje 464, 582, 653, 655, 657
Java u snu 97 Kara|or|e 375
Javni ìvot 457 Karlo XII 95, 97, 334, 417
Jadac 282
Karlo XII na ostrvu Rujanu 72
Jadna Mara 280
Karlova tetka 141, 147, 149,171, 296, 298, 342, 349,
Jadni Pjero 448 353, 483–484, 555, 573, 655–656
Jadnici 79, 172, 625 Karmen 514, 521, 534, 571
Jazavac pred sudom 132, 291, 351, 354, 447, 470, 591, Katarina Hauerdova 86, 93, 117, 168, 171, 203, 249,
646, 655 271, 386
Jakvinta 24, 86, 179, 252 Kin 93, 106, 117, 135, 140, 156, 249, 268–269, 281, 288,
Jani~ar 168, 440, 464, 485 290, 319, 348, 420, 466, 470, 492, 538, 571–572, 625,
Jankovi} Stojan 553 628–629, 639
Jasmina i Irena 160, 177, 287, 342 Kir Jawa 72, 82, 97, 128, 131, 142–143, 157, 167, 268,
274, 282, 287–288, 291–292, 296–297, 321, 334, 339,
Jevrejin iz Poqske 71, 82, 253, 270, 284, 290, 625
341, 344, 346, 351, 354, 470, 480, 484, 537, 553, 559,
Jevrejka 363 567–568, 572, 622, 624, 629, 655, 658
Jedinica 265–266, 279 Kir Pa{owa 377
Jedno ve~e u Sorentu 443 Kiriyija Hen{el 448, 502, 625
Jezuit i wegov pitomac 286 Klavigo 93, 95, 172, 421
Jelena 423 Klevetnici 46
Jelisaveta 86, 117, 139, 167, 188, 248, 263, 290, 364, Klitemnestra 479
365, 464, 479, 485, 507, 509, 624
Klodova èna 125, 339, 448, 606
Jelisaveta, knegiwa crnogorska 364
Kneèvo dete 530
Jelva ili ruska sirotica 193
Knegiwa @or` 104, 448, 606
Jesewa ki{a 452, 503, 560, 603, 654
Knegiwa Maja 125, 519
Jesewi manevar 530, 535, 561
Knegiwa Malena 47, 169, 424
Jovan Vladislav 121, 123, 125
Knegiwa od Bagdada 448, 502, 606
Jovan Hus 139, 172, 282, 284, 364
Knegiwa ~arda{a 535
Jovanka Orleanka 421
Knez Dobrosav 107, 263, 340, 364
Jovanka od Arka 145, 169, 197, 427
Knez Ivo od Semberije 53, 86, 104, 137, 144, 173, 252,
Jovanka {to pla~e i Jovanka {to se smeje 205 288, 300, 320, 343, 346–348, 410, 464, 481, 485, 530,
Jovan~ini svatovi 133, 306–307, 309, 492, 520, 533, 544–545, 559, 572–573, 581, 591, 624, 629–630, 639,
572 641, 655
Jubilej 506, 608 Knez Igor 532
Julija 47 Knez Nikola Zriwski 45, 307, 364
Julije Cezar 46, 93, 124, 425, 571, 607 Ko mnogo zna, mnogo i pati 250
Koban spomen 282 Krst i kruna 167, 248, 365

Kod Belog kowa 120, 128, 131, 154, 173, 278, 349, 551, Krstonosci 367
555, 567–568, 653, 656 Krunisawe Du{anovo 447, 651, 655
Kokar i Bikoke 146, 427, 645 Ksenija 520
Kolevka 158, 209, 441, 606 Ksenije i Ksenija 371, 554
Kolera 45, 373 Ku}a Fur{ambolova 46–47, 72, 104
Komadi} {vajcarskog sira 587 Ku}na kapica doktora Fausta 78, 168, 193, 196, 334,
Komedija{ i wegova porodica 317 397
Koncert 464
Konzul 585 L
Korak u stranu 426 Labudova pesma 448
Koriolan 46, 98, 140, 169, 425, 465, 502, 505, 513 Laà i paralaà 53, 80, 82, 100, 143, 146, 173, 263,
Korneviqska zvona 128, 133, 497, 518, 608 281, 624
Korwa~a 53 La`na isprava 137
Kosovo je osve}eno 622 La`ni car Dimitrije 160, 252, 298, 478
Kosovska tragedija 464, 505, 519, 521, 545, 560, 590, Lazar 58, 86, 108, 137, 157, 169, 538
591 Lazarevo vaskrsewe 104, 348, 464, 507, 545
Kosovski boj 351 Lanac 425
Ko{tana 53, 98, 120, 128, 131, 137, 139, 142, 147, 174, Lahan169
193, 198, 211, 296, 298, 348–349, 352–353, 361, 378, Ledi Sejmurova 423
456, 466, 470–471, 480, 484, 491–492, 509, 512, 519,
543–544, 546, 559–560, 568, 571, 583–584, 591, 601, Ledi Tartif 73
623–624, 632–633, 635, 638, 641–644, 646, 653, 655, Lek za nervozne gospe 87
657 Lek od punica 71, 87, 264, 299, 418
Kradqivac 299, 453, 554, 559, 606 Leonarda 47, 171, 421
Kraji{kiwe 309, 342 Lepa Galatea 278, 285, 306–307, 309, 492, 533–534,
Krajcerova sonata 636 572
Kraq Vardara 583 Lepa Jelena 100, 120, 128, 132–133, 143, 146, 158–159,
Kraq Vuka{in 252, 282, 340, 349, 364 191, 440, 495–498, 517, 520, 523, 545, 571
Kraq Edip 53, 105, 117, 136, 140, 182, 428, 441, 469, Lepeza ledi Vindermir 578, 607, 636
471, 510, 608 Leptir 47, 421
Kraq Lir 69, 71, 96, 102, 105, 107, 110, 135, 140, 151, Letovawe 290
169, 184, 244, 249, 267, 269–272, 278, 281, 287–288, Livni~ar 106, 119, 424, 486, 571
290, 293, 295–296, 298, 321, 343, 348, 355, 376, 419,
Liliom 635
484, 488, 538, 544, 555, 563, 568, 576, 578, 607, 625,
630, 636 Lionska lepotica 419
Kraq se zabavqa 448, 606 Lionski ulak 71, 142, 155, 157, 269, 318, 441
Kraqeva jesen 288, 296, 464, 507, 522, 525, 590–591, Literatura 507
603 Lihvarka 374
Kraqeva seja 72, 77, 79, 86, 93, 95, 97, 319, 367–368 Li{}e {umi 538
Kraqevi} Marko i Arapin 80, 103, 158, 173, 192, 280, Lovorika i prosja~ki {tap 93, 110, 172, 196, 252, 282,
297–298, 300, 309, 337, 350, 377, 385, 396, 492, 568, 292, 338–339, 421
638, 655 Lovudska sirotica 94, 107, 168, 249, 267, 272, 376, 488
Kraqica devojka 95, 97, 419 Lokot 78
Kraqica Jakvinta 45, 169, 365, 374 Londonski prosjaci 69
Krv za rod 196, 377 Lonegrin 534
Krvava svadba 51, 86
Ludnica 418
Krvavi presto 156, 372
Ludost ili po{tewe 47, 343, 426
Krvna osveta 98, 135, 427, 633
Ludvik XI 69, 76, 102, 108, 110, 155, 167, 267, 333–334,
Krvni mir 196 340
Kremonski svira~ 47, 160, 425, 479, 484 Luisa Sanfeli~e 47
Kriv 53 Lukrecija Boryija 104, 160, 167, 296, 353, 419, 470,
Krivac 506 487, 628, 636, 639, 642
Krivica jedne ène 94 Lumpacius Vagabundus 78, 193, 656
Kriza 353, 451, 606 Lutka 147, 355, 440, 497, 517–519, 571, 608, 625, 645,
Kroza zid 374 656, 658
Kromvelov sin 420 Lutka knegiwe Gordane 494
Lucifer 125, 146, 149, 154, 448, 544, 606 Marija Magdalena 253
Lu~ija Didjerova 205, 254, 380 Marija Man~ini 87
Marija Stjuart 77, 86, 93, 95, 108, 110, 135, 165, 249,
Q 259, 262–264, 271–272, 280, 282, 287, 290, 299, 305,
Qiqan i Omorika 138, 154, 173, 193, 403, 440, 478, 319–320, 337, 419, 538, 555, 571, 631, 636
481, 581 Marija Tudor 79, 167, 177, 249, 268–269, 386
Qubav 447, 485, 502, 544, 559–561, 608 Marija i Magdalena 47, 281, 283, 424
Qubav bdi 459, 487, 539, 544, 561, 606 Marija, k}i puka 88, 120, 172, 193, 197, 285, 306, 352,
Qubav i ponos 47, 119, 143–144, 154 419, 555, 628, 641, 644, 656, 658
Qubav ih izmirila 282 Marijana 51, 117, 169, 249, 264, 426
Qubav nije {ala 244, 339 Marijanina }ud 443, 503
Qubav prema otaybini 494 Marina carica 250, 421
Qubav sve moè 327, 419 Mari{a 488
Qubavno pismo 96, 248, 262, 271–272, 274, 278, 293, Markiz Vilmer 91, 93
358, 370, 439, 456 Markova sabqa 192, 196, 244, 248, 368, 455, 543–544
Quboje, ùpan iz Pri{tine 80, 368 Marojica Kaboga 53, 182, 364
Qubovnaja zavist 36, 52, 174 Marta Posadnica” (ili: “Pad Velikog Novgoroda) 168,
364
M Maskota 128, 133, 146, 156, 159–160, 193, 440, 482,
Magbet 46, 92, 172, 465, 505, 511–513, 538, 544, 573, 497, 517–518, 523, 571, 625
607 Mati i k}i 585
Madam Beterflaj 494–495, 521, 534–535, 569 Matija Gubec 105
Madam Bonivar d355 Matori momci 47, 425, 544
Madam Mongoden 355, 640, 646 Ma~em 51, 173, 427
Madam San-@en 51, 73, 110, 117, 119, 128, 139, 151, Ma{karate ispod kupqa 644
156, 175, 253, 284, 290, 296, 300, 321, 340, 424, 457, Medved 567, 608
471, 537, 539, 622, 625, 632, 656 Me|u oficirima 585
Magelona 250 Megalon 270
Mazaren 46, 140 Mejrima ili Oslobo|ewe Bo{waka 80, 83, 93, 104,
Majka 287, 297, 300, 337, 428, 530 105, 150, 168, 320, 333, 363–364, 368, 631
Majstor Manole 51, 173, 483 Merkade 104, 125, 149, 154, 354, 441, 502, 606
Majstorica Ruà 344 Mesalina 427, 489
Maj~in blagoslov 77, 88, 119, 135, 144, 191, 193, 284, Mesec dana na selu 29, 47, 426, 538
292, 298, 306, 352, 471, 492, 642, 656–657 Mizantrop 46, 184, 301, 317, 427
Maksim Crnojevi} 77, 86, 103, 110, 125, 137, 149, 151, Mika praktikant 45, 172, 373
156, 235, 248, 263–264, 266–267, 269–270, 272, 278,
280, 282–285, 287–288, 290, 293, 295–297, 319–320, Mikado 193, 440, 517–518, 523
337, 339–340, 343, 348, 355, 360, 367, 382, 389, 470, Mila 248, 272, 370
486, 498, 509, 559, 572, 624, 629–630, 634, 639, Milenko i Dobrila 263
641–642 Milion 301, 418
Mala Biragi 321 Milka 585
Male ruke 290 Milo za drago 45, 97, 248, 370, 373
Mali Tentaìl 154 Milo{ Veliki 375
Mali lord 334, 483 Milo{ i Vukosava 519
Mali ~ovek 573 Milo{ Obili} 36, 53, 77, 79, 82, 86, 93, 95, 103, 110,
Malogra|ani 443 137, 140, 151, 156–157, 263, 265–267,269–270, 278,
Maq 509 280, 284, 287–288, 294, 297, 299–300, 311, 320–321,
Mamica 244, 250 337–338, 345–346, 349–350, 365, 368, 449, 573, 591,
629, 639
Mamzel Nitu{ 100, 112, 120, 143, 175, 193, 278, 297,
298, 334, 346, 355, 454, 482–483, 492, 494, 496–497, Milo{ Obrenovi} 318
517–518, 520, 530, 535–537, 559, 569, 571–572, 625, Milo{ Obrenovi}, vojvoda rudni~ki 179
645, 656, 658 Milo{ u Latinima 45, 172, 192, 196, 252, 369
Mandarin 585 Ministar i svilar 249, 418
Manon Lesko 570 Miwon 465–466, 494, 521–522, 609
Mara Varadinka 45 Mirandolina 119, 149, 301, 448, 502–503, 606
Marija 251, 371 Misao 608
Marija Delormova 46, 424 Misli g|e Obre 443, 502
Mister dolar 582 Namernik 47

Mi{ 47, 120, 138, 154, 173, 427, 481, 490 Napad 465, 506, 606
Mi{el Peren 333 Narcis 77, 83, 85–86, 97, 104, 140, 169, 252, 286–287,
Mladost 525 290, 421, 443, 656
Mladost Dositeja Obradovi}a 97, 169, 248, 370 Narod i velika{i 248, 368
Mleta~ki trgovac 65, 67, 69, 75, 77, 91, 95, 97, 104, Narodni neprijateq 125, 288, 453, 503, 554, 578, 606,
105, 107, 117, 124, 131, 135–136, 151, 156–158, 167, 618, 625
188, 202–203, 235, 249, 263–264, 267, 269–270, 278, Narodni poslanik 40, 284, 294, 296, 321, 344, 347, 351,
281–284, 287, 292–293, 296, 337, 344, 348, 354–355, 353, 378, 464, 482, 502, 581–582, 618, 624, 629, 643,
376, 396, 419, 448, 469, 484, 502, 538–539, 555, 572, 646, 655
576, 578, 607, 618, 625, 630, 636, 639, 656 Narodwak 554, 585
Mnogo vike ni oko {ta 50, 128, 136, 149, 175, 428, 607 Naslednik 72, 137, 156, 253, 266, 424
Moje mezim~e 21, 107, 376 Nastup 107
Momir 113, 137, 139, 150, 169, 372, 402 Natan Mudri 69, 167, 421
Mona Vana 117, 253, 296, 426, 443, 471, 503, 551, 578, Nahod 125, 131, 581, 655
606
Na{ zet 452, 587
Monòa 47
Na{ prijateq Nekquèv 106, 117, 173, 253, 296, 424
Monika 266, 420
Na{ ~ovek 158
Montroz 96, 172, 252, 294, 622
Na{a deca 447, 581
Mora 589
Na{e doba 40
Moral 458
Na{e ène 299, 633
Moral g|e Dulske 144, 453, 539, 625, 635, 641
Na{i leopoldovci 73
More bez primorja 47, 117, 125, 173, 184, 426
Na{i robovi 110, 138, 250, 279, 424
Mramorna srca 300
Na{i seqani 156, 158, 280, 297–298, 372, 573
Mr`wa 47
Na{i sinovi 450, 587, 591, 600
Mrqa koja ~isti 253, 572
Ne zaboravqa se 606
Mrtva priroda 183
Ne zareci se 483, 503
Mu` na selu 420
Ne zaredi se 443
Mu` pred vratima 193
Ne ubij 608
Mu` u klopci 308
Nevaqalci 53, 117, 125, 173, 427
Muèvqeva sre}a 120
Nevoqa zbog pameti 250
N Neznani gost 374, 447

Nezvana go{}a 173, 606
Na Badwi dan 248, 370
Neispisani list 290
Na bunaru 518
Nemawa 23, 45, 77, 86, 97–98, 106, 117, 125, 137, 143,
Na vrzinom kolu 560
145, 155, 157, 171, 179, 182, 197, 252, 287, 297, 299,
Na granici 457 305, 320, 333, 337, 346, 365, 375, 383, 389, 401, 410,
Na dnu 110, 125, 131, 154, 282, 300, 446, 448, 470–471, 478–479, 481, 588, 622, 624, 655
483, 502, 554, 578, 608, 656 Nemirko 494
Na kraju XIX veka 287 Nemo} 588
Na zgari{tu 457, 600 Nepogoda 125
Na lep na~in 53, 371 Nervozne ène 292, 296–298, 300, 337, 428
Na mrzanu ku}a ostaje 308, 398 Nervozni 69, 250
Na nizbrdici 447, 519 Neron 110
Na poselu 448, 517, 535, 637, 640, 642–645 Nesre}a zbog pameti 268
Na prelomu 484 Nesu|eni 45, 81, 368, 407
Na silu lekar 79, 317, 625 Ni brige{a 248, 370, 395
Na slavi 447, 585 Ni oko {ta 97, 159, 282
Na tu|em hlebu 282 Niz bisera 77, 86, 95, 272, 276, 286, 299, 317, 319, 333,
Na ugledu 585 353, 631, 656
Na uranku 492, 496, 518, 524, 526, 534, 539, 560–561 Nikolsova 635
Nabob 355 Nioba 117, 143
Naga èna 539 Nov komad 149, 278, 320, 426
Nagra`denije i nakazanije 36, 52, 174 Nov posao 47, 128, 424
Nada 606 Nova varo{anka 135
Nova ku}a 47, 286, 425 O~inski dom 105, 301

Novela od Stanca 519
Novi plemi} 158, 395, 417, 628 P
Novinari 70–71, 107, 117, 125, 128, 143, 169, 340 Pajaci 492, 494, 520, 524, 545, 609
Nora 47, 149, 253, 288, 296, 337, 421, 470, 478, 488, Palana~ka èleznica 453
537–539, 639 Palana~ke novine 45, 146, 196, 373
No} u haremu 623 Palan~ani 154, 443, 503, 608, 625
Palata i ludnica 420
W Pana Ciganka 171
Wih ~etvoro 506 Paola i Fran~eska453
Paolo i Fran~eska 453, 471
O Pariànka 457, 503, 606
O tu|em hlebu 296, 441, 506, 560–561
Pariska sirotiwa 67, 69, 72, 77, 91, 93, 98, 100, 110,
Obe{eni crkvewak 641 128, 145, 155, 157, 167, 205, 249, 263–264, 267,
Obi~an ~ovek 53, 98, 131, 149, 154, 174, 278, 296–297, 270–271, 318, 320, 333, 341, 343, 351, 393, 397, 420,
340–341, 466, 481, 483–484, 486, 569, 571–572, 581, 470, 480, 482, 484, 573, 632–633, 636, 638, 643, 654,
591, 616, 624, 635, 638, 642, 646 656
Obmana ili Tri pobratima 52 Pariski brakovi 87
Oàlo{}ena porodica 571, 582, 635–636, 640–641, Pariski koloter 176, 417
646 Pariski ko~ija{ 267
Od zla goreg 453 Pariski ritar 168
Od zla gorem 453, 606 Parnica 392
Odmetnici 51 Partija piketa 266
Odraz pred svetom 282 Pastorak 553
Odsudni trenuci 371, 447, 554
Patkul 421
Okaqano po{tewe 283
Pepequga 273, 560, 583
Okovi 47, 253, 297, 300, 396, 424, 538
Pera Segedinac 40, 53, 77, 140, 156, 216, 251, 268, 280,
Olimpijina udaja 51, 427 283, 288, 367, 397, 401, 440, 455, 509, 543–544, 546,
Olivera 585 571
Oluja 373 Periklova smrt 517
Omer i Merima 560 Peri{onov put 46, 71, 81, 131, 171, 253, 262, 344, 425,
On 154, 447, 517, 519, 551, 586, 624 625
On i ona 392 Peron 73, 418
On i wegova sestra 530, 535 Pesma 602
On je izle~en 418 Pesnik 378, 440, 551
On, ona i ono 150 Pesnik i vila 338, 631
Onaj stari 465, 506, 606 Petar Gojnikovi} 368
Opklada 418 Pigalova ulica 448, 606
Orfej u paklu 128, 191, 517–518, 608 Pigmalion 569
Orli} 131, 457, 483, 503, 606 Pir poruge 149, 464, 606
Orleanka devojka169 Pisarsko mesto 77
Otac 377, 465, 507, 635 Pit i Foka 155
Otaybina 58, 73, 82, 100, 117, 140, 145, 149, 169, 253, Pit i Foks 47, 155, 253, 424
266, 278, 280, 340, 385, 420, 465, 481, 544, 551, 604, Pitija 378
622, 625, 656–657
Plantaà Tomasenova 102
Otelo 58, 65, 71, 77, 86, 96, 98, 102, 104, 106, 110, 113,
Platonski brak 154, 443, 606
117, 124, 135–136, 140, 142, 145, 149, 151, 155,
157–158, 172, 183, 244, 252, 259, 274, 277–280, 282, Plemeniti otac 380
287–288, 290–291, 293, 296, 300, 320, 340, 343–344, Plemi}i 46
346, 348, 354–355, 391, 441, 469, 471, 478–480, 482, Plemi}ka 47, 424
485, 488–489, 538–539, 544, 555, 567, 572–573, 576,
Plodovi prosvete 538, 608
578, 599, 607, 622, 625, 628, 630–631, 633–634, 636,
638, 641, 646, 656, 659 Pqusak 131, 278, 568, 571, 643–644
Otkud toliko neèwenih 79 Po engleski 71
Otmica iz Saraja 599 Povratak 464, 521, 553, 568, 586
Otmica Sabiwanki 128, 169, 284, 321, 325, 353, 425, Pod `rvwem 453, 588
559 Pod maglom 452, 544, 588–589
Pod oblacima 447, 581 Pred kapijom sv. Petra 588

Pod starost 442, 456, 551, 581 Pred pozori{tem 581
Podvala 45–46, 77, 79, 100, 103, 128, 131, 143, 146, Predgovor 581
156, 169, 179, 211, 252, 284, 291, 294, 317, 333, Predsednikovica 640
352–353, 373, 457, 470, 624, 632–633, 635, 638, 646, Prehvala 82, 86, 95, 164–165, 365
655
Preodnica srbske slobode ili Srbski ajduci 366
Poznaj sebe 561
Prevara za prevaru 53
Pozori{no delo 424
Pribislav i Boàna 45, 108, 173, 192, 196, 252, 284,
Poezija i proza 53 290, 296, 342–343, 374, 519, 567, 572
Pokojni Tupinel 51, 73, 102, 138, 142, 173, 424, 428, Prijateq èna 313
573
Prijateq iz Liona 131, 138, 146, 343
Pokojnik 582
Prijateq Fric 47, 420
Pokondirena tikva 53, 82, 120, 131, 142, 144, 146, 157,
173, 262–263, 267, 281–283, 288, 299–300, 333, 338, Prilep~ivo 283
339, 341–342, 346, 349, 457, 481–482, 553, 555, 568, Primroza 606
624, 629, 635, 638, 640, 644, 646, 655 Pripitomqena zlo}a 50, 175, 427
Pola vina – pola vode 248, 370 Pripovetke kraqice Navarske 105, 138
Polusvet 119 Priroda i umetnost 97
Poqa~ka krv 571 Prisni prijateqi 113, 117, 149, 167, 250, 267, 269,
Poqubac onome koji donese 419 272, 342, 346, 349, 420, 478, 492, 535, 625, 656
Pomodar 417 Pri~a o g. Sowkinu 644
Pomodarke 417 Prkos 78, 88
Pomo}u tetke 585 Proba za operu 426
Pono}ni an|eo 423 Prodana nevesta 307, 309, 454, 494, 520–521, 524, 527,
529, 532, 534–535, 545, 559, 561, 569, 609
Pop Dobrosav 297, 308, 337
Prokop 517
Pop Kosta 72
Propast Sodoma 110
Porodica Benoatan 47
Proplanak slave 447
Poru~nik Rajf 47, 146, 193, 196, 424, 554
Prosidba 465, 506
Posao je posao 154, 451, 483, 554, 570, 578, 613
Proslavqawe kneza Mihaila 364
Posvetili{te Avramovo 519–520
Protekcija 45–46, 71, 98–99, 113, 137, 139, 141–142,
Poseta 371 144, 158–159, 169, 252, 269, 282, 294, 296, 341, 408,
Poslanik iz Bambiwona 451 568, 571, 581, 618, 624, 632, 635, 643, 655
Poslanik levo 47, 427 Provodayija 45, 138, 251, 266, 371
Poslani~ki ata{e 280 Pro{lost, sada{wost i budu}nost srpska 366
Posledwa maska 150 Pruàj se prema guberu 250, 253
Posledwe qubavno pismo 250, 294, 380 Psihe 252, 284, 447, 503, 572
Posledwi gost 450, 520 Ptice u kavezu 586
Posledwi ideal 551 Pti~ar 100, 120, 133, 141–142, 158, 188, 293, 495, 497,
Posmrtna slava kneza Mihaila 167, 197, 366 517–518, 530, 571, 625, 631, 642, 644
Potera 45, 50, 128, 146, 174, 182, 192, 196, 211, 293, Pukovnik Jeli} 589
378, 406, 494, 544, 588, 592, 622, 624, 655 Pukovnik od osamnaest godina 15, 94, 190, 279, 352
Potporu~nik Mikica 45, 198, 377 Punica 419
Poturica 248, 263 Punica kao roda 73
Pohod na sever 443, 551, 567, 606 Pustiwakovo zvono 285, 293, 426, 497
Po{tewaci 78 Pustolov 465
Prava du{e 448 Put oko sveta 128, 131, 141, 144, 146, 284, 296, 351,
Prah u o~i 46, 71 353, 462, 464, 470, 521, 543–544, 546, 568, 573,
581–582, 592, 624, 632, 635, 640, 643, 646, 655
Prva bura 588
Put oko zemqe 79, 87, 93, 102, 172, 193, 622, 625,
Prva muva 608
656–657
Prva parnica 45, 581
Put oko zemqe za osamdeset dana 71, 146, 157, 181,
Prve qubavne strele 46 182–184, 196, 253, 306, 427
Prvi sastanak 87–88 Putnici 424
Prvi srpski ustanak 583 Pu~anin kao vlastelin 119, 427, 445, 448, 499, 502,
Pre ~etrdeset godina 521 508, 511, 517, 606
Precioza 193, 486, 567 Pu~ina 98, 117, 252, 440, 502, 534, 581, 621, 624
R Ruj Blaz 102, 117, 140, 291, 478, 538, 544

Rabagas 47, 200–201, 420 Rura 424
Rad i kapital 538 Rusko siro~e 423
Radni~ka pobuna 79, 96, 112, 158–159, 172, 193, 196,
253, 337, 350, 482 S
Radoslav 378, 440 S qubavqu se ne {ali 464, 606
Radoznale gospe 419 Sabqa Kraqevi}a Marka 340
Razbojnici 69, 72, 93, 95, 102, 108, 110, 124, 135, 137, Savest 169
149, 156, 167, 249, 256, 263–264, 267, 269–270, 272, Sakuntala 53, 182
280, 285, 288, 293, 297, 320–321, 337, 347, 420, 539, Saloma 175, 296, 453
555, 569, 625, 636 Samoubistvo 47, 172, 286, 426
Razmetni otac 443 Samson 457
Razmetni sin 502 San i java 248, 308, 365, 367
Razvedimo se 119, 139, 173, 343, 425, 539 San Kraqevi}a Marka 311, 362, 366
Ramida 318 San letwe no}i 457, 488, 502, 522, 544, 607, 656, 659
Rancavqevi(}i) ili Zava|ena bra}a 47, 113, 253, 286, San na javi 165, 192, 202, 267, 272, 308
425
San Crnogorke 282
Rasejani 418
Sa}urica i {ubara 71, 107, 132, 138, 157, 202, 211,
Raspiku}a 78, 88, 98, 102, 142, 168, 191, 252, 262, 248–249, 263, 267, 269–270, 278, 280–281, 293, 299,
278–279, 287, 292, 299, 333–334, 420, 485, 555, 625, 300–301, 317, 334, 339, 349, 369, 376, 449, 555, 560,
628 568, 572, 655, 658
Rastko Nemawi} 440, 486, 502, 581, 655 Saul 169, 374–375, 440, 500
Rat u mirno doba 253 Safo 117, 169, 203, 421, 450, 489, 561, 625
Rat u miru 98, 135, 138, 147, 149, 158, 300, 350, 354, Svadba Kre~inskog 125, 453
424, 632 Svadba pod revolucijom 464
Ra~uni 464 Svadbena pohoda 448
Revizor 71–72, 77, 81, 90, 93, 100, 105, 110, 113, 124, Svakom svoje 553
128, 131, 136, 139, 142–143, 149, 157, 167, 270, 278,
288, 293, 297, 300–301, 318, 340–341, 353, 393, 420, Svatovi 252, 309
441, 470, 478, 551, 555, 567, 571, 608, 618, 625, 633, Sve za veru 377
641, 646, 656, 658 Sve za sina 47, 628
Re~i ostaju 443, 606 Svekrva 628
Rigoleto 494–495, 532 Svet 131, 143, 154, 278, 284, 344, 347, 470, 481, 483,
Ri|okosa 46, 71, 81, 88, 133, 147, 156, 158–159, 190, 553, 568–569, 581, 591, 598, 600, 624, 653
193, 253, 269, 278, 286–287, 290, 292, 294, 296, 298, Sveti plamen 175, 453
306, 317, 334, 338, 342, 345, 348–349, 352–353, 355, Svetislav i Mileva 282, 401, 443
471, 484–485, 492, 571–572, 618, 625, 628, 631, 638,
Svetozar Mladenovi} 419
642–645
Svetski rat 581
Ri~ard III 50, 86, 117, 124, 136, 140, 143, 150, 173, 278,
288, 354, 391, 397, 419, 441, 469–470, 538–539, 544, Sviwa 582
561, 576, 578, 607 Sebi~wak 253, 342
Rka} 533, 641 Severo Toreli 51, 175, 253, 296–297, 337
Rob 250 Seviqski berberin 96, 100, 133, 171, 188, 190, 493,
Robert |avo 193, 196 495–497, 519, 526, 532, 539, 545
Robija{eva k}i 144, 426, 641, 656 Seqak kao milionar 100, 252, 334, 441, 478
Seoba Srbaqa 53, 171, 196, 364, 389, 391, 462, 479
Roditeqski gresi 375
Seoska {kola 77, 267, 27
Rodoqupci 131, 447, 462, 519, 655
Seoski lola 77, 88, 110, 112, 120, 137–138, 141, 146,
Roè Larok 160
156, 158–159, 171, 191, 196, 211, 251, 262, 267–268,
Rolandova k}i 145, 427 270, 272, 277–278, 280, 282, 284–285, 291, 294,
Roman siroma{ne devojke 249 296–298, 300, 337–338, 341–342, 345–349, 351, 353,
Roman siroma{nog mladi} a70, 250, 264, 296, 625 355, 376, 428, 470–417, 478, 481–482, 492, 494,
497–498, 535, 555, 567, 569, 571–572, 618, 625, 628,
Romanti~ne du{e 569
631–632, 635–638, 640, 643–646, 654, 657
Romea i Julije577
Seosko ~astoqubqe” (“Cavaleria rusticana”) 53, 193
Romeo i Julija 86, 106, 108, 117, 131, 145, 156, 169,
Sestre 252
203, 249, 263, 265, 267, 272, 279, 290, 341, 419, 441,
466, 480, 485, 487–490, 507, 539, 544, 569, 571, Sid 105, 448, 479, 502, 508, 605–606
576–578, 596, 607, 636, 639, 642 Silom bolesnik 110, 318, 392, 419
Silom lekar 97, 119, 167, 420, 448, 503, 606 Stevan, posledwi kraq bosanski 168, 372
Sin divqine 50, 175, 425 Stogodi{wica Vuka Karayi}a 45, 196
Sipriena 119, 149 Strah od radosti 174
Sirano od Berèraka 465, 506, 513, 606, 609 Strahil, stra{ni hajduk 448
Sirotiwski advokat 86, 135, 140 Stra{an dan 585
Sirotica iz Novoga Sada 80 Strelac 252, 426
Skapenove podvale 128, 417 Stubovi dru{tva 421
Skenderbeg 53, 139, 174, 478, 639 Su|aje 45, 50, 133, 187, 193, 211, 347, 376–377, 449,
Slepi mi{ 426, 454, 492, 494, 498, 511, 520, 524, 530, 457, 462, 492, 494, 551, 640, 655
535–536, 559, 571, 609 Suzanina tajna 521
Slikar ili verenik i draga 172, 196, 372 Sukob 457
Slike iz srpske istorije 500 Sumwivo lice 128, 278, 284, 294, 296, 321, 342, 344,
Slobodarka 196, 317, 349, 376 351, 353, 573, 581–582, 618
Sluga dva gospodara 53, 105, 146, 149, 173, 426, 625 Suton 410, 440
Sme{ne precioze 128, 301, 417, 448, 456, 484, 502, Sfinks 451
538, 605–606
Smrt Ivana Groznog 465, 506, 513, 608 T
Smrt Majke Jugovi}a 104, 196, 290, 348, 447, 464, 466, Tajni agent 424
488–489, 502, 539, 543–546, 553, 573, 591, 630, 641, Tajfun 344, 465, 622, 636
655
Tako je moralo biti 86, 117, 173, 252, 440, 567–568,
Smrt Periklova 378, 440
581, 624
Smrt Stefana De~anskog 80, 86, 103, 137, 139, 145,
Tako ti je to u svetu, dete moje 53, 149, 174, 426
251, 269, 273, 285, 311–312, 340, 533, 571, 622, 624
Tanhojzer 533
Smrt cara Mihaila 366
Taras Buqba 443
Smrt cara Uro{a 389
Snaha i svekrva 51, 175 Tartif 72, 96, 119, 128, 278, 301, 418, 471, 656
Sneàna i sedam patuqaka 519 Ta{ana 569, 583–584, 644
Snovi 452, 502, 589, 603 Tvrdica 69, 72, 113, 167, 203, 288, 301, 417, 480
Sodom 120, 149, 441, 154, 606, 629 Tvrdoglavac 73
Socijalne demokrate 248, 371 Telegram 266
Spletka i qubav 72, 77, 85–86, 93, 95–97, 105, 149, Tentaìlova smrt 448, 503, 606
188, 203, 269, 272, 291, 296, 298, 320, 418, 489, 625, Teodora 117, 125, 145, 441, 453, 469, 471, 479, 511, 544,
629 606, 634
Spletka{evi} 417 Tera opoziciju 248, 323, 370
Sre}a i qudi 551 Termidor 51, 173, 425
Sre}kovi}i 453, 588 Teruelski qubavnici 426
Srpkiwa 45 Tka~i 448, 502
Srpska uvertira 197 Tko je sluga 73
Srpske Cveti 168, 192, 202, 248, 364, 366, 485 Todor od Stala}a 45, 77, 137, 145, 150, 155, 171, 270,
Srpski ajduci 316 320, 346, 375, 440, 449, 464, 483, 486, 622, 624
Stambolska ruà 535, 571 Topaz 349
Stana Bul~i}eva 464 Toska 149, 151, 288, 290, 295–296, 319, 340, 448, 465,
Stana Rankovi}eva 447, 517, 519, 586 466, 470, 492, 494–495, 502, 522, 534, 538, 544, 551,
569, 609, 622, 629–630, 634, 642, 646
Stanoje Glava{ 71, 77, 86, 96, 98, 104, 107, 110, 139,
140, 151, 169, 183, 197, 244, 251, 272, 280, 284, 288, Trag 448, 606
320, 338, 350, 364–365, 376, 457, 462, 464, 471, 478, Tragedija Obili} 171
486, 545–546, 624, 639, 655 Travijata 492, 534
Stara vrlina 443 Tri bekrije 346, 561, 656
Stara~ka {kola 46, 424 Tri bra~ne zapovesti 250
Stari Baka i wegov sin husar 96, 102, 164, 193, 268, Tri dana nevesta 530
291–292, 298, 334, 337, 340, 418, 555, 567–568
Tri ène 29
Stari glumac 424
Tri musketara 173
Stari kaplar 71, 81, 96, 98, 112, 138, 150, 169, 249,
279, 320, 340, 345, 419, 441, 470, 625, 636, 643, 657 Tri ruì~asta domina 73
Stari Hajdelberg 119, 457, 471, 484, 487, 502–503, Tri svetla dana 196, 374–375
544, 642 Tri Stankovi}a 589
Triko{ i Kakole 81, 93, 137–138, 172, 343, 425, 441, Fedora 24, 93, 103, 106–107, 117, 125, 140, 151, 155,
638 253, 267, 290, 319, 333, 346, 424, 441, 479, 489–490,
Trilbi 98, 125, 140, 158, 174, 350, 425, 538–539, 625, 537–538, 544, 625, 629–630, 634
636 Fedra 60, 85–86, 105, 203, 271, 372, 421, 539, 625
Triput ven~ani 635 Fereol 73
Trka za uìvawem 443, 606 Fernanda 253, 287, 290, 293, 606
Trnova kruna 369 Fernando i Jarika 389
Troil i Kresida 406 Figarova ènidba 403–404, 535, 570
Trubadur 465–466, 492, 494, 506, 514, 522, 524, 527, Figarova svadba 172, 193
529, 533, 545, 599, 609 Fijeskova zavera u \enovi 71, 145, 124
Truli dom 125, 440 Filip i Peres 51, 174
Tu|inka 46, 104,117, 253, 282 Florentinski {e{ir 554–555
Tutori 47, 424 Francusko-pruski rat 248, 262, 333, 370
Francuzi u Kini 196, 376
U Fransijon 253, 290, 551
U bal~aku ma~a 51 Fransina 51, 117, 138, 175, 424, 427, 483, 511, 539, 630
U bunaru 120, 199, 440, 518, 523 Fran~eska da Rimine 149
U dobar ~as 282 Frichen 51, 426
U dobri ~as, hajduci 519–520 Fromon i Risler 72, 98, 131, 139, 143–144, 149, 253,
U dolini 117, 140, 353, 426, 441, 460, 521, 551, 572, 284, 300, 320, 425
607, 635, 639, 656, 658 Fru-fru 490, 539
U krilu smrti 47 Fur{ambolovi 253, 287, 290
U laì je plitko dno 202, 255, 418, 625
U novoj koì 506, 606 H
U ratu u miru 106 Hajduk Veqko 86, 111, 125, 137, 140, 145, 151, 202, 272,
U srpskoj ku}i 581 280, 288, 320, 333, 338–339, 346, 362, 464, 470, 485,
U haremu 585 545, 569, 624, 639, 642, 655, 657
Ubojica96 Hajduk Stanko 80, 645
Udelite sirotiwi 165, 394 Hajduci 89, 67–168
Hajka 538
Udovica Ro{linka 641
Hamlet 46, 96–98, 102, 104–105, 108, 113, 128, 131,
Uga{eno ogwi{te 522, 525, 586, 591
135–140, 149, 169, 252, 269, 284–285, 290, 293, 296,
Uje` 569, 582 320–321, 343–344, 354, 425, 441, 470, 478, 483–485,
Ujka Vawa 349, 465, 506, 513, 608 487, 489–490, 537, 544, 559, 563, 573, 575–578, 607,
Ukro}ena goropad 50, 69, 169, 235, 249, 317, 396, 419, 625, 635–637
578, 625 Hanela 51, 253, 174, 424, 539
Ultimo 250, 265–266, 296, 337 Harun al Ra{id 47, 420
Uobraèni bolesnik 69, 72, 113, 119, 128, 142, 146, Hasanaginica 140, 144, 288, 345, 348, 458, 485, 502,
296, 301, 353, 417, 568, 625, 638 559–560, 573, 588–589, 591, 618, 624, 630, 636, 641,
Urijel Akosta 95, 106, 117, 139–140, 151, 169, 278, 655
425, 538, 559, 561, 638 Hayi Loja 137, 140, 174–175, 452, 503, 544, 581, 622,
Uro{eva ènidba 590 624, 632, 639, 642, 655
Uskokova qubav ili Gordana 53 Hvalisavi vojnik 469
Usko~kiwa 553, 585 Hvali{a 448
Uspeh 47 Heda Gabler 481, 540
Ustanak 364 Hej, Sloveni 655
Utopqeno zvono 104, 140, 453, 481, 502, 561, 573, 606 Henrik III i wegov dvor 51, 427
Uhoda u ku}i 263 Henrik IV 282
U~ene ène 354 Herceg Vladislav 86, 93, 95, 97, 365
Hetman 108, 175, 321
F Hipatija 369
Fabrisijusova k}i 159 Hirurgija 506
Fabri~ar 263 Hofmanove pri~e 355, 495
Fatimic a530, 536
Faust 77, 93, 102, 112, 117, 124, 189, 198, 252, 267, 288, C
290, 394, 425, 497, 530, 532, 570, 599, 622 Car Du{an 77, 375, 651
Car Du{an Silni 551 êtiri ène pod jednim krovom 51, 71, 171
Car Jovan 77, 372 êtiri miliona rubaqa 128, 196
Car Jovan IV 538 îka 380
Car Lazar 96, 109, 285, 364, 375 îka Lebonar 131, 349, 453, 540
Car provodayija 371, 440, 500 îkina ku}a 253, 278, 296, 300, 344–345, 349, 426, 539,
Car Petar kao la|ar 202 625, 629, 656, 658
Car ]ira 583 î~a Martin amalin 135, 160, 621
Car Uro{ 364 î~a Samuilo 47, 128, 169, 317, 424
Carev glasnik 300, 309, 555 î~a Tomina koliba 193, 196, 270
Carevi} Aleksije 608 ôvek bez predrasuda 110, 252, 531
Carica Milica 198 ôvek bez srca 88, 369
Cari~in su`nik 105, 112, 298–299 ôvek sa dve glave 377
Carstvo mraka 448, 503, 539, 608, 635 ôvek ~eli k253
Cvr~ak 76, 79, 94, 96, 272, 485 û~uk Stana 452, 464, 503, 520, 544, 554, 573, 586–587,
Cezarev testament 131, 287, 470 592, 624
Ciganin 70, 81, 97, 102, 107, 110, 128, 137, 150, 156,
157, 250, 262, 267, 269–272, 280–282, 284–285, 294, Y
297, 299–300, 308, 346, 376, 382, 398, 568, 572, 622, Yandrqivi mu` 53
625, 632–633 Yentlmen 608
Ciganski baron 530, 536
Cigan~e 585 [
Crvena haqina 149, 287 [agrinska koà 173
Crna kraqica 78, 82, 87, 202 [aqivci 77, 169
Crna pega 300, 425, 628 [ampion 353
Crni doktor 139, 157, 279, 293, 441 [aran 82, 261–263, 278, 299, 323, 366
Crni kwaz od Seme}a 585 [arlatanizam 249
Crnogorci 80, 368, 390 [ah kraqu 69, 486
^
[ah – {eh 585
[vaqa 585
âr valcera 285, 355, 530, 535–536, 645
[erlok Holms 451, 638
ârobni strelac 465, 494, 513, 522, 524, 532, 534, 609
[esta zapovest 585
âst 47, 125, 149, 346, 353, 559, 561, 625, 637, 639, 654
[kolski nadzornik 71, 143, 248, 262–263, 278, 293,
â{a vode 73, 76–77, 95, 106, 249, 280, 290, 297, 301,
323, 339, 370
419, 569
êngi}-aga 354 [oqa teja 284, 320, 322, 562
^vor 641, 643, 646 [okica 45, 117, 211, 192, 251, 300, 306, 320, 337, 342,
345, 351, 353, 369, 396, 478, 571, 55, 629, 645–646
êrgari 524
[openhauer 440
êrgarski ìvot 119, 145, 154, 290, 441, 481–484, 486,
502, 535, 540, 625, 629 [tedionica 253, 333, 420
êstita deca 47, 425 [tomfajevi 253
êstitam 156–157, 267–268, 278, 282, 285, 293, 296, [uma 608
299–300, 333, 337, 339, 342, 370, 628 [umareva Krista 536, 561
êstitka 143 [umska ruà 152–153

Borivoje S - Stojkovi) Istorija Srpskog Pozori (Ta Od Sredweg Veka Do Modernog Doba (Drama I Opera) II

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Borivoje S - Stojkovi) Istorija Srpskog Pozori (Ta Od Sredweg Veka Do Modernog Doba (Drama I Opera) II

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Borivoje S .

Glavni i odgovorni urednik

Tira`: 500 primeraka

[tampawe zavr{eno: septembra 2013.

REALISTI^KO DOBA U SRPSKOM POZORI[TU (1880–1900) . . . . . . . . . . . . . 13

Sava Todorovi} (128); Radovan – Raja Pavlovi} (132); Aleksandra

Stawe u glumi, `ivot i umetni~ka delatnost glumaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255

SRPSKA DRAMATIKA U DRUGOJ POLOVINI XIX VEKA . . . . . . . . . . . . . . . 357

POZORI[NA KRITIKA U DRUGOJ POLOVINI XIX VEKA . . . . . . . . . . . . 379

POZORI[NI PREVODIOCI U DRUGOJ POLOVINI XIX VEKA . . . . . . . . . 415

SRPSKO POZORI[TE NA KRAJU XIX VEKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429

MODERNO SRPSKO POZORI[TE (1900–1944) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 433

NARODNO POZORI[TE U BEOGRADU (1900–1914) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 435

Glumci–peva~i u prvom dobu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 490

SRPSKO NARODNO POZORI[TE U NOVOM SADU (1904–1914) . . . . . . . . . . . . 547

Kran~evi} (569); Qubi{a Ili~i} (569); Marija – Micika

NARODNO POZORI[TE U SKOPQU (1913–1915) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 649

REGISTAR IMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 661

Realisti~ko doba u srpskom

Istakao sam ve} da razni postepeni preobra`aji u srp-

Dru{tveno-politi~ke, socijalisti~ke i kulturno-kwi-

diskusija u Narodnoj skup{tini jo{ 1874. godine. Ova dis-

Narodno pozori{te i Narodna skup{tina

gospoda i bogata{i koji nemaju {ta da rade.” On predla`e

i subvencije, a u Finansijskom odboru su pristali da Po-

Stawe u kulturi i kwi`evnosti ovog doba

Kosti} i Milorad Popovi} [ap~anin, koji je dugo vodio

Delatnost Narodnog pozori{ta u Beogradu

“da ga boqa budu}nost ~eka ako ode u praktikante nego ako

1891/92. 181 79.903

Finansijska situacija u Pozori{tu u toku posledwe

ma navedenom tabelarnom pregledu sigurno su jednim de-

predlo`io pozori{noj upravi “da smawi broj osobqa po-

Upravnik i Odbor su izvr{ili posledwe redukcije i Str. 355.

ve} spomenuo, skoro sve najboqe {to je doma}a i evropska

najraznovrsnije komade francuskih pozori{ta od vodvi-

odelo, kako je naslikano na zadu`binama vladalaca iz mo na opremu Cveti}evog komada “Ne-

ja i kostima. Ni gledali{te nije bilo dobro osvetqeno.

Pitawe discipline u gluma~koj dru`ini nije dugo oz-

2 ~lana 150 talira = 720 dinara

kriza u zemqi, plate glumaca su niske, pa su tako primali

mislilo sve ozbiqnije na gluma~ke fahove pri podeli

Zbog rata – Narodno pozori{te je obustavilo rad

Uprava Pozori{ta i ~lanovi

lagali komade za repertoar. Izbor i odluka o tome da li

prof. Stevan Popovi}. koji su i u 1888–89. god. U 1890.

vi{e istorijskih ~lanaka i rasprava posve}enih ve}inom

naka, kra}ih i du`ih rasprava, a wegova studija o Vuku

umetni~ki teret brojnih predstava i premijera, a Pozo-

Kosta Delini, Kosta Ili}, Milan Stoj~evi}, Milan Sto-

Dekorativni slikari, kapelnici, prvi vlasuqar

Gli{a Aranicki je bio jedan od najstarijih srpskih

Jubilej Narodnog pozori{ta

Umetni~ki rukovodioci Narodnog pozori{ta

stil rada se te{ko diferencirao i dosledno odr`avao

Prva etapa: rad umetni~kih rukovodilaca

sve do 1893. Kao dvorski i vladin ~ovek postavqen je,

zonat na{eg narodnog `ivota je vrlo sumoran, koje {to je

~inilaca, obja{wava sve ve}i uticaj francuskog pozori-

“Oteran sa narodne skup{tine, u potpunom ornatu, spasava

rac srpske realisti~ke pripovetke s tematikom iz seo-

na kraju svake sezone raspisivala konkurs za to. U vreme

menu nego i u sredini; najte`e je, me|utim, sastaviti takav