VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U

ZRENJANINU

Nastavni predmet: TEHNIČKI MATERJALI

Studijski program: Proizvoljno mašinstvo i računarske tehnologije

Mesto i upotreba lepkova u inženjerskoj praksi

- seminarski rad -

PREDMETNI NASTAVNIK: STUDENT, br. ind.:

Mr Robert Molnar Đokic Ivan, 55/09-3

U Zrenjaninu, maja 2010. god.

 SADRŽAJ
UVOD.........................................................................................................................3
1.KLASIFIKACIJA TEHNOLOGIJA SPAJANJA..............................................4
1.1.KLASIFIKACIJA MAŠINSKIH SPOJEVA.....................................................4
1.1.1.RAZDVOJIVI SPOJEVI..............................................................................5
1.1.2.NERAZDVOJIVI SPOJEVI.........................................................................5
ZALEPLJENI SPOJEVI...........................................................................................7
2.1.OBLAST PRIMENE ZALEPLJENIH SPOJEVA..............................................7
2.1.1.PREDNOSTI ZALEPLJENIH SPOJEVA....................................................7
2.1.2.NEDOSTACI ZALEPLJENIH SPOJEVA....................................................8
2.1.3.VRSTE ZALEPLJENIH SPOJEVA..............................................................8
2.1.4.PRIPREMA POVRŠINA ZA LEPLJENJE...................................................9
2.1.5.PRIPREMA LEPKA......................................................................................9
2.1.6.NANOŠENJE LEPKA NA POVRŠINE.....................................................10
2.1.7.METODA SUŠENJA LEPKA.....................................................................10
2.1.8.VRSTE LEPKOVA.....................................................................................10
2.2.TEHNOLOGIJA LEPLJENJA U MAŠINSTVU.............................................11
2.2.1.IZBOR LEPKA............................................................................................13
2.2.2.PROCES LEPLJENJA.................................................................................14
3.KLASIFIKACIJA INŽENJERSKIH LEPKOVA.............................................18
3.1.LEPKOVI ZA SPAJANJE...............................................................................20
3.1.1.TRENUTNI LEPKOVI...............................................................................20
3.1.2.STRUKTURNI LEPKOVI..........................................................................24
3.2.LEPKOVI ZA UČVRŠĆAVANJE..................................................................28
3.2.1.OSIGURANJE NAVOJA LEPKOM...........................................................28
3.2.2.CILINDRIČNO UČVRŠĆAVANJE LEPKOM.........................................30
3.3.LEPKOVI ZA ZAPTIVANJE..........................................................................32
3.3.1.ZAPTIVANJE CEVNIH NAVOJA LEPKOM...........................................32
3.3.2.RAVNO ZAPTIVANJE I LEPLJENJE......................................................33
3.3.3.ELASTIČNO ZAPTIVANJE I LEPLJENJE...............................................35
3.4.REPARACIJA OŠTEĆENIH POVRŠINA UPOTREBOM LEPKA...............36
3.4.1.METALOM PUNJENI EPOKSIDNI LEPKOVI........................................37
3.4.2.LEPKOVI ZA REPARACIJU OŠTEĆENIH POVRŠINA.........................38
ZAKLJUČAK...........................................................................................................41
LITERATURA.........................................................................................................42
UVOD

Da bi neki mašinski element obavio i zadovoljio potrebnu funkciju na određenom

mestu gde se primenjuje,mora biti izrađen od adekvatnog materijala.

Izbor materijala od koga će biti izrađen mašinski deo, inženjer vrši na osnovu
poznavanja ( fizičkih, hemijskih, mehaničkih i tehnoloških ) svojstava materijala 1 i
vrste naprzanja kome će on biti izložen. Na osnovu toga vrši izbor materijala, može
izabrati metalni ili nemetalni materijal.

S obzirom na širok asortiman metala i njegovih legura, kao i veliki broj

nemetalnih materijala, inženjer pri projektovanju može precizno odabrati
odgovarajuću vrstu materijala. Naravno, vodeći računa i o njegovoj ceni koštanja.

Mašinski elementi pojedinačno nemaju svoju upotrebnu vrednost ma koliko bili

složeni. Poznato je da i najprimitivnija oruđa za rad (čekić, sekira, lopata, motika i
dr. ), su sklop više od jednog elementa.

Upotrebna ( funkcijska ) vrednost mašinskog elementa, dobija se spajanjem dva

ili više elementa u jednu celinu koja čini podsklop ili više podsklopova koji čine
sklop. Da bi spojili mašinske elenente u podsklop ili sklop u zavisnosti od vrste veze
koja nam je potrebna, razlikujemo dve grupe metoda spajanja i to razdvojive i
nerazdvojive spojeve.

Imajući u vidu sve vrste spojeva inženjer pri projektovanju vrši i izbor tako da
obezbedi funkcionalnost, sigurnost i isplativost gotovog proizvoda. Polazna osnova
za izbor spoja je potreba za razdvojivom ili nerazdvojivom vezom. Na osnovu
odabira tipa veze vrši se izbor tehnologije spajanja u zavisnosti od niza faktora:
vrste materijala, vrste naprezanja, otpornosti na temperaturu i hemijske uticaje i dr.

1
Molnar R., Mašinski materijali – praktikum sa radnom sveskom, Viša tehnička škola, Zrenjanin, 2005.
 1.KLASIFIKACIJA TEHNOLOGIJA SPAJANJA2

Zadatak mašinskih spojeva je da mašinske delove, podsklopove i

sklopove povežu međusobno u jednu celinu u cilju obezbeđenja
odgovarajućeg odnosa u sklopu odnosno mašinskom sistemu,
prenošenja opterećenja, kretanja, itd. Mašinski spojevi imaju zadatak da
ispune niz uslova, kao što su: prenošenje opterećenja uz obezbeđenje
odgovarajuće čvrstoće sklopa, međusobnu pokretljivost ili
nepokretljivost spojenih delova, odgovarajuću krutost odnosno
elastičnost spoja, razdvojivost ili nerazdvojivost, hermetičnost i dr.

Mašinski spojevi mogu biti ostvareni na više načina i to:

 Fizičko hemijskim spajanjem materijala delova u

nerazdvojivu celinu posredstvom molekularnih sila
( zavarivanje, lepljenje i lemljenje ).
 Trenjem između dodirnih površina spojenih delova, usled čega
se u toku ostvarivanja veze ili u radu mora između njih
ostvariti pritisak odnosno odgovarajuća normalna sila
(presovani spojevi, stezni spojevi, itd).
 Oblikom, gde spojeni delovi svojim oblikom prenose
opterećenja i ostvaruju vezu ( ožlebljeni spojevi, spojevi
klinom bez nagiba, zglobne veze, itd.).
 Kombinovani spojevi trenjem i oblikom ( klin sa nagibom ).

1.1. KLASIFIKACIJA MAŠINSKIH SPOJEVA

Klasifikacija mašinskih spojeva može se izvršiti na različite načine,

imajući u vidu temu kojom će se autor baviti u okviru ovog rada,
klasifikacija tehnologija spajanja u mašinstvu će se izvršiti u dve grupe i
to na razdvojive i nerazdvojive spojeve.Akcenat je baziran na
zalepljenim spojevima iz grupe nerazdvojivih spojeva koji će se
detaljnije razmatrati u narednom poglavlju.

1.1.1.Razdvojivi spojevi

2
Miltenović V., Mašinski elementi – oblici, proračun, primena, Univerzitet u Nišu – Mašinski fakultet, Niš,
2006.
 Razdvojivi spojevi su čvrsti ili elastični spojevi mašinskih delova
koji se po potrebi mogu razdvojiti i ponovo spojiti, bez oštećenja delova
spoja.

U ovu grupu spadaju navojni, stezni i žlebni spojevi, spojevi klinom,

čivijama i prstenovima, zglobni i elastični spojevi.

1.1.2.Nerazdojivi spojevi3

Nerazdvojivi spojevi su čvrsti, nepokretni spojevi mašinskih delova

koji se, jednom spojeni, ne mogu bez razaranja razdvojiti. U ovu grupu
spadaju:

 Zakovani spojevi, su spojevi dva elementa posredstvom trećeg

( zakovica ) i ne mogu se razdvojiti bez razaranja elementa za
vezu. Zbog toga se svrstavaju u grupu nerazdvojivih spojeva, a
često se kombinuju sa lepljenjem.
 Zavareni spojevi, su spojevi koji se ostvaruju posredstvom
toplote, rastapanjem i sjedinjavanjem osnovnog materijala sa ili
bez dodatka materijala ( elektrode ).Postoji niz načina i postupaka
zavarivanja i smatra se da je u mašinstvu najzastupljenija
tehnologija spajanja. Kao energija za stvaranje toplote kod
zavarivanja koriste se hemijska, električna, mehanička i dr. Osim
metala mogu se zavarivati i termoplastične mase.
 Zalemljeni spojevi, su spojevi dva metala u čvrstom stanju
istopljenog dodatnog materijala – lema, čija je temperatura
topljenja niža nego kod osnovnog materijala. Osnovna razlika u
odnosu na zavarivanje je što se pri lemljenju ne tope ivice
osnovnog materijala nego se topi samo dodatni materijal. Spoj se
ostvaruje, prvenstveno, uzajamnom difuzijom između istopljenog
lema i osnovnog materijala i u manjoj meri adhezijom.
Lemljenjem se mogu spajati skoro sve vrste metala. Jeftiniji je
način spajanja od zavarivanja, lakše se izvodi ali je znatno manja
jačina spoja u odnosu na zavarivanje.
 Zalepljeni spojevi, su spojevi ostvareni posredstvom lepka.
Poslednjih godina se sve više primenjuje spajanje lepljenjem svih
čvrstih delova, od kojih su jedan ili oba metali, uglavnom
pomoćusintetičkog lepka.
 Cilindricni spojevi sa jakim preklopom, su spojevi dva čvrsta
elementa koji su spojeni posredstvom sile i nakon rastavljanja
spoja više se ne može ostvariti prvobitna čvrstoća spoja.

3
Majstorović A., Jovanović M., Osnovi zavarivanja, lemljenja i lepljenja, Naučna knjiga, Beograd, 1995.
Slika 1. Šematski prikaz mašinskih spojeva
 2.ZALEPLJENI SPOJEVI

Zalepljeni spojevi su prisutni u svim granama industrije, zbog

njihove široke primene u ovom poglavlju će se razmatrati karakteristike
zalepljenih spojeva, vrste lepkova i spojeva, proces lepljenja i njihova
primena. Posebno će se razmatrati tehnologija lepljenja u mašinstvu.

2.1.OBLAST PRIMENE ZALEPLJENIH SPOJEVA4

Zalepljenispojevi ostvaruju se prijanjanjem delova pomoću lepka.

Odgovarajućim lepkovima mogu se spajati različiti materijali, kao čto su
kombinacije metala, plastike, gume, drveta, metala koji korodiraju
međusobno, željeza sa bakrom i mesingom, izrada slojevitih struktura i
dr. Sa tog stanovnoštva lepljenje kao postupak spajanja ima širu primenu
od drugih postupaka spajanja, Naročito ima široku primenu u
gumarskoj, kožnoj, tekstilnoj, drvoprerađivačkoj industriji i drugim
oblastima rada.

Kako bi inženjer mogao izvršiti projektovanje nekog dela ili

konstrukcije u bilo kojoj grani industrije neophodno je poznavanje
karakteristika zalepljenih spojeva ( prednosti i nedostaci ), vrste spojeva
u smislu izvodljivosti, poznavanje procesa lepljenja kao i vrsta i
mogućnosti lepkova.

2.1.1.Prednosti zalepljenih spojeva

U odnosu na druge metode spajanja, prednosti zalepljenih spojeva su:

 mogućnost da se povežu raznorodni materijali,

 izrada delova složenog oblika, gde druge metode za vezu nisu
efikasne,
 lep izgled gotovog proizvoda ( eliminiše se upotreba zakivaka i
zavarenih spojeva ),
 ravnomerno raspoređeno opterećenje po čitavom preseku,
 smanjena masa konstrukcije,
 mogućnost spajanja materijala koji bi se prilikom zavarivanja i
lemljenja razorili,
4
Majstorović A., Jovanović M., Osnovi zavarivanja, lemljenja i lepljenja, Naučna knjiga, Beograd, 1995.
  velika sposobnost i prigušena vibracija,
 brža i jeftinija izrada,
 nepropustivi su, otporni na koroziju u ne menjaju svojstva
materijala koji se lepe.

2.1.2. Nedostaci zalepljenih spojeva

Manja čvrstoća spoja u odnosu na zakovane, zavarene i zalemljene

spojeve.

Za proces lepljenja potrebna je:

 priprema poršina koje se lepe ( očistiti, pravilno ohrapaviti i

odmastiti ),
 priprema lepka,
 određena temperatura i vlažnost,
 relativno dugo vreme sušenja ( nekada pod stalnom temperaturom
i pritiskom ).

Ostali nedostaci:

 ograničena primena u pogledu temperature,

 sklonost ka starenju i puzanju,
 moguća razaranja usled toplote, hladnoće, hemijskih reagensa,
bioloških oštećenja,
 mogućnost požara i trovanja u procesu lepljenja.

2.1.3. Vrste zalepljenih spojeva

Proces lepljenja zasniva se na pojavi adhezije i kohezije, delovanja

fizičkih i hemijskih veza lepila sa raznim materijalima. Učinak adhezije
je maksimalan kada je dobro kvašenje površina lepkom, tj. kada je ugao
kvašenja ravan nuli. Na osnovu toga potrebno je izabrati odgovarajuću
vrstu spoja, koje mogu biti ( primer na slici 2.):

 ugaoni,
 T – spoj,
 Sučeoni,
 Preklopni
 Slika 2. Vrste zalepljenih spojeva5

2.1.4. Priprema površina za lepljenje

Od najvećeg značaja za kvalitet zalepljenog spoja je površinska

priprema koja direktno utiče na svojstva čvrstoče i potrošnju lepka.
Najznačajnije i najčešće su:

 Odmašćivanje ( primena raznovrsnih rastvarača ),

 Uklanjanje oksida sa površina ( mehanički, hemijski,
elektrohemijskih ).

2.1.5. Priprema lepka

Da bi se lepak pripremio za lepljenje potrebno ga je zagrejati do

odgovarajuće temperature lepljenja. Priprema lepka obavlja se
neposredno pre nanošenja lepka na pripremljenu površinu prema
uputstvu proizvođača.

Kod dvokomponentnih lepkova, mora biti tačno doziranje

komponenti. Uglavnom proizvođači lepkova ove lepkove pakuju u
5
Jovičić J., Nikolić D., Đorđević V., Pantić M., Simić A.S., Tehnologija obrade I, Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva Beograd, Zavod za izdavanje udžbenika Novi Sad, 1988.
specijalna pakovanja, kod kojih se istiskivanjem lepka istovremeno vrši
i odgovarajuće doziranje komponenti.

2.1.6. Nanošenje lepka na površine

Nanošenje lepka na pripremljene površine mora biti u ravnomernom

sloju odgovarajuće debljine.

U zavisnosti od oblika površine i konzistencije lepka nanošenje se

može izvesti:

 četkom,
 raspršivanjem,
 valjkom,
 oblaganje nožem ili lopaticama.

2.1.7. Metode sušenja lepka

Većinu lepkova treba sušiti da bi se obezbedila jačina spoja. Pored

sušenja, većina lepkova zahteva i pritisak.

Postoji više načina sušenja lepka i to:

 u pećima,
 tečnim kupatilima,
 u vrućim presama u vakumu,
 zračenjem,
 indukcionim zagrevanjem,
 i ultrazvukom.

2.1.8.Vrste lepkova

Lepak može biti prirodni i sintetički.

 U prirodni lepak se ubrajaju:

o minerali i neorganske materije ( silikati, magnezijum, fosfati,
olovna gleđ, sumpor, i dr. ),
o mineralne smole,
o bitume i
o prirodna guma.
 Kao sintetički lepak koristi se:
o termoplastični lepak na bazi derivata celuloze,
o polimeri,
 o zasićeni poliesteri,
o poliakrilati i
o polisulfani.
 Drugu grupu sintetičkog lepka čine termoreaktivni lepkovi na
bazi:
o aminoplasta,
o epoksida,
o fenolnih smola,
o nezasićenih poliestera,
o poliaromata i
o furani.

2.2.TEHNOLOGIJA LEPLJENJA U MAŠINSTVU

Tehnologija lepljenja spada u proizvodne tehnologije. Preciznije,

tehnologija lepljenja pripada domenu tehnologije montaže, gde se
svrstava u podgrupu tehnologija spajanja delova, koju cine neke
tradicionalne tehnologije, kao što su tehnologija vijcanih veza,
tehnologija zavarivanja, tehnologija lemljenja, ili tehnologija spajanja
delova zakivanjem.

Spajanje delova vijcanim vezama ili zavarivanjem je samo po sebi

jasno, jer je fizicki princip u ovom slucaju ocigledan. Kod spajanja
delova lepljenjem fizicki principi su znacajno složeniji. Zato postoji
odredjena nesigurnost kod primene ove tehnologije, podjednako kod
inženjera projektanata, kao i kod radnika u proizvodnim pogonima.

Adhezione sile

Tehnologija lepljenja je zasnovana na inženjerstvu adhezione veze

koja se na molekularnom nivou uspostavlja izmedju dva raznorodna
materijala.

Adhezijom nazivamo privlaènu silu koja deluje izmedju površina dva

objekta koje se nalaze u neposrednom kontaktu. Adhezione sile teže da
granicne slojeve molekula dva raznorodna materijala održe u kontaktu.
Tako na primer, bez dejstva adhezionih sila, figure od vlažnog peska
nikada ne bi mogle da budu izradjene. One bi se jednostavno raspadale
zbog dejstva gravitacione sile, bez obzira na pažnju sa kojom ih
izradjujemo. Nevidljivi pomocnik u ovom poslu su molekuli vode koji
ispunjavaju prostor izmedju zrnaca peska.

Kohezione sile

Ipak, u primeru figure od peska, adheziona sila sama po sebi ne bi

bila dovoljna da sačuva formirani oblik. Veza uspostavljena između
molekula vode i površinskog sloja molekula zrnaca peska, ma koliko
ona bila jaka, ne bi mogla da očuva integritet figure, bez prisustva još
jedne sile. Ova sila takođe deluje na molekularnom nivou. To je
koheziona sila. Ona deluje između molekula vode i održava ih na okupu.
Prisustvo kohezione sile u prirodi je očigledno. Koheziona sila formira
kapljice vode. Bez kohezione sile nikada ne bi imali kišu.

Na isti način na koji voda svojim prisustvom omogućava da se zrnca

peska drže na okupu, tako i lepak svojim prisustvom obezbeđuje da dva
čvrsta objekta, delovi neke mašine, trajno zadrže željeni položaj. Na slici
3 prikazan je model koji objašnjava fizičke osnove tehnologije spajanja
delova lepljenjem. U međuprostor izmedju dva objekta, objekat A i
objekat B, unosi se određena količina lepka u tečnom stanju. Adhezione
veze između molekula lepka i delova koji se spajaju (označene plavom
bojom) i kohezione veze izmedju molekula lepka (označene crvenom
bojom) deluju na ove objekte i uspostavljaju između njih mehaničku
vezu.

Objekat
Adhezione
privlacne sile

Lepak

Kohezione
privlačne sile
Objekat

Slika 3.Model adhezionih I kohezionih veza ko je se uspostavljaju između molekula lepka i

površinskog sloja molekula delova koji se spajaju lepljenjem

Kohezione
privlcne sile
Kvašenje

Da bi se uspostavila adheziona veza između lepka i objekata koji se

lepe, neophodno je da bude ispunjen jedan specifični uslov. Taj uslov
odnosi se na međusobni odnos adhezionih i kohezionih sila. Adheziona
sila koja deluje između molekula tečnosti i molekula materijala objekata
koji se spajaju lepljenjem mora da bude veća od kohezione sile koja
istovremeno deluje između susednih molekula tečnosti. Ukoliko je
to slučaj kažemo da tečnost kvasi materijal objekata koji se spajaju.
Upravo se to dešava kod figura od peska. Kritičan fizički zahtev je
zadovoljen - voda kvasi zrnca kvarcnog peska. Nasuprot tome, kada bi
zrnca peska bil izrađena od parafina, opisani princip lepljenja ne bi
funkcionisao i figura bi se raspala.

Može se bez rizika od preterivanja konstatovati da prethodno

objašnjeni fenomeni interakcije materije na molekularnom nivou
predstavljaju osnovu na kojima počiva sveukupna priroda, gradeći kroz
čudesne molekularne interakcije mehanizme različite složenosti,
uključujući i onaj najsloženiji - život. Inženjeri su, koristeći ove fizičke
principe, izgradili moćnu tehnologiju spajanja delova lepljenjem,
prilagođenu za primenu u savremenoj industrijskoj proizvodnji.

Za lepljenje se koriste razne vrste lepkova kojima se premazuju

površine dodira pre spajanja, a mogu se koristiti i obloge za lepljenje.
Na osnovu izbora odgovarajućeg lepka, a prema uputstvu proizvodjača
potrebno je obaviti proces lepljenja, vodeći računa o svim operacijama u
procesu lepljenja.

2.2.1.Izbor lepka

Razlikuju se dve vrste lepka:

 Hladni–koji očvršćavaju u hladnom stanju na temperaturi od 20ْ C

 Topli-koji vezuju za delove na povišenoj temperaturi od 80ْ C do
200ْ C
2.2.2.Proces lepljenja

Kod procesa lepljenja da bi ostvarili očekivani razultat čvrstoće

spoja, potrebno je nakon izbora lepka pristupiti procesu lepljenja prema
šematskom prikazu na slici 4.

Slika 4.Šematski prikaz procesa lepljenja

 Priprema površina za lepljenje6

Od posebnog značaja za izdržljivost lepljenog spoja jeste stanje

povšina koje se lepe. S obzirom da proces lepljenja zahteva površine
visoke ćistoće, površine treba pre lepljenja očistiti, pravilno ohrapaviti i
odmastiti radi bolje adhezije i hemojsko-fizičkih reakcija u procesu
lepljenja. Površine se čiste mehaničkim i hemijskim odnosno
elektrohemijskim postupcima.

6
Majstorović A., Jovanović M., Osnovi zavarivanja, lemljenja i lepljenja, Naučna knjiga, Beograd, 1995.
  Mehaničko čišćenje se vrši hrapavljenjem čeličnim četkama,
brušenje tocilom i brusnim papirom ili peskarenjem površine.
 Hemijsko čišćenje se vrši s ciljem odmašćivanja pomoću
odgovarajućih sredstava za odmašćivanje i to: trihloretilenom,
acetonom ili alkoholom.

Površinska dekontaminacija mehaničkom abrazijom

Vrlo često dalovi koji se odmašćuju kontaminirani su površinskom

korozijom ili nekim tvrdim naslagama drugog porekla (boja ili tvrde
naslage stranih materijala). Mada se i u ovim slučajevima željeni efekti
mogu postići čisto hemijskim dejstvom, mnogo efikasnija je primena
mehaničkih metoda.

U industriji je najrasprostranjenija tehnika čišćenja bombardovanjem

osnovnog materijala česticama ili granulatom velike čvstoće.
Bombardovanje metalnom sačmom ili peskiranjem različitom
granulacijom abraziva, postižu se odlični efekti. Mikrokolizijama se
uklanjaju korodirani slojevi i skoro sve površinske nečistoće, nezavisno
od njihove kompaktnosti i tvrdoće. Pored dekontaminacije,
bombardovanjem metalnom sačmom i abrazivima velike granulacije se
istovremeno ojačavaju površinski slojevi, odnosno vrši se mehanička
stabilizacija osnovnog materijala na mikro nivou. Pored toga, na
površinskom sloju formira se neuniformna mikrotekstura, koja generalo
poseduje svojstvo poboljšanja adhezije.

Pored prethodno navedenih tehnika mehaničke dekontaminacije,

koriste se i tehnike bazirane na brušenju i četkanju.

Mehaničkom abrazijom se takodje vrši odmašćivanje površi. Ipak,

bez obzira na konačno ostvarene rezultate, proces odmašćivanja, i u
ovom slučaju čišćenje treba obavezno završiti hemijskim
odmašćivanjem da bi se uklonili tragovi masti prenete sačmom ili
keramičkim abrazivima zbog njihovog recirkulativnog toka.

Kod čišćenja nemetalnih delova, kao što su delovi izradjeni od

polimera ili elastomera, neophodno je obratiti pažnju na površinske
filmove koji su formirani različitim sredstvima za zaštitu alata, ili
sredstvima za poboljšanje svojstava izbacivanja odlivaka ili
vulkaniziranih delova/proizvoda iz alata. Ovi filmovi po prirodi
poseduju vrlo nepovoljna svojstva adhezije i neophodno ih je
eliminisati. U ovom slučaju najpogodnije su mehaničke metode
dekontaminacije
Površinska dekontaminacija hemijskim odmašćivanjem

Sve tehnike hemijskog odmašćivanja bazirane su na primeni

rastvarača koji poseduju dobro svojstvo rastvaranja masti i isparavanja
bez ostataka.

Rastvarači koji se koriste za ove namene se svrstavaju u četiri grupe:

1)ugljovodonici (izoparafini), 2)ketoni (aceton), 3)alkoholi
(izopropanol) i 4)klasa rastvarača koji su bazirani na vodenim
rastvorima. Izuzev alkohola koji poseduju umerena svojstva
odmašćivanja, sve ostale grupe rastvarača su dobri odmašćivači.

Vodeni rastvarači, alkalni ili kiseli, uvek sadrže u sebi aditive koji
inhibiraju proces korozije. Od posebnog značaja je da ovi aditivi ispare
bez ostataka po okončanju procesa odmašćivanja, u suprotnom postoji
rizik redukcije adhezionih svojstava osnovnog materijala, bez obzira na
stepen njegove odmašćenosti.

Praktična primena odmašćivača u industrijskoj proizvodnji izvodi se

najčešće tehnikom kupatila. U ovom slučaju postupak odmašćivanja
može da se izvodi u više faza, kako bi se rešio problem koncentracije,
taloženja nečistoća i zasićenja odmašćivača. U završnoj fazi, deo koji se
odmašćuje dolazi u kupatilo sa vrlo malom koncentracijom zaostalih
kontaminanata, tako da se završno čišćenje izvodi gotovo
nekontaminiranim rastvaračem, čime se obezbedjuje maksimalno
dejstvo i konsekventno, dobro odmašćena površina. U odredjenim
slučajevima, posebno onda kada je kontaminacija dela koji se odmašćuje
velika, u faznom procesu odmašćivanja koristi se kombinacija različitih
vrsta rastvarača, koji proces odmašćivanja čine efikasnijim i
pouzdanijim.

 Nanošenje i debljina sloja lepka7

7
Drapić S., Mašinski elementi I – za II razred usmenog obrazovanja, mašinske, mašinsko-energetske,
brodograđevinske i saobraćajne struke, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, Zavod za izdavanje
udžbenika novi Sad, 1988.
 Nanošenje lepka se vrši odgovarajućim alatima vodeći računa o sloju
lepka koji treba da bude što tanji, kako bi prijanjanje bilo što bolje.
Čvrstoća spoja opada sa povećanjem debljine sloja lepka.

 Površina i oblikovanje lepljenog spoja

Lepljene spojeve treba po mogućstvu tako oblikovati da su izloženi

smicanju.

Naponi smicanja ( ) treba da je 2 do 3 puta manji od teorijske

smicajne čvrstoće lepljenog spoja i to za mirno opterećenje.

Najpovoljnija dužina lepljenog spoja najčešće je l = (20 do 25) δ, gde

je δ – debljina tanjeg dela (slika 5).

Slika 5. Preklopni lepljeni spoj

 Nosivost spoja u zavisnosti od temperaturnih uslova

Smicajna čvrstoća (τM)8 pojedinih tvrdih lepkova za metale kreće se

od 14 do 30 N/mm2 na temperaturi od 20 0C.

Sa porastom temperature smicajna čvrstoća opada i na 100 0C iznosi

1/4 do 1/3 početne čvrstoće.

Nosivost lepljenog spoja blago opada sa smanjenjem temperature.

8
Smicajna čvrstoća – Predstavlja maksimalni napon koji lepljeni spoj može da izdrži napregnut na smicanje
 3.KLASIFIKACIJA INŽENJERSKIH LEPKOVA

Dugogodišnjim istraživanjem i primenom najnovije tehnologije

proizvedeni su lepkovi koji mogu rešiti inženjerske probleme u bilo kom
segmentu industrije. Kako u proizvodnji mašina i opreme, tako i u
održavanju i popravkama postojeće.

Danas konstruktori imajući u vidu funkcionalnost i sigurnost

prilikom upotrebe inženjerskih lepkova, projektuju tako da se na
određenim mestima ne mogu izbeći. Od velikog su značaja kod
održavanja i popravki, naročito u procesima proizvodnje gde postoji
potreba za brzim i efikasnim rešavanjem nastalih problema kako bi
proces pretrpeo što manje posledice, a samim tim proizveo manje
gubitke.

Da bi znali kako i gde da primenimo neki od inženjerskih lepkova

moramo se upoznati sa njihovim osnovnim karakteristikama. Pored
fizičko – hemijskih neophodno je poznavati i mehaničke karakteristike.

S obzirom da je poznato da lepljene spojeve treba oblikovati tako da

su izloženi smicanju, kad je to moguće, a proizvođači lepkova za
konkretan lepak uglavnom daju podatak za dozvoljenu smicajnu
čvrstoću, pa se lako može odrediti izdržljivost zalepljenog spoja.

U zavisnosti od vrste materijala koji se lepe, vrste lepka kojim se

lepi, temperature na kojoj se odvija proces lepljenja, načinu primene
lepka i sl., proizvođači lepkova su kreirali pomoćne dodatne
komponente za pripremu površina pre lepljenja i podešavanje brzine
očvršćavanja lepka.

Tako su za povećanje adhezije kod teško lepljivih materijala za

upotrebu sa određenim vrstama lepkova kreirali prajmere.

Dok za povećanje brzine očvršćavanja i mogućnost očvršćavanja na

niskim temperaturama kod trenutnih9 i anaerobnih10 lepkova kreirali su
aktivatore.
9
Vrste lepkova za spajanje iz kataloga ,,Loctite’’ obrađeni u poglavlju 3.1.1.
10
Lepkovi koji očvršćavaju u kontaktu dva metala bez prisustva vazduha
 Aktivatori i prajmeri su komponente za podešavanje karakteristika
lepkova pri lepljenju, iz kataloga proizvođača lepkova „Loctite’’ , prema
čijim vrstama lepkova je i obrađeno poglavlje 3.

Osnovna podela inženjerskih lepkova

Podela inženjerskih lepkova prema upotrebi prikazana na slici 6.

Slika 6. Podela lepkova prema upotrebi

 3.1. LEPKOVI ZA SPAJANJE

Lepkovi za spajanje se mogu klasifikovati na više načina, međutim

prema katalogu proizvođača lepkova „Loctite’’ vrši se klasifikacija u
dve grupe. Prva grupa lepkova zbog relativno brzog očvršćavanja naziva
se trenutnim lepkovima, dok druga grupa koja sporije očvršćava na bazi
epoksida naziva se strukturnim lepkovima.

3.1.1. Trenutni lepkovi

Kao štoim samo ime kaže, ovi trenutni lepkovi deluju u „sekundi’’.
Oni su idealni za lepljenje manjih površina različitih materijala kada je
zazor mali.

Trenutni lepkovi pružaju mnoge prednosti u odnosu na klasične

metode spajanja, kao što je zavarivanje plastike, dvokomponentno
lepljenje, zagrevanje lepkova uz mehanički pritisak. Kao prednosti
podrazumevaju se i lepši spoljni izgled od spajanja zakivcima, jaču
otpornost na udarce, brže spajanje i eliminaciju kapitalnih troškova za
posebnu radnu opremu.

Trenutne lepkove inženjri mogu koristiti u projektovanju, proizvodnji

i održavanju. Inženjer održavanja zalepljene delove može brzo vratiti u
pogon, za šta je ranije bilo neophodno struganje ili skupa reparacija.

Za inženjere u projektovanju i proizvodnji, zalepljene komponente

omogućavaju atraktivnije i jače proizvode uz manju cenu proizvodnje.

 Karakteristike trenutnih lkepkova:

 Brzo spajanje – za nekoliko sekundi
 Višestrana primena
 Maksimum kontakta na lepljenim površinama
 Jednokomponentan lepak – nema mešanja
 Visoka snaga lepljenog spoja
 Prednosti trenutnih lepkova:
 Visoka stopa produktivnosti
  Lepljene različitih vrsta materijala
 Ravnomerna raspodela opterećenja
 Smanjenje škarta u proizvodnji
 Često daje spoj jači od materijala koji se lepe

Način primene lepka

U većini slučajeva, samo jedna kap trenutnog lepka dovoljna je da

formira izuzetno jak, zaista nerazdvojiv spoj.

Za poboljšanje adhezije kod teško lepljivih materijala kao što su

polietilen, polipropilen, ili termoplastične gume u kombinaciji sa ovim
lepkovima upotrebiti Prajmer.Ako je potrebno uvećati brzinu trenutnih
lepkova upotrebiti Aktivator.

Način nanošenja lepka na površinu je jednostavan jer je

jednokomponentan i bočice su prilagođene za direktno nanošenje,
pogledati na slici 7.

Slika 7. Način nanošenja lepka

Vrste trenutnih lepkova prema njihovim osnovnim karakteristikama:

o Univerzalni trenutni lepak (401)11

Preporučeje se za lepljenje proznornih materijala kao što su plastika,

metal, guma, drvo, karton i sl. Temperaturna otpornost do 80 0C, vreme
vezivanja od 5 do 20 sekundi. Tehničke karakteristike videti u tabeli 1.

o Specijalni trenutni lepak (406)

Specijalno kreiran za brzo lepljenje elastomera i gume.On takođe lepi

i silikonsku gumu poliolefine (kao polietilen) kada se upotrebljava uz
Prajmer. Temperaturna otpornost do 80 0C, vreme vezivanja od 10 do 20
sekundi.

o Brzi lepak u gelu (454)12

Namenjen je za spajanje poroznih materijala.Može se upotrebljavati

na vertikalnim i obrnutim površinama je se ne sliva, kao i na površinama
sa većim zazorom.

Koriste se za lepljenje metala, kompozitnih materijala, drveta, plute,

penastih materijala, kože, kartona, gipsa i sl.Otporan na temperaturu do
80 0C, vreme vezivanja od 5 do 20 sekundi.

o Snažan trenutni lepak (480)

Lepak crne boje, koji ima izuzetno dobru otpornost na ljuštenje i

udarce. Namenjen za lepljenje spojeva metal – metal, metal – guma.

Otporan na temperaturu do 100 0C, vreme vezivanja od 60 do 120

sekundi.

11
(401 i 406) – vrste lepkova iz kataloga ,,Loctite’’
12
(454 i 480) – vrste lepkova iz kataloga ,,Loctite’’
3.1.2. Strukturni lepkovi – Epoksidni lepkovi

Primenom najnovije tehnologije za dobijanje epoksidnih

vešenamenskih strukturnih lepkova, dobijen je veći i bolji izbor. Sada,
konstruktori, inženjeri u proizvodnji i održavanju mogu odabrati
adekvatan lepak koji im je potreban za rešavanje određenih problema.

Mogu izabrati vreme očvršćavanja od 7 minuta, kada je brzina od

vitalne važnosti.Alternativno, mogu se odlučiti za sporo očvršćavanje
kod delova koji su komplikovani za uklapanje ili kada treba pokriti veće
površine.

Delovi mogu potpuno nalegati ili imati zazor do 3 mm.Lepkovi se

mogu nanositi na temperaturi smrzavanja ili ključanja; materijali su
metal, keramika, tvrde plastike, drvo ili staklo – jedan sa drugim ili
međusobno.

Očvrsli lepak mođe biti izložen silama sabijanja, uvijanja, smicanja,

na njega ne utiče vlažnost, rastvarači, rashladna sredstva, agresivne
hemikalije i ulja.

Lepljeni sloj je nevidljiv kod novog lepka čija je optička čvrstoća

takva da ako zalepimo dva staklena dela, spoj će biti potpuno nevidljiv.

Strukturni lepkovi su dvokomponentni i mogu se izrađivati prema

specifičnim zahtevima po pitanju kvaliteta i uslova primene.

Vrste strukturnih lepkova prema njihovom osnovnim karakteristikama

o Višenamenski sporo očvršćavanje lepak (3421)13

Dvokomponentni epoksidni lepak koji posle mešanja sporo

očvršćava na sobnoj temperaturi. Odlikuju ga:

 Dugo vreme za rad(do 180 minuta), a konačnu čvrstoću

postiže nakon 36 sati.
 Odlična otpornost na vlagu i vodu.

13
(3421, 3422) – Vrste lepkova iz kataloga ,,Loctite’’
  Visoko otporan na smicanje (23 N/mm2).
 Otporan na temperaturu do 100 0C

Namenjen je za lepljenje većih hrapavih površina (metala, drveta ili

čvrstih plastika).

o Višenamenski brzo očvršćavajući lepak (3422)

Dvokomponentni epoksidni lepak koji posle mašanja brzo očvršćava

na sobnoj temperaturi uz relativno kratko vreme za rad do 3 minuta.
Račnu čvrstoću na sobnoj temperaturi postiže za 7 minuta, a konačnu
čvrstoću nakon 2 sata. Ne ugiba se, a ostvaruje snažan lepljeni
spoj.Popunjava zazor do 3 mm. Koristi se za lepljenje metala koji
kasnije ulaze u ciklus bojenja – pečenja.

o Višenamenski lepak za velike zazore (3423)14

Dvokomponentni tiksotropni lepak visokog viskoziteta koji

očvršćava na sobnoj temperaturi posle mešanja. Vreme za rad 60
minuta, a vreme za manipulaciju 90 minuta. Konačna čvrstoća se postiže
nakon 12 sati na sobnoj temperaturi. Metalno obojen. Za velike zazore
do 3 mm. Veliki viskozitet. Visoka hemijska otpornost na starenje usled
toplote. Pogodan za lepljenje vertikalnih hrapavih površina od metala,
keramike, tvrde plastike i drveta. Strukturne lepkove sa karakteristikama
i primerima primene pogledati u Tabeli 2.

o Najčvršći epoksidni lepak (3425)

Dvokomponentni tiksotropni epoksidni lepak visokog viskoziteta koji

očvršćava na sobnoj temperaturi posle mešanja. Veliki viskozitet,
najčvršći lepak za zazore do 3 mm. Visoka otpornost na smicanje. Dobra
hemijska i otpornost na vlagu. Pogodan za plastike GRP (staklom
ojačane plastike) i SMC (plastični odlivci). Kada očvrsne lapak se može
fino doraditi.

o Višenamenski ultra providan lepak (3430)

Dvokomponentni univerzalni epoksidni lepak. Brzo očvršćava, čvrstoća

za 12 minuta. Idealan kada se traži nevidljiva linija spoja. Temperaturna
otpornost od 40 do 120 0C. Kkoristi se za lepljenje raznorodnih ili istih
vrsta materijala.

14
(3423, 3425, 3430) – Vrste lepkova iz kataloga ,,Loctite’’
 Karakteristike lepkova (3421, 3422, 3423, 3430) sa uporednim
prikazom, prikazani su u tabeli 2.
Tabela 2: Tehničke karakteristike strukturnih lepkova sa uporednim prikazom 15

3421 3422 3423 3425 3430

   

Visoka
otpornost
Opšte
Visok kvalite,dugo Opšte na
namene, ne
vreme za rad,slab namene, hemikalije, Višenamens
ugiba
miris,tečan,višename brzo tiksotporn ki,ultra
Osobine   se,tiksotpora
nski,odlična očvršćavan a pasta, provida,slab
n,dugo
otpornost na vlagu i je,slab slab miris, miris
vreme za
vodu miris lepak za
rad,slab miris
lepljenje
metala

Zame Ultra
Providni ćilibar Bledo žut Siva Bela
šan provida

Providni
Boja A Providan Siva Krem/Bela Providan
ćilibar

Neprozirn Providni
B Providni ćilibar Bela Neprozirna
a ćilibar
Brookfiel
d 45,000- 100,000- 1,500,000- 20,000-
viskozite A 60,000-100,000
90,000 400,000 3,500,000 30,000
t
(mPa.s),
(Vreteno 25,000- 200,000- 100,000- 20,000-
6 ili 7 na B 9,000-19,000
50,000 500,000 300,000 30,000
5 rpm)
Odnos
mešanj
a 1: 1 1:1 1:1 1:1 1:1
zapremi
nski  
Odnos
mešanj Ne
a  1:0,9 1:1   1:0,7  1:1 preporučuje
težinski se 
A/B  

15
Tehničke karakteristike preuzete iz kataloga ,,Loctite’’
Maksim
alni
1 3 3 3 1
zazor
(mm)  
Vreme
očvršća
180 3 60 90 4
vanja
(min)  
Vreme
za
manipul 280 7 90 150 12
aciju
(min)  
Konačn
a
čvrstoća 36 2 12 24 2
na 22 0C
(h)  
Čvrstoć
a na
smicanj
e
(N/mm2 23 18 23 25 12
)
Testiran
o na 23
0
C  

Testiran
o na RT.
Posle
23 15 23 25 12
40 0C 98
℅ RH za
1000h
 
Osobine
posle Ne Ne
bojenja 23 30 15 preporušuje preporušuje
i se se
pečenja  
Testiran
o na RT.
U 1mm
20 7 16 18  
otvoren
om
zazoru  
Tvrdoća
70-80 70-80 70-80 70-80 50-70
(Shore  
D)

3.2. LEPKOVI ZA UČVRŠĆAVANJE

Lepkovi za učvršćavanje su posebna grupa lepkova koja očvršćava za

relativno kratko vreme i namenjeni su navojnim i cilindričnim
spojevima.

U zavisnosti od potrebne čvrstoće spoja vrši se izbor odgovarajućeg

lepka. Pored navedenih vrsta lepkova prema čvrstoći spoja ima i drugih
kategorija kao npr. Otpornost na temperaturu idr.

3.2.1. Osiguranje navoja lepkom

Kao što samo ime kaže, radi se o sredstvu koje osigurava delove sa
navojem, kao što su: navrtke, vijci, sprežnjaci, mazalice i vijci sa
navojem do kraja. Ovi delovi ostaju osigurani za vreme normalnog ili
povećanog opterećenja.

Sredstva za osiguranje navoja su superiorno rešenje u odnosu na klasične

metode osiguranja kao što su rascepka, podloška i drugi mehanički osigurači
zbog toga što osiguravaju ceo navojni spoj od samoodvrtanja usled vibracija i
udara ravnomerno raspoređujući opterećenje.

Sredstva za osiguranje takođe zaptivaju navojni spoj od curenja i štite od

pojave rđe i korozije,što se može videti na slici 8. Veliki izbor prema željenoj
jačini spoja i temperaturnoj otpornosti.

Sredstva za osiguranje su najpouzdanije rešenje za osiguranje i zaptivanje

navoja svih oblika i dimenzija pre ili posle montaže.

Sagledavanjem ovih problema jasno je zašto sve više inženjera prelaze na

modernu i pouzdanu metodu lepljenja inženjerskim lepkom. Ovi lepkovi ne
samo da omogućavaju veću sigurnost spojeva, nego u većini slučajeva štede i
velike sume novca. Ovo je moguće jer je lepak za osiguranje navoja zamenjuje
čitav lager mehaničkih elemenata, nezavisno od broja, odnosno dimenzije vijka.

Lepkovi za osiguravanje navoja su jednokomponentni, očvršćavaju

anaerobno (bez prisustva vazduha).Mogu se koristiti i na temperaturi nižoj od 5
0
C, uz dodatak Aktivatora.
 Zaptiven spoj — voda ne
može da uđe

PODLOŠKA ZA OSIGURANJE

Kontakt samo na delu

podloške,labavi se usred vibracija.

Veliki skladišni prostor za

različite dimenzije .

Spoj je otvoren-voda može proći I

izazvati koroziju

Slika 8. Osiguranje navoja

Karakteristike lepkova

 Standardne navrtke postaju sigurnosne navrtke

 zaptiva navoj u potpunosti
 elementi navojnog spoja se mogu ponovo koristiti
 proizvoljni odnos momenta dotezanja i prednaprezanja
 kontrolisana čvstoća očvrslog lepka

Prednosti lepka

 jednostavna i brza montaža

 sprečava curenje i koroziju
 ušteda zahvaljujući smanjenu lagera elemenata za osiguranje
 kontrolisana željena čvrstoća za vijke,navrtke i sprežnjake
 laka demontaža
 Način primene lepka

Lepak za osiguravanje navoja primenjuje se tako što se nekoliko kapi tečnog

lepka nanese direktno iz plastične boce na navoj navrtke ili vijka. Prilikom
dotezanja tečnost ispunjava prazan prostor (slika 9) u navojnom spoju i
očvršćava u čvrstu sintetičku masu.

Slika 9.Način nanošenja lepka

3.2.2. Cilindrično učvršćavanje lepkom

Tradicionalni metodi učvršćavanja kao što su: svornjaci, klinovi,

osovinice i presovani sklopovi, mogu u zavisnosti od načina primene
prouzrokovati probleme.

Mehaničkim učvršćivanjem stvara se velika koncentracija napona sa

rizikom od zamora materijala i lomova.

Mehaničke metode su takođe veoma skupe. Lepkovi za učvršćavanje

mogu rešiti sve navedene probleme, poboljšanjem ili zamenom
postojećih mehaničkih metoda. Koriste se za učvršćivanje cilindričnih
delova kao što su čaure, ležajevi, zupčanici i komutatori.

Sredstva za učvršćivanje su razvijena da lepe cilindrične metalne delove

popunjavajući zazor u sklopu. Ova sredstva očvršćavaju stvarajući čvrst
kompaktan sklop. Sredstva za učvršćavanje se koriste da učvrste žleb za klin,
osiguraju žleb, proširuju presovani sklop, pojačavaju interferentan sklop.
Koriste se za zaštitu od habanja novih delova ili obnovu sklopova koji su
oštećeni ili su van tolerancije. Sredstva za učvršćivanje zaptivaju spoj od
curenja i štite od pojave trenja i korozije. Izbor se vrši prema viskozitetu,
karakteristikama opterećenja, veličini zazora i temperaturnom opsegu. Sredstva
za učvršćivanje mogu rešiti i najzahtevniji problem iz oblasti učvršćavanja.

U slučajevima kada se lepkovima za učvršćivanje zamenjuju

tradicionalni metodi postoje još dve dodatne prednosti. Prvo, eliminišu
se visoki troškovi skladištenja raznih rezervnih delova, i drugo, štedi se
vreme za dodatnu mašinsku obradu delova i spoja. Prikazan primer na
slici 10.

Slika 10.Učvršćivanje lepkom rukavca vratila i tela valjka štedi 1,5 sat rada na strugu

(slika i podatak iz kataloga ,,Loctite’’)

Način primene lepka

Primena lepkova za učvršćivanje je jednostavna. Površine delova

očistiti i odmastiti, naneti tanak sloj lepka na jednu ili obe površine.
Delovi se spajaju lakim uvrtanjem, kako bi se obezbedila ravnomernost
nanetog lepka (slika 11).
 Slika 11. Sloj nanešenog lepka

3.3.LEPKOVI ZA ZAPTIVANJE

Pripadaju grupi najrasprostranjenije vrste lepkova s obzirom da se

intenzivno koriste u svim granama industrije. Kod nas se za sada najviše
koriste lepkovi za elastično zaptivanje i lepljenje, a to su razne vrste
silikona na bazi acetona ili alkohola.

3.3.1. Zaptivanje cevnih navoja lepkom

Zaptivanje cevnih navoja je od velike važnosti u mnogim oblastima.

Dosadašnji metodi zaptivanja kao što su kudelja i PTFE traka često su
redstavljali problem za inženjere.

Zaptivni materijal može ostati mekan, dozvoljavajući da tečnost ili

gas prodru kroz zaptivku što može dovesti do začepljenja cevi koje
izaziva blokade i zagađenja, a takođe je i težak za primenu. Ovi
problemi mogu biti rešeni korišćenjem anaerobnih zaptivki (slika 12).

Lepkovi za zaptivanje obezbeđuju odmah zaptivenost lepljenog spoja

kod malih radnih pritisaka. Kada zaptivač potpuno očvrsne on zaptiva
do kritičnog pucanja cevi. Ovi zaptivači se koriste za većinu tečnosti i
gasova, a takođe i štite spoj od pojava korozije. Spoj je zaštićen i od
lomova izazvanih vibracijama i udarcima.

Slika 12. Zaptivanje grubog koničnog navoja

 Karakteristike i prednosti lepkova za zaptivanje cevnih navoja

 Tečna tokom montaže,

 Zaptiva bez obzira na jačinu stezanja,
 Zaptiva do kritičnog pritiska za pucanje cevi,
 Godinama kasnije obezbeđuje laku demontažu,
 Ne očvršćava izvan spoja, lako se čisti,
 Za kritične hidrauličke spojeve obezbeđen je lepak bez punioca,
 Niska cena po zaptivenom spoju,
 Laka primena u serijskoj proizvodnji.

Način primene lepka

Primena zaptivki za cevne navoje je jednostavna. Površine

komponenti dobro očistiti i odmastiti. Naneti kontinualni prsten lepka
direktno iz tube na prvi spoljni ili unutrašnji navoj i izvršiti ručno
spajanje u željeni polozaj (slika 13).

Slika 13. Zaptivni sloj lepka u navojnom spoju

3.3.2.Ravno zaptivanje i lepljenje

Ravno zaptivanje je veoma važno i primenjuje se u mnogim

oblastima. Dosadašnje metode zaptivanje čvrstim zaptivkama, koje nisu
efikasne u pogledu efikasnosti i vremenskog perioda zaptivanja, a
potrebno je i periodično dotezanje, zamenjene su lepkovima za ravno
zaptivanje.

Kod održavanja potreban je čitav lager različitih zaptivki, koje se ne

mogu više putaupotrebiti. Zato inženjeri sve više pribegavaju zaptivanju
lepkovima, pri čemu je značajna učteda vremena, a i manja cena po
zaptivenom spoju.

Lepkovi za manje zazore do 0,25 mm očvršćavaju anaerobno. Dok

oni za veće zazore od 0,5 mm, ostvaraju vezu adhezijom i očvršćavaju u
zavisnosti od vlaznosti vazduha. Ispunjavaju neravnine i ogrebotine tako
da nije potrebna fina mašinska obrada.

Primenjuju se kod zaptivanja prirubničkih spojeva, reduktora,

manjača, motora, pumpi, i sl.

Karakteristike i prednosti lepkova za ravno zaptivanje

 Nema efekat podmetača – kontrolisane su tolerancije,

 Nema potrebe za dotezanjem,
 Popunjava sve neravnine – nije potrebna fina mašinska obrada
površina,
 Delovi se lako demontiraju i posle dužeg vremena,
 Momentalno zaptiva na niske pritiske,
 U potpuno očvrslom stanju otporan na visoke pritiske.

Način primene lepka

Pre prenočenja lepka povrčine treba očistiti i odmastiti. Nanosi se na

jednu površinu u vidu neprekidnog zatvorenog prstena, direktno iz
pakovanja. Neki se mogu nanositi i rolerom kao na slici 14.

Slika 14. Načini nanošenja lepka

3.3.3.Elastično zaptivanje i lepljenje

Lepkovi za elastično zaptivanje i lepljenje se primenjuju u mnogim

oblastima industrijske proizvodnje i održavanja postojeće opreme.

Svrstavaju se u grupu lepkova opšte namene jer se mogu primetiti

skoro na svim materijalima: staklu, drvetu, keramici, metalu, plastici,
gumi, i dr.

Ostvaruju odličnu adheziju sa svim materijalima. U osnovi su silikoni

na bazi acetona ili alkohola. Otporni su na razne vrste opterećena,
zatezanje, smicanje, pritisak, vibracije, toplotno širenje.

Karakteristike lepka

 Spaja, zaptiva, izoluje, zaliva i prigušuje,

 Očvršćava na sobnoj temperaturi,
 Ostaje elastičan i postojan i na visokim temperaturama,
 Jednokomponentan i jednostavan za nanošenje,
 Visoka otpornost na hemikalije,
 Odlična adhezija,
 Pogodan za spajanje stakle, drveta, gume, keramike, plastike,
fiber stakla, tekstila i metala.

Prednosti primene elastičnih zaptivki u proizvodnom procesu

o Bez rastvarača, dobro ispunjava,

o Izdržava prekomerno razvlačenje i savijanje,
o Uspešno lepi, zaptiva i štiti delove izložene udarnim
opterećenjima, vibracijama, smicanju, kao i naprezanjima koji su
izazvana različitim koeficijentima toplotnog širenja,
o Temperaturna postojanost u rasponu od -60 0C do +275 0C,
o Hemijski je neutralan, ne zagađuje čovekovu okolinu.
 Način primene lepka

Nanosi se jednostavno direktno iz tube standardnim alatima za

potiskivanje. Alati za potiskivanje i doziranje mogu biti mehanički,
pneumatski ili električni, slika 15.

Površine koje se lepe ili zaptivaju moraju biti čiste i odmašćene.

Slika 15. Alati za nanošenje lepka

ZAKLJUČAK

Lepljenje kao postupak spajanja materijala u nerazdvojivu vezu tj. Lepkovi

kao materijali za ostvarenje veze, kod nas su jos uvek nedovoljno zastupljeni u
smislu primene kod proizvodnje i održavanja mašina u odnosu na evropske i
svetske proizvodjace.
Posebno se istice slaba zastupljenost inženjerskih lepkova s obzirom da su
relativno novijeg datuma, a inženjeri kod projektovanja i održavanja teže da
zadrže tradicionalne metode spajanja.Inženjerski lepkovi su proizvedeni po
najnovijim tehnologijama, a posebno kreirani za određenu vrstu materijala
imajuci u vidu uslove eksploatacije zalepljenog spoja, tako da ne treba sumnjati
u njihovu funkcionalnost.
Za pravilnu primenu inženjerskih lepkova potrebno je poznavanje materijala
koji se lepe, uslova eksploatacije, karakteristika lepkova i zalepljenih spojeva.
Pored toga potrebno je stalno praćenje razvoja proizvodnje lepkova kao i
edukacija o vrstama i mogucnostima lepkova u smislu primene.
S obzirom na radno iskustvo autora u održavanju mašina i opreme u procesu
proizvodnje i niza primera upotrebe inženjerskih lepkova, može se reći da su
inženjerski lepkovi neophodni kako za održavanje mašina tako i za proizvodnju
istih.Značajno je i to da su spojevi zalepljeni lepkom znatno jeftiniji od drugih
metoda spajanja, tako da bitno može smanjiti cenu kostanja gotovog proizvoda.
Nadajmo se da ce većina naših inženjera u mašinstvu prihvatiti novu
tehnologiju spajanja inženjerskim lepkovima i u skladu sa njom vršiti
projektovanje, proizvodnju i održavanje.
 LITERATURA

1. Jovičić J., Nikolić D., Đorđjevic V., Pantić M., Simić A., S., Tehnologija
obrade I, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, Zavod za
izdavanje udžbenika Novi Sad, 1988.
2. Majstorović A., Jovanović M., Osnovi zavarivanja, lemljenja i lepljenja,
Naucna knjiga, Beograd, 1995.
3. Molnar R., Mašinski materijali – praktikum sa radnom sveskom, Viša
tehnička škola, Zrenjanin, 2005.
4. Miltenović V., Mašinski elementi – oblici, proračun, priprema,
Univerzitet u Nisu – Mašinski fakultet, Niš, 2006.
5. Katalog proizvođača lepkova „Loctite“, na srpskom jeziku
6. www.henkel.com