Свети Игњатије Брјанчанинов - Подвижници нових времена

Узалудна је ваша жеља да се нађете у потпуном послушању код искусног наставника. Овај подвиг није
дат нашем времену. Њега нема не само унутар хришћанског света, њега нема чак ни у манастирима.
Умртвљење разума и воље не може да оствари човек душеван, макар био добар и благочестив. За то је
неопходан духоносни отац. Само пред духоносцем може бити отворена душа ученика; само он може да
примети одакле полазе и куда се упућују душевни покрети онога кога поучава.

Ученик је дужан да ради чистоте своје савести тачно и подробно исповеда своје помисли, но наставник
не мора да се руководи том исповешћу приликом суђења о душевном стању ученика.

Он треба да духовним опажањем проникне у њега, да га одмери и открије му невидиво стање душе
његове. Тако су поступали Пахомије Велики, Теодор Освећени и остали Свети учитељи инока. Теодору
Освећеном говорили су ученици: „Оче, разоткриј ме“, и он би покретан Светим Духом, објављивао
свакоме у њему скривене душевне болести. Ови велики Оци ценили су „послушност монашку“ као
посебан дар Светога Духа: тако приповеда њима савремени писац, преподобни Касијан. Послушност је
„чудо вере“.

Може га испунити само Бог, а испунили су га и они људи којима је овај дар био дан одозго, од Бога. Али
када људи зажеле да сопственим трудом достигну оно што даје једино Бог, тада су њихови напори
штетни и узалудни, тада су они као зидари куле, који започињу зидање без средстава да га доврше. Сви
који пролазе, то јест зли дуси и страсти, подсмевају им се јер они наизглед чине добро дело, а у суштини
се налазе у горкој обмани, заслепљености и самозаваравању, и, потчињени страстима својим, испуњавају
вољу злих духова. И многи су намеравали да прођу кроз послушање, али на делу се показало да су
испуњавали своје прохтеве и били обузети распаљеношћу. Срећан је онај ко у старости својој стигне да
пусти сузу покајања због заноса младости своје.

О слепим вођама и онима које они воде рекао је Господ: „А слепи слепога ако води, оба ће у јаму пасти“
(Мт. 15,14). Нашем времену дат је други подвиг, скопчан са многим тешкоћама и препрекама. Ми смо
принуђени да не путујемо дању, по јасној сунчевој светлости, него ноћу, при бледој светлости месеца и
звезда. Нама је дано за руковођење свештено и свето Писмо: ово отворено говоре Свети Оци новијих
времена. При руковођењу Писмом користан је и савет ближњих, и то оних који се и сами руководе
списима Отаца. Немојте мислити да је наш подвиг лишен жалости и венаца. Не, он је скопчан са
мучеништвом. Ово мучеништво слично је муци Лота у Содому: душа праведникова патила је због појаве
непрестаног и необузданог блуда и прељубе. И ми се мучимо, одасвуд окружени умовима који су
нарушили верност истини, који су ступили у блудну везу са лажју, који су заражени мржњом према
богонадахнутом Писму и наоружани против њега хулом, клеветом и поругом адском. Наш подвиг има
цену пред Богом: на ваги Његовој измерени су и немоћ наша и средства наша, и прилике, и само доба.
Један велики Отац имао је следеће виђење: пред њим се земаљски живот човеков приказао као море. Он
је видео да су подвижницима првих времена монаштва била дана крила огњена и да су се они као муња
преносили преко мора страсти. Подвижницима најновијих времена нису дана крила: они су стали да
плачу на обали мора. Тада су им била дарована крила, али не огњена, већ некаква слаба: они су полетели
преко мора. На путу своме, због слабости крила они су често тонули у море; с муком узлетајући са њега,
изнова су започињали пут и, најзад, после многих напора и невоља, прелетали море.

Не клонимо духом, немојмо неразумно стремити ка блиставим подвизима који премашују наше моћи,
примимо са страхом Божјим смирени подвиг, који у свему одговара немоћи нашој, као да је видиво
предан руком Божјом. Извршимо овај подвиг са верношћу светој Истини и усред света, хучне,
многољудне гомиле, која јури широким, пространим путем за својевољним рационализмом, пређимо ка
Богу уском стазом послушности Цркви и Светим Оцима. Не иде их много овом стазом? Шта се то нас
тиче! Рекао је Спаситељ: „Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство. Уђите на
уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њиме иду. Јер су
уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе“ (Лк. 12, 32; Мт. 7,13 -14).