Mihaly Csikszentmihalyi

Urednik
Mirjana Sovrović

Recenzent srpskog izdanja

prof. dr Zarko Trebješanin

Naslov originala
Mihaly Csikszentmihalyi, Flow
The Psychology ofOptimal Experience
Copyright © 1990, Mihaly Csikszentmihalyi
© Fedon, Beograd
Mihalj Čiksentmihalji

TOK
Psihologija optimalnog
iskustva

Prevela sa engleskog
Vera Varadi

Redakcija prevoda
Mirjana Sovrović

Jedon
Beograd, 2017
Izabeli, Marku i Kristoferu
 1

Sreća - pogled iz drugog ugla

Uvod

Pre 2300 godina Aristotel je zaključio da, više od

svega drugog, muškarci i žene žele sreću.1 Sreći se teži
zbog nje same, dok druge ciljeve - zdravlje, lepotu, no-
vac ili moć - cenimo samo zato što očekujemo da nas
usreće. Od Aristotela do danas promenilo se mnogo
toga. Naše razumevanje sveta zvezda i atoma proširilo
se do neslućenih granica. U poređenju s današnjom
ljudskom vrstom i moćima kojima danas raspolažemo
grčki bogovi doimaju se poput bespomoćne dece. A1

1 Aristotelovo shvatanje sreće najjasnije je razvijeno u Niko-

mahovoj etici, u I knjizi, i 9. i 10. poglavlju IX knjige. Savremena
psihološka i sociološka istraživanja sreće počela su relativno ka-
sno, ali su u poslednje vreme intenzivirana. Jedan od prvih i još
uvek uticajnih radova na ovom polju je delo Normana Bradburna
The structure ofPs^chological^ellBeing^ftA&ovcm 1969), ukojem
autor zastupa stav da su sreća i nesreća nezavisne jedna od dru-
ge; drugim rečima, čovek može biti istovremeno srećan i nesre-
ćan. Dr Ruut Veenhoven sa roterdamskog univerziteta Erazmus
ipak, tokom proteklih vekova jedva da se išta promeni-
lo u ovoj, najvažnijoj oblasti. Ništa bolje od Aristotela
ne razumemo šta je sreća, a kada je reč o učenju kako
da to blaženo stanje dostignemo, moglo bi se ustvrditi
da nismo ostvarili nikakav napredak.
Uprkos činjenici da smo danas zdraviji i da duže ži-
vimo, uprkos tome što su i oni najmanje bogati među
nama okruženi materijalnim luksuzom2 o kojem se pre
samo nekoliko desetina godina nije moglo ni sanjati (u
palati Kralja Sunca bilo je samo nekoliko kupatila, sto-
lice su bile retke čak i u najbogatijim srednjovekovnim
kućama, nijedan rimski vladar nije mogao da uključi
televizor kako bi ubio dosadu), te bez obzira na sve ono
čudesno naučno znanje na koje se po volji možemo po-
zvati, ljudi često završavaju s osećanjem da su protraćili

nedavno je objavila Databook of Happiness, knjigu koja saži-

ma 245 istraživanja sprovedenih u 32 zemlje u periodu između
1911. i 1975. godine (Veenhoven 1984); drugi deo je u pripre-
mi. Arhimedova fondacija iz Toronta takođe ima za cilj praćenje
ispitivanja ljudske sreće; njihov prvi zbornik pojavio se 1988.
Oksfordski socijalni psiholog Michael Argyle objavio je 1987.
godine knjigu The Psychlogy of Happiness. Ideje i istraživanja iz
ove oblasti iscrpno navodi i delo Stracka, Argylea & Schwartza
(1990).
2 Sadržajni opisi uslova svakodnevnog života u nekoliko
proteklih vekova mogu se naći u History ofPrivate Life, zborni-
ku koji je priređen pod uredništvom Philippea Ariesa i Georgesa
Dubya. Prva knjiga, From Pagan to Byzantium, koju je uredio
Paul Veyne, izdata je 1987. Drugi ključni tekst o toj temi napi-
sao je Fernand Braudel, The Structures of Everyday Life. (Prva
knjiga na engleskom pojavila se 1981.) Podaci o promenama u
opremanju kuća mogu se naći kod Le Roy Ladurie (1979), i
Csikszentmihalyi i Rochberg-Halton (1981).
 život, da su, umesto da budu ispunjeni srećom, godine
svog života proveli u strepnji i dosadi.
Da li je to zato što je Ijudskoj vrsti suđeno da osta-
ne neispunjena, da svako od nas uvek želi više nego
što može da ima? Ili je sveprožimajuća nelagodnost
koja nam često zagorčava čak i najdragocenije trenut-
ke posledica činjenice da sreću tražimo na pogrešnim
mestima? Namera ove knjige je da iskoristi neka od
sredstava moderne psihologije kako bi istražila jedno
vrlo staro pitanje: kada se ljudi osećaju najsrećnije? Ako
počnemo da naziremo odgovor na njega, možda ćemo
na kraju biti sposobni da uredimo život tako da sreća
u njemu igra veću ulogu.
Dvadeset pet godina pre no što sam počeo da pišem
ove redove došao sam do otkrića za čije su mi razume-
vanje bile potrebne sve te godine. Nazvati to „otkri-
ćem značilo bi, možda, zavesti na pogrešan put, jer su
Ijudi toga bili svesni još od osvita vremena. Ipak, reč je
adekvatna jer, iako je sam moj pronalazak bio dobro
poznat, nije ga opisala niti teorijski objasnila odgova-
rajuća naučna disciplina, u ovom slučaju psihologija.
Tako sam sledećih četvrt veka proveo istražujući taj
neuhvatljivi fenomen.
I „otkrio” sam da sreća nije nešto što se dešava. Ona
nije rezultat srećnih okolnosti ili slučaja. Nije nešto
što se kupuje novcem ili ostvaruje po zapovesti. Ne
zavisi od spoljašnjih događaja već pre od toga kako te
događaje tumačimo. Sreća je, u stvari, stanje za koie
se svako od nas mora lično pripremiti, koje se mora
negovati 1 štititi. Ljudi koji nauče da upravljaju unu-
trasnpm iskustvom biće sposobni da određuju kvalitet
svog zivota, koji je blizu upravo onoliko koliko je svako
od nas u stanju da bude srećan.
 Ipak, sreću ne možemo dostići svesnim nastojanjem
da je se domognemo. „Dovoljno je da se upitaš da li
si srećan i već prestaješ da to budeš”, rekao je Džon
Stjuart Mil. Sreću nalazimo kada smo potpuno uklju-
čeni u svaku pojedinost svog života, bila ona dobra ili
loša, a ne tako što nastojimo da neposredno tragamo
za njom. Austrijski psiholog Viktor Frankl divno je to
sumirao u predgovoru svoje knjige Nečujan vapaj za
smislom: ,,Ne postavljaj uspeh kao svoj cilj - što više
uzimaš uspeh kao cilj, to ćeš ga pre i više promašiti. Jer
uspeh, kao ni sreća, ne može biti dosegnut; on mora
da nastane... kao nenameran propratni učinak našeg
posvećivanja putu koji nas nadilazi”.
Kako onda da dostignemo taj neuhvatljivi cilj do ko-
jeg se ne može stići direktnim putem? Moja izučavanja,
kojima sam posvetio poslednjih četvrt veka, uverila su
me da način postoji. To je zaobilazni put koji započinje
sticanjem kontrole nad sadržajima sopstvene svesti.
Naša percepcija vlastitog života rezultat je brojnih
sila koje oblikuju iskustvo, pri čemu svaka od njih ima
uticaj na to da li ćemo se osećati dobro ili loše. Većina
tih sila su izvan naše kontrole. Ne možemo mnogo
da učinimo u vezi sa svojim izgledom, temperamen-
tom, konstitucijom. Ne možemo da odlučimo - bar
zasad - koliko ćemo biti visoki ili pametni. Ne mo-
žemo da biramo roditelje, niti vreme rođenja, kao što
nije u vašoj ili mojoj moći da odlučimo hoće li biti
rata ili ekonomske krize. Uputstva sadržana u našim
genima, snaga gravitacije, polen u vazduhu, istorijski
period u kojem smo rođeni - ti i bezbroj drugih uslova
određuju šta vidimo, kako se osećamo, šta činimo. Ni-
je ni čudo što verujemo da našu sudbinu prevashodno
određuju spoljašnji činioci.
 Ipak, svi smo doživeli periode u kojima, umesto da
nas tuku nepoznate sile, osećamo da vladamo svojim
postupcima, da smo gospodari sopstvene sudbine. U
retkim situacijama u kojima se to dogodi osećamo us-
hićenje, ogromnu radost koju dugo negujemo u duši
i koja nam u sećanju postaje merilo onoga što bi život
trebalo da bude.
Upravo to podrazumevamo pod optimalnim is-
kustvom. To je ono što oseća mornar kad čvrsto drži
pravac dok mu vetar mrsi kosu, dok brod seče talase —
jedra, trup, vetar i more bruje u harmoniji koja podrh-
tava u mornarevim venama. Ono što oseća slikar kada
boje na platnu počnu da stvaraju uzajamnu magnetsku
napetost, a pred zadivljenim stvaraocem se oblikuje no-
va stvar, živa forma. Ili pak ono što oseti otac kada dete
prvi put odgovori na njegov osmeh. Takvi događaji ne
zbivaju se samo kada su spoljašnje okolnosti povoljne,
naprotiv: ljudi koji su preživeli koncentracione logore
ili oni koji su proživeli gotovo fatalne fizičke opasnosti
često se sećaju kako su usred svojih muka, kao odgovor
na tako jednostavne događaje kao što su ptičiji cvrkut
u šumi, svršetak nekog posla ili deljenje korice hleba s
prijateljem, iskusili nesvakidašnje prosvetljenje.
Nasuprot onome u šta obično verujemo, takvi tre-
nuci, najbolji trenuci našeg života, nisu časovi pasiv-
nosti, puke prijemčivosti, opuštenosti - iako se i u ta-
kvim iskustvima može uživati, naročito ukoliko smo
naporno radili da bismo ih ostvarili. Do najboljih tre-
nutaka obično dolazi onda kada su nečije telo ili svest
napregnuti do krajnjih granica u voljnom naporu da se
ostvari nešto teško i vredno truda. Optimalno iskustvo
je, dakle, nešto što sami stvaramo. Za dete, to mo-
že biti trenutak u kojem drhtavom ručicom postavlja
poslednju kocku na kulu koju je sagradilo, kulu višu
no ijedna pre nje; za plivača, to je pokušaj da obori
sopstveni rekord; za violinistu, ovladavanje kompliko-
vanim muzičkim pasažem. Za svakog od nas postoje
hiljade prilika, hiljade izazova da proširi sebe.
Takva iskustva nisu nužno prijatna u trenutku u
kojem se dešavaju. Plivača su možda boleli mišići dok
je plivao u svojoj nezaboravnoj trci, možda mu se či-
nilo da će mu pluća eksplodirati ili da će se onesvestiti
od umora - a ipak su to bili možda najbolji trenuci
njegovog života. Uspostavljanje kontrole nad životom
nikad nije lako, a ponekad može biti zaista bolno. Ali
na duže staze, optimalna iskustva pretvaraju se u ose-
ćaj majstorstva - ili, možda bolje, u osećaj učesća u od-
ređivanju sadržaja života - koji se približava onome što,
više od bilo čega što možemo i da zamislimo, obično
podrazumevamo pod srećom.
Tokom istraživanja pokušao sam da, Što je tačnije
moguće, razumem kako su se Ijudi osećali kada im
je bilo najbolje, i zašto. Moje prve studije uključivale
su nekoliko stotina „stručnjaka” - umetnika, sporti-
sta, muzičara, šahista, hirurga - drugim rečima, ljudi
za koje pretpostavljamo da provode vreme upravo u
onim aktivnostima koje najviše vole. Iz njihovih izve-
štaja o tome kako su se osećali dok su radili ono što
žele, razvio sam teoriju optimalnog iskustva zasnovanu
na konceptu toka3 — stanja u kojem su ljudi toliko za-

3 Moj rad na optimalnom iskustvu započinje mojom dok-

torskom disertacijom, koja je obuhvatila studiju o mladim
umetnicima i načinima na koji oni stvaraju sliku. Neki rezultati
su bili izloženi u knjizi The Creative Vision (Getzels & Chiks-
zentmihalyi 1976). Od tada se pojavilo više desetina članaka na
okupljeni nekom aktivnošću da sve drugo kao da gubi
značaj; samo iskustvo pruža toliko uživanja da će oni
nastaviti s tom aktivnošću po svaku cenu, samo da bi
mogli da rade to što rade.
Pomoću tog teorijskog modela moj istraživački tim
na Čikaškom univerzitetu, a kasnije i kolege iz celog
sveta, intervjuisali su hiljade pojedinaca iz različitih
slojeva. Ta istraživanja su ukazivala na to da Ijudi slič-
no opisuju optimalna iskustva: nezavisno od pola, sta-
rosti ili kulturnih razlika. Iskustvo toka nije karakte-
ristično samo za imućnu, industrijalizovanu elitu. O
njemu su jednako izveštavale starice iz Koreje, odrasli
iz Tajlanda i Indije, tinejdžeri iz Tokija, Navaho pa-
stiri, seljaci iz italijanskih Alpa, radnici na pokretnoj
traci iz Čikaga.
U početku smo podatke dobijali iz intervjua i upit-
nika. Da bismo dostigli veću preciznost, vremenom
smo razvili nov metod za merenje kvaliteta subjektiv-
nog iskustva. Ta tehnika, koju smo nazvali metodom
uzimanja uzorka iskustva4, zasniva se na sledećem:
ispitanici se zamole da nedelju dana nose pejdžer i
zapisuju kako se osećaju i o čemu misle pri svakom

tu temu. Prva knjiga koja direktno opisuje iskustvo toka jeste

BeyondBoredom ctndAnxiety (Csikszentmihalyi 1975). Poslednji
pregled akademskih istraživanja toka nalazi se u delu Optimcd
Experience: Psychological Studies ofFlow in Consciousness (Csiks-
zentmihalyi &: Csikszentmihalyi 1988).
4 Tu tehniku sam prvi put koristio u studiji odraslih rad-
nika, 1976. godirte; prva publikacija ticala se izučavanja adole-
scenata (Csikszentmihalyi, Larson & Prescott 1977). Detaljan
opis samog metoda može se naći u Csikszentmihalyi & Larson
(1984, 1987).
njegovom oglašavanju. Pejdžer se radioprenosnikom
aktivira svakoga dana, prosečno osam puta dnevno, u
slučajnim intervalima. Svaki ispitanik krajem nedelje
predaje zabeleženi materijai, filmski isečak svog života
sačinjen od izbora reprezentativnih trenutaka. Do sada
je sakupljeno više od sto hiljada ovakvih serija iskusta-
va iz raznih krajeva sveta. Na tim podacima zasnovani
su zaključci ove knjige.
Izučavanje toka koje sam započeo na Čikaškom
univerzitetu sada se proširilo po čitavom svetu. Istra-
živači u Kanadi, Nemačkoj, Italiji, Japanu i Australiji
dali su se na posao. Najvećom kolekcijom podataka
van Čikaga trenutno raspolaže Institut za psihologiju
medicinskog fakulteta u Milanu. Mnogi su zaključili
da im je koncept toka koristan: psiholozi koji izuča-
vaju sreću, životno zadovoljstvo, istinsku motivaciju;
sociolozi koji u njemu vide suprotnost rastrojstvu i otu-
đenju; antropolozi koje zanimaju pojave kolektivnog
transa i rituala. Neki su implikacije toka proširili na
pokušaje razumevanja evolucije ljudske vrste, drugi na
rasvetljavanje religijskog iskustva.
Ali tok nije tek akademska stvar. Samo nekoliko
godina nakon što je prvi put objavljena, teorija to-
ka počela je da se primenjuje na različita praktična
pitanja.5 Kad god je cilj poboljšanje kvaliteta života,
ona može da ukaže na pravi put. Ona je inspirisala
stvaranje eksperimentalnih školskih planova, obuku
biznismena, dizajniranje proizvoda i usluga za razo-
nodu. Tok se sada koristi za razvoj ideja i postupaka u

5 Primene koncepta toka opisane su u prvom poglavlju Op-

timal Experience (Chikszentmihalyi & Csikszentmihalyi 1988).
kliničkoj psihologiji, rehabilitaciji maloletničke delin-
kvencije, organizaciji aktivnosti u staračkim domovi-
ma, dizajniranju muzejskih postavki i radnoj terapiji
hendikepiranih. Sve se to dogodilo u desetak godina
nakon prvih tekstova o toku u naučnim časopisima, a
postoje indikacije da će, u godinama koje dolaze, uticaj
te teorije samo rasti.

Mada su brojne knjige i članci o toku pisani za

stručnjake, ovo je prvi put da se istraživanje optimal-
nog iskustva predstavlja širokoj čitalačkoj publici a nje-
gove implikacije na život pojedinca diskutuju. Ipak,
ono što sledi neće biti knjiga tipa „kako da...”. Napisa-
no je, doslovno, na hiljade takvih knjiga koje vam ob-
jašnjavaju kako da postanete bogati, moćni, voljeni ili
vitki. One vam, poput kuvara, govore kako da ostva-
rite određene, ograničene ciljeve6, što do kraja uspeju

6 Najranija objašnjenja ljudskog ponašanja, počev od Ari-

stotela, pretpostavljaju da su naši postupci motivisani određe-
nim ciljevima. Moderna psihologija je pak pokazala da se velik
deo onoga što ljudi čine može mnogo ekonomičnije objasniti
jednostavnijim, nesvesnim uzrocima. Važnost ciljeva kao neče-
ga što upravlja ponašanjem znatno je opala nakon ovih otkrića.
Jedan od izuzetaka su Alfred Adler (1956), koji je verovao da
Ijudi razvijaju hijerarhiju ciljeva koja određuje njihove odlu-
ke tokom života, i američki psiholozi Gordon Allport (1955) i
Abraham Maslow (1968), koji su verovali da lični ciljevi mogu
početi da utiču na postupke tek nakon zadovoljenja najosnov-
nijih potreba. Deo kredibiliteta ciljevi su povratili i u kogni-
da izvedu samo malobrojni. Ali sve i da to što savetuju
deluje, šta bi bio njihov naknadni rezultat u slučaju
(koji je malo verovatan) da se neko zaista pretvori u
vitkog, voljenog, moćnog milionera? Obično se dešava
da se ta osoba ponovo nađe na početku, s novom li-
stom želja, jednako nezadovoljna kao i pre. Ono Što bi
Ijude zaista zadovoljilo nije da postanu bogati ili vitki,
već da se dobro osećaju u svom životu. U traganju za
srećom, polovična rešenja ne funkcionišu.
Knjige, koliko god dobronamerne bile, ne mogu
nam dati recept za sreću. S obzirom na to da optimal-
no iskustvo zavisi od sposobnosti upravljanja onim što
se iz trenutka u trenutak dešava u svesti, svaka osoba
mora to da ostvari na temelju sopstvenih napora i sop-
stvene kreativnosti. Ono što knjiga ipak može da učini
- i što će ova pokušati da ostvari - jeste da u okviru
jedne teorije ponudi primere koji pokazuju kako život
može pružiti više uživanja, primere nad kojima bi se
čitaoci mogli zamisliti i iz kojih bi, potom, mogli iz-
vući vlastite zaključke.
Namera ove knjige nije da predoči listu razloga ,,za”
i „protiv” nečega, već da bude putovanje kroz oblasti
uma, shematski predstavljeno naučnim sredstvima.

tivnoj psihologiji, kada su istraživači poput Millera, Galantera

& Pribrama (1960), Mandlera (1975), Neissera (1976) i Emdea
(1980) koristili taj koncept da objasne faze donošenja odluke i
regulaciju ponašanja. Ja ne tvrdim da se većina Ijudi najveći deo
vremena ponaša na određeni način zato što se trudi da ostvari
svoje ciljeve; tvrdim samo to da ljudi, kada se ponašaju na taj
način, doživljavaju osećaj kontrole kojeg su lišeni u situacijama
u kojima njihovo ponašanje nije motivisano svesno izabranim
ciljevima (Csikszentmihalyi 1989).
Kao i sve prave avanture, ni ova neće biti laka. Od
onoga što sledi nećete imati velike koristi ukoliko ne
uložite izvestan intelektualni napor i ne posvetite se
nemilosrdnom promišljanju sopstvenih iskustava.
Tok će ispitati proces dostizanja sreće posredstvom
kontrole nad svojim unutrašnjim životom. Počećemo
razjašnjavanjem pitanja kako funkcioniše svest i kako se
ona kontroliše (drugo poglavlje); subjektivnim stanjima,
naime, možemo ovladati samo ako razumemo način
na koji su oblikovana. Sve što iskusimo - radost ili bol,
zainteresovanost ili dosadu - u umu je predstavljeno
kao informacija. Ako smo u stanju da tu informaciju
kontrolišemo, možemo da odlučimo kakav će nam ži-
vot biti.
Optimalno stanje unutrašnjeg iskustva je stanje u
kojem u svestipostoji red. Do takvog stanja dolazi kada
je psihička energija — ili pažnja — uložena u realistične
ciljeve i kada su sposobnosti na visini prilika za delova-
nje. Stremljenje nekom cilju dovodi do reda u svesnosti
jer osoba mora da usredsredi pažnju na zadatak koji je
pred njom i trenutno zaboravi na sve ostalo. Ljudi sma-
traju da su ti periodi borbe da se prevaziđu iskušenja
najprijatniji trenuci njihovog života (treće poglavlje).
Osoba koja je ostvarila kontrolu nad psihičkom ener-
gijom i uložila je u svesno izabrane ciljeve ne može a
da ne izraste u složenije biće. Premašujući svoje spo-
sobnosti, posežući za sve većim izazovima, takva osoba
postaje sve izuzetniji pojedinac.
Da bismo razumeli zašto u nekim stvarima koje
radimo uživamo više nego u drugima, razmotrićemo
uslove u kojima nastaje iskustvo toka (četvrto poglavlje).
„Tok” je reč kojom Ijudi opisuju stanje svog uma kada
u njihovoj svesti vlada red i kada ono što rade, šta god
to bilo, žele da nastave same te aktivnosti radi. Pregled
nekih aktivnosti koje redovno proizvode tok — kao što
su sportovi, igre, umetnost i hobiji - omogućiće nam
da lakše razumemo šta ljude čini srećnim.
Ipak, da bismo unapredili kvalitet svog života, ne
možemo se osloniti samo na igre i umetnost. Da bismo
ostvarili kontrolu nad onim što nam se dešava u umu,
na raspolaganju nam je gotovo beskrajan niz prilika za
uživanje — na primer, upotreba/zzzčfz'A veština i čulnih
sposobnosti, od atletike preko muzike do joge (peto po-
glavlje), ili razvoj simboličkih veština kao što su poezija,
filozofija ili matematika.
Većina Ijudi najveći deo života provodi radeći i bi-
vajući u interakciji s drugim osobama, naročito s čla-
novima porodice. Zato je od suštinskog značaja da
naučimo da poslove transformišemo u aktivnosti koje
proizvode tok (sedmo poglavlje), i da razmislimo o to-
me kako da svoje odnose s roditeljima, bračnim drugom,
decom i prijateljima učinimo kadrim da pruze uživanje
(osmo poglavlje).
Brojni životi prekinuti su tragičnim nesrećama, a
čak su i oni s najviše sreće podložni različitim streso-
vima. Ipak, takvi udarci ne moraju nužno da odagna-
ju osećanje sreće. Od načina na koji Ijudi reaguju na
stres zavisi da li će iz zle sreće izvući korist ili će biti
ojađeni. Deveto poglavlje opisuje načine na koje Ijudi
uspevaju da uživaju u životu uprkos tome što ihje pogo-
dila zla kob.
Konačno, opisaćemo kako ljudima polazi za rukom
da čitavo iskustvo spoje u smislen obrazac (deseto pogla-
vlje). Kada je to dostignuto i kada osoba oseća da vlada
životom te da taj život ima smisla, ne preostaje više
ništa što bi se moglo poželeti. Činjenica da neko nije
vitak, bogat ili moćan nema više nikakvog značaja.
Plima rastućih očekivanja je umirena; nezadovoljene
potrebe više ne uznemiravaju um. A tada se može uži-
vati čak i u najjednoličnijim iskustvima.
Zato će Tok istražiti šta sve obuhvata dostizanje tih
ciljeva. Kako se kontroliše svest? Kako se ona dovodi
u red da bi iskustvo postalo vredno uživanja? Kako se
ostvaruje složenost? Konačno, kako se može stvoriti
smisao? Put do ostvarenja tih ciljeva teorijski je rela-
tivno lak, ali u praksi veoma težak. Sama pravila su
prilično jasna i svakome razumljiva, ali nas ometaju
mnoge sile u nama i oko nas. To pomalo liči na poku-
šaje da se izgubi na težini: svako zna kako se to postiže,
svako to želi, a ipak je mnogima to gotovo nemoguće.
No, ulog je ovde veći. Nije reč samo o gubljenju ne-
koliko kilograma. Reč je o gubljenju šanse za život
vredan življenja.
Pre nego što opišemo kako se može dostići opti-
malno iskustvo toka, neophodno je da damo kratak
pregled prepreka ispunjenju, prepreka koje same po
sebi proizlaze iz ljudskog stanja. U starim pričama he-
roj je, pre nego što počne srećno da živi do kraja života,
tokom svoje herojske potrage morao da se sukobi s va-
trenim zmajevima i zlim čarobnjacima. Ta se metafora
može primeniti i na istraživanje psihe. Ustvrdiću da
primarni razlog iz kojeg je tako teško ostvariti sreću
leži u činjenici da, za razliku od mitova koje je ljudska
vrsta razvila da bi sebe ohrabriia i umirila, kosmos ni-
je stvoren da odgovara na naše potrebe. Osujećenje je
utkano u samo tkivo života. A kad god su neke od na-
ših potreba privremeno zadovoljene, odmah počinjemo
da želimo više. Ta hronična nezadovoljenost druga je
prepreka na putu zadovoljstva.
 Da bi izašla na kraj sa tim preprekama, svaka kul-
tura vremenom razvija odbrambena sredstva - razli-
čite oblike religije, filozofije, umetnosti i udobnosti
— koja nam pomažu da se zaštitimo od haosa. Poma-
žu nam da poverujemo kako kontrolišemo ono što se
dešava i pružaju nam razlog da budemo zadovoljni
svojom sudbinom. Te zaštite su, međutim, uspešne
samo neko vreme; nakon nekoliko vekova, nekad i
nakon samo nekoliko decenija, religija ili vera se is-
troši i prestane da obezbeđuje duhovnu hranu koju je
nekada pružala.
U pokušajima da vlastitim snagama, bez podrške
vere, ostvare sreću, ljudi obično nastoje da maksimal-
no uvećaju zadovoljstva koja su ili biološki progra-
mirana njihovim genima, ili ih je privlačnim učinilo
društvo u kojem žive. Bogatstvo, moć i seks postaju
osnovni ciljevi koji određuju pravac njihovim stremlje-
njima. Ali kvalitet života se na taj način ne može po-
boljšati. Prepreke na putu ispunjenja može prevazići
samo neposredna kontrola iskustva: sposobnost da,
iz trenutka u trenutak, iz svega što radimo izvlačimo
uživanje.

Koreni nezadovoljstva

Glavni razlog što je tako teško doći do sreće jeste taj

što univerzum nije oblikovan s mišlju o zadovoljstvu i
udobnosti Ijudske vrste. On je gotovo neizmerno velik,
a najvećim delom je neprijateljski prazan i hladan. To
je okvir za ogromno nasilje, kao kad povremeno eks-
plodira zvezda, pretvarajući u pepeo sve što se prostire
milijardama kilometara unaokolo. U smrtonosnim ga-
sovima pliva, možda, i poneka retka planeta čije nam
gravitaciono polje ne bi smrskalo kosti. Zdravo za goto-
vo ne treba uzimati čak ni planetu Zemlju, koja može
biti tako idilična i pitoreskna. Da bi preživeli na njoj,
ljudi su se milionima godina morali boriti protiv leda,
vatre, poplava, divljih životinja i nevidljivih mikroorga-
nizama koji dolaze niotkuda da bi nas istrebili.
Kao da se svaki put kad se izbegne neka neposred-
na opasnost, na horizontu pojavi nova i sofisticiranija
pretnja. Više ne možemo da proizvedemo novu sup-
stancu a da njeni nusprodukti odmah ne počnu da
zagađuju životnu sredinu. Tokom čitave istorije, oružja
koja su smišljena da nam obezbede zaštitu okrenula su
se protiv nas i zapretila da unište svoje tvorce. Čim se
izvesne bolesti suzbiju, virulentne postaju neke nove;
a ako se smrtnost na neko vreme i smanji, počne da
nas progoni prenaseljenost. Ona četiri surova jahača
Apokalipse nikad nisu daleko. Zemlja je možda naš
jedini dom, ali dom pun eksplozivnih mina spremnih
da svakog trenutka prasnu.
Nije reč o tome da je kosmos prepušten slučaju u
nekom apstraktnom matematičkom smislu. Kretanja
zvezda, preobražaji energije koji se odvijaju u njemu,
mogu se sasvim dovoljno predvideti i objasniti. Ali pri-
rodni procesi ne uzimaju u obzir ljudske želje. Oni
su gluvi i slepi za naše potrebe, te su stoga slučajni
u odnosu na poredak koji s obzirom na naše ciljeve
pokušavamo da ustanovimo. Meteor kojem predstoji
sudar s Njujorkom možda se pokorava svim zakoni-
ma kosmosa, ali i dalje ostaje prokleta neprilika. Virus
koji napada ćelije jednog Mocarta samo radi ono što
mu prirodno nailazi, iako zadaje težak gubitak čove-
čanstvu. „Kosmos nije neprijateljski, a ipak nije ni pri-
jateljski”, rekao je Dž. H. Holms. ,,On je jednostavno
ravnodušan.”
Jedan od najstarijih koncepata u mitu i religiji je
haosd On je prilično stran fizičkim i biološkim nau-
kama budući da su, u kategorijama tih nauka, doga-
đaji u kosmosu savršeno opravdani. Na primer, „teorija
haosa” u nauci pokušava da opiše pravilnosti u onome
što izgleda potpuno slučajno. U psihologiji i drugim
humanističkim naukama, međutim, haos ima druga-
čije značenje: ako se, naime, kao polazna tačka uzmu
Ijudski ciljevi i želje, u kosmosu zaista postoji nepo-
mirljivi haos.
Nema mnogo toga što mi kao pojedinci možemo
da učinimo da bismo promenili način na koji kosmos
funkcioniše. Tokom svog života veoma malo utičemo
na sile koje remete naše blagostanje. Važno je učiniti
sve što se može da se spreči nuklearni rat, da se ukine
socijalna nepravda, da se iskorene glad i bolesti. Ali
mudro je osloboditi se očekivanja da će napori da se

7 Može izgledati čudno što se knjiga koja se bavi optimal-

nim iskustvom zanima za haos kosmosa. Razlog tome je što
vrednost života može biti shvaćena samo ako se posmatra na
pozadini od problema i opasnosti. Još od prvog nama poznatog
književnog dela - Gilgameša, koji je napisan pre 35 vekova -
uobičajeno je da se, pre no što se neko odvaži da predloži načine
za popravljanje ljudske situacije, započne osvrtom na Prvi greh.
Njegov možda najbolji prototip je Danteova Božanstvena kome-
dija, u kojoj čitalac, da bi uopšte mogao da razmišlja o rešenju
životnih neprilika, najpre mora da prođe kroz vrata pakla (per
mesi vanell’eterno dolore...). U tom kontekstu navodimo ove ilu-
strativne primere: ne zbog osećaja za tradiciju, već zato što oni
psihološki i te kako imaju smisla.
promene spoljašnji uslovi odmah poboljšati kvalitet
naših života. Kao što je pisao Dž. S. Mil: „Nikakva
značajna unapređenja ljudske vrste neće biti mogu-
ća sve dok se ne dogodi velika promena u temeljnom
ustrojstvu ljudskog načina mišijenja.”
Kako se osećamo u vezi sa sobom, radost koju do-
bijamo od života, konacno i neposredno zavisi od toga
kako um filtrira i tumači svakodnevna iskustva. Na-
ša sreća zavisi od unutrašnje harmonije a ne od naše
kontrole nad nadmoćnim silama kosmosa. Svakako je
potrebno da nastavimo da učimo kako da ovladamo
spoljašnjim okruženjem, jer od toga možda zavisi naš
fizički opstanak. Ipak, to ovladavanje neće dodati ni
mrvicu tome koliko se dobro osećamo kao pojedinci,
niti će redukovati haos sveta onako kako ga mi doži-
vljavamo. Da bismo to postigli, moramo naučiti da
ovladamo samom svešću.
Svako od nas ima predstavu, ma koliko mutnu, o
tome šta želi da postigne pre nego što umre. Blizina
ostvarenju tog cilja postaje mera kvaliteta našeg života.
Ako on ostane van našeg domašaja, bivamo sve ozlo-
jeđeniji i rezigniraniji; ako smo ga barem delimično
ostvarili, doživljavamo sreću i zadovoljstvo.
Za većinu ljudi na našoj planeti životni ciljevi su
jednostavni: preživeti, ostaviti za sobom decu koja će
takođe preživeti i, ako je moguće, sve to postići uz od-
ređenu meru udobnosti i dostojanstva. U favelama koje
se šire oko južnoameričkih gradova, u sušnim afričkim
predelima, među milionima Azijata koji iz dana u dan
moraju da rešavaju problem gladi, nečem više od toga
se i ne može nadati.
No čim su ti osnovni problemi preživljavanja ljudi
rešeni, puka činjenica da im ne nedostaje hrane i da
imaju udoban krov nad glavom nije im više dovolj-
na da budu zadovoljni. Rađaju se nove potrebe i nove
želje.8 Sa izobiljem i moći pojačavaju se i očekivanja,
a kako nivo našeg bogatstva i udobnosti neprestano
raste, osećaj blagostanja za koji se nadamo da ćemo do-
stići neprestano se udaljava. U vreme kada je deset hi-
ljada kuvara pripremalo hranu za trpezu Kira Velikog,
ostatak Persije jedva da je imao šta za jelo. U današnje
vreme svakom domaćinstvu „prvog sveta” dostupni
su recepti iz svih mogućih podneblja, pa se mogu na-
praviti gozbe istovetne gozbama vladara iz prošiosti.
Samo, čini li nas to zadovoljnijima?
Taj paradoks rastućih očekivanja navodi na pomi-
sao da usavršavanje kvaliteta života može biti neostva-
riv zadatak. Zapravo, nije problem u samoj našoj želji
da zaoštravamo svoje ciljeve, sve dotle dok uživamo u
borbi na putu do njih. Problem se pojavljuje kada su
Ijudi toliko fiksirani za ono što žele da dostignu da pre-
staju da izvlače zadovoljstvo iz sadašnjeg trenutka. Ka-
da do toga dođe, proigrali su priliku za zadovoljstvo.
lako dokazni materijal sugeriše da je u taj osujeću-
jući jaram rastućih očekivanja uhvaćena većina ljudi,9

8 Najpoznatiju formulaciju odnosa između potreba „nižeg

reda”, kao što su preživljavanje i sigurnost, i „viših” ciljeva, kao
što je samoostvarenje, dao je Abraham Maslow (1968, 1971).
9 Brojni autori navode da je hronično nezadovoljstvo statu-
som quo odlika modernog vremena. Geteov Faust, tipičan mo-
derni čovek, dobio je od đavola moć pod uslovom da nikad ne
bude zadovoljan onim što ima. Uspela novija obrada ove teme
može se naći kod Bermana (1982). Verovatnije je, ipak, da je
žudnja da se ima više od onoga što ćovek ima univerzalna ljud-
ska crta, po svemu sudeći povezana s razvojem svesti.
mnogi pojedinci su našli načina da ga izbegnu. To su
oni koji su, nezavisno od svojih materijalnih uslova,
bili u stanju da poboljšaju kvalitet svog života, oni koji
su zadovoljni i koji znaju kako da Ijude oko sebe učine
bar malo srećnijima.
Takvi pojedinci vode krepak, energičan život, otvo-
reni su za različita iskustva, ne prestaju da uče do po-
slednjeg dana, snažno su povezani s drugim ljudima i
sredinom u kojoj žive i posvećeni njima. Oni uživaju u
svemu što rade, čak i ako je to jednolično ili teško; go-
tovo se nikad ne dosađuju i bez posebnih napora savla-
đuju prepreke na svom putu. Možda je njihova najveća
snaga u tome što imaju kontrolu nad svojim životom^

Sreća i zadovoljstvo životom zavise od toga koliki raskorak

neko vidi između onoga što želi i onoga što poseduje. Često
se primećuje da očekivanja imaju tendenciju rasta. Na primer,
prema istraživanju koje je sproveo dnevni list Chicago Tribune
(24. septembar) Amerikanci koji zarađuju više od 100.000 do-
lara godišnje (2% populacije) veruju da im je za udoban život
potrebno 88.000 dolara godišnje; oni koji zarađuju manje misle
da bi i 30.000 bilo dovoljno. Bogatiji su izjavili da bi im za ispu-
njenje snova bilo potrebno četvrt miliona, dok prosečni američ-
ki san košta jednu petinu te svote.
Istraživači koji su se bavili kvalitetom života često izveštavaju
o sličnim nalazima: na primer, Campbell, Converse & Rodgers
(1976); Davis (1959); Lewin i sar. (1944, 1962); Martin (1981);
Michalos (1985); i Williams (1975). Ti pristupi se uglavnom ba-
ve spoljašnjim, ekstrinsičnim uslovima sreće, kao što su zdravlje,
materijalno stanje itd. Ova knjiga bavi se srećom kao rezultatom
onoga što ljudi čine.
10 Pokušaj da se ostvari kontrola nad sobom jedan je od naj-
starijih ciljeva psihologije. U svom lucidnom pregledu nekoliko
stotina članaka o različitim tradicionalnim intelektualnim teh-
nikama za ovladavanje sobom (na primer, joga, različiti filozofski
Kasnije ćemo videti kako su uspeli da dostignu takvo
stanje. Ali pre nego što se pozabavimo time, potrebno
je da razmotrimo neka sredstva koja su se vremenom
razvila kao zaštita od haosa, kao i razloge iz kojih ta-
kve, spoljašnje odbrane, često ne funkcionišu.

Štitovi kulture

Tokom evolucije čoveka, s postepenim porastom

svesti o veličini vlastite izolovanosti u kosmosu i ne-
pouzdanosti vlastitog uticaja na preživljavanje, svaka
grupa ljudi razvijaia je mitove i verovanja kako bi hao-
tične, razorne sile kosmosa preobrazila u savladive, ili
barem razumljive obrasce. Jedna od osnovnih funkcija
svake kulture je da svoje pripadnike zaštiti od haosa,
uveri ih u to da su značajni, te da su na putu konačnog
uspeha.11 Eskim, lovac iz sliva Amazona, Kinez, Nava-
ho Indijanac, australijski Aboridžin, Njujorčanin — svi
su oni prihvatali zdravo za gotovo da žive u centru uni-*11

pravci, psihoanaliza, psihologija ličnosti, samopomoć) Klausner

(1965) zaključuje da se ta kontrola odnosi na četiri oblasti: (1)
kontrola postignuća ili ponašanja; (2) kontrola psiholoških sila
koje su u osnovi ponašanja; (3) kontrola intelektualnih funkcija,
na primer mišljenja; (4) emocionalna kontrola.
11 Up., na primer, Nelsonov pregled ovog pitanja. Pozitivan
uticaj kulture na interesantan način razmatra Ruth Benedict
pomoću pojma „sinergije” (Maslow & Honigmann 1970), kao i
Laszlova teorija perspektive opštih sistema. (Up., takođe, Red-
field 1942; von Bertalanffy 1960, 1968; i Polanyi 1968, 1969).
Primer za to kako pojedinac stvara smisao u kontekstu kulture,
up. Csikszentmihalyi & Rochberg-Halton (1981).
verzuma te da proviđenje upravo njih najkraćim putem
vodi u budućnost.12 Bez takve vere u svoju ekskluzivnu
privilegovanost bilo bi veoma teško suočiti se s nadmo-
ći nepovoljnih okolnosti postojanja.
Tako bi trebalo da bude. Ipak, dođu vremena kada
osećanje da smo pronašli zaštitu u okrilju prijateljskog
kosmosa postaje opasno. Ničim nepotkrepljeno pove-
renje u te štitove, te kulturne mitove, u stanju je, u
situaciji u kojoj oni ne uspeju da ispune očekivanja,
da dovede do isto tako ogromnog razočaranja. To se
obično dešava kad god neku kulturu dugo prati sreća
i kada neko vreme zaista deluje da je pronašla način da
upravlja silama prirode. U tom trenutku ona logično
počinje da veruje kako predstavlja izabrani narod koji
više ne mora da se plaši bilo kakve ozbiljne prepreke.
Rimljani su takav trenutak dostigli nakon što su veko-
vima vladali Mediteranom, Kinezi su verovali u svoju
nepromenljivu superiornost pre mongolskih osvajanja,
a Asteci pre dolaska Španaca.
Taj kulturni hibris, ili uobražena pretpostavka o
tome na šta imamo pravo u kosmosu koji je u osnovi
neosetljiv na ljudske potrebe, uopšteno gledano, vodi
u nevolje. Neosnovani osećaj sigurnosti pre ili kasnije
dovodi do surovog otrežnjenja. Kada počnu da veruju
kako je progres neizbežan a život lak, ljudi, suočeni s
prvim znacima nesreće ili bede, mogu brzo da izgube
hrabrost i odlučnost. Čim shvate da ono u šta su vero-
vali nije potpuno istinito, napuštaju veru i u sve ostalo

12 Etnocentrizam je jedna od osnovnih osobina svake kul-

ture; up., na primer, Le Vine & Campbell (1972), Cshikszent-
mihalyi (1973).
što su naučili. Lišeni uobičajene podrške koju su im
obezbeđivale kulturne vrednosti, batrgaju se u močvari
teskobe i apatije.
Takve simptome razočaranja danas nije teško pri-
metiti. Najočigledniji simptom je sveprisutna nezainte-
resovanost koja utiče na ogroman broj života. Istinski
srećni pojedinci su prava retkost. Koliko Ijudi poznaje-
te koji uživaju u onome što rade, umereno su zadovolj-
ni svojom sudbinom, ne žale zbog prošlosti i u buduć-
nost gledaju s istinskim poverenjem? Ako je Diogenu
s njegovim fenjerom bilo teško da pre dvadeset tri veka
pronađe jednog poštenog čoveka, danas bi verovatno
imao još više nevolja da pronađe srećnog.
Ta opšta nelagodnost nije neposredno uslovljena
spoljašnjim uzrocima. Za razliku od tolikih drugih
naroda u savremenom svetu, mi za svoje probleme ne
možemo kriviti surovu životnu sredinu, sveopšte siro-
maštvo niti ugnjetavanje okupacione vojske. Koreni
našeg nezadovoljstva su unutrašnji, i svako ih mora
razmrsiti lično, sopstvenim snagama. Štitovi koji su u
prošlosti funkcionisali - red koji su nekada obezbeđi-
vali religija, patriotizam, etničke tradicije i navike koje
su usadile društvene klase - prestaju da budu efikasni
za sve veći broj ljudi koji se oseća izložen surovim ve-
trovima haosa.
Nedostatak unutrašnjeg reda ispoljava se u subjek-
tivnom stanju koje neki nazivaju ontološkom strep-
njom ili egzistencijalnim strahom.13 U osnovi, to je

13 Stručnjaci za ontoiošku (egzistencijalnu) strepnju, bar u

poslednjih nekoliko vekova, bili su pesnici, slikari, dramski pi-
sci i drugi umetnici. Od filozofa se svakako moraju pomenu-
ti Kierkegaard (1944, 1954), Heidegger (1962), Sartre (1956)
strah od bivstvovanja, osećanje da život nema smisla
i da nema smisla nastavljati s postojanjem. Čini se da
ništa nema smisla.14 U poslednjih nekoliko generacija,
dosad nezabeleženu pretnju našim nadama dodala je
i avet nuklearnog rata. Istorijski napori ljudske vrste
kao da više nemaju nikakvog smisla. Mi smo samo
zaboravljene čestice što plutaju u praznini. Sa svakom
godinom koja prolazi, u umovima mnoštva uvećava se
haos fizičkog kosmosa.
Prolazeći kroz život od nadom ispunjenog neznanja
mladosti do otrežnjenja u odraslom dobu, ljudi se pre
ili kasnije suočavaju s pitanjem koje ih sve više izjeda:
„Zar je ovo sve?” Detinjstvo može biti bolno, mladost
zbunjujuća, ali za većina ljudi iza svega toga postoji
očekivanje da će stvari biti bolje kad odrastu. U prvim
odraslim godinama budućnost još uvek izgleda obeća-
vajuće: opstaje nada da će čovek ostvariti svoje ciljeve.
Ali ogledalo u kupatilu neizbežno pokazuje prve sede
i potvrđuje činjenicu da onih nekoliko suvišnih kilo-
grama nema nameru da spadne; vid neumitno slabi,
a telom počinju da sevaju neobjašnjivi bolovi. Kao što
konobari u restoranima počinju da postavljaju okolne

i Jaspers (1923, 1955), a od psihijatara Sullivan (1953) i Laing

(1960, 1961).
M Iskustvo je smisaono kada je na pozitivan način povezano
s ciljevima pojedinca. Život ima smisla kada imamo svrhu koja
opravdava nasa nastojanja i kada je iskustvo uređeno. Da bi se
ta uređenost iskustva postigla, često je neophodno postulirati
neku natprirodnu silu, ili kakav bogomdani plan, bez kojih ži-
vot možda nema smisla. Up. i Cshikszentmihalyi & Rochberg-
Halton (1981). Problem smisla biće dublje razmotren u desetom
poglavlju.
stolove za doručak dok mi još večeramo, ti nagoveštaji
smrtnosti jasno prenose poruku: tvoje vreme je isteklo,
vreme ti je da pođeš. Gotovo niko nije spreman kada
se to dogodi. „Čekaj malo, ne može biti da se to do-
gađa meni! Nisam još ni počeo da živim. Gde su sve
one pare koje sam hteo da zaradim? Gde su sva ona
uživanja kojima sam se nadao?”
Osećanje da smo zavedeni ili prevareni razumljiva
je posledica tog osvešćenja. Od najranijih dana uslo-
vljavani smo da verujemo da će se za nas pobrinuti po-
voljna sudbina. Konačno, izgleda da se svi slažemo da
smo imali veliku sreću da živimo u najbogatijoj zemlji
koja je ikada postojala, u naučno najnaprednijem peri-
odu ljudske istorije, okruženi najefikasnijom tehnolo-
gijom, zaštićeni najmudrijim Ustavom. Otuda je imalo
smisla očekivati da ćemo živeti bogatijim, smislenijim
životom od nekadašnjih predstavnika ljudske rase. Ako
su naši dedovi mogli da budu zadovoljni živeći u toj
smešno primitivnoj prošlosti, zamislite samo koliko će-
mo mi biti srećni! Naučnici su nam rekli da je to tako,
propovedaii su to i sa crkvenih predikaonica, a to su
potvrdile i hiljade TV reklama koje slave dobar život.
Ipak, uprkos svim tim uveravanjima, ranije ili kasnije
budimo se sami osećajući da nema načina da nam ovaj
bogati, naučni i usavršeni svet obezbedi sreću.
Na taj uvid, koji se postepeno učvršćuje, različiti
ljudi različito reaguju. Neki pokušavaju da ga ignorišu
i ulažu nove napore da steknu više stvari koje bi tre-
balo da život učine ugodnim - veća kola i veće kuće,
više moći na poslu, životni stil s više „glamura”. Oni
obnavljaju svoje napore, još uvek čvrsto rešeni da po-
stignu zadovoljenje koje im je dotle izmicalo. To re-
šenje ponekad daje rezultat, jednostavno zato što je
čovek toliko zaokupljen nadmetanjem s drugima da
nema vremena da shvati kako se nimalo nije približio
cilju. Ali ako zastane i razmisli, razočaranje se vraća:
nakon svakog uspeha postaje jasnije da novac, moć,
status i imovina, sami po sebi, ni za jotu ne doprinose
kvalitetu života.
Drugi pak odlučuju da direktno napadnu preteće
simptome. Ako je prvi alarm koji zvoni na uzbunu
telo, počeće da drže dijetu, učlaniće se u rekreacione
klubove, krenuti na aerobik, kupiti sprave za vežbanje
ili se pak podvrgnuti plastičnoj operaciji. Ako se učini
da je probiem u tome što im niko ne poklanja naro-
čitu pažnju, kupuju knjige o tome kako zadobiti moć
ili steći prijatelje, ili se upisuju na kurseve sticanja sa-
mopouzdanja i odlaze na ručkove sa važnim ljudima.
Nakon izvesnog vremena, međutim, postaje očito da
ni ta rešenja ,,na parče” neće doneti ništa. Koliko god
energije posvetili njegovoj nezi, telo će se na kraju is-
crpsti. Ako naučimo da budemo samosvesniji, možda
ćemo nenamerno rasterati prijatelje. Ako suviše vreme-
na posvetimo negovanju novih prijateljstava, možda
ćemo ugroziti odnose s partnerom i porodicom. Suviše
je brana koje svakog časa mogu popustiti a suviše malo
vremena da bismo nad svima bdeli.
Obeshrabreni uzaludnošću pokušaja da odgovore
svim zahtevima na koje, verovatno, nisu u stanju da
odgovore, neki će se jednostavno predati i graciozno
se povući u relativni zaborav. Držeći se Kandidovog
saveta, dići će ruke od sveta i obrađivati svoj mali vrt.
Mogu petljati i s otmenim oblicima bežanja kao što
su razvijanje sklonosti ka nekom bezazlenom hobiju,
gomilanje apstraktnih slika ili porcelanskih figurica.
Mogu se izgubiti u alkoholu ili opojnim drogama.
Iako egzotična zadovoljstva i skupe razbibrige privre-
meno odvraćaju um od osnovnog pitanja — „Zar je
ovo sve?” - samo će malobrojni potvrditi da su na ovaj
način našli odgovor na njega.
Tradicionalno, problemu postojanja najneposredni-
je se prilazilo posredstvom religije; sve je više razočara-
nih koji joj se vraćaju, opredeljujući se bilo za jednu od
standardnih vera, bilo za neku ezoteričniju istočnjačku
varijantu. Ali religije su samo privremeno uspešni po-
kušaji da se izađe na kraj s odsustvom smisla života;
one nisu trajna rešenja.15 U nekim periodima istorije
ubedljivo su objasnile šta nije u redu s ljudskim posto-
janjem i ponudile verodostojne odgovore. Između IV
i VIII veka nove ere hrišćanstvo se proširilo po čitavoj
Evropi, na srednjem istoku je nastao islam a Aziju je
osvojio budizam. Stotinama godina su te religije obez-
beđivale zadovoljavajuće ciijeve Ijudima koji su provo-
dili živote jureći za njima. Danas je, međutim, mno-
go teže prihvatiti njihov pogled na svet kao konačan.
Oblik u kojem su religije izložile svoje istine - mitovi,
orkrovenja, sveti spisi - u eri naučne racionalnosti ne

15 Da religija i dalje služi kao zaštita od haosa pokazuje više

studija koje govore o višem stepenu zadovoljstva životom kod
odraslih koji se izjašnjavaju kao religiozni (Bee 1987, str. 373). U
poslednje vreme se, međutim, javljaju tvrdnje da kulturne vred-
nosti koje održavaju naše društvo nisu više delotvorne kao ne-
kad; up., na primer, Danijel Bell (1976), o opadanju kapitalistič-
kih vrednosti; Robert Bellah (1976), o opadanju religioznosti.
Istovremeno je jasno da je čak i takozvano „doba vere” u Evropi
tokom čitavog srednjeg veka bilo nagriženo sumnjama i konfu-
zijom. O duhovnim previranjima tih vremena up. izvanredne
opise Johanna Huizinge (1954) i Le Roy Ladurija (1979).
iziskuje veru, iako je sama suština tih istina možda
ostala nepromenjena. Možda će se jednog dana pono-
vo pojaviti neka nova, vitalna religija. U međuvreme-
nu, oni koji u postojećim crkvama tragaju za utehom
mir svoga uma često plaćaju prećutnim sporazumom
da će ignorisati velik deo onoga što se zna o načinu na
koji funkcioniše svet.
Dokaz da nijedno od ovih rešenja više nije efikasno
nepobitan je. Na vrhuncu svog materijalnog sjaja, naše
društvo pati od zaprepašćujućeg šarenila neobičnih bo-
lesti. Profit koji donosi sveopšta zavisnost od ilegalnih
droga obezbeđuje prava bogatstva ubicama i teroristi-
ma. Nije nemoguće da će u bliskoj budućnosti nama
vladati oligarhija nekadašnjih dilera drogom koji ubr-
zano stiču novac i moć na račun građana koji poštuju
zakone. A u našem seksualnom životu, u kojem smo se
oslobodili okova „hipokrizijske” moralnosti, dopustili
smo da se razulare svakakvi virusi.
Trendovi su često toliko uznemirujući da na pomen
poslednjih statističkih podataka postajemo bezvoljni
i isključujemo se. Ali nojevska strategija izbegavanja
loših vesti nije produktivna; bolje je suočiti se s činjeni-
cama i postarati se da i sami ne postanemo deo te sta-
tistike. Ima brojeva koji nekima mogu biti utešni: na
primer, u poslednjih trideset godina udvostručili smo
potrošnju energije po glavi stanovnika - uglavnom za-
hvaljujući petostrukom porastu upotrebe električnih
aparata za domaćinstvo i širu upotrebu. Neki drugi
trcndovi pak neće utešiti nikog. U Americi je 1984. još
uvek bilo 34.000.000 Ijudi koji su živeli ispod granice
siromaštva (određene godišnjim prihodom od 10.609
ili manje dolara za četvoročlanu porodicu), što predsta-
vlja broj koji se već generacijama nije menjao.
 Učestalost nasilja (ubistva, silovanja, pljačke, napa-
di) po glavi stanovnika u Americi povećala se između
1960. i 1986. za više od 300%. Već 1978. registrovano
je 1.085.500 takvih kriminalnih radnji, a do 1986. taj
broj se povećao na 1.488.140. Broj ubistava zadržao se
na oko 1000% iznad broja ubistava u drugim industri-
jalizovanim zemljama, kao što su Kanada, Norveška
ili Francuska. U otprilike istom periodu, broj razvoda
povećao se za 400%, od 31 na 1.000 parova u 1950.
godini na 121 u 1984. godini. Tokom tih dvadesetpet
godina venerične bolesti su se više nego utrostručile;
1960. je bilo 259-000 slučajeva gonoreje, da bi ih 1984.
bilo skoro 900.000. Još uvek nemamo jasnu sliku ko-
liku će tragičnu cenu, pre no što prođe, ispostaviti ovo
poslednje zlo, epidemija side.16
U zapanjujućem broju oblasti beleži se trostruko,
pa čak i četvorostruko povećanje socijalne patologije
u poslednjoj generaciji. Na primer, 1955. godine regi-
strovano je 1.700.000 slučajeva kliničke intervencije
kod mentalnih bolesnika širom zemlje; do 1975. taj
broj se povećao na 6.400.000. Slični brojevi ilustru-
ju porast naše nacionalne paranoje, što verovatno nije
slučajna koincidencija: tokom decenije između 1975.

16 U vezi sa statistikom korišćenja energije, up. Statistical

Abstractsofthe U.S. (U.S. Dept. ofCommerce, 1985, str. 199); u
vezi sa statistikom siromaštva, isto, str. 455. Trendovi kriminala
uzeti su iz U.S. Dept. ofjustice’s Uniform Crime reports (25. juli
1987, str. 41), Statistical Abstracts (1985, str. 166) i Commerce
Department’s U.S. SocialIndicators (1980, str. 235, 241). U vezi
sa statistikama o veneričnim bolestima, up. Statistical Abstracts
ofthe U.S. (1985, str. 115); u vezi s podacima o razvodima, isto,
str. 88.
i 1985. godine budžet ministarstva odbrane popeo se
sa 87,9 na 284,7 milijardi godišnje - što je više ne-
go trostruko povećanje. Doduše, u istom periodu se
utrostručio i budžet ministarstva obrazovanja, ali je
on 1985. iznosio „samo” 17,4 milijardi. Sudeći prema
podeli sredstava, mač je oko sedamnaest puta važniji
od olovke.17
Budućnost ne izgleda mnogo ružičastije. Današnji
tinejdžeri ispoljavaju simptome opšte slabosti koja mu-
či i starije. Danas manje mladih odrasta u porodicama
u kojima su prisutna oba roditelja koja dele odgovor-
nost podizanja dece. Godine 1960. u porodici s jednim
roditeljem živeo je samo 1 od 10 adolescenata. Taj broj
se do 1980. duplirao, a do 1990. utrostručio. Godine
1982. bilo je više od 80.000 mladih - prosečnog uz-
rasta od 15 godina - koji su bili osuđeni na kaznu za-
tvora.18 Statistički podaci vezani za zloupotrebe droga,
venerične bolesti, bekstva od kuće i neželjene trudnoće
takođe su mračni. Između 1950. i 1980. godine broj
samoubistava tinejdžera povećao se za oko 300%, na-
ročito među belim mladim muškarcima iz boljestoje-
ćih slojeva. Od 29.253 samoubistva zabeležena 1985.
godine, 1.339 slučajeva bili su beli mladići između 15
i 19 godina; samoubistvo je izvršilo četiri puta manje
bclih devojčica istog uzrasta i deset puta manje crnih
dečaka (s tim što je broj mladih crnaca - žrtava ubistva

17 Podaci potiču iz U.S. Social Indicators, str. 93. Podaci o

budžetu uzeti su iz U.S. Statistical Abstracts (1985, str. 332).
18 Za informacije o broju adolescenata koji žive sa oba ro-
ditelja, up. Brandwein (1970), Glick (1979) i Weitzman (1978).
Statistike u vezi s kriminalom potražiti u U.S. Statistical Ab-
stracts (1985, str. 189).
veoma visok). Na kraju, ali ne najmanje važno, izgleda
da nivo znanja u populaciji svuda opada. Na primer,
prosečan rezultat iz matematike na SAT testu 1967.
godine bio je 466, a 1984. godine — 426. Sličan pad
zabeležen je i na usmenim ispitima. Žalosne statistike
mogu se navoditi do u beskraj.19
Zašto, uprkos dostizanju ranije nezamislivih čuda
progresa, izgledamo bespomoćniji u suočavanju sa ži-
votom od naših manje privilegovanih predaka? Reklo
bi se da je odgovor jasan: iako je Ijudska vrsta kolek-
tivno uvećala svoju materijalnu moć nekoliko hiljada
puta, u unapređenju sadržaja iskustva nije daleko od-
makla.

19 U vezi s podacima o samoubistvima i ubistvima među

tinejdžerima, up. Vital Statistics ofthe United States, 1985. (U.S.
Dept. of Helth and Human Services, 1988.) tabela 8.5. Prome-
ne u SAT rezultatima mogu se naći u U.S. Statistical Abstracts
(1985, str. 147). Postoje pouzdane procene da se stopa samoubi-
stva tinejdžera u periodu između 1950. i 1980. godine povećala
za 300%. Najveći broj žrtava je među privilegovanim belcima
srednje klase (muški pol) {Social Indicators 1981). Isti trend sle-
de podaci o kriminalu, ubistvima, vanbračnim trudnoćama,
polnim bolestima i psihosomatskim bolestima (Wynne 1978;
Yankelovich 1981). Jedan od deset starijih srednjoškolaca 1980.
godine je svakodnevno uzimao psihotropne droge (Johnston,
Bachman & O’MaIIey 1981). Da bi se ova tmurna slika o ado-
lescentima ublažila, treba pomenuti da su adolescenti problema-
tični u večini kultura (Fox 1977). „Veliko unutrašnje previranje
adolescenata i njihov spoljašnji haos univerzalni su; specifičnosti
pojedinih kultura na njih bitno ne utiču” (Kiell 1969, str. 9).
Prema podacima koje daju Offer, Ostrov & Hovvard (1981), sa-
mo oko 20% adolescenata u SAD mogu se smatrati „problema-
tičnim”, ali čak i ta konzervativna procena, naravno, predstavlja
prilično velik broj mladih ljudi.
 Spasavanje iskustva

Iz ovakvog škripca može se izaći samo na jedan na-

čin: da pojedinac uzme stvari u svoje ruke. Ako vred-
nosti i institucije nisu više okosnica podrške kao što su
nekad bile, onda svaki pojedinac mora iskoristiti sva
sredstva koja su mu na raspolaganju kako bi izvojevao
smislen, ugodan život. Jedno od najvažnijih sredsta-
va u tom traganju obezbeđuje psihologija. Sve do sada
glavni doprinos te nauke-poletarca bio je da razjasni
kako prošli događaji utiču na sadašnje ponašanje. Ona
nam je pomogla da steknemo svesnost o tome da je
nerazumnost u odraslom dobu često rezultat frustracija
iz detinjstva. Psihologija se, međutim, može iskoristiti
na još jedan način. Može nam pomoći da odgovorimo
na sledeće pitanje: budući da smo to što jesmo, sa svim
fiksacijama i potiskivanjima koja sobom nosimo, šta
možemo da učinimo da poboljšamo svoju budućnost?
Da bi prevazišli anksioznosti i depresije savremenog
života, pojedinci moraju postati nezavisni od socijal-
nog okruženja u tolikoj meri da više ne reaguju isklju-
čivo u kategorijama nagrada i kazni. Da bi ostvarila
takvu autonomiju, osoba mora da nauči da samoj sebi
obezbeđuje nagrade. Ona mora razviti sposobnost na-
laženja užitka i smisla bez obzira na spoljašnje uslove.
Taj izazov je i lakši i teži nego što izgleda: lakši, jer je
sposobnost da se to postigne potpuno u rukama sva-
kog od nas ponaosob; teži, zato što zahteva disciplinu
i istrajnost koje su relativno retke u bilo kom dobu,
možda naročito u ovom našem. A pre svega drugog,
ostvarenje kontrole nad iskustvom zahteva drastičnu
promenu stava o tome šta je važno a šta ne.
 Odrastamo verujući da će se ono što je u našem
životu najvažnije dogoditi u budućnosti. Roditelji uče
decu da će, usvoje li sada dobre navike, biti u boljem
položaju kad odrastu. Učitelji uveravaju učenike da će
im se dosadni časovi isplatiti kasnije, kad budu tražili
posao. Pomoćnik direktora kompanije govori mladim
nameštenicima da budu strpljivi i zapnu, jer će jednoga
dana biti unapređeni u rukovodeće položaje. Na kraju
duge borbe za unapređenje smeše nam se zlatne godine
penzije. „Stalno idemo prema životu”, govorio je Ralf
Valdo Emerson, ,,ali nikad ne živimo.” Ili, kao što je u
onoj dečijoj priči naučio siroti Franses: hleb i pekmez
uvek dolaze sutra, nikad ih nema danas.
Naravno da je naglasak na odlaganju nagrade u izve-
snoj meri neizbežan. Kao što je primetio Frojd (i mnogi
drugi pre i posle njega), civilizacija je izgrađena na poti-
skivanju individualnih želja. Bilo bi nemoguće održati
bilo kakav društveni red, bilo kakvu složenu podelu
rada, ukoliko pripadnici društva ne bi bili prisiijeni
da usvoje navike i sposobnosti koje zahteva kultura,
dopadale im se one ili ne. Socijalizacija, ili preobražaj
ljudskog organizma u osobu koja uspešno funkcioniše
u okviru određenog socijalnog sistema, ne može se iz-
beći. Suština socijalizacije je da ljude učini zavisnim od
socijalne kontrole, to jest da ih natera da na predvidljiv
način reaguju na nagrade i kazne. A najdelotvorniji ob-
lik socijalizacije postiže se kada se ljudi tako potpuno
poistovete s društvenim poretkom da više ne mogu ni
da zamisle da prekrše bilo koje njegovo pravilo.20

20 O neophodnosti odlaganja gratifikacije da bi društvo

funkcionisalo Frojd je pisao u svom delu Nelagodnost u kulturi
 Društvo ima moćne saveznike da nas privoli da ra-
dimo za njegove ciljeve: naše biološke potrebe i našu
genetsku uslovljenost. Svaka društvena kontrola se, na
primer, u krajnjoj liniji zasniva na pretnji instinktu op-
stanka. Narod porobljene zemlje pokorava se svojim
osvajačima jer želi da preživi. Sve doskora, zakoni čak
i najcivilizovanijih nacija (kao što je Velika Britanija)
nametani su pretnjama bičevanjem, šibanjem, sakaće-
njem ili smrću.21
Kada se ne oslanjaju na bol, društveni sistemi kao
podsticaj prihvatanju normi koriste prijatnost. ,,Do-
bar život” koji se obećava kao nagrada za celoživot-
ni rad i pridržavanje zakona zasniva se na žudnjama
ugrađenim u naš genetski program. Političari, crkve,
korporacije i oglašivači iskoristili su, kao izvor dru-
štvene kontrole, praktično svaku želju koja je postala
deo ljudske prirode, od seksualnosti do agresije, od

(1930). Braun (1959) nadahnuto je opovrgavao Frojdove argu-

mente. Standardni radovi o socijalizaciji mogu se naći kod Cla-
usena (1968) i Ziglera & Childa (1973). Novija opsežna studija
socijalizacije u adolescenciji može se naći u Cshikszentmihalyi
& Larson (1984).
21 Dobri primeri nametanja socijalne kontrole stvaranjem
hemijskih zavisnosti jesu slučaj uvoza ruma i brendija u cen-
tralnu Ameriku s kojim su započeli Španci (Brundel 1981, str.
248-249), korišćenje viskija u eksproprijaciji teritorija američ-
kih indijanaca te kineski opijumski ratovi. Herbert Markuse
(1955, 1964) opsežno je razmatrao kako dominantne društvene
grupe kooptiraju seksualnost i pornografiju kao sredstvo dru-
štvene kontrole. Kako je davno rekao Aristotel, „filozof koji se
bavi ispitivanjem društvenih odnosa treba da uzme u razmatra-
nje i problem zadovoljstva i nezadovoljstva” (Nikomahova etika,
VII, 11).
čežnje za sigurnošću do prijemčivosti za promene.22
Da bi namamili mladiće u tursku vojsku, sultani iz
XVI veka obećavali su regrutima da će, kao nagradu,
moći da siluju žene na osvojenim teritorijama. Danas
plakati obećavaju mladićima da će, ako pristupe vojsci,
„videti sveta”.
Važno je shvatiti da je traženje zadovoljstva reflek-
sna reakcija ugrađena u naše gene radi očuvanja vrste,
a ne zarad naše lične koristi. Zadovoljstvo koje nam
pričinjava hrana efikasan je način osiguranja da će te-
lo dobiti neophodne hranljive materije. Zadovoljstvo
koje pruža seksualni čin jednako je praktičan metod
kojim geni programiraju telo da se reprodukuje i tako
obezbedi kontinuitet gena. Kada muškarca fizički pri-
vuče žena, i obrnuto, on obično zamišlja - pod pret-
postavkom da o tome uopšte razmišlja - kako je nje-
gova želja izraz njegovih individualnih interesovanja,
rezultat njegovih namera. U stvari, najčešće njegovim
interesovanjem naprosto manipuliše nevidljivi genetski
kbd, koji se drži vlastitih planova. Sve dok je privlač-
nost samo refleks zasnovan na čisto fizičkoj reakciji,
svesni planovi pojedinca verovatno igraju samo mini-
malnu ulogu. Nema ničeg lošeg u postupanju u skla-
du s tim genetskim programiranjem i u naslađivanju
prijatnostima koje taj program obezbeđuje, sve dok u

22 Argument da su geni programirani zarad njih samih a

ne da bi poboljšali život svojih nosilaca prvi je na koherentan
način formulisao Dawkins (1976), mada je izreka „Pile je samo
način na koji jedno jaje stvara drugo jaje”, koja veoma dobro
sažima Dawkinsonovo gledište, znatno starija. Za drugačiji po-
gled na ovu temu, up. Cshikszentmihalyi & Massimini (1985),
te Cshikszentmihalyi (1988).
njima prepoznajemo ono što oni jesu, i dok zadržava-
mo kakvu-takvu kontrolu nad njima u situaciji u kojoj
treba da ostvarujemo druge ciljeve kojima možemo da
odlučimo da damo prednost.
Problem je u tome što je u poslednje vreme postalo
moderno odnositi se prema svemu što osećamo u sebi
kao prema istinskom glasu prirode. Jedini autoritet u
koji se danas mnogi pouzdaju je instinkt. Ako im ne-
što prija, ako je to prirodno i spontano, tada mora da
je i ispravno. Međutim, ako se povodimo za genetskim
i socijalnim nalozima ne dovodeći ih u pitanje, tada
se odričemo kontrole svesti i postajemo bespomoćne
igračke bezličnih sila. Osoba koja nije u stanju da odoli
hrani ili alkoholu, ili čiji je um neprestano usredsre-
đen na seks, nije slobodna da usmeri svoju psihičku
energiju.
„Oslobođeno” shvatanje ljudske prirode, koje pri-
hvata i podržava svaki instinkt ili poriv koji nam se na-
metne naprosto zato što je tu, završava se posledicama
koje su prilično reakcionarne. Ispostavlja se da je velik
deo savremenog „realizma” samo varijacija dobrog sta-
rog fatalizma: ljudi se osećaju oslobođeni tereta odgo-
vornosti tako što pribegavaju konceptu „prirode”. Po
prirodi, međutim, mi smo rođeni neuki. Zar to treba
da. nas spreči da pokušamo da učimo? Neki ljudi proiz-
vode više od uobičajene količine androgenih hormona
i zato postaju preterano agresivni. Znači li to da treba
slobodno da ispoljavaju nasilnost? Prirodne datosti ne
možemo negirati, ali svakako treba da pokušamo da
ih unapredimo.
Potčinjavanje genetskoj programiranosti može po-
stati prilično opasno jer nas ostavlja bespomoćnima.
Osoba koja nije u stanju da se, kada je to neophodno,
ogluši o genetske naloge, uvek je ranjiva, Umesto da
odluči kako da deluje u smislu ličnih ciljeva, primo-
rana je da se prepusti onome što je njeno telo progra-
mirano (ili pogrešno programirano) da čini. Kontrolu
nad instinktima moramo steći naročito zato da bismo
ostvarili zdravu nezavisnost od društva, jer dok god
predvidljivo reagujemo na ono što nam prija ili ne pri-
ja, drugima će biti lako da naše simpatije i antipatije
iskoriste za svoje lične ciljeve.
Potpuno socijalizovana osoba je ona koja želi sa-
mo one nagrade za koje su se ostali iz njene okoline
složili da treba da ih želi - nagrade koje su često na-
kalemljene na genetski programirane želje. Ta osoba
može naići na hiljade potencijalno zadovoljavajućih
iskustava, ali propušta da ih primeti jer ona nisu pred-
met njenih želja. Nije važno šta ona sada ima već šta
bi mogla dobiti ako učini ono što drugi od nje žele.
Uhvaćena u žrvanj društvenih kontrola, ta osoba ne
prestaje da poseže za nagradom koja joj se topi u ru-
kama. U složenom društvu, u socijalizaciji učestvuju
mnoge moćne grupe, ponekad s naizgled protivrečnim
ciljevima. Na jednoj strani, zvanične institucije kao što
su škola, crkve i banke pokušavaju da nas pretvore u
odgovorne građane voljne da naporno rade i štede. Na
drugoj strani, trgovci, proizvođači i reklamni agenti
neprekidno nas saieću da svoju usteđevinu potrošimo
na proizvode koji će njima obezbediti najveći profit.
Konačno, „podzemni” sistem zabranjenih zadovolj-
stava kojim upravljaju kockari, makroi i dileri droge,
i koji je dijalektički povezan sa zvaničnim instituci-
jama, obećava vlastite nagrade lakog rasipanja — pod
uslovom da platimo. Poruke su sasvim različite, ali
je njihov rezultat u suštini isti: čine nas zavisnim od
društvenog sistema koji iskorišćava naše energije za
sopstvene svrhe.
Nema nikakve sumnje da preživljavanje, a naroči-
to preživljavanje u složenom društvu, zahteva rad za
spoljašnje ciljeve i odlaganje neposrednog zadovolje-
nja. Ali čovek ne mora da se pretvori u marionetu čije
konce povlači društvena kontrola. Rešenje je u tome
da se postepeno oslobodimo nagrada koje daje dru-
štvo i naučimo da ih zamenimo onima koje su u našoj
vlasti. To ne znači da treba da napustimo sve ciljeve
koje podržava društvo, već da umesto ciljeva koje dru-
gi koriste da bi nas njima podmićivali sada razvijemo
sopstvene.
Najvažniji korak u oslobađanju od društvene kon-
troie jeste sposobnost da se pronađe nagrada u onome
što se zbiva u svakom trenutku. Ako čovek nauči da
uživa i pronađe smisao u iskustvima koja su trenut-
no u toku, u procesu življenja samom po sebi, teret
socijalne kontrole automatski spada sa njegovih leđa.
Moć se vraća kada nagrade prestanu da se izmeštaju
u spoljašnje sile. Nije više neophodno boriti se za ci-
Ijeve koji uvek kao da se pomeraju u budućnost i gube
se u njoj a svaki dosadan dan završavati nadom da
će se sutra, možda, dogoditi nešto dobro. Umesto da
se neprestano naprežemo da dosegnemo primamljivu
nagradu koja se njiše tik izvan našeg domašaja, po-
činjemo da ubiramo istinske nagrade življenja. Ipak,
društvene kontrole se nećemo osioboditi prepuštajući
se instinktivnim željama. Moramo postati nezavisni i
od diktata tela, i naučiti da preuzmemo odgovornost
za ono što nam se dešava u umu. Bol i zadovoljstvo
javijaju se u svesti i postoje samo u noj. Dok god se
pokoravamo društveno uslovljenim obrascima stimu-
lus-reakcija koji iskorišćavaju naše biološke sklonosti,
kontrolisani smo spolja. U meri u kojoj nam od neodo-
ljive reklame curi voda na usta, ili u meri u kojoj nam
šefova namrgođenost kvari dan, nismo slobodni da
određujemo sadržaj iskustva. Budući da ono što pro-
življavamo, bar što se nas tiče, jeste stvarnost, u stanju
smo da stvarnost preoblikujemo dotle da utičemo na
ono što se dešava u svesti i tako se oslobodimo pretnji
i laskanja spoljašnjeg sveta. „Ljudi se ne boje stvari, već
svog viđenja stvari”, odavno je rekao Epiktet. A veliki
imperator Marko Aurelije je napisao: „Ako ti spoljašnje
stvari nanose bol, ne smetaju ti one već tvoj sud o nji-
ma. A u tvojoj je moći da taj sud izbrišeš sada”.

Staze oslobođenja

Ova jednostavna istina — da kontrola svesti odre-

đuje kvalitet života — odavno je poznata; poznata je,
zapravo, još od kada postoje ljudski zapisi. Savet pro-
ročišta iz drevnih Delfa „Spoznaj samoga sebe” impli-
cira istu istinu. Jasno ju je prepoznao i Aristotel, čije
zapažanje o „vrloj aktivnosti duše” na mnogo načina
predočava temu ove knjige, koju su u klasičnoj anti-
ci razvijali i filozofi stoici. Hrišćanski monaški redo-
vi usavršili su različite metode za učenje kanalisanja
misli i želja. Ignacije Lojola formulisao ih je u svojim
čuvenim duhovnim vežbama. Poslednji velik pokušaj
oslobađanja svesti od dominacije nagonskih sila i dru-
štvene kontrole bila je psihoanaliza; kao što je istakao
Frojd, dva tiranina koja se bore za kontrolu nad našim
umom su Id i Superego, prvi sluga gena, drugi lakej
društva — a oba predstavljaju onog „drugog”. Nasuprot
njima je ego, koji zastupa istinske potrebe jastva pove-
zanog sa svojim okruženjem.
Na Istoku su se tehnike sticanja kontrole nad svešću
obilato namnožile i dostigle nivoe neverovatne istanča-
nosti. Iako se u mnogo čemu veoma razlikuju jedni od
drugih, i različite discipline jogina iz Indije, i taoistič-
ki pristup životu koji su razvili u Kini, i zen varijante
budizma teže oslobađanju svesti od determinističkog
uticaja spoljašnjih sila — bile one po prirodi biološke ili
društvene. Tako, na primer, jogin disciplinuje svoj um
da bi ignorisao bol koji normalni ljudi ne bi mogli a da
ne puste u svest; on takođe može ignorisati nametljive
zahteve gladi ili seksualnog uzbuđenja, pred kojima
bi većina ljudi bila bespomoćna. Isti efekat se može
postići na različite načine, bilo usavršavanjem stroge
mentalne discipline, kao u jogi, ili negovanjem stalne
spontanosti, kao u zenu. Nameravani rezultat je, me-
đutim isti: osloboditi unutrašnji život od pretnje haosa,
na jednoj strani, i od krute uslovljenosti biološkim po-
rivima, na drugoj, te samim tim postati nezavisan od
društvene kontrole koja iskorišćava i jedno i drugo.23

23 Istorija tog traganja toliko je bogata i duga da je ne mo-

žemo pravilno proceniti na ovako malom prostoru. U vezi s mi-
stičkom tradicijom, up. Behanan (1937) i Wood (1954), o jogi, i
Scholem (1969), o jevrejskom misticizmu. U filozofiji se može
izdvojiti Hadas (1960), o grčkom humanizmu; Arnold (1911) i
Murray (1940), o stoicima; te Mac Vannel (1896), o Hegelu. O
savremenijoj filozofiji, up. Tillich (1952) i Sartr (1956). Noviju
reinterpretaciju Aristotelovog shvatanja vrline, koje je u izvesnom
smislu vrlo slično konceptu autotelične aktivnosti, ili toka, koja je
ovde predstavljena, može se naći u radovima Alasdair Maclntyre
 Ipak, ako je istina da ljudi hiljadama godina zna-
ju šta je sve potrebno da bi se oslobodili i upravljali
svojim životom, zašto nismo više napredovali u tom
pravcu? Zašto smo, u suočavanju s haosom koji je pre-
preka našoj sreći, bespomoćni koliko i naši preci, ili
čak i bespomoćniji od njih? Postoje najmanje dva do-
bra objašnjenja ovog neuspeha. Prvo, vrsta znanja — ili
mudrosti — koja je potrebna za oslobađanje svesti nije
kumulativna. Ona ne može biti kondenzovana u for-
mulu; ne može se zapamtiti a zatim rutinski primenji-
vati. Poput svih drugih složenih oblika ekspertize, kao
što je zrelo političko rasuđivanje ili prefinjen smisao za
estetiku, to znanje se mora sticati kroz iskustvo poku-
šaja-i-pogrešaka svakog pojedinca, iz generacije u gene-
raciju. Kontrola nad svešću nije samo kognitivna spo-
sobnost. Ona u najmanju ruku zahteva onoliko učešće
emocionalnog i voljnog činioca koliko i inteligencije.
Nije dovoljno znati kako to učiniti; to se mora činiti,
konzistentno, isto onako kao što sportisti i muzičari ne
prestaju da vežbaju ono što teoretski znaju. A to nikad
nije lako. Napredovanje je relativno brzo u disciplina-
ma koje znanje primenjuju na materijalni svet, kao što
su fizika ili genetika. Ali primena znanja u cilju prome-
ne sopstvenih navika i želja bolno je spora.24

(1984). U istoriji se ističu Croce (1962), Toynbee (1934) i Ber-

đajev (1952); u sociologiji Marx (1844), Durkheim (1897, 1912),
Sorokin (1956, 1967) i Gouldener (1968); u psihologiji Angyal
(1941, 1965), Maslow (1968, 1970) i Rogers (1951); u antropo-
logiji Benedict (1934), Mead (1964), i Geertz (1973). Ovo je tek
jedan, sasvim ličan izbor u beskrajnom nizu mogućih izbora.
24 Kontrola svesti, u smislu u kojem se razmatra u ovom po-
glavlju, uključuje sva četiri vida samokontrole koja navodi Kla-
 Drugo, sa svakom promenom kulturnog konteksta
mora se preformulisati i znanje o tome kako kontro-
lisati svest. Mudrost mistika, sufija, velikih jogina ili
zen majstora mora da je bila izvanredna u njihovo vre-
me — a možda bi, ukoliko bismo živeli u tim vremeni-
ma i tim kulturama, i dalje bila najbolja. No kada se ti
sistemi presade u današnju Kaliforniju, oni gube mno-
go od svoje izvorne moći. Oni sadrže elemente koji su
specifični za vlastiti izvorni kontekst; kada te sporedne
komponente ne razlikujemo od onoga što je suštinsko,
staza prema slobodi zarasta u šiblje besmislenih rituala.
Ritualna forma odnosi prevagu nad suštinom i traga-
lac se vraća tamo odakle je i krenuo.
Kontrola nad svešću ne može se institucionalizova-
ti. Cim postane deo skupa društvenih pravila i normi,
prestaje da bude efikasna onako kako je prvobitno za-
mišljeno da bude. Nažalost, najčešće vrlo brzo dolazi
do rutinizacije.25 Frojd je još bio živ kada je njegovo

usner (1965). Jedna od najstarijih poznatih tehnika postizanja

takve kontrole jesu različite discipline jogina razvijene u Indiji
pre oko 1500 godina; detaljnije ćemo ih razmotriti u petom po-
glavlju. Pristalice holističke medicine smatraju da je za zdrav-
stveno stanje pacijenta izuzetno važno njegovo mentalno stanje;
up., takođe, Cousins (1979) i Siegel (1986). Eugene Gendlin
(1981) sa Čikaškog univerziteta razvio je modernu tehniku kon-
trole pažnje - „fokusiranje”. Lično se u ovoj knjizi ne zalažem ni
za jednu određenu tehniku; umesto toga, izložiću konceptualnu
analizu onoga što obuhvataju kontrola i uživanje, kao i prak-
tične primere, tako da čitalac može razviti metod koji najviše
odgovara njegovim sklonostima i njegovom stanju.
25 Stav koji je ovde izložen, naravno, podseća na Weberovo
shvatanje (1922) o rutinizaciji harizme, koje je razvio u delu The
Social Psychology ofWorld Religions, pa i na još starije hegelijan-
zalaganje za oslobađanje ega od ugnjetača pretvoreno u
ozbiljnu ideologiju i kruto uređenu profesiju. Marks je
bio još gore sreće: njegovi pokušaji da se svest oslobodi
tiranije ekonomske eksploatacije vrlo brzo su se izvrgli
u represivne sisteme kakvih se nesrećeni osnivač mark-
sizma grozio. I kao što je, među mnogim drugima,
primetio i Dostojevski, da se Hristos u srednjem veku
vratio da propoveda svoju poruku oslobođenja, iznova
i iznova bi ga razapinjali poglavari iste one crkve čija je
svetska moć izgrađena na njegovom imenu.
U svakoj novoj epohi — možda u svakoj generaciji,
ili čak svakih nekoliko godina, ako se uslovi u kojima
živimo tako rapidno menjaju - postaje neophodno pre-
ispitati i preformulisati ono što je potrebno za usposta-
vljanje autonomije svesti. Rano hrišćanstvo pomoglo
je da se mase oslobode moći okoštalog imperijalnog
režima i ideologije koja je mogla dati smisao samo ži-
votima bogatih i moćnih. Reformacija je oslobodila
ogroman broj ljudi političke i ideološke eksploatacije
Rimokatoličke crkve. Filozofi, kasnije državnici, koji
su izradili nacrt američkog ustava, oduprli su se kon-
troli koju su uspostavili kraljevi, pape i aristokratija.
Kada su neljudski uslovi fabričkog rada postali najoči-
glednija prepreka slobodi radnika da uređuju vlastito
iskustvo, kao što se dogodilo u XIX veku u industrij-
skoj Evropi, Marksova poruka postala je izuzetno zna-
čajna. Mnogo suptilnija, ali jednako prisilna društvena
moć bečke buržoazije učinila je Frojdov put ka oslobo-

ske ideje da se „svet duha” konačno pretvorio u „svet prirode”

(na primer, Sorokin 1950). Isti koncept su, sa sociološke tačke
gledišta, razvili Berger & Luckmann (1967).
đenju relevantnim za one čiji su umovi bili izobličeni
takvim okruženjem. Uvidi jevanđelja, Martina Lutera,
tvoraca američkog ustava, Marksa i Frojda - da pome-
nemo samo nekoliko od svih onih pokušaja učinjenih
na Zapadu s ciljem da se, proširivanjem slobode, uveća
sreća - uvek će biti biti valjani i korisni, uprkos tome
što su neki od njih bili zloupotrebljeni. Ipak, oni sva-
kako ne iscrpljuju ni probleme ni rešenja.
S obzirom na potrebu da se vratimo središnjem pi-
tanju naše knjige — kako zagospodariti svojim živo-
tom — razmotrimo šta nam o tome kaže sadašnji nivo
znanja. Kako znanje može da pomogne pojedincu da
nauči da se otarasi strepnji i strahova i tako postane
slobodan od kontrole društva, čije nagrade sada mo-
že da uzme ili ostavi? Kao što smo već nagovestili,
put vodi preko kontrole svesti, koja opet vodi kontroli
kvaliteta iskustva. I najmanji napredak u tom pravcu
učiniće život bogatijim, prijatnijim, smislenijim. Pre
nego što počnemo da ispitujemo načine na koje bismo
mogli unaprediti kvalitet iskustva, biće korisno ukrat-
ko razmotriti kako funkcioniše svest i šta zapravo znači
imati „iskustva”. Naoružani tim znanjem, lakše ćemo
ostvariti lično oslobođenje.
 2

Anatomija svesti

U izvesnim periodima istorije, u kulturama se uzi-

malo zdravo za gotovo da pojedinac koji ne nauči da
vlada svojim mislima i osećanjima nije potpuno ulju-
đen. U konfučijanskoj Kini, u staroj Sparti, u repu-
blikanskom Rimu, u prvim doseljeničkim kolonijama
Nove Engleske i u britanskih viših klasa viktorijanskog
doba, ljudi su se smatrali odgovornim za zauzdavanje
svojih emocija. Ko god bi se prepustio samosažalje-
nju, ko bi dozvolio da njegovim postupcima upravljaju
instinkti a ne refleksija, gubio bi pravo da bude pri-
hvaćen kao član zajednice. U drugim pak istorijskim
periodima, kao što je ovaj u kojem mi danas živimo,
sposobnost upravljanja sobom nije na ceni. Ljudi koji
pokušavaju da je ostvare smatraju se smešnim, krajnje
konzervativnim iii ne baš „modernim”. No bez obzira
na modne diktate, čini se da oni koji se potrude da za-
dobiju vlast nad onim što se im dešava u svesti zaista
žive srećnijim životom.
A da bi se takva vlast dostigla, važno je razumeti
kako funkcioniše svest. U ovom poglavlju načinićemo
korak u tom pravcu. Za početak - i tek da bi se otklo-
nila svaka sumnja da govoreći o svesti mislimo na neki
misteriozan proces — treba da primimo k znanju da je
svest, kao i svaka druga dimenzija ljudskog ponašanja,
rezultat bioloških procesa. Ona postoji samo zahvalju-
jući neverovatno složenom sklopu našeg nervnog siste-
ma, koji je opet izgrađen prema uputstvima sadržanim
u molekulima proteina naših gena. Istovremeno treba
da priznamo i da način na koji svest funkcioniše nije
potpuno kontrolisan biološkim programom - u mno-
gim značajnim aspektima koje ćemo ispitati na strani-
cama koje slede, ona upravlja samom sobom. Drugim
rečima, svest je razvila sposobnost da pogazi genetske
instrukcije i odredi vlastiti nezavisni pravac akcije.
Funkcija svesti je da reprezentuje informaciju o
onome što se dešava izvan i unutar organizma, na
takav način da telo bude u stanju da je proceni i na
osnovu nje postupi. U tom smislu ona funkcioniše
kao dokumentacioni centar za osete, opažaje, oseća-
nja i ideje, uspostavljajući prioritete među svim tim
različitim informacijama. Bez svesti mi bismo i dalje
„znali” šta se dešava, ali bismo morali da reagujemo
refleksno, instinktivno. Zahvaljujući svesti, u stanju
smo da promišljeno odmerimo ono što nam saopšta-
vaju čula i u skladu s tim reagujemo. A možemo i da
izmislimo informaciju koja ranije nije postojala: to je
zato što posedujemo svest o tome da možemo da sa-
njarimo, lažemo, pišemo divnu poeziju i izumevamo
naučne teorije.
Tokom beskrajnih mračnih vekova svoje evolucije,
nervni sistem ljudske vrste postao je toliko komplek-
san da je sada sposoban da utiče na sopstvena stanja,
sto ga čini u izvesnoj meri funkcionalno nezavisnim
od sopstvenog genetskog plana i objektivnog okruže-
nja. Jednostavno menjajući sadržaje svesti, čovek je u
stanju da sebe učini srećnim ili nesrećnim, bez obzira
na to šta se stvarno dešava „izvan” njega. Svi poznaje-
mo pojedince koji su u stanju da snagom svoje ličnosti
beznadežne situacije transformišu u izazove koje treba
prevazići. Ta sposobnost da se istraje uprkos prepreka-
ma i neuspesima kvalitet je kojem se ljudi najviše dive
kod drugih, i to s pravom; to je verovatno najvažnija
osobina, ne samo da bi se uspelo u životu, već i da bi
se u njemu uživalo.
Da bi tu osobinu razvio, čovek mora da nađe način
da zavede red u svesti kako bi upravljao osećanjima i
mislima. Najbolje je ne očekivati da će se taj posao za-
vršiti uz pomoć bilo kakvih prečica. Neki ljudi su sklo-
ni da postanu veoma tajnoviti kad govore o svesti i od
nje očekuju da načini čuda koja ona, međutim, zasad
nije stvorena da izvede. Oni bi želeli da veruju kako
je u području koje smatraju duhovnim sve moguće.
Drugi pak tvrde da imaju moć da se vrate u prethodne
egzistencije, komuniciraju s duhovnim bićima i izvo-
de opasne majstorije vezane za izvančulnu percepciju.
Obično se ispostavlja da su ti izveštaji, ukoliko nisu
otvorena prevara, zapravo samoobmana - laži koje sebi
govori jedan odveć prijemčiv um.
Neverovatna postignuća indijskih fakira i drugih
koji praktikuju mentalnu disciplinu često se, iz više
razloga, predstavljaju kao primeri bezgraničnih moći
uma. Mnogo od onoga što se tvrdi, međutim, ne mo-
že da izdrži pomniju proveru, a ono što može, da se
objasniti izuzetno usavršenim treningom normalnog
uma. Na kraju krajeva, nisu neophodna mistička ob-
jašnjenja da bi se objasnilo izvođenje velikog violiniste,
ili izuzetnog sportiste, čak i ako većina nas ni izbliza
ne može da se uporedi s njihovim moćima. Jogin je,
slično tome, virtuoz u kontroli svesti. Kao i svi virtu-
ozi, on mora da posveti godine i godine učenju i mora
neprekidno da održava formu. Kao stručnjak, on ne
može da priušti sebi da troši vreme ili mentalnu ener-
giju na bilo šta drugo osim na fino „štimovanje” svoje
sposobnosti manipulisanja unutrašnjim iskustvima. Te
veštine jogin stiče na račun nekih više ovozemaljskih
sposobnosti, koje drugi ljudi nauče da razviju i koje
uzimaju zdravo za gotovo. Zadivljujuće je šta jedan jo-
gin može da učini - ali je isto toliko zadivljujuće i ono
što ume jedan dobar vodoinstalater ili mehaničar.
Možda ćemo vremenom otkriti skrivene moći
uma, moći koje će umu omogućiti da pravi svojevr-
sne kvantne skokove o kojima sada možemo samo da
sanjamo. Nema razloga da se isključi mogućnost da
ćemo konačno biti u stanju da moždanim talasima sa-
vijamo kašike. Ali u ovom trenutku, kada treba ostva-
riti toliko ovozemaljskih no ne manje hitnih zadataka,
žudnja za moćima koje su izvan našeg dometa čini
se gubljenjem vremena s obzirom na to da svest, sa
svim svojim ograničenjima, može biti mnogo efika-
snije upotrebljena. Iako u svom sadašnjem stanju nije
sposoban da čini ono što bi neki želeli, um raspolaže
ogromnim nenačetim potencijalom kojim neizostavno
moramo naučiti da ovladamo.
Budući da se nijedna grana nauke ne bavi svešću
neposredno, nema nijednog prihvaćenog opisa njenog
funkcionisanja. Mnoge discipline je se samo dotiču
i tako pružaju periferne izveštaje. Neurologija, neu-
roanatomija, kognitivne nauke, veštačka inteligencija,
psihoanaliza i fenomenologija neka su od najdirektnije
povezanih područja, ali ako pokušamo da sumiramo
njihove nalaze, rezultat će biti sličan onom kada slepi
ljudi opisiju slona: svald je drugačiji i svaki nepovezan
sa ostalima. Nema sumnje da ćemo iz tih disciplina
nastaviti da učimo važne stvari o svesti, ali u među-
vremenu nam ostaje zadatak da izgradimo model koji
se zasniva na činjenicama, a koji je ipak dovoljno jed-
nostavan da ga svako može koristiti.1
lako zvuči kao neodgonetljiv akademski žargon,
najsažetiji opis pristupa za koji verujem da najjasnije
ispituje glavne aspekte onoga što se dešava u umu, na
način koji bi mogao biti koristan i u svakodnevnoj
praksi, jeste „fenomenološki model svesti zasnovan na
teoriji informacija”. Ta reprezentacija svesti fenomeno-
loska je utoliko što se neposredno bavi događajima —
fenomenima - onako kako ih mi doživljavamo i tuma-1

1 Ovaj koncept je bio središnji u mnogim religijama i filo-

zofskim sistemima, na primer Kantovom i Hegelovom. Prvi psi-
holozi, poput Acha (1905), pokušali su da ga definišu savreme-
nim naučnim terminima, s neznatnim uspehom. Bihevioralna
nauka je tokom nekoliko decenija bila napustila ovo shvatanje
svesti jer su izveštaji o unutrašnjim stanjima tretirani kao po-
manjkanje naučne valjanosti. U poslednje vreme može se zapa-
ziti obnovljeno interesovanje za ovu temu (Pope & Singer 1978).
Istorijski pregled ovog koncepta može se naći u Boring (1953) i
Klausner (1965). Smith (1969), koji je skovao termin „introspek-
tivni biheviorizam”, daje definiciju koja je vrlo bliska onoj koju
koristimo u ovoj knjizi: „Svesno iskustvo je takav unutrašnji do-
gađaj s kojim neposredno činimo ono što želimo” (Smith 1969,
str. 108). Inače, koncept koji razvija ova knjiga ima vrlo malo
sličnosti i preklapanja s konceptima i Smitha i bilo kog drugog
bihevioralno orijentisanog psihologa. Osnovna razlika je u tome
što ja naglasak stavljam na subjektivnu dinamiku iskustva i nje-
govu fenomenološku prednost. Potpunija definicija svesti biće
data u poslednjem delu ovog poglavlja.
čimo, a ne anatomskim strukturama, neurohemijskim
procesima ili nesvesnim namerama koji te događaje
omogućuju. Naravno, podrazumeva se da je sve što
se dogodi u umu rezultat elektrohemijskih promena
u centrainom nervnom sistemu, onakvom kakav je
oblikovan biološkom evolucijom dugom više milio-
na godina. Fenomenologija, međutim, pretpostavlja
da se mentalni događaj može najbolje shvatiti ako ga
posmatramo neposredno, onako kako je doživljen, pre
nego kroz specijalizovanu optiku određene discipline.
Ipak, za razliku od čiste fenomenologije, koja iz svog
metoda namerno isključuje bilo koju drugu naučnu
teoriju, model koji ćemo ovde istražiti usvaja principe
teorije informacija kao relevantne za razumevanje ono-
ga što se dešava u svesti. Ti principi obuhvataju znanje
o tome kako se podaci koje nam šalju čula obrađuju,
skladište i koriste - reč je, dakle, o dinamici pažnje i
pamćenja.2
S tom okosnicom na umu, šta uopšte znači biti sve-
stan? To jednostavno znači da se izvesni specifični sve-
sni događaji (oseti, osećanja, misli, namere) zbivaju i

2 Reč „fenomenologija” ovde se ne odnosi ni na jedan metod

određenog mislioca ili pravca. Moj pristup problemu proučava-
nja iskustva je pod snažnim uticajem Huserla (1962), Heideg-
gera (1962, 1967), Sartra (1956), Merlo-Pontija (1962, 1964) i
nekih autora koji su taj koncept pokušali da primene na nauku
o društvu: na primer, Natanson (1963), Grendlin (1962), Fis-
her (1969), Wann (1964) i Schurtz (1962). Dobar kratak uvod
u Husetlovu fenomenologiju daju Kohak (1978) i Kolakovski
(1978). Da bi se pratila ova knjiga nije potrebno oslanjati se na
bilo koju fenomenološku pretpostavku. Isto važi i za teoriju in-
formacija (up. Wiener 1948).
da smo u stanju da upravljamo njihovim tokom. Neki
od istih tih događaja prisutni su i kad sanjamo, ali ih,
međutim, nismo svesni jer nismo u stanju da upravlja-
mo njima. Na primer, mogu da sanjam da sam primio
vest o nesreći rođaka i mogu se osećati vrlo uznemi-
renim. Mogu da pomislim: ,,Da sam samo mogao da
mu pomognem”. Uprkos činjenici da u snu opažam,
osećam, mislim i imam namere, nisam u stanju da na
osnovu tih procesa delujem (na primer, proveravajući
istinitost te vesti), te samim tim nisam ni svestan. U
snovima smo zaključani u jedan jedini scenario koji
ne možemo po volji da menjamo.3 Događaji koji grade
svest - „stvari” koje vidimo, osećamo, mislimo i želi-
mo — informacija su kojom možemo da manipuiišemo
i koju možemo da koristimo. Svest, dakle, možemo
posmatrati kao intencionalno uređenu informaciju.
Ova suva definicija, tačna koliko to može biti, ne
ukazuje potpuno na važnost onoga što određuje. Pošto
spoljašnji događaji za nas ne postoje ukoliko ih nismo
svesni, svest odgovara subjektivno doživljenoj stvarno-
sti. lako je sve što osećamo, mirišemo, čujemo ili čega
se sećamo potencijalni kandidat za ulazak u svest, broj
iskustava koja zaista postaju njen deo mnogo je manji
od broja onih koja su izostavljena. Prema tome, iako

3 Stewart (1972) izveštava da su Sinoi, stanovnici Malezije,

naučili da kontrolišu svoje snove i tako ostvarili neobično bu-
đenje svesti. Ako bi to bilo tačno (što ne izgleda verovatno), bio
bi to zanimljiv izuzetak koji potvrđuje opšte pravilo — drugim
rečima, to bi značilo da se vežbanjem pažnje svest može kontro-
lisati čak i u snu (Cshikszentmihalyi 1982a). „Lucidno sanjanje”
je jedan takav noviji metod kojim se pokušava kontrolisati misa-
oni proces u snu (La Berge 1985).
je svest ogledalo koje odražava ono što nam o događa-
njima izvan naših tela i unutar nervnog sistema govore
naša čula, ona te promene odražava selektivno, aktivno
oblikujući događaje, namećući im vlastitu realnost. To
odražavanje koje nam pruža svest zapravo je ono što
nazivamo naš život: zbir svega što smo čuli, videli, ose-
tili, čemu smo se nadali i zbog čega smo patili od rođe-
nja do smrti. Mada verujemo da postoje „stvari” izvan
svesti, neposredan dokaz o postojanju imamo samo za
one koje svoje mesto nalaze upravo u svesti.
Kao glavni dokumentacioni centar u kojem se mo-
gu predstaviti i uporediti raznoliki događaji prerađeni
od različitih čula, svest može obuhvatati glad u Africi,
miris ruže, kretanje Dau Džons indeksa na berzama,
ili plan da svratimo u prodavnicu i kupimo hleb - sve
to u isto vreme. Ali to ne znači da je njen sadržaj bezo-
blična zbrka.
Silu koja informacije u svesti drži sređenim može-
mo nazvati intencijama. Intencije se u svesti javljaju
kad god je osoba svesna da nešto želi ili da hoće ne-
što da ostvari. Intencije su takođe i delići informacija,
oblikovani bilo biološkim potrebama bilo internali-
zovanim socijalnim ciljevima. One deluju kao mag-
netna polja, prebacujući pažnju na neke objekte a od-
vraćajući je od drugih, držeći naš um usredsređenim
na neke stimuluse radije nego na druge. Ispoljavanje
intencionalnosti često nazivamo drugim imenima,
kao što su instinkt, potreba, nagon ili želja. Sve su to,
međutim, eksplanatorni izrazi koji nam govore zašto
se ljudi ponašaju na određen način. Intencija je neu-
tralniji i deskriptivniji izraz; ona ne govori zašto neko
želi da učini određenu stvar, već naprosto izjavljuje
da to želi.
 Na primer, kad god nivo šećera u krvi padne ispod
kritične tačke, počinjemo da se osećamo nelagodno:
možda ćemo biti nervozni, znojiti se ili dobiti grčeve u
stomaku. Zbog genetski programiranih naloga da se
nivo šećera u krvi nadoknadi, počinjemo da mislimo
o hrani. Tragaćemo za hranom sve dok ne budemo jeli
i utolili glad. U ovom slučaju bismo mogli reći da je
pritisak gladi organizovao sadržaj svesti, terajući nas
da usredsredimo pažnju na hranu. Ali to je već tu-
mačenje činjenica - nesumnjivo hemijski ispravno, ali
fenomenološki irelevantno. Gladan čovek nije svestan
nivoa šećera u svom krvotoku; on zna samo da u nje-
govoj svesti postoji delić informacije koji je naučio da
prepozna kao „glad”.
Kad je čovek svestan' da je gladan, on lako može
razviti intenciju da nabavi nešto hrane. Ako tako učini,
njegovo ponašanje će biti kao da se naprosto pokorio
potrebi ili nagonu. On bi, međutim, prema svom slo-
bodnom izboru, mogao i da zanemari probade gladi.
Mogao bi da ima jače i suprotne intencije kao što su,
na primer, gubljenje težine, želja da uštedi ili post iz
religijskih razloga. Ponekad, kao u slučaju političkih
aktivista koji žele da gladuju do smrti, intencija da se
afirmiše neka ideološka pozicija može preći preko ge-
netske instrukcije i dovesti do dobrovoljne smrti.
Intencije koje ili nasleđujemo ili stičemo organizo-
vane su u hijerarhiju ciljeva, koja određuje poredak pr-
venstva među njima. Za političkog aktivistu, data po-
litička reforma može biti važnija od bilo čega drugog,
pa i od samog života. Taj jedan cilj dobija prednost
nad svim drugim ciljevima. Većina ljudi, međutim,
usvaja „razumne” ciljeve zasnovane na potrebama svog
tela - da dugo i zdravo žive, imaju seksualni život, da
se dobro hrane i da im je udobno - ili pak na željama
koje im je usadio socijalni sistem - da budu dobri,
naporno rade, troše što je više moguće, žive prema tu-
đim očekivanjima. Ipak, u svakoj kulturi ima dovoljno
izuzetaka koji pokazuju da su ciljevi prilično fleksibil-
ni. Pojedinci koji odstupaju od normi — heroji, sveci,
mudraci, umetnici i pesnici, kao i ludaci i kriminalci
- tragaju za stvarima u životu koje su drugačije nego
kod većine ljudi. Postojanje takvih ljudi pokazuje da
svest može biti uređena s obzirom na različite ciljeve i
intencije. Tu slobodu da upravlja svojom subjektivnom
stvarnošću ima svako od nas.

Granice svesti

Ako bi bilo moguće neograničeno širiti ono što je

svest u stanju da obuhvati, ostvario bi se jedan od naj-
bitnijih snova Ijudske vrste. Bilo bi to gotovo toliko do-
bro kao i biti besmrtan ili svemoguć - ukratko, nalik
bogu. Mogli bismo sve da mislimo, sve da osećamo,
sve da radimo; mogli bismo da obradimo toliko in-
formacija da svaki delić sekunde ispunimo bogatom
tapiserijom iskustava. Tokom samo jednog života mo-
gli bismo proživeti milion, ili - što da ne? - beskrajan
broj života.
Nažalost, nervni sistem u svakom datom trenutku
može da preradi samo ograničenu količinu informa-
cija. Samo toliko „događaja” može da se pojavi u sve-
sti, bude prepoznato i adekvatno obrađeno pre nego
što počnu da istiskuju jedni druge. Prolaziti sobom i
istovremeno žvakati žvakaću gumu i nije tako teško,
iako nekim državnicima to navodno ne polazi za ru-
kom; ipak, nema baš mnogo toga što se može raditi
istovremeno. Misli moraju pratiti jedna drugu, inače
postaju zbrkane. Dok razmišljamo o nekom problemu,
nismo u stanju istinski da doživimo ni sreću ni tugu.
Ne možemo istovremeno da trčimo, pevamo i nami-
rujemo račun na čekovnoj knjižici, zato što svaka od
tih aktivnosti iscrpljuje najveći deo naših kapaciteta
za pažnju.4*&
U ovom trenutku našeg naučnog znanja na ivici
smo sposobnosti da procenimo koliko je informaci-
ja u stanju da obradi centralni nervni sistem. Izgleda
da u datom trenutku možemo da baratamo s najviše
sedam bitova informacija — kao što su diferencirani
zvuci, vizuelni stimulusi ili prepoznatljive nijanse ose-
ćanja i misli — dok je najkraće vreme potrebno da se
napravi razlika između jednog i drugog skupa bitova
informacije oko 1/18 sekunde. Na osnovu tih brojeva
može se zaključiti da je moguće obraditi najviše 126
bitova informacije u sekundi, ili 7.560 u minutu, ili
skoro pola miliona na sat. Za sedamdeset godina živo-

4 Prvu opštu tvrdnju o tome koliko informacija može simul-

tano biti obrađena izneo je Miller (1956). Orme (1969) je, na
osnovu proračuna Von Uexkulia (1957), pronašao da je prag raz-
likovanja 1/8 sekunde. U kognitiviste koji su se bavili granicama
pažnje svakako spadaju Simon (1969, 1978), Kahneman (1973),
Hasher & Zacks (1979), Eysenk (1982) i Hoffman, Nelson &
Houck (1983). O pažnji neophodnoj za kognitivne procese pisali
su Neisser (1967, 1976), Treisman & Gelade (1980), te Treisman
& Schmidt (1982). Pažnjom neophodnom za proces skladištenja
i prizivanja informacije iz sećanja bavili su se Atkinson & Shif-
frin (1968) te Hasher & Zacks (1979). Ali značaj pažnje i njena
ograničenja bili su dobro poznati već i Williamu Jamesu (1890).
ta, računajući šesnaest sati budnog vremena dnevno,
ta količina bi mogla da bude oko 185 milijardi bitova
informacije. Iz tog zbira mora doći svaka stvar u našem
životu — svaka misao, svako sećanje, osećanje ili bilo
koje delovanje. To izgleda kao ogromna količina, ali u
stvarnosti i nije tako mnogo.
Ograničenost svesti dobro ilustruje podatak da je za
razumevanje onoga što druga osoba govori potrebno da
obradimo 40 bitova informacije u sekundi.5 Ako pret-
postavimo da je gornja granica naše sposobnosti 126
bitova u sekundi, sledi da, teoretski, možemo da razu-
memo ono što istovremeno govori troje Ijudi, ali samo
pod uslovom da svaku drugu misao ili osećaj držimo
podalje od svesti. Ne bismo, na primer, mogli biti sve-
sni izraza lica govornika, niti bismo se mogli pitati za-
što govore to što govore ili primetiti kako su obučeni.
Naravno, na ovoj tački našeg znanja ti brojevi su-
gerišu samo način na koji um funkcioniše. Opravdano
se može prigovoriti da oni ili potcenjuju ili precenjuju
kapacitet uma da obradi informacije. Optimisti tvrde
da se nervni sistem tokom evolucije izveštio u bara-
tanju „komadeški” informacije, tako da se kapacitet
obrade konstantno širi. Jednostavne funkcije kao Što
je sabiranje kolone brojeva ili vožnja automobila sve
se više automatizuju, ostavljajući um slobodnim da se
bavi većim brojem podataka. Takođe učimo i kako
da sažmemo ili pojednostavimo informaciju simbolič-
kim sredstvima - jezikom, matematikom, apstraktnim
pojmovima i stilizovanim narativima. Svaka biblijska5

5 U vezi sa 40 bitova u sekundi, up. Liberman, Mattingly &

Turvey (1972) i Nusbaum & Schwab (1986).
parabola, na primer, nastoji da šifruje teško stečeno
iskustvo velikog broja pojedinaca tokom nebrojenih
eona. Svest je, tvrde optimisti, „otvoren sistem”; za-
pravo, on je podložan bezgraničnom širenju, pa nema
potrebe da se obaziremo na njegove granice.
Ipak, sposobnost sažimanja stimulusa ne pomaže
nam onoliko koliko bismo mogli očekivati. Zahtevi
života još uvek nalažu da oko 8% budnog stanja troši-
mo na ishranu, i gotovo isto toliko na brigu o ličnim
telesnim potrebama: na pranje, oblačenje, brijanje, toa-
letu. Samo te dve aktivnosti zauzimaju nam oko 15%
svesti, a dok smo zauzeti njima ne možemo se baviti
ničim drugim što zahteva ozbiljnu koncentraciju. Ali
čak i ako nema ničeg drugog što bi im okupiralo um,
većina ljudi ni približno ne koristi maksimum kapa-
citeta za obradu informacija. Tokom otprilike trećine
dana, kada su oslobođeni obaveza - tokom dragocene
„dokolice” — većina ljudi, reklo bi se, kao da minimal-
no koristi svoj um.ć Najduži period slobodnog vre-
mena - skoro polovinu, ako se radi o odraslom Ame-
rikancu — provodi se ispred televizora. lako gledanje
televizije zahteva obradu vizuelnih predstava, zapleti i
likovi iz popularnih programa toliko se ponavljaju da
se memorija, razmišijanje, voija i slični procesi vrio ma-
lo koriste. Nije čudo što ljudi izveštavaju da su im nivoi
koncentracije, korišćenja sposobnosti, jasnoće mišljenja*

6 Prvi iscrpni podaci o tome na šta ljudi troše vreme pote-

kli su od Szalaia (1965). Brojevi koji se pominju u ovoj knjizi
zasnivaju se na mojim istraživanjima metodom uzorka isku-
stva, na primer Cshikszentmihalyi, Larson & Prescott (1977),
Csikszentmihalyi & Graef (1980), Csikszentmihalyi & Larson
(1984), Csikszentmihalyi & Csikszentmihalyi (1988).
i osećaji moći najniži upravo dok gledaju televiziju.7
Ostale razonode kod kuće jedva da su nešto zahtevni-
je. Čitanje većine novina i časopisa, razgovor s drugim
Ijudima i zurenje kroz prozor takođe uključuju obradu
veoma malog broja novih informacija, te samim tim
zahtevaju i malo koncentracije.
Prema tome, broj od 185 milijardi događaja u ko-
jima tokom naših smrtnih dana možemo da uživa-
mo, mogao bi biti bilo precenjen bilo potcenjen. Ako
uzmemo u obzir količinu podataka koje bi mozak teo-
retski mogao da obradi, taj broj je možda suviše mali;
ali ako pogledamo kako Ijudi zaista koriste svoj um,
on je svakako preuveličan. U svakom slučaju, pojedi-
nac može iskusiti samo toliko. Zato informacija kojoj
dopuštamo da uđe u svest postaje neverovatno važna;
ona, zapravo, određuje sadržaj i kvalitet života.

Pažnja kao psikička energija

U polje svesti informacija ulazi bilo zato što na nju

nameravamo da usmerimo pažnju, bilo kao rezultat
navika u obraćanju pažnje, navika koje se zasnivaju
na biološkim ili socijalnim instrukcijama.8 Na pri-

7 Osećanja koja ljudi imaju dok gledaju televiziju poređe-

na su u istraživanjima metodom uzorka iskustva sa iskustvima
u drugim aktivnostima: Csikszentmihalyi, Larson & Prescott
(1977), Csikszentmihalyi & Kubey (1981), Larson & Kebey
(1983) i Kubey & Csikszentmihalyi (u pripremi).
8 Procese koji se odvijaju u svesti - misli, osećanja, volja i
pamćenje - opisivali su filozofi od najranijih vremena, kao i neki
mer, vozeći autoputem, mimoilazimo se sa stotinama
automobila a da ih zapravo nismo svesni. Možda na
sekund registrujemo njihov oblik i boju, i istog ča-
sa zaboravljamo na njih. Ali povremeno primetimo
određeno vozilo, možda zato što nesigurno krivuda
između traka, što je presporo ili zbog neobičnog izgle-
da. Slika neobičnog vozila ulazi u fokus naše pažnje i
mi ga postajemo svesni. Vizuelna informacija o tom
automobilu (na primer, „ševrda”) u umu se povezuje
sa informacijom o drugim automobilima koji skreću s
puta, informacijom uskladištenom u sećanju, kako bi
se odredilo u koju se kategoriju uklapa ovaj slučaj. Da
li je reč o neiskusnom vozaču, pijanom vozaču, trenut-
no rastresenom ali inače kompetentnom vozaču? Čim
se događaj uklopi u neku već poznatu klasu događaja,
on biva prepoznat. Sada ga treba proceniti: da li je to
nešto zbog čega treba da brinemo? Ako je odgovor po-
zitivan, tada moramo odlučiti o odgovarajućem toku
akcije: da li da ubrzamo, usporimo, promenimo traku,
zastanemo i upozorimo patrolu na autoputu?
Sve te kompleksne mentalne operacije moraju se
obaviti u nekoliko sekundi, ponekad i u deliću sekun-
de. lako deluje da je formiranje jednog takvog suda
munjevita reakcija, ono se odvija u realnom vremenu.
I ne dešava se automatski: radi se o jasno određenom
procesu koji omogućava takve reakcije, procesu koji

od najranijih psihologa (na primer, Ach 1905). Za iscrpan pre-

gled, up. Hilgard (1980). U vezi s eneregerskim pristupima sve-
sti, up. Wundt (1902), Lipps (1899), Ribot (1890), Binet (1890) i
Jung (1928, 1960). Neki savremeni pristupi predstavljeni su kod
Kahnemana (1973), Csikszentmihalyia (1978, 1987) i Hoffma-
na, te Nelsona & Houcka (1983).
zovemo pažnja. Pažnja je ta koja od potencijalnih mili-
ona bitova informacije koje su na raspolaganju bira one
relevantne, Potrebna je pažnja da se iz memorije izvu-
ku odgovarajući podaci, da se događaj proceni i potom
izabere ono pravo što u vezi s njim treba učiniti.
Uprkos svojim ogromnim moćima, pažnja ne može
da iskorači iz već opisanih granica. Ona ne može da
opazi ili održi u fokusu više informacija nego što isto-
vremeno može biti obrađeno. Izvlačenje informacije iz
skladišta sećanja i njeno uvođenje u fokus svesnosti,
upoređivanje informacija, procena, odlučivanje - sve
to postavlja velike zahteve ograničenom kapacitetu ob-
rade kojim raspolaže um. Na primer, vozač koji prime-
ti kola koja skreću u stranu mora, ako hoće da izbegne
nesreću, da prestane da govori svojim mobilnim tele-
fonom.
Neki ljudi nauče da efikasno koriste ovu nepro-
cenjivu sposobnost, dok je drugi uludo traće. Osoba
koja upravlja svešću prepoznaje se po sposobnosti da
po volji usredsredi pažnju, zaboravi na ometanja, kon-
centriše se koliko god je potrebno da bi postigla cilj, ali
ne duže od toga. A osoba koja to može obično uživa u
normalnom toku svakidašnjeg života.
Kao ilustracija načina na koji pažnja može poslužiti
zavođenju reda u svesti u službi nečijih ciljeva, na pa-
met mi padaju dvoje veoma različitih pojedinaca. Prva
je E., Evropljanka, jedna od najpoznatijih i najmoćni-
jih žena u svojoj zemlji. Stručnjak s međunarodnom
reputacijom, istovremeno je razvila uspešan posao koji
zapošljava stotine Ijudi i bila najbolja među najboljima
u svojoj oblasti. E. neprestano putuje na političke, po-
slovne i profesionalne sastanke, seleći se iz jednog u
drugo od svojih nekoliko boravišta po svetu. Ako se
u gradu u kojem boravi održava koncert, E. će vero-
vatno biti u publici; prvi slobodan trenutak provešće
u muzeju ili biblioteci. Dok je na sastanku, od njenog
vozača se očekuje da, umesto da se samo muva okolo
i čeka je, poseti lokalnu umetničku galeriju ili muzej.
Na putu kući ona će hteti da sa svojim službenikom
porazgovara o slikama koje je video, da čuje njegov
sud o njima.
Ni jedan jedini minut E-inog života nije protraćen.
Deo njenog uobičajenog dnevnog rasporeda je pisanje,
rešavanje problema, čitanje pet dnevnih novina ili obe-
leženih odlomaka iz knjiga — ili naprosto postavljanje
pitanja, znatiželjno posmatranje onoga što se dešava i
planiranje sledećeg zadatka. Veoma malo vremena ona
troši na rutinske životne obaveze. Ćaskanje ili druženje
iz puke učtivosti elegantno će obaviti, ali će tu obave-
zu izbeći kad god može. Ipak, svakoga dana posvećuje
izvesno vreme „punjenju” svog uma, naprosto tako što
petnaest minuta mirno stoji na obali jezera, zatvorenih
očiju i lica okrenutog suncu. lii pak tako što izvede
svoje lovačke pse u šetnju poljima po brdu van grada.
E. ima toliku kontrolu nad procesima svoje pažnje da
je u stanju da, kad god uhvati neki slobodan trenu-
tak, po volji isključi svest i prepusti se okrepljujućem
dremežu.
Život E. nije bio lak. Njena porodica je nakon Pr-
vog svetskog rata osiromašila, dok je ona sama, tokom
Drugog svetskog rata, izgubila sve, pa i slobodu. Pre
nekoliko decenija boiovala je od hronične bolesti za ko-
ju su lekari bili sigurni da je fatalna. Ali ona je ponovo
zadobiia sve, pa i zdravlje, disciplinujući svoju pažnju i
odbijajući da je rasipa na neproduktivne misli ili aktiv-
nosti. Sada zrači blistavom energijom. Uprkos prošlim
nedaćama i intenzitetu svog sadašnjeg života, čini se da
potpuno uživa u svakom njegovom minutu.
Druga osoba koja mi pada na pamet umnogome je
suprotnost E.: zajednička im je jedino ta nepopustljiva
izoštrenost pažnje. R. je slabašan, na prvi pogled ne-
privlačan muškarac. Stidljiv je i skroman do granica
samoponištavanja, toliko da biste ga nakon kratkog su-
sreta lako zaboravili. lako poznat samo malobrojnima,
reputacija koju kod njih uživa ogromna je. Majstor je
jednog tajanstvenog znanja i, u isto vreme, autor iz-
vanredne poezije prevedene na mnoge jezike. Kad god
govorite s njim, na um vam pada slika dubokog zdenca
prepunog energije. Dok govori, njegove oči s razume-
vanjem obuhvataju svaku stvar; svaku rečenicu koju
čuje analizira na tri ili četiri različita načina čak i pre
nego što je govornik završi. Stvari koje većina ljudi uzi-
ma zdravo za gotovo za njega predstavljaju zagonetku,
i neće se smiriti dok ih ne objasni na svoj originalan, a
ipak savršeno adekvatan način.
Ipak, uprkos tom stalnom naporu usredsređene in-
teligencije, R. odaje utisak spokojstva, smirene vedrine.
Uvek deluje da je svestan jedva primetnih mreškanja
aktivnosti u svom okruženju. On, međutim, ne pri-
mećuje stvari da bi ih promenio ili sudio o njima. Za-
dovoljan je ako registruje stvarnost, ako je razume, a
zatim, možda, to što je razumeo i izrazi. R. neće nepo-
sredno delovati na društvo na način na koji to čini E.
Ali njegova svest je isto toliko sređena i kompleksna;
njegova pažnja se pruža koliko god je to moguće, u
stalnoj interakciji sa svetom koji ga okružuje. Poput E,
i on kao da intenzivno uživa u svom životu.
Svoju ograničenu pažnju svaka osoba raspodeljuje
bilo tako što je hotimično fokusira poput energetskog
zraka - kao što čine E. i R. u prethodnim primerima
- bilo tako što je nesistematski, nasumično rasipa. Od
načina korišćenja pažnje zavise oblik i sadržaj života.
U zavisnosti od toga kako se ona ulaže, pojavljivaće se
sasvim različite stvarnosti. Imena kojima se služimo da
opišemo crte ličnosti - kao što su ekstravert, uspešan
čovek ikiparanoik — odnose se na specifične obrasce ko-
je Ijudi koriste da strukturiraju svoju pažnju. Na istoj
zabavi ekstravert će tragati za interakcijama s drugima
i uživati u njima, uspešan čovek će tragati za korisnim
poslovnim kontaktima, a paranoik će biti na oprezu
zbog znakova opasnosti koje mora da izbegne. Pažnja
može biti uložena na bezbroj načina koji život mogu
učiniti bogatim ili bednim.
Fleksibilnost struktura pažnje još je očiglednija kada
se one porede u različitim kulturama i zanimanjima.
Eskimski lovci obučeni su da prave razliku između de-
setina vrsta snega i uvek su svesni pravca i brzine vetra.
Tradicionalne malezijske mornare možete odvesti veza-
nih očiju na bilo koju tačku okeana u radijusu od ne-
koliko stotina milja od njihovog ostrva: ako im dozvo-
lite da nekoliko minuta plutaju u moru, biće u stanju
da prema strujanju vode na svojim telima prepoznaju
mesto na kojem se nalaze.9 Muzičar strukturira svoju
pažnju kako bi se usredsredio na nijanse zvuka kojih
obični Ijudi nisu svesni, posrednik u trgovini akcijama
koncentriše se na sitne promene na tržištu koje drugi i
ne registruju, dobar dijagnostičar ima „neugodno” oko

9 Sposobnost Melanežana da plutajući po moru precizno

zapamte lokacije opisao je GIadwin (1970). Podaci o brojnim
izrazima za sneg koje koriste Eskimi može se naći kod Bourgu-
ignona (1979).
za simptome - sve zato što su svoju pažnju obučili da
obrađuje signale koji bi inače prošli neopaženo.
Budući da pažnja određuje šta će se, a šta neće po-
javiti u svesti, i budući da je ona neophodna da bi se u
svesti odvili i svi drugi mentalni događaji - kao što su
pamćenje, mišljenje, osećanje i odlučivanje - o njoj je
korisno misliti kao o psihičkoj energiji. Pažnja je poput
energije utoliko što se bez nje ne može obaviti nijedan
posao i jer se pri tom procesu troši. Birajući način na
koji ulažemo tu energiju, mi stvaramo sebe. Načinom
na koji je koristimo oblikujemo sećanja, misli i oseća-
nja. A ta energija je pod našom kontrolom, da s njom
činimo šta nam je volja; stoga je na zadatku unapređe-
nja kvaliteta iskustva naš najvažniji instrument upravo
pažnja.

Uranjanje u sebe

Na šta se, međutim, odnose gorepomenute zameni-

ce u prvom licu, sva ona mi ili naše od kojih se očekuje
da kontrolišu pažnju? Gde je toja, taj entitet koji od-
lučuje šta da se radi s psihičkom energijom koju pro-
izvodi nervni sistem? Gde obitava kapetan tog broda,
gospodar duše?
Čim se, makar i nakratko, pozabavimo ovim pita-
njima, shvatamo da jeyžz, i\ijastvo kako ćemo ga odsad
označavati, takođe jedan od sadržaja svesti.10 To je sa-

10 Psiholozi su izmislili brojne načine za opisivanje Ja, od so-

cio-psihološkog pristupa Georga Herberta Mida (1934, 1970) i
Sullivana (1953), do analitičke psihologije Karla Gustava Junga
držaj koji nikad ne zabasa predaleko od centra pažnje.
Naravno, moje jastvo postoji jedino u mojoj svesti; u
svesti drugih Ijudi koji me poznaju postojaće njegove
različite verzije, većina njih verovatno kao neprepo-
znatljiva verzija „originala” - mene onakvog kakvim
vidim samoga sebe.
Ipak, to jastvo nije obična informacija. Ono, za-
pravo, sadrži sve drugo što je prošlo kroz svest: njime
su obuhvaćeni sva sećanja, postupci, želje, prijatnosti i
bolovi. A više od svega drugog, jastvo predstavlja hije-
rarhiju ciljeva koje smo godinama gradili, mrvicu po
mrvicu. Jastvo političkog aktiviste može postati neo-
dvojivo od njegove ideologije, jastvo bankara može po-
stati sasvim obuzeto njegovim investicijama. Naravno
da o svom jastvu obično ne razmišljamo na taj način.
U svakom datom trenutku obično smo svesni samo
njegovog majušnog dela, kao kad postajemo svesni ka-
ko izgledamo, ili kakav utisak ostavljamo, ili šta bismo
zaista voleli da uradimo kad bismo mogli. Svoje jastvo
najčešće povezujemo sa svojim telom, iako ponekad
proširujemo njegove granice i poistovećujemo ga sa au-
tom, kućom ili porodicom. Ipak, koliko god da smo
ga svesni, jastvo je umnogome najvažniji element svesti
jer simbolički predstavlja sve druge sadržaje svesti, kao
i obrazac njihovih međuodnosa.

(1933, 1961). U poslednje vreme psiholozi pokušavaju da izbeg-

nu da govore o „jastvu”, već se ograničavaju na opisivanje ,,kon-
cepta jastva”. Dobar pregled razvoja ovog pojma dali su Damon
& Hart (1982). Drugi pristup koristi termin „samodelotvornost”
(up. Bandura 1982). Na model jastva koji je razvijen na ovim
stranicama uticali su mnogi izvori, a opisan je u Csikszentmi-
halyi (1985a) i Csikszentmihalyi & Cshikszentmihalyi (1988).
 Pažljivi čitalac koji je dovde pratio argumentaciju,
na ovom mestu može otkriti jedva vidljiv trag cirkular-
nosti. Ako pažnjom, ili psihičkom energijom, upravlja
jastvo, i ako je jastvo zbir sadržaja svesti i strukture
njegovih ciljeva, te ako su sadržaji svesti i ciljevi rezul-
tat različitih načina ulaganja pažnje, tada imamo si-
stem koji se neprestano vrti ukrug, bez jasnih uzroka i
posledica. Na jednom mestu govorimo da jastvo upra-
vlja pažnjom, a na drugom da pažnja određuje jastvo.
U stvari, tačno je i jednoi drugo: svest nije striktno
linearan sistem, već sistem u kojem preovlađuje cir-
kularna uzročnost. Pažnja oblikuje jastvo i njime biva
oblikovana.
Primer tog tipa uzročnosti je iskustvo Sema Brau-
ninga, jednog od adolescenata koje smo pratili u svojoj
longitudinalnoj istraživačkoj studiji. Kada mu je bilo
petnaest godina, Sem je za božićne praznike otišao sa
ocem na Bermude. Tada nije imao pojma šta bi želeo
da napravi od svog života; jastvo mu je bio relativno
neoformljeno, bez vlastitog identiteta. Nije imao ja-
sno izdiferencirane ciljeve: želeo je upravo ono što se
od dečaka njegovih godina očekuje da žele, bilo zbog
njihovih genetskih programa, bilo zato što im je tako
sugerisalo društveno okruženje - drugim rečima, ne-
jasno je zamišljao kako odlazi na studije, kako kasnije
nalazi neki dobro plaćen posao, ženi se i živi u nekom
bogataškom predgrađu. Dok su bili na Bermudima,
otac je Sema poveo na izlet do koralnog spruda gde
su ronili i istraživali greben tik ispod površine vode.
Sem nije mogao da veruje svojim očima. Nalazio je
da je ta tajanstvena, predivno opasna sredina toliko
čarobna da je odlučio da je bolje upozna. Završilo se
tako što je u srednjoj školi izabrao veći broj kurseva iz
biologije i sada je na putu da postane istraživač mor-
skih dubina.
U Semovom slučaju, njegovoj svesti se nametnuo
jedan slučajan događaj: izazovna lepota života u okea-
nu. To iskustvo on nije planirao; ono nije bilo rezultat
njegovog jastva ili njegovih ciljeva na koje je usmera-
vao pažnju. Međutim, kada je jednom postao svestan
onoga što se odvija pod morem, Semu se to dopalo — to
iskustvo je bilo u skladu sa stvarima u kojima je ranije
uživao, osećanjima koja je gajio prema prirodi i lepoti,
prioritetima koje je tokom godina ustanovio. Osećao je
da je to iskustvo nešto dobro, nešto što zaslužuje da se
ponovi. Tako je ovaj slučajan događaj razvio u struk-
turu ciljeva - da nauči više o okeanu, izabere određene
predmete u školi, ode na studije i diplomira, pronađe
posao kao biolog mora — i to je postalo centralni ele-
ment njegovog jastva. Od tada su Semovi ciljevi usme-
ravali njegovu pažnju prema sve većem usredsređivanju
na okean i život u njemu, zatvarajući tako krug uzroč-
nosti. Na početku - kada je zapazio lepote podvodnog
sveta kojima je slučajno bio izložen - pažnja je pomogla
da se oblikuje njegovo jastvo; kasnije, kada je namerno
tragao za znanjem iz biologije mora, njegovo jastvo po-
čelo je da oblikuje njegovu pažnju. Naravno, u vezi sa
Semovim slučajem nema ničeg neobičnog; većina Ijudi
na slične načine razvija strukture svoje pažnje.
Sada su gotovo sve komponente potrebne za razu-
mevanje načina na koji se može upravljati svešću na
svom mestu. Videli smo da iskustvo zavisi od načina
na koji ulažemo psihičku energiju - od strukture pa-
žnje. Ona je, sa svoje strane, u vezi s ciljevima i name-
rama. Ti procesi uzajamno su povezani jastvom, ili
našom dinamičkom mentalnom reprezentacijom či-
tavog sistema naših ciljeva. Ti ciljevi su delovi kojima
se mora spretno rukovati ako želimo da unapredimo
stvari. Naravno, egzistencija može biti unapređena i
spoljašnim događajima, kao što je milionski dobitak
na lotou, brak sa pravom osobom ili učešće u promeni
nepravednog društvenog sistema. Ali da bi mogli da
utiču na kvalitet našeg života, čak i ti izvanredni doga-
đaji moraju zauzeti svoje mesto u našoj svesti i biti na
pozitivne načine povezani s našim jastvom.
Sada već počinje da se pomalja struktura svesti, s
tim što zasad imamo prilično statičnu sliku, naznače-
nu različitim elementima, ali ne i procese posredstvom
kojih oni stupaju u interakciju. Sada treba da razmo-
trimo šta usledi svaki put kad pažnja unese nov bit
informacije u svesnost. Samo tada ćemo biti spremni
da shvatimo potpuni smisao načina na koji se iskustvo
može kontrolisati, pa samim tim i menjati nabolje.

Nered u svesti: psihička entropija

Jedna od glavnih sila koje štetno deluju na svest je

psihički nered11 - to jest informacija koja je u sukobu
sa postojećim intencijama ili nas ometa u njihovom11

11 Psiholozi su iscrpno proučavali negativne emocije kao što

su bes, stres, tuga, strah, stid, prezir i gađenje: Ekman (1972),
Frijda (1986), Izard, Kagan & Zajonc (1984) te Tomkins (1962).
Ti istraživači, međutim, pretpostavljaju da se svaka emocija za-
sebno „uključuje” u centralni nervni sistem kao odgovor na
specifičan skup stimulusa, umesto da bude integrisani odgovor
sistema jastva. Kliničkim psiholozima i psihijatrima dobro su
ostvarenju. Tom stanju dajemo razna imena, u zavi-
snosti od toga kako ga doživljavamo: bol, strah, bes,
teskoba ili ljubomora. Sve te posebne vrste nereda pri-
siljavaju pažnju da skrene prema neželjenim objektima,
oduzimajući nam slobodu da je koristimo u skladu sa
svojim sklonostima.
Svest može postati nesređena na mnogo načina. Na
primer, u fabrici koja proizvodi audiovizuelne uređaje,
Hulio Martinez - jedan od Ijudi koje smo proučavali
metodom uzorka iskustva - oseća se trom na poslu.
Dok na pokretnoj traci ispred njega prolaze bioskop-
ski projektori, on je rasejan i s mukom uspeva da održi
ritam pokreta neophodan za zavarivanje veza, što mu
je zadatak. Obično je u stanju da obavi svoj deo po-
sla tako da mu i preostane vremena, koje koristi da se
nakratko opusti izmenjujući pokoju šalu s kolegama
pre nego što se pred njim zaustavi sledeća jedinica. Ali
danas se zlopati, a povremeno usporava čitav red. Na
zadirkivanje kolege na susednom zaustavnom mestu
Hulio nervozno odbrusi. Od jutra pa sve do kraja rad-
nog vremena u njemu neprestano raste napetost koja
se preliva na njegov odnos sa saradnicima.
Huliov problem je jednostavan, gotovo trivijalan,
ali teško pritiska njegov um. Kada se jedne večeri pre
nekoliko dana vraćao s posla, primetio je da mu je jed-
na guma na kolima prilično izduvana. Sledećeg jutra
felna tog točka gotovo da je doticala drum. Hulio neće
dobiti platu do kraja sledeće nedelje, pa je siguran da

poznata „disforična raspoloženja” kao što su anksioznost i de-

presija koja se upliću u koncentraciju i normalno funkcionisanje
(Beck 1976, Blumberg & Izard 1985, Hamilton 1982, Lewin-
sohn & Libet 1972, Seligman i dr. 1984).
sve dotle neće imati dovoljno novca da popravi gumu,
a kamoli da kupi novu. Fabrika je van grada, oko tri-
deset kilometara od mesta gde stanuje, a on na poslu
mora da bude tačno u 8:00. Jedino rešenje koje mu je
padalo na pamet biio je da se ujutru oprezno odveze do
benzinske pumpe, napumpa gumu i onda što je brže
moguće vozi do posla. Nakon posla, guma je opet bila
izduvana, pa ju je opet naduvavao na obližnjoj pumpi
i vozio se do kuće.
Spornog jutra, on je već tri dana primenjivao svo-
ju proceduru u nadi da će se nekako izvući do slede-
će plate. Ali danas je guma brže ispuštala i jedva da
je mogao da upravlja autom. Čitavog dana je brinuo:
,,Da li ću večeras stići kući? Kako ću sutra na posao?”
Ta pitanja su mu neprestano dosađivala razbijajući mu
koncentraciju na poslu i bacajući senku na njegovo
raspoloženje.
Hulio je dobar primer šta se dešava kada se razbi-
je unutrašnji red jastva. Osnovni obrazac je uvek isti:
u svesti se pojavljuje informacija koja ulazi u sukob s
ciljevima pojedinca. U zavisnosti od toga koiiko je taj
cilj važan za jastvo i koliko ga ozbiljno ugrožava, mora
se mobilisati određena količina pažnje kako bi se ot-
klonila opasnost, što ostavlja manje slobodne pažnje za
druge stvari. Za Hulija je zadržavanje posla bilo cilj od
veoma visokog prioriteta. Ako bi ga izgubio, na kocku
bi bili stavljeni svi drugi njegovi ciljevi; stoga je zadr-
žavanje posla bilo od suštinske važnosti za očuvanje
reda u njegovom jastvu. Izduvana guma ugrožavala
mu je posao i samim tim apsorbovala velik deo njegove
psihičke energije.
Kad god informacija poremeti svest ugrožavajući
njene ciljeve, dobijamo stanje unutrašnjeg nereda ili
psihičke entropije, dezorganizaciju jastva koja narušava
njegovu efikasnost. Produžena iskustva te vrste mogu
do te mere oslabiti jastvo da ono više ne bude u stanju
da ulaže pažnju i ide za svojim ciljevima.
Huliov problem je bio relativno sitan i prolazan.
Trajniji primer psihičke entropije je slučaj Džima Ha-
risa, izuzetno talentovanog učenika druge godine
srednje škole, takođe obuhvaćenog jednom od naših
anketa. Ostavši sam kod kuće jedne srede po podne,
stajao je pred ogledalom u spavaćoj sobi koju su neka-
da delili njegovi roditelji. S kasetofona pored njegovih
nogu čula se muzika grupe Grateful Dead, koju je cele
prošle nedelje gotovo bez prestanka slušao. Džim je is-
probavao jedan od omiijenih komada odeće svoga oca,
tešku zelenu kožnu košulju koju je otac nosio kad god
su zajedno kampovali. Prelazeći rukom po toplom ma-
terijalu, Džim se sećao prijatnog osećanja zaštićenosti
uz oca u šatoru boje dima, dok su se gnjurci ogiaša-
vali preko jezera. U desnoj ruci je držao veiike šivaće
makaze. Rukavi su mu bili predugi, pitao se da ii da
se usudi da ih skrati. Otac bi se razbesneo... iii pak ne
bi ni primetio? Nekoiiko sati kasnije, Džim je iežao u
krevetu. Pored njega, na noćnom stočiću, nalazila se
flašica aspirina, sada prazna, iako je samo par minuta
ranije u njoj bilo sedamdeset tableta.
Džimovi roditelji su se razdvojili godinu dana rani-
je, a sada su se i razvodili. Tokom radne nedeije, dok je
išao u školu, Džim je živeo sa mamom. Petkom uveče
se pakovao i odlazio kod oca, u njegov novi stan u
predgrađu. Jedan od problema takvog aranžmana bio
je što nikad nije uspevao da bude s prijateljima: tokom
nedelje su svi bili prezauzeti, a za vikend je bio na ,,tu-
đoj teritoriji” na kojoj nikoga nije poznavao. Slobodno
vreme je provodio telefonirajući, pokušavajući da održi
veze s drugovima. Ili je slušao kasete za koje je osećao
da odjekuju samoćom koja ga je iznutra izjedala. Ipak,
najgore od svega bilo je to što je osećao da se njego-
vi roditelji bez prestanka bore za njegovu privrženost.
Neprestano su pravili sarkastične primedbe na račun
onog drugog pokušavajući da mu nature krivicu ako
bi prema jednom od njih u prisustvu drugog pokazao
bilo kakvo interesovanje ili ljubav. „Upomoć!”, naškra-
bao je u svoj dnevnik nekoliko dana pre nego što je
pokušao samoubistvo. ,,Ne želim da mrzim svoju ma-
mu, ne želim da mrzim svog tatu. Želim da prestanu
da mi ovo rade.”
Srećom, Džimova sestra je te večeri primetiia pra-
znu flašicu aspirina i pozvala majku, pa je Džim za-
vršio u bolnicu gde su mu isprali stomak; za nekoliko
dana ponovo su ga postavili na noge. Hiljade njegovih
vršnjaka nisu bili te sreće.
Izduvana guma koja je Hulija gurnula u privreme-
nu paniku i razvod koji je gotovo ubio Džima ne de-
luju neposredno, onako kako deluju fizički uzroci koji
proizvode fizički efekat — kao, na primer, kada jedna
bilijarska loptica pogodi drugu i napravi karambol u
predvidljivom pravcu. Spoljašnji događaj se u svesti ja-
vlja samo kao informacija i nema nužno pozitivnu ili
negativnu vrednost koja joj se pripisuje. Tu sirovu in-
formaciju, u kontekstu svojih interesa, tumači upravo
jastvo: ono određuje da li je ona štetna ili ne. Na pri-
mer, da je Hulio imao više para ili neki kredit, njegov
problem bio bi sasvim bezopasan. Da je u prošlosti
uložio više psihičke energije u sklapanje prijateljstva
n.a poslu, ispumpana guma ne bi stvorila paniku jer bi
uvek mogao da zamoli nekog od kolega da ga nekoliko
dana vozi na posao i s posla. A da je imao jači osećaj
samopouzdanja, ta privremena teškoća ne bi toliko ni
uticala na njega, jer bi se pouzdao u svoju sposobnost
da je konačno prevaziđe. Isto tako, da je Džim bio
nezavisniji, razvod roditelja ne bi tako duboko uticao
na njega. Ali u njegovim godinama, njegovi ciljevi i
dalje moraju biti tesno povezani s ciljevima majke i
oca, te je rascep među njima istovremeno i rascep u
njegovom osećaju jastva. Da je imao bliže prijateije ili
dužu istoriju uspešno dostignutih ciljeva, njegovo ja-
stvo bi imalo snage da očuva integritet. Imao je sreće
da roditelji nakon njegovog sloma shvate da je u nevolji
i potraže pomoć za sebe i sina; oni su ponovo usposta-
vili dovoljno stabilan odnos sa Džimom kako bi mu
omogućili da nastavi zadatak izgrađivanja snažnog,
otpornog jastva.
Svaka informacija koju obrađujemo procenjuje se u
odnosu na jastvo: ugrožava li njegove ciljeve, podrža-
va li ih ili je neutralna? Vesti o padu vrednosti akcija
uznemiriće bankara, ali mogu ojačati osećaj jastva po-
litičkog aktiviste. Nova informacija će ili stvoriti nered
u svesti, primoravajući sve nas da se pripremimo da
se suočimo s pretnjom, ili će pak ojačati naše ciljeve,
oslobađajući time psihičku energiju.
 Red u svesti: tok

Stanje suprotno psihičkoj entropiji je optimalno is-

kustvo.12 Kada je informacija koja neprestano pristiže
u svesnost u skladu s ciljevima, psihička energija teče
bez napora. Nema potrebe da brinemo, nema razlo-
ga da dovodimo u pitanje sopstvenu adekvatnost. Ali
kad god zaista prestanemo da mislimo o sebi, to je
ohrabrujući znak: „Dobro radiš”. Pozitivna povratna
informacija snaži jastvo, pa se oslobađa više pažnje za
izlaženje na kraj sa spoljašnjom i unutrašnjom sredi-
nom.
Drugi naš ispitanik, radnik Riko Medelin, na svom
poslu često ima to osećanje. On radi u istoj fabrici kao
i Hulio, malo dalje na pokretnoj traci. Zadatak koji
mora da obavi na svakoj jedinici koja pred njega do-
lazi treba da traje četrdeset tri sekunde - jedna te ista
operacija gotovo šest stotina puta u toku radnog dana.
Većina ljudi bi se vrlo brzo umorila od takvog posla.
Ali Riko je na tom poslu više od pet godina i još uvek
uživa u njemu. Razlog tome je što on svom zadatku
pristupa na isti način na koji sportista-olimpijac pri-
stupa svojoj disciplini: kako da oborim svoj rekord?
Poput trkača koji godinama trenira kako bi za još ne-
koliko sekundi popravio svoje najbolje vreme na stazi,

12 O tome šta red - ili psihička negentropija - implicira, ras-

pravljaćemo na stranicama koje slede; up., takođe, Csikszentmi-
halyi (1982a) i Csikszentmihalyi & Larson (1984). U osnovi, reč
je o odsustvu konflikta među jedinicama informacija prisutnih
u svesti pojedinca. Kada je informacija u skladu s ciljevima po-
jedinca, njegova svest je „uređena”. Isto važi i za odsustvo kon-
flikata među pojedincima kada su im ciljevi usklađeni.
Riko je trenirao da poboljša svoje vreme na montažnoj
fabričkoj traci. Hirurškom preciznošću razradio je lič-
nu veštinu načina na koji treba da koristi alat, na koji
treba da se kreće. Nakon pet godina, njegov najbolji
dnevni prosek bio je dvadeset osam sekundi po jedi-
nici. On pokušava da popravi produktivnost između
ostalog i zato da bi zaradio bonus i poštovanje svojih
poslovođa. Najčešće, međutim, čak i ne otkriva dru-
gima da ih je prevazišao i pušta da njegov uspeh prođe
neprimećen. Dovoljno mu je što zna da to može: kad
radi punim zamahom, to iskustvo je toliko očaravajuće
da je za njega gotovo bolno da uspori. ,,To je bolje od
svega drugog”, kaže Riko. „Mnogo bolje od gledanja
televizije.” Riko zna da će vrlo brzo dostići granicu iza
koje više neće biti u stanju da popravlja svoj rezultat
na poslu. Zato dvaput nedeljno ide na večernji kurs iz
elektronike. Kad bude imao diplomu, moći će da traži
složeniji posao, neki kome će verovatno prići sa istim
entuzijazmom kakav je i do sada pokazivao.
Pem Dejvis je mnogo lakše da to harmonično, ne-
naporno stanje postigne kad radi. Kao mlad advokat u
maloj advokatskoj kancelariji, ima sreće da je uključe-
na u složene, izazovne sporove. Provodi sate u biblio-
teci tragajući za sličnim slučajevima i formulišući mo-
guće pravce akcije kojih treba da se drže stariji partneri
kancelarije. Koncentracija joj je često toliko jaka da
zaboravlja da ruča, a kad shvati da je gladna, napolju
je već mrak. Dok je zagnjurena u posao, svaka infor-
macija se uklapa: čak i kad je privremeno frustrirana,
zna šta uzrokuje tu frustraciju i veruje da će na kraju
savladati prepreku.
Ovi primeri ilustruju ono što podrazumevamo pod
optimalnim iskustvom. To su situacije u kojima se pa-
žnja može slobodno ulagati u ostvarivanje ciljeva: ne-
ma nereda koji treba izgladiti, nema pretnje od koje ja-
stvo treba da se brani. To stanje smo nazvali iskustvom
toka jer je to izraz koji su, opisujući kako je to biti u
top-formi, koristili mnogi naši ispitanici: ,,To je bilo
kao lebdenje”, „Nosio me je tok”.13 Ono je suprotnost
psihičkoj entropiji - zapravo, nekad ga zovemo negacija
entropije - a oni koji ga dostignu razvijaju jače, samo-
svesnije jastvo, zato što se više njihove psihičke energije
uspešno ulaže u ciljeve koje su sami izabrali.
Kada je neko u stanju da organizuje svoju svest tako
da što je češće moguće doživljava tok, kvalitet života će
mu se neizbežno poboljšati; jer, baš kao u slučaju Rika i
Pem, čak i rutinski poslovi koji su obično dosadni mo-
gu postati smisleni i prijatni. U toku upravljamo svo-
jom psihičkom energijom, a sve što radimo povećava
red u svesti. Jedan od naših ispitanika, dobro poznati
alpinista sa Zapadne obale, koncizno objašnjava vezu
između tog posla koji radi u dokolici i koji mu pruža
dubok osećaj toka, i drugog dela svog života: „Napre-
dovanje u samodisciplini veoma je razgaljujuće. Pokre-
ćete svoje telo i sve vas boli: onda se sa strahopoštova-

13 Originalno istraživanje i teorijski model iskustva toka pr-

vi put su bili izloženi u Beyond Boredom cmdAnxiety (Csikszent-
mihalyi 1975). Od tada je koncept toka upotrebljen u velikom
broju radova, gomilaju se opsežna nova istraživanja. Neki od
primera su, recimo, Turnerova primena tog koncepta na antro-
pologiju (1974), Mitchellova na sociologiju (1983) i Crookova na
evoluciju. Eckblad (1981), Amabile (1983) i Deci & Ryan (1985)
koristili su ga za razvijanje teorije motivacije. Za sažetke razli-
čitih rezultata istraživanja, up. Massimini & Inghilleri (1986) i
Csikszentmihalyi & Csikszentmihalyi (1988).
njem osvrnete na sebe, na ono što ste uradili, i to vas
jednostavno zadivi. To vodi ekstazi, samoispunjenju.
Ako, bar na trenutak, dobijete dovoljno takvih bitaka
sa sobom, lakŠe ćete pobeđivati u bitkama u svetu.”
„Bitka” zapravo nije protiv jastva, već protiv en-
tropije koja dovodi do nereda u svesti. To je u stvari
bitka za jastvo: borba za uspostavljanje kontrole nad
pažnjom. Ta borba ne mora biti fizička, kao u slučaj
ovog alpiniste. Ali ko god je doživeo tok, zna da du-
boko uživanje koje on donosi zahteva isto toliki stepen
disciplinovane koncentracije.

Kompleksnost i rast jastva

Nakon iskustva toka, organizacija jastva komplek-

snija je no što je bila pre njega. Za jastvo se može reći
da raste upravo zahvaljujući rastućoj kompleksnosti.
Kompleksnost je rezultat dva obuhvatna psihološka
procesa: diferencijacije i integracije. Diferencijacija
podrazumeva kretanje prema neponovljivosti, pre-
ma odvajanju sebe od drugih. Integracija upućuje na
njenu suprotnost: na jedinstvo s drugim Ijudima, s
idejama i entitetima koji nadilaze jastvo. Komplek-
sno jastvo je ono koje uspeva da poveže te suprotne
tendencije.14

14 Kompleksnost je funkcija koja određuje koliko je dobro

informacija u nečijoj svesti diferencirana i integrisana. Kom-
pleksna ličnost u stanju je da pristupi preciznoj, zasebnoj in-
formaciji a da ipak uspeva da njene različite delove postavi u
odgovarajući odnos; to bi, na primer, bila osoba čije su želje,
 Jastvo postaje diferenciranije kao rezultat toka zato
što savladavanje izazova neizbežno dovodi do toga da
se čovek oseća sposobnijim, stručnijim. Kao što reče
naš alpinista: „Osvrnete se sa strahopoštovanjem na
sebe, na ono šta ste uradili, i to vas jednostavno zadi-
vi.” Nakon svake epizode toka osoba postaje u većoj
meri neponovljiva jedinka, manje predvidljiva, neko ko
raspolaže neuobičajenim sposobnostima.
Kompleksnosti se često pridaje negativno značenje:
ona postaje sinonim za teškoću i konfuziju. To može
biti tačno, ali samo ako je izjednačavamo isključivo sa
diferencijacijom. Ali kompleksnost uključuje i drugu
dimenziju - integraciju autonomnih delova. Komplek-
sna mašina, na primer, ne samo da ima mnogo zaseb-
nih komponenti od kojih svaka vrši drugačiju funk-
ciju, već takođe ispoljava visoku osetljivost budući da

osećanja, misli, vrednosti i akcije snažno individualizirane, ali

ne i suprotstavljene jedna drugoj. Up., na primer, Csikszent-
mihalyi (1970), Csikszentmihalyi & Csikszentmihalyi (1988),
te Csikszentmihalyi & Larson (1984). Pojam kompleksnosti u
ovoj knjizi povezan je sa značenjem koje su mu pridavali neki
evolucioni biolozi (na primer, Dobzhansky 1962, 1967), ali i sa
poetskim uvidom Teilharda de Chardina (1965). Veoma obeća-
vajuća definicija kompleksnosti fizičkih sistema, definisana kao
„termodinamička dubina”, potiče od Heinza Pagelsa (1988),
koji ju je uveo neposredno pre svoje prerane smrti. Prema toj
definiciji, kompleksnost sistema je razlika između količine in-
formacija potrebne da se sistem opiše u svom trenutnom stanju
i kolićine potrebne da se opišu sva stanja u kojima je on mogao
biti u trenutku u kojem se promenio iz poslednjeg prethodnog
stanja. Primenjeno na psihologiju jastva, moglo bi se reći da je
kompleksna ličnost ona čije se ponašanje i ideje ne mogu lako
objasniti i čiji se razvoj nije mogao nedvosmisleno predvideti.
je svaka komponenta u dodiru sa svim ostalim. Bez
integracije bi diferencirani sistem bi konfuzni haos.
Tok pomaže integraciji jastva zato što je u tom sta-
nju duboke koncentracije svest neobično dobro orga-
nizovana. Misli, intencije, osećanja i sva čula usred-
sređeni su na isti cilj. Iskustvo je harmonično. A ka-
da se epizoda toka završi, čovek se oseća nekako više
„sastavljen” nego što je bio pre, ne samo iznutra već i
s obzirom na druge ljude i na svet uopšte. Rečima al-
piniste koga smo maločas citirali: „[Nema] nijednog
mesta koje više izvlači ono najbolje iz Ijudskih bića...
[nego što je] situacija alpiniste. Niko vas ne gnjavi da
svoj um i svoje telo podvrgavate neverovatnom stresu
da se popnete na vrh... Vaši drugovi su tamo, ali vi se
ionako svi isto osećate, svi ste zajedno u tome. U koga
se u ovom veku možete pouzdati više nego u te Ijude?
Ljude koji traže istu samodisciplinu kao što je vaša,
koji teže dubljoj predanosti... Takva veza sa drugima
je sama po sebi ekstaza.”15
Jastvo koje je samo diferencirano - ali ne i integri-
sano - može da dospe do velikih individualnih ostva-
renja, ali rizikuje da se zagiibi u samoživom egocentri-
zmu. Isto tako, osoba čije se jastvo zasniva isključivo
na integraciji biće povezana i sigurna, ali će joj nedo-
stajati autonomna individualnost. Samo kada osoba u
ta dva procesa uloži jednaku količinu psihičke energije
i izbegne i sebičnost i konformizam, jastvo će verovat-
no odražavati kompleksnost.
Kompleksnim jastvo postaje kao rezultat iskusta-
va toka. Paradoksalno, tek kada delujemo slobodno,

15 Csikszentmihalyi 1975, str. 94.

zarad same akcije a ne iz nekih drugih motiva, učimo
da postanemo više nego što smo bili. Kad izaberemo
cilj i predamo mu se do krajnjih granica koncentracije,
šta god da činimo doneće nam uživanje. A kada smo
jednom okusili tu radost, udvostručićemo napore da je
ponovo okusimo. Na taj način jastvo raste. Na način
na koji je Riko bio u stanju da iz svog očigledno dosad-
nog posla na pokretnoj traci izvuče toliko mnogo, a R.
da izvuče iz svoje poezije. Na način na koji je E. preva-
zišla svoju bolest da bi postala uticajna intelektualka i
moćna direktorka. Tok je značajan i zato što pruža više
uživanja u sadašnjem trenutku i zato što gradi samo-
pouzdanje koje nam omogućuje da razvijamo veštine
i značajno doprinosimo ljudskoj vrsti.
U nastavku ove knjige pobliže ćemo istražiti ono
što znamo o optimalnim iskustvima: kako ih doži-
vljavamo i pod kojim uslovima se javljaju. lako nema
lake prečice do toka, ako shvatimo kako on deluje neće
biti nemoguće transformisati svoj život - stvoriti više
harmonije u njemu i oslobodi psihičku energiju koja
bi inače bila protraćena na dosadu i brige.
 3

Uživanje i kvalitet života

Dve su osnovne strategije koje možemo da usvojimo

da bismo poboljšali kvalitet svog života. Prva je da po-
kušamo da stvorimo spoljašnje uslove koji bi se slagali s
našim ciljevima. Druga je da promenimo način na koji
doživljavamo spoljašnje uslove kako bi se oni bolje ukla-
pali u naše ciljeve. Na primer, osećaj sigurnosti važna je
komponenta sreće. Osećaj sigurnosti može se poboljšati
tako što ćemo kupiti pištolj, montirati na ulazna vrata
jake sigurnosne brave, preseliti se u sigurniji deo grada,
izvršiti politički pritisak na gradske vlasti da obezbede
bolju policijsku zaštitu ili pak pomažući da zajednica
postane svesnija značaja građanskog reda. Sve te razli-
čite reakcije usmerene su na to da u većoj meri usklade
naše okruženje s našim ciljevima. Drugi metod kojim
možemo postići da se osećamo sigurnije podrazumeva
promenu onoga što smatramo sigurnošću. Ako ne oče-
kujemo besprekornu sigurnost, ako priznajemo da su
rizici neophodni i uspevamo da uživamo u svetu koji
nije savršeno predvidljiv, tada pretnja nesigurnosti neće
imati mnogo šanse da nam pokvari sreću.
Sama za sebe, nijedna od tih strategija nije uspešna.
Isprva bi se moglo učiniti da je promena spoljašnjih
okolnosti dovoljna, ali ako osoba ne upravlja svojom
svešću, stari strahovi ili želje će se vrlo brzo vratiti, oži-
vljavajući prethodne teskobe. Čovek ne može stvoriti
potpun osećaj unutrašnje sigurnosti čak ni ako kupi
Karipska ostrva i okruži ih naoružanim čuvarima i
besnim psima.
Činjenicu da ovladavanje spoljašnjim okolnostima
ne znači nužno bolju egzistenciju dobro ilustruje le-
genda o kralju Midi. Kralj Mida je, poput većine lju-
di, pretpostavljao da bi mu sreća bila osigurana ako bi
postao bezmerno bogat. Zato je napravio pogodbu s
bogovima koji su, nakon mnogo natezanja, pristali da
mu ispune želju: sve što bude dotakao pretvoriće se u
zlato. Kralj Mida je pomislio da je sklopio prvoklasan
posao. Sada ga ništa nije moglo sprečiti da postane
najbogatiji, pa samim tim i najsrećniji čovek na svetu.
Ali mi znamo kako se priča završava: Mida je uskoro
počeo gorko da se kaje zbog pogodbe koju je napravio
jer su se i hrana i vino u njegovim ustima, pre nego
što bi ih progutao, pretvarali u zlato, tako da je umro
okružen zlatnim tanjirima i zlatnim čašama.
Stara priča ostala je aktuelna vekovima. Psihijatrij-
ske čekaonice pune su bogatih i uspešnih pacijenata
koji se, u svojim četrdesetim i pedesetim godinama,
iznenada probude za činjenicu da luksuzna kuću, sku-
pa kola, pa čak i obrazovanje na najprestižnijim uni-
verzitetima nije dovoljno da im obezbedi smirenost
uma. Pa ipak, ljudi ne prestaju da se nadaju da će im
promena spoljašnjih okolnosti njihovog života pružiti
rešenje. Samo kada bi zaradili više novca, bili zgodniji
ili imali partnera koji bi ih bolje razumeo, zaista bi bili
srećni. Uprkos tome što shvatamo da materijalni uspeh
ne mora doneti sreću, upuštamo se u beskrajnu bitku
da dosegnemo spoljašnje ciljeve, očekujući da nam oni
poboljšaju život.
Bogatstvo, status i moć postali su u našoj kulturi
suviše moćni simboli sreće. Kada vidimo ljude koji su
bogati, poznati ili zgodni, nekako automatski pretpo-
stavljamo da ih njihov život ispunjava zadovoljstvom,
iako možda sve ukazuje na to da su nesrećni. Pa zaklju-
čujemo da bismo bili mnogo srećniji samo ako bismo
iste te simbole stekli i mi.
Ako zaista uspemo da postanemo bogatiji ili moć-
niji, verujemo, bar neko vreme, da nam se život u celini
popravio. Ali simboli mogu biti varljivi: oni su skloni
da odvuku od stvarnosti koju naizgled predstavljaju.
A stvarnost je da kvalitet života ne zavisi neposredno
od toga šta drugi misle o nama, ili od toga šta pose-
dujemo. Naprotiv, u osnovi se sve svodi na to kako se
mi osećamo u vezi sa sobom i onim što nam se dešava.
Da bismo poboljšali život, moramo poboljšati kvalitet
iskustva.
To ne znači da novac, dobra fizička kondicija ili sla-
va nemaju veze sa srećom. Oni mogu biti pravi blago-
slovi, ali samo ako nam pomažu da se bolje osećamo.
Inače su u najboljem slučaju neutralni, a u najgorem
prepreke do zadovoljavajućeg života. Istraživanja sreće
i životnog zadovoljstva sugerišu da je, uopšteno gleda-
no, korelacija između bogatstva i blagostanja tek blaga.
Ljudi u ekonomski bogatijim zemljama (uključujući i
Sjedinjene Države) skloni su da sebe smatraju u celini
srećnijim od onih iz manje bogatih zemalja. Ed Diner,
istraživač sa Univerziteta Ilinois, našao je da veoma bo-
gate osobe izveštavaju da su srećne u proseku 77% vre-
mena, dok prosečno imućne osobe kažu da su srećne
samo 62% vremena. Ta razlika, iako statistički značaj-
na, nije previše velika, naročito s obzirom na to da je
grupa „vrlo bogatih” izabrana sa liste od četiri stotine
najbogatijih Amerikanaca. Interesantno je primetiti i
da nijedan ispitanik Dinerove studije nije smatrao ka-
ko novac sam po sebi garantuje sreću. Većina se složila
s tvrdnjom: „Novac može uvećati ili umanjiti sreću,
u zavisnosti od toga kako se koristi.” U jednoj ranijoj
studiji, Norman Bredburn je našao da je grupa sa naj-
višim primanjima izvestila da je srećna oko 25% češće
od onih s najnižim primanjima. I tu postoji razlika,
ali ona nije previše velika. U sveobuhvatnom pregledu
pod naslovom Kvalitet američkog života, objavljenom
pre nekoliko decenija, autori izveštavaju da je finan-
sijska situacija jedan od najmanje važnih činilaca koji
utiče na ukupno zadovoljstvo životom.1
Imajući sve ovo u vidu, umesto da brinemo kako da
zaradimo milion dolara ili kako da steknemo prijatelje
i utičemo na ljude, čini se blagotvornijim da otkrijemo
kako svakodnevni život može postati harmoničniji i
prijatniji, te tako na neposredan način steknemo ono
što se ne može dostići jurnjavom za simboličkim ci-
ljevima.1

1 O istraživanjima povezanosti sreće i imovnog stanja, up.

Diener, Horwitz & Emmons (1985), Bradburn (1969) te Camp-
bell, Converse & Rodgers (1976).
 Zadovoljstvo i uživanje

Kada razmišlja o vrsti iskustva koje čini život bo-

Ijim, većina ljudi prvo pomisli da se sreća sastoji od do-
življavanja zadovoljstva: dobra hrana, dobar seks i sva
moguća udobnost koja se može kupiti novcem. Zami-
šljamo zadovoljstvo koje pruža putovanje na egzotična
mesta ili život u okruženju interesantnog društva i sku-
pih spravica. Ukoliko nismo u stanju da sebi priuštimo
one ciljeve za koje nas vešti trgovci i živopisne reklame
podsećaju da treba da budu naši, tada smo srećni da se
pripremimo za mirno veče pred televizorom uz čašicu
dobrog pića.
Zadovoljstvo je ono što osećamo kad god nam in-
formacija u svesti kaže da smo ispunili očekivanja pro-
pisana biološkim programima ili socijalnim uslovljava-
njem.2 Kad smo gladni, ukus hrane prijatan je zato što
redukuje fiziološku neravnotežu. Večernji odmor uz
pasivno upijanje informacija iz medija, čašicu alkohola
ili droge koji otupljuju um prenadražen zahtevima po-
sla, prijatno opušta. Putovanje u Akapulko prijatno je
zato što ta stimulativna novotarija obnavlja naš apetit
iscrpljen rutinom svakidašnjeg života koja se ponavlja
iz dana u dan, i zato što znamo da i „fini svet” tako
provodi vreme.
Zadovoljstvo je važna komponenta kvaliteta života,
ali samo po sebi ne donosi sreću. San, odmor, hrana i
seks obezbeđuju okrepljujuća iskustva homeostaze koja

2 Ovim pitanjem bavi se Aristotel u Nikomahovoj etici, na-

ročito u 11. poglavlju III knjige, i u VII knjizi. Up., takođe,
Csikszentmihalyi & Csikszentmihalyi 1988, str. 24-25.
svest vraćaju u red nakon što su se u nju ugurale po-
trebe tela i uzrokovale pojavu psihičke entropije. Oni,
međutim, ne dovode do psihološkog rasta. Ne dopri-
nose kompleksnosti jastva. Zadovoljstvo pomaže da se
red održi, ali samo po sebi nije u stanju da stvori nov
red u svesti.
Kad se Ijudi upuste u razmišljanje o tome šta nji-
hov život čini zadovoljavajućim, skloni su da pređu
preko prijatnih uspomena i počnu da se sećaju drugih
događaja, drugih iskustava koja se preklapaju s onima
koja pružaju zadovoljstvo ali spadaju u kategoriju koja
zaslužuje posebno ime: uživanje. Do takvih iskustava
dolazi kada osoba ne samo da ispunjava neka prethod-
na očekivanja ili zadovoljava neku potrebu ili želju, ne-
go prevazilazi ono za šta je bila programirana i postiže
nešto neočekivano, možda čak nešto što je ranije bilo
nezamislivo.
Uživanje je obeleženo upravo tim pomakom. Odi-
gravanje „tesnog” gema u tenisu koji prevazilazi nečiju
sposobnost je uživanje, baš kao i čitanje knjige koja
otkriva stvari u novom svetlu, kao i razgovor koji nas
navodi da izrazimo ideje za koje nismo ni znali da ih
posedujemo. Sklapanje spornog poslovnog sporazuma,
ili bilo koji dobro obavljen posao je uživanje. Nijedno
od tih iskustava nije možda osobito prijatno dok se
odigrava, ali kada naknadno mislimo o njemu kaže-
mo: ,,To je zaista bilo zabavno”, i želimo da se tako
nešto ponovi. Nakon događaja koji donosi uživanje
znamo da smo se promenili, da se naše jastvo razvi-
lo: zahvaljujući njemu, u nekom pogledu smo postali
složeniji.
Iskustva koja pružaju zadovoljstvo mogu pružiti i
uživanje, ali te dve senzacije se sasvim razlikuju. Na
primer, hrana svakome donosi zadovoljstvo. Uživati
u hrani je već teže. Gurman uživa u hrani, baš kao i
svako ko pokloni dovoljno pažnje obroku pa uspeva da
napravi razliku među brojnim osetima koje on pruža.
Kao što govori ovaj primer, zadovoljstvo možemo da
iskusimo bez bilo kakvog ulaganja psihičke energije,
dok se uživanje događa samo kao rezultat neuobiča-
jenog ulaganja pažnje. Zadovoljstvo čovek može da
oseti i bez ikakvog napora, ako se odgovarajući centri
njegovog mozga stimulišu strujom ili kao posledica
hemijske stimulacije drogama. Međutim, u partiji te-
nisa, knjizi ili razgovoru nije moguće uživati ukoliko
se pažnja potpuno ne usredsredi na tu aktivnost.
Upravo je iz tog razloga zadovoljstvo tako nepo-
stojano a prijatna iskustva ne dovode do rasta jastva.
Kompleksnost zahteva ulaganje psihičke energije u ci-
Ijeve koji su novi i relativno izazovni. Taj proces je lako
zapaziti kod dece: tokom prvih nekoliko godina živo-
ta svako dete je mala „mašina za učenje” koja svako-
dnevno isprobava nove pokrete i nove reči. Napregnuta
koncentracija na detinjem licu dok uči svaku novu ve-
štinu dobro pokazuje šta je to uživanje. A svako učenje
praćeno uživanjem doprinosi kompleknosti detetovog
jastva koje se razvija.3

3 Rani nemački psiholozi uveli su termin Funktionlust, ili

zadovoljstvo koje proističe iz korišćenja svog tela u aktivnosti-
ma kao što su trčanje, bacanje, ljuljanje itd (Groos 1901, Buhler
1930). Kasnije je Jean Piaget (1952) ustvrdio da jednu od senzo-
motornih faza dečijeg fizičkog razvoja karakteriše „zadovoljstvo
bivanja uzrokom aktivnosti”. U Americi je Murphy (1947) po-
stulirao postojanje senzornih podsticaja i podsticaja aktivnosti
kako bi objasnio zadovoljstvo koje povremeno pružaju pogled,
 Nažalost, ta prirodna veza između rasta i uživanja
vremenom teži da nestane. Možda zato što se, s po-
četkom školovanja, „učenje” nameće spolja, pri čemu
se uzbuđenje zbog ovladavanja novim veštinama po-
stepeno troši. Postaje suviše lako ustaliti se u okviri-
ma uskih granica jastva razvijenog u adolescenciji. Ali
ako neko postane odveć samozadovoljan osećajući da
je psihička energija uložena u nove orijentacije pro-
traćena ukoliko se ne ukaže dobra prilika da se za nju
uberu spoljašnje nagrade, tome se može desiti da pre-
stane da uživa u životu i da mu jedini izvor pozitivnih
iskustava postane zadovoljstvo.
Na drugoj stani, mnogi pojedinci nikada ne žale
velikog truda da održe uživanje u svemu što rade. Po-
znavao sam starog čoveka u jednom od onih oronulih
predgrađa Napuija koji je sebi obezbeđivao nesigurnu
egzistenciju radeći u trošnoj antikvarnici koja je gene-
racijama bila u vlasništvu njegove porodice. Jednog
jutra u radnju je ušetala Amerikanka na kojoj se vide-
lo da je bogata, i nakon kraćeg razgledanja upitala za
cenu para drvenih baroknih puttija, onih bucmastih

zvuk ili mišićni oset. Ti uvidi bili su obuhvaćeni teorijom opti-

malne stimulacije ili optimalne uzbuđenosti uglavnom u rado-
vima Hebba (1955) i Berlynea (1960), koji su pošli od pretpo-
stavke da je zadovoljstvo posledica optimalne ravnoteže između
stimulacije i sposobnosti nervnog sistema da je asimilira. White
(1959), De Charms (1968) i Deci & Ryan (1985) proširili su ta
u osnovi neurološka objašnjenja razloga iz kojeg nalazimo zado-
voljstvo u akciji tako što su čitav fenomen razmatrali sa gledišta
jastva ili svesnog organizma. Oni smatraju da nam telesne ak-
tivnosti pričinjavaju zadovoljstvo zato što nam pružaju osećaj
kompetencije, efikasnosti ili autonomije.
anđelčića tako dragih napolitanskim rukotvorcima
od pre nekoliko vekova, kao i njihovim ovovremenim
imitatorima. Gospodin Orsini, vlasnik antikvarnice,
odredio je neumereno visoku cenu. Žena je izvadila
čekovnu knjižicu, spremna da plati za sumnjive ru-
kotvorine. Zadržao sam dah radujući se neočekivanoj
sreći koja se upravo smešila mom prijatelju. Ipak, ni-
sam dovoljno poznavao sinjor Orsinija. Pocrveneo je
i, jedva suzdržavajući nervozu, ispratio kupca iz pro-
davnice: ,,Ne, ne, signora, žao mi je, ali ne mogu Vam
prodati ove anđele”. Neprestano je ponavljao zgranutoj
ženi: ,,Ne mogu da sklopim posao s Vama. Razumete?”
Kada je turistkinja konačno otišla, smirio se i obja-
snio: ,,Da gladujem, uzeo bih joj taj novac. Ali pošto
to nije slučaj, zašto bih ulazio u posao koji uopšte nije
zabavan? Uživam u sudaru dosetljivosti koji je deo cen-
kanja, kada dve osobe pokušavaju da nadigraju jedna
drugu lukavstvom i rečitošću. Nije se ni žacnula. Nije
znala ništa bolje. Nije mi ukazala poštovanje čak ni
pretpostavkom da ću pokušati da je iskoristim. Da sam
joj prodao te komade po onoj smešnoj ceni, osećao
bih se prevarenim.” Teško da iko, u južnoj Italiji ili
bilo gde drugde, ima taj čudan stav prema poslovnim
transakcijama. Ali sumnjam i da uživa u svom poslu
kao sinjor Orsini.4
Život bez uživanja može biti podnošljiv, pa čak i
prijatan. Ali to može biti samo od prilike do prilike, i
zavisi od sreće i saradnje spoljašnje sredine. Međutim,

4 Važnost učenja u kasnijim godinama dobija u poslednje

vreme sve više pažnje. Osnovne ideje o tome izložene su u Mor-
timer Adler (1956), Tough (1978) i Gross (1982).
da bi zadobio ličnu kontrolu nad kvalitetom iskustva,
čovek mora da nauči da uživanje ugradi u ono što se
dešava iz dana u dan.
Ostatak ovog poglavlja daje pregled elemenata koji
iskustvo čine vrednim uživanja. Taj opis utemeljen je
na dugim intervjuima, upitnicima i drugim podacima
prikupljenim za desetak godina na uzorku od neko-
liko hiljada ispitanika. Isprva smo intervjuisali samo
Ijude koji su utrošili veoma mnogo vremena i napora
na aktivnosti koje su bile teške a koje ipak nisu dono-
sile nagrade očigledne poput novca i prestiža: alpiniste,
kompozitore, šahiste, sportiste amatere. Naša kasnija
istraživanja obuhvatila su intervjue sa običnim Ijudima
koji žive obične živote; tražili smo da opišu kako su
se osećali kada su im životi bili najispunjeniji, kada je
ono što su radili donosilo najviše uživanja. Ispitanici su
bili urbani Amerikanci - hirurzi, profesori, sveštenici i
radnici na traci, mlade majke, penzioneri i tinejdžeri.
Bili su iz Koreje, Tajlanda, Japana, Australije, raznih
evropskih kultura i Navaho rezervata. Na osnovu tih
intervjua sada smo u stanju da opišemo šta jedno isku-
stvo čini punim uživanja i tako pružimo primere koje
svi možemo koristiti za poboljšanje kvaliteta života.5

5 Većina ovde navedenih intervjua sakupljena je u toku is-

traživanja izloženih u Csikszentmihalyi (1975) i Csikszentmi-
halyi & Csikszentmihalyi (1988). Profesor Fausto Massimini i
njegovi saradnici u Evropi, Aziji i jugozapadnoj Americi sakupi-
li su više od šest stotina dodatnih intervjua.
 Elementi uživanja

Prvo iznenađenje na koje smo naišli u svom istra-

živanju bila je sličnost u opisima veoma različitih ak-
tivnosti u situaciji u kojoj su se one posebno uspešno
odvijale. Očigledno je da je način na koji se osećao pli-
vač dugoprugaš dok je preplivavao La Manš bio gotovo
identičan načinu na koji se osećao šahista za vreme
turnira, ili alpinista dok je napredovao u savlađivanju
teške stene. Sva ta osećanja delili su, u bitnim aspek-
tima, različiti subjekti, od muzičara koji komponuje
nov kvartet do tinejdžera iz geta koji igraju odlučujuću
utakmicu u košarkaškom prvenstvu.
Drugo iznenađenje bilo je to što su ispitanici, ne-
zavisno od kulture, nivoa modernizacije, društvene
klase, starosti ili pola, veoma slično opisivali uživanje.
Ono što su oni činili da bi iskusili uživanje enormno se
razlikovalo — stariji Koreanci voleli su da meditiraju,
japanski tinejdžeri su radije zujali okolo u motorizo-
vanim grupama — ali su ono kako su se osećali dok su
uživali opisivali gotovo istovetnim izrazima. Staviše,
razlozi iz kojih se u aktivnosti uživalo imali su mno-
go više sličnosti nego razlika. Sve u svemu, optimalno
iskustvo i psihološki uslovi koji ga omogućuju izgleda
da su jednaki svuda u svetu.
Kao što pokazuju naša istraživanja, fenomenologija
uživanja poseduje osam glavnih komponenti. Razmi-
šljajući o tome kako izgleda kada su im iskustva naj-
pozitivnija, Ijudi pominju najmanje jedan, a često i sve
sledeće elemente. Prvo, do tog iskustva obično dolazi
kada se suočavamo sa zadacima za koje ima izgleda da
ćemo ih dovršiti. Drugo, moramo biti u stanju da se
koncentrišemo na ono što trenutno radimo. Treće i če-
tvrto, koncentracija je obično moguća zato što zadatak
kojeg smo se prihvatili ima jasne ciljeve i odmah daje
povratnu informaciju. Peto, delujemo s dubokom, ali
bez napora dostignutom uključenošću koja iz svest-
nosti otklanja brige i frustracije svakidašnjeg života.
Šesto, iskustva prožeta uživanjem omogućuju Ijudima
da uvežbavaju osećaj kontrole nad svojim postupcima.
Sedmo, briga za jastvo nestaje, a ipak - paradoksalno
- nakon iskustva toka osećaj jastva postaje izrazitiji.
Konačno, menja se osećaj protoka vremena; sati pro-
laze kao minuti, a minuti se mogu otegnuti i izgledati
kao sati. Kombinacija svih tih elemenata dovodi do
osećaja dubokog uživanja koje je toliko blagotvorno
da ljudi osećaju da je ulaganje velike energije vredno
truda samo da bismo bili u stanju da ga iskusimo.
Sada ćemo pobliže razmotriti svaki od navedenih
elemenata, kako bismo bolje razumeli šta je to što ak-
tivnosti koje pružaju uživanje čini tako ugodnim. Za-
hvaljujući tom znanju moguće je postići kontrolu svesti
i čak i najdosadnije momente svakidašnjeg života pre-
tvoriti u događaje koji doprinose rastu jastva.

Izazovna aktivnost koja zahteva veštine

Ponekad osoba izveštava da je iskustvo apsolutne

radosti, osećanje ekstaze6, doživela bez naročitog raz-

6 Iscrpne studije slučaja ekstatičnih religioznih iskustava sa-

kupila je Marghanita Laski (1962). Abraham Maslow (1971),
koji je skovao izraz „vrhunski doživljaj” da bi opisao takve do-
gađaje, značajno je doprineo da ovaj fenomen zadobije pažnju
loga: mogao ga je aktivirati takt nezaboravne muzi-
ke, predivan pogled, pa čak i manje od toga — samo
spontan osećaj blagostanja. Ipak, ljudi prijavljuju da se
ogroman deo optimalnih iskustava događa u okviru
niza aktivnosti koje su usmerene cilju i određene pra-
vilima — aktivnosti koje zahtevaju ulaganje psihičke
energije i koje se ne mogu izvesti bez odgovarajućih
veština. Zašto to mora da bude tako postaće jasno u
daljem tekstu; sada je dovoljno primetiti da je to, iz-
gleda, svuda slučaj.
Na početku je važno razjasniti da „aktivnost” ne
mora biti aktivnost u fizičkom smislu, a da „veština”
koja se u njoj mora angažovati ne mora biti fizička
veština. Na primer, jedna od najčešće pominjanih ak-
tivnosti u kojima se uživa širom sveta jeste čitanje.7 Či-
tanje je aktivnost zato što ima cilj i zahteva koncentra-
ciju pažnje, a da bismo je obavljali moramo poznavati
pravila pisanog jezika. Veštine uključene u čitanje ne

psihologa. Treba, međutim, reći da su Laskijeva i Maslow na

ekstazu gledali kao na neočekivanu epifaniju koja se manje-vi-
še događa sama od sebe, a ne kao na prirodni proces koji bi se
mogao kontrolisati i negovati. Za poređenje između Maslovlje-
vog koncepta vrhunskog doživljaja i toka, up. Privette (1983).
Ekstatički doživljaji su očigledno raširenija nego što se misli. U
ispitivanju od marta 1989. više od 30 % nacionalnog reprezen-
tativnog uzorka od 1000 Amerikanaca potvrdno je odgovorilo
na pitanje: ,,Da li ste osećali da ste veoma blizu moćnom duhov-
nom izvoru koji kao da vas je izdigao iznad vas samih?”. Čitavih
12% ustvrdilo je da su takvo osećanje iskusili više puta (General
Social Survey, 1989).
' Ovaj nalaz navodi se u Massimini, Csikszentmihaly &
Delle Fave (1988). Noviju knjigu koja detaljno opisuje način na
koji čitanje pruža uživanje napisao je Nell (1988).
obuhvataju samo pismenost, već i sposobnost prevođe-
nja reči u slike, saživljavanje sa izmišljenim junacima,
prepoznavanje istorijskih i kulturnih konteksta, anti-
cipacije preokreta u zapletu, prosuđivanje i vrednova-
nje autorovog stila i tako dalje. U ovom širem smislu,
svaka sposobnost baratanja simboličkom informacijom
predstavlja „veštinu”, kao što je veština matematičara
da u svojoj glavi oblikuje kvantitativne odnose, ili ve-
ština muzičara da kombinuje note.
Druga univerzalno prihvaćena aktivnost koja do-
nosi uživanje jeste društvo drugih Ijudi. Na prvi po-
gled može delovati da je druženje izuzetak u odnosu
na tvrdnju da su čoveku, da bi uživao u nekoj aktiv-
nosti, potrebne određene veštine: čini se, naime, da
ogovaranje ili zbijanje šaia s drugom osobom ne zah-
teva naročite veštine. Zahteva, i te kako; kao što zna-
ju mnogi stidljivi ljudi, ako se osoba oseća sputanom,
opterećenom sobom, ona će se plašiti uspostavljanja
neformalnih kontakata i izbegavati društvo kad god
je to moguće.8
Svaka aktivnost sadrži sijaset prilika za akciju, ili
„izazova”, koji za svoje ostvarenje zahtevaju odgova-
rajuće veštine. Za one koji ne raspolažu pravim ve-
štinama, aktivnost nije izazovna; ona je jednostavno

8 Sva ispitivanja sprovedena metodom uzorka iskustva po-

tvrđuju činjenicu da već i samo bivanje s drugima značajno po-
boljšava naše raspoloženje, bez obzira na to šta se dešava. Izgle-
da da to važi za tinejdžere (Csikszentmihalyi & Larson 1984),
odrasle (Larson, Csikszentmihalyi & Graef 1980) i starije (Lar-
son, Mannell & Zuzanek 1986). No da bi se zaista uživalo u
društvu drugih ljudi, potrebne su određene interpersonalne
veštine.
besmislena. Postavljanje figura na šahovsku tablu za
šahistu je puno sadržine i smisla, ali one koji ne po-
znaju šahovska pravila ostavlja sasvim hladnim. Strmi
zid E1 Kapitan u dolini Josemiti za većinu Ijudi je samo
komad ogromne bezoblične stene. Za alpinistu je to,
međutim, arena koja nudi beskrajno složenu simfoniju
mentalnih i fizičkih izazova.
Jednostavan način da se pronađu izazovi jeste ula-
ženje u takmičarsku situaciju. Otud ogromna privlač-
nost igara i sportova koji ljude i timove okreću jedne
protiv drugih. Takmičenje je u mnogim aspektima brz
način razvijanja kompleksnosti: „Onaj ko se rve s na-
ma”, pisao je Edmund Berk, „jača naše živce, brusi
našu veštinu. Naš protivnik istovremeno je i naš save-
znik.” Izazovi takmičenja mogu da budu stimulativni i
da donesu uživanje. Ali ako pobeda nad protivnikom u
našem umu ima prednost nad najboljom igrom za koju
smo u datom trenutku sposobni, uživanje lako može
da nestane. Takmičenje donosi uživanje samo ako za
sobom povlači i usavršavanje naših veština; kada po-
stane samo sebi cilj, prestaje da bude zabavno.
No izazovi ni u kom slučaju nisu rezervisani sa-
mo za takmičarske ili fizičke aktivnosti. Oni su neo-
phodni da bi do uživanja došlo, čak i u situacijama
u kojima niko ne bi očekivao njihovu relevantnost.
Evo, na primer, citata iz jedne od naših studija: reč je
o izjavi stručnjaka za umetnost koji opisuje uživanje
koje mu donosi gledanje slike, što je aktivnost koju bi
većina ljudi smatrala trenutnim, intuitivnim proce-
som: „Mnoga dela kojima se bavite veoma su jedno-
stavna... u njima, znate, ne nalazite ništa uzbudljivo,
ali ima i drugih koja su na neki način izazovna... to
su dela koja vam ostaju u glavi, koja su apsolutno in-
teresantna”9. Drugim rečima, čak i pasivno uživanje
u gledanju slika ili skulptura zavisi od izazova koje taj
umetnički rad sadrži.
Aktivnosti koje pružaju uživanje često su one koje
su smišljene upravo u tu svrhu. Igre, sportovi, umet-
ničke i književne forme razvijani su vekovima s izri-
čitim ciljem da život obogate iskustvima u kojima se
da uživati. Bilo bi, međutim, pogrešno zaključiti kako
optimalna iskustva mogu da pruže samo umetnost i
dokolica. U zdravoj kulturi, izvore zadovoljstva pred-
stavljaju i produktivan rad i oni neophodni redovni
poslovi svakidašnjeg života. U stvari, jedan od ciljeva
ove knjige jeste da ispita kako se čak i rutinske sitni-
ce mogu preobraziti u smisaone igre koje obezbeđuju
optimalno iskustvo. Šišanje travnjaka ili čekanje kod
zubara može doneti uživanje pod uslovom da tu ak-
tivnost restrukturiramo tako što ćemo je opskrbiti ci-
ljevima, pravilima i ostalim elemenatima uživanja koje
ćemo sada ispitati.
Hajnc Majer-Lajbnic, čuveni nemački eksperi-
mentalni fizičar i potomak filozofa i matematičara iz
XVIII veka, pruža nam provokativan primer ovlada-
vanja dosadnom situacijom i njenog preobražavanja u
situaciju u kojoj se može pomalo i uživati.10 Profesor
Majer-Lajbnic pati od profesionalnog hendikepa od
kojeg pate i njegove kolege iz akademske zajednice:

9 Citat je iz studije o načinu na koji kustosi umetničkih

muzeja opisuju estetsko iskustvo (Csikszentmihalyi & Robin-
son, str. 51).
10 Prof. Maier-Leibnitz opisao je svoj genijalni način praće-
nja protoka vremena tapkanjem prstima dok komunicira s ne-
kim (1986).
on, naime, mora da sedi na beskrajnim, često dosad-
nim konferencijama. Da bi olakšao ovaj teret, smislio
je samo za sebe aktivnost koja mu obezbeđuje taman
toliko izazova da se tokom nekog dosadnog izlaganja
potpuno ne dosađuje, ali koja je u tolikoj meri automa-
tizovana da mu ostavlja dovoljno slobodne pažnje da
svesno registruje pojavljivanje nečeg interesantnog.
Evo šta radi: kad god govornik postane zamoran,
on počne da tapka svojim desnim palcem, potom tre-
ćim prstom desne ruke, zatim na red dolazi kažiprst,
četvrti prst, potom ponovo treći prst, i na kraju mali
prst desne ruke. Tada prelazi na levu ruku i tapka:
mali prst, srednji, četvrti, kažiprst, ponovo srednji prst
i završava palcem leve ruke. Onda desna ruka obrće
sekvencu tapkanja, a prati je obrtanje sekvence leve
ruke. Ispostavilo se da se uvođenjem pauza i polupauza
u regularne intervale dobija 888 kombinacija koje se
mogu izvesti bez ponavljanja iste kombinacije. Ume-
tanjem pauza između tapkanja u regularne intervale,
ta kombinacija dobija gotovo muzičku harmoniju i za-
pravo ju je lako predstaviti u notnom sistemu.
Nakon što je izmislio tu nevinu igru, profesor Ma-
jer-Lajbnic joj je pronašao interesantnu primenu: po-
stala je način merenja dužine misaonih nizova. Obra-
zac od 888 tapkanja, ponovljen tri puta, daje seriju od
2.664 tapkanja koja, kad se uvežbaju, traju maltene
tačno 12 minuta. Cim počne da tapka, prebacujući pa-
žnju na svoje prste, profesor Majer-Lajbnic tačno može
da kaže na kojoj se tački sekvence nalazi. Pretposta-
vimo da se, dok tapka za vreme nekog dosadnog izla-
ganja, u njegovoj svesti pojavi misao vezana za jedan
od njegovih fizičkih eksperimenata. On istog trenutka
prebacuje pažnju na svoje prste i registruje činjenicu
da je na tristotom udarcu druge serije; onda se u istom
deliću sekunde vraća misaonom nizu vezanom za eks-
periment. Na određenom mestu misao se završava, a
on je pronašao odgovor za svoj problem. Koliko mu
je trebalo da ga reši? Prebacivanjem pažnje natrag na
prste, primetio je da se nalazi negde pri kraju druge
serije - prema tome, misaonom procesu, da bi se od-
vio do kraja, bilo je potrebno otprilike dva minuta i
petnaest sekundi.
Malo ko se, u cilju poboljšanja kvaliteta svog isku-
stva, zamara smišljanjem ovako genijalnih i složenih
„diverzija”. Ali svi mi imamo skromnije verzije iste
stvari. Svako od nas razvija navike kako bi ispunio
dosadne „rupe” svoga dana, ili ponovo stabilizovao is-
kustvo kad mu zapreti teskoba. Neki ljudi kompulziv-
no žvrljaju, drugi nešto žvaću ili puše, treći nameštaju
kosu, pevuše ili se upuštaju u ezoterične lične rituale
koji imaju istu svrhu: da izvođenjem shematizovane
akcije zavedu red u svesti. To su aktivnosti „mikroto-
ka”, koje nam pomažu da se nagodimo sa zlovoljom
dana.11 Ipak, količina uživanja koju jedna aktivnost
može da donese konačno zavisi od njene složenosti.
Automatske igrice utkane u tkivo svakodnevnog ži-11

11 Značaj aktivnosti mikrotoka ispitivan je u Beyond Bore-

dom andAnxiety (Csikszentmihalyi 1975, str. 140-178). Ta ispi-
tivanja su pokazala da su ispitanici, ukoliko bi se od njih zatraži-
lo da se uzdrže od svojih uobičajenih rutina kao što su kuckanje
prstima, pevušenje, zviždukanje ili zafrkavanje s prijateljima, za
nekoliko sati postajali nervozni. Često bi izveštavali o gubitku
kontrole i ometanju ponašanja nakon samo jednog dana lišava-
nja od mikrotoka. Samo su malobrojni bili voljni da se više od
dvadeset četiri časa odreknu tih sitnih rutina.
vota pomažu da se ublaži dosada, ali malo doprinose
pozitivnom kvalitetu iskustva. Za to je potrebno da se
suočimo sa zahtevnijim izazovima i upotrebimo vešti-
ne višeg nivoa.
U svim aktivnostima u kojima se, kao što su izvesti-
li, angažuju ispitanici u našim istraživanjima, uživanje
dolazi u jednom sasvim određenom trenutku: onda
kada pojedinac primeti da su povoljne prilike za ak-
ciju na visini njegovih sposobnosti. Igranje tenisa, na
primer, ne donosi uživanje ako su protivnici različitog
kvaliteta. Manje sposoban igrač će biti napet, a bolji
će se dosađivati. To važi i za druge aktivnosti: muzički
komad koji je suviše jednostavan u odnosu na nečije
slušalačke sposobnosti može da bude dosadan, dok će
suviše složena muzika možda biti frustrirajuća. Uživa-
nje se pojavljuje na granici između dosade i teskobe,
kada su izazovi u ravnoteži s našim kapacitetom za
delovanje.
„Zlatna proporcija” između izazova i veština ne
važi samo za ljudske aktivnosti. Kad god bih našeg
lovačkog psa Husara poveo u šetnju po otvorenim po-
Ijima, on bi uživao u jednostavnoj igri koja predsta-
vlja prototip kulturno najraširenije dečije igre: vijanja.
Trčao bi u krugovima oko mene najvećom brzinom,
isplaženog jezika i očiju koje oprezno prate svaki moj
pokret, izazivajući me da ga uhvatim. Povremeno bih
se bacio na njega i, ako bih imao sreće, uspeo da ga
dotaknem. Zanimljivo je da bi, kad god sam bio umo-
ran i bezvoljno se kretao, Husar oko mene trčao u sve
manjim krugovima, omogućujući mi da ga relativno
lako uhvatim. Međutim, ako bih bio u dobroj formi
i spreman da dam sve od sebe, on bi povećao prečnik
svog kruženja. S neobjašnjivim osećajem za fino urav-
notežavanje izazova i veština, obezbeđivao je izvlačenje
maksimuma uživanja iz igre za nas obojicu.12

Pretvaranje akcije u svesnost

Kada se ispostavi da su za izlaženje na kraj sa izazo-

vima neke situacije potrebne sve relevantne veštine jed-
ne osobe, pažnja te osobe postaje potpuno apsorbovana
datom aktivnošću. Ne preostaje nikakav višak psihičke
energije koji bi obradio bilo kakvu informaciju izvan
one koju ta aktivnost pruža. Sva pažnja koncentrisana
je na relevantne stimuluse.
Kao rezultat nastaje jedno od najuniverzalnijih i
najizrazitijih obeležja optimalnog iskustva: ljudi po-
staju toliko uključeni u ono što rade da se ta aktivnost

12 Izbalansirani odnos između izazova i sposobnosti od sa-

mog početka je prepoznat kao jedan od središnjih uslova is-
kustva toka (na primer, Csikszentmihalyi 1975, str. 49-54).
Originalni model je pretpostavljao da će se uživanje pojaviti po
čitavoj dijagonali, to jest kada su i izazovi i veštine veoma niski,
baš kao i kada su i jedno i drugo veoma visoki. Nalazi empi-
rijskih istraživanja doveli su do promene ovog modela. Ljudi
nisu uživali u situacijama u kojima su i njihove veštine i spo-
Ijašnji izazovi bili niži od nivoa na koje su navikli. Nov model
predviđa da će do toka doći samo kada su izazovi i veštine u
relativnoj ravnoteži ili su iznad uobičajenog nivoa pojedinca - a
ta predviđanja potvrđena su u istraživanjima sprovedenim me-
todom uzorka iskustva (Carli 1986, Csikszentmihalyi & Na-
kamura 1989, Massimini, Csikszentmihalyi & Carli 1987). Ta
istraživanja su pokazala i da je stanje anksioznosti (visok izazov,
niske veštine) u svakodnevnom životu relativno retko te da se
doživljava kao mnogo negativnije od stanja dosade (nizak iza-
zov, visoke veštine).
odvija spontano, gotovo automatski; oni prestaju da
budu svesni sebe kao odvojenih od onoga što rade.
Plesač opisuje kako se oseća kada se igra odvija
kako treba: „Koncentracija je potpuna. Um vam ne
bludi, potpuno ste uključeni u ono što radite... Ener-
gija glatko teče. Osećate se opušteno, udobno i puni
energije”.
Alpinista objašnjava kako se oseća dok se penje uz
planinu: „Toliko ste uključeni u ono što radite da i ne
mislite o sebi kao nekome ko je odvojen od trenutne
aktivnosti... Ne vidite sebe izdvojenim iz onoga što
cinite ,13
Majka koja uživa u vremenu provedenom sa kćerki-
com: „Kad čita, ona je zaista sva u tome, i mi čitamo
zajedno. Ona čita meni, ja čitam njoj, i to je vreme
kada gotovo gubim dodir sa ostatkom sveta; potpuno
sam apsorbovana onim što trenutno radim”.
Šahista govori o učešću na turniru: „...koncentracija
je kao disanje - nikad ne mislite o njoj. Može i krov da
se sruši, ali ako vas promaši, vi to nećete znati”.14
Optimalno iskustvo smo upravo iz tog razioga na-
zvali ,,tok”. Ta kratka i jednostavna reč dobro opisuje
pokret koji kao da se odvija bez napora. Sledeće reči
jednog pesnika i alpiniste odnose se na sve one hilja-
de intervjua koje smo ja i drugi godinama prikupljali:
„Draž penjanja po stenama leži u samom penjanju po

13 Csikszentmihalyi 1975, str. 39.

14 Allison & Duncan 1988, str. 129. Odnos između kon-
centrisane pažnje i uživanja jasno je pre četiri veka opazio Mon-
taigne (1958, str. 853): „Uživam u životu dvostruko više od dru-
gih, jer mera uživanja zavisi od veće ili manje pažnje koju mu
posvećujemo.”
stenama; dođete na vrh stene zadovoljni što se to za-
vršilo, ali zapravo želite da se nikad ne završi. Razlog
penjanja je penjanje, kao što je razlog poezije pisanje;
ne savlađujete ništa izuzev onoga što je u vama... Raz-
log poezije je u samom činu pisanja. S penjanjem je
isto: spoznaja da ste vi sami tok. Smisao toka je da
neprestano teče: ne očekivanje da se stigne na vrh, ne
čekanje na neku utopiju, već ostajanje u toku. Ne radi
se o pomeranju napred, već o neprestanom proticanju;
napredujete da bi se tok nastavljao. Ne postoji nikakav
razlog za penjanje izuzev penjanja samog; to je komu-
nikacija sa samim sobom”.15
lako iskustvo toka izgleda kao nešto što se odvija
bez napora, to je daleko od istine. Ono često zahteva
revnosno fizičko naprezanje, ili visoko disciplinovanu
mentalnu aktivnost. Ono se ne događa bez primene
veštog izvođenje date delatnosti. Svaki pad koncen-
tracije će ga izbrisati. Ipak, dok ona traje, svest glatko
funkcioniše, akcija glatko sledi akciju. U običnom ži-
votu svoje aktivnosti stalno prekidamo sumnjama i
pitanjima. „Zašto ovo radim? Da li bi možda trebalo
da radim nešto drugo?” Uvek iznova dovodimo u pi-
tanje neophodnost naših akcija i kritički procenjujemo
razloge za njihovo izvođenje. Ali kada smo u toku, ne-
ma potrebe za razmišljanjem: sama aktivnost nas, kao
čarolijom, vuče napred.

15 Csikszentmihalyi 1975, str. 47-48.

 Jasni ciljevi ipovratna informacija

Razlog iz kojeg je moguće postići tako potpunu

uključenost u iskustvo toka je taj što su ciljevi obično
jasni, a povratna informacija trenutna. Teniserka uvek
zna šta treba da radi: da vrati loptu u protivnikov deo
terena. Svaki put kad udari loptu, zna da li je to dobar
udarac ili nije. Ciljevi šahiste jednako su očigledni:
matirati protivnika pre nego što on matira vas. On
je u stanju da, sa svakim potezom, izračuna da li se
približio tom cilju. Alpinista koji, milimetar po mili-
metar, napreduje uz vertikalnu stenu, u glavi ima vrlo
jednostavan cilj: da se popne na vrh a da ne padne.
Svake sekunde, iz sata u sat, dobija informaciju da se
približava tom osnovnom cilju.
Naravno, ako neko izabere trivijalan cilj, uspeh
mu neće doneti uživanje. Postavim li sebi za cilj da
preživim sedeći na trosedu u dnevnoj sobi, mogu da
provodim dane znajući da u tome uspevam, baš kao i
onaj alpinista. Ali ta spoznaja me neće učiniti naročito
srećnim, dok znanje alpiniste donosi ushićenje njego-
vom opasnom poduhvatu.
lako ostvarenje nekih aktivnosti zahteva veoma du-
go vreme, komponente ciljeva i povratna informacija i
za njih ostaju izuzetno važne. Jedan takav primer do-
bili smo od šezdesetdvogodišnje žene koja živi u itali-
janskim Alpima; ona je rekla da su iskustva u kojima
najviše uživa briga o kravama i rad u voćnjaku: „Nala-
zim posebno zadovoljstvo u negovanju biljaka: volim
da vidim kako iz dana u dan rastu. To je tako divno”.16

16 Delle Fave & Massimini 1988, str. 197.

lako to za sobom povlači period strpljivog čekanja, po-
smatranje biljaka o čijem rastu brinemo pruža moćnu
povratnu informaciju čak i u urbanim stanovima ame-
ričkih gradova.
Drugi primer je samostalno putovanje okeanom,
pri kojem čovek može sam jedriti u malom brodu a
da nedeljama ne vidi kopno. Džim Makbet, koji je
izradio studiju o toku za vreme okeanskih putova-
nja, komentariše uzbuđenje koje oseća mornar kada,
nakon što je danima pomno i zabrinuto pretraživao
prazna vodena prostranstva, nazre obris ostrva koje je
bilo cilj njegove plovidbe, i to u trenutku u kojem ono
počinje da se diže iznad horizonta. Jedan od legen-
darnih moreplovaca ovako opisuje taj osećaj: „Isku-
sio sam osećaj zadovoljstva pomešan sa zapanjenošću
što su moja osmatranja tog veoma udaljenog sunca
sa nestabilne platforme i upotreba nekih jednostav-
nih tablica... doveli do toga da nakon prelaska okeana
sa sigurnošću pronađem malo ostrvo ”.17 I još jedan:
„Svaki put osetim istu mešavinu zapanjenosti, ljubavi
i ponosa kada se rodi novo tlo koje kao da je za mene
i od mene stvoreno”.18
Ciljevi aktivnosti nisu uvek jasni kao kada se radi o
tenisu, a povratna informacija često je mnogo dvosmi-
slenija od onog jednostavnog ,,ne padam”, koje obrađuje
alpinista. Kompozitor, na primer, može biti svestan da
želi da napiše pesmu ili koncert za flautu, ali osim toga,
njegovi ciljevi obično su prilično neodređeni. Kako on
zna da li su note koje zapisuje „prave” ili „pogrešne”?

17 Hiscosk 1968, str. 45.

18 Moitessier 1971, str. 159; Macbeth 1988, str. 228.
Isto važi i za slikara dok slika,19 kao i za sve aktivnosti
koje su po prirodi kreativne ili nedefinisane. No sve su
to izuzeci koji potvrđuju pravilo: ako osoba ne nauči da
u takvim aktivnostima postavi ciljeve i prepozna i pro-
ceni povratnu informaciju, ona u njima neće uživati.
U pojedinim kreativnim aktivnostima u kojima
ciljevi nisu unapred jasno postavljeni čovek mora da
razvije jak lični osećaj onoga šta namerava da uradi.
Umetnica možda nije unapred stvorila vizuelnu pred-
stavu o tome kako treba da izgleda završena slika, ali
kada u slikanju uznapreduje do određenog nivoa, tre-
balo bi da zna da li je to ono što je želela da postigne. A
slikarka koja uživa u slikanju morala je da internalizuje
kriterijume za „dobro” i „loše”, tako da nakon svakog
poteza četkicom može da kaže: ,,Da, to je to; ne, to
nije to”. Bez takvih unutrašnjih vodilja nemoguće je
iskusiti tok.
Ponekad se ciljevi i pravila koji upravljaju nekom
aktivnošću smišljaju i dogovaraju na licu mesta. Na
primer, tinejdžeri uživaju u improvizovanim interak-

19 Razlika između više i manje originalnih umetnika sastoji

se u tome što oni prvi počinju da slikaju sa uopštenom i često
nejasnom idejom o tome šta žele da ostvare, dok ovi potonji po-
činju sa jasno vizualizovanom slikom u umu. Otud originalni
slikari moraju u toku samog procesa slikanja da otkriju šta će
da rade, očekujući da će im on pružiti povratnu informaciju i
time sugerisati nove pristupe. Manje originalni umetnici zavr-
šavaju slikajući sliku u svojoj glavi, što znači da ona nema šanse
da se razvije. Ali da bi bio uspešan u svom otvorenom procesu
stvaranja, originalni umetnik mora imati sasvim internalizova-
ne kriterijume o tome šta je dobra umetnost, kako bi u procesu
slikanja mogao da izabere ili odbaci prave elemente (Getzels i
Csikszentmihalyi 1976).
cijama u kojima pokušavaju da „pređu” jedni druge,
ili da ogovaraju jedni druge, ili pak da ismeju svoje
profesore. Cilj takvih okupljanja formira se na osno-
vu pokušaja i pogrešaka i retko se eksplicira; on često
ostaje ispod praga svesnosti učesnika. Ipak, jasno je da
te aktivnosti razvijaju sopstvena pravila i da oni koji
u njima učestvuju imaju jasnu ideju o tome šta čini
uspešan „potez” i ko od njih radi kako treba. To je
umnogome obrazac delovanja i dobrog džez benda, ili
bilo koje druge grupe za improvizacije. Intelektualci ili
diskutanti u raspravama dobijaju sličnu satisfakciju ka-
da se „potezi” u njihovim argumentima glatko uklope
i proizvedu željeni rezultat.
Ono što čini povratnu informaciju značajno varira
od aktivnosti do aktivnosti. Neki ljudi ravnodušni su
prema stvarima koje su drugima dozlogrdile. Na pri-
mer, hirurzi koji vole da operišu tvrde da ne bi mogli
da se prebace na internu medicinu čak ni kada bi bili
plaćeni deset puta više, zato što internista nikad tač-
no ne zna koliko je uspešan. Kod operacije, međutim,
status pacijenta je gotovo uvek jasan: dok god nema
krvi u rezu, na primer, određena procedura je uspešna.
Kada je bolesni organ odstranjen, hirurg je ostvario
svoj cilj; nakon toga dolazi zašivanje rane koje daje za-
dovoljavajući osećaj završavanja aktivnosti.20 Više nego
internu medicinu, hirurzi preziru psihijatriju: slušajući
hirurge, rekli biste da psihijatar može deset godina da
razgovara s pacijentom a da i dalje ne zna da li mu nje-
gov tretman pomaže.

20 O operaciji kao iskustvu toka up. Csikszentmihalyi 1975,

1985b.
 Ipak, i psihijatar koji uživa u svom zanimanju ne-
prestano dobija povratnu informaciju: tu su način na
koji se pacijent ponaša, izraz njegovog lica, kolebanje
u njegovom glasu, sadržaj materijala koji donosi na
terapeutsku seansu - svi ti bitovi informacije važni su
pokazatelji koje psihijatar koristi kako bi pratio na-
predak terapije. Razlika između hirurga i psihijatra u
tome je što onaj prvi jedinom povratnom informaci-
jom vrednom pažnje smatra krv i izrezivanje, dok ovaj
potonji značajnom informacijom smatra i signale koji
odražavaju stanje pacijentovog uma. Hirurg procenjuje
da je psihijatar mek zato što ga zanimaju tako efemerni
ciljevi; a psihijatar misli da je hirurg sirov zato što je
koncentrisan samo na mehaniku.
Vrsta povratne informacije prema kojoj se orijentiše-
mo, sama po sebi, često je nevažna: šta mari da li uda-
ram tenisku lopticu između dve bele linije, blokiram
protivničkog kralja na šahovskoj tabli, ili na kraju te-
rapeutske seanse opažam tračak razumevanja u očima
svog pacijenta? Te informacije vrednim čini simbolička
poruka koju sadrže: ostvario sam svoj cilj. Takvo sa-
znanje stvara red u svesti i jača strukturu jastva.
Uživati se može u gotovo svakoj vrsti povratne in-
formacije, pod uslovom da ona logički proizlazi iz cilja
u koji je neko uložio psihičku energiju. Ako treba da se
postavim tako da održim u ravnoteži štap na vrhu svog
nosa, onda će mi prizor štapa koji se, uspravan, klima
iznad mog lica pružiti kratak period uživanja. Svako
od nas je, međutim, po svom temperamentu osetljiv na
određeni raspon informacija koje naučimo da vrednu-
jemo više no što ih vrednuje većina drugih ljudi, te će-
mo povratnu informaciju koja sadrži baš tu informaciju
najverovatnije smatrati značajnijom nego drugi Ijudi.
 Neki od nas su, na primer, rođeni sa izuzetnom
osetljivošću21 na zvuk. Oni su u stanju da prave razli-
ke između različitih tonova i njihovih visina, da bolje
od prosečnog čoveka prepoznaju i pamte kombinacije
zvukova. Takvi pojedinci će po svemu sudeći biti sklo-
ni da se igraju zvucima; naučiće da kontrolišu i obliku-
ju slušnu informaciju. Za njih će se najvažnija povratna
informacija sastojati u sposobnosti da kombinuju zvu-
ke, da proizvode ili reprodukuju ritmove i melodije. Iz
te grupe ljudi razviće se kompozitori, pevači, izvođači,
dirigenti i muzički kritičari. Za razliku od njih, neki su
genetski predisponirani da budu neobično osetljivi na
druge ljude: oni će naučiti da obraćaju pažnju na signa-
le koje odašilju drugi. Povratna informacija za kojom
će oni tragati izraz je neke emocije. Neki pak imaju
krhko jastvo kome je potrebno stalno potvrđivanje:
jedina informacija koja je za njih bitna jeste pobeda u
nekoj takmičarskoj situaciji. A ima i onih koji su toliko
uložili u to da ih drugi vole da je jedina povratna infor-
macija koju uzimaju u obzir odobravanje i divljenje.
Dobra ilustracija značaja povratne informacije sa-
držana je u odgovorima grupe slepih religioznih žena
koje je intervjuisao tim psihologa profesora Fausta Ma-
siminija iz Milana. Od njih se, kao i od ostalih ispita-
nika u našim istraživanjima, tražilo da opišu iskustva

21 Zdravorazumski utisak da različita deca imaju mogućno-

sti za razvijanje različitih talenara kao što su muzika, fizički po-
kret, jezici ili socijalne veštine, našao je svoju potvrdu u teoriji
„višestruke inteligencije” Howarda Gardnera (1983). Gardner i
njegovi saradnici sa Harvarda sada rade na razvijanju opsežne
baterije testova za svaku od osnovnih dimenzija inteligencije ko-
je je on utvrdio.
koja su im donela najviše uživanja u životu. Za te žene,
od kojih su mnoge bile slepe od rođenja, najčešće po-
minjana iskustva toka bila su rezultat čitanja knjiga
na Brajevom pismu, molitve, ručni radovi kao što su
pletenje ili koričenje knjiga te uzajamno pomaganje u
slučaju bolesti ili kakve druge potrebe. Od šest stotina
ljudi koje je intervjuisao italijanski tim, te slepe žene su
više od bilo koga drugog istakle značaj dobijanja jasne
povratne informacije kao uslova za uživanje u svemu
što rade.22 Budući da su nesposobne da vide šta se oko
njih dešava, osećaju potrebu da znaju, čak i više od
Ijudi koji vide, da li ono što nastoje da ostvare zaista i
ide u tom pravcu.

Koncentracija na zadatak pred sobom

Jedna od najčešće pominjanih dimenzija iskustva

toka jeste ta da smo, dok ono traje, u stanju da zabo-
ravimo sve neprijatne aspekte života. Ta osobina to-
ka značajan je nusprodukt činjenice da aktivnosti u
kojima se može uživati traže potpuno usredsređivanje
pažnje na zadatak koji je pred nama — a to ne ostavlja
mesta u umu za irelevantne informacije.
U normalnom, svakodnevnom životu, mi smo žr-
tva misli i briga koje nam, neželjene, upadaju u svest.
Pošto većini poslova, kao i kućnom životu u celini,
nedostaju neodložni zahtevi koji predstavljaju obeležje
iskustava toka, koncentracija je retko kad tako inten-
zivna da automatski isključuje preokupacije i strepnje.

22 O značaju povratne informacije za slepe osobe up. Massi-

mini, Csikszentmihalyi & Delle Fave 1988, str. 79-80.
Otuda uobičajeno stanje uma podrazumeva neočeki-
vane i česte epizode entropije koje ometaju glatko pro-
ticanje psihičke energije. To je jedan od razloga što
tok unapređuje kvalitet iskustva: jasno strukturirani
zahtevi date aktivnosti uspostavljaju red i isključuju
uplitanje nereda u svest.
Profesor fizike koji je strastveni alpinista ovako je
opisao stanje svog uma tokom uspona: „Kao da mi je
odsečena ulazna memorija. Sve čega sam u stanju da
se setim jeste poslednjih trideset sekundi, a sve na šta
unapred mogu da mislim jesu sledećih pet minuta.”23
U stvari, svaka aktivnost koja zahteva koncentraciju
odlikuje se sličnim uskim prozorom u vreme.
Ne računa se, međutim, samo vremenski fokus. Još
značajnije je to što se informacije vrlo selektivno pu-
štaju u svesnost. Otuda se sve uznemirujuće misli koje
obično neprestano prolaze kroz um privremeno uki-
daju. Kao što objašnjava mladi košarkaš: „Košarkaški
teren — to je sve što je važno... Ponekad mi na terenu
padne na pamet neki problem, na primer svađa s mo-
jom odmerenom devojkom, i tada pomislim da to nije
ništa u poređenju sa utakmicom. Možeš razmišljati o
problemu čitav dan, ali čim uđeš u igri, dođavola s
njim!” Ili drugi: „Mladići mojih godina mnogo razmi-
šljaju... ali kada igrate košarku, ona je sve što vam je u
glavi - samo košarka... Čini vam se da će se sve ostalo
već nekako srediti.”24
Istu temu razvija planinar: „Kada se penjete, niste
svesni drugih problematičnih životnih situacija. Uspon

23 Csikszentmihalyi 1975, str. 40.

24 Csikszentmihalyi 1975, str. 40-41.
postaje svet za sebe, značajan sam po sebi. To je stvar
koncentracije. Čim uđete u jednu takvu situaciju, to
postaje neverovatno stvarno i sve zavisi od vas. Postaje
sav vaš svet.”25
O sličnom osećaju govori i plesač: „Imam oseća-
nje koji ne dobijam ni na jednom drugom mestu...
Samopouzdaniji sam nego ikad. Možda je to pokušaj
da zaboravim na probleme. Ples je kao terapija. Ako
sam zabrinut zbog nečega, ostavljam to pred vratima
[plesnog studija].”26
Na široj vremenskoj skali, putovanje okeanom
pruža sličan milosrdni zaborav: „Koliko god sitnih
neprijatnosti bilo na moru, sve brige kao da nestaju
iz vida čim se iza horizonta pomoli kopno. Jednom
kad smo se otisnuli na more, nema smisla brinuti.
Ništa ne možemo da učinimo u vezi sa našim pro-
blemima dok ne dođemo do naredne luke... Život je,
bar na neko vreme, lišen izveštačenosti; u poređenju
sa stanjem vetra, mora i dužine puta koji određenog
dana treba da pređemo, ostali problemi deluju sasvim
beznačajno.”27
Evo šta kaže Edvin Mozes, veliki preponaš, opisu-
jući koncentraciju koja je neophodna za trku: „Vaš um
mora biti apsolutno čist. Činjenica da morate da se
uhvatite ukoštac s protivnikom, vremenskom razlikom
kao posledicom putovanja avionom, hranom na koju
niste navikli, spavanjem po hotelima i ličnim proble-

25 Isto, str. 81.

26 Isto, str. 41.
27 Crealock (1951, str. 99-100), citirano u Macbeth 1988,
str. 221-222.
mima, mora biti izbrisana iz svesti — kao da nije ni
postojala.”28
lako je Mozes govorio o onome što je neophodno
da bi se pobedilo na sportskim događajima svetskog
ranga, on je lako mogao opisivati i onu vrstu koncen-
tracije koju postižemo kada uživamo u bilo kojoj aktiv-
nosti. Koncentracija u iskustvu toka - zajedno s jasnim
ciljevima i neposrednom povratnom informacijom --
obezbeđuje red u svesti, stvarajući stanje u kojem se da
uživati, stanje psihičke negentropije.*

Paradoks kontrole

Do uživanja često dolazi prilikom igrara, sportova

i drugih aktivnosti kojima se bavimo u dokolici i koje
se razlikuju od svakidašnjeg života, u kojem se mo-
že dogoditi mnogo lošeg. Ako neko izgubi šahovsku
partiju ili se pokaže šeprtljom u svom hobiju, ne mora
da brine; u „stvarnom” životu, međutim, osoba ko-
ja pogrešno vodi posao može biti otpuštena, izgubiti
kuću koju je opteretila hipotekom i spasti na socijalnu
pomoć. Otuda se iskustvo toka obično opisuje kao ne-
što što podrazumeva osećaj kontrole - ili, preciznije,
kao odsustvo osećaja brige zbog gubljenja kontrole ko-
ja je, inače, tipična za mnoge situacije svakodnevnog
života.

28 Johnson 1988, str. 6.

Negentropija, od izraza „negativna entropija”, koji je 1943.
godine, u svom delu Štaje život, prvi upotrebio Ervin Šredinger.
Na osnovu njega je francuski fizičar Leon Brijuen skovao izraz
negentropija. - Nap. red.
 Evo kako tu dimenziju iskustva toka opisuje plesač:
„Obuzimaju me snažna opuštenost i smirenost. Nima-
lo ne brinem zbog neuspeha. Kako je to snažan i topao
osećaj! Želim da se protegnem, da zagrlim svet. Ose-
ćam neverovatnu snagu da ostvarim nešto graciozno
i lepo.” A evo kako šahista: „Preplavljen sam oseća-
njem blagostanja; osećam da potpuno vladam svojim
svetom.”29
Ono što navedeni ispitanici opisuju jeste mogućnost,
pre nego realnost kontrole. Baletski igrač može da pad-
ne, slomi nogu i nikad ne napravi savršen okret, a šahi-
sta može da bude pobeđen i možda nikad ne postane
šampion. Ali bar u principu, u svetu toka savršenstvo
je dostižno.
O tom osećaju kontrole izveštavaju i oni koji se ba-
ve aktivnostima koje donose uživanje a koje za sobom
povlače ozbiljne rizike, aktivnostima koje nekom sa
strane mogu delovati potencijalno mnogo opasnije od
briga normalnog života. Ljudi koji se iz zabave bave
jedriličarstvom, speleologijom, penjanjem uz stene,
automobilskim trkama, ronjenjem u velikim morski
dubinama i brojnim sličnim sportovima, namerno se
izlažu situacijama kojima nedostaju sigurnosne mre-
že civilizovanog života. Ipak, svi oni izveštavaju o is-
kustvima toka u kojima značajnu ulogu igra pojačan
osećaj kontrole.
Motivacija onih koji uživaju u opasnim aktivno-
stima obično se objašnjava nekom vrstom psihološke
potrebe: oni pokušavaju da iz sebe istisnu neki dubo-
ko usađen strah, nešto kompenzuju, prisilno iznova

29 Csikszentmihaly 1975, str. 44, 45.

„odigravaju” neku edipalnu fiksaciju, oni su „tragači
za uzbuđenjem”. lako u njihove aktivnosti povreme-
no mogu biti uključeni i takvi motivi, u razgovorima
s tim stručnjacima za rizik najjači utisak ostavlja to
što uviđate da njihovo uživanje ne proizlazi iz same
opasnosti, već iz njihove sposobnosti da tu opasnost
svedu na minimum. Prema tome, umesto patološkog
uzbuđenja koje potiče od izazivanja propasti, vidimo
pozitivnu emociju u kojoj uživaju i koja predstavlja sa-
vršeno zdravo osećanje sposobnosti upravljanja poten-
cijalno opasnim silama.30
Ovde je važno uvideti da su aktivnosti koje pro-
izvode iskustvo toka, čak i one naizgled najrizičnije,
oblikovane tako da svom izvođaču omoguće da razvi-
je veštine dovoljne da se broj mogućih grešaka svede
na minimum. Alpinisti, na primer, poznaju dve grupe
opasnosti: „objektivne” i „subjektivne”. U prvu grupu
spadaju oni nepredvidljivi fizički događaji s kojima se
osoba u planini može suočiti: iznenadna oluja, lavina,
kamen koji se kotrlja ili drastičan pad temperature.
Čovek se za te opasnosti može pripremiti, ali ih nikada
ne može sasvim predvideti. Subjektivne opasnosti su
one koje potiču od nedostatka veštine penjača - uklju-
čujući i nesposobnost da se ispravno proceni težina
uspona u odnosu na vlastitu sposobnost.
Sva suština planinarenja je u najvećem mogućem
izbegavanju objektivnih opasnosti te u potpunom eli-
minisanju subjektivnih opasnosti rigoroznom discipli-

30 Privlačnost rizika i opasnosti opsežno je proučavao Mar-

vin Zuckerman (1979), koji je u „traganju za uzbuđenjem” pre-
poznao crtu ličnosti. Popularniju obradu ove teme pruža knjiga
Ralpha Keyesa (1985).
nom i temeljitom pripremom. Otuda alpinisti istinski
veruju da je penjanje na Materhorn bezbednije od pre-
laženja ulice na Menhetenu, gde su objektivne opa-
snosti - taksisti, biciklisti, autobusi, ulične siledžije
- znatno manje predvidljive od onih na planini, i gde
lične veštine imaju manje šanse da osiguraju bezbed-
nost pešaka.
Kao što ilustruje ovaj primer, ono u čemu Ijudi uži-
vaju nije osećaj da kontrolišu situaciju, već osećaj da
kontroluprimenjuju u teškim situacijama. Osećaj kon-
trole nije moguće iskusiti ukoliko nismo voljni da se
odreknemo sigurnosti ustaljenih navika koje nas štite.
Imamo li kontrolu možemo zaista znati samo onda
kada je u pitanju neizvestan ishod, a mi smo u stanju
da na taj ishod utičemo.
Jedan tip aktivnosti izgleda da predstavlja izuzetak
od ovog pravila. Igre na sreću mogu pružiti uživanje
iako su po definiciji zasnovane na slučajnom ishodu na
koji, po svemu sudeći, ne utiču lične veštine. Igrač ne
može kontrolisati okretanje točka ruleta ili obrt neke
karte u blek-džeku. Barem u ovom slučaju, osećaj kon-
trole kao da je bez značaja za iskustvo uživanja.
„Objektivni” uslovi, međutim, mogu i da obma-
nu, jer su kockari koji uživaju u hazardnim igrama
subjektivno ubeđeni u to da ishod najviše određuju
upravo njihove veštine. Oni su zapravo skioni tome
da pitanje kontrole naglase čak i više od onih koji se
bave aktivnostima kod kojih veštine očito omogućuju
znatno veću kontrolu. Igrači pokera ubeđeni su da im
pobedu donosi sposobnost a ne slučajnost. Ako pak iz-
gube, mnogo su skloniji da okrive lošu sreću, ali su čak
i u porazu spremni da tragaju za iičnom greškom koja
bi objasnila nepovoljan ishod. Igrači ruleta razvijaju
složene sisteme predviđanja okretanja točka. Uopšteno
govoreći, učesnici u igrama na sreću često veruju da
imaju dar da prozru budućnost, ili bar onaj njen deo
koji se tiče ograničenih ciljeva i pravila koji određuju
njihovu igru. A taj najstariji osećaj kontrole - u čiju
prethodnicu spadaju rituali proricanja koji toliko pre-
ovlađuju u svim kulturama - jedna je od najvećih pri-
vlačnosti koje može da ponudi iskustvo kockanja.31
Taj osećaj bivstvovanja u svetu u kojem je entro-
pija privremeno obustavljena delimično objašnjava i
razlog iz kojeg se lako postaje zavistan od aktivno-
sti koje proizvode tok. Pisci su često koristili temu
šaha kao metaforu za bežanje od stvarnosti. Kratki
roman Vladimira Nabokova Lužinova odbrana opi-
suje mladog šahovskog genija koji je toliko uvučen u
igru da joj žrtvuje ostatak svog života - brak, prija-
teljstva, sredstva za život. Lužin pokušava da se izbori
s tim problemima, ali nije u stanju da ih vidi druga-
čije nego kao šahovske situacije. Njegova žena je bela
kraljica koja stoji na petom polju trećeg reda, a preti
joj crni lovac, koji je Lužinov agent - i tako dalje. U
pokušaju da reši svoje iične konflikte, Lužin se okre-
će šahovskoj strategiji i nastoji da izmisli „Lužinovu
odbranu”, seriju poteza koji bi ga učinili neranjivim
za spoljašnje napade. S raspadanjem njegovih odnosa
u stvarnom životu, Lužin doživljava niz halucinacija
u kojima značajni ljudi iz njegovog okruženja postaju

31 Jedno od najranijih psiholoških proučavanja kockanja

potiče od Kusyszyna (1977), Culin (1906, str. 32, 37, 43), David
(1962) i Huizinga (1939/1970) izložili su pretpostavku prema
kojoj su se igre na sreću razvilc iz proroćkih aspekata religijskih
ceremonijala. '
figure na velikoj šahovskoj tabli, figure koje nastoje
da blokiraju njegovo kretanje. Konačno mu se ukazuje
vizija besprekorne odbrane od problema - i on skače
kroz prozor hotela. Takve priče o šahu i nisu tako ne-
uverljive; mnogim šampionima, uključujući i prvog i
poslednjeg velikog američkog šahovskog velemajstora,
Pola Morfija i Bobija Fišera, postaje toliko udobno u
predivno nedvosmislenom i logički uređenom svetu
šaha da okreću leđa neurednoj konfuziji „stvarnog”
sveta.32
Još je ozlogiašenija razdraganost koju osećaju kocka-
ri kad „ukapiraju” slučajne kombinacije. Rani etnografi
opisali su severnoameričke Indijance koji su bili toiiko
hipnotički usredsređeni na kockanje rebrima bizona da
su gubitnici često, po pasjoj zimi, napuštali kockarski
šator bez odeće, jer su u opkladi proigrali svoje oružje,

32 Sličnost između karijera ove dvojice šampiona koje je

razdvajao čitav vek zaista je zapanjujuća. Paul Charles Morphy
(1837-1884) postao je šahovski velemajstor s nešto više od deset
godina. U svojoj dvadeset drugoj je putovao po Evropi i pobe-
đivao svakoga ko bi se usudio da igra s njim. Kada se vratio u
Njujork, potencijalni protivnici su smatrali da je i suviše dobar i
plašili se da igraju s njim čak i partije u kojima bi im davao pred-
nost. Lišen jedinog izvora toka, Morfi je počeo da se ponaša eks-
centrično i paranoidno. Za paralele s karijerom Bobija Fišera up.
Waitzkin (1988). Dve su linije objašnjenja takvih koincidencija.
Jedna je da ljude krhke psihičke organizacije nesrazmerno mno-
go privlači šah. Druga je da šah, bar na visokim takmičarskim
nivoima, zahteva potpuno posvećivanje psihičke energije te da
može stvoriti zavisnost. Kada igrač postane šampion i tako iscr-
pi sve izazove aktivnosti u koju je uložio toliko pažnje, izlaže se
ozbiljnom riziku da postane dezorijentisan jer cilj koji je unosio
red u njegovu svest više nema smisla.
konje, pa i žene.33 Možemo postati zavisni od svake ak-
tivnosti koja donosi uživanje, u smislu da ona, umesto
svesnog izbora, postaje preka potreba koja ometa dru-
ge aktivnosti. Hirurzi, na primer, opisuju zavisnost od
operacija ,,kao zavisnost od uzimanja heroina”.34
Kada osoba postane toliko zavisna od sposobnosti
kontrolisanja aktivnosti koja pruža uživanje da nije u
stanju da posveti pažnju ničem drugom, ona tada gubi
i onu osnovnu kontrolu: slobodu da određuje sadržaj
svesti. Otuda aktivnosti što pružaju uživanje koje proiz-
vode tok imaju i potencijalno negativan aspekt: iako su
sposobne da, stvarajući red u svesti, unaprede kvalitet
života, mogu da izazvu i zavisnost, u kom slučaju jastvo
postaje zatočenik određene vrste reda i samim tim ne-
voljno da se uhvati ukoštac sa dvosmislicama života.

Gubljenje svesti o sebi

Već smo videli da, kada nas neka aktivnost u pot-
punosti zaokupi, ne preostaje dovoljno pažnje koja
bi nam omogućila da razmišljamo ni o prošlosti ni o
budućriosti, niti o bilo kom drugom privremeno ire-
levantnom stimulusu. Jedna stvar koja iščezava iz sve-

33 Kockanje u američkih Indijanaca opisali su Culin (1906),

Cushing (1896) i Kohl (1860). Carver (1796, str. 238) opisao je
kako su se Iroki kockali dok ne bi izgubili sve, pa čak i mokasi-
ne, i kako bi se onda vraćali kući po snegu od pola metra. Jedan
posmatrač Tarahumara u Meksiku izveštava da ,,je mogao da se
kocka po dve nedelje ili mesec dana dok ne izgubi sve na svetu,
osim žene i dece” (Lumholtz 1902/1987, str. 278).
34 Hirurzi koji tvrde da mogu postat.i „zavisni” od operisa-
nja citirani su u Csikszentmihalyr(4975, str. 138-139).
snosti zaslužuje da bude posebno pomenuta, budući
da u normalnom životu provodimo mnogo vremena
misleći o njoj: naše jastvo. Evo kako taj aspekt iskustva
opisuje planinar: ,,To je zen osećanje, kao i meditacija
ili koncentracija. Zanima vas samo jedno: izoštrenost
uma. Vaš ego može se na sve moguće načine pomešati
s penjanjem a da to ne bude nužno prosvetljujuće. Ali
kada se stvari automatizuju, to je takoreći kao da ste
bez ega. Prava stvar se nekako učini a da čak i ne raz-
mišljate o njoj ili da uopšte ništa i ne činite... Ona se
jednostavno desi. A opet, koncentrisaniji ste.”35 Ili, re-
čima čuvenog moreplovca duge plovidbe: „Tako čovek
zaboravlja na sebe, zaboravlja sve, vidi samo igru broda
i mora, igru vode oko broda, ostavljajući po strani sve
što nije suštinsko za tu igru...”36
Gubijenje osećaja jastva kao odvojenog od sveta koji
ga okružuje ponekad je praćeno osećanjem jedinstva
sa okruženjem, bilo da je to planina, tim ili, u slučaju
onog člana japanskog motociklističkog ganga, jurnjava
stotina motocikala što zavijaju uiicama Kjotoa: „Kada
se sva naša osećanja usaglase, nešto shvatim. Kada vo-
zimo, u početku nismo u potpunoj harmoniji. Ali ako
vožnja počne dobro da odmiče, svi, baš svi, postaje-
mo osetljivi za druge. Kako to da kažem?... Kada naši
umovi postanu jedno. Tada, to je pravo zadovoljstvo...
Kad svi mi postanemo jedno, tada razumem nešto...
Iznenada shvatim: ’O, pa mi smo jedno’, i pomislim:
’Ako pojurimo najbrže što možemo, to će postati pra-

35 Csikszentmihalyi 1975, str. 87.

36 Moitessier (1971, str. 52), citirano u Macbeth 1988, str.
22.
va velika trka’... Fantastično je osećanje da smo postali
jedno telo. Da smo pijani od brzine.”37
Ovo „postajanje jednim telom” koje je tako živo
opisao japanski tinejdžer, veoma je realno obeležje
iskustva toka. Ljudi izveštavaju da ga osećaju isto ona-
ko konkretno kao što osećaju oslobađanje od gladi ili
od bola. To je veoma dragoceno iskustvo, ali, kao što
ćemo kasnije videti, iskustvo koje sobom nosi vlastite
opasnosti.
Preokupiranost jastvom troši psihičku energiju zato
što se u svakodnevnom životu često osećamo ugroženi.
Kad god smo ugroženi, potrebno nam je da ponovo
vratimo u svesnost predstavu koju imamo o sebi, ka-
ko bismo mogli da otkrijemo da li je pretnja ozbiljna
i kako da joj priđemo. Na primer, ako idući ulicom
primetim da se neki ljudi okreću i gledaju me cereći
se, normalno je da odmah počnem da brinem: „Šta
nije u redu? Izgledam li blesavo? Da li je smešan način
na koji hodam ili mi je lice musavo?” Svakoga dana,
stotine puta, podsećamo se koliko je ranjivo naše ja-
stvo. A kad god se to desi, psihička energija gubi se na
pokušaje da se u svest ponovo vrati red.
Tok, međutim, ne ostavlja prostora pomnom samo-
ispitivanju. S obzirom na to da aktivnosti koje pružaju
uživanje imaju jasne ciljeve i stabilna pravila, da dono-
se izazove koji su sasvim u skladu s veštinama, male su
šanse da jastvo bude ugroženo. Kada alpinista prolazi
kroz tešku deonicu, on je potpuno apsorbovan ulo-
gom planinara. On je 100% penjač: u protivnom, neće
preživeti. Nema načina da bilo šta ili bilo ko dovede u

37 Sato 1988, str. 113.

pitanje bilo koji drugi aspekt njegovog jastva. Da li je
musav, nije ni najmanje važno. Jedina moguća pretnja
je ona koja dolazi od planine - ali dobar planinar je
dobro utreniran da se sa tom pretnjom suoči i nije po-
trebno da u tom procesu u igru uvodi jastvo.38
Odsutnost jastva iz svesti ne znači da je osoba u sta-
nju toka odustala od kontrole vlastite psihičke energije,
ili da je nesvesna šta joj se dešava u telu i glavi. Zapra-
vo, istina je obično upravo suprotno. Kada ljudi čuju za
iskustvo toka, ponekad zaključuju da nedostatak svesti
o sebi ima nešto s pasivnim poništenjem jastva, s onim
opuštenim „prepuštanjem toku” u južnokalifornijskom
stilu. A optimalno iskustvo, u stvari, podrazumeva vr-
lo aktivnu ulogu jastva. Violinista mora biti izuzetno
svestan svakog pokreta svojih prstiju, baš kao i svakog
zvuka koji mu ulazi u uši i kompletne forme komada
koji svira, svestan i analitički, notu po notu, i holistič-
ki, u smislu njegove celokupne zamisli. Dobar trkač
je obično svestan svakog relevantnog mišića u svom
telu, ritma svog disanja, kao i trčanja svojih protivnika
u okviru celokupne strategije trke. Šahista ne bi mo-
gao da uživa u igri ako ne bi bio u stanju da iz svoje
memorije po volji prizove u svest prethodne pozicije i
kombinacije iz prošlih partija.
Prema tome, gubljenje svesti o sebi ne povlači za
sobom gubitak jastva, a svakako ni gubitak svesti, već
samo gubitak svesti o jastvu. Ispod praga svesnosti pa-
da zapravo koncept jastva, informacija koju koristimo

38 U vezi s osećajem samoprevazilaženja tokom obuzetosti

penjanjem uz planinu, up. Robinson, 1969; tokom angažovano-
sti igranjem šaha, up. Steiner, 1974.
da sebi predstavimo ko smo. A sposobnost da na to
povremeno zaboravimo izgleda da je u stanju da pruži
uživanje. Kada nismo preokupirani svojim jastvom,
zapravo imamo šanse da proširimo koncept onoga ko
mi jesmo. Gubljenje svesti o sebi može voditi preva-
zilaženju sebe, osećanju da smo pomerili granice po-
stojanja.
To osećanje nije samo iluzija imaginacije, već je za-
snovano na konkretnom iskustvu bliske interakcije s
nekim Drugim, interakcije koja proizvodi redak osećaj
jedinstva s tim obično stranim entitetima. Tokom du-
gih noćnih osmatranja, usamljeni moreplovac počinje
da oseća brod kao produžetak sebe samog: on i brod se
u istom ritmu kreću ka zajedničkom cilju. Violinista,
obavijen zvučnom strujom koja se uz njegovu pomoć
stvara, oseća da je deo „harmonije sfera”. Alpinista koji
svu svoju pažnju usredsređuje na male izbočine u zidu
stene koje će morati da izdrže njegovu težinu, govori o
osećaju srodstva koje se razvija između prstiju i stene,
između krhkog tela i okvira od kamena, neba i vetra.
Na šahovskom turniru, igrači čija je pažnja satima bila
prikovana na logičku bitku na šahovskoj tabli izjavlju-
ju da se osećaju kao da su bili' uronjeni u neko moćno
„polje sile” koje se sukobljava s drugim silama u nekoj
nematerijalnoj dimenziji postojanja. Hirurzi kažu da
tokom teških operacija imaju/bsećaj da je čitav ope-
racioni tim jedan jedini orgahizam, pokretan istom
svrhom; oni to opisuju kao „ba'lpt” u kojem je pojedi-
nac podređen grupnom nastupu,'a svi koji su u njega
uključeni dele osećanje harmonije i snage.
Neko bi ova svedočenja mogao smatrati poetskim
metaforama i sve ostaviti onako kako jeste. Ali važno
je uvideti da se ona odnose na iskustva koja su isto to-
liko realna koliko i glad, ili isto toliko opipljiva koliko i
udaranje u zid. Nema ničeg misterioznog ili mističnog
u vezi s njima. Kad neko uloži svu svoju psihičku ener-
giju u jednu interakciju — bila to interakcija s drugom
osobom, brodom, pianinom ili muzičkim komadom
- on zapravo postaje deo sistema akcije veće od onoga
što je njegovo pojedinačno jastvo prethodno bilo. Taj
sistem svoj oblik dobija od pravila aktivnosti; njegova
energija dolazi od pažnje pojedinca. Ipak, taj sistem je
stvaran - subjektivno stvaran kao što je stvarna pri-
padnost porodici, korporaciji ili timu — a jastvo koje
je njegov deo širi svoje granice i postaje složenije nego
što je ikada bilo.
Do rasta jastva dolazi samo ako je interakcija takva
da se u njoj može uživati, to jest ako pruža prilike za
akciju koje nisu trivijalne i ako traži stalno usavršava-
nje veština. Čovek se, naime, može izgubiti i u siste-
mima akcije koji ne zahtevaju ništa osim vere i ver-
nosti.39 Fundamentalističke religije, masovni pokreti i

39 O opasnosti od gubljenja jastva kao posledice „transcen-

dentnog” iskustva opširno je pisano. Jedna od najranijih obrada
ove mogućnosti potiče od Le Bona (1895/1960), čiji su radovi
uticali na McDougalla (1920) i Freuda (1921). Neka novija izu-
čavanja o odnosima svesti o sebi i ponašanja obavili su Diener
(1979), Wicklund (1979) i Scheir & Carver (1980). U smislu
našeg modela kompleksnosti, osoba koja izgubi svoj identitet u
grupi integrisana je ali ne i diferencirana. Takva osoba kontrolu
svesti prepušta grupi i lako se može uplesti u opasno ponašanje.
Da bi neko imao koristi od transcendencije, on mora imati sna-
žno diferencirano i individualizovano jastvo. Veoma uticajan
doprinos tome dao je Georg Herbert Mead (1934/1970), koji je
opisao dijalektički odnos između ja, ili aktivnog dela jastva, ili
mene, i reflektovane predstave o sebi.
ekstremističke političke partije takođe pružaju priliku
za prevazilaženje sebe koju milioni žude da prihvate. I
oni, takođe, obezbeđuju poželjno širenje granica jastva,
osećanje uključenosti u nešto veliko i moćno. Deo si-
stema, u konkretnom smislu, postaje i pravi vernik: i
njegova psihička energija usredsređivaće se na ciljeve i
praviia njegove vere i njima biti oblikovana. Ipak, pravi
vernik zapravo nije u interakciji sa sistemom svoje vere;
on obično pušta da sistem apsorbuje njegovu energiju.
Iz te poniznosti ne može proizići ništa novo; svest mo-
že dostići poželjan red, ali će taj red biti nametnut, a
ne dostignut. Jastvo pravog vernika, u najboljem sluča-
ju, podseća na kristal: jak i divno simetričan, ali veoma
spor u rastu.
Postoji jedna veoma važna i na prvi pogled naizgled
paradoksalna veza između gubljenja osećaja za jastvo
u iskustvu toka, i činjenice da ono nakon toga izranja
još jače. Gotovo da bi se reklo da je za građenje snažne
predstave o sebi povremeno neophodno odustajanje od
svesti o sebi. Sasvim je jasno zašto je to tako. U toku,
osoba se „izaziva” da da sve od sebe, i neprekidno mo-
ra da unapređuje svoje veštine. U tim trenucima ona
nema priliku da promišlja šta to znači u kategorijama
jastva - ako bi dozvolila sebi da bude svesna svog po-
stojanja, iskustvo ne bi moglo biti tako duboko. No
nakon toga, kada je al^tivnost završena a svest o sebi
dobije priliku da ponoko zauzme svoje mesto, jastvo
koje osoba promišlja nije oho isto koje je postojalo pre
iskustva toka: sada je obogaćeno novim veštinama i
svežim postignućima.
 Transformacija vremena

Optimalno iskustvo se najčešće opisuje tako kao

da vreme u njemu više ne protiče na način na koji to
obično čini. Njegovo objektivno, spoljašnje trajanje,
koje merimo prema spoljašnjim događajima kao što
su noć i dan ili uredno kretanje časovnika, podređuje
se ritmu koji diktira aktivnost i postaje irelevantno.
Često izgleda da sati prolaze kao minuti; uopšteno
govoreći, većina ljudi izveštava da im se čini da im
vreme mnogo brže prolazi. Povremeno se, međutim,
događa i obratno: baletski igrači opisuju kako im se
neki težak okret koji u realnom vremenu traje manje
od sekunde protegne i na nekoliko minuta: „Dešava-
ju se dve stvari. Jedna je da se čini kako ono u izve-
snom smislu prolazi zaista brzo. Kad prođe, deluje da
je zaista brzo prošlo. Vidim da je 1:00 posle ponoći i
kažem: ’Aha, pre samo nekoliko minuta bilo je 8:00.’
Ali dok igram... izgleda da traje mnogo duže nego što
je možda zaista trajalo.”40 Pri uopštavanju tog fenome-
na najmanje ćemo pogrešiti ako kažemo da je, tokom
trajanja iskustva toka, osećaj za vreme minimalno po-
vezan s protokom vremena merenog apsolutnom kon-
vencijom časovnika.
I tu, međutim, postoje izuzeci koji potvrđuju pra-
vilo. Jedan istaknuti hirurg koji operiše na otvorenom
srcu i koji duboko uživa u svom poslu, poznat je po
svojoj sposobnosti da tokom operacije, bez gledanja
na sat i sa samo pola minuta eventualne greške, kaže
tačno vreme. Ipak, vreme u njegovom slučaju predsta-

40 Csikszentmihalyi 1975, str. 116.

vlja ključni izazov posla: budući da je pozvan da obavi
samo izuzetno mali, ali ekstremno težak deo operacije,
obično simultano učestvuje u nekoliko operacija i mo-
ra da ide od pacijenta do pacijenta a da pritom bude
siguran da ne usporava kolege koje su odgovorne za
prethodne faze. Slična sposobnost se često sreće kod
ljudi koji se bave drugim aktivnostima u kojima je vre-
me od suštinskog značaja, na primer kod trkača. Da
bi na nekom takmičenju trčali tačno određenim tem-
pom, moraju biti veoma osetljivi za prolaženje sekun-
di i minuta. U takvim slučajevima sposobnost tačnog
praćenja vremena postaje jedna od veština neophodnih
za tu aktivnost; ona, otuda, ne da ne umanjuje uživa-
nje u tom iskustvu, nego mu doprinosi.
Ipak, većina aktivnosti toka ne zavisi od vremena
merenog časovnikom; kao u košarci, one imaju vlastiti
tempo, vlastite sekvence događaja koje obeležavaju pre-
lazak iz jednog stanja u drugo bez obzira na jednake
intervale trajanja. Nije jasno da li je ta dimenzija toka
samo propratni fenomen - nusprodukt intenzivne kon-
centracije potrebne za aktivnost koju treba obaviti - ili
je to nešto što i samo doprinosi pozitivnom kvalitetu
iskustva. lako izgleda verovatnp da gubitak osećaja za
realno vreme nije jedan od glaknih elemenata uživa-
nja, oslobađanje od tiranije vremfena zaista doprinosi
oduševijenju koje osećamo dok smo u stanju potpune
obuzetosti onim što radimo.
 Autotelično iskustvo

Ključni elemenat optimalnog iskustva je da je ono

samo sebi svrha. Čak i ako se u početku preduzima iz
drugih razloga, aktivnost koja nas apsorbuje u sušti-
ni nas ispunjava, obogaćuje. Hirurzi ovako govore o
svom poslu: „Predstavlja mi toliko uživanje da bih ga
radio i kad ne bih morao”. Moreplovci kažu: „Trošim
mnogo vremena i novca na ovaj brod, ali vredi - ni-
šta se ne može uporediti sa osećanjem koji imam dok
plovim.”
Termin „autotelično” izvodi se iz dve grčke reči:
auto, koja označava „jastvo”, „samo-”, i telos, koja ozna-
čava cilj. Odnosi se na autonomnu, samodovoljnu ak-
tivnost, aktivnost koja se obavlja ne u očekivanju neke
koristi u budućnosti, već naprosto zato što je samo
bavljenje njome - nagrada.41 Igranje na berzi da bi se
dobio novac nije autotelično iskustvo; igranje s ciljem
da se dokaže vlastita sposobnosti predviđanja trendo-
va, jeste - čak i ako je dobitak meren novcem potpuno
isti. Podučavanje dece kako bi se ona pretvorila u va-
Ijane građane nije autotelično, ali njihovo podučavanje
zarad uživanje u interakciji s njima jeste. Ono što se
zbiva u te dve situacije prividno je identično; razlikuje

41 Suštinsku vezu između nečeg nalik na sreću, uživanje, pa

čak i vrline, s jedne strane, i instrinzične ili autotelične nagrade s
druge, primetili su i opisali mislioci različitih kulturnih tradici-
ja. Ta veza je bit taoističkog koncepta Yu, ili ispravnog življenja
(na primer, osnovni tekstovi Čuang Cea, u Watsonovom pre-
vodu iz 1964), Aristotelovog koncepta vrline (Maclntyre 1984)
i hinduističkog stava prema životu kojim je prožeta Bhagavad
Gita.
ih pak to što se u slučaju autoteličnog iskustva pažnja
poklanja aktivnosti same te aktivnosti radi; kad nije
tako, pažnja je koncentrisana na njene ishode.
Većina stvari koje radimo nisu ni čisto autotelične
ni čisto egzotelične (kako ćemo zvati aktivnosti koje
se obavljaju samo iz spoljašnjih razloga), već su kom-
binacija to dvoje. U dugačak period svoje specijaliza-
cije hirurzi obično ulaze iz egzoteličnih očekivanja: da
pomognu ljudima, da zarade novac, da se domognu
prestiža. Ako imaju sreće, nakon određenog vremena
pbčinju da uživaju u svom poslu: tada hirurg postaje
u velikoj meri i autoteličan.
Neke stvari koje smo u početku prisiljeni da radimo
protiv svoje volje vremenom postaju istinski ispunjava-
juće. Jedan moj prijatelj, s kojim sam radio pre mnogo
godina, imao je ogroman dar. Kad god bi posao postao
izuzetno dosadan, podigao bi pogled, staklastog izra-
za u svojim poluzatvorenim očima, i počeo da pevuši
neku melodiju - neki Bahov koral, Mocartov koncert,
Betovenovu simfoniju. No pevušenje je žalosno traljav
opis onoga što je on zapravo činio. Reprodukovao je
čitav komad, oponašajući svojim glasom glavne instru-
mente uključene u određeni pasaž: čas je cvileo kao
violina, čas tiho pevuckao kao fagot, čas treštao kao
barokna truba. Svi u kancelariji u zanosu smo ga slu-
šali i, osveženi, nanovo se prihvatali započetog/posla.
Neobičan u svemu tome jeste način na koji je bn raz-
vio taj dar. Od njegove treće godine otac ga je Vodio
na koncerte klasične muzike. Seća se da se neviđerio
dosađivao, a povremeno i zaspivao u stolici, da bi ga
probudila ćuška. Sve više je mrzeo koncerte, kiasičnu
muziku, a po svemu sudeći i oca - ali je, svejedno, bio
prisiljen da iz godine u godinu ponavlja to iskustvo. A
onda je jedne večeri, bilo mu je tada oko sedam godi-
na, tokom uvertire za jednu Mocartovu operu doži-
veo nešto što opisuje kao ekstatičan uvid: iznenada je
raspoznao melodijsku strukturu komada i bio prepla-
vljen doživljajem nekog novog sveta koji se pred njim
otvarao. Za tu „epifaniju” pripremile su ga upravo one
tri godine bolnog slušanja, godine tokom kojih su se,
koliko god to nesvesno bilo, njegove muzičke veštine
razvile i omogućile mu da razume izazov koji je Mo-
cart ugradio u tu muziku.
On je, naravno, imao sreće; mnoga deca nikada
ne dospeju do prepoznavanja mogućnosti što ih pruža
ona aktivnost na koju su prisiljeni i završavaju tako
što je zauvek zamrze. Koiiko je samo dece počelo da
mrzi klasičnu muziku zato što su ih roditelji primorali
da vežbaju sviranje na nekom instrumentu! Često su
deci - a i odraslima — potrebni spoljašnji podsticaji da
bi napravili početne korake u aktivnosti koja zahteva
teško restrukturiranje pažnje. Aktivnosti koje mogu
da pruže najviše uživanja nisu nam prirođene; one izi-
skuju napor na koji se u početku nerado odlučujemo.
Ali čim interakcija počne da obezbeđuje povratne in-
formacije našim veštinama, ona obično počinje da biva
istinski ugodna.
Autotelično iskustvo se veoma razlikuje od oseća-
nja koja obično doživljavamo tokom života. Toliko to-
ga što obično radimo nema vrednost samo po sebi i
to obavljamo samo zato što moramo, ili što od njega
očekujemo korist u budućnosti. Mnogi osećaju da je
vreme koje provode na poslu suštinski protraćeno —
otuđeni su od posla, a psihička energija koju u njega
ulažu ni na koji način ne doprinosi jačanju njihovog
jastva. Za nemali broj njih protraćeno je i slobodno
vreme. Dokolica pruža opuštajući oporavak od rada,
ali se ona ugiavnom sastoji od pasivnog upijanja infbr-
macija, bez korišćenja bilo kakvih veština, ili pak bez
istraživanja novih prilika za akciju. Rezultat toga je da
život prolazi u smenjivanju dosadnih i teskobnih isku-
stava nad kojima imamo malo kontrole.42

42 Uopštavanja o ljudima koji su nezadovoljni poslom i

dokolicom zasniva se na našim ispitivanjima metodom uzor-
ka iskustva (na primer, Csikszentmihalyi & Graef 1979, 1980;
Graef, Csikszentmihalyi & Gianinno 1983; Csikszentmihalyi
& Le Fevre 1987, 1989; i Le Fevre 1988). Zaključci se zasni-
vaju na odgovorima odraslih radnika koje su oni beležili kad
god bi im se u toku radnog vremena oglasio pejdžer. Međutim,
kada su odgovarali u okviru ispitivanja na širokoj osnovi, radni-
ci su često davali povoljnije opšte procene. Zaključak petnaest
ispitivanja zadovoljstvom na poslu, sprovedenih između 1972.
i 1978. godine, glasi da je 3% američkih radnika „donekle ne-
zadovoljno”, 36% „donekle zadovoljno” a 52% „vrlo zadovolj-
no” (Argyle 1987, str. 31-63). Novije istraživanje koje je sproveo
Robert Half International, objavljeno u Chicago Tribuneu (18.
oktobar 1987), daje manje ružičaste rezultate: 24% američke
radne snage, ili jedan od četiri radnika, prilično je nezadovoljnd
poslom. Naši metodi merenja zadovoljstva radnika možda su\
suviše oštri, za razliku od metoda procene koji daju optimistič- \
nije rezultate. Trebalo bi da bude lako utvrditi da li je grupa
ljudi „zadovoljna” ili „nezadovoljna” poslom. Ipak, buduči da je
zadovoljstvo toliko relativan pojam, u stvarnosti je veoma teško
dati objektivan odgovor na to jednostavno pitanje. To podseća
na dilemu da li je čaša „dopola prazna” ili „dopola puna”. U jed-
noj novijoj knjizi dvojice izuzetnih nemačkih sociologa, autori
su došli do dijametralno suprotnih zaključaka o stavu prema
poslu nemačkih radnika - jedan zaključak je tvrdio da ga vole,
a drugi da ga mrze, iako su oba izvedena iz podataka istog op-
sežnog i detaljnog pregleda baze podataka (Noelle-Neumann &
Strumpel 1984). Nekoliko ispitivača je potvrdilo nalaz da su lju-
 Autotelično iskustvo, ili tok, podiže životnu puta-
nju na drugačiji nivo. Otuđenje uzmiče pred angažo-
vanošću, dosada ustupa mesto uživanju, bespomoćnost
se preobraća u osećanje kontrole, a psihička energija,
umesto da se gubi u službi spoljašnjih ciljeva, radi na
tome da pojača osećaj jastva. Kada je iskustvo u svojoj
biti ugodno, tada život, umesto da bude talac nekog
hipotetičkog profita u budućnosti, svoj raison d’etre
dobija u sadašnjosti.
Međutim, kao što smo već videli u odeljku koji se
bavi osećajem kontrole, čovek mora biti svestan toga
da moć toka može da izazove zavisnost. Treba da se
pomirimo s činjenicom da ništa na ovom svetu ni-
je samo pozitivno; svaka se moć može zloupotrebiti.
Ljubav može voditi okrutnosti, nauka može dovesti do
uništenja, neproverena tehnologija stvara zagađenost.
Optimalno iskustvo je oblik energije, a energija se mo-
že koristiti kako za pomoć, tako i za uništenje. Vatra
greje ili spaljuje; atomska energija može da proizvede
struju, a može i da zbriše čitav svet. Energija je moć,
ali moć je samo sredstvo. Ciljevi za koje se ona koristi
život mogu učiniti ili bogatijim ili bolnijim.
Markiz de Sad je nanošenje bola doveo do oblika
zadovoljstva. Zapravo, ljudima koji još nisu razvili is-
tančanije veštine, okrutnost predstavlja univerzalan
izvor uživanja. Čak i u društvima koja - zbog nji-
hovog nastojanja da život učine takvim da se u nje-

di zadovoljniji kad rade nego u dokolici (na primer, Andrews &

Withey 1976, Robinson 1977). Veroff, Douvan &Kulka (1981),
na primer, iznose da je 49% zaposlenih muškaraca tvrdilo kako
ih rad zadovoljava više od slobodnog vremena, dok je samo 19%
tvrdilo suprotno.
mu može uživati ne sprečavajući time ničiju dobro-
bit - nazivamo civilizovanim, ljude privlači nasilje.
Rimljani su uživali u gladijatorskim borbama, ljudi
u viktorijansko doba plaćali su da vide kako terijeri
komadaju pacove, Španci se prema ubijanju bikova
odnose kao prema svetinji, a boks je glavni proizvod
naše vlastite kulture.
Veterani iz Vijetnama ili drugih ratova ponekad s
nostalgijom govore o akcijama na liniji fronta, opisu-
jući ih kao iskustva toka. Kada sedite u rovu pored
onoga ko ispaljuje rakete, život vam je vrlo jasno foku-
siran: cilj je uništiti neprijatelja pre nego što on uništi
vas; dobro i loše postaje očigledno; sredstvo kontrole
vam je na dohvat ruke; ono što odvraća pažnju je od-
stranjeno. Čak i ako ste neko ko mrzi rat, to iskustvo
može biti uzbudljivije od bilo čega sa čim ste se u ci-
vilnom životu sreli.43
Kriminalci često govore nešto poput: „Ako mi po-
kažeš nešto što mogu da radim a što je isto toliko
zabavno kao noćno provaljivanje u neku kucu i krađa
nakita a da pritom nikog ne probudim - pa, radiću
to.” Veiik deo onoga što krstimo mladalačkom delin-
kvencijom - krađa automobila, vandalizam, izgredni-
štvo uopšte - motivisano je istom onom potrebom da
se dožive iskustva toka koja nisu dostupna u svako-
dnevnom životu.44 Dok god značajan segment društva
ima premalo mogućnosti da se sretne sa smisaonim

43 Opasnošću od zavisnosti od toka detaljno se bavio Csik-

zentmihalyi 1985b.
44 Način na koji mladalačka delinkvencija obezbeđuje isku-
stvo toka opisali su Csikszentmihalyi & Larson 1978.
izazovima i premalo šansi da razvije veštine neophod-
ne da iz tih izazova izvuče uživanje, moramo očekivati
da će nasilje i kriminal privlačiti one koji nisu u stanju
da pronađu svoj put prema složenijim autoteličnim
iskustvima.
Taj problem postaje još složeniji kada se prisetimo
da priznate naučne i tehnološke aktivnosti koje ka-
snije poprimaju izrazito ambivalentan, možda čak i
zastrašujući aspekt, u početku pružaju veoma mnogo
uživanja. Robert Openhajmer je svoj rad na atomskoj
bombi nazvao „slatkim problemom”45, a nema sumnje
da proizvodnja nervnog gasa ili planiranje ratova zve-
zda može potpuno da zaokupi one koji su u tom poslu
angažovani.
Iskustvo toka, kao i sve drugo, nije „dobro” u apso-
lutnom smislu. Ono je dobro samo utoliko što raspola-
že potencijalom da život učini bogatijim, intenzivnijim
i smislenijim; dobro je zato što povećava snagu i kom-
pleksnost jastva. Ali da bi se odgovorilo na pitanje da
li su posledice bilo kog određenog slučaja toka dobre
u širem smislu, potrebno je da se one prodiskutuju i
procene u kategorijama obuhvatnijih društvenih kri-
terijuma. To, međutim, važi za sve ljudske aktivnosti,
bilo da je reč o nauci, religiji ili politici. Jedno reli-
gijsko verovanje je, može biti, na dobrobit pojedinca
ili grupe, ali potiskuje mnoga druga. Hrišćanstvo je
pomoglo da se integrišu etničke zajednice rimskog car-
stva koje su se raspadale, ali je i samo bilo instrument
raspadanja mnogih kultura s kojima je kasnije došlo u
dodir. Određeni naučni napredak može biti dobar za

45 Oppenheimerov citat preuzet je iz: Weyden 1984.

nauku i nekolicinu naučnika, ali loš za čovečanstvo u
celini. Iluzija je verovati da je bilo koje rešenje blago-
tvorno za sve ljude i sva vremena; nema tog ljudskog
dostignuća koje se može smatrati poslednjim slovom.
Džefersonova uznemirujuća izreka „Cena slobode je
večita budnost” važi i izvan područja politike; to znači
da neprestano moramo preispitivati ono što radimo,
kako nas navike i mudrost prošlosti ne bi oslepele za
nove mogućnosti.
Bilo bi, međutim, besmisleno ignorisati izvor ener-
gije samo zato što on može biti zloupotrebljen. Da je
ljudska vrsta pokušala da zabrani vatru zbog njene po-
tencijalne zloupotrebe, ne bismo bili mnogo drugačiji
od velikih majmuna. Kao što je pre mnogo vekova
tako jednostavno rekao Demokrit: „Voda može biti i
dobra i loša, i korisna i opasna. Za opasnost je, među-
tim, pronađen lek: naučiti da plivaš.”46 Plivati u ovom
slučaju znači naučiti razlikovati korisne od štetnih ob-
lika toka, a potom izvući maksimum iz onih prvih i
ograničiti ove druge. Zadatak nam je da naučimo da
uživamo u svakodnevnom životu ne umanjujući pri-
tom šanse drugih Ijudi da uživaju u svom.

46 Ovaj Demokritov fragment preuzet iz Santillana

(1961/1970, str. 157).
 4

Preduslovi toka

Videli smo kako ljudi opisuju opšta obeležja opti-

malnog iskustva: osećaj da su nam veštine adekvat-
no razvijene da se izborimo sa izazovima koji su pred
nama, u okviru jednog cilju usmerenom i pravilima
ograničenom sistemu delovanja koji obezbeđuje jasne
pokazatelje za to koliko uspešno obavljamo zadatak.
Koncentracija je toliko intenzivna da ne preostaje ni-
malo pažnje za razmišljanje o bilo čemu što nema veze
s tim zadatkom, ili pak za brigu o problemima. Svest
o sebi nestaje, a osećaj za vreme se menja. Aktivnost
koja proizvodi takva iskustva toliko ispunjava da su
ljudi voljni da je obavljaju čak i kada je teška ili opasna,
zarad nje same, ne vodeći mnogo računa o koristi koju
od nje mogu imati.
Ali kako dolazi do takvih iskustava? Tok ponekad
može nastupiti slučajno, kao ishod srećnog poklapanja
spoljašnjih i unutrašnjih uslova. Na primer, prijatelji
zajedno večeraju i neko počne da govori o temi koja
sve prisutne uvuče u razgovor. Jedan po jedan počinju
da zbijaju šale i prepričavaju događaje, i vrlo brzo se
svi zabavljaju i dobro osećaju jedni s drugima. lako se
takvi događaji mogu javiti i spontano, mnogo je ve-
rovatnije da će tok proizići iz strukturirane aktivnosti
ili iz sposobnosti pojedinca da pokrene tok — ili pak
iz oba razloga.
Zašto je igranje neke igre prijatno, dok su stvari ko-
je radimo svakoga dana — kao što su posao ili sedenje
kod kuće — često tako dosadni? I kako to da će jedna
osoba iskusiti radost čak i u koncentracionom logoru,
dok će druga postati depresivna u luksuznom letovali-
štu? Odgovori na ta pitanja olakšaće razumevanje na-
čina na koji se iskustvo može oblikovati u svrhu una-
pređenja kvaliteta života. Ovo poglavlje će istražiti one
aktivnosti koje po svemu sudeći proizvode optimalna
iskustva, kao i crte ličnosti koje pomažu ljudima da
lako dostignu tok.

Aktivnosti koje proizvode tok

Opisujući optimalno iskustvo, naveli smo primere

aktivnosti kao što su sviranje, planinatepje, plesanje,
jedrenje, igranje šaha itd. Te aktivnosti provodnici-
ma toka čini to što su smišljene da olakšaju dostizanje
optimalnog iskustva. One uspostavljaju pravila koja
zahtevaju učenje veština, postavljaju ciljeve, obez-
beđuju povratnu informaciju, omogućuju kontrolu.
Olakšavaju koncentraciju i angažovanost tako što tu
aktivnost maksimalno odvajaju od takozvane „glavne
realnosti” svakidašnjeg postojanja. Na primer, u sva-
kom sportu učesnici se oblače u upadljive uniforme i
ulaze u posebne zajednice koje ih privremeno odva-
jaju od običnih smrtnika. Dok događaj traje, igrači i
gledaoci prestaju da deluju u kategorijama normalnog
rasuđivanja i umesto toga se koncentrišu na osobenu
realnost igre.
Primarna funkcija aktivnosti toka je, dakle, obez-
beđivanje iskustava u kojima se može uživati. Igra,
umetnost, ceremonije, rituali i sportovi samo su neki
od primera. Zahvaljujući načinu na koji su oblikova-
ne, te aktivnosti pomažu učesnicima i gledaocima da
dostignu uređeno stanje uma u kojem se može i te
kako uživati.
Rože Kajoa, francuski psihološki antropolog, sve
igre na svetu (a reč „igra” upotrebljava u najširem smi-
slu, obuhvatajući njome sve oblike prijatnih aktivnosti)
podelio je u četiri široke klase, u zavisnosti od vrste
iskustva koje omogućuju.1 Agon obuhvata igre čije je
glavno obeležje nadmetanje, kao što su većina sportova
i atletskih zbivanja; alea je klasa koja obuhvata sve igre
na sreću, od kocke do binga; ilinx, ili vrtoglavica, naziv
je koji je dao aktivnostima što menjaju svest pomuću-
jući uobičajenu percepciju, kao što je vožnja na vrtešci
ili ronjenje; mimikrija je grupa aktivnosti u kojima se
stvaraju alternativne stvarnosti, kao što su ples, pozo-
rište, umetnost uopšte.
Koristeći ovu shemu, može se reći da igre pružaju
prilike da se, u četiri različita pravca, iskorači izvan gra-
nica uobičajenog iskustva. U takmičarskim, sportskim
igrama, učesnik mora da „rastegne” svoje veštine kako
bi odgovorio na izazov koji postavljaju veštine protivni-
ka. Koren engleske reči compete („nadmetati se”) jeste1

1 Posle Homo Ludensa Johana Huizinge (1939), možda naj-

plodniju knjigu o igri i razigranosti napisao je Roger Caillois (Ro-
že Kajoa, Igre i Ijudi, Nolit, Beograd 1965, prev. Radoje Tatić).
latinsko con petire, što znači „zajednički tragati”. Svako
od nas traga za tim da ostvari svoj potencijal, a taj cilj
je lakše dostići onda kada nas drugi primoravaju da
damo sve od sebe. Naravno, nadmetanje unapređuje
iskustvo samo dotle dok je pažnja primarno koncen-
trisana na samu aktivnost. Ako su ono do čega nam je
stalo spoljašnji ciljevi - pobeda nad protivnikom, želja
da se impresionira publika ili dobijanje velikog poslov-
nog ugovora - nadmetanje će, umesto podsticaja da se
svest usredsredi na ono što se upravo zbiva, verovatno
postati odvraćanje pažnje od toga.
Igre koje zavise od sreće donose uživanje zato što
pružaju iluziju kontrole nedokučive budućnosti. Pri-
padnici jednog plemena američkih Indijanaca bacaju
obeležena rebra bizona da bi predvideli ishod sledećeg
lova, Kinezi tumače šaru koju su stvorili bačeni štapići,
a Ašanti iz Istočne Afrike budućnost proriču iz načina
na koji su izdahnuli žrtvovani pilići. Proricanje je uni-
verzalna karakteristika kulture, pokušaj da se probiju
ograničenja sadašnjosti i zaviri u ono što tek treba da
se dogodi. Na istu potrebu se oslanjaju i igre rig. sreću.
Rebra bizona postaju kockice, štapići Ji Đinga karte ža
igranje, a ritual proricanja kockanje - svetovna aktiv-
nost u kojoj ljudi pokušavaju da nadmudre jedni druge
ili da nadigraju sudbinu.
Vrtoglavica je najdirektniji put do izmenjene sve-
sti. Mala deca vole da se vrte sve dok im se ne zavr-
ti u glavi; na isti način, na Srednjem istoku, u stanja
ekstaze ulaze derviši koji se vrte. U svakoj aktivnosti
koja menja način na koji opažamo stvarnost da se uži-
vati, što je činjenica koja objašnjava privlačnost svih
vrsta droge koje „šire svest”, od magičnih pečuraka,
preko alkohola, do savremene Pandorine kutije haluci-
nogenih hemikalija. Ali svest se ne može proširiti; sve
što možemo jeste da promešamo njen sadržaj kao što
mešamo karte, što nam daje utisak da smo je nekako
proširili. Cena većine artificijelno izazvanih promena
je, međutim, gubitak kontrole nad istom tom svešću
koju verujemo da širimo.
Mimikrija nas posredstvom fantazije, pretvaranja i
prerušavanja navodi da osećamo da smo više nego što
uistinu jesmo. Naši preci su, plešući s maskama svojih
bogova na licima, osećali moć poistovećenosti sa sila-
ma koje upravljaju vasionom. Preoblačeći se u jelena,
indijanski plesač je osećao da je sjedinjen s duhom ži-
votinje koju oličava. Pevačici koja svoj glas harmonično
stapa sa horom žmarci prolaze kičmom kada oseti da je
postala jedno s prekrasnim zvukom u čijem stvaranju
i sama učestvuje. Devojčica koja se igra lutkom i njen
brat koji zamišlja da je kauboj takođe „rastežu” granice
svog uobičajenog iskustva, privremeno postajući neko
drugi i moćniji - i istovremeno učeći rodne uloge od-
raslih društva kojem pripadaju.2

2 Odličan primer načina na koji ritualno maskiranje poma-

že iskoračivanju iz uobičajenog iskustva dao je Monti (1969, str.
9-15) u svojoj raspravi o korišćenju ceremonijalnih maski iz za-
padne Afrike: „S psihološkog gledišta poreklo maski može se
objasniti i atavističkom težnjom Ijudskog bića da pobegne od sebe
kako bi se obogatilo iskustvom drugačije egzistencije — željom koja
sigurno ne može biti ispunjena na fizičkom nivou - i kako bi se,
identifikovanjem s univerzalnim, božanskim ili demonskim si-
lama, povećala njegova sopstvena moć. To je želja da se probiju
ljudska ograničenja pojedinaca uobličenih prema specifičnom i
nepromenljivom ’kalupu’ i zarobljenih u ciklusu rođenja i smrti
koji ne ostavlja nikakvu mogućnost svesnog izbora egzistencijal-
nih avantura” (kurziv M. Č.).
 Radeći na svojim istraživanjima, uvideli smo da
svaka aktivnost toka, bilo da su u nju uključeni nad-
metanje, sreća ili bilo koja druga dimenzija iskustva,
ima jednu zajedničku osobinu: pruža osećaj otkrića,
izvesno kreativno osećanje prenošenja u neku novu
stvarnost. Ona čoveka gura na više nivoe obavljanja te
aktivnosti i vodi ga ranije neslućenim stanjima svesti.
Ukratko, preobražava jastvo čineći ga složenijim. U
tom rastu jastva leži ključ aktivnosti toka.3
Jednostavan dijagram može nam pomoći da obja-
snimo zašto je to tako. Pretpostavimo da donja figura
predstavlja određenu aktivnost - na primer, partiju te-
nisa. Na dvema osama našeg dijagrama predstavljene
su dve, u teorijskom smislu najvažnije dimenzije tog is-
kustva: izazovi i veštine. Slovo A označava Aleksa, de-
čaka koji uči da igra tenis. Dijagram pokazuje Aleksa
u četiri različita trenutka u vremenu. U trenutku kad
počinje da igra (Al), Aleks praktično nema nikakvih
veština i jedini izazov s kojim se hvata ukošUc jeste^
prebacivanje loptice preko mreže. To nije tako teško,
ali će Aleks verovatno uživati u tome zato što težina
sasvim odgovara njegovim rudimentarnim veštinama.
U ovom trenutku, dakle, on će verovatno biti u toku.
Međutim, tu ne može dugo ostati. Posle nekog vreme-
na, ako nastavi da vežba, veštine će mu se verovatno
poboljšati, pa će mu biti sve dosadnije da samo preba-
cuje lopticu preko mreže (A2). Ili pak može naići na

3 Kada je od grupe izuzetno sposobnih alpinista, kompozi-

tora, šahista i tako dalje, zatraženo da rangiraju 16 sasvim razli-
čitih aktivnosti prema tome koliko one liče na tok, oni su, kao
najsličniju aktivnosti toka, procenili stavku „stvaranje ili otkri-
vanje novog” (Csikszentmihalyi 1975, str. 29).
 oo

0 (nisko) (visoko) °°
Veštine

Povećavanje kompleksnosti svesti usled doživljaja toka

iskusnijeg protivnika, u kom slučaju će shvatiti da za

njega ima mnogo težih izazova od prebacivanja loptice
visoko preko mreže: u tom trenutku, on će zbog svoje
loše igre osetiti izvesnu anksioznost (A3).
Budući da ni dosada ni anksioznost nisu pozitivna
iskustva, Aleks će biti motivisan da se vrati u stanje
toka. Kako će to postići? Ako ponovo bacimo pogied
na dijagram, videćemo da dečak - ukoliko se dosađuje
(A2) i želi da ponovo bude u toku — u suštini ima sa-
mo jedan izbor: da poveća izazove s kojim se suočava.
(Ima on i drugi izbor, a to je da sasvim odustane od
tenisa, u kom slučaju će A jednostavno iščeznuti sa
dijagrama.) Postavljajući pred sebe nov i teži cilj koji
pristaje njegovim veštinama - na primer, da pobedi
protivnika koji je samo malo napredniji od njega -
Aleks će se ponovo vratiti u tok (A4).
Ako je Aleks anksiozan (A3), povratak toku zahteva
od njega da unapredi svoje veštine. Teorijski, on može
i da smanji izazove s kojima se suočava i tako se vrati
u tok tamo gde je i započeo (Al), ali je u praksi teško
ignorisati izazove kada smo već postali svesni njihovog
postojanja.
Dijagram pokazuje da i A1 i A4 predstavljaju situa-
cije u kojima je Aleks u toku. lako obe situacije mogu
doneti jednako uživanje, ta dva stanja su sasvim razli-
čita utoliko što je iskustvo A4 složenije od iskustva Al.
Složenije je zato što podrazumeva veća iskušenja i što
od igrača zahteva znatnije veštine.
Međutim, ni pozicija A4, iako složena i kadra da
pruži uživanje, ne predstavlja stabilnu situaciju. Ako
nastavi da igra, Aleks će ili početi da se dosađuje zbog
istrošenih mogućnosti koje nalazi na tom nivou, ili
pak postati anksiozan i frustriran zbog svoje relativno
niske sposobnosti. Tako će ga motivacija da ponovo
uživa podstaći da se vrati u korito toka, ali sada na ni-
vou složenosti koji je čak i viši od A4.
To je ono dinamično obeležje koje objašnjava zašto
aktivnosti toka dovode do rasta i otkrića. Čovek nije u
stanju da uživa radeći dugo istu stvar na istom nivou.
Ili se dosađujemo, ili smo frustrirani; a tada nas ž'cdja
da ponovo uživamo ponovo podstiče da širimo svoje
veštine ili pak da otkrivamo nove mogućnosti za nji-
hovo korišćenje.4
Važno je, međutim, ne upadati u zabludu mehani-
cizma očekujući da će osoba nužno doživeti odgova-
rajuće iskustvo samo zato što je objektivno uključena
u aktivnost toka. Ne radi se tu samo o „realnim” iza-
zovima koje pred tu osobu stavlja neka značajna situ-

4 Pitanje načina na koji iskustva toka vode rastu jastva raz-

matrali su Deci & Ryan (1985), te Csikszentmihalyi (1982b,
1985a). Anne Wells (1988) pokazala je da žene koje provode više
vremena ,,u toku” imaju pozitivniju predstavu o sebi.
acija, već i o onima kojih je ona svesna. To kako ćemo
se osećati ne određuju veštine kojima zaista raspola-
žemo, već one za koje mislimo da njima raspolažemo.
Jedna osoba može da odgovori na izazov planinskog
vrha ali'i da ostane ravnodušna prema mogućnosti da
nauči da svira neki muzički komad; druga će možda
oberučke prigrliti šansu da nauči muzički komad a
ignorisati planinu. Na to kako se osećamo u svakom
datom momentu aktivnosti toka veoma mnogo utiču
objektivni uslovi; ipak, svest je i dalje slobodna da
prati sopstvenu procenu slučaja. Pravila igre smišlje-
na su kako bi usmerila psihičku energiju u obrasce
u kojima se da uživati, ali samo od nas zavisi da li
će se to i ostvariti. Profesionalni fudbaler može da
„igra” fudbal bez ijednog prisutnog elementa toka:
može se dosađivati, može biti sputan nekim svojim
kompleksom ili, više nego samom igrom, zaokupljen
„težinom” ugovora. A još je verovatnije suprotno —
da će osoba duboko uživati u aktivnostima koje su
predviđene za druge svrhe. Aktivnosti kao što su rad
ili podizanje dece mnogima pružaju više toka nego
igranje igara ili slikanje, jer su ti pojedinci naučili da
u takvim „prozaičnim” aktivnostima primećuju šanse
koje drugi ne vide.
U toku ljudske evolucije, svaka kultura je razvila
aktivnosti namenjene prvenstveno poboljšanju kvalite-
ta iskustva. Čak i najmanje tehnološki napredna dru-
štva poseduju neki oblik umetnosti, muzike, plesa, te
izbor igara koje igraju odrasli i deca. Domoroci u No-
voj Gvineji više vremena provode tragajući u džungli
za raznobojnim perima kojima će se ukrasiti prilikom
svojih ritualnih plesova nego tragajući za hranom. A to
uopšte nije redak primer: u većini kultura umetnost,
igra i ritual verovatno zahtevaju više vremena i energije
od rada.5
lako ove aktivnosti mogu poslužiti i u druge svrhe,
glavni razlog njihovog opstanka leži u tome što pruža-
ju uživanje. Ljudi su počeli da ukrašavaju pećine pre
najmanje trideset hiljada godina. Ti crteži su nesum-
njivo imali religijsko i praktično značenje. Ipak, vrlo je
verovatno da je osnovni razlog postojanja umetnosti u
paleolitsko doba bio isti kao i danas - ona je, naime, i
za slikara i za gledaoca, bila izvor toka.6
U stvari, tok i religija su od najranijih vremena bli-
sko povezani. Mnoga optimalna iskustva ljudske vrste
odvijala su se u kontekstu religijskih rituala. Ne samo
umetnost već i drama, muzika i ples imaju svoje iz-
vore u nečemu što bismo danas nazvali „religijskom”
situacijom; ciij tih aktivnosti bio je povezivanje ijudi
s natprirodnim silama i entitetima. Isto važi i za igre.
Jedna od najstarijih igara loptom, vrsta košarke koju su
igrale Maje, bila je deo njihovih religijskih svetkovina,
kao što su to bile i prvobitne olimpijske igre.7 Ta veza

5 U sveprisutnosti ritualnih procesa u nepismenim kultu-

rama antropolog Victor Turner (1974) video je pokazatelj či-
njenice da su oni socijalno dozvoljene prilike za iskustvo toka.
Religijski rituali uopšte obično su provodnici iskustva toka (up.
Carrington 1977; Csikszentmihalyi 1987; I. Csikszentmihalyi
1988; Wilson 1985). Dobar uvod u istorijsku vezu između sve-
tovne i svete dimenzije dokolice može se naći u udžbeniku Joh-
na R. Kellyja Leisure (1982, str. 53—68).
6 Opis načina na koji pasivna vizuelna estetska iskustva pro-
izvode tok dali su Csikszentmihalyi & Robinson (u štampi).
7 Religijsko značenje majanskih igara loptom opisali su
Blom (1932) i Gilpin (1948). Pok-ta-pok, kako su zvali igru slič-
nije iznenađujuća: ono što mi nazivamo religijom za-
pravo je najstariji i najambiciozniji pokušaj stvaranja
reda u svesti. Zato je razumljivo što religijski rituali
predstavljaju izvor dubokog uživanja.
U modernim vremenima umetnost, igra i život
uopšte izgubili su svoje veze s natprirodnim. Kosmički
poredak, koji je u prošlosti uticao na tumačenje i osmi-
šljavanje Ijudske istorije, razbio se u nepovezane frag-
mente. Danas se mnoge ideologije nadmeću da pruže
najbolje objašnjenje našeg ponašanja: naši ekonomski
izbori se pokušavaju objasniti zakonom ponude i po-
tražnje i „nevidljivom rukom” koja reguliše slobodno
tržište; naše iracionalne političke akcije se nastoje ob-
jasniti zakonom klasnih sukoba koji stoji u osnovi isto-
rijskog materijalizma; razlog iz kojeg nekim ljudima
pomažemo a druge uništavamo mogao bi se objasniti
genetskim nadmetanjem na kojem se zasniva sociobio-
logija; objašnjenje načina na koji učimo da ponavljamo
prijatne postupke, čak i kada ih nismo svesni, nudi
bihevioristički zakon učinka. To su neke od modernih

nu košarci, igrala se na kamenitom terenu, a cilj je bio da igrači

jednog tima probace loptu kroz kameni obruč svojih protivnika,
postavljen 28 stopa iznad tla — a da.jepritom ne dotaknu rukama.
Otac Diego Duran, jedan od prvih španskih misionara, donosi
nam živopisan opis te igre: ,,Ta im je igra donosila mnogo okre-
pljenja i uživanja, a neki od njih su je igrali sa takvom okretno-
šću i veštinom da su po čitav sat uspevali da održe u vazduhu
loptu koja nije prestajala da leti s kraja na kraj terena i pritom ne
propuste ni jedan jedini udarac svojom zadnjicom, ne koristeći
pritom ni šake, ni stopala, ni listove nogu, ni ruke (čime bi pre-
kršili pravila igre)....” (citirano prema Blum, 1932). Takve igre
su se, izgleda, nekad završavale ljudskim žrtvama ili ubijanjem
igrača gubitničkog tima (Pina Chuan, 1969).
„religija” ukorenjenih u društvenim naukama. Nijed-
na od njih - s delimičnim izuzetkom istorijskog ma-
terijalizma, koji je sam po sebi vera u nestajanju - ne
raspolaže velikom podrškom među ljudima, nijedna
od njih nije inspirisala estetske vizije ili rituale u koji-
ma bi se dalo uživati i koje su izlegli prethodni modeli
kosmičkog poretka.
Pošto su aktivnosti toka današnjeg vremena sekula-
rizovane, malo je verovatno da će one svog aktera po-
vezati s moćnim sistemom značenja nalik na one koje
su obezbeđivali olimpijske igre ili igre loptom starih
Maja. Uopšteno gledano, njihov sadržaj je čisto hedo-
nistički: od njih očekujemo da nam pomognu da se
bolje osećamo, fizički ili mentalno, ali ne očekujemo
da nas povežu s bogovima. Ipak, koraci koje predu-
zimamo u cilju poboljšanja kvaliteta iskustva vrlo su
važni za kulturu u celini. Odavno je prepoznato da su
produktivne aktivnosti jednog društva koristan način
da se opiše njegov karakter: tako govorimo o lovačko-
sakupljačkim, pastirskim, poljoprivrednim i tehnolo-
škim društvima. Međutim, budući da su aktivnosti
toka slobodno izabrane i neposrednije povezane sa iz-
vorima onoga što je u osnovi ispunjeno značenjem, one
su možda precizniji pokazatelji toga ko mi jesmo.8

8 Czikszentmihalyi (1981a, 1981b) prvi je došao na ideju da

bi vrsta aktivnosti toka koje neko društvo omogućava svojim
pripadnicima mogla odražavati nešto suštastveno o samom tom
društvu. Up., takođe, i Argyle 1987, str. 65.
 Tok i kultura

Glavni elemenat američkog eksperimenta iz demo-

kratije bio je pretvaranje traganja za srećom u svestan
politički cilj - zapravo, u odgovornost vlasti. lako je
Deklaracija o nezavisnosti možda prvi zvanični poli-
tički dokument koji taj cilj eksplicitno izražava, istina
je verovatno da nijedan socijalni sistem nije bio dugog
veka ukoliko njegovi podanici nisu imali nade da će
im vlast pomoći da dostignu sreću. Naravno, bilo je
mnogo represivnih kultura čija je populacija bila voljna
da toleriše čak i krajnje nedostojne vladare. Ako su se
robovi koji su gradili piramide retko bunili, to je zato
što je, u poređenju sa alternativama tog vremena, ro-
bovski rad za despotske faraone pružao malo više nade
za budućnost..
Poslednjih nekoliko generacija sociologa krajnje ne-
rado daje vrednosne procene kultura. Bilo kakvo po-
ređenje koje nije striktno činjenično izlaže se riziku da
bude protumačeno kao zavidljivo. Nije u redu reći da
su praksa, vera ili institucije jedne kulture u bilo kom
smislu bolje od onih u nekoj drugoj. To je „kulturni
relativizam”, stav koji su antropolozi usvojili počet-
kom XX veka kao reakciju na previše samozadovoljne
i etnocentrične pretpostavke kolonijalne viktorijanske
epohe, kada su zapadne industrijske nacije smatrale
sebe vrhuncem evolucije, u svakom pogledu boljim od
tehnološki manje razvijenih kultura. To naivno vero-
vanje u našu nadmoć odavno pripada prošlosti. I dalje
možemo da protestujemo ako se mladi arapski vozač
kamionom punim eksploziva zaleti u neku ambasadu
raznoseći time i samog sebe, ali se više ne možemo
osećati moralno superiornim tako što ćemo osuđivati
njegovo verovanje da u raju postoji posebno odeljenje
rezervisano za borce koji žrtvuju svoj život. Moramo
da prihvatimo da naša moralnost naprosto više nije
kurentna izvan naše kulture. Prema toj novoj dogmi,
nedopustivo je primenjivati jedan skup vrednosti da bi
se vrednovao drugi. A pošto svako vrednovanje kultura
nužno povlači za sobom bar jedan skup vrednosti stran
jednoj od kultura koja se vrednuje, time se odbacuje i
sama mogućnost poređenja.9
Ako, međutim, pretpostavimo da je želja da se do-
živi optimalno iskustvo najistaknutiji cilj svakog ljud-
skog bića, teškoće tumačenja koje podstiče kulturni
relativizam postaju manje ozbiljne. Svaki društveni si-
stem može biti vrednovan u odnosu na to koliko psi-
hičke entropije prouzrokuje, mereći taj nered ne prema
idealnom redu jednog ili drugog sistema verovanja, već
s obzirom na ciljeve pripadnika tog društva. Polazna
osnova bila bi tvrdnja da je jedno društvo „bolje” od
drugog ukoliko veći broj njegovih pripadnika dobi-

9 Tema kulturnog relativizma suviše je složena da bi ovde

mogla biti nepristrasno procenjena. Odličan (mada ne i nepri-
strasan) pregled ovog koncepta ponudio je antropolog Melford
Spiro (1987), koji u svojim nedavno objavljenim autobiograf-
skim zapisima opisuje zašto je promenio mišljenje od nekritič-
kog prihvatanja jednake vrednosti kulturnih običaja u mnogo
kvalifikovanije prepoznavanje patoloških oblika koje kulture
ponekad preuzimaju. Filozofi i drugi humanisti neretko, po-
nekad i s pravom, optužuju sociologe za „razobličavanje” apso-
lutnih vrednosti značajnih za preživljavanje jedne kulture (na
primer, Arendt 1958, Bloom 1987). Sociologšvajcarsko-italijan-
skog porekla Vilfredo Pareto (1917, 1919) bio je i te kako svestan
opasnosti od relativnosti prirođene njegovoj disciplini.
ja pristup iskustvima koja su u saglasnosti s njihovim
ciljevima. Drugi suštinski kriterijum specificirao bi
potrebu da ta iskustva, omogućujući što većem broju
ljudi da sve više razvijaju složene veštine, na individu-
alnom nivou dovedu do rasta jastva.
Izgleda prilično jasno da se kulture jedna od druge
razlikuju prema stepenu „težnje za srećom” koju omo-
gućavaju. Kvalitet života u nekim društvima, u nekim
istorijskim periodima, znatno je bolji nego u drugima.
Pri kraju XVIII veka prosečan Englez bio je verovat-
no mnogo manje imućan nego ranije, ili nego što će
ponovo biti sto godina kasnije. Dokazi govore da je
industrijska revolucija ne samo skratila životni vek pri-
padnika nekoliko generacija, već ih je učinila i tupljim,
bezosećajnijim i gorim ljudima. Teško je zamisliti da
su petogodišnji tkači koje su progutali „satanski raz-
boji” i koji su radili sedamdeset i više sati nedeljno, ili
dok ne padnu mrtvi od iscrpljenosti, mogli osećati da,
bez obzira na vrednosti i verovanja koja su delili, od
života dobijaju baš ono što žele.10
Navedimo i drugi primer: reč je o kulturi ostrvljana
Dobu, u kojoj se, prema opisu antropologa Rea For-
tjuna, podstiču stalan strah od vradžbina, nepoverenje
čak i među najbližim rođacima i osvetoljubivo ponaša-
nje. Obavljanje fizioloških potreba je, recimo, bio kru-
pan problem jer je podrazumevalo zalaženje u grmlje,
gde je svako očekivao da će, čim ostane sam među
drvećem, na njega nasrnuti zla magija. Te osobine koje

10 Klasičnu priču o tome kako su slobodni engleski radnici

pretvoreni u strogo kontrolisane industrijske radnike dao je isto-
ričar E. P. Thompson 1963.
su toliko prožimale njihovo svakodnevno iskustvo Do-
buancima se, izgleda, nisu „sviđale”, ali nisu bili svesni
bilo kakve alternative. Zapetljali su se u mrežu vero-
vanja i običaja koji su se razvili tokom vremena i koji
su im otežavali doživljaj psihičke harmonije.11 Mnogi
etnografski izveštaji navode na pomisao da je ugrađena
psihička entropija daleko uobičajenija u kulturama pre
pronalaska pisma no što na to ukazuje mit o noble sa-
vage („plemenitom divljaku”). Pripadnici plemena Ik iz
Ugande, nesposobni da se izbore s kvarenjem prirod-
ne sredine koja im više ne obezbeđuje dovoljno hrane
za preživljavanje, institucionalizovali su sebičnost koja
prevazilazi i najsurovije snove kapitalizma.11
12 Pripadnici
plemena Jonomame iz Venecuele, kao i mnoga druga
ratnička plemena, klanjaju se pred nasiljem više nego
naše militantne supersile, i ni u čemu ne uživaju koliko
u dobrom krvavom pohodu na susedno selo. Smejanje
i osmehivanje bili su gotovo nepoznati u nigerijskom
plemenu zaposednutom čaranjem i spletkama, koje je
proučavala Laura Bohanan.13
Nema dokaza da je ijedna od tih kultura izabrala
da bude sebična, nasilna ili preplašena. Pripadnike tih
kultura njihovo ponašanje ne čini srećnijim: naprotiv,
nanosi im patnju. Takva verovanja i postupci, koji su u

11 Sumnjičave Dobuance proučavao je antropolog Reo For-

tune (1932/1963).
12 U vezi s tragičnim položajem plemena Ik u Ugandi, up.
Tumbuli (1972).
13 U vezi s okrutnim plemenom Jonomame, up. spise an-
tropologa Napoleona Chagnona (1979). Žalosno nigerijsko ple-
me opisala je Laura Bohannan, pod pseudonimom E. S. Bowen
(1954).
sukobu sa srećom, nisu ni neizbežni ni neophodni; oni
su se razvili slučajno, kao rezultat nasumičnih reakcija
na slučajne okolnosti. Međutim, kada jednom postanu
deo normi, navika i običaja kulture, ljudi zaključuju da
tako mora biti i počinju da veruju da nemaju drugog
izbora.
Srećom, mnogo je primera i onih kultura koje su,
zahvaljujući sreći ili dalekovidosti, uspele da stvore
kontekst u kojem je relativno lako dostići tok. Na pri-
mer, Pigmeji iz Ituri šuma koje je opisao Kolin Ternbul
žive u harmoniji jedni s drugima i s okruženjem, is-
punjavajući život korisnim i izazovnim aktivnostima.
Kada ne love ili ne unapređuju svoja naselja, oni peva-
ju, igraju, sviraju ili jedni drugima pričaju priče. Kao
u mnogim takozvanim „primitivnim” kulturama, od
svakog odraslog člana tog pigmejskog društva očekuje
se da bude pomalo glumac, pevač, umetnik i istoričar,
baš kao i umešan radnik. Njihova kultura ne bi bila
visoko rangirana u kategorijama materijalnog dostig-
nuća, ali bi u kategorijama obezbeđivanja optimalnog
iskustva njihov način života bio apsolutno uspešan.14
Drugi dobar primer načina na koji kultura može da
ugradi tok u svoj stil života dao je kanadski etnograf
Ričard Kul, opisujući jedno od indijanskih plemena
Britanske Kolumbije:

Područje Šušvapa bilo je bogato, a takvim ga smatraju

i Indijanci: bogato lososom i divljači, bogato podzem-
nim izvorima hrane kao što su gomolji i korenje — rečju,
zemlja izobilja. U tom području ljudi su živeli u stal-
nim seoskim naseljima i iskorišćavali sredinu za svoje

14 Colin Turnbull (1961).

 potrebe. Razvili su tehnologije za vrio efikasno kori-
štćenje prirodnih bogatstava i svoje živote opažali kao
dobre i bogate. Ipak, rekli su stariji, svet je vremenom
postao suviše predvidljiv, a iz njihovih života je nestao
izazov. Bez izazova, život nema smisla.
Tako su stariji u svojoj mudrosti odlučili da celo
selo treba da se seli, i to na svakih 25 do 30 godina.
Čitava populacija selila bi se u drugi deo područja Šu-
švap, a tamo — tamo su ih čekali izazovi: nove rečice s
kojima je trebalo računati, nove oblasti bogate balza-
movim korenom. Tako bi život povratio svoj smisao
i ponovo bio vredan življenja. Svako od njih osećao se
podmlađeno i zdravo. A usput su omogućavali i da se
iscrpljeni resursi u jednoj oblasti nakon višegodišnjeg
ubiranja roda oporave...15

Interesantnu paralelu ovom primeru predstavlja Ve-

liki hram na reci Ise, južno od Kjotoa u Japanu. Sagra-
đen je pre oko 1500 godina na jednom od dva susedna
polja. Otprilike svakih dvadeset godina rastavljan je
na delove, odnošen sa polja na kojem je stajao i pono-
vo sklapan na susednom. Do 1973. godine iznova je
podizan šezdeset puta. (Ta praksa privremeno je pre-
kinuta u XIV veku zbog sukoba između takmičarski
nastrojenih vladara.)16
Strategija koju su usvojili Indijanci iz Šušvapa i mo-
nasi sa Ise podseća nas na ono o čemu su sanjali poje-
dini državnici. Na primer, i Tomas Džeferson i Mao
Ce Tung verovali su da svaka generacija treba da izvede

15 Citat je preuzet iz pisma Richarda Koola autoru (1986).

IS Informaciju o Velikom hramu na reci Ise izneo je Mark
Csikszentmihalyi u ličnoj komunikaciji.
sopstvenu revoluciju kako bi njeni članovi ostali aktiv-
no uključeni u politički sistem koji upravlja njihovim
životima. U stvarnosti je sklad između psiholoških po-
treba svojih pripadnika i upotrebljivih mogućnosti za
njihove živote dostiglo samo nekoliko kultura. Većini
to nije pošlo za rukom, bilo zato što je preživljavanje
suviše naporan zadatak, bilo zato što se one zatvaraju
u rigidne obrasce koji u svakoj narednoj generaciji guše
prilike za akciju.
Kulture su konstrukcije koje štite od haosa, osmi-
šljene tako da umanje uticaj nasumičnosti na iskustvo.
One su, baš kao i perje za ptice i krzno za sisare, adap-
tivne reakcije. Kulture propisuju norme, razvijaju cilje-
ve, grade verovanja koja nam pomažu da izađemo na
kraj sa izazovima postojanja. U tom smislu one moraju
isključivati brojne alternativne ciljeve i verovanja i na
taj način ograničavati mogućnosti; međutim, samo to
kanalisanje pažnje na ograničen skup ciljeva i sredstava
omogućava nenapornu akciju u okviru granica koje su
same stvorile.
Igre upravo u tom pogledu predstavljaju neobično
zanimljivu analogiju kuiturama. I jedne i druge se sa-
stoje od manje ili više proizvoljnih ciljeva i pravila koji
ljudima omogućuju da se uključe u određeni proces i
deluju uz minimum nedoumica i odvraćanja pažnje.
Razlikuju se uglavnom u opsegu. Kulture su sveobu-
hvatne: one određuju kako će se neko roditi, kako će
odrasti, zasnovati porodicu, roditi decu i umreti. Igre
ispunjavaju pauze u kulturnom scenariju. One poja-
čavaju akciju i koncentraciju u „slobodnom” vremenu,
onda kada kulturne instrukcije pružaju malo smernica
i kada pažnji pojedinca preti opasnost da zaluta u ne-
poznata carstva haosa.
 Kada kultura uspe da razvije skup ciljeva i pravila
koji su tako primamljivi i usklađeni s veštinama sta-
novništva da su njeni pripadnici u stanju da neobično
često i intenzivno doživljavaju tok, analogija između
igara i kulture postaje još tešnja. U tom slučaju mo-
žemo reći da kultura kao celina postaje jedna „velika
igra”. To stanje su možda uspele da dostignu neke od
klasičnih civilizacija. Građani Atine, Rimljani koji su
svoje akcije oblikovali prema virtusu, kineski mudraci
ili indijski bramani kroz život su išli s pomno razra-
đenom uljudnošću i dostojanstvom, i u izazovnoj har-
moniji svojih delanja uživali možda isto onoliko koliko
bi uživali u nekom produženom plesu. Atinski polis,
rimsko pravo, božanski utemeljena kineska birokrati-
ja i sveobuhvatan duhovni poredak Indije uspešni su
i trajni primeri načina na koji kulture mogu pojačati
tok — bar za one koji su imali dovoljno sreće da budu
među njihovim glavnim igračima.
Kultura koja pojačava tok nije nužno „dobra” u bilo
kom moralnom smislu. Iz povoljne pozicije XX veka,
spartanska pravila izgledaju nepotrebno surova, iako su
ona po svoj prilici bila uspešna u motivisanju onih koji
su istrajavali na njima. Radost učešća u bici i ushićenje
zbog pokolja koje su osećale tatarske horde ili turski
janičari ušii su u legendu. Za ogromne delove evrop-
skog stanovništva zbunjenog dezorganizovanošću do
koje su doveli ekonomski i kulturni šokovi dvadesetih
godina XX veka, nacističko-fašistički režim i njegova
ideologija sigurno je predstavljao privlačan plan igre.
On je postavio jednostavne ciljeve, jasnu povratnu in-
formaciju, i omogućio obnovljenu uključenost u život,
što su mnogi doživeli kao olakšanje u odnosu na pret-
hodne teskobe i frustracije.
 Slično možemo reći i za tok: iako poseduje motiva-
cionu moć, onima koji ga dožive ne jemči vrlinu. Pod
uslovom da su im ostali parametri jednaki, kultura
koja omogućava tok možda bi se mogla shvatiti kao
„bolja” od one koja to ne čini. Međutim, kada grupa
Ijudi prigrli ciljeve i norme koji će pojačati njihovo uži-
vanje u životu, uvek postoji mogućnost da se to dogodi
na račun nekog drugog. Tok atinskih građana omogu-
ćavali su robovi koji su radili na njihovom posedu, baš
kao što je i elegantan životni stil na južnoameričkim
plantažama počivao na kulučenju uvezenih robova.
I dalje smo veoma daleko od toga da s bilo kakvom
preciznošću odmerimo koliko optimalnog iskustva
omogućuju različite kulture. Prema Galupovoj anke-
ti velikih razmera iz 1976. godine, 40% Severnoame-
rikanaca reklo je da su „vrlo srećni”, nasuprot 20%
Evropljana, 18% Afrikanaca i samo 7% ispitanika sa
Dalekog istoka. Na drugoj strani, druga anketa spro-
vedena samo dve godine ranije pokazala je da je lična
sreća Amerikanaca otprilike na istom nivou kao i lič-
na sreća Kubanaca i Egipćana, čiji je bruto nacionalni
proizvod po glavi stanovnika pet, odnosno deset puta
manji od američkog. Zapadni Nemci i Nigerijci izašli
su sa identičnim skorovima za sreću, uprkos tome što
su prihodi Nemaca po glavi stanovnika petnaest puta
veći od nigerijskih.17 Te protivrečnosti zasad pokazuju

17 U vezi s podacima o procentima srećnih ljudi u različitim

nacijama, up. George Galup, 1976. Istraživanje koje je pokaza-
lo da su Amerikanci otprilike jednako srećni kao i Kubanci ili
Egipćani sproveo je Easterlin (1974). Kad je reče o opštim raz-
matranjima kroskulturnih razlika u vezi sa srećom, up. Argyle
(1987, str. 102-111).
samo to da su naši instrumenti za merenje optimalnog
iskustva još uvek vrlo primitivni. Ipak, činjenica da
razlike zaista postoje izgleda nesporna.18
Uprkos ambivalentnim nalazima, sve ankete veli-
kih razmera slažu se u tome da pripadnici nacija koje
su bogatije, bolje obrazovane i kojima rukovode sta-
bilnije vlade izražavaju veći stepen sreće i zadovoljstva
životom. Izgleda da su najsrećnije zemlje Velika Brita-
nija, Australija, Novi Zeland i Holandija; Sjedinjene
Države, uprkos visokom procentu razvoda, alkoholi-
zma, kriminala i bolesti zavisnosti, ne zaostaju mnogo
za njima. To ne bi trebalo da nas iznenadi ako imamo
u vidu količinu vremena i sredstava koje trošimo na
aktivnosti čija je glavna svrha pružanje uživanja. Pro-
sečan odrasli Amerikanac radi samo oko trideset sati
nedeljno (i dodatnih deset sati na radnom mestu troši
na stvari koje s njegovim poslom nemaju nikakve ve-
ze, kao što su sanjarenje i ćaskanje s kolegama). Ne-
što manje vremena - dvadeset sati nedeljno - provode
u dokolici: sedam sati aktivno gledaju televiziju, tri
sata čitaju, dva sata troše na neki aktivniji poduhvat
kao što je trčanje, sviranje ili kuglanje, a sedam sati
na društvene aktivnosti kao što su odlazak na žurku,
bioskop ili zabava s porodicom ili prijateljima. Preosta-
lih pedeset do šezdeset sati, koliko je nedeljno budan,
Amerikanac troši na aktivnosti „održavanja” kao što su
ishrana, putovanje do posla i nazad, nabavka, kuvanje,
pranje i popravka stvari; deo slobodnog vremena pro-

18 Argyle (1987) i Veenhoven (1984) slažu se, na osnovu

procene praktično svih istraživanja iz te oblasti, da postoji uver-
ljiv dokaz da između materijalnog stanja i zadovoljstva životom
postoji pozitivna, mada skromna korelacija.
vodi nestrukturirano, na primer u sedenju u samoći i
zurenju u prazno.19
lako raspolažu obiljem slobodnog vremena i nizom
prilika za aktivnosti koje ispunjavaju dokolicu, pro-
sečni Amerikanci srazmerno retko doživljavaju tok.
Mogućnost ne povlači za sobom stvarnost, kvantitet
se ne prevodi u kvalitet. Na primer, gledanje televizije,
aktivnost slobodnog vremena kojoj se danas u Ame-
rici pojedinačno najviše teži, veoma retko vodi stanju
toka. U stvari, iskustvo toka - duboku koncentraciju,
visoke i uravnotežene izazove i veštine, osećaj kontrole
i zadovoljstva - zaposleni ljudi dostižu oko deset puta
češće na svom poslu nego gledajući televiziju.
Jedan od najironičnijih paradoksa našeg vremena je
taj da ogromna dostupnost dokolice nekako ne uspe-
va da pređe u uživanje. U poređenju s ljudima koji
su živeli pre samo nekoliko generacija, raspolažemo
enormno brojnijim prilikama za zabavu, a ipak nema
naznaka da zaista više uživamo u životu od naših pre-
daka. Same po sebi, prilike nisu dovoljne. Da bismo ih
iskoristili, potrebne su nam veštine. A treba da znamo i
kako da kontrolišemo svest - što je veština koju većina
Ijudi nije naučila da kultiviše. Okruženi zapanjujućim
količinama opreme za rekreaciju i izbora za dokolicu,
većina nas nastavlja da se dosađuje i da se oseća neod-
ređeno osujećena.

19 Podaci o tome kako američki radnici raspoređuju vreme

zasnivaju se na studijama rađenim prema metodu uzorka isku-
stva (na primer, Csikszentmihalyi & Graef 1980; Graef, Csiks-
zentmihalyi & Gianinno 1983; Csikszentmihalyi & Le Fevre
1987, 1989). Ove procene vrlo su slične nalazima opsežnijih stu-
dija (na primer, Robinson 1977).
 Ta činjenica vodi nas drugom uslovu koji utiče na
to da li će do optimalnog iskustva uopšte doći, a to
je sposobnost pojedinca da restrukturira svest i tako
omogući tok. Neki Ijudi uživaju gde god da su, dok je
drugima dosadno čak i kad su pred njima najblista-
viji izgledi za sreću. Prema tome, pored razmatranja
spoljašnjih uslova ili strukture aktivnosti toka, u ob-
zir moramo uzeti i unutrašnje uslove koji omogućuju
tok.

Autotelična ličnost

Nije lako preobraziti uobičajeno iskustvo u tok, ali

gotovo svako može usavršiti sposobnost za to. lako će
deo ove knjige kojim tek treba da se pozabavimo na-
staviti da istražuje fenomen optimalnog iskustva, što,
opet, treba da pomogne čitaocu da se bolje upozna s
njim, sada ćemo razmotriti drugo pitanje: da li svi ljudi
imaju isti potencijal da kontrolišu svest? Ako nemaju,
šta je to što razlikuje one koji to s lakoćom čine od
onih koji to nisu u stanju?
Neki pojedinci mogu biti konstitucionalno nespo-
sobni za iskustvo toka. Psihijatri opisuju shizofreniča-
re kao osobe koje pate od anhedonije, a to bukvalno
znači „odsustvo zadovoljstva”. Izgleda da je taj simp-
tom u vezi s „preteranom inkluzijom stimulusa”, što
se odnosi na činjenicu da su shizofreničari osuđeni na
to da primećuju irelevantne stimuluse, da obrađuju
informaciju sviđalo im se to ili ne. Tragičnu nespo-
sobnost shizofreničara da održi stvari u svesti ili van
nje živo su opisali neki pacijenti: „Stvari mi se jedno-
stavno dešavaju i nemam nikakvu kontrolu nad nji-
ma. Kao da se više ne pitam o stvarima. Povremeno
ne mogu da kontrolišem čak ni ono o čemu mislim.”
Ili: „Stvari nailaze suviše brzo. Gubim vlast nad tim
i postajem izgubljen. Obraćam pažnju na sve odjed-
nom, a ishod toga je da zapravo ne obraćam pažnju
v »70
ni■ na sta.
Pošto su nesposobni da se koncentrišu, pošto ne-
kritički obraćajući pažnju na sve, pacijenti koji pate
od ove bolesti, sasvim očekivano, na kraju postaju ne-
sposobni da uživaju. Ali šta je to što uglavnom izaziva
preteranu inkluziju stimulusa?
Deo odgovora na to pitanje verovatno ima veze sa
urođenim genetskim uzrocima. Neki ljudi su, po svom
temperamentu, naprosto manje sposobni od drugih da
koncentrišu svoju psihičku energiju. Velik broj podvr-
sta slabosti u učenju školske dece prekvalifikovan je u
zajedničku kategoriju „poremećaj pažnje” zato što im je
zajedničko upravo odsustvo upravljanja pažnjom. lako
poremećaji pažnje najverovatnije zavise od hemijske
neravnoteže, isto tako je verovatno i da će njihov razvoj
ili pogoršati ili ublažiti kvalitet iskustva u detinjstvu. S
našeg gledišta, važno je shvatiti da poremećaji pažnje

20 Koncept anhedonije uveo je psihijatar Roy Grinker. Pre-

teranu inkluziju i simptomatologiju poremećaja pažnje prouča-
vali su, između ostalih, Harrow, Grinker, Holzman & Kayton
(1977), te Harrow, Tucker, Hanover & Shield (1972). Citati
su iz Mc Ghie & Chapman (1961, str. 109 i 114). Lično sam
zastupao stav da između odsustva iskustva toka kao posledice
ozbiljne psihopatologije i blažih poremećaja pažnje koji su često
izazvani socijalnom deprivacijom, postoji kontinuitet (Csiks-
zentmihalyi 1982a).
ne samo da ometaju učenje, nego i efikasno isključuju
mogućnost iskustva toka. Kada osoba nije u stanju da
kontroiiše psihičku energiju, tada nisu mogući ni uče-
nje ni istinsko uživanje.
Manje drastična prepreka iskustvu toka jeste pre-
terana obuzetost sobom. Osoba koja neprestano brine
o tome kako će je drugi percipirati, koja se plaši da će
stvoriti pogrešan utisak ili učiniti nešto neprimereno,
takođe je osuđena na permanentnu isključenost iz uži-
vanja. Isto je i sa ljudima koji su preterano egocentrič-
ni. Egocentričan pojedinac obično nije svestan sebe:
on, naprotiv, svaku mrvicu informacije vrednuje samo
u odnosu na to u kakvoj je ona vezi s njegovim želja-
ma. Za takvu osobu sve je samo po sebi bezvredno.
Cvet ne zaslužuje da ga drugi put pogleda jer ne može
biti iskorišćen; muškarac ili žena koji nisu u stanju
da pospeše njihov interes ne zaslužuju dalju pažnju.
Svesnost se u potpunosti strukturira na osnovu njiho-
vih ciljeva, pa u njoj ne sme postojati ništa što nije u
skladu s njima.
Iako se osoba obuzeta sobom u mnogim aspekti-
ma razlikuje od egocentrične osobe, nijedna od njih
ne vlada psihičkom energijom dovoljno da lako uđe u
iskustvo toka. Obema nedostaje fluidnost pažnje neo-
phodna za povezivanje s aktivnostima, samih tih ak-
tivnosti radi; suviše mnogo psihičke energije potpuno
zavisi od vlastitog Ja, dok je slobodna pažnja rigidno
vođena njegovim potrebama. Pod takvim okolnosti-
ma teško je postati zainteresovan za intrinzične ciljeve,
izgubiti se u aktivnosti koja ne nudi nikakve nagrade
izvan same interakcije.
Poremećaji pažnje i preplavljenost dražima spreča-
vaju tok zato što je psihička energija odveć fluidna i
hirovita. Obuzetost sobom i egocentrizam, pak, tok
ometaju iz suprotnog razloga: pažnja je odveć rigidna
i sužena. Nijedna od tih krajnosti ne dopušta osobi da
kontroliše pažnju. Oni koji funkcionišu u tim krajno-
stima nisu u stanju da uživaju, imaju teškoće u učenju
i proigravaju prilike za rast jastva. Egocentrično jastvo,
paradoksalno, nije u stanju da postane kompleksnije
zato što se sva psihička energija koja mu je na raspola-
ganju, umesto na usvajanje novih ciljeva, ulaže u ispu-
njavanje onih tekućih.
Prepreke toku koje smo do sada razmatrali nalaze
se unutar samog pojedinca. Postoje, međutim, i brojne
moćne spoljašnje prepreke uživanju. Neke od njih su
prirodne, a neke socijalnog porekla. Na primer, očeki-
vali bismo da će Ijudi koji žive u neverovatno surovim
uslovima arktičkih predela ili pustinje Kalahari ima-
ti malo mogućnosti da uživaju u životu. Ipak, čak ni
najsuroviji prirodni uslovi nisu u stanju da potpuno
eliminišu tok. Na svom čemernom, negostoljubivom
tlu Eskimi su naučili da pevaju, plešu, šale se, rezbare
predivne predmete i stvaraju složenu mitologiju kako
bi zaveli red u svojim iskustvima i dali im smisao. Mo-
guće je da oni koji prebivaju na snegu ili na pesku a
nisu u stanju da u svoj život ugrade uživanje, konačno
odustanu i izumru. Ipak, činjenica da je neko preživeo
pokazuje da sama priroda nije u stanju da spreči da do
toka dođe.
Društvene uslove koji koče tok možda je teže pre-
vazići. Jedna od posledica ropstva, tlačenja, eksploa-
tacije i razaranja kulturnih vrednosti jeste eliminacija
uživanja. Kad su sada već izumrli urođenici Karipskih
ostrva dovedeni da rade na plantažama španskih osva-
jača, životi su im postali toliko bolni i besmisleni da
su izgubili interes za preživljavanje i konačno prestali
da se razmnožavaju. Moguće je da su na sličan način
iščezle i mnoge kulture koje su izgubile sposobnost da
obezbede iskustvo uživanja.
Dva izraza koja opisuju stanja socijalne patologije
važe i za uslove koji otežavaju iskustvo toka: anomija
i alijenacija. Anomija - doslovno „nedostatak pravi-
la” - izraz je kojim je francuski sociolog Emil Dirkem
označio stanje društva u kojem su norme ponašanja
postale haotične. Kad se izgubi sigurnost u to šta je-
ste a šta nije dozvoljeno, kad postane neizvesno šta
uvažava javno mnjenje, ponašanje postaje hirovito i
besmisleno. Oni kojima su za sređivanje sopstvene sve-
sti neophodna društvena pravila, postaju anksiozni.
Anomične situacije mogu se pojaviti u periodu raspada
ekonomije, ili u situaciji u kojoj jedna kultura biva uni-
štena od druge kulture, ali do njih može doći i onda
kada je prosperitet suviše nagao a stare vrednosti šte-
dljivosti i napornog rada prestanu da budu relevantne
kao što su bile.
Alijenacija je u mnogim aspektima suprotna ano-
miji: to je stanje u kojem društveni sistem primorava
ljude da deluju na način koji je u suprotnosti s nji-
hovim ciljevima. Radnik koji, da bi prehranio sebe i
porodicu, mora stotinama puta da izvrši isti besmislen
zadatak na pokretnoj traci, ima velike šanse da bu-
de otuđen. Jedan od najiritantnijih izvora otuđenja u
socijalističkim zemljama jeste prisila trošenja velikog
dela slobodnog vremena u redovima za hranu, odeću,
zabavu ili pak na obavljanje birokratskih procedura.
Kada društvo pati od anomije, tok je otežan zato što
nije jasno šta je to što bi bilo vredno ulaganja psihičke
energije; kada pati od alijenacije, problem je u tome što
čovek nije u stanju da uloži psihičku energiju u ono što
je očigledno poželjno.21
Interesantno je primetiti da su te dve društvene pre-
preke toku, anomija i alijenacija, funkcionalno ekvi-
valentne dvema ličnim patologijama: poremećajima
pažnje i egocentrizmu. Na oba nivoa, individualnom
i kolektivnom, tok sprečava ili fragmentacija procesa
pažnje (kao kod anomije i poremećaja pažnje), ili nji-
hova preterana rigidnost (kao kod aiijenacije i egocen-
trizma). Na individualnom nivou anomija odgovara
anksioznosti, dok alijenacija odgovara dosadi.

Neurofiziologija i tok

Baš kao što se neki ljudi rađaju s boljom mišićnom

koordinacijom, tako, po svemu sudeći, postoje poje-
dinci s genetskom prednošću u kontroli svesti. Oni
mogu biti manje podložni poremećaju pažnje te mogu
lakše iskusiti tok.22

21 Jednu od čitanja vrednih studija o Eskimima napisao je

Carpenter (1970, 1973). Razaranje karipskih kultura opisao je
Mintz (1985). Koncept anomije uveo je Emil Durkeim u svom
delu Suicide (1897/1951). Najbolji uvod u koncept alijenacije
može se naći u ranim rukopisima Karla Marksa, naročito u Eco-
nomic and, Philosophic Manuscripts of 1844 (up. Tucker 1972).
Sociolog Richard Mitchel (1983, 1988) zastupao je mišljenje da
su anomija i alijenacija društveni pandani anksioznosti odnosno
dosade, i da se javljaju onda kad ljudi nisu u stanju da pronađu
tok zato što su okolnosti svakodnevnog života ili suviše haotične
ili suviše predvidljive.
22 Neurobiološka teza o pažnji i toku zasnovana je na slede-
ćem istraživanju: Hamilton 1976, 1981; Hamilton, Holcomb &
 Takvu tvrdnju podržava istraživanje vizuelne per-
cepcije i obrazaca kortikalne aktivacije dr Džin Ha-
milton.23 Jedan skup dokaza zasnovan je na testu u
kojem. su ispitanici morali da gledaju u neodređenu
figuru (Nekerovu kocku ili ilustraciju Ešerovog tipa
koja u jednom momentu kao da izlazi iz ravni papira i
kreće ka posmatraču, dok u sledećem kao da iščezava
iza te ravni), a potom tu figuru perceptivno „obrnu”
- drugim rečima, da figuru koja strši iznad površine
vide tako kao da tone nazad, i obratno. Dr Hamilton
je otkrila da je studentima koji su sebe opisali kao
manje intrinzično motivisane u dnevnom životu bilo
potrebno da fiksiraju oči na više tačaka kako bi us-
peli da obrnu neodređenu figuru, dok je studentima
koji su svoj život u celini videli kao više intrinzično
zadovoljavajući, za obrtanje iste figure bilo potrebno
da gledaju u manji broj tačaka, ili čak u samo jednu
tačku.
Ovi nalazi ukazuju da se ljudi mogu razlikovati u
broju spoljašnjih znakova koji su im potrebni za izvr-
šenje istog mentalnog zadatka. Pojedinci kojima je za
oblikovanje reprezentacija stvarnosti u svesti potrebna
velika količina spoljašnjih informacija, mogu, u kori-

De la Pena 1977; Hamilton, Haier & Bachbaum 1984. Ta linija

istraživanja sada se nastavlja uz pomoć mnogo savršenijih apara-
ta za skeniranje mozga.
23 Kortikalna aktivacija je količina električne aktivnosti
u cerebralnom korteksu u datom vremenskom trenutku; nje-
na amplituda (u mikrovoltima) pokazuje ukupni napon mozga
u tom vremenu. Kada se ljudi koncentrišu, njihova kortikalna
aktivacija se uglavnom povećava, što ukazuje na povećanje men-
talnog napora.
šćenju svojih mentalnih funkcija, postati zavisniji od
spoljašnje sredine. Oni izgleda imaju manje kontrole
nad svojim mislima, što im zauzvrat otežava da uživaju
u iskustvu. Nasuprot tome, ljudi kojima je za pred-
stavljanje događaja u svesti potrebno samo nekoliko
spoljašnjih znakova, nezavisniji su od sredine. Oni ras-
polažu fleksibilnijom pažnjom, koja im omogućuje da
lakše restrukturiraju iskustvo, te otuda češće dostižu
optimalno iskustvo.
U drugom skupu eksperimenata, od studenata koji
su izvestili da imaju česta iskustva toka, kao i od onih
koji o tome nisu izvestili, zatraženo je da obrate pažnju
na treptanje svetala ili na zvuke u laboratoriji. Subjek-
tima zaokupljenim tim zadatkom pažnje izmerena je
kortikalna aktivacija koja je bila odgovor na stimuluse
te izračunat prosek posebno za vizuelne, a posebno za
auditivne draži. (Reč je o „izazvanim potencijalima”.)
Nalazi dr Hamilton pokazuju da su se subjekti koji su
izvestili da samo retko doživljavaju tok ponašali kao
što se i očekivalo: kada su reagovali na trepćuće sti-
muluse, aktivacija im se pela značajno iznad njihovog
bazičnog nivoa. Međutim, rezultati subjekata koji su
izvestili da češće doživljavaju iskustvo toka bili su sa-
svim iznenađujući: u stanjima koncentracije, aktivacija
im je opadala. Umesto da zahteva više napora, ulaga-
nje pažnje zapravo kao da smanjuje mentalni napor.
Odvojeno bihevioralno merenje pažnje potvrdilo je da
je ova grupa takođe bila preciznija i u zadatku konti-
nuirane pažnje.
Najverovatnije objašnjenje ovog neuobičajenog na-
laza najverovatnije je sledeće: grupa koja je izvestila da
češće doživljava tok bila je kadra da redukuje mental-
nu aktivnost u svakom informativnom kanalu osim
u onom koji je bio angažovan u koncentrisanju na
trepćuće stimuluse. To opet sugeriše da ljudi koji su
u stanju da uživaju u različitim situacijama raspolažu
sposobnošću da stimuiuse podvrgnu selekciji i usred-
srede se samo na ono što smatraju relevantnim za dati
trenutak. lako obraćanje pažnje obično podrazumeva
dodatni teret obrade informacija koji je iznad uobiča-
jenog bazičnog nivoa napora, ljudima koji su naučili
da kontrolišu svest fokusiranje pažnje je reiativno ne-
naporno, jer su oni sposobni da isključe sve mentalne
procese izuzev onih relevantnih. To je ta fleksibilnost
pažnje, koja je u tako oštrom kontrastu s bespomoć-
nom preplavljenošću stimulusima shizofreničara da
može da nam obezbedi neurološku osnovu autotelič-
ne ličnosti.
Neurološki dokazi, međutim, ne potvrđuju da su
neki pojedinci nasledili genetsku nadmoć u kontroli
pažnje, pa samim tim i doživljavanje toka. Navedeni
nalazi pre bi se mogli objasniti učenjem nego nasle-
đem. Veza između sposobnosti koncentracije i toka je
jasna; biće potrebna dalja ispitivanja da bi se utvrdilo
koje od njih uzrokuje ono drugo.

Učinci delovanja porodice na autoteličnu ličnost

Neurološka nadmoć u obradi informacija možda

nije jedini ključ objašnjenja zašto se neki ljudi zabavlja-
ju čekajući autobus, dok se drugi dosađuju u svakom
okruženju, koliko god zabavno ono bilo. I uticaji iz
ranog detinjstva vrlo verovatno predstavljaju značajne
činioce u određivanju da li će neka osoba lako doži-
veti tok.
 Postoji bogat dokazni materijal koji sugeriše da će
interakcija između roditelja i dece imati trajno dejstvo
na vrstu ličnosti u koju će dete izrasti. U jednoj od
naših studija sprovedenih na Univerzitetu Čikago, na
primer, Kevin Ratand je primetio da su tinejdžeri ko-
ji imaju određeni tip odnosa s roditeljima značajno
srećniji, zadovoljniji i jači u većini životnih situacija
od svojih vršnjaka koji su takvog odnosa lišeni. Po-
rodični kontekst koji unapređuje optimalno iskustvo
može se opisati u pet karakteristika. Prva je jasnoća:
tinejdžeri osećaju da znaju šta njihovi roditelji od njih
očekuju - ciljevi i povratne informacije u porodičnoj
interakciji nedvosmisleni su. Druga je centriranost, ili
percepcija dece da se njihovi roditelji više zanimaju za
ono što oni rade u sadašnjem trenutku, kako se kon-
kretno osećaju i šta konkretno doživljavaju, nego što
brinu da li će im se deca upisati na dobre fakultete ili
se domoći dobro plaćenog posla. Sledeća karakteristika
je izbor. deca osećaju da imaju brojne mogućnosti iz-
među kojih mogu da biraju, pa i mogućnost da prekrše
roditeljska pravila — sve dok su spremni da se suoče s
posledicama. Četvrta karakteristika je posvećenost, ili
poverenje koje omogućava detetu da se oseća dovoljno
komotno da odloži štit svojih odbrana i bez ostatka,
oslobođeno obuzetosti sobom, uključi u ono što ga za-
nima. I, konačno, izazov, ili roditeljska posvećenost
tome da obezbeđuju sve složenije prilike za delovanje
svoje dece.
Prisustvo tih pet karakteristika, koje osiguravaju
idealan trening za uživanje u životu, omogućilo je ono
što se naziva „autoteličnim porodičnim kontekstom”.
Tih pet karakteristika očigledno je paralelno dimenzi-
jama iskustva toka. Deca koja odrastaju u porodičnim
situacijama koje olakšavaju jasnoću ciljeva, povratne
informacije, osećanje kontrole, koncentraciju na nepo-
sredni zadatak, suštinsku motivaciju i izazov, uopšte-
no će imati bolje šanse da urede svoje živote tako da
omoguće tok.24
Staviše, porodice koje obezbeđuju autotelični kon-
tekst uspevaju da sačuvaju mnogo psihičke energije za
svoje članove, omogućujući time veće uživanje u svim
situacijama. Deca koja znaju šta mogu da rade a šta ne,
koja ne moraju stalno da se raspravljaju oko pravila i
kontrola, koja ne brinu zbog očekivanja svojih rodite-
lja da budu uspešna u budućnosti, očekivanja koja im
stalno vise nad glavom, oslobođena su mnogih zah-
teva za iskazivanjem pažnje koje proizvode haotičnija
domaćinstva. Ona su slobodna da razvijaju interes za
aktivnosti koje će proširiti njihovo jastvo. U ne tako
dobro uređenim porodicama velika količina energije
troši se na neprestane pregovore i razdore, te na nasto-
janja dece da zaštite svoje krhko jastvo kako ga ne bi
pregazili tuđi ciljevi.
Zato nije ni čudo što se razlike između tinejdžera
čije su porodice obezbedile autotelični kontekst i onih
čije porodice to nisu učinile najjače ispoljavaju onda

24 Istraživanje autoteličnih porodica navodi Rathunde

(1988). Njegovi nalazi su u skladu s mnogim prethodnim istra-
živanjima, na primer da se mala deca koja su sigurna u svoju ve-
zu s roditeljima više upuštaju u istraživačke akcije (Ainsworth,
Bell & Stayton 1971; Matas, Arend & Stroufe 1978), ili da je
optimalna ravnoteža između ljubavi i discipline najbolji kon-
tekst za podizanje dece (Bronfenbrenner 1970; Devereux 1970;
Baumrind 1977). Sistematičan pristup istraživanjima porodice,
vrlo sličan pristupu u ovoj knjizi, uveo je Bowen (1978).
kada su deca kod kuće s porodicom: tada su oni iz
autoteličnog konteksta znatno srećniji, jači, radosniji i
zadovoljniji od svojih vršnjaka koji su imali manje sre-
će. Razlike su, međutim, postojale i u situaciji u kojoj
su tinejdžeri bili sami i učili, ili su pak bili u školi: op-
timalno iskustvo je i tu dostupnije deci iz autoteličnih
porodica. Razlike su iščezavale samo kad su tinejdžeri
bili s prijateljima: u društvu prijatelja obe grupe su se
osećale jednako pozitivno, nezavisno od toga da li su
im porodice autotelične ili ne.
Verovatno je da će određeni načini na koje se ro-
ditelji ophode prema bebama, dakle mnogo ranije u
životu, predodrediti te bebe da s lakoćom ili mukom
nalaze uživanje. Nema, međutim, longitudinalnih stu-
dija koje bi ušle u trag uzročno-posledičnim odnosima
tokom vremena. Ipak, samo se po sebi razume da će
dete koje je bilo zlostavljano, ili kome se često pretilo
povlačenjem roditeljske Ijubavi - a, nažalost, sve smo
svesniji da se u našoj kulturi zlostavlja uznemirujuće
velik procenat dece - da će takvo dete, dakle, biti to-
liko zaokupljeno brigom da sačuva od raspadanja svoj
osećaj samoga sebe da mu preostaje malo energije za
traganje za intrinzičnim nagradama. Umesto da teži
kompleksnom uživanju, maltretirano dete će se vero-
vatno razviti u odraslog koji će se zadovoljiti time da
iz života izvuče što je moguće više užitka.
 Ljudi toka25

Crte iičnosti koje karakterišu autoteličnu osobu naj-

jasnije uočavamo kod ljudi za koje se čini da uživaju
u situacijama koje bi drugi smatrali nepodnošljivim.
Izgubljeni na Antarktiku ili zatočeni u zatvorskoj ćeliji,
neki pojedinci uspeli su da svoje mučne okolnosti pre-
obraze u borbu s kojom se može izaći na kraj i u kojoj
se može čak i uživati, dok bi većina drugih podlegla
tom „strašnom sudu”. Ričard Logan, koji je proučavao
izveštaje mnogih Ijudi u teškim situacijama, zaključuje
da su oni preživeli tako što su našli načina da čemerne
objektivne okolnosti pretvore u iskustvo koje se da su-
bjektivno kontrolisati. Oni su išli tragom aktivnosti to-
ka. Prvo, poklanjali su punu pažnju i najsitnijim deta-
Ijima u svom okruženju, otkrivajući u njemu prilike za
akciju koja bi bila na visini onog nečeg neznatnog što
su, s obzirom na okolnosti, bili kadri da rade. Potom su
postavili ciljeve koji su odgovarali njihovoj nesigurnoj
situaciji i preko povratnih informacija koje su dobijali
pomno pratili napredak. Kad god bi dostigli cilj, podi-
zali su ulog, postavljajući sebi sve složenije izazove.
Kristofer Barni, koga su nacisti tokom Drugog
svetskog rata dugo držali zatvorenog u samici, opisuje
dosta tipičan primer tog procesa:

Ako se domet iskustva iznenada ograniči te ostanemo

sa samo malo hrane za misli i osećanja, spremni smo

25 Izraz Richarda Logana (1985, 1988), koji ga je koristio

da opiše pojedince koji su bili u stanju da najstrašnije životne
okolnosti preobrate u iskustvo toka.
 da uzmemo nekoliko objekata koji se nude i u vezi s
njima postavimo sijaset često apsurdnih pitanja. Da li
to radi ? Kako? Ko ga je i od čega napravio? I, paralelno
s tim, kada i gde sam poslednji put video nešto slično
i na šta me još to podseća?... Tako u svom umupokreće-
mo prekrasan tok kombinacija i asocijacija, čija dužina i
složenost uskoro zamagljuju njegovu skromnu polaznu
osnovu... Moj krevet bi se, na primer, mogao izmeriti i
grubo svrstati u školske ili vojničke krevete... Kad bih
završio sa krevetom, što je bilo suviše jednostavno da bi
me duže zaokupljalo, osećao bih pokrivače, procenjivao
njihovu toplotu, proučavao preciznu mehaniku prozo-
ra, neudobnost toaleta... proračunavao dužinu udaha,
položaj i visinu ćelije [kurziv M. Č.j.26

O suštinski istoj dovitljivosti u nalaženju prilika za

mentalnu akciju i postavljanju ciljeva izveštavaju i oni
koji su preživeli samicu bilo koje vrste, od diplomata
koje su zarobili teroristi, do starijih gospođa koje su u
zatvoru držali kineski komunisti. Eva Cajsel, kerami-
čarka koju je Staljinova policija više od godinu dana
držala zatvorenu u moskovskoj Lubjanki, održavala je
svoju normalnost smišljajući kako da napravi grudnjak
od materijala koje je imala pri ruci, igrajući u glavi šah
protiv same sebe, vodeći zamišljeni razgovor na francu-
skom, radeći gimnastiku i pamteći pesme koje je sasta-
vljala.27 Aleksandar Solženjicin opisuje kako je jedan

26 Burney 1952, str. 16-18.

27 Zatočeništvo Eve Zeisel opisano je u New Yorkeru (Les-
sard 1987). Način na koji je jedna Kineskinja preživela brutal-
nosti Kulturne revolucije opisao je Cheng (1987) u delu Life and
Death in Shanghai.
od njegovih kolega zatvorenika u zatvoru Lefortovo
na podu ćelije nacrtao mapu sveta, a onda zamišljao
kako preko Azije i Evrope putuje u Ameriku, prelazeći
pritom nekoliko kilometara dnevno.28 Istu „igru” su,
nezavisno jedni od drugih, otkrili brojni zatvorenici;
na primer, Albert Šper, Hitlerov omiljeni arhitekta,
mesecima se održavao u zatvoru Špandau tako što se
pretvarao da pešači od Berlina do Jerusalima, pri če-
mu je za sve događaje i prizore duž puta bila zadužena
njegova imaginacija.
Poznanica koja je radila u obaveštajnoj službi va-
zduhoplovnih snaga Sjedinjenih Država priča o pilotu
koji je godinama bio zatočen u Severnom Vijetnamu,
i koji je u jednom logoru u džungli izgubio četrdeset
kilograma i podosta zdravlja. Kada je oslobođen, jedna
od prvih stvari koje je tražio bila je da odigra partiju
golfa. Na zaprepašćenje svojih kolega oficira, uprkos
fizičkoj iscrpljenosti, odigrao je odličnu partiju. Na
njihovo zapitkivanje ispričao je kako je svakoga dana
svog zatočeništva zamišljao kako igra na osamnaest
rupa, pažljivo birajući palice i pristup te sistematično
varirajući pravac. Ta disciplina ne samo što mu je po-
mogla da sačuva zdrav razum već je, izgleda, „izbrusi-
la” i njegove fizičke veštine.
Tolaš Tibor, pesnik koji je tokom najrepresivnijih
faza mađarskog komunističkog režima u samici pro-
veo nekoliko godina, kaže da su se u zatvoru Višegrad,
u kojem je bilo zatvoreno stotine intelektualaca, za-
tvorenici više od godinu dana bavili organizovanjem

28 Solženjicinovi opisi zatvora uzeti su iz Arhipelaga Gulag

(1976).
svojevrsnog takmičenja u prevođenju poezije. Prvo su
morali da odluče koju će pesmu prevoditi. Trebalo im
je više meseci da proslede nominacije od ćelije do ćeli-
je, plus nekoliko meseci dovitljivih tajnih poruka po-
trebnih za brojanje glasova s tog glasanja. Konačno su
se složili da je pesma koju treba prevesti na mađarski
„Kapetane! Moj kapetane!” Volta Vitmena, delimično
i zbog toga što je većina zatvorenika mogla da je se
priseti na engleskom. Sada je počeo ozbiljan posao:
svako od njih je seo i napravio sopstvenu verziju te pe-
sme. Pošto nisu imali ni papir ni olovke, Tolaš je đon
svoje cipele premazivao slojem sapuna i na njemu čač-
kalicom urezivao slova. Kad bi napamet naučio jedan
stih, cipelu bi premazao novim slojem sapuna. Čim bi
napisao nekoliko strofa, prevodilac bi ih pamtio i slao
u susednu ćeliju. Nakon nekog vremena, zatvorom je
kružilo desetak verzija, a svaku od njih su procenjivali
i svoj glas davali svi zatvorenici. Nakon što je bila iz-
rečena presuda o prevodu Vitmena, zatvorenici su se
latili jedne Šilerove poeme.29
Kada nesreća zapreti da nas parališe, potrebno je da
povratimo kontrolu nalazeći nov pravac u koji ćemo
uložiti psihičku energiju, pravac koji leži izvan doma-
šaja spoljašnjih sila. Kada je svaka težnja osujećena,
osoba još uvek mora tragati za smislenim ciljem oko
kojeg će organizovati svoje jastvo. Tada je ta osoba,
iako objektivno rob, subjektivno slobodna. Solženjicin
veoma dobro opisuje kako se čak i u najvećoj meri po-

29 Izveštaj Tollasa Tibora rekonstruisan je na osnovu ličnog

razgovora koji smo vodili u leto 1957, kada je nakon Mađarske
revolucije bio pušten iz zatvora.
nižavajuća situacija može preobraziti u iskustvo toka:
„Ponekad bih stojeći u koloni snuždenih zatvorenika,
usred povika čuvara s mašinkama u rukama, osetio
takvu navalu rima i predstava da mi se činilo da leb-
dim nad zemljom... U takvim trenucima bio sam i
slobodan i srećan... Neki zatvorenici su pokušavali da
se probiju kroz bodljikavu žicu. Za mene nije bilo bo-
dljikave žice. Broj glava zatvorenika ostao je neprome-
njen, ali ja sam zapravo bio odleteo daleko.”30
O tim strategijama u borbi za vraćanje kontrole vla-
stitoj svesti ne izveštavaju samo zatvorenici. Istraživa-
či poput Admirala Berda, koji je jednom sasvim sam
proveo četiri hladna i mračna meseca u kolibici blizu
Severnog pola, ili Čarlsa Lindberga, koji se prilikom
preletanja Atlantika sam suočio s neprijateljskim ele-
mentima, pribegavali su istim koracima kako bi odr-
žali integritet svog jastva. Ali šta je to što neke ljude
čini sposobnim da ostvare tu unutrašnju kontrolu, dok
većina drugih biva „zbrisana” spoljašnjim nevoljama.
Odgovor na to pitanje nudi Ričard Logan, odgo-
vor zasnovan na knjigama mnogih koji su ta iskušenja
preživeli, kao i na knjigama Viktora Frankla i Bruna
Betelhajma, koji su razmišljali o izvorima snage u okol-
nostima najveće nesreće.31 On zaključuje da je najva-
žnija crta preživelih individualizam koji nije opterećen
sobom. Ljudi koji imaju taj kvalitet skloni su da u svim

30 Navod iz Solženjicina citiran prema: Logan, 1958.

31 Svoja uopštavanja u vezi sa zatočeništvom zasnovana na
na sopstvenim iskustvima iz koncentracionog logora, Bettelhe-
im predstavlja u članku „Ponašanje pojedinca i masa u izuzet-
nim situacijama” (1943). Up. i Franklovo Čovekovo traganje za
smislom (1963) i Nečujni vapaj za smislom (1978).
okolnostima daju sve od sebe, ali im prvenstvena briga
ipak nisu njihovi vlastiti interesi. Pošto su za svoje ak-
cije suštinski, intrinzično motivisani, spoljašnje pretnje
ih ne ometaju lako. Budući da raspolažu s dovoljno
psihičke energije slobodne za objektivno posmatranje
i analiziranje svog okruženja, oni imaju bolje šanse da
u njemu otkriju nove prilike za akciju. Ako bi trebalo
da odredimo jednu crtu koja bi bila ključni element
autotelične ličnosti, to bi bila upravo ta. Narcisoid-
ni pojedinci, zabrinuti uglavnom za sopstvenu zaštitu,
raspadaju se čim spoljašnje okolnosti postanu preteće.
Panika koja sledi sprečava ih da čine ono što moraju
činiti; pažnja im se okreće u sopstvenu unutrašnjost
u naporu da ponovo uspostavi red u svesti, pa je ne
ostaje dovoljno za savlađivanje prepreka u spoljašnjoj
realnosti.
Bez interesovanja za svet, bez želje da se aktivno
povežemo s njim, postajemo izolovani u sebi samima.
Bertrand Rasel, jedan od najvećih filozofa XX veka,
opisuje kako je dostigao ličnu sreću: „Postepeno sam
naučio da budem ravnodušan prema sebi i svojim ne-
dostacima; počeo sam sve više da usredsređujem pa-
žnju na spoljašnje objekte: stanje sveta, različite grane
znanja, pojedince prema kojima sam osećao naklo-
nost”32. Nema boljeg kratkog opisa načina na koji tre-
ba izgraditi autoteličnu ličnost.
Takva ličnost delimično je dar biološkog nasleđa i
ranog odgoja. Neki Ijudi su rođeni sa usredsređenijom
i fleksibilnijom neurološkom obdarenošću, ili su imali

32 Raselovi navodi citirani su u članku časopisa Self (Mer-

ser 1987, str. 147).
sreće da imaju roditelje koji su podržavali „individu-
alnost koja nije opterećena sobom”. Ta sposobnost je,
međutim, podložna negovanju, oplemenjivanju: to je
veština koja se može usavršavati vežbom i disciplinom.
Vreme je da istražimo i druge načine na koje se to mo-
že postići.
 5

Telo u toku

„Čovek ne poseduje zaista ništa — ništa izuzev vla-

stitog tela koje mu je nakratko dato na zajam”, napisao
je Dž. B. Kubel, ,,pa ipak, to telo je sposobno da pruži
tako mnogo neobičnog užitka”. Kada smo nesrećni,
depresivni ili nam je dosadno, pri ruci nam je jedno-
stavan lek: upotrebiti telo najviše što se može. Danas je
većina ljudi svesna važnosti zdravlja i fizičke kondicije.
Ipak, gotovo neograničen potencijal za uživanje koje
pruža telo često ostaje neiskorišćen. Samo malobrojni
nauče da se kreću graciozno poput akrobate, gledaju
svežim pogledom umetnika, osećaju radost sportiste
koji je oborio vlastiti rekord, kušaju s istančanošću
pravog znalca ili vole tako vešto da seks uzdižu u ob-
lik umetnosti. Pošto su nam te prilike lako dostižne,
najlakši korak prema unapređenju kvaliteta života sa-
stoji se iz jednostavnog učenja da kontrolišemo telo i
njegova čula.
Naučnici se povremeno zabavljaju pokušavajući da
otkriju koliko bi moglo vredeti Ijudsko telo. Hemiča-
ri su brižljivo sabrali tržišnu cenu kože, kostiju, kose
i različitih minerala i tragova elemenata sadržanih u
njima, i izašli s beznačajnom sumom od nekoliko do-
lara. Drugi naučnici uzeli su u obzir sofisticiranu ob-
radu informacija i sposobnost učenja sistema telo-um,
i došli do sasvim drugog zaključka: izračunali su da bi
izgradnja tako osetljive mašine zahtevala neverovatnu
sumu od nekoliko stotina miliona dolara.
Nijedan od tih metoda procene tela nema baš mno-
go smisla. Vrednost tela ne potiče od hemijskih sasto-
jaka ili od nervnih provodnika koji omogučuju obradu
informacija. Svoju neprocenljivu vrednost ono duguje
činjenici da bez njega ne bi bilo iskustava, pa ni zapisa
o životu za koji znamo. Pokušaj da telu i njegovim pro-
cesima damo tržišnu vrednost isto je što i nastojanje da
na život stavimo ceduljicu sa cenom: kojom to merom
da utvrdimo njegovu vrednost?
Sve što telo može da učini potencijalno donosi uži-
vanje. Ipak, mnogi tu sposobnost ignorišu i svoju fizič-
ku opremljenost koriste što je manje moguće, ostavlja-
jući neiskorišćenim njegov kapacitet da obezbedi tok.
Čula koja nismo razvili pružaju nam haotične infor-
macije: neizvežbano telo kreće se nasumično i trapavo,
neosetljivo oko prikazuje ružne ili nezanimljive prizo-
re, nemuzikalno uvo čuje neskladne šumove, prosto
nepce zna samo za bljutave ukuse. Ako se funkcije tela
prepuste atrofiji, kvalitet života postaje tek dovoljan, a
za neke čak i sumoran. Međutim, ako čovek preuzme
kontrolu nad onim što je telo u stanju da učini i ako
nauči da nametne red fizičkim senzacijama, entropi-
ja ustupa pred osećajem harmonije svesti, osećajem u
kojem se da uživati.
Ljudsko telo je sposobno da obavi stotine odvoje-
nih funkcija - da vidi, čuje, dodiruje, trči, pliva, baca,
hvata, penje se na planine i spušta u pećine, da pome-
nemo samo nekoliko - a svakoj od tih funkcija odgo-
vara poneko iskustvo toka. U svakoj kulturi smišljane
su prijatne aktivnosti koje odgovaraju potencijalima
tela. Kada se normalno fizičko funkcionisanje, na pri-
mer trčanje, izvodi u društveno osmišljenom i ka cilju
usmerenom okruženju, s pravilima koja nude izazove
i zahtevaju veštine, ono prelazi u aktivnost toka. Bilo
da trčimo sami, ,,na vreme”, ili se u trčanju takmičimo
s nekim, ili pak - poput meksičkih Indijanaca Tara-
humara, koji za vreme određenih praznika trče stotine
kilometara po planinama1 — toj aktivnosti dodajemo
razrađenu ritualnu dimenziju, a jednostavan čin kre-
tanja tela kroz prostor postaje izvor složenih povratnih
informacija koje pružaju optimalno iskustvo i dodaju
snagu jastvu. Svaki senzorni organ i svaka motorna
funkcija mogu biti upregnuti u proizvodnju toka.
Pre no što se upustimo u dalje istraživanje načina
na koji fizička aktivnost doprinosi optimalnom isku-
stvu, treba istaći da telo ne proizvodi tok samim svo-
jim kretnjama. U to je uvek uključen i um. Na primer,
da bi uživao u plivanju, čovek mora da neguje skup
odgovarajućih veština, što zahteva koncentraciju pa-
žnje. Bez relevantnih misli, motiva i osećanja bilo bi
nemoguće postići disciplinu neophodnu da se plivanje
nauči dovoljno kako bi se uživalo u njemu. Štaviše, s
obzirom na to da je mesto uživanja um plivača, tok ne
može biti čisto fizički proces: mišići i mozak moraju
biti podjednako uključeni.1

1 Neizostavan deo svečanosti Tarahamura su trke po pla-

ninskim predelima severnog Meksika, duge više stotina kilo-
metara. Opisane su kod Lumholtza (1902/1987) i Nabokova
(1981). Pregled ritualnih elemenata uključenih u moderne spor-
tove dao je Mac Aloon u svojoj studiji olimpijskih igara.
 Na stranicama koje slede pružićemo pregied nekih
od načina na koje se posredstvom prefinjene upotre-
be telesnih procesa može unaprediti kvalitet iskustva.
Oni obuhvataju fizičke aktivnosti kao što su sportovi i
ples, kultivisanje seksualnosti i različite istočnjačke di-
scipline kontrole uma posredstvom treninga tela. Oni,
takođe, ističu prefinjenu upotrebe čula vida, sluha i
ukusa. Svaki od tih modaliteta nudi gotovo neogra-
ničenu količinu uživanja, ali samo onima koji rade na
tome da razviju veštine koje oni zahtevaju. Za one koji
to ne čine, telo uistinu ostaje gromada prilično jefti-
nog mesa.

Više, brže, jače

Latinski moto modernih olimpijskih igara - Altius,

vitius, fortius - dobar je, iako nepotpun rezime načina
na koji telo doživljava tok. On obuhvata osnovno na-
čelo svih sportova: učiniti nešto bolje nego što je ikad
ranije bilo učinjeno. Najčistiji oblik atletike, i sporta
uopšte, jeste probiti se kroz ograničenja onoga što telo
može da ostvari.
Koliko god nevažan autsajderu izgledao neki atlet-
ski cilj, on postaje ozbiljna stvar kada se izvodi s na-
merom da se demonstrira usavršenost veštine. Bacanje
predmeta, na primer, prilično je trivijalna sposobnost;
u tome su dobre čak i bebe, što dokazuju igračke oko
njihovih krevetaca. Ali koliko daleko neko može baciti
predmet određene težine, postaje stvar legende. Grci
su izmislili disk, a veliki antički bacači diska oveko-
večeni su skulpturama najboljih vajara; Švajcarci su
se za praznike okupljali na proplancima da bi videli
ko može najdalje da baci deblo drveta; Škotlanđani
su činili isto s ogromnim stenama. U današnje vreme
bacači u bejzbolu postaju bogati i slavni zato što su
u stanju da bacaju lopte brzo i precizno, a košarkaši
zato što mogu da ih „zakucaju” u koš. Neki sportisti
bacaju koplje; drugi se kuglaju, udaraju palicama za
golf ili bacaju kladivo; treći, opet, bacaju bumerang
ili zabacuju štapove za pecanje. Svaka od tih varijacija
osnovne sposobnosti bacanja pruža gotovo neograni-
čene prilike za uživanje.
Altius — više — prva je reč olimpijskog motoa, a vi-
nuti se iznad tla drugi opštepriznati izazov. Raskinuti
okove gravitacije jedan je od najstarijih snova ljudske
vrste. Mit o Ikaru koji je oblikovao krila kako bi dose-
gao sunce dugo se smatrao parabolom ciljeva — uzviše-
nih i u isto vreme pogrešno usmerenih - same civiliza-
cije. Skočiti više, popeti se na najveličanstvenije vrhove,
leteti visoko iznad zemlje - neke su od čovekovih ak-
tivnosti koje sobom nose najviše uživanja. Ipak, da bi
objasnili želju za oslobađanjem od gravitacije, neki na-
učnici su nedavno definisali posebnu psihičku slabost,
takozvani „Ikarov kompleks”.2 Kao i sva objašnjenja

2 „Ikarov kompleks” je istraživao Henry A. Murray (1955).

Na ovom mestu je možda adekvatno temeljito raspraviti
Frojdov koncept sublimacije, temu koja nas, ako je zaobiđemo,
može ostavi s izjedajućim osećanjem nerešenog problema. Po-
vršna primena te Frojdove ideje može navesti mnoge da svaku
akciju koja nije usmerena zadovoljenju osnovnih seksualnih že-
lja tumače bilo kao odbranu, kada teži suzdržavanju od neke
neprihvatljive želje koja bi inače mogla biti izražena, bilo kao
sublimaciju, u kom slučaju jedan prihvatljiv cilj predstavlja za-
koja nastoje da uživanje svedu na odbrambeni manevar
protiv potisnute anksioznosti, i ovo promašuje suštinu.
Naravno, sve svrhovite akcije se u izvesnom smislu mo-
gu smatrati odbranom od pretnji haosa. Samo, u tom
pogledu se na činove koji pružaju uživanje više isplati
gledati kao na znak zdravlja, a ne bolesti.
Do iskustava toka koja se zasnivaju na korišćenju
fizičkih veština ne dolazi samo u kontekstu izuzetnih
sportskih majstorija. Olimpijci nemaju ekskluzivan dar
nalaženja uživanja u dostignuću koje probija postojeće
granice. Svako od nas, koliko god bio nepodoban za
sport, može se popeti malo više, ići malo brže i postati
malo jači. Radost prevazilaženja ograničenja tela svima
nam je na raspolaganju.

menu za želju koja u izvornom obliku ne bi mogla biti bezbedno

izražena. U najboljem slučaju, sublimacija je samo nedovoljna
zamena za nezadovoljen užitak koji nastoji da maskira. Bergler
(1970), na primer, smatrao je da igre na sreću pružaju osloba-
đanje od krivice u vezi sa seksualnošću i agresijom. U skladu sa
„Ikarovim kompleksom”, skakač uvis pokušava da na društveno
prihvatljiv način pobegne od veza edipalnog čvora, ne rešavaju-
ći pritom osnovni konflikt koji motiviše njegove akcije. Jones
(1931) i Fine (1956) na sličan način su pokušali da objasne šah
kao način izlaženja na kraj sa kastracionim strahom (matirati
protivnikovog kralja pomoću sopstvene kraljice sublimirana je
kastracija oca uz tajni sporazum sa majkom); planinarenje je ob-
jašnjeno kao sublimirana zavist zbog penisa. Prema tom stano-
vištu, niko ne radi ništa drugo osim što razrešava anksioznosti
iz detinjstva koje ga truju.
Međutim, logična posledica svođenja motivacije na traganje
za užitkom na koje nas huška nekolicina genetski programira-
nih žudnji jeste nemogućnost da se objasni velik deo spektra po-
našanja koje ljude razdvaja od životinja. Da bi se to ilustrovalo,
korisno je ispitati ulogu uživanja u perspektivi evolucije.
 Preobražena tako da proizvodi tok, čak i najjedno-
stavnija fizička radnja može doneti uživanje. Suštinski
koraci u ovom procesu su: (a) postaviti sveobuhvatan
cilj i onoliko potciljeva koliko je realno izvodljivo; (b)
pronaći načine merenja napretka u odnosu na izabrane
ciljeve; (c) biti neprestano koncentrisan na ono što se
radi i stalno praviti sve finije distinkcije u izazovima

Život je oblikovan budućnošću koliko i prošlošću. Prva riba

koja je napustila more zarad suvog tla nije za to bila programira-
na, već je iskoristila neiskorišćene potencijale u svojoj građi ka-
ko bi izvukla korist iz mogućnosti jedne potpuno nove sredine.
Majmuni koji koriste štapove za pecanje da bi iščačkali mrave
iz mravinjaka ne idu za sudbinom upisanom u svojim genima,
već eksperimentišu mogućnostima koje u budućnosti mogu da
dovedu do svesne upotrebe oruđa, to jest do onoga što nazivamo
progresom. Sigurno je da ljudska istorija može da bude shvaćena
samo kao aktivnost ljudi koji streme da ostvare mutne snove.
To nije pitanje teologije - verovanja da je naše delanje razvijanje
predodređene sudbine — jer je i teologija mehanički koncept.
Ciljevi kojima težimo nisu unapred predodređeni ili ugrađeni
u našu strukturu. Oni se otkrivaju u procesu uživanja u širenju
naših veština u novoj sredini, novom okruženju.
Izgleda da je uživanje mehanizam koji je obezbedila prirod-
na selekcija kako bi nam osigurala razvoj i usložnjavanje. [Ovaj
stav je iznet kod Csikszentmihalyi & Massimini (1985) te I.
Chikszentmihalyi (1988) i M. Csikszentmihalyi (1988). Im-
plikacije toka za evoluciju primetio je Crook (1980).] Kao što
uživanje u hrani čini da želimo još hrane a uživanje u fizičkoj
Ijubavi čini da želimo seks, a oboje nam je neophodno za preži-
vljavanje i reprodukciju, uživanje nas motiviše da činimo stvari
koje nas iz sadašnjosti guraju u budućnost. Nema smisla pretpo-
stavljati da je izvor „prirodnih” želja jedino težnja za uživanjem
te da bilo koja druga motivacija mora biti njen bledi derivat.
Nagrade zbog dostizanja novih ciljeva isto su tako izvorne kao i
nagrade zbog zadovoljenja starih potreba.
uključenim u tu aktivnost; (d) razviti veštine neophod-
ne za interakciju s prilikama koje su na raspolaganju;
(e) ne prestajati s podizanjem uloga kada aktivnost po-
stane dosadna.
Dobar primer ovog metoda je čin hodanja, tog naj-
jednostavnijeg korišćenje tela koje se može zamisliti, a
koje ipak može postati složena aktivnost toka, gotovo
oblik umetnosti. Za hodanje se može postaviti velik
broj različitih ciljeva. Na primer, izbor plana puta:
kuda želimo da stignemo i kojom rutom. U okviru
globalne rute mogu se izabrati mesta na kojima treba
zastati, ili znamenita mesta koja je vredno videti. Dru-
gi cilj može biti razvijanje ličnog stila hodanja, načina
da se telo kreće lako i efikasno. Ekonomija pokreta
koja fizičku dobrobit povećava do maksimuma slede-
ći je očigledan cilj. Povratna informacija za merenje
napredovanja može obuhvatiti to koliko brzo i kojom
lakoćom savlađujemo predviđenu razdaljinu, kao i to
koliko smo interesantnih mesta videli i koliko novih
ideja ili osećanja usput dobili.
Ono što nas primorava da se koncentrišemo su iza-
zovi aktivnosti. Izazovi hodanja će, zavisno od okru-
ženja, veoma varirati. Za one koji žive u velikim gra-
dovima, ravni trotoari i pravougaoni raspored ulica
olakšavaju fizički čin hodanja. Hodanje po pianinskoj
stazi nešto je sasvim drugo: za veštog pešaka svaki ko-
rak predstavlja drugačiji izazov na koji treba odgovo-
riti izborom najefikasnijeg uporišta koje će ponuditi
najbolju polugu, istovremeno uzimajući u obzir silu
kretanja, centar gravitacije teia i različite podloge - ze-
mlju, kamen, korenje, travu, grane - na koje se može
spusti njegovo stopalo. Na teškoj deonici hoda iskusni
pešak ekonomiše pokretom i iakoćom, a neprestano
prilagođavanje njegovih koraka terenu odaje visoko so-
fisticiran proces biranja najboljeg rešenja za komplek-
sne jednačine u kojima su promenljive masa, brzina i
trenje. Naravno, ti proračuni obično su automatski i
čini se da su potpuno intuitivni, gotovo instinktivni;
ali ako pešak ne obradi pravu informaciju o terenu i
ne prilagodi na odgovarajući način svoj hod, spotica-
će se ili će se brzo zamarati. lako se ta vrsta hodanja
može odvijati bez ikakve svesti o sebi, to je zapravo
veoma intenzivna aktivnost koja zahteva usredsređe-
nu pažnju.
U gradu, sam teren ne predstavlja izazov, ali ima
drugih prilika za razvoj veština. Društvena stimulacija
ljudskog mnoštva, istorijske i arhitektonske reference
urbanog miljea mogu hodanju dati neverovatnu ra-
znovrsnost. Mnogo je izloga na koje se može baciti
pogled, mnogo Ijudi koji se mogu posmatrati, mnogo
oblika ljudske interakcije o kojima se može razmišljati.
Neki pešaci se specijalizuju u biranju najkraćih, a ne-
ki najinteresantnijih ruta; neki su ponosni što sa hro-
nometarskom preciznošću hodaju istom rutom, dok
drugi vole da svoju maršrutu mešaju i prilagođavaju.
Nekima je cilj da hodaju što duže sunčanom deonicom
pločnika zimi, a što više u hladovini leti. Ima i onih
koji prelazak preko ulica tempiraju tačno u trenutku
kad se upali zeleno svetio. Naravno da se te prilike za
uživanje moraju negovati; onima koji nemaju kontrolu
nad svojom maršrutom one se ne događaju automatski.
Ukoliko nismo postavili ciljeve i razvili odgovarajuće
veštine, hodanje je naprosto jednolično kulučenje.
Hodanje je najtrivijalnija fizička aktivnost koja se
da zamisliti, a ipak može pružiti duboko uživanje ako
čovek postavi ciljeve i preuzme kontrolu nad tim proce-
som. Na drugoj strani, na stotine sofisticiranih vidova
sporta i kulture tela koji su nam sada na raspolaganju
(od tenisa do joge, od biciklizma do borilačkih vešti-
na) možda nam ne donesu nikakvo uživanje ukoliko
im priđemo sa stavom da u njima moramo učestvo-
vati zato što su u modi, ili naprosto zato što su dobri
za naše zdravlje. Mnogi bivaju uhvaćeni u monotoni-
ju fizičke aktivnosti nad kojom konačno imaju malo
kontrole samo zato što osećaju dužnost da vežbaju, ali
se pritom nimalo ne zabavljaju. Oni prave uobičajenu
grešku brkanja forme i suštine, i pretpostavljaju da su
konkretni postupci i događaji jedina „stvarnost” koja
određuje šta će oni iskusiti. Za takve pojedince, samo
pristupanje nekom pomodnom klubu za vežbanje tre-
ba da bude gotovo garancija da će i uživati. Međutim,
kao što smo videli, uživanje ne zavisi od toga sta radite,
već kako to radite.
U jednom od naših istraživanja bavili smo se sle-
dećim pitanjem: da li su ljudi srećniji kada u aktiv-
nostima dokolice koriste više materijalnih resursa? Ili
su pak srećniji kada se u tim aktivnostima više sami
angažuju? Na ta pitanja smo pokušali da odgovori-
mo metodom uzorkovanja iskustva (MUI), procedu-
rom koju sam razvio na Univerzitetu Čikago da bih
proučavao kvalitet iskustva. Taj metod se, kao što je
već opisano, sastoji od opremanja Ijudi elektronskim
pejdžerima i sveskama za beleženje odgovora. Radio
predajnik programiran je da šalje signale u proseku
osam puta dnevno, u slučajnim intervalima, tokom
nedelju dana. Svaki put kada se pejdžer oglasi ispita-
nici ispunjavaju stranicu u svesci, naznačavajući gde se
u tom trenutku nalaze, šta i s kim rade, i procenjujući
svoje stanje uma prema većem broju varijabli, kao što
je skala sa sedam podeljaka u rasponu od „vrlo srećan”
do „vrlo tužan”.
Ustanovili smo da su ljudi u situaciji u kojoj su se
rekreativno bavili aktivnostima koje su skupe u smislu
zahtevanih spoljašnjih resursa - aktivnostima koje iz-
iskuju skupu opremu, struju ili druge oblike energije,
kao što je jedrenje na motorni pogon, vožnja automo-
bila ili gledanja televizije - bili znatno manje srećni
nego kada su se angažovali u ne tako skupoj rekreaciji.
Ljudi su bili najsrećniji kada su jednostavno razgova-
rali, radili u vrtu, štrikali ili se bavili nekim hobijem;
sve te aktivnosti iziskuju malo materijalnih resursa, ali
zahtevaju relativno visoko ulaganje psihičke energi-
je. Rekreacija za koju su potrebna spoljašnja pomoćna
sredstva, međutim, često zahteva manje pažnje, pa sa-
mim tim pruža i znatno manje pomena vrednih na-
3

Radosti kretanja

Sportovi i rekreacija nisu jedina sredstva fizičkog

iskustva koja kao izvor uživanja koriste telo: na njegove
ritmičke ili harmonične pokrete u stvaranju toka osla-
nja se širok spektar aktivnosti. Najstariji i najznačajniji
od njih je verovatno ples, kako zbog univerzalnog oda-
ziva na njega tako i zbog potencijalne složenosti. Od
najizolovanijeg plemena Nove Gvineje do prefinjenih
trupa Boljšoj teatra, odgovor tela na muziku naširo-

3 O istraživanju odnosa između sreće i potrošnje energije

pisali su Graef Gianinno & Csikszentmihalyi (1981).
ko se upražnjava kao način za unapređenje kvaliteta
iskustva.
Stariji mogu smatrati da je plesanje po diskotekama
bizaran i besmislen ritual, ali mnogi tinejdžeri naiaze
da je to značajan izvor uživanja. Evo kako neki plesa-
či opisuju osećaj kretanja na podijumu: „Jednom kad
uhvatim ritam, samo klizim, zabavljam se, naprosto
osećam kako se vrtim.” ,,Od njega me obuzima neka-
kva euforija... Kada sve ide baš kako treba, sav se ozno-
jim, postajem veoma grozničav i nekako ekstatičnan.”
„Krećeš se i pokušavaš da se izraziš u kategorijama tih
pokreta. Eto šta je ono glavno. To je jezik tela kao
medijum komunikacije, na neki način... Kada sve ide
kako treba, zaista se dobro izražavam na jeziku muzike
i na jeziku ljudi koji su tamo.”4
Uživanje u plesu često je toliko intenzivno da će za-
rad njega Ijudi odustati od mnogih drugih mogućnosti.
Evo tipične izjave jednog od plesača koga je intervju-
isala grupa profesora Masiminija iz Milana: „Oduvek
sam želela da postanem profesionalna balerina. To je
bilo teško: malo novca, mnogo putovanja i moja majka
koja je uvek imala primedbe na moj rad. Ipak, održa-
vala me je ljubav prema plesu. To je sada deo mog živo-
ta, deo mene bez koga ne bih mogla da živim.”5 U toj
grupi od šezdeset profesionalnih plesača, samo je troje
bilo u braku, a samo jedno imalo dete; na trudnoću se
gleda kao na suviše veliku smetnju karijeri.

4 Navodi američkih plesača preuzeti su iz Csikszentmihalyi

(1975, str. 104).
5 Navod italijanske plesačice preuzet je iz Delle Fave &
Massimini (1988, str. 212).
 Ali baš kao i sa sportom, čovek svakako ne mora da
bude profesionalac da bi uživao u kontroli izražajnih
mogućnosti svog tela. Plesači amateri mogu se isto to-
liko zabavljati ne žrtvujući sve svoje druge ciljeve ose-
ćanju da se harmonično kreću.
A ima i drugih oblika izražavanja koji kao instru-
ment koriste telo: pantomima i gluma, na primer. Ša-
rada kao društvena igra popularna je zato što omogu-
ćuje ljudima da na neko vreme odbace svoj uobičajeni
identitet i odigraju različite uloge. Čak i najšašavija i
najnespretnija predstava pruža ugodno olakšanje od
ograničenja svakodnevnih shema ponašanja, moguć-
nost da se zaviri u alternativne moduse postojanja.

Seks kao tok

Kad Ijudi misle o uživanju, jedna od prvih stvari

koja im pada na pamet obično je seks. To nije ništa
čudno, budući da je od svih iskustava koja ispunjavaju
zadovoljstvom seksualnost jedno od najuniverzalni-
je zastupljenih: ispred njega su, prema motivacionoj
moći, samo potreba za preživljavanjem, pićem i jelom.
Poriv za seksualnim odnosom je toliko moćan da je u
stanju da odvrati energiju od drugih neophodnih ci-
Ijeva. Zato svaka kultura mora da uloži velike napore
kako bi taj poriv preusmerila i obuzdala; mnoge slo-
žene društvene institucije postoje samo zarad njegove
regulacije. Izreka da „ljubav pokreće svet” diskretno
upućuje na činjenicu da su mnogi naši podvizi, direkt-
no ili indirektno, motivisani seksualnim potrebama.
Kupamo se, oblačimo i češljamo da bismo bili privlač-
ni, mnogi od nas i rade da bi mogli da priušte da iz-
državaju partnera i domaćinstvo, borimo se za status
i moć delimično i zato da bismo bili voljeni i dostojni
obožavanja.6
Samo, da li seks uvek pruža uživanje? Čitalac je
možda sada već u stanju da pogodi da odgovor na to
pitanje zavisi od onoga što se dešava u svesti ljudi ko-
ji su u taj čin uključeni. Isti seksualni čin može biti
doživljen kao bolan, gnusan, zastrašujući, neutralan,
prijatan, ugodan, prožet uživanjem ili ekstatičan - u
zavisnosti od načina na koji je povezan s ciljevima date
osobe. Silovanje se fizički možda ne raziikuje od lju-
bavnog čina, ali su to psihološki dva sasvim odvojena
sveta.
Sa sigurnošću možemo reći da je seksualna stimula-
cija, uopšte uzev, sama po sebi prijatna. To što smo ge-
netski programirani tako da iz seksualnosti izvlačimo
prijatnost lukavstvo je evolucije kojim ona obezbeđuje
upuštanje pojedinaca u aktivnosti koje vode razmno-
žavanju, čime se osigurava opstanak vrste. Da bi neko
uživao u seksu, treba samo da bude zdrav i voljan; to

6 Izvanredan istorijski pregled zapadnih ideja o ljubavi i po-

našanja koja uz nju idu dao je Irving Singer (1981), u tri toma
svog dela 'lhe Nature ofLove. Kratak. prikaz savremenih psiho-
loških gledišta o ljubavi dao je Kenneth Pope (1980). Sasvim
svež stav na ovu temu izneo je psiholog sa Jejla Robert Sternberg
(1988), koji je klasičan opis ljubavi kao erosa ili agape proširio
na tri komponente: intimnost, strast i posvećenost. Liza Dalby
(1983), američka antropološkinja koja je provela nekoliko go-
dina pripreme za gejšu u Kiotu, daje dobar opis prefinjenosti
istočnjačkog pristupa seksualnosti. O nedostatku romantike u
antici, up. Veyne 1987, naročito str. 202-205.
ne zahteva nikakve posebne veštine, a u seksu se, ubr-
zo nakon prvih iskustava, ne pojavljuje mnogo novih
fizičkih izazova. Međutim, ukoliko se ne transformiše
u aktivnost koja pruža uživanje, i seks, poput svih dru-
gih čulnih užitaka, s vremenom lako postaje dosadan.
Od istinski pozitivnog iskustva pretvara se u besmislen
ritual ili u zavisnost. Srećom, mnogo je načina na koje
se seks može pretvoriti u uživanje.
Erotika je jedan od oblika kultivisanja seksualnosti
koji se fokusira na razvoj fizičkih veština. U izvesnom
smislu, erotika se prema seksu odnosi kao sport prema
fizičkoj aktivnosti. Kama sutra i Radost seksa dva su
primera priručnika čija je svrha kultivisanje erotike
pružanjem sugestija i ciljeva koji pomažu da seksualna
aktivnost bude raznovrsnija, interesantnija i izazovni-
ja. Većina kultura razradila je sisteme erotske obuke
i prakse, koji su često prekriveni religijskim znače-
njima. Rani rituali plodnosti, dionizijske misterije i
stalna veza između prostitucije i ženskog sveštenstva
samo su neke forme tog fenomena. Kao da su kul-
ture na ranim stupnjevima razvoja religije kooptirale
očiglednu privlačnost seksualnosti i upotrebile je kao
osnovu na kojoj treba graditi složenije ideje i obrasce
ponašanja.
Istinsko kultivisanje seksualnosti, međutim, počinje
tek kada se čisto fizičkoj dimenziji dodaju psihološke
dimenzije. Prema istoričarima, razvoj umeća ljubavi
na Zapadu ima kratku istoriju. S retkim izuzecima, u
seksualnim praksama starih Grka i Rimljana bilo je
veoma malo romantike. Udvaranje, deljenje osećanja
među ljubavnicima i rituali udvaranja koji sada izgle-
daju kao neizostavni atributi intimne veze, izmišljeni
su tek u poznom srednjem veku: izmislili su ih truba-
duri iz južne Francuske, a potom ih, kao „slatki novi
stil”, usvojili imućni slojevi u ostatku Evrope.
Do sličnog istančavanja seksualnosti došlo je i u
drugim civilizacijama, otprilike u istoj, ne tako dale-
koj prošlosti. Japanci su stvorili apsolutno sofisticira-
ne profesionalke Ijubavi, gejše, od kojih se očekivalo
da budu svestrano obrazovane muzičarke, plesačice,
glumice, kao i da poznaju i poštuju slikarstvo i poe-
ziju. Jednako umešne i obrazovane bile su i kineske i
indijske kurtizane, kao i turske odaliske. lako je po-
tencijalnu složenost seksualnosti razvio do neslućenih
visina, taj profesionalizam je, nažalost, malo uradio
na neposrednom unapređenju kvaliteta iskustva ve-
ćine ljudi. Istorijski gledano, izgleda da je romanti-
ka bila rezervisana za mlade i one koji su imali nov-
ca i vremena da uživaju u njoj, dok je velika većina
u svakoj kulturi verovatno imala veoma jednoličan
seksualni život. „Pristojni” ljudi širom sveta ne troše
previše energije na zadatak seksualne reprodukcije ili
na prakse koje se na njemu zasnivaju. Romantika i
u tom pogledu podseća na sport: umesto da je lično
upražnjava, većina ljudi zadovoljava se time da o njoj
samo sluša ili posmatra kako je upražnjava nekolicina
eksperata.
Treća dimenzija seksualnosti počinje da se pomalja
onda kada ljubavnik, pored fizičkog zadovoljstva i uži-
vanja u romantičnoj vezi, oseti i istinsku brigu za svog
partnera. Tada otkrivamo nove izazove: da uživamo u
partneru kao neponovljivoj ličnosti, da ga razumemo
i pomognemo mu da ostvari svoje ciljeve. Pojavom te
treće dimenzije seksualnost postaje vrlo složen proces,
proces koji je u stanju da čitavog života obezbeđuje
iskustva toka.
 U početku je veoma lako dobiti zadovoljstvo od
seksa, pa čak i uživati u njemu. U mladosti se sva-
ka budala može zaljubiti. Prvi sastanak, prvi poljubac,
prvi seksualni odnos predstavljaju opojne nove izazo-
ve koji mladu osobu nedeljama zaredom održavaju ,,u
toku”. No mnogi u to ekstatičko stanje dospevaju sa-
mo jednom: kada se prvi put zaljube. Nijedna kasnija
veza nije im više tako uzbudljiva. Posebno je teško sa
istim partnerom godinama održavati uživanje u seksu.
Verovatno je tačno da ljudi, kao ni većina sisara, nisu
po prirodi monogamna bića. Nemoguće je da partneri
ne počnu da se dosađuju, osim ako ne rade na tome
da otkriju nove izazove u društvu onog drugog i ne
nauče odgovarajuće veštine za obogaćivanje odnosa.
Isprva su za potkrepljivanje toka dovoljni samo fizički
izazovi, ali ukoliko se ne razviju romantika i istinska
briga, odnos će se „istrošiti”.
Kako održati ljubav svežom? Odgovor je isti kao i
za svaku drugu aktivnost. Da bi se uživalo u vezi, ona
mora postati složenija. Da bi postala složenija, part-
neri moraju otkriti nove mogućnosti u sebi i jedno u
drugome. A da bi ih otkrili, moraju poklanjati pažnju
jedno drugom kako bi naučili kakve sve misli i ose-
ćanja, kakvi snovi obitavaju u umu njihovog partnera.
To je samo po sebi proces koji se nikada ne završava,
zadatak za ceo život. Kad čovek počine zaista da upo-
znaje drugu osobu, postaju mogući mnogi zajednički
poduhvati: zajednička putovanja, čitanje istih knjiga,
podizanje dece, planiranje i ostvarivanje planova - sve
to počinje da pruža više uživanja i više smisla. Detalji
postaju nevažni. Svako mora otkriti one koji su re-
levantni za njegovu situaciju. Važan je zapravo opšti
princip: u seksualnosti, kao i bilo kom drugom aspek-
tu života, može se uživati ako smo voljni da njome
ovladamo i negujemo je u pravcu veće složenosti.

Maksimalna kontrola:
joga i borilačke veštine

Kada je reč o ovladavanju telom i njegovim isku-

stvima, mi smo, u poređenju s velikim istočnjačkim
civilizacijama, kao deca. Ono što je Zapad ostvario u
pogledu kroćenja i iskorišćavanja materijalne energije
u mnogim aspektima se može uporediti s onim što
su Indija i Daleki istok ostvarili na planu neposredne
kontrole svesti. Da nijedan od ta dva pristupa nije sam
po sebi idealan program upravljanja životom pokazuje
činjenica da je indijska fascinacija naprednim tehnika-
ma samokontrole nauštrb sticanja znanja o tome kako
se izboriti s materijalnim izazovima fizičke sredine do-
prinela da se u ogromnom delu stanovništva poraže-
nog nestašicom resursa i prenaseljenošću rašire nemoć
i apatija. Zapadnjačka vlast nad materijalnom energi-
jom, opet, rizikuje da sve čega se dotakne pretvori u
resurs koji treba iscrpsti što je brže moguće, iscrpljujući
na taj način i samu životnu sredinu. Savršeno društvo
bilo bi u stanju da pronađe zdravu ravnotežu između
duhovnog i materijalnog sveta, ali pošto mi oskudeva-
mo u stremljenju ka savršenstvu, možemo se okrenuti
istočnjačkim religijama da bismo od njih naučili kako
da postignemo kontrolu svesti.
Jedan od najstarijih i najrasprostranjenijih velikih
istočnjačkih metoda jeste skup praksi poznat kao hat-
ha joga. Vredi razmotriti neke od najistaknutijih odli-
ka joge budući da ona u više područja odgovara onome
što znamo o psihologiji toka, te stoga predstavlja kori-
stan model za svakoga ko želi da bolje nadzire psihičku
energiju. Na Zapadu nikada nije stvoreno ništa nalik
na hatha jogu. Metodu kontrole pažnje razvijanjem
mentalnih i fizičkih veština verovatno su se najviše
približile rane monaške rutine koje su uveli Sveti Be-
nedikt i Sveti Dominik, a naročito „duhovne vežbe”
Svetog Ignacija Lojole;7 međutim, čak ni one nisu na
visini rigorozne discipline joge.
Yoga na sanskritu znači „uprezanje u jararn”, što
upućuje na cilj tog metoda: spajanje pojedinca s bo-
gom, najpre međusobnim spajanjem različitih delova
tela, a potom postizanjem da telo kao celina deluje
zajedno sa svešću kao deo uređenog sistema. Da bi se
taj cilj ostvario, osnovni tekst o jogi, koji je pre oko hi-
ljadu petsto godina sastavio Patanđali, propisuje osam
stupnjeva usavršavanja veština.8 Prva dva stupnja „etič-
ke pripreme” imaju za cilj promenu čovekovih stavova.
Mogli bismo reći da oni povlače za sobom „ispravlja-
nje svesti” i da nastoje da, pre nego što se započne sa
stvarnim pokušajima mentalne kontrole, koliko god je
moguće smanje psihičku entropiju. U praksi, prvi ko-

7 Način na koji pravila jezuitskog reda koja je razvio Sveti

Ignacije Lojola i koja su pomogla organizovanju života kao ce-
lovite aktivnosti mogu pomoći onima koji ih se pridržavaju da
dožive iskustvo toka, opisali su Csikszentmihalyi (1986, 1988)
i Toscano (1986).
8 Kratak uvod u Patanđalijevu Yogu može se naći u Encyclo-
paedia Britannica (1985, XII knjiga, str. 846). Dublji uvid u tu
temu pruža Eliade (1969).
rak,_yzWđ, zahteva da čovek dostigne „uzdržavanje” od
postupaka i misli koji mogu da naškode drugima - od
laži, krađe, požude i tvrdičluka. Drugi korak, niyama,
uključuje „poslušnost” ili redovno pridržavanje propi-
sanih postupaka u čistoći, učenju i poslušnosti bogu,
što sve pomaže da se pažnja kanališe u predvidljive
obrasce i tako lakše kontroliše.
Sledeća dva stupnja obuhvataju fizičku pripremu
ili razvijanje navika koje će praktikanta - ili jogina -
osposobiti da prevaziđe zahteve čula i omogućiti mu
da se koncentriše a da se pritom ne zamara ili postane
pometen. Treći supanj sastoji se od upražnjavanja raz-
ličitih asana, to jest „sedenja” ili zauzimanja određenih
položaja i ostajanja u njima duže vreme bez podlezanja
naprezanju ili umoru. To je onaj stupanj koji svi na
Zapadu poznajemo kao jogu, stupanj koji se najčešće
ilustruje mršavkom koji cevanica ukrštenih iza vrata
dubi na glavi. Četvrti stupanj jepranayama ili kontro-
la disanja, koja ima za cilj opuštanje tela i stabilizaciju
ritma disanja.
Peti stupanj, stožer između pripremnih vežbi i
prakse joge u strogom smislu reči, naziva se pratyaha-
ra („povlačenje”). On obuhvata učenje da upravljanjem
podacima koji nam ulaze kroz čula povlačimo pažnju
sa spoljašnjih objekata, što nas osposobljava da vidimo,
čujemo i osećamo samo ono što želimo da pustimo
u svoju svesnost. Već na ovom stupnju vidimo koli-
ko je cilj joge blizak cilju aktivnosti toka opisanom u
ovoj knjizi, a to je uspostavljanje kontrole nad onim što
nam se dešava u umu.
lako preostala tri stupnja ne spadaju sasvim u ovo
poglavlje - oni, naime, podrazumevaju kontrolu sve-
sti pomoću čisto mentalnih operacija a ne preko fi-
zičkih tehnika - na ovom mestu ćemo ih razmotriti
kontinuiteta radi, a i zato što su te mentalne prakse, na
kraju krajeva, solidno utemeljene na ranijim fizičkim
praksama. Dharana, ili „istrajavanje”, jeste sposobnost
koncentrisanja, u dužim periodima, na jedan jedini
stimulus, te otuda predstavlja „odraz u ogledalu” rani-
jeg stupnjapratyahare; najpre učimo da ne dopustimo
stvarima da nam uđu u um, a zatim učimo da ih zadr-
žimo u njemu. Sledeći korak je intenzivna meditacija,
ili dhyana. Tu učimo da posredstvom neprestane kon-
centracije kojoj više nisu potrebni spoljašnji stimulusi
iz prethodne faze zaboravimo na sebe. Konačno, jogin
može dostići samadhi, poslednji stupanj „sabranosti”,
kada meditant i objekt meditacije postaju jedno. Oni
koji su ga dostigli opisuju ga kao najradosnije iskustvo
u svom životu.
Sličnosti između joge i toka su izuzetno upadlji-
ve; jogu, zapravo, ima smisla posmatrati kao temeljno
isplaniranu aktivnost toka. I joga i tok teže tome da,
posredstvom koncentracije koja je, opet, omogućena
disciplinovanjem tela, dostignu radosni samozaborav.
Neki kritičari, međutim, radije ističu razlike između
joge i toka. Prema njihovom mišljenju, glavna razlika
je u tome što tok nastoji da ojača jastvo, dok joga, kao
i mnoge druge istočnjačke tehnike, teži tome da ga po-
ništi. Samadhi, poslednji stupanj joge, samo je prag za
ulaženje u nirvanu, u kojoj se pojedinačno jastvo spaja
s univerzalnom siiom kao što se reka, ulivajući se u
okean, spaja s njim. U tom smislu se može braniti teza
da joga i tok teže dijametralno suprotnim ishodima.
Ta suprotnost, međutim, može biti više površna ne-
go stvarna. Konačno, sedam od osam stupnjeva joge
obuhvata postepeno izgrađivanje viših nivoa sposob-
nosti kontrole svesti. Samadhi i oslobođenje koje mu
navodno sledi i nisu, konačno, toliko značajni - oni se,
u izvesnom smislu, mogu smatrati razlogom aktivnosti
koja se odvija u prethodnih sedam stupnjeva, baš kao
što je vrh planine važan samo zato što opravdava pe-
njanje, istinski cilj celog poduhvata. Drugi argument
koji govori u prilog sličnosti dvaju procesa je taj što
jogin sve do konačnog stupnja oslobođenja mora odr-
žati kontrolu nad svešću. On ne može odustati od svog
jastva ukoliko nema potpunu kontrolu nad njim, čak
i u samom momentu predaje. Odustajanje od jastva sa
svim njegovim instinktima, navikama i željama čin je
koji je toliko protivprirodan da ga u delo može sprove-
sti samo onaj ko je dostigao vrhunsku kontrolu.
Otuda nije bez osnova smatrati jogu jednom od
najstarijih i najsistematičnijih metoda proizvođenja
iskustva toka. Pojedinosti o tome kako se proizvodi
takvo iskustvo jedinstvene su za jogu, kao što su jedin-
stvene i za svaku drugu aktivnost toka, od pecanja ribe
na mušicu do trka Formule jedan. Kao proizvod kul-
turnih sila koje su se desile samo jednom u istoriji, joga
nosi pečat vremena i mesta u kojima je stvorena. Da
li je joga kao put za unapređenje optimalnog iskustva
„bolja” od drugih puteva, ne može se presuditi samo
na osnovu njenih zasluga - u obzir moramo uzeti cenu
mogućnosti koju zahteva upražnjavanje joge i uporedi-
ti je sa alternativnim opcijama. Drugim rečima, da li je
kontrola koju omogućuje joga vredna ulaganja psihič-
ke energije koju zahteva učenje te discipline?
Druga grupa istočnjačkih discipiina koje su odne-
davno postale popularne na Zapadu jesu takozvane
borilačke veštine. Njihovih varijanti ima mnogo, a
svake godine kao da nam pristiže poneka nova. To su
džudo, džudžicu, kung fu, karate, taekvondo, aikido,
taj či čuan — što su sve oblici borbe bez oružja koji po-
tiču iz Kine - te kendo (mačevanje), kyudo (streljaštvo)
i ninjutsu, koje su tešnje vezane za Japan.
Te su se borilačke veštine razvile pod uticajem tao-
izma i zen budizma, pa samim tim naglasak stavljaju
na veštine koje su pod kontrolom svesti. Umesto da
se usredsređuje isključivo na fizičku izvedbu, kao što
je slučaj sa zapadnim borilačkim veštinama, njihova
istočnjačka varijanta usmerena je na usavršavanje men-
talnog i duhovnog stanja vežbača. Ratnik teži dosti-
zanju stanja u kojem postaje kadar da protiv svog pro-
tivnika deluje brzinom svetlosti, ne morajući pritom
da razmišlja ili zaključuje o najboljem defanzivnom ili
ofanzivnom pokretu koji treba da učini. Oni koji su
to u stanju s lakoćom da izvedu tvrde da borba postaje
radosna umetnička izvedba tokom koje se svakodnev-
no iskustvo dualnosti između uma i tela preobražava
u harmoničnu usredsređenost uma. Na ovom mestu
nam se ponovo čini da je adekvatno razmišljati o bori-
lačkim veštinama kao o specifičnom obliku toka.

Tok posredstvom čula: radost gledanja

Činjenicu da sportovi, seks, pa čak i joga mogu biti

izvor uživanja nije teško prihvatiti. Samo malobrojni,
međutim, iskoračuju iz tih fizičkih aktivnosti kako bi
istražili gotovo neograničene kapacitete drugih tele-
snih organa, iako svaka informacija koju je nervni si-
stem u stanju da prepozna sama po sebi vodi bogatim
i raznovrsnim iskustvima toka.
 Gledanje nam, na primer, najčešće služi kao senzor-
ni sistem na daljinu, koji nas upozorava da ne stane-
mo na mačku ili nam pomaže da pronađemo ključe-
ve automobila. Ljudi, doduše, povremeno zastanu da
„nahrane oči” kada slučajno nalete na kakav izuzetno
lep prizor, ali potencijal svog viđenja ne kultivišu si-
stematski. Ipak, vizuelne sposobnosti u stanju su da
omoguće stalan pristup iskustvima u kojima se da uži-
vati.9 Klasični pesnik Menander ovako je izrazio zado-
voljstvo koje možemo doživeti posmatrajući prirodu:
„Sunce koje nas sve obasjava, zvezde, more, povorka
oblaka, vatrena iskra — ništa uzvišenije od toga ne mo-
žete videti, živeli sto, ili samo nekoliko godina”. Jedan
od najpogodnijih terena za uvežbavanje tih veština su
vizuelne umetnosti. Evo nekih opisa koje smo dobili
od ljudi zaista upućenih u umetnost: oni govore o ose-
ćanju koje imaju kada su zaista u stanju da vide. Prvi
se seća gotovo zen susreta sa omiljenom slikom i nagla-
šava iznenadno otkrovenje reda koje kao da izrasta iz
posmatranja dela koje otelovljuje vizuelnu harmoniju:
„Predivne Sezanove ’Kupačice’ u Filadelfijskom muze-
ju... daju vam pri letimičnom pogledu onaj moćni ose-
ćaj sheme, ne nužno racionalne, već osećaj da se stvari
slažu... Na taj način vam umetničko delo omogućuje
da iznenada uvidite vrednost sveta i da razumete svet.
To može podrazumevati vaše mesto u njemu, može

9 Neki od najmoćnijih savremenih uvida u psihologiju este-

tike mogu se pronaći u radovima Arnheima (1954, 1971, 1982)
i Gombricha (1954, 1979), koji naglašavaju ulogu reda (ili nega-
tivne entropije) u umetnosti. Za više psihoanalitički orijentisan
pristup, up. tri toma koje je uredila Mary Gedo, Psychoanalytic
Perspectives on Art (1986, 1987, 1988).
ukazivati na to kakav sve smisao mogu imati kupačice
na obali reke jednog sunčanog dana.... to može značiti
sposobnost da iznenada zaboravimo na sebe i shvatimo
svoju vezu sa svetom...”10
Drugi posmatrač opisuje uznemirujuću fizičku di-
menziju estetskog iskustva toka, koja podseća na šok
koji oseti telo kad zaroni u hladnu jezersku vodu:

Kad vidim dela koja su bliska mome srcu, za koja mi-

slim da su stvarno lepa, doživljavam čudnu reakciju:
ona nije uvek razgaljujuća, već je više nalik na udarac
u stomak. Osećanje blage mučnine. To je naprosto
ona vrsta osećanja potpune preplavljenosti iz kojeg on-
da treba polako da nađem put, smirim se i pokušam
da mu pristupim naučno, da uvučem sve svoje antene
ranjivosti, otvorenosti... Ono što dolazi do vas nakon
smirenog gledanja, nakon što ste zaista upili svaku ni-
jansu i svaku tananu nit, totalni.je udar. Kada naiđete
na uistinu veliko umetničko delo, to naprosto znate, i
to uzbuđuje sva vaša čula, ne samo vizuelno, već i čulno
i intelektualno.

Takva intenzivna iskustva toka ne izazivaju samo

velika umetnička dela; za izvežbano oko čak i najo-
bičniji prizori mogu biti očaravajući. Muškarac koji
živi u predgrađu Cikaga i svakog jutra ide na posao
nadzemnom železnicom, kaže:

Jednog takvog dana, ili dana kada je sve kristalno čisto,

naprosto sedim u vozu i gledam na krovove grada, jer

10 Navodi preuzeti iz: Csikszentmihalyi & Robinson (u

pripremi).
 je tako zadivljujuće videti grad, biti iznad njega, biti u
njemu ali ne biti deo njega, videti te forme i te oblike,
te divne stare zgrade od kojih su neke totalno oronule...
U stanju sam da uđem na posao i kažem: „Jutrošnji do-
lazak na posao bio je nalik na prolaženje kroz neku pre-
cizionističku sliku Čarlsa Silera.” On je, naime, slikao
krovove i takve stvari u vrlo svežem, jasnom stilu... Če-
sto se dešava da ljudi koji su sasvim obuzeti nekim sred-
stvom vizuelnog izraza vide svet u tim kategorijama.
Poput fotografa koji pogleda u nebo i kaže: „Ovo je
Kodakhrom nebo. Dobar si, Bože! Dobar gotovo kao
Kodak”.11

Jasno, da bi smo bili u stanju da iz gledanja izvuče-

mo ovaj stepen čulne radosti potrebno je vežbanje. Da
bismo bili u stanju da prepoznamo silerovski kvalitet
krovova, moramo da uložimo popriličnu količinu psi-
hičke energije u posmatranje lepih prizora i kvalitetnih
umetničkih dela. Ali to važi za sve aktivnosti toka:
bez negovanja potrebnih veština ne možemo se nadati
pravom uživanju. U poređenju s nekim drugim aktiv-
nostima, međutim, gledanje je neposredno dostupno
(iako neki umetnici tvrde da su mnogi Ijudi „slepi kod
očiju”) tako da je izuzetna šteta pustiti da ostane ne-
razvijeno.
Može izgledati kao kontradikcija to što smo u pret-
hodnom odeljku pokazali kako joga može da podstak-
ne tok vežbajući oči da ne vide, dok sada kao način
postizanja toka zagovaramo korišćenje očiju. To je
kontradikcija samo za one koji veruju da je značajno
ponašanje, a ne iskustvo kojem ono vodi. Sve dok ima-11

11 Isto.
mo kontrolu nad onim što nam se dešava, nije važno
da li vidimo ili ne vidimo. Ista osoba ujutru može me-
ditirati i tada isključiti sva čulna iskustva, a popod-
ne gledati neko veliko umetničko delo; i na jedan i
na drugi način može biti preobražena istim osećajem
ushićenja.

Tok muzike

U svim poznatim kulturama ređanje zvukova na

način koji godi uhu naširoko se koristio za poboljšanje
kvaliteta života. Jedna od najstarijih, a možda i naj-
popularnijih funkcija muzike jeste da pažnju slušaoca
usredsredi na obrasce primerene željenom raspolože-
nju. Tako postoji muzika za ples, venčanja, sahrane,
religijske i patriotske prilike, kao i muzika koja omo-
gućuju romansu i muzika koja vojnicima pomaže da
pravilno marširaju.
Kada Pigmeje iz šuma Ituri u centralnoj Africi za-
dese teška vremena, oni zaključuju da je njihova zla
sreća posledica činjenice da je inače veoma blagonaklo-
na šuma, koja se obično brine za sve njihove potrebe,
slučajno zaspala. Tada plemenske poglavice iskopavaju
svete rogove koji su zakopani pod zemljom i danima i
noćima neprekidno duvaju u njih u pokušaju da pro-
bude šumu te tako vrate dobra vremena.12

12 Način na koji Pigmeji koriste muziku opisao je Turnbull

(1961). Značaj muzike u životu Amerikanaca pominje se u The
MeaningofThings (Csikszentmihalyi & Rochberg-Halton 1981),
 Način na koji se muzika koristi u Ituri šumama
paradigmatičan je za njenu posvemašnju funkciju. Ro-
govi možda neće probuditi drveće, ali njihov poznati
zvuk svakako uverava Pigmeje da pomoć samo što nije
stigla, te su u stanju da se s poverenjem suoče sa bu-
dućnošću. Najveći deo muzike koja se danas izliva iz
naših vokmena i stereo uređaja predstavlja odgovor na
istu potrebu. Tinejdžeri koji se po čitav dan, u brzom
sledu, njišu od jedne do druge pretnje svojim krhkim
ličnostima u razvoju, naročito zavise od umirujućih
zvučnih obrazaca kako bi ponovo uspostavili red u
svojoj svesti. To, međutim, važi i za mnoge odrasle.
Jedan policajac nam je rekao: „Ako nakon dana pro-
vedenog u hapšenjima i brizi da li ću biti ubijen ne bih
mogao da upalim radio dok se vozim kući, verovatno
bih skrenuo s umaT3
Muzika, koja predstavlja organizovanu auditivnu in-
formaciju, pomaže organizovanju uma koji je sluša, te
time smanjuje psihičku entropiju ili nered koji osećamo
kada nam ciljeve ometa slučajna informacija. Slušanje
muzike suzbija dosadu i strepnju, a kada joj se ozbiljno
posvetimo može da dovede i do iskustava toka.
Neki ljudi tvrde da je tehnološki napredak značaj-
no unapredio kvalitet života time što je muziku učinio13

gde se može naći i podatak da je za tinejdžere najvažnija stvar u

domaćinstvu najčešće stereo uređaj.
13 Intervju s policajcem uzet je iz: The Meaning of Things
(Csikszentmihalyi & Rochberg-Halton 1981); način na koji mu-
zika pomaže tinejdžerima da povrate- dobro raspoloženje, kao i
njenu ulogu u pružanju dobre matrice za solidarnost s vršnjaci-
ma analizirali su Csikszentmihalyi & Larson (1984), i Larson
& Kubey (1983).
tako lako dostupnom. Iz tanzistora, kompakt diskova,
kaseta, dvadeset četiri sata dnevno trešti najnovija mu-
zika u kristalno jasnim snimcima. Smatra se da ta ne-
prekidna dostupnost dobre muzike veoma bogati naš
život.14 Argument ove vrste, međutim, pati od uobiča-
jenog brkanja ponašanja i iskustva. Slušanje snimljene
muzike od jutra do sutra može ali ne mora priuštiti
više uživanja od jednočasovnog koncerta uživo kojem
smo se radovali nedeljama unapred. Zivot ne unapre-
đuje slušanje muzike, već činjenica da muziku čujemo.
Mi muziku slušamo, ali je retko i čujemo', posledica to-
ga je da su samo malobrojni ijednom doživeli tok.
Kao i sa svim drugim, da bismo uživali u muzici,
moramo joj pokloniti pažnju. U meri u kojoj moderna
tehnologija zvuka čini muziku odveć pristupačnom,
pa samim tim i nečim što se uzima zdravo za gotovo,
naša sposobnost da u njoj uživamo može biti uma-
njena. Pre pojave snimanja zvuka, muzička izvođenja
uživo zadržavala su nešto od strahopoštovanja koje je
muzika izazivala dok je još bila potpuno uronjena u
religijske rituale. Vidljiv podsetnik na tajanstvenu ve-
štinu uključenu u stvaranje harmoničnih zvukova tada
je predstavljao čak i neki seoski plesni bend, o simfo-
nijskom orkestru da i ne govorimo. Takvom događaju
pristupalo se s povišenim očekivanjima, sa svesnošću
da mu se mora pokloniti posebna pažnja jer je to izvo-
đenje jedinstveno i neće se više nikada ponoviti.
Na današnjim izvođenjima muzike uživo, na pri-
mer na rok koncertima, publika nastavlja u određenom

14 Taj stav snažno je zastupao (po mom mišljenju pogrešno)

estetičar Eliseo Vivas u svom javnom predavanju u Forest Colle-
gu u Illinoisu, negde u leto 1960.
stepenu da učestvuje u tim ritualnim elementima; ma-
lo je drugih prilika u kojima veiik broj ljudi zajedno
prisustvuje istom događaju, isto misli i isto oseća, te
obrađuje istu informaciju. Takvo zajedničko učešće iza-
ziva u publici stanje koje je Emil Dirkem nazvao ,,ko-
lektivna uzbuđenost” ili osećaj pripadnosti grupi koja
konkretno, uistinu postoji.15 Dirkem je verovao da je
to osećanje u korenima religijskog iskustva. Sami uslo-
vi izvođenja uživo pomažu da se pažnja usredsredi na
muziku; samim tim tok ćemo verovatnije doživeti na
koncertu nego prilikom slušanja snimljenog zvuka.
Ipak, tvrditi da muzika uživo po prirodi pruža više
uživanja nego snimljena muzika može biti isto toliko
nevalidno koliko i tvrditi suprotno. Svaki zvuk može
biti izvor uživanja ako mu se ispravno pristupi. U stva-
ri, kao što je onaj Jaki čarobnjak poučio antropologa
Karlosa Kastanedu, čak i intervali tišine između zvuko-
va, ako se pažljivo odslušaju, mogu biti ushićujući.16
Mnogi imaju impresivne kolekcije ploča prepune
najizvrsnije muzike koja je ikada stvorena, a ipak ne
uspevaju da uživaju u njoj. Preslušaju je nekoliko puta

15 Dirkem je svoj koncept „kolektivne uzbuđenosti” kao

prethodnice religioznosti razvio u delu Elementarni oblici reli-
gijskog života (Prosveta, Beograd 1982, prev. Aljoša Mimica).
„Communitas” Victora Turnera pružaju savremeno gledanje na
važnost spontane socijalne interakcije (1969, 1974).
16 Dela Karlosa Kastanede (na primer 1971, 1974), koja su do
pre samo jedne decenije bila veoma uticajna, danas jedva da pro-
izvode bilo kakvo uzbuđenje u kolektivnoj svesti. Mnogo toga je
izneto s ciljem da se diskredituju njegova objašnjenja. Njegove
poslednje knjige zaista su smušene i bez poente, ali prve četiri
sadrže mnoge značajne ideje. Što bi rekli stari Italijani: Se non e
vero, e ben trovato („Možda i nije istina, ali je dobro smišljeno”).
na svom uređaju diveći se čistoti zvuka koju on pro-
izvodi, a zatim zaborave da je ponovo čuju sve dok ne
dođe vreme da kupe bolji i savršeniji sistem. Na drugoj
strani, oni koji najviše izvlače od potencijala za uživa-
nje svojstvenog muzici imaju strategije za preobraćanje
tog iskustva u tok. Oni počinju tako što odvajaju od-
ređeno vreme samo za slušanje. Kada to vreme dođe,
produbljuju koncentraciju prigušujući svetio, sedajući
u omiljenu stolicu, ili se pak držeći nekih drugih ritu-
ala koji će im usredsrediti pažnju. Pažljivo planiraju šta
će slušati i formulišu specifične ciljeve za predstojeću
sesiju.
Slušanje muzike obično započinje kao senzorno is-
kustvo.17 Na tom stupnju reagujemo na kvaiitete zvuka
koji izazivaju prijatne fizičke reakcije genetski ugrađe-
ne u naš nervni sistem. Reagujemo na određene akorde
koji kao da imaju univerzalnu privlačnost, ili na žalo-
ban plač flaute, podsticajan zov trube. Naročito smo
osetljivi na ritam bubnjeva ili basa, ritam na kojem
počiva rok muzika i za koji su neki tvrdili da slušaoca
navodno podseća na kucanje majčinog srca dok smo
u materici.
Sledeći nivo izazova koji predstavlja muzika je ana-
loski način slušanja. Na tom stupnju razvijamo vešti-
nu evociranja osećanja i predstava koji se zasnivaju na
zvučnim obrascima. Bolan saksofonski pasaž priziva
osećaj strahopoštovanja koji imamo dok posmatramo
olujne oblake koji se gomilaju nad stepom; komad Čaj-

17 Stadijumi slušanja muzike opisani su u neobjavljenoj em-

pirijskoj studiji Michaela Heifetza na Čikaškom univerzitetu.
Sličan razvojni put opisao je ranije muzikolog Leonard Meyer
(1956).
kovskog navodi nas da „vidimo” sanke s praporcima
koje hitaju kroz zavejanu šumu. Popularne pesme do
maksimuma iskorišćavaju analoški način tako što slu-
šaocu pružaju kratko uputstvo stihovima koji podrob-
no objašnjavaju duševno stanje ili priču koje muzika
treba da predstavlja.
Najsloženiji nivo slušanja muzike je analitički. Kod
tog načina pažnja se prebacuje na strukturalne, umesto
na senzorne ili narativne elemente muzike. Veštine slu-
šanja na tom nivou obuhvataju sposobnost prepozna-
vanja reda koji prožima dato delo i sredstvo kojim je ta
harmonija postignuta. One podrazumevaju sposobnost
kritičke procene izvođenja i akustike; sposobnost pore-
đenja datog komada s ranijim ili kasnijim komadima
istog kompozitora, ili s delom drugih kompozitora koji
su pisali u isto vreme; ili pak poređenja orkestra i diri-
genta s njihovim ranijim iii kasnijim izvođenjima, ili
sa interpretacijama drugih orkestara i dirigenata. Ana-
litički slušaoci često porede različite verzije iste bluz
pesme, ili počinju da slušaju sa određenim zadatkom:
,,Da vidimo po čemu se Fon Karajanov snimak drugog
stava Sedme simfonije iz 1975. razlikuje od njegovog
snimka iz 1963”, ili: „Pitam se da li su duvači Čikaškog
simfonijskog orkestra zaista bolji od duvača Berlinskog
orkestra.” Postavljanjem takvih ciljeva slušalac dobija
aktivno iskustvo koje mu pruža stalnu povratnu in-
formaciju (na primer, „Fon Karajan je postao sporiji”,
„berlinski duvači su oštriji, ali manje zreli”). S razvo-
jem analitičkih veština slušanja prilike za uživanje u
muzici povećavaju se geometrijskom progresijom.
Do sada smo razmatrali samo kako tok proističe iz
slušanja; još veće nagrade, međutim, otvaraju se oni-
ma koji nauče da muziku izvode. Apolonova moć ci-
vilizovanja počivala je u njegovoj sposobnosti sviranja
lire, Pan je svojim frulama u svojoj publici budio divlji
zanos, a Orfej je bio u stanju da svojom muzikom obu-
zda i samu smrt. Te legende ukazuju na vezu između
sposobnosti stvaranja zvučne harmonije i mnogo op-
štije i apstraktnije harmonije koja prožima društveni
poredak koji nazivamo civilizacijom. Svestan te pove-
zanosti, Platon je verovao da decu pre bilo čega drugog
treba podučavati muzici; učeći da obraćaju pažnju na
umilne ritmove i sazvučja, čitava njihova svest postaje
prožeta redom.18
Izgleda da naša kultura sve manje ističe razvoj mu-
zičkih veština kod dece. Kad god treba skresati školski
budžet, prvo na spisku za eliminaciju nađe se muzičko
(kao i fizičko i likovno obrazovanje). Obeshrabrujuće
je da se u današnjem školskom sistemu te tri osnov-
ne veštine, tako važne za poboljšanje kvaliteta života,
uglavnom smatraju suvišnim. Lišena ozbiljne izloženo-
sti muzici, deca izrastaju u tinejdžere koji svoje rano
lišavanje nadoknađuju ulaganjem prekomerne količine

18 Svoj pogled na muziku Platon izražava u trećoj knjizi

Države (Dereta, Beograd 1993, prev. Albin Vilhar), u dijalogu
Glaukona i Sokrata o ciljevima podučavanja. Ideja je u tome da
decu ne treba izlagati ni „tugaljivoj” ni „mlitavoj” muzici, jer
će obe potkopati njihov karakter - otuda iz školskog programa
treba ukloniti jonske i lidske harmonije. Prihvatljive su samo
dorska i frigijska harmonija jer one „oglašavaju nužnost i slo-
bodu” i povećavaju strpljenje i hrabrost mladih. Šta god neko
mislio o Platonovom ukusu, jasno je da je on muziku shvatao
vrlo ozbiljno. Evo šta kaže Sokrat (III knjiga, str. 71): „Nije li
muzika, Glaukone, osnova vaspitanja zato što ritam i harmonija
najdublje prodiru u unutrašnjost duše i najviše je obuzimaju,
unoseći u nju plemenitost i otmenost...”
psihičke energije u stvaranje sopstvene muzike. Formi-
raju rok grupe, kupuju kasete i ploče i uopšte postaju
zatočenici supkulture koja ne nudi mnogo priiika za
usložnjavanje svesti.
Čak i kada se decapoducavaju muzici, često se javlja
onaj uobičajeni problem: preterano se naglašava način
izvođenja, a premalo ono što ona doživljavaju. Rodite-
lje koji guraju decu da se ističu u sviranju violine obič-
no ne zanima da li deca zaista uživaju u sviranju; oni
žele da dete svira dovoljno dobro da privuče pažnju,
osvaja nagrade i završi na pozornici Karnegi hola. Na
taj način uspevaju da preobrate muziku u suprotnost
onome što joj je namenjeno da bude: pretvaraju je u
izvor psihičkog nereda. Roditeljska očekivanja u vezi
s muzičkim ponasanjem često su izvor velikog stresa, a
ponekad i potpunog sloma.
Lorin Holander, koji je bio čudo od deteta na kla-
viru i čiji je otac perfekcionista svirao prvu violinu u
Toskaninijevom orkestru, priča kako se gubio u ekstazi
kada bi sam svirao klavir, ali kako se u prisustvu svo-
jih zahtevnih mentora tresao obuzet pravim pravcatim
užasom. Kao tinejdžeru prsti su mu se tokom koncerta
ledili i on godinama nakon toga nije bio u stanju da
otvori svoje zgrčene šake. Neki podsvesni mehanizam
ispod praga njegove svesnosti odlučio je da mu uštedi
neprekidni bol zbog roditeljske kritike. Danas Holan-
der, koji se izlečio od psihološki indukovane paralize,
provodi mnogo svog vremena pomažući drugim daro-
vitim instrumentalistima da uživaju u muzici na način
na koji u njoj i treba uživati.19

19 Priča o Lorinu Holanderu zasnovana je na razgovoru ko-

ji smo vodili 1985.
 lako se sviranje na nekom instrumentu najbolje
može naučiti u mladosti, za početak zapravo nikad
nije suviše kasno. Neki nastavnici muzike specijalizo-
vani su za odrasle ili starije učenike, a mnogi uspešni
poslovni Ijudi odlučuju da nauče da sviraju klavir posle
svoje pedesete. Pevanje u horu i sviranje u amaterskom
gudačkom orkestru dva su najuzbudljivija načina da se
doživi stapanje sopstvenih veština s veštinama drugih.
Personalni kompjuteri sada raspolažu sofisticiranim
programima koji olakšavaju komponovanje i omogu-
ćuju da se orkestracija odmah čuje. Učenje stvaranja
harmoničnih zvukova ne samo da donosi uživanje ne-
go, baš kao i vladanje bilo kojom složenom veštinom,
doprinosi snaženju jastva.

Radosti kušanja

Đoakino Rosini, kompozitor Viljema Tela i mnogih

drugih opera, dobro je objasnio odnos između muzike
i hrane: „Ono što je Ijubav za srce, to je apetit za sto-
mak. Stomak je dirigent koji vodi i oživljava moćan
orkestar naših emocija.” Poput muzike, naša osećanja
modulira i hrana; na tom saznanju temelje se sve fine
kuhinje sveta. Tu muzičku metaforu ponavlja i Hajnc
Majer-Lajbnic, nemački fizičar koji je nedavno napisao
nekoliko kuvara: „Radost kuvanja kod kuće”, kaže, ,,u
poređenju s večerom u nekom od najboljih restorana,
isto je što i sviranje gudačkog kvarteta u dnevnoj sobi
u poređenju s nekim velikim koncertom.”
Prvih sto godina američke istorije pripremanju hra-
ne pristupalo se u maniru koji nije trpeo „izmotavanje”.
Još pre samo dvadeset pet godina važio je stav da je
sasvim u redu jesti, ali da je preterano uzrujavanje oko
hrane nekako dekadentno. Naravno, trend se u prote-
kle dve decenije tako oštro obrnuo da se ranije zle slut-
nje u vezi s gastronomskim preterivanjima čine gotovo
opravdanim. Sada imamo sladokusce i fanatike vina
koji zadovoljavanje svog nepca uzimaju tako ozbiljno
kao da se radi o ritualima neke nove religije. Broj časo-
pisa za gurmane neprestano raste, odeljci samoposluga
sa zamrznutom hranom krcati su raznoraznim, samo
upućenima razumljivim kulinarskim izmišljotina, a
popularne šou-programe na televiziji vode kuvari svih
vrsta. Ne tako davno, italijanska ili grčka kuhinja sma-
trane su vrhuncem egzotične hrane. Sada u deiovima
zemlje u kojima se do pre samo jedne generacije osim
šnicle i krompira sto kilometara unaokolo nije moglo
naći ništa drugo, možemo naći odlične vijetnamske,
marokanske ili peruanske restorane. Od onolikih pro-
mena stila života do kojih je u Americi došlo u posleđ-
njih nekoliko decenija, samo je mali broj izazvao takvo
zaprepašćenje kao preokret u vezi sa hranom.20
Hranjenje, kao i seks, jedno je od osnovnih za-
dovoljstava ugrađenih u naš nervni sistem. Naša već

20 Na primer, studije uzorka iskustva pokazuju da je među

osnovnim stvarima koje tokom prosečnog dana obave odrasli
Amerikanci najviše intrinzično motivisano obedovanje (Graef,
Csikszentmihalyi & Giannino 1983). Tinejdžeri izveštavaju da
drugi najviši nivo pozitivnog osećanja imaju prilikom obedo-
vanja, odmah iza druženja s vršnjacima; obedovanje je takođe
visoko motivisano intrinzičnom motivacijom — niže rangirano
samo od slušanja muzike, bavljenja sportom i igrama, te od od-
maranja (Csikszentmihalyi & Larson, 1984, str. 300).
pomenuta istraživanja, obavljana pomoću pejdžera,
pokazala su da se čak i u našem visoko tehnološki
urbanom društvu ljudi i dalje osećaju najsrećniji i
najopušteniji za vreme jela - uprkos tome što im za
stolom nedostaju neke druge dimenzije iskustva toka,
na primer visoka koncentracija, osećaj snage i osećaj
samopoštovanja. Ipak, jednostavni proces varenja ka-
lorija s vremenom je u svakoj kulturi transformisan
u oblik umetnosti koji pruža uživanje koliko i zado-
voljstvo. U istoriji se pripremanje hrane razvijalo u
skladu s istim principima kao i sve druge aktivnosti
toka. Pre svega, Ijudi su iskoristili prilike za akciju (u
ovom slučaju, različite jestive supstance u svom okru-
ženju) i kao rezultat pažljivijeg pristupa postali spo-
sobni da prave sve tananije razlike u svojstvima hrane.
Otkrili su da so konzervira meso, da su jaja dobra za
premazivanje i vezivanje te da beli luk, iako sam po
sebi oštrog ukusa, ima lekovita svojstva i da, ako se
razumno koristi, daje suptilnu aromu različitim jeli-
ma. Čim su postali svesni tih odlika, ljudi su mogli
da eksperimentišu s njima i razviju pravila spajanja
različitih supstanci u najprijatnije kombinacije. Ta su
pravila postala raziičite kuhinje; njihova raznovrsnost
dobro ilustruje gotovo beskonačan raspon iskustava
toka koja se mogu prizvati relativno ograničenim bro-
jem jestivih sastojaka.
Tu kulinarsku kreativnost umnogome su pokrenula
blazirana nepca raznih vladara. Govoreći o Kiru Ve-
likom, koji je pre oko dvadeset pet vekova vladao Per-
sijom, Ksenofon, možda s mrvicom preterivanja, piše:
„... ljudi putuju po celom svetu u službi kralja Persije,
pokušavajući da otkriju ono što bi mu moglo biti pri-
jatno da popije; a deset hiljada ljudi stalno mu smišlja
nešto ukusno za jelo.”21 Eksperimentisanje hranom,
međutim, nije bilo ograničeno samo na viadajuću kla-
su. Seoske žene u istočnoj Evropi, na primer, nisu se
smatrale zrelim za brak ukoliko nisu naučile da svakog
dana u godini skuvaju drugu supu.
U našoj kulturi, uprkos tome što je gurmanska
kuhinja u poslednje vreme u centru pažnje javnosti,
mnogi i dalje jedva da primećuju šta stavljaju u usta i
tako propuštaju jedan potencijalno bogat izvor uživa-
nja. Da bi se biološka potreba za hranom preobrazila
u iskustvo toka, čovek mora početi da poklanja pažnju
onome što jede. Začudimo se - a i obeshrabrimo —
kada gost naprosto proguta s Ijubavlju pripremljenu
hranu, ničim ne pokazujući da je primetio njene draži.
Kakvo se samo rasipanje jednog retkog iskustva odra-
žava u toj neosetljivosti! Razvijanje osetljivog nepca,
kao i svaka druga veština, zahteva ulaganje psihičke
energije. Ali ta se uložena energija višestruko vraća u
vidu složenijeg iskustva. Pojedinci koji zaista uživaju u
hrani s vremenom razvijaju interesovanje za određenu
kuhinju, obaveštavaju se o njenom istorijatu i njenim
osobenostima. Oni uče da kuvaju u tom stilu, i to ne
samo pojedinačna jela, već i kompletne obroke koji
iznova stvaraju kuiinarsku atmosferu te regije. Ako su
se specijalizovali za hranu Srednjeg istoka, znaju kako
se pravi najbolji humus, gde se može naći najbolji ta-

21 Informacija potiče iz Ksenofonove Cyropaediae (431-350.

p.n.e.), romana o Kirovom životu. Ali Ksenofon je jedini savre-
menik koji je zaista služio u Kirovoj vojsci i ostavio zapis o tom
čoveku i onima koje je eksploatisao (up. i Anabasis, preveden
kao The Persian Expedition, Warner 1965).
hini ili najsvežiji plavi paradajz. Ako njihove posebne
sklonosti uključuju venecijansku hranu, uče koja vrsta
kobasice najbolje ide uz palentu i koja je vrsta račića
najbolja zamena za škampe.
Kao i svi drugi izvori toka koji su u vezi s telesnim
veštinama - poput sporta, seksa i vizuelnih estetskih
doživljaja - kultivisanje ukusa dovodi do uživanja
samo ako nad tom aktivnošću preuzmemo kontro-
lu. Sve dok se naprežemo da postanemo gurman ili
poznavalac vina zato što je to in, dok se trudimo da
ovladamo nekim spolja nametnutim izazovom, ukus
lako može postati kiseo. Kultivisano nepce, međutim,
pruža mnogo povoljnih prilika za tok ukoliko jelu — i
kuvanju — priđemo u duhu avanture i radoznalosti,
ispitujući mogućnosti hrane iskustva radi, a ne zarad
pokazivanja svoje stručnosti.
Druga opasnost od preokupiranosti kulinarskim
slastima - tu je ponovo očigledna paralela sa seksom
- dolazi otuda što one mogu da izazovu zavisnost.
Proždrljivost i pohota su se, ne slučajno, ubrajale u se-
dam smrtnih grehova. Crkveni oci su ispravno shvatili
da obuzetost zadovoljstvima puti lako može da iscrpi
psihičku energiju i odvrati je od drugih ciljeva. Puri-
tanska podozrivost prema uživanju zasnivala se na ra-
zumnom strahu da će ljudi, ako probaju ono za šta su
genetski programirani da žele, želeti sve više toga te da
će zadovoljenje njihovih žudnji ići nauštrb neophodnih
dužnosti svakodnevnog života.22

22 O puritancima i uživanju, up. opsežni studiju Fostera

Rhea Dullesa (1965), izveštaj Jane Carlson o slobodnom vreme-
nu u kolonijalnoj Virdžiniji (1965) te peto poglavlje kod Kellya
(1982).
 Potiskivanje, međutim, ne vodi ka vrlini. Kada se
ljudi uzdržavaju iz straha, njihov život neminovno sla-
bi. Postaju rigidni i zauzimaju odbrambeni stav, a nji-
hovo jastvo prestaje da se razvija. U životu se može
uživati a i dalje ostajati u okvirima razumnih granica
samo posredstvom slobodno izabrane discipline. Ako
neko nauči da kontroliše svoje instinktivne želje ne što
to mora nego zato što to želi, on je u stanju da uživa
a da ne postane zavistan. Fanatičan posvećenik hrani
nije ništa manje dosadan sebi i drugima od askete koji
odbija da ugađa svom ukusu. Između ta dva ekstrema
ima podosta mesta za unapređenje kvaliteta života.
U metaforičkom jeziku različitih religija telo se na-
ziva „hramom Božijim” ili „Božijom barkom”, što su
predstave s kojima bi se mogao povezati i jedan ateista.
U celinu uklopljene ćelije i organi koji čine ljudski or-
ganizam instrument su koji nam omogućuje da dođe-
mo u dodir sa ostatkom univerzuma. Telo je nalik na
sondu punu osetljivih spravica koje nastoje da prikupe
sve moguće informacije iz najudaljenijih tačaka svemi-
ra. Upravo se preko tela povezujemo jedni s drugima
i sa ostatkom sveta. lako ta veza sama po sebi može
da bude sasvim očigledna, lako zaboravljamo koliko
je uživanja ona u stanju da nam donese. Naš fizički
aparat razvio se tako da njegovi čuini organi, kad god
ih koristimo, proizvode pozitivnu senzaciju dok čitav
organizam harmonično pulsira.
Potencijal tela za tok relativno je lako ostvariti. To
ne zahteva posebne talente ili velika novčana ulaganja.
Svako može silno poboljšati kvalitet života tako što
će istražiti jednu ili više dimenzija fizičkih sposobno-
sti koje je ranije zanemarivao. Naravno, teško da iko
može dostići visok stepen složenosti u više od jednog
fizičkog domena. Veštine neophodne da se postane do-
bar sportista, plesač ili poznavalac ukusa, zvukova ili
prizora toliko su zahtevne da pojedinac ima dovoljno
psihičke energije da tokom svog budnog života usavrši
samo nekolicinu njih. Ipak, svakako je moguće u svim
tim oblastima postati diletant [„ljubitelj”] - u najbo-
Ijem smislu te reči. Moguće je, drugim rečima, razviti
dovoljno veština da se u onome što je telo u stanju da
učini pronađe užitak i radost.
 6

Tok misli

Dobre stvari u životu ne dolaze samo posredstvom

čula. Neka od najstimulativnijih iskustava kroz koja
prolazimo rađaju se u umu, podstaknuta informacijom
koja više od naših čulnih sposobnosti podstiče našu
sposobnost da mislimo. Kao što je pre skoro četiri stoti-
ne godina primetio ser Fransis Bejkon, čuđenje - koje je
seme saznanja- odraz je najčistijeg oblika uživanja. Baš
kao što postoje aktivnosti toka koje odgovaraju svakom
fizičkom potencijalu tela, i svaka mentalna operacija
kadra je da nam pruži vlastiti osobeni oblik uživanja.
Među brojnim intelektualnim aktivnostima koje su
nam na raspolaganju, čitanje je, trenutno, verovatno
najčešće pominjana aktivnost toka na svetu.1 Rešava-
nje logičkih problema jedan je od najstarijih oblika ak-
tivnosti u kojima se može uživati, prethodnik filozofije

1 U intervjuima koje je po čitavom svetu sproveo prof.

Masimini, čitanje knjiga bilo je najčešće pominjana aktivnost
toka, naročito u tradicionalnim grupama u periodima moder-
nizacije (Massimini, Csikszentmihalyi & Delle Fave 1988, str.
74-75). Up. i Nellovu studiju o čitanju i uživanju koje ono pru-
ža (1988).
i moderne nauke.2 Neki pojedinci su se toliko izveštili
u interpretiranju muzičke notacije da više ne moraju
da slušaju stvarne tonove da bi uživali u muzičkom
komadu: partituru neke simfonije radije će čitati nego
slušati. Zamišljeni zvuci koji plešu u njihovim umovi-
ma savršeniji su od bilo kog stvarnog izvođenja. Slično
tome, ljudi koji provode mnogo vremena uz umetnost
počinju sve više da cene afektivne, istorijske i kulturne
aspekte dela koje posmatraju, ponekad i više nego što
uživaju u njegovim čisto vizuelnim aspektima. Kako
se izrazio jedan profesionalac zaokupljen umetnostima:
„Iza umetničkih dela na koja lično reagujem... krije se
mnoštvo konceptualnih, političkih i intelektualnih ak-
tivnosti... Vizuelne reprezentacije zapravo su putokazi
do te predivne mašine koja je već konstruisana, mašine
jedinstvene na zemlji, a ne tek puko ’prežvakavanje’
vizuelnih elemenata; ne, to je zapravo nova misaona
mašina koju je, vizuelnim sredstvima i stapajući svoje
oči sa svojim opažajima, stvorio jedan umetnik”3.
Taj čovek na platnu ne vidi samo sliku, već „misa-
onu mašinu” koja obuhvata emocije, nade i ideje da-
tog slikara - baš kao i duh kulture i istorijski period
u kojem je živeo. Uz pomnu pažnju, slične mentalne
dimenzije možemo uočiti u fizički prijatnim aktivno-
stima kao što su atletika, hrana ili seks. Možemo re-
ći da je razlika između aktivnosti toka koje angažuju
funkcije tela i onih koje angažuju um donekle lažna,
budući da sve fizičke aktivnosti, da bi bile prijatne,
moraju da obuhvate mentalnu komponentu. Atleti-

2 Holandski istoričar Johann Huizinga (1939/1970) tvrdio

je da nauka i obrazovanje uopšte potiču od zagonetki.
3 Navod iz: Csikszentmihalyi & Robinson (u pripremi).
čari dobro znaju: da bi svoje dostignuće podigli iznad
određenog nivoa, moraju naučiti da disciplinuju svoj
um. A intrinzične nagrade koje dobijaju sadrže mnogo
više od fizičkog zadovoljstva: osećaj ličnog ispunjenja
i pojačana osećanja samopoštovanja. Obratno, većina
mentalnih aktivnosti oslanja se i na fizičku dimenzi-
ju. Šah je, na primer, jedna od najcerebralnijih igara
koje postoje, pa ipak, trening najnaprednijih šahista
obuhvata trčanje i plivanje: oni su, naime, svesni da
bez dobre fizičke kondicije neće moći da izdrže duge
periode mentalne koncentracije koju zahtevaju šahov-
ski turniri. U jogi se kontrola svesti priprema učenjem
kontrole telesnih procesa i to dvoje se glatko stapa.
lako, dakle, tok uvek podrazumeva korišćenje mi-
šića i nerva, na jednoj strani, i volje, misli i osećanja,
na drugoj, ipak ima smisla izdvojiti klasu aktivnosti u
kojima se može uživati zato što poredak u svest unose
neposredno, a ne posredstvom telesnih osećanja. Te
aktivnosti su po prirodi primarno simboličke utoliko
što u ostvarivanju učinaka uređenja svesti zavise od
prirodnih jezika, matematike ili nekog drugog ap-
straktnog sistema znakova (kao što je kompjuterski
jezik). Simbolički sistem nalik je na igru po tome što
pruža odvojenu stvarnost, vlastiti svet u kojem se mo-
gu izvoditi akcije koje su u tom svetu dozvoljene, ali
taj svet nigde drugde ne bi imao mnogo smisla. U sim-
boličkim sistemima, „akcija” je obično ograničena na
mentalnu manipulaciju pojmovima.
Da bi uživao u nekoj mentalnoj aktivnosti, čovek
mora da zadovolji iste one uslove koji omogućuju uži-
vanje i u fizičkim aktivnostima. Mora postojati veština
u simboličkom domenu; moraju postojati pravila, cilj i
način dobijanja povratne informacije. Čovek mora biti
sposoban da se koncentriše i reaguje na ukazane prilike
na nivou primerenom svojim veštinama.
Postizanje tako uređenog mentalnog stanja u stvar-
nosti nije tako lako kao što izgleda. Nasuprot ono-
me što smo skloni da pretpostavimo, normalno stanje
uma je haos.4 Bez vežbanja i bez objekta u spoljašnjem
svetu koji zahteva pažnju, Ijudi su nesposobni da sa-
beru svoje misli duže od nekoliko minuta u kontinui-
tetu. Relativno je lako koncentrisati se kada je pažnja
strukturirana spoljašnjim podražajima, kao kada se na
ekranu odvija film ili kada, dok vozimo, naiđemo na
gust saobraćaj. Isto se događa i kada čitamo uzbudlji-
vu knjigu, ali većina čitalaca posle nekoliko stranica
ipak počinje da gubi koncentraciju i um im odluta od
zapleta. Tada, ako žele da nastave da čitaju, moraju
učiniti napor kako bi prisilili svoju pažnju da se vrati
na odgovarajuću stranicu.

4 Ovaj zaključak je zasnovan na različitim nizovima dokaza

sakupljenih metodom uzorka iskustva. Na primer, od svih stvari
koje čine tinejdžeri, „razmišljanje” je najmanje intrinzično mo-
tivisano i jedno je od najviše rangiranih po negativnom efektu
i pasivnosti (Csikszentmihalyi & Larson 1984, str. 300). To je
zato što ljudi kažu da razmišljaju samo onda kada ništa drugo ne
rade - kada se njihovom umu ne postavljaju nikakvi spoljašnji
zahtevi. Isti obrazac važi i za odrasle, koji su najmanje srećni i
motivisani kada njihov um nije uključen u neku spolja struktu-
riranu aktivnost (Kubey & Csikszentmihalyi, u pripremi). Raz-
ličiti eksperimenti sa senzornom deprivacijom takođe pokazuju
da bez unošenja sređenih obrazaca informacija organizacija sve-
sti ima tendenciju da nestane. George Miller piše: ,,Um opstaje
zahvaljujući konzumiranju informacija” (Miller 1983, str. 111).
Uopštenija tvrdnja je da organizmi opstaju konzumiranjem ne-
gentropije (Schrodinger 1947).
 Obično ne primećujemo koliko malo kontrole ima-
mo nad umom, zato što navike tako dobro kanališu
psihičku energiju da se čini kako misli same od sebe,
glatko slede jedna za drugom. Posle spavanja, kad uju-
tro zazvoni sat, svest nam se vraća; potom odlazimo
u kupatilo i peremo zube. Brigu za oblikovanje naših
umova potom, umesto nas, preuzimaju društvene uloge
koje propisuje kultura i mi se, sve do kraja dana, obič-
no prebacujemo na „automatskog pilota”; tada ponovo
dolazi vreme da izgubimo svest u snu. Međutim, ka-
da ostanemo sami, bez zadataka koji bi nam zaokupili
pažnju, otkriva se bazični nered našeg uma. Nemajući
šta da radi, on počinje da se povodi za nasumičnim
obrascima, obično zastajući da razmotri nešto bolno
i uznemirujuće. Ukoliko osoba ne zna kako da sredi
svoje misli, pažnju će joj privući ono što je tog trenutka
najproblematičnije, šta god to bilo: koncentrisaće se na
neki stvaran ili izmišljen bol, na skorašnja zameranja
ili dugotrajne frustracije. Entropija je normalno stanje
svesti - a to stanje nije ni korisno niti donosi uživanje.
U želji da ga izbegnu, ljudi po prirodi nestrpljivo
nastoje da svoje umove ispune bilo kakvom informaci-
jom koja im je nadomak ruke, sve dok im ona odvlači
pažnju od okretanja unutra, u sebe, i od zadržavanja
na negativnim osećanjima. To objašnjava zašto se ogro-
man deo vremena troši na gledanje televizije, uprkos
činjenici da se u tome retko uživa. U poređenju s dru-
gim izvorima stimulacije - kao što je čitanje, razgovor s
drugim ljudima ili bavljenje nekim hobijem - televizija
je u stanju da pruži kontinuiranu i lako dostupnu in-
formaciju koja će strukturirati gledaočevu pažnju, i to
uz vrlo malu cenu izraženu psihičkom energijom koju
treba uložiti. Dok gledaju televiziju ljudi ne moraju
da se plaše da će ih njihovi besciljni umovi primorati
da se suoče s uznemirujućim ličnim problemima. Kad
je neko jednom razvio tu strategiju za prevazilaženje
psihičke entropije, razumljivo je da mu je gotovo ne-
moguće da od te navike odustane.5&
Bolji put za izbegavanje haosa u svesti je, naravno,
posredstvom navika koje kontrolu nad mentalnim pro-
cesima, umesto nekom spoljašnjem izvoru stimulacije,
recimo, televizijskom programu, daju pojedincu. Usva-
janje takvih navika, međutim, zahteva praksu i onu
vrstu ciljeva i pravila koji su svojstveni aktivnostima
toka. Na primer, jedan od najjednostavnijih načina da
koristimo svoj um jeste sanjarenje: „odigravanje” ne-
kih sekvenci događaja u vidu mentalnih slika. Džerom
Singer, psiholog sa Jejla koji je verovatno više od svih
naučnika izučavao sanjarenje i mentalne slike, pokazao
je da je sanjarenje veština koju mnoga deca nikad ne
nauče da koriste. Ipak, sanjarenje ne samo da pomaže
da se, kompenzovanjem neprijatne stvarnosti posred-
stvom imaginacije, stvori emocionalni red — na primer,
kada je osoba u stanju da umanji frustraciju i agresiju
koje oseća prema nekome ko joj je naneo povredu ta-
ko što vizualizuje situaciju u kojoj je agresor kažnjen
- nego, takođe, deci (i odraslima) omogućuje da ,,is-
probavaju” zamišljene situacije kako bi mogli usvojiti
najbolju strategiju za suočavanje s njima, razmotriti al-
ternativne mogućnosti i otkriti njihove nepredviđene

5 Negativni kvalitet iskustva gledanja televizije dokumen-

tovan je u nekoliko naših studija, na primer Csikszentmihalyi
& Kubey (1981), Csikszentmihalyi & Larson (1984), Csikszent-
mihalyi, Larson & Prescott (1977), Kubey & Csikszentmihalyi
(u pripremi) i Larson & Kubey (1983).
posledice - što su sve rezultati koji mogu povećati slo-
ženost svesti. I, naravno, u sanjarenju se, pod uslovom
da se vešto koristi, i te kako može uživati.6
Dajući pregled stanja koja pomažu da se usposta-
vi red u umu, najpre ćemo razmotriti izuzetno važnu
ulogu pamćenja, a zatim i način na koji se u stvaranju
iskustva toka mogu upotrebiti reči. Potom ćemo raz-
motriti tri simbolička sistema koja su u stanju da do-
nesu veliko uživanje ukoliko poznajemo njihova pra-
vila: istoriju, nauku i filozofiju. Mogla bi se pomenuti
i mnoga druga područja izučavanja, ali ova tri mogu
poslužiti kao primeri za ostala. Svaka od tih mentalnih
„igara” na raspolaganju je svakome ko želi da je igra.

Majka nauke

Otelovljenje pamćenja kod Grka bila je Mnemozina.

Verovalo se da je ona, kao majka devet Muza, rodila sve
umetnosti i nauke. Ispravno je smatrati pamćenje naj-
starijom mentalnom sposobnošću iz koje su izvedene
sve ostale jer, ako ne bismo bili u stanju da se sećamo,
ne bismo mogli ni da se pridržavamo pravila koja omo-
gućuju ostale mentalne operacije. Bez njega ne bi mogle
postojati ni logika ni poezija, dok bi osnovne elemente
nauke iznova morala otkrivati svaka nova generacija.
Pre svega, o prvenstvu pamćenja možemo govoriti s ob-6

6 Za neke od Singerovih radova o sanjarenju, up. Singer

(1966, 1973, 1981) i Singer & Switzer (1980). U poslednjih
desetak godina u SAD se raširio pokret „mentalnog predsta-
vljanja”.
zirom na istoriju vrsta. Pre nego što su razvijeni sistemi
zapisivanja, sve naučene informacije morale su se pre-
nositi pamćenjem od jedne osobe do druge. A to važi
i za istoriju svakog pojedinačnog ljudskog bića. Osoba
koja nije u stanju da se seća odsečena je od znanja o
prethodnim iskustavima, nesposobna da izgradi obra-
sce svesnosti koji unose red u um. Kao što reče Bunjuel:
„Život bez pamćenja uopšte nije život. (...) naše pamće-
nje je naša celovitost, naše rasuđivanje, naše osećanje,
čak i naše delovanje. Bez njega, mi smo ništa.”7
Od pamćenja, direktno ili indirektno, zavise svi ob-
lici mentalnog toka. Istorija nam sugeriše da je najstariji
način organizovanja informacija podrazumevao sećanje
na pretke, rodoslovno stablo koje je svakom pojedincu
davalo identitet kao članu plemena ili porodice. Nije
slučajno što Stari zavet, naročito njegove prve knjige,
sadrži toliko genealoških informacija (na primer, Knji-
ga postanja, 10: 26-29: ,,A Jektan rodi Elmodada i Sa-
leta i Sarmota i Jaraha i Odora i Evila i Deklu i Evala i
Avimaila i Savu i Ufira i Evilu i Jovava...”). Poznavanje
svog porekla i svojih srodnika bilo je nezamenljiv me-
tod stvaranja društvenog reda u vreme kada nikakva
druga osnova za red nije postojala. U kulturama koje
prethode pismu deklamovanje liste imena predaka čak
i danas predstavlja vrlo važnu svakodnevnu aktivnost.8

7 Pozivanje na Bunjuela uzeto je iz Sacks (1970/1987, str.

23).
8 Uopšteno gledano, zadatak sećanja pripada starijim člano-
vima plemena, a ponekad se dodeljuje vođi. Na primer: „Mela-
nezijski poglavica... ne bavi se upravljanjem, on nema nikakvu
funkciju u pravom smisli reči... Ali u njemu su sadržani mit o
klanu, tradicija, savezi i snage... Kada lično izgovara imena kla-
Oni koji su u stanju da je izvedu poprilično uživaju u
tome. Sećanje je prijatno zato što iziskuje ispunjava-
nje nekog cilja i tako unosi red u svest. Svi poznajemo
iskricu zadovoljstva koja se upali kada se setimo gde
smo stavili ključeve automobila ili bilo koju drugu stvar
koju smo privremeno zaturili. Sećanje duge liste preda-
ka, desetak generacija unazad, prijatno je naročito zato
što zadovoljava potrebu da se u tekućoj struji života
pronađe svoje mesto. Prizivanje u sećanje svojih preda-
ka čini onoga ko se seća karikom u lancu koji počinje u
mitskoj prošlosti i proteže se u nedokučivu budućnost.
lako su u našoj kulturi rodovske istorije izgubile svako
praktično značenje, ljudi i dalje uživaju da razmišljaju
o svojim korenima i govore o njima.
Naši preci svom sećanju nisu morali da poveravaju
samo svoje poreklo, već i sve ostale činjenice vezane za
njihovu sposobnost kontrole okruženja. Popisi jestivih
biljaka i voćki, medicinski saveti, pravila ponašanja,
obrasci nasleđivanja, zakoni, geografska znanja, začeci
tehnologije i biseri mudrosti bili su zapakovani u lako
pamtljive izreke ili stihove. Pre nego što je, u posled-
njih nekoliko stotina godina, štampanje postalo pristu-
pačno, velik deo Ijudskog znanja bio je kondenzovan u
oblike slične „Abecednoj pesmici” koju danas pevaju

nova i one čudesne fraze što su se generacijama prenosile, on

svakoj od njih produžava život. Autoritet poglavice zasniva se na
jednostavnom kvalitetu koji je samo njegov: on sam je Reč kla-
na” (Leenhardt 1947/1979, str. 117-118). Primer za to koliko slo-
ženo može biti nabrajanje rodbinskih veza daje Evans-Pritchard
u svom radu o sudanskom plemenu Nuer, koje svoje pretke deli
na najveće, velike, male i najmanje loze, sve uzajamno povezane
po pet ili šest generacija unazad (Evans-Prichard 1940/1978).
lutke u dečijim emisijama kao što je „Ulica Sezam”.
Prema Johanu Huizingi, velikom holandskom isto-
ričaru kulture, jedna od najznačajnijih preteča siste-
matskog znanja bile su zagonetke. U najstarijim kul-
turama plemenske starešine izazivali su jedni druge
na nadmetanje u kojem jedna osoba peva tekst pun
skrivenih značenja, dok je zadatak druge da značenje
kodirano u pesmi protumači. Nadmetanje između
stručnjaka za zagonetke često je bilo najpodsticajniji
intelektualni događaj kojem je lokalna zajednica mogla
prisustvovati. Oblici zagonetke anticipirali su zakone
logike a njihov sadržaj se koristio za prenošenje činje-
ničnog znanja koje su naši preci morali da sačuvaju.
Neke od tih zagonetki bile su prilično lake i jedno-
stavne, poput ove pesmice koju su pevali stari velški
putujući pevači, a koju je prevela ledi Šarlota Gest:

Pogodi šta je ovo:

Još od pre Potopa, strašno biće
Bez mesa, bez kosti
Ni krvi nema, ni mišiće
Bez kraja i početka...
U šumi, na poljima...
Bez šake, bez stopala
Mudro kao i zemlja
Nerođeno,
Neviđeno...9

9 Ovaj prevod Charlotte Guest, kao i materijal na sledećoj

stranici, potiče od čuvenog objašnjenja izvora poezije i litera-
ture koje je u svom poznatom delu The White Goddess dao Ro-
bert Graves (1960) [Robert Grejvs, Bela Boginja, prev. Nevena
Mrđenović, Dosije, Beograd 2004, str. 25 i 43]. Grejvs je pri-
padao onom sjajnom periodu britanskog akademskog života u
 Odgovor je: „vetar”.
Druge zagonetke koje su druidi i putujući svirači
poverili pamćenju bile su mnogo duže i mnogo slože-
nije, i sadržavale su važne deliće tajnog predanja pre-
rušenog u vešto spevane stihove. Robert Grejvs je, na
primer, smatrao da su najstariji mudraci Irske i Velsa
svoje znanje skladištili u pesmama koje su bile lako
pamtljive. Cesto su koristili složene tajne kodove, kao
kada su imena drveća predstavljala slova, pa se popis
drveća čitao kao reč. Takvu jednu zagonetku sadrže
stihovi od 67 do 70 iz Bitke drveća, čudne, dugačke
poeme koju su pevali drevni velški pevači.

Jove su u prvim redovima,

Kavgu zapodevaju,
Vrba i oskoruša,
Sporo se svrstavaju.10

U njima se kriju slova F (koje se u tajnoj druidskoj

azbuci predstavljalo jovom), S (vrba) i /(oskoruša). Na
taj način samo je nekoliko druida koji su znali kako
treba koristiti slova moglo da peva pesmu koja se to-
bože odnosila na bitku drveća u šumi, a koja je zapra-
vo prenosila poruku koju su mogli da tumače samo

kojem je ozbiljan naučni rad tekao paralelno s neobuzdanim

uzletima imaginacije — periodu u kojem su C. S. Lewis i R. R.
Tolkien na Oksfordu predavali klasike i pisali naučnu fantasti-
ku. Grejvsove mitopoetske rekonstrukcije jesu kontroverzne, ali
laiku pružaju mogućnost da oseti kvalitet misli i iskustva ona-
kav kakav je mogao da bude u dalekoj prošlosti, i u meri u kojoj
to nisu u stanju da mu pruže dela opreznijih naučnika.
10 The alders in the front line/ Begin the affray/ Willow and
rowan-tree/ were tardyin array.
posvećeni. Naravno, rešenje zagonetki ne zavisi samo
od pamćenja; traže se i specijalizovano znanje i podo-
sta imaginacije, kao i sposobnost rešavanja problema.
Ali bez dobrog pamćenja čovek nije mogao biti dobar
stručnjak za zagonetke, niti je mogao postati majstor
u bilo kojoj drugoj mentalnoj veštini.
Koliko god duboko u prošlost sežu tragovi ljud-
ske inteligencije, najcenjeniji mentalni dar bio je dobro
odnegovano pamćenje. Moj deda je u svojoj sedam-
desetoj još uvek mogao da se seti delova od ukupno
tri hiljade stihova Ilijade koje je, na grčkom, morao
napamet da nauči za gimnazijsku maturu. Kad god
bi ih recitovao, na licu mu se ocrtavao ponos, dok su
mu oči lutale po horizontu. Njegov um se, sa svakom
novom kadencom, vraćao u godine njegove mladosti.
Reči su prizivale iskustva koja je doživljavao kad ih je
prvi put učio; sećanje naučene poezije za njega je bilo
kao putovanje kroz vreme. Za Ijude njegove generaci-
je znanje je još uvek bilo sinonim za pamćenje. Tek u
XIX veku, kada su pisana svedočanstva postala manje
skupa i lakše dostupna, značaj pamćenja drastično je
opao. Danas se dobro pamćenje smatra beskorisnim,
osim za igranje nekih igara.
Međutim, za osobu koja nema šta da pamti život
može postati ozbiljno osiromašen. Reformatori obra-
zovanja s početka XX veka potpuno su prevideli tu
mogućnost kada su, naoružani rezultatima istraživanja,
ustvrdili da „mehaničko učenje” nije efikasan način
skladištenja i sticanja informacija.11 Njihovi napori su

11 H. E. Garret (1941) prikazao je eksperimentalni dokaz

koji je doprineo odumiranju učenja napamet u školama; up. i
doveli do postepenog ukidanja učenja napamet u ško-
iama. Kada bi smisao pamćenja bio naprosto rešavanje
praktičnih problema, ti bi reformatori imali opravda-
nje. Ali ako se kontrola svesti smatra bar isto toliko
važnom kao i sposobnost obavljanja stvari, onda učenje
napamet složenih sklopova informacija ni u kom slu-
čaju nije rasipanje energije. Um ispunjen izvesnim sta-
bilnim sadržajem znatno je bogatiji od uma bez takvog
sadržaja. Pogrešno je smatrati da su kreativnost i učenje
napamet nespojivi. Neki od najoriginalnijih naučnika,
na primer, bili su poznati po sveobuhvatnom pamćenju
muzičkih, poetskih ili istorijskih informacija.
Osoba koja može da se seti priča, pesama, stihova,
košarkaških statistika, hemijskih formula, matematič-
kih operacija, istorijskih podataka, delova iz Biblije i
mudrih citata ima mnogo prednosti nad onom koja ni-
je odnegovala tu sposobnost. Svest takve osobe nezavi-
sna je od reda koji sredina može, ali i ne mora da pruži.
Ona je uvek u stanju da zabavi sebe i pronađe smisao
u sadržajima svog uma. Dok je drugima potrebna spo-
ljašnja stimulacija — televizija, čitanje, razgovor ili dro-
ge — kako bi sprečili svoj um da sklizne u haos, osoba
čije je pamćenje snabdeveno sklopovima informacija
autonomna je i samodovoljna. Takva osoba je, uz to,
mnogo poželjnije društvo, budući da može da podeli
informaciju koja joj je u umu i tako doprinese da se u
svest onih s kojima je u interakciji unese red.

Suppies (1978). Taj dokaz je pokazao da učenje besmislenih slo-

gova ne poboljšava opštu sposobnost pamćenja. Teško je razu-
meti zašto su na osnovu tih rezultata sastavljači školskih pro-
grama zaključili da učenici treba da prestanu da uče napamet
smisaone tekstove.
 Kako da u pamćenju pronađemo više vrednosti?
Najprirodnije ćemo započeti tako što ćemo odlučiti
koja nas tema zaista zanima - poezija, umetnost kuva-
nja, istorija američkog građanskog rata ili košarka — a
onda počneti da obraćamo pažnju na ključne činjenice
i brojeve u izabranoj oblasti. Kad dobro shvatimo od-
ređenu temu, pojaviće se i znanje o tome šta je vredno
pamćenja, a šta ne. Važno je uvideti da ne treba da
osećate kako morate da apsorbujete dugi niz podataka,
kako postoji neki pravi popis koje morate da upamtite.
Ako odlučite šta biste vi želeli da sačuvate u pamćenju,
ta informacija će biti pod vašom kontroiom; tada će
čitav proces učenja napamet postati prijatan zadatak,
a ne neki spolja nametnut, dosadan posao. Onaj koga
zanima američki građanski rat ne treba da se oseća
obaveznim da poznaje čitav niz podataka o svim veli-
kim bitkama; ako ga, na primer, zanima uloga artilje-
rije, tada treba da ga se tiču samo one bitke u kojima
su glavnu ulogu imali topovi. Neki ljudi nose sa sobom
tekstove izabranih pesama ili citate napisane na koma-
dićima papira kako bi ih preleteli pogledom kad god
osete da im je dosadno ili da postaju malodušni. Za-
panjujuće je kakav osećaj kontrole pruža saznanje da
su omiljeni podaci ili stihovi uvek pri ruci. Međutim,
kada su uskladišteni u sećanju, taj osećaj posedovanja
- ili, bolje,^0w?.zzz«<zfo sa sadržajem prizvanim u seća-
nje — postaje još intenzivniji.12

12 Proces pamćenja, kao i snevanja, izgleda da nije pod volj-

nom kontrolom jastva - ne možemo prizvati u svest informaciju
koja odbija da bude prizvana. Ali kao i kod snevanja, pa čak i
više, ako smo voljni da u njega uložimo energiju, pamćenje se i
te kako može poboljšati. Uz malo metoda i discipline moguće
 Naravno, uvek postoji opasnost da osoba koja je
ovladala jednim domenom podataka postane veliki
gnjavator. Svi poznajemo ljude koji ne mogu da odole
da se ne hvališu svojim pamćenjem. No to se obično
događa kad neko pamti samo zato da bi impresioni-
rao druge. Manje je verovatno da će postati dosadan
onaj ko je intrinzično, suštinski motivisan - motivisan
istinskim zanimanjem za dati materijal i željom da,
umesto da bude pod kontrolom okoline, sam kontro-
liše svoju svest.

Pravila igara uma

Pamćenje nije jedino oruđe koje je potrebno za

uobličavanje onoga što se događa u umu. Beskorisno
je sećati se činjenica ukoliko se one ne uklapaju u obra-
sce, ukoliko među njima ne nalazimo sličnosti i pra-
vilnosti. Najjednostavniji sistem za uvođenje reda je
imenovanje stvari; reči koje izmišljamo preobražavaju
zasebne događaje u univerzalne kategorije. Moć reči je
neizmerna. U prvoj knjizi Postanja, Bog imenuje dan,
noć, nebo, zemlju, more i sva živa bića odmah nakon
što ih stvori, dovršavajući na taj način proces stvaranja.
Ovako počinje Jovanovo jevanđelje: ,,U početku bješe
riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ.” Svoje sada
gotovo već potpuno izgubljeno delo Heraklit započinje

je izgraditi čitav skup mnemoničkih tehnika koje pomažu da se

setimo materijala koji bi inače bio zaboravljen. O tome kako su
neki od tih metoda korišćeni od antičkih vremena do renesanse,
up. Spence (1984).
na sledeći način: „Reč (Logos) večna je, pa ipak, ljudi
je ne razumeju ni kad je prvi put čuju ni posle toga...”
Svi ti izvori ukazuju na važnost reči u kontrolisanju
iskustva. Reči, ti sastavni elementi većine simboličkih
sistema, omogućuju apstraktno mišljenje i povećavaju
kapacitet uma da skladišti stimuluse na koje obraća
pažnju. Bez sistema koji unosi red u podatke, čak će i
najjasnije pamćenje zateći svest u stanju haosa.
Posle imena došli su brojevi i pojmovi, a onda i prva
pravila njihovog kombinovanja na predvidljive nači-
ne. U VI veku pre nove ere Pitagora i njegovi učenici
poduhvatili su se ogromnog zadatka uvođenja reda,
pokušavajući da dođu do zajedničkih numeričkih za-
kona koji bi povezali astronomiju, geometriju, muziku
i aritmetiku. Ne treba se čuditi što je njihov rad bilo
teško razlikovati od religije, s obzirom na to da su po-
kušali da ostvare slične ciljeve: da pronađu način da
izraze strukturu univerzuma. Dve hiljade godina ka-
snije, Kepler i Njutn su i dalje u potrazi za istim.
Teorijsko mišljenje nikad nije potpuno izgubilo sli-
kovne, na-mozgalicu-nalik kvalitete najranijih zago-
netki. Na primer, Arhitas, filozof i glavnokomandujući
grada-države Tarent (sada u južnoj Italiji) iz IV veka
pre nove ere, dokazao je da univerzum nema granice
tako što se zapitao: „Pretpostavimo da sam došao do
spoljnih granica univerzuma. Ako sada zabodem štap
preko te granice, na šta ću naići?” Arhitas je mislio da
štap mora biti projektovan u prostor. No u tom sluča-
ju bi postojao prostor izvan granica univerzuma, što
znači da univerzum nema granica. Ukoliko Arhitasovo
rezonovanje izgleda primitivno, korisno je prisetiti se
Ajnštajnovih intelektualnih eksperimenata kojima se
služio da sebi objasni kako deluje relativitet (satovi vi-
đeni iz vozova koji se pomeraju različitom brzinom), pa
ćemo videti da se oni i nisu toliko razlikovali.13
Pored priča i zagonetki, sve civilizacije su postepeno
razvile sistematičnija pravila kombinovanja informacija
u obliku geometrijskih predstava i formalnih doka-
za. Pomoću takvih formula postalo je moguće opisati
kretanje zvezda, precizno predvideti cikiuse godišnjih
doba i iscrtati tačnu mapu Zemlje. Iz tih pravila izra-
slo je apstraktno znanje i, konačno, ono što poznajemo
kao eksperimentalnu nauku.
Ovde je važno naglasiti činjenicu koja se suviše če-
sto gubi iz vida: filozofija i nauka izmišljene su i cvetale
su zato što je mišljenje prijatno. Da mislioci zaista nisu
uživali u osećaju reda koji im u svesti stvara upotreba
silogizama i brojeva, malo je verovatno da bismo sada
imali discipline kao što su matematika i fizika.
Ova tvrdnja, međutim, prkosi većini savremenih te-
orija o razvoju kulture. Istoričari zadojeni različitim va-
rijantama učenja materijalističkog determinizma sma-
traju da misao oblikuje ono što ljudi moraju da čine da
bi preživeli. Razvoj aritmetike i geometrije, na primer,
gotovo isključivo se objašnjava potrebom za preciznim
astronomskim znanjem i za tehnoiogijom navodnjava-
nja koja je bila od neprocenjivog značaja za održavanje
velikih „vodoprivrednih civilizacija” smeštenih duž to-
ka velikih reka kao što su Tigar, Eufrat, Ind, Jang Ce
i Nil.14 Ti istoričari su, naime, svaki kreativni korak

13 O Arhitasu i njegovim misaonim eksperimentima up.

Santilliana (1961/1970, str. 63).
14 Wittfogel (1957) daje briljantno materijalističko obja-
šnjenje razvoja nauka (kao i političkih oblika) na osnovu pret-
hodnog razvoja tehnika navodnjavanja.
tumačili kao proizvod spoljašnjih sila, bile one ratovi,
prenaseljenost, teritorijalne pretenzije, tržišni uslovi,
tehnološka potreba ili borba za klasnu prevlast.
Spoljašnje sile su veoma značajne u određivanju ko-
je će nove ideje, u mnoštvu onih koje su na raspola-
ganju, biti izabrane-, one, međutim, nisu u stanju da
objasne njihovo stvaranje. Na primer, savršeno je tačno
da su razvoj i primena znanja o atomskoj energiji bili
neverovatno ubrzani borbom na život i smrt za prvu
atomsku bombu između Nemačke, na jednoj strani, i
Engleske i Sjedinjenih Država, na drugoj. Ipak, nauka
koja je stvorila osnovu nuklearne fisije veoma je malo
dugovala ratu; nju je omogućilo znanje pohranjeno u
mirnijim okolnostima - na primer, u prijateljskoj raz-
meni ideja koju su evropski fizičari godinama obavljali
u bašti pivnice koju je Nilsu Boru i njegovim kolegama
naučnicima ustupila pivara u Kopenhagenu.
Veliki mislioci uvek su bili motivisani uživanjem
u razmišljanju pre nego materijalnim nagradama koje
su njime mogli dobiti.15 Demokrit, jedan od najorigi-

15 Tezu da su novi kulturni proizvodi razvijeni više zbog

uživanja nego iz potrebe zastupa Csikszentmihalyi (1988). Ovo
izgleda tačno čak i u slučaju uvođenja takvih osnovnih tehnika
kao što je korišćenje metala: ,,U nekoliko regiona u svetu prime-
ćeno je, naročito u slučaju metalurških inovacija, da su se novi
materijali poput bronze i drugih metala prvobitno koristiLi zbog
svojih novih i privlačnih karakteristika, a tek kasnije zbog svoje
praktičnosti. (...) Bili su zanimljivi zbog pogodnosti za izradu
ličnih ukrasa i ornamenata kojima je njihov vlasnik privlačio
pažnju i podizao svoj ugled” (Renfrew 1986, str. 144-146).
Huizinga (1939/1970) smatrao je da su institucije poput re-
ligije, prava, vlade i oružanih snaga izvorno nastale kao oblici
igre, ili igara, i tek postepeno postajale krute i ozbiljne. Slično
nalnijih antičkih mislilaca, uživao je veliko poštova-
nje svojih sugrađana iz Abdere. Oni, međutim, nisu
imali nikakvu predstavu o tome šta Demokrit radi.
Gledajući ga kako danima sedi zadubljen u misli, za-
ključili su da se ponaša neprirodno te da je sigurno
bolestan. Poslali su po čuvenog lekara Hipokrata ne bi
li on dokučio šta muči njihovog mudraca. Nakon što je
Hipokrat, koji nije bio samo dobar lekar već i mudrac,
porazgovarao s Demokritom o apsurdnostima života,
umirio je njegove sugrađane dijagnozom da je filozof,
ako išta, samo suviše duševno zdrav. On nije gubio
svoj um; bio je izgubljen u misaonom toku.
Sačuvani fragmenti Demokritovih spisa ilustruju
koliko je zadovoljstva taj filozof nalazio u razmišlja-
nju: „Uvek je božanski razmišljati o nečem lepom i
o nečem novom”; „Sreća ne počiva u moći ili novcu;
ona leži u ispravnosti i svestranosti”; „Radije bih otkrio
jedan istinski uzrok nego osvojio persijsko carstvo.”
Zato ne iznenađuje što su neki od njegovih prosvetlje-
nijih savremenika zaključili da Demokrit ima veselu
narav i rekli da je „veselost, a često i poverenje, to jest
svest lišenu straha, nazivao najvišim dobrom”. Drugim
rečima, uživao je u životu jer je naučio da kontroliše
svoju svest.*16
Demokrit nije bio ni prvi ni poslednji mislilac izgu-
bljen u toku misli. Filozofi su često smatrani „odsut-

tome, Max Weber (1930/1958) ukazivao je da je kapitalizam za-

počeo kao avanturistička igra preduzimača i da je tek kasnije,
kada su njegove prakse ozakonjene pravom i konvencijama, po-
stao „gvozdeni kavez”.
16 U vezi s anegdotama o Demokritu, up. Santilliana
(1961/1970, str. 142).
nima duhom”, što naravno ne znači da su izgubili pa-
met već da su se privremeno okrenuli od svakodnevne
stvarnosti kako bi boravili među simboličkim oblicima
svoje omiljene oblasti saznanja. Kada je Kant navod-
no spustio svoj sat u lonac kipuće vode zadržavajući u
ruci jaje kako bi izmerio vreme njegovog kuvanja, sva
njegova psihička energija verovatno je bila uložena u
dovođenje apstraktnih misli u harmoniju, ne ostavlja-
jući nimalo slobodne pažnje za zadovoljenje slučajnih
zahteva konkretnog sveta.
Suština je u tome da je igranje idejama izuzetno uz-
budljivo. Ne samo filozofija već i pojava novih naučnih
ideja hrani se uživanjem koje pojedinac dobija od stva-
ranja novog načina za opisivanje stvarnosti. Sredstva
koja omogućuju tok misli zajedničko su vlasništvo i
sastoje se od znanja zapisanog u knjigama dostupnim u
školama i bibliotekama. Osoba koja je dobro upućena
u konvencije poezije ili pravila diferencijalnog računa
može razviti nezavisnost od spoljašnje stimulacije. Ona
je u stanju da stvara uređene nizove misli nezavisno od
toga šta se dešava u spoljašnoj stvarnosti. Kada osoba
nauči neki simbolički sistem dovoljno dobro da može
da ga koristi, ona je u svom umu izgradila prenosiv,
samodovoljan svet.
Posedovanje kontrole nad takvim internalizovanim
simboličkim sistemima nekom, ponekad, može spasti
život. Tvrdi se, na primer, da na Islandu ima više pe-
snika po glavi stanovnika nego bilo gde na svetu zato
što je recitovanje saga postalo način da Islanđani drže
svoju svest uređenom u okruženju koje je krajnje nepri-
jateljsko za ljudsko postojanje. Vekovima Islanđani ne
samo da čuvaju u sećanju stihove epova koji beleže dela
njihovih predaka, već im dodaju i nove. Izolovani u le-
denoj islandskoj noći, pevušili bi svoje pesme skupljeni
oko vatre u kolibama, dok su napolju zavijali vetrovi
beskrajnih arktičkih zima. Da su sve te noći proveli u
tišini slušajući podrugljivi vetar, umovi bi im se uskoro
ispunili užasom i beznađem. Ovladavajući uređenim
kadencama metrike i rime i uokvirujući doživljaje iz
svojih života u verbalne predstave, uspeii su da preu-
zmu kontrolu nad svojim iskustvima. Suočeni s hao-
tičnim snežnim olujama, stvorili su pesme koje imaju
oblik i smisao. U kojoj meri su sage pomogle Islanđa-
nima da izdrže? Da li bi preživeli i bez njih? Nemamo
načina da sa sigurnošću odgovorimo na ta pitanja. A
ko bi se usudio i da pokuša da eksperimentiše?17
Slični uslovi potvrđuju se i kada se pojedinci izne-
nada otrgnu od civilizacije i nađu u onim ekstremnim
situacijama koje smo ranije opisali, situacijama kao što
su koncentracioni logori ili polarne ekspedicije. Kad
god spoljašnji svet odbije da ponudi imalo milosti,
unutrašnji simbolički sistem može postati spasono-
san. Tada je svako ko je u posedu prenosivih pravi-
la za um u ogromnoj prednosti. U uslovima krajnjih
lišavanja pesnici, matematičari, muzičari, istoričari i
stručnjaci za Bibliju izdizali su se kao ostrva zdravog
razuma okružena talasima haosa. Sličan sistem podr-
ške u izvesnoj meri imaju poljoprivrednici koji poznaju
život polja, ili šumski radnici koji razumeju šumu, ali
budući da njihovo znanje nije toliko apstraktno ko-
dirano, njima je za ostvarenje kontrole potrebno više
interakcije sa aktuelnim okruženjem.

17 Za uvod u islandske sage, up. zbirku Skulija Johnsona

(1930).
 Nadajmo se da niko od nas neće biti prinuđen da
priziva simboličke veštine kako bi preživeo koncen-
tracione logore ili jeziva arktička iskušenja. Ipak, uvek
imati pri sebi skup pravila kojima um može da operiše
velika je prednost i u normalnom životu. Ljudi koji
nisu internalizovali neki simbolički sistem odveć la-
ko postaju zatočenici medija. Njima lako manipulišu
demagozi, smiruju ih zabavljači svih vrsta i iskorišća-
va svako ko ima nešto za prodaju. Ako smo postali
zavisni od televizije, droga ili slatkorečivih poziva na
političko ili religijsko spasenje, to je zato što imamo
tako malo onoga u čemu bismo našli pribežište, tako
malo unutrašnjih pravila koja bi štitila naš um od pre-
uzimanja od onih koji tvrde da imaju odgovore. Um
koji nema kapacitet da se pobrine za vlastite informa-
cije biva uvučen u nemarnost i besciljnost. U svakom
pojedincu počiva moć da odluči da li će red u njego-
vom umu biti uspostavljen spolja, na načine nad koji-
ma nema nikakvu kontrolu, ili će taj red biti rezultat
unutrašnjeg obrasca koji organski izrasta iz njegovih
vlastitih veština i znanja.

Igra rečima

Kako se započinje sa ovladavanjem nekim simbo-

ličkim sistemom? To, naravno, zavisi od toga koji smo
domen mišljenja zainteresovani da istražimo. Videli
smo da najstariji i, možda, najosnovniji skup pravi-
la upravlja upotrebom reči. Reči i dan-danas pružaju
brojne prilike za ulazak u tok, na različitim nivoima
složenosti. Donekle trivijalan, ali ipak slikovit primer
predstavljaju ukrštene reči. Mnogo toga govori u pri-
log ovoj popularnoj razbibrizi, koja u svom najboljem
obliku podseća na prastara nadmetanja u odgonetanju
zagonetki. Jeftina je i uvek pri ruci, izazovi koje pruža
mogu biti fino gradirani pa u njoj mogu da uživaju i
početnici i stručnjaci, dok rešenje stvara osećaj ugod-
nog reda koji daje zadovoljavajuće osećanje ispunjenja.
Mnogima od onih koji su zarobijeni u aerodromskim
čekaonicama, vozom putuju na posao ili jednostavno
žele da prijatno provedu nedeljno pre podne, ukrštene
reči pružaju priliku da dožive blago stanje toka. Među-
tim, ako smo ograničeni samo na rešavanje ukrštenih
reči, ostaćemo zavisni od spoijašnjeg stimulusa: od iza-
zova koji nam obezbeđuje sastavljač nedeljnog novin-
skog dodatka. Ako hoćemo da u tom domenu budemo
istinski autonomni, bolja alternativa je da osmislimo
vlastite ukrštene reči. Tada više nema potrebe za spo-
ija nametnutim obrascem; potpuno smo slobodni. A
i uživanje je dublje. Nije previše teško naučiti kako se
sastavljaju ukrštene reči; poznajem osmogodišnje dete
koje je, nakon malo vežbanja na nedeljnim zagonet-
kama iz Njujork Tajmsa, počeio da sastavlja vlastite,
sasvim pristojne ukrštene reči. Naravno, kao i sa sva-
kom veštinom vrednom usavršavanja, i ova u početku
zahteva ulaganje psihičke energije.
Suštastveniji potencijal korišćenja reči za unapređe-
nje našeg života počiva u izgubljenoj umetnosti kon-
verzacije. Utilitarističke ideoiogije u dva prošla veka
ubedile su nas da je giavna svrha razgovora prenošenje
korisnih informacija. Zato danas cenimo jednostavnu
i jasnu komunikaciju koja prenosi praktično znanje, a
sve ostaio smatramo ispraznim gubljenjem vremena.
To je, u krajnjem ishodu, dovelo do toga da su ijudi
postali gotovo nesposobni da razgovaraju izvan vrlo
uskih tema svog trenutnog interesovanja i specijaliza-
cije. Samo neki od nas mogu da shvate entuzijazam
kalifa Ali Ben Alija koji je pisao: „Prefinjen razgovor,
to je rajska bašta.” Šteta, jer bi se moglo dokazati i da
glavna funkcija konverzacije nije završavanje poslova
već poboljšanje kvaliteta iskustva.
Peter Berger i Tomas Lukman, uticajni sociolozi-
fenomenolozi, napisali su da se naš osećaj za univer-
zum u kojem živimo drži zahvaljujući konverzaciji.18
Kad poznaniku koga ujutru sretnem kažem „Lep dan”,
sigurno mu ne prenosim prvenstveno meteorološku
informaciju - koja bi u svakom slučaju bila suvišna jer
su i njemu na raspolaganju isti podaci — već ostvaru-
jem veliko mnoštvo drugih, neizgovorenih ciljeva. Na
primer, time što mu se obraćam priznajem njegovo
postojanje i izražavam spremnost da budem ljubazan.
Drugo, potvrđujem jedno od osnovnih pravila interak-
cije u našoj kulturi, koja drži da je razgovor o vremenu
bezbedan način uspostavljanja kontakta među ljudima.
Konačno, isticanjem da je vreme „lepo”, indirektno iz-
ražavam da je „lepota” poželjan atribut, što je vrednost
koju obojica delimo. Tako uzgredna primedba postaje
poruka koja pomaže da se sadržaj uma mog poznanika
održi u svom uobičajenom redu. Njegov odgovor: ,,Da,
divno je, zar ne?”, doprineće održavanju reda u mom
umu. Bez ovakvog stalnog potvrđivanja očiglednog,
tvrde Berger i Lukman, ljudi bi brzo počeli da sum-
njaju u stvarnost sveta u kojem žive. Očigledne fraze

18 Za stav o tome da razgovor pomaže održavanju simbolič-

kog univerzuma, up. Berger & Luckman (1967).
koje razmenjujemo, trivijalni govor koji emituju radio
i televizija, uverava nas da je sve u redu, da preovlađuju
uobičajeni uslovi postojanja.
Šteta što se tako velik broj konverzacija upravo tu
i završava. Ipak, kada su reči dobro odabrane, dobro
aranžirane, one u slušaocu proizvode zadovoljavajuće
iskustvo. Bogatstvo rečnika i rečitost spadaju u najva-
žnije kvalifikacije za uspeh nekog poslovnog direktora,
ali ne samo iz utilitarnih razioga. Onaj ko dobro go-
vori obogaćuje svaku interakciju, a to je veština koju
svako može da nauči.
Jedan od načina da se deca poduče mogućnostima
reči je njihovo rano iziaganje igrama reči. Igre reči i
dvostruka značenja reči mogu prefinjenim odraslima
delovati kao najniži oblik humora, ali oni deci pružaju
teren pogodan za vežbu kontrole jezika. Sve što je po-
trebno jeste da priiikom razgovara s detetom obratimo
pažnju i, čim se ukaže priiika - to jest, mogućnost da
se neka reč ili izraz protumače na alternativan način -
promenimo značenjski okvir i pretvaramo se da tu reč
razumemo u tom drugom smislu.
Kada deca prvi put shvate da izraz „imati baku za
večeru” može značiti da će baka biti ili gost iii „poslu-
ženje”, to će biti pomaio zbunjujuće, baš kao i fraza
poput „imati žabu u grlu”*. U stvari, remećenje propi-
sanih očekivanja u vezi sa značenjem reči u početku
može biti blago traumatično, ali deca vrlo brzo shva-
taju i uzvraćaju ravnom merom, učeći da smisao reči
izokrenu kao perece. Na taj način uče da uživaju u

,,To have a frog in one’ s throat”, neformalan izraz u znače-

nju „promuknuti”. - Nap. red..
kontroli reči; to će im, kada odrastu, pomoći da pono-
vo ožive izgubijenu umetnost konverzacije.
Najvažniji oblik kreativne upotrebe jezika, već ne-
koliko puta pomenut u prethodnim kontekstima, jeste
poezija. Stih je idealan za oblikovanje svesti jer ospo-
sobljava um da iskustva pohranjuje u kondenzovanom
i transformisanom obliku. Svake večeri pročitati po-
nešto iz knjige poezije za um je isto što i gimnastika
za telo — način da ostanemo u formi. Ne mora to biti
„velika” poezija, barem ne u početku. Nije neophodno
ni čitati celu pesmu. Važno je pronaći bar jedan red, ili
stih, koji počinje da peva. Ponekad je dovoljna samo
jedna reč da nam otvori prozor u neki nov pogled na
svet, da pokrene um na unutrašnje putovanje.
I ponovo, nema nikakvog razloga za ostajanje na
nivou pasivnog konzumenta. Svako uz malo discipli-
ne i istrajnosti može da nauči da kroz stih uredi lična
iskustva. Kao što je pokazao Kenet Koh, njujorški pe-
snik i socijalni reformator, čak su i deca iz geta i polu-
pismene starije žene u staračkim domovima u stanju
da, uz minimalnu vežbu, pišu lepu, potresnu poeziju.19
Nema dileme da ovladavanje ovom veštinom pobolj-
šava kvalitet njihovog života. Ne samo da uživaju u
samom iskustvu, već u tom procesu znatno povećavaju
i samopoštovanje.
Slične koristi pruža i pisanje proze. lako prozi ne-
dostaje očigledan red koji nameću metar i rima, ona
je lakše dostupna veština. (Pisati veliku prozu, među-

19 Koch (1970, 1977) divno je opisao način na koji se poezija

može prenositi deci iz geta i starim ljudima u staračkim domo-
vima koji nisu dobili formalno obrazovanje.
tim, verovatno je isto toliko teško kao i pisati veliku
poeziju.)
U današnjem svetu zanemarujemo naviku pisanja
zato što je njeno mesto zauzelo toliko drugih medija
komunikacije. Telefoni i kasetofoni, kompjuteri, fak-
sovi, mnogo su efikasniji u prenošenju vesti. Ako bi
jedini smisao pisanja bilo prenošenje informacija, ono
bi tada i zasluživalo da zastari. Ali smisao pisanja je da
se informacija kreira, a ne samo prenese. U prošlosti
su obrazovani ljudi koristili dnevnike i ličnu korespon-
denciju da bi svoje doživljaje pretočili u reči, što im je
omogućavalo da se nadnesu nad ono što im se tokom
dana dogodilo. Neverovatno detaljna pisma koja su pi-
sali toliki viktorijanci primer su načina na koji ljudi iz
uglavnom slučajnih događaja koji okrznu njihovu svest
stvaraju uređene obrasce. Materijal kakav zapisujemo
u dnevnik i pisma ne postoji pre nego što se zapiše.
Upravo spor proces mišljenja koje organski izrasta i
koji je uključen u pisanje omogućuje idejama da izbiju
u prvi plan.
Ne tako davno bilo je prihvatljivo biti pesnik ama-
ter ili esejist. Danas, ako čovek pisanjem ne zarađuje
novac (koliko god to malo bilo), na tu se aktivnost
gleda kao na tračenje vremena. Smatra se krajnje sra-
motnim da čovek iznad dvadeset godina uživa u pisa-
nju stihova ukoliko za to nije plaćen. A ukoliko nije
izuzetno talentovan, i nema nikakve svrhe da piše u
nadi da će zaraditi mnogo para ili postati slavan. No
nikad nije uzalud pisati iz unutrašnjih pobuda. Pre
svega, pisanje pruža umu disciplinovano sredstvo iz-
ražavanja. Ono omogućava čoveku da zabeleži doga-
đaje i iskustva kako bi se oni u budućnosti mogli lako
prizvati i ponovo proživeti. Ono je sredstvo analize i
razumevanja iskustva, komunikacija sa sobom koja u
njih unosi red.
Mnogi su u poslednje vreme komentarisali činjeni-
cu da pesnici i dramski pisci kao grupa pokazuju neo-
bično ozbiljne simptome depresije i drugih afektivnih
poremećaja.20 Možda je razlog što im je pisanje postalo
glavno zanimanje taj da im je svest u neobičnoj meri

20 U najmanju ruku od romantizma nadalje, umetnici svih

tipova smatrani su „mučenicima” ili „opsednutim demonima”.
Postoje prihvatljivi dokazi da mnogi moderni pisci i umetnici
pate od depresivnih i opsesivnih simptoma (up. Alvarez, 1973,
Berman 1988, Csikszentmihalyi & Matson 1980). U posled-
nje vreme se mnogo piše i o vezi manične depresije i literarne
kreativnosti (Andreasen 1987, Richards i dr. 1988). Vrlo je, me-
đutim, moguće da je ta veza između psihičke entropije i umet-
ničke kreativnosti rezulatat specifičnih kulturnih očekivanja i
nezgodne strukture uloge umetnika, to jest da nije neizostavno
prirođena umetnosti i kreativnosti. Drugim rečima, ako jedan
umetnik, da bi preživeo u određenoj društvenoj sredini, mo-
ra da izdrži nesigurnost, zanemarivanje, ismevanje i odsustvo
zajedničkih ekspresivnih simbola, vrlo je verovatno da će se te
nepovoljne okolnosti odraziti na njegovu psihu. Vazari je, 1550.
godine, bio jedan od prvih koji je izrazio zabrinutost za ličnost
mladih italijanskih umetnika toga doba, koje je već bilo pod
uticajem manirizma, prethodnika baroka i romantizma, koji
su ispoljavali „određene elemente neobuzdanosti i ludila”, zbog
čega su delovali „čudno i ekscentrično”, što nije bio slučaj sa
ranijim umetnicima (Vasari, 1550/1959, str. 232). U ranijim
periodima, na primer u hiljadugodišnjim periodima egipatske
civilizacije, ili u srednjem veku, umetnici su očigledno bili sa-
svim ugodno i dobro prilagođeni (Hauser 1951). Naravno, ima i
nekoliko novijih primera velikih umetnika, kao što su J. S. Bah,
Gete, Dikens ili Verdi, koji opovrgavaju postojanje nužne pove-
zanosti kreativnosti i neuroze.
pritisnuta entropijom; pisanje tada postaje terapija za
stvaranje kakvog-takvog reda u njihovim konfuznim
osećanjima. Moguće je da je stvaranje svetova od reči,
svetova u kojima se mogu neusiljeno kretati, brišući iz
uma postojanje uznemirujuće stvarnosti, jedini način
na koji su pisci u stanju da dožive tok. Međutim, kao
i svaka druga aktivnost toka, pisanje koje se pretvori u
zavisnost postaje i opasno: ono primorava pisca da se
preda ograničenom spektru iskustva zatvarajući pritom
druge mogućnosti za izlaženje na kraj s događajima.
Ali ako se upotrebi za kontrolu iskustva, ne dozvolja-
vajući da ono kontroliše um, pisanje postaje sredstvo
beskrajne finoće i bogatih nagrada.

Sklapanje prijateljstva sa Klio

Ako je Sećanje bilo majka kulture, njena najstari-

ja kćer bila je Klio, ,,ona koja obznanjuje”. U grčkoj
mitologiji Klio je bila zaštitnica istorije, odgovorna za
vođenje evidencije o prošlim događajima. lako istoriji
nedostaju jasna pravila koja drugim mentalnim ak-
tivnostima kao što su logika, poezija ili matematika,
obezbeđuju toliko uživanja, ona poseduje svoju nedvo-
smislenu strukturu uspostavljenu nepovratnim sledom
događaja u vremenu. Posmatranje, beleženje i pohra-
njivanje sećanja i na maie i na velike životne događaje
jedan je od najstarijih i najdostatnijih načina da se u
svest unese red.
U izvesnom smislu, svako je istoričar svog ličnog
postojanja. Sećanja iz detinjstva, zbog svoje emocio-
nalne moći, postaju ključni elementi koji određuju vr-
stu odrasle osobe u koju ćemo izrasti, kao i način na
koji će funkcionisati naš um.21 Psihoanaliza u velikoj
meri predstavlja pokušaj da se u iskrivljeno prikazanu
istoriju našeg detinjstva unese red. Taj zadatak osmi-
šljavanja prošlosti ponovo postaje važan u starijim go-
dinama. Erik Erikson je smatrao da poslednji stadijum
ciklusa ljudskog života obuhvata zadatak ostvarivanja
„integriteta”, ili mirenja onoga što je čovek tokom
života ispunio s onim što je propustio da ispuni, te
stvaranje smislene priče koju može da nazove svojom.
„Istorija”, pisao je Tomas Karlajl, „jeste srž bezbrojnih
biografija.”
Pamćenje prošlosti nije samo sredstvo stvaranja i
očuvanja ličnog identiteta; ono može biti proces u ko-
jem se i te kako može uživati. Ljudi vode dnevnike,
čuvaju fotografije, prave slajdove i video snimke za
porodičnu upotrebu te skupljaju suvenire i uspome-
ne koje pohranjuju u svojim kućama kako bi izgradili
svojevrsni muzej života svoje porodice, čak i ako slučaj-
ni posetilac može biti nesvestan većine tih istorijskih
referenci.22 On ne mora da zna da je slika u dnevnoj
sobi važna zato što su je vlasnici kupili na bračnom

21 Delimično pod uticajem Eriksonovih psihobiografskih

prikaza života Hitlera, Gorkog, Lutera i Gandija (1950, 1958,
1969), interesovanje za „ličnu priču” postalo je dominantno u
razvojnoj psihologiji životnog toka (up. Cohler 1982; Freeman
1989; Gergen & Gergen 1983, 1984; Mc Adams 1985; Robin-
son 1988; Sarbin 1986; Schafer 1980). Prema tom pristupu,
najbolje ćemo moći da predvidimo šta će neka osoba činiti u
budućnosti ako saznamo kako ona vidi svoju prošlost.
22 Csikszentmihalyi & Rochberg-Halton (1981) ispitivali su
više od tri stotine članova trogeneracijskih porodica u okolini
putovanju u Meksiku, da je tepih u hodniku vredan
jer je poklon od omiljene bake i da se izlizana sofa na
zatvorenoj terasi čuva zato što su se na njoj hranila de-
ca dok su bila bebe.
Posedovanje zapisa o prošlosti i te kako može do-
prineti kvalitetu života. On nas oslobađa tiranije sa-
dašnjosti i omogućuje svesti da se ponovo osvrne na
prošla vremena. Omogućuje da se izaberu i u pamće-
nju sačuvaju događaji koji su posebno ugodni i zna-
čajni, te tako „kreira” prošlost koja će nam pomoći da
se uhvatimo ukoštac sa budućnošću. Naravno, takva
prošlost možda nije doslovno istinita. Ali u sećanju
prošlost nikada i ne može biti dosiovno istinita: ona
se neprestano mora doterivati, prepravljati, a pitanje
je samo da li nad tim doterivanjem preuzimamo krea-
tivnu kontrolu.
Većina nas ne razmišlja o sebi kao o istoričarima
amaterima. No čim postanemo svesni da je uređivanje
događaja u vremenu neophodan deo bivanja svesnim
bićem, štaviše, da je to zadatak u kojem se da uživati,
tada od njega možemo napraviti mnogo zanimljivi-
ji posao. Kao aktivnost toka, istorija se može upra-
žnjavati na nekoliko nivoa. Najličniji nivo obuhvata
jednostavno vođenje dnevnika. Sledeći je beleženje
porodične hronike, pri čemu se što je više moguće za-
lazi u prošlost. Ali nema razloga da se tu stane. Neki
ljudi svoje interesovanje proširuju na etničku grupu
kojoj pripadaju i počinju da skupljaju relevantne knjige
i uspomene. Uz dodatni napor, mogu početi da bele-

Čikaga. Od njih se tražilo da ispitivačima pokažu svoje omiljene

predmete i objasne zašto su im oni omiljeni.
že sopstvene utiske iz prošlosti, postajući tako „pravi”
istoričari amateri.
Drugi, opet, razvijaju interesovanje za istoriju za-
jednice u kojoj žive, bilo to susedstvo ili država, tako
što čitaju knjige, posećuju muzeje i učlanjuju se u isto-
ričarska udruženja. Ili se pak usmeravaju na određe-
ni aspekt prošlosti: na primer, moj prijatelj koji živi u
divljim predelima zapadne Kanade bio je fasciniran
„ranom industrijskom arhitekturom” tog dela sveta i
postepeno je o njoj naučio dovoljno da uživa u puto-
vanjima do zabačenih pilana, livnica i oronulih žele-
zničkih skladišta, gde je, zahvaljujući svom znanju, bio
kadar da vrednuje i ceni sitnice koje bi svako drugi
odbacio kao gomilu đubreta.
Suviše često smo skloni da u istoriji vidimo turob-
nu listu podataka koju treba memorisati, hroniku koju
su, vlastite zabave radi, utemeljili stari naučnici. To je
oblast koju možda možemo tolerisati, ali ne i voleti; to
je predmet koji učimo da bi nas smatrali obrazovani-
ma, ali ćemo ga učiti nerado. Ako je tako, istorija ne
može mnogo učiniti na unapređenju kvaliteta života.
Znanje koje se shvata kao kontrolisano spolja nerado se
stiče i ne donosi nikakvu radost. Ali čim osoba izabere
aspekte prošlosti koje smatra posebno zanimljivim i
odluči da traga za njima, usredsređujući se na izvore i
detalje koji za nju lično imaju smisla te beležeći nalaze
u vlastitom stilu, učenje istorije može postati potpuna
aktivnost toka.
 Radosti nauke

Nakon čitanja prethodnog dela, možda ćete sma-

trati malo nategnutom tvrdnju da svako može postati
istoričar-amater. Ali ako raspravu prebacimo na drugi
teren, možemo li zaista zamisliti da laik postane na-
učnik-amater? Na kraju krajeva, mnogo puta smo čuli
da je u ovom veku nauka postala visokoinstituciona-
lizovana aktivnost čija je glavna delatnost ograničena
na društvo velikih. Da bi se preživelo na granicama
biologije, hemije ili fizike, potrebne su preterano opre-
mljene laboratorije, ogromni budžeti i veliki timovi
istraživača. Ako je cilj nauke da se dobije Nobelova
nagrada ili pak, u visokokompetitivnoj areni date di-
scipline, izmami priznanje kolega profesionalaca, tada
je istina da su krajnje specijalizovani i skupi putevi ba-
vljenja naukom možda jedine alternative.
U stvari, ovaj scenario „visokog intenziteta”, koji
se zasniva na modelu lančanog načina istraživanja, ne
opisuje precizno ono što vodi uspehu u „profesional-
noj” nauci. Nije istina, bez obzira na to šta bi zagovor-
nici tehnokratije želeli da verujemo, da se prodori u
nauci događaju isključivo u timovima u kojima je svaki
istraživač obučen u veoma uskom polju istraživanja i
gde je za testiranje novih ideja na raspolaganju najsofi-
sticiranija oprema. Niti je istina da se do velikih otkri-
ća dolazi samo u centrima opskrbljenim finansiranjem
na najvišem novou. Ti uslovi mogu da pomognu u te-
stiranju novih teorija, ali su za cvetanje kreativnih ideja
uglavnom irelevantni. Ljudima i dalje dolaze nova ot-
krića na način na koji su dolazila i Demokritu dok je
izgubljen u mislima sedeo na tržnici svoga grada. Ona
dolaze ljudima koji toliko uživaju u igranju idejama
da konačno zabasaju s one strane granica poznatog i
zateknu se u istraživanju nepoznate teritorije.
Da naučnicima nije pružalo uživanje, nemoguće
bi bilo čak i zanimanje za „normalnu” nauku (kao
suprotnost onoj „revolucionarnoj” ili kreativnoj). U
svojoj knjizi Struktura naučnih revolucija, Tomas Kun
predlaže nekoliko razloga iz kojih je nauka „fascinant-
na”. Prvo, „fokusirajući pažnju na mali raspon relativ-
no ezoteričnih problema, paradigma (ili teorijski pri-
stup) prisiljava naučnike da neki deo prirode istraže
do detalja i dubina koji bi inače bili nezamislivi”. Tu
koncentraciju omogućuju „pravila koja ograničavaju
i prirodu prihvatljivih rešenja i korake pomoću kojih
se do njih dolazi”. Naučnik angažovan u „normalnoj”
nauci nije motivisan nadom u transformisanje znanja,
nalaženje istine iii poboljšanje uslova života, tvrdi Kun.
Naprotiv, „izazov mu predstavlja uverenje da će, ako
samo bude dovoljno vešt, uspeti da reši zagonetku ko-
ju niko pre njega nije rešio, ili bar ne tako dobro”. On
takođe tvrdi: „Fascinacija normalnom istraživačkom
paradigmom... takva je da, iako se njen ishod može
anticipirati... način dostizanja tog ishoda u velikoj meri
ostaje pod sumnjom. (...) Čovek koji uspe dokazuje se
kao stručnjak za rešavanje zagonetke, a važan deo ono-
ga što ga obično pokreće jeste sam izazov zagonetke.”23

23 Pomenuta četiri citata uzeta su iz: Thomas Kuhn, The

Structure ofScientific Revolutions 1962, str. 24, 38, 38 i 36. Jed-
no od najuzbudljivijih obećanja teorije toka u tome je što ona
može da pomogne da objasnimo zašto su određene ideje, prakse
i proizvodi prihvaćeni, dok su drugi neprimećeni ili zaboravljeni
- budući da na tom polju istorija ideja, institucija i kultura de-
Nije ni čudo da se naučnici često osećaju kao P. A.
M. Dirak, fizičar koji je ovako opisao razvoj kvantne
mehanike dvadesetih godina XX veka: ,,To je bila igra,
vrlo interesantna igra.” Kunov opis privlačnosti nauke
podseća na izveštaje koji objašnjavaju zašto su rešavanje
zagonetki, alpinizam, jedrenje, šah iii bilo koja druga
aktivnost toka toliko vredni.
Ako su „normalni” naučnici motivisani izazovnom
intelektualnom zagonetkom s kojom se suočavaju u
svom radu, uživanje još više pokreće „revolucionarne”
naučnike — one koji su se otrgli postojećim teorijskim
paradigmama kako bi skovali nove. Divan primer u
tom smislu predstavlja Subrahmanjan Čandrasekar,
astrofizičar čiji je život već dobio mitske dimenzije.
Kada je, 1933. godine, kao mlad čovek napustio Indiju
na sporom brodu koji je iz Kalkute plovio za Englesku,
ispisao je model zvezdane evolucije koji je s vremenom
postao osnova teorije crnih rupa. No njegove su ide-
je bile toliko čudne da ih naučna zajednica dugo nije
prihvatala. Konačno ga je angažovao Čikaški univer-
zitet, gde je u relativnoj povučenosti nastavio sa svojim
izučavanjima. Njegovu posvećenost radu najbolje ilu-
struje jedna anegdota. Pedesetih godina Čandrasekar
je boravio u Zalivu Vilijams, u državi Viskonsin, gde
je smeštena glavna astronomska univerzitetska opser-
vatorija, stotinak kilometara udaljena od univerziteta.

luje gotovo isključivo u okviru paradigme prožete ekonomskim

determinizmom. Pored toga, moglo bi biti izazovno razmotriti
način na koji uživanje koje ljudi izvlače ili anticipiraju iz različi-
tih tokova akcije usmerava istoriju. Početak razmišljanja u tom
pravcu predstavlja analiza Isabele Csikszentmihalyi o razlozima
uspeha jezuitskog reda u XVI i XVII veku (1988).
Te zime, on je po rasporedu trebalo da drži predavanja
na naprednom seminaru iz astrofizike. Pošto su se za
njegov kurs prijavila samo dvojica studenata, očeki-
valo se da Čandrasekar otkaže seminar, umesto da se
izlaže neudobnostima stalnog putovanja. Nije ga otka-
zao, već je dva puta nedeljno vozio do Čikaga i natrag.
Nekoliko godina kasnije, prvi, a potom i drugi od te
dvojice studenata dobio je Nobelovu nagradu za fiziku.
Kad god bi se navela ova priča, pripovedač bi sa žalje-
njem zaključio kako je sramota što tu nagradu nikad
nije dobio njihov profesor. Žaljenju više nema mesta:
godine 1983. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je i
sam Čandrasekar.
Kod ljudi koji se posvećeno igraju idejama, do tih
proboja u načinu mišljenja često dolazi pod vrlo skrom-
nim okolnostima.24 Jedno od najspektakularnijih ot-

24 Bilo bi protivno osnovnoj poruci ove knjige tvrditi da je

iskustvo toka „dobro za Vas” u smislu da pomaže ljudima da
ostvare naučni ili bilo kakav drugi uspeh. Potrebno je uvek iz-
nova naglašavati da je bitan sam kvalitet iskustva što ga pruža
tok, te da je to za dostizanje sreće važnije od bogatstva i slave.
U isto vreme, bilo bi nepošteno zanemariti činjenicu da uspe-
šni ljudi često u neobičnoj meri uživaju u onome što rade. To
može ukazivati da će ljudi koji uživaju u onome što rade to do-
bro i raditi (iako, kao što znamo, korelacija ne mora da znači
i kauzalnost). Maurice Schlick (1934) pre mnogo vremena je
pokazao koliko je uživanje važno za održavanje naučne kreativ-
nosti. U jednoj zanimljivoj novijoj studiji, B. Eugene Griessman
intervjuisao je grupu uspešnih ljudi, počev od Francisa H. C.
Cricka, jednog od dvojice naučnika koji su otkrili dvostruku
spiralu DNK, do Hanka Aarona, Julie Andrews i Teda Turnera.
Petnaestoro od tih slavnih ljudi popunilo je upitnik u kojem je
trebalo da po značaju rangiraju trideset tri crte ličnosti (kao što
krića u poslednjih nekoliko godina jeste teorija super-
provodljivosti. Dvojica protagonista, K. Aleks Miler
i J. Džordž Bednorz, formulisali su principe i obavili
prve eksperimente u laboratoriji IBM-a u Cirihu, ko-
ji, kada je reč o nauci, svakako ne spada u zabačena
mesta, ali ni u „vruće” centre. Nekoliko godina ovi
istraživači nikome nisu davali pristupa svom radu, ne
iz straha da bi im ga neko mogao ukrasti, već zato što
su se plašili da će se kolege smejati njihovim naizgled
suludim idejama. Godine 1987. dobili su Nobelovu
nagradu za fiziku. Supruga Susume Tonegave, koji je
iste godine dobio Nobelovu nagradu za biologiju, svog
muža je opisala kao „osobu na svoju ruku” koja voli su-
mo rvanje zato što je za pobedu u tom sportu, baš kao
i u njegovom poslu, potreban individualan napor, a ne
timski rad.25 Očito da je neophodnost sofisticiranih
laboratorija i ogromnih istraživačkih timova preuveli-
čana. Proboji u nauci još uvek prvenstveno zavise od
kapaciteta jednog mozga.

su kreativnost, kompetencija, stručno znanje), a s obzirom na to

koliko su im pomogle u postizanju uspeha. Stavka koja se naj-
bolje kotirala bila je uživanje u radu (u proseku 9,86 na skali od
deset) (Griessman 1987, str. 294-295).
Drugu indikaciju o tome kako se tok može dovesti u vezu
sa uspehom pružio je rad Larsona (1985, 1988). On je ispitivao
srednjoškolce koji su mesec dana pisali domaći zadatak i našao
da su radove onih učenika koji su se prilikom pisanja dosađivali i
nastavnici ocenili kao dosadne, da su radovi anksioznih učenika
zbrkani, dok je sastave onih koji su uživali u pisanju bilo zado-
voljstvo čitati. Očigledno proizilazi da će osoba koja u nekoj ak-
tivnosti iskusi tok stvoriti nešto što će drugi smatrati vrednijim.
25 Intervju sa Susemu Tonegawom objavljen je u USA To-
day (13. oktobra 1987, str. 2A).
 Nas, međutim, ne treba prvenstveno da zanima
ono što se dešava u profesionalnom svetu naučnika.
„Velika nauka” može da brine sama o sebi, ili bi to bar
morala, s obzirom na svu onu podršku koju dobija još
od kada se ispostavilo da su eksperimenti s cepanjem
atomskog jezgra takav hit. Nas ovde zanima amaterska
nauka, radost koju u posmatranju i beleženju zakona
prirodnih pojava spoznaju obični ljudi. Važno je shva-
titi da su veliki naučnici svoj rad vekovima obavljali
kao hobi zato što su bili zadivljeni metodima koje su
izmislili, a ne što je to bio posao koji je trebalo završi-
ti i što su u igri bile obilne državne subvencije koje je
trebalo utrošiti.
Nikola Kopernik je svoj epohalni opis planetarnog
kretanja usavršio dok je bio kanonik katedrale u Fra-
uenburgu, u Poljskoj. Astronomski posao sigurno nije
bio od pomoći njegovoj karijeri u crkvi, dok su mu veći
deo života glavne nagrade bile estetske prirode: proiz-
lazile su iz jednostavne lepote njegovog sistema u pore-
đenju s glomaznim Ptolomejevim modelom. Galilej je
izučavao medicinu, a sve opasnijem eksperimentisanju
privlačilo ga je uživanje u mozganju o stvarima kao što
su položaj centra gravitacije različitih tvrdih objekata.
Svoja glavna otkrića Isak Njutn je formulisao ubrzo
nakon diplomiranja na Kembridžu 1665. godine, u
vreme kada je taj univerzitet bio zatvoren zbog kuge.
Njutn je morao da provede dve godine u bezbednosti
i dosadi jednog seoskog utočišta, a vreme je ispunjavao
poigravajući se idejama o univerzalnoj teoriji gravita-
cije. Antoan Lavoazije, koji se smatra osnivačem mo-
derne hemije, bio je uključen u poljoprivrednu reformu
i društveno planiranje, ali je najviše uživao u svojim
elegantnim i klasičnim eksperimentima. Luiđi Galva-
ni, koji je obavio bazično istraživanje načina na koji
mišići i nervi provode elektricitet, što je, opet, dovelo
do izuma električne baterije, do kraja života je radio
kao lekar. I Gregor Mendel je bio sveštenik, a ekspe-
rimenti kojima je postavio osnove genetike bili su re-
zultat njegovog hobija - baštovanstva. Kada su Alberta
Mihelsona, prvog Amerikanca koji je dobio Nobelovu
nagradu za nauku, na kraju života upitali zašto je to-
liko vremena posvetio merenju brzine svetlosti, on je,
navodno, odgovorio: „Bilo je tako zabavno.” I, da ne
zaboravimo: Ajnštajn je svoje najuticajnije radove na-
pisao dok je radio kao službenik Svajcarskog zavoda za
patente. Razmišljanjima ovih i mnogih drugih velikih
naučnika, koji se lako mogu navesti, nije predstavljala
prepreku činjenica da nisu bili „profesionalci” u svojoj
oblasti, priznate ličnosti s pravom podrškom. Oni su
jednostavno radili ono u čemu su uživali.
Da li je situacija danas zaista toliko drugačija? Da
li je zaista tačno da osoba bez doktorata, koja ne radi
u jednom od glavnih istraživačkih centara, više ne-
ma nikakve šanse da doprinese napretku nauke? Ili je
to samo jedan od onih, uglavnom nesvesnih pokušaja
mistifikacije kojem neminovno podležu sve uspešne
institucije? Na ta pitanja je teško odgovoriti, delom i
zato što ono što čini „nauku” definišu, naravno, iste
one institucije koje treba da se okoriste svojim mono-
polom.
Nema sumnje da laik nije u stanju da, posredstvom
svog hobija, doprinese istraživanjima koja se obavljaju
na basnoslovno skupim atomskim postrojenjima ili u
oblasti nuklearne magnetne rezonantne spektroskopi-
je. Nauka, međutim, postoji i izvan tih oblasti. Men-
talni okvir zahvaljujući kojem se može uživati u nauci
pristupačan je svakome. On obuhvata radoznalost,
pažljivo posmatranje, disciplinovano beleženje doga-
đaja i nalaženje načina za uočavanje pravilnosti koje se
nalaze u osnovi onoga što se izučava. Zahteva i sprem-
nost da se uči od prethodnih istraživača, uz dovoljno
skepticizma i otvorenosti uma da se odbace verovanja
koja ne podržavaju činjenice.
Ako nauku definišemo u ovom, širem smislu, tada
ima više naučnika amatera nego što mislimo. Neki od
njih svoje interesovanje usmeravaju na zdravlje i po-
kušavaju da. otkriju sve što mogu u vezi s bolešću koja
ugrožava njih ili njihove porodice. Neki, opet, idući
Mendelovim stopama, uče sve što mogu o uzgajanju
domaćih životinja ili stvaranju novih hibrida cveća.
Neki svojim kućnim teleskopima marljivo ponavljaju
osmatranja ranih astronoma. Ima tu i potajnih geologa
koji tumaraju divljinama u potrazi za mineralima, sku-
pljača kaktusa koji pretražuju pustinje ne bi li pronašli
kakav nov primerak, i verovatno na stotine hiljada po-
jedinaca koji su svoje mehaničke sposobnosti usavršili
do granice istinskog naučnog razumevanja.26

26 Zapanjujuća raznovrsnost stvari koje odrasli uče u slo-

bodnom vremenu opisana je u istraživanjima Allena Touha
(1978); up, takođe, i Gross (1982). Jedna od oblasti znanja kojoj
laici nastavljaju da doprinose jeste zdravlje. Često siušamo ka-
ko ljudi (osobito majke) u obrascima zdravlja članova svoje po-
rodice primećuju osobenosti koje, kad se saopšte zdravstvenim
stručnjacima, imaju blagotvorne posledice. Na primer, Berton
Roueche (1988) piše o ženi iz Nove Engleske koja je, zapanjena
činjenicom da njen sin i mnogi njegovi prijatelji pate od artri-
tičnog bola u kolenu, alarmiraia lekare skrećući im pažnju na tu
sumnjivu koincidenciju. Na osnovu njenih informacija istraži-
 Ono što te ljude sprečava da dalje razvijaju svoje
sposobnosti jeste uverenje da nikad neće moći da po-
stanu pravi, „profesionalni” naučnici, te da zato svoj
hobi ne treba previše ozbiljno da shvataju. Ali nema
boljeg razloga za bavljenje naukom od osećaja reda ko-
ji ona unosi u um tragaoca. Ako je mera prema kojoj
se sudi o njenoj vrednosti tok, a ne uspeh i priznanje,
nauka je tada u stanju da u ogromnoj meri doprinese
kvalitetu života.

Ljubav prema mudrosti

„Filozofija” je nekada značila „ljubav prema mudro-

sti” i ljudi su joj zato posvećivali svoje živote. Danas bi
se profesionaini filozofi stideli da priznaju tako naivnu
koncepciju svog zanata. Filozof danas mora biti speci-
jalista za dekonstrukcionizam ili logički pozitivizam,
stručnjak za ranog Kanta ili kasnog Hegela, episte-
molog ili egzistencijalista - samo ga nemojte gnjaviti
mudrošću. Mnoge ljudske institucije - to je njihova
uobičajena sudbina - započinju kao odgovor na ne-
ke univerzalne probleme dok će, generacijama kasnije,
prevagu nad izvornim problemima odneti problemi
samih tih institucija. Na primer, moderne nacije stva-
raju oružane snage kao odbranu od neprijatelja. Ubrzo,
međutim, armija razvija sopstvene potrebe, sopstvenu
politiku, dotle da najuspešniji vojnik nije neizostavno

vači su „otkrili” Lajmovu bolest, potencijalno ozbiljno oboljenje

koje prenose krpelji.
onaj koji najbolje brani zemlju, već onaj koji pribavlja
najviše novca za vojsku.
Za razliku od „pravih”, profesionalnih filozofa na
univerzitetima, filozofi amateri ne moraju da brinu
o istorijskim bitkama za nadmoć među školama koje
jedna drugoj konkurišu, o politici časopisa i ličnim su-
jetama učenjaka. Oni pažnju mogu da posvete osnov-
nim pitanjima. O kojim je pitanjima reč, prvi je zada-
tak koji treba da razreši filozof amater. Da li ga zanima
šta je za najbolje mislioce iz prošlosti značilo „biti”? Ili
ga više zanima šta čini „dobro” ili „lepo”?
Kao i u svim drugim granama učenja, prvi korak
nakon izbora oblasti koju neko želi da istraži jeste sa-
znanje šta su o toj temi mislili drugi. Čitajući, razgova-
rajući i selektivno slušajući čovek može da stvori ideju
o tome kakvo je stanje u toj oblasti. Još jednom, značaj
ličnog preuzimanja kontrole nad pravcem izučavanja
od samog početka ne može se dovoljno naglasiti. Ako
se čovek oseća primoranim da čita određenu knjigu,
da prati određeni pravac zato što se smatra da tim pu-
tem „treba” ići, učenje će ići ,,uz dlaku”. Ali ako istim
pravcem krene zato što iznutra oseća da je on ispravan,
učenje će biti relativno nenaporno i prijatno.
Kada mu osobite sklonosti u filozofiji postanu ja-
sne, čak se i amater može osetiti primoranim da se u
nečemu specijalizuje. Neko ko se zanima za osnovna
obeležja stvarnosti može biti ponet ontologijom, pa će
čitati Volfa, Kanta, Huserla i Hajdegera. Neko drugi,
ko više razbija glavu pitanjima ispravnog i pogrešnog,
latiće se etike i izučavati moralnu filozofiju Aristote-
la, Tome Akvinskog, Spinoze i Ničea. Zanimanje za
to šta je lepo može voditi istraživanju ideja filozofa-
estetičara kao što su Baumgarten, Kroče, Santajana
i Kolingvud.27 Iako je za razvoj složenosti bilo kojeg
obrasca mišljenja neophodna specijalizacija, odnos iz-
među ciljeva i svrhe uvek mora ostati čist: specijali-
zacija služi tome da se bolje misli; ona nije cilj sam
po sebi. Nažalost, mnogi ozbiljni mislioci svu svoju
mentalnu energiju troše na to da postanu poznati na-
učnici, ali u međuvremenu zaboravljaju početnu svrhu
svog izučavanja.
U filozofiji, kao i u drugim disciplinama, dolazimo
do tačke u kojoj smo spremni da sa statusa pasivnog
potrošača pređemo na status aktivnog proizvođača.

27 Možda bi bilo arogantno predlagati nekakav „spisak za

čitanje” velikih filozofa, ali bi i samo navođenje njihovih imena
bez navođenja izvora takođe bilo povređivanje profesionalnih
skrupula. Pa evo. Nekoliko najplodonosnijih dela u svakoj obla-
sti morala bi biti sledeća: iz ontologije, Vernunftige Gedanken
Christiana von Wolfa, Kantova Kritika čistog ima, Huserlove
Ideje: Opšti uvod u čistu fenomenologiju, te Hajdegerovo Biče i
vreme. U vezi sa dva poslednja navedena dela, možda bi bilo
dobro započeti uvodom u Huserla od Kohaka (1978), te Ko-
lakovskog (1987), i uvodom u Hajdegera od Georga Steinera
(1978/1987). U oblasti etike, svakako ćemo poželeti da se la-
timo Aristotelove Nikomahove etike-, rasprave Tome Akvinskog
o ljudskim postupcima, o navikama i o aktivnom i kontempla-
tivnom životu u Summa Theologica; Etike Benedikta Spinoze; i
S one strane dobra i zla i Genealogije morala Fridriha Ničea. Iz
estetike, Reflections on Poetry Alexandera Baumgartena, Estetike
Benedetta Crocea, The Sence of Beauty Santayane te Colling-
woodovih The principles ofArt. Serija od 54 knjige Great Books
of the Western V'orld, koju je sada redigovao Mortimer Adler
i objavila Encyclopedia Britanica, dobar je uvod u najuticajnije
mislioce naše kulture - prva dva toma Syntopicona, koji sadrže
rezime glavnih ideja knjiga koje slede, mogu biti posebno kori-
sne filozofima amaterima.
Zapisivati svoje uvide u očekivanju da će ih potomci
jednoga dana sa strahopoštovanjem čitati, u većini slu-
čajeva bi bio čin hibrisa, te „uobražene drskosti” koja
je već izazvala toliko nesreće u Ijudskim poslovima. Ali
ako su ideje koje zapisuje filozof amater odgovor na
unutrašnji izazov jasnog izražavanja krupnih pitanja s
kojima se suočava, te pokušaj skiciranja odgovora koji
će pomoći u osmišljavanju njegovog iskustva, tada će
on iz jednog od najtežih i najvrednijih životnih zada-
taka naučiti da izvuče uživanje.

Amateri i profesionalci

Neki pojedinci više vole da se specijalizuju i svu

svoju energiju posvete jednoj aktivnosti, s ciljem da u
njoj dostignu gotovo profesionalni nivo. Oni su skloni
da s visine gledaju na svakog ko nije toliko vešt i posve-
ćen njihovoj specijalnosti kao što su to oni sami. Drugi
se pak radije amaterski bave većim brojem različitih
aktivnosti, izvlačeći iz svake najviše moguće uživanje
i ne postajući stručnjaci ni u jednoj od njih.
Naše donekle iskrivljene stavove prema nivoima po-
svećenosti fizičkim ili mentalnim aktivnostima od-
ražava značenje dveju reči. To su amater i diletant. U
današnje vreme te su etikete pomalo omalovažavajuće.
Amater ili diletant je neko ko nije ,,na nivou”, osoba
koju ne treba uzimati previše ozbiljno, neko čiji su do-
meti znatno ispod profesionalnih standarda. Izvorno
se, međutim, reč „amater”, od latinskog giagola amare,
„voleti”, odnosila na osobu koja voli ono što radi. Slič-
no je i s rečju „diletant”, od latinskog delectare, „nala-
ziti uživanje u nečemu”; njome se označavao neko ko
uživa u datoj aktivnosti. Prvobitno značenje tih re-
či svraćalo je, dakle, pažnju na iskustva pre nego na
postignuća; one su opisivale subjektivne nagrade koje
pojedinci dobijaju samim bavljenjem nečim, ne usred-
sređujući se na to koliko su uspešni u tome. Sudbina
tih dveju reči bolje od bilo čega drugog ilustruje pro-
menu našeg stava prema vrednosti iskustva. Nekada su
pesnik amater ili naučnik diletant izazivali divljenje:
to je značilo da se angažovanjem u takvim aktivnosti-
ma može unaprediti kvalitet života. Ali naglasak se sa
subjektivnog stanja sve više pomerao ka vrednovanju
ponašanja; cene se uspeh, dostignuće, kvalitet izvođe-
nja pre nego kvalitet iskustva. Samim tim je postalo
sramotno biti nazvan diletantom, iako biti diletant
znači dostići ono najvažnije - uživanje koje pružaju
vlastite aktivnosti.
Istina je da vrsta diletantskog učenja koja se ovde
podstiče može biti potkopana čak i lakše od profesi-
onalne učenosti, ukoliko oni koji uče izgube iz vida
ciljeve koji ih motivišu. Laiči koji imaju sebične cilje-
ve ponekad se okreću pseudonauci kako bi unapredili
svoja interesovanja, a njihovi napori se često gotovo ne
mogu razlikovati od napora intrinzično motivisanih
amatera.
Interesovanje za istoriju etničkih rodova, na pri-
mer, lako se može izroditi u traganje za dokazima o
superiornosti nad pripadnicima drugih etničkih gru-
pa. Nacistički pokret u Nemačkoj okrenuo se antro-
pologiji, istoriji, anatomiji, jeziku, biologiji i filozofiji
i od svega toga „sklepao” teoriju o superiornosti ari-
jevske rase. U taj sumnjiv poduhvat „upecali” su se i
profesionalni naučnici, ali njega su pokrenuli amateri,
a pravila po kojima se igralo spadala su u politiku, a
ne u nauku.
Sovjetska biologija unazađena je za čitavu generaci-
ju kada su vlasti odlučile da, umesto da prate rezultate
eksperimenata, na gajenje kukuruza primene pravila
komunističke ideologije. Ideje Lisenka o tome kako će
biljke posađene u području sa hladnom klimom izrasti
izdržljivije i proizvesti još izdržljivije izdanke delovale
su dobro jednom laiku, naročito u kontekstu lenjini-
stičke dogme. Nažalost, putevi politike i putevi kuku-
ruza nisu uvek isti, pa su Lisenkovi napori kulminirali
decenijama gladi.28
Loša konotacija koju su termini amater i diletant s
godinama zaradili umnogome je nastala zamagljiva-
njem razlike između unutrašnjih i spoljašnjih ciljeva.
Amater koji pretenduje na to da zna koliko i profesio-
nalac verovatno je na pogrešnom putu i sprema neku
pakost. Suština postajanja naučnikom amaterom nije
da se takmiči s profesionalcima na njihovom terenu,
već da upotrebi jednu simboličku disciplinu kako bi
proširio mentalne veštine i stvorio red u svesti. Na tom
nivou naučnik amater može se dobro nositi s drugima,
i biti možda čak i delotvorniji od svog kolege profe-
sionalaca. Ali u trenutku kada taj cilj izgube iz vida i
znanje upotrebe uglavnom za podupiranje svog ega ili
postizanje materijalne dobiti, amateri postaju karika-
ture naučnika. Bez vežbanja u disciplini skepticizma
i bez uzajamne kritike, laici koji se odvaže da zađu u

28 Obavešten izveštaj o tome kako su poljoprivredne mere

Lisenka, zasnovane na Lenjinovim dogmama, dovele do nesta-
šica hrane ti Sovjetskom Savezu daje Medvedev (1971). Up., ta-
kođe, i Lescourt (1977).
polje znanja s unapred određenim stavom mogu posta-
ti nemilosrdniji i nezainteresovaniji za istinu od najko-
rumpiranijeg naučnika.

Izazov doživotnog učenja

Cilj ovog poglavlja je da se ponudi pregled načina

na koje mentalna aktivnost može da dovede do uživa-
nja. Videli smo da um pruža isto toliko sjajnih. prilika
za akciju koliko i telo. Baš kao što je koriščenje udova
i čula pristupačno svakome bez obzira na pol, rasu,
obrazovanje ili društvenu klasu, tako je i koriščenje
pamćenja, jezika, logike, pravila uzročnosti, dostupno
svakome ko želi da preuzme kontrolu nad umom.
Mnogi dižu ruke od učenja čim napuste školu zato
što je trinaest ili dvadeset godina nametnutog školo-
vanja još uvek izvor neprijatnih uspomena. Njihovom
su pažnjom udžbenici i predavači u tolikoj meri ma-
nipulisali spolja, da su dan diplomiranja doživeli kao
prvi dan slobode.
Međutim, osoba koja se odriče korišćenja simbo-
ličkih sposobnosti nikad nije zaista slobodna. Njeno
mišljenje će usmeravati mišijenje suseda, uvodnici iz
dnevne štampe ili televizijska obraćanja. Ona će bi-
ti na milost i nemilost „stručnjaka”. Idealno, završe-
tak spolja nametnutog obrazovanja trebalo bi da bude
početak obrazovanja motivisanog iznutra. A tada cilj
učenja više nije da se dobije ocena, stekne diploma ili
nađe dobar posao. Ne, reč je o tome da razumemo
šta se dešava oko nas, da razvijemo osećaj za ono što
našem iskustvu daje lični smisao. Odatle će proizići
izuzetna radost mislioca, nalik radosti koju su iskusili
Sokratovi učenici koje Platon opisuje u Filebw. ,,A kad
god ga neki mladić prvi put okusi, radujući se kao da je
otkrio riznicu mudrosti, izvan sebe je od uživanja i ve-
selo daje zamaha rečima, čas na jednu stranu i slivajući
ih ujedno, čas opet razvijajući i deleći, dovodeći najpre
samog sebe najvećma u nedoumicu, a zatim svaki put
onoga kraj sebe, svejedno da li je mlađi ili stariji ili mu
je vršnjak, ne štedeći ni oca ni majku niti bilo koga
drugog od slušalaca...”
Ovaj citat je star približno dvadeset četiri veka, ali
ni savremeni posmatrač ne bi mogao živopisnije da opi-
še šta se dešava kada neko prvi put otkrije tok uma.
 7

Rad kao tok

Poput drugih životinja i mi trošimo dobar deo svoje

egzistencije na održanje života: kalorije neophodne za
ishranu tela neće se čarolijom pojaviti na stolu, niti se
kuće i automobili stvaraju sami od sebe. Ipak, ne po-
stoje striktne formule koje govore koliko vremena ljudi
zapravo treba da rade. Izgleda, na primer, da su prvo-
bitni lovci-sakupljači, kao i njihovi današnji potomci
koji žive u pustinjama Afrike i Australije, samo tri do
pet sati dnevno trošili na ono što bismo nazvali ra-
dom - na pribavljanje hrane, traženje skloništa, izradu
odeće i alatki. Ostatak dana provodili su u razgovoru,
odmoru ili plesu. Na suprotnom kraju bili su industrij-
ski radnici u XIX veku, koji su često bili prisiljeni da
se dvanaest sati dnevno, šest dana u nedelji, muče po
sumornim fabrikama ili opasnim rudnicima.1

1 O vremenu ispunjenom radom kod nepismenih up. od-

lično delo Marshalla Sahlinsa (1972), kao i procene koje je dao
Lee (1975). Kratki osvrti na običaje tt vezi s radom u srednjeve-
kovnoj Evropi mogu se naći kod Le Goffa (1980) i Le Roy La-
durija (1979). Radni dan tipičnog engleskog radnika pre i posle
industrijske revolucije rekonstruisao je E. P. Thompson (1963).
 Nije, međutim, nestalan samo obim rada, već i nje-
gov kvalitet. Jedna stara italijanska izreka kaže: II la-
voro nobilita /’ uomo, e lo rende simile alle bestie, to jest
„Rad oplemenjuje čoveka i pretvara ga u životinju”. Ta
ironična izreka može biti komentar na prirodu svakog
posla, ali se može tumačiti i u smislu da rad zahteva
ogromne veštine te da, ako se obavlja slobodno, dovodi
do prefinjenog usavršavanja kompleksnosti ličnosti; s
druge pak strane, malo je toga što deluje toliko entro-
pijski kao nekvalifikovani rad pod prisilom. I neuro-
hirurg koji operiše u blistavoj bolnici i ropski radnik
koji se tetura pod teškim teretom gacajući po blatu
jesu radnici. Ali hirurg svakoga dana ima mogućnost
da uči nove stvari; on svakodnevno uči da je kontrola
u njegovim rukama te da je sposoban da obavlja teške
zadatke. Radnik je prisiljen da ponavlja iste iscrpljuju-
će pokrete i jedino o čemu može nešto da nauči jeste
sopstvena bespomoćnost.
Budući da je rad univerzalan a da ipak toliko vari-
ra, na naše sveobuhvatno zadovoljstvo bitno utiče da
li se u onome čime zarađujemo za život može uživati.
Tomas Karlajl nije nimalo pogrešio kada je napisao:
„Blagosloven je onaj koji je našao svoj posao; neka ne
traži druge blagoslove.” Sigmund Frojd je taj jednosta-
van savet donekle proširio. Kad su ga pitali koji je nje-
gov recept za sreću, dao je veoma kratak, ali razuman
odgovor: „Rad i Ijubav.” Zaista, ako u radu i odnosima
s drugim ljudima otkrije tok, čovek je na dobrom putu
da poboljša kvalitet života u celini. U ovom poglavlju

Promenu uloge radne žene u javnom sektoru razmatrali su, iz-

među ostalih, Clark (1919) i Howell (1986).
istražićemo način na koji rad može da obezbedi tok,
dok ćemo se u narednom pozabaviti drugom Frojdo-
vom glavnom temom — uživanjem u društvu drugih
ljudi.

Autotelični radnici

Bog je kaznio Adama da zbog svoje ambicije u znoju

lica svog obrađuje zemlju. Odlomak iz Knjige postanja
(3: 17) koji opisuje taj događaj odražava način na koji
većina kultura, naročito onih koje su dostigle složenost
„civilizacije”, rad smatra prokletstvom koje po svaku
cenu treba izbeći. Istina je da nam je, zbog neefikasnog
načina na koji funkcioniše kosmos, potrebno mnogo
energije da shvatimo svoje osnovne potrebe i aspiracije.
Dok god nas nije bilo briga koliko jedemo, da li živimo
u solidnim i lepo uređenim kućama ili možemo li da
priuštimo sebi poslednje domete tehnologije, neophod-
nost rada nije nas toliko pritiskala, kao što ne pritiska
ni nomade iz pustinje Kalahari. No što više psihičke
energije ulažemo u materijalne ciljeve i što neverovat-
niji naši ciljevi postaju, sve je teže ostvariti ih. A tada
nam je za zadovoljenje povećanih očekivanja potreb-
no sve veće ulaganje rada, mentalnog i fizičkog, kao
i ulaganje prirodnih resursa. Dobar deo istorije velika
većina ljudi koja je živeli na marginama „civilizova-
nih” društava morala je da odustane od svake nade da
će uživati u životu, samo zato da bi se ostvarili snovi
nekolicine onih koji su našli načina da je eksploatišu.
Dostignuća koja su civilizovane nacije odvojila od onih
primitivnijih - kao što su piramide, Veliki kineski zid,
Tadž Mahal, hramovi, palate i nasipi iz starog veka -
bila su obično građena energijom robova prisiljenih da
ostvaruju ambicije svojih vladara. Nije ni čudo što je
rad izašao na tako loš glas.
Svaka čast Bibliji, ali ne izgleda tačno da rad nužno
mora biti neprijatan. Možda uvek mora biti težak, ili
bar teži od besposličenja. Ipak, postoje brojni dokazi
da rad može da pruži uživanje, da je čak deo života u
kojem se najviše uživa.
Kulture se u nekim periodima razvijaju tako što
svakodnevne proizvodne poslove što je moguće više
približavaju toku. Postoje grupe u kojima su i rad i po-
rodični život zahtevni, a ipak harmonično sjedinjeni.
Takve zajednice još uvek postoje u dolinama visokih
evropskih planina, u alpskim selima koje je poštedela
industrijska revolucija. Radoznao da vidi kako se rad
doživljava u „tradicionalnoj” sredini tipičnoj za stočar-
ski životni stil koji je do pre nekoliko generacija svu-
da preovlađivao, tim italijanskih psihologa predvođen
profesorom Faustom Masiminijem i doktorkom Anto-
nelom dele Fave intervjuisao je neke od stanovnika tih
izolovanih oblasti i svoje iscrpne prepise velikodušno
podelio s drugima.
Najupečatljivije obeležje takvih mesta je da njihovi
stanovnici retko mogu da odvoje rad od slobodnog
vremena. Moglo bi se reći da rade šesnaest sati dnev-
no, ali takođe i da nikad ne rade. Jedna od takvih
stanovnica, Serafina Vinon, sedamdesetšestogodišnja
žena iz zaseoka Pont Trentaz, u oblasti Val d’ Aosta u
italijanskim Alpima, i dalje ustaje u pet ujutru kako bi
pomuzla krave. Posle toga pravi obilan doručak, čisti
kuću i, zavisno od vremena i doba godine, vodi stado
na polja tik ispod glečera, radi na livadi ili prede vunu.
Leti više nedelja provodi na visokim pašnjacima koseći
travu, a zatim nosi ogromne bale sena na glavi neko-
liko kilometara niže do ambara. Do ambara bi mogla
da dođe i za upola kraće vreme ako bi izabrala direk-
tan put, ali ona više voli da prati nevidljive vijugave
stazice kako bi padine sačuvala od erozije. Uveče čita,
priča unucima priče ili svira na harmonici prijateljima
i rođacima koji se nekoliko puta nedeljno okupljaju u
njenoj kući.
Serafina poznaje svako drvo, svaki kamen, svaki
detalj planina kao da su joj to stari prijatelji. Za ovaj
predeo vezuju se vekovima stare porodične legende:
jedne noći 1473. godine, kada je kuga već posustajala,
poslednja preživela žena iz Serafininog sela je, noseći
baklju u ruci, baš na ovom starom kamenom mostu
srela poslednjeg preživelog muškarca iz drugog sela u
dolini. Pomogli su jedno drugom, uzeli se i postali pre-
ci njene porodice. U onom tamo malinjaku se jednom
izgubila njena baka kada je bila mala. A na onoj steni
je, za vreme neverovatne vejavice 1924, stajao đavo i
pretio ujka Andriji.
Kada su Serafinu pitali u čemu u životu najviše uži-
va, bez problema je odgovorila: da muze krave, vodi
ih na pašu, orezuje voće, prede vunu... zapravo, najvi-
še uživa u onome od čega je uvek živela. Kako sama
kaže: ,,To mi pruža ogromno zadovoljstvo. Da budem
napolju, razgovaram s ljudima, budem sa svojim živo-
tinjama... Razgovaram sa svima - sa biljkama, ptica-
ma, cvećem i životinjama... U prirodi vam sve pravi
društvo; vidite kako priroda svakoga dana napreduje.
Osećate se čisti i srećni: kakva šteta što se umorite pa
morate da idete kući... čak i kad imate mnogo posla,
to je predivno.”
 Na pitanje šta bi radila kada bi imala sve vreme i
novac ovoga sveta, Serafina se nasmejala - i ponovila
sve što je već rekla: muzla bi krave, vodila ih na pašu,
negovala voćnjak, prela vunu. Nije da Serafina ne zna
za alternative koje pruža urbani život: ona povremeno
gleda televiziju i čita časopise, a mnogi od njenih mla-
đih rođaka žive u velikim gradovima i vode udoban
život koji podrazumeva kola, kućne aparate i egzotična
putovanja. Ali njihov otmeniji i moderniji način života
ne privlači Serafinu; ona je savršeno zadovoljna ulo-
gom koju igra u ovom kosmosu, savršeno vedra.2
Intervjuisano je deset starijih stanovnika Pont Tren-
taza, starosti između šezdeset šest i osamdeset dve go-
dine; svi do jednog dali su odgovore slične Serafini-
nim. Nijedan od njih nije povlačio oštru granicu izme-
đu rada i slobodnog vremena, svi su pominjali rad kao
glavni izvor optimalnog iskustva i nijedan od njih ne
bi želeo da, ako bi mu se pružila prilika, radi manje.
Isti stav prema životu izrazila je i većina njihove de-
ce, koja su takođe bila intervjuisana. Ipak, kod unuka
(uzrasta od dvadeset do trideset tri godine) prevagnuo
je tipičniji stav prema radu: ako bi im se pružila prilika,
radili bi manje, a više vremena trošili na dokolicu - na
čitanje, sport, putovanja, gledanje najnovijih predstava.
Ta razlika među generacijama delimično je uslovljena
samim godinama; mladi Ijudi obično su manje zado-
voljni svojom sudbinom, više žude za promenom, teže
podnose ograničenja dnevne rutine. U ovom slučaju,
međutim, međugeneracijsko razilaženje odražava i ero-

2 Serafina Vinon je jedna od ispitanica iz grupe koju su

istraživali Delle Fave i Massimini (1988).
ziju tradicionalnog načina života u kojem je rad imao
jasnog smisla i bio čvrsto povezan sa identitetom Ijudi i
njihovim konačnim ciljevima. Možda će neki od mla-
dih ljudi iz Pont Trentaza u kasnijim godinama početi
da se osećaju kao Serafina; većina verovatno neće. Na-
protiv, nastaviće da proširuju jaz između poslova koji
su neophodni ali neugodni, i dokolice u kojoj uživaju
ali koja je nedovoljno složena.
Život u ovom alpskom selu nikada nije bio lak. Da
bi preživeo od dana do dana, svako mora da ovlada
širokim rasponom teških izazova, od jednostavnih te-
ških poslova do zanata koji zahtevaju posebnu veštinu,
čnvanja i obogaćivanja jezika, pesama, umetničkih de-
la ili složene tradicije. Ipak, kultura se nekako razvila
tako da njeni pripadnici nalaze da se u tim zadaci-
ma može uživati. Umesto da se osećaju pritisnutim
neophodnošću teškog rada, oni dele mišljenje sedam-
desetčetvorogodišnje Đulijane B.: ,,Ja sam slobodna,
slobodna u svom poslu, zato što radim sve što želim.
Ne uradim li nešto danas, to ću uraditi sutra. Nemam
šefa, ja sam šef sopstvenog života. Sačuvala sam svoju
slobodu i izborila se za nju.”
Nisu sve predindustrijske kulture bile tako idilične.
U mnogim lovačkim i zemljoradničkim društvima ži-
vot je bio surov, brutalan i kratak. U stvari, neke od
alpskih zajednica (nedaleko od Pont Trentaza) putni-
ci namernici iz prošlog veka opisivali su kao zaostale,
neuhranjene, bolešljive. Usavršiti životni stil kadar da
ljudske ciljeve harmonično održi u ravnoteži s resursi-
ma okruženja isto je tako redak podvig kao i izgraditi
neku od onih velikih katedrala koje nas ispunjavaju
strahopoštovanjem. Ne možemo iz jednog uspešnog
primera stvarati uopštene zaključke koji bi važili za sve
predindustrijske kulture. U prilog tome, dovoljan je
bar jedan izuzetak da opovrgne shvatanje prema kojem
rad uvek donosi manje uživanja od slobodno izabrane
dokolice.
Ali šta reći o slučaju gradskog radnika, čiji rad nije
tako jasno povezan s njegovim sredstvima za život?
Serafinin stav, slučajno, nije ograničen samo na tra-
dicionalno zemljoradnička sela. Povremeno ga nala-
zimo oko sebe usred meteža industrijske civilizacije.
Dobar primer je slučaj Džoa Kramera, čoveka koga
smo intervjuisali u jednoj od naših ranijih studija o
iskustvu toka. Džo, na pragu svojih šezdesetih, bio je
varilac u fabrici vagona. Radio je sa oko dvesta ljudi u
tri ogromne, tamne, mračne hale nalik na hangare, u
kojima su se prenosile nekoliko tona teške čelične ploče
što su se uz vatromet varnica varile za osovine teretnih
vagona. Leti je toplo kao u rerni, a zimi zavijaju ledeni
vetrovi prerije. Zveket metala uvek je tako jak da sa-
govornicima, da bi razumeli šta im govorite, morate
da vičete u uvo.
Džo je u Sjedinjene Države došao kad mu je bilo
pet godina, a školu je napustio nakon četvrtog razreda.
U ovoj fabrici radi više od trideset godina, ali nikad
nije poželeo da postane poslovođa. Odbio je nekoliko
ponuda za unapređenje tvrdeći da voli da bude običan
varilac i da se ne bi dobro osećao u ulozi bilo čijeg še-
fa. lako je bio na najnižoj lestvici fabričke hijerarhije,
svako ga je poznavao i svi su se slagali da je najvažniji
čovek u celoj fabrici. Menadžer je izjavio da bi, kada
bi imao samo još petoricu poput Džoa, njihova fabri-
ka bila najuspešnija u čitavom poslu. Njegove kole-
ge su rekle da bi bez Džoa mogli odmah ,,da zatvore
radnju”.
 Razlog njegove slave bio je jednostavan: on je oči-
gledno usavršio svaku fazu fabričke operacije i u slučaju
potrebe mogao je da zameni bilo koga. Štaviše, mogao
je da popravi bilo koji pokvareni deo mašinerije, od
ogromnih mehaničkih kranova do finih elektronskih
monitora. Ali ono što je najviše zaprepašćivalo ljude bi-
lo je to što Džo ne samo da je bio u stanju da obavi sve
te zadatke, već je zapravo uživao kad bi ga pozvali da
ih obavi. Kada su ga pitali kako je, bez ikakve obuke,
naučio da rukuje složenim mašinama i instrumentima,
Džo je davao razoružavajući odgovor. Od detinjstva
je bio fasciniran mašinama svake vrste. Naročito ga
je privlačilo ono što nije dobro funkcionisalo: „Kad
bi se mojoj mami pokvario toster, pitao bih se: ako
bih ja bio toster i pokvario se, šta ne bi bilo u redu sa
mnom?” Tada bi ga rasklopio, pronašao grešku i po-
pravio je. Od kada zna za sebe koristio je ovaj metod
empatijskog poistovećivanja sa stvarima kako bi razu-
mevao i popravljao sve složenije mehaničke sisteme. I
ta fascinacija otkrićem nikada ga nije napustila; iako
se u vreme razgovora bližio penziji, i dalje je svakoga
dana uživao u poslu.
Da bi se dobro osećao u vezi sa samim sobom, Džo
nikad nije bio „radoholičar”, potpuno zavistan od iza-
zova u fabrici. Ono što je radio kod kuće bilo je možda
još upečatijivije od preobražavanja mehaničkog, ru-
tinskog posla u složenu aktivnost toka. Džo i njegova
žena živeli su u skromnoj prigradskoj kući. Vremenom
su uspeli da kupe dva prazna placa, po jedan sa svake
strane kuće. Tamo je Džo napravio neverovatnu baštu
na više nivoa, sa stazicama i nekoliko stotina različitih
cvetova i žbunova. Dok je postavljao podzemne ras-
pršivače, došao je na jednu ideju: šta ako ih napravi
tako da tvore dugu? Tražio je glave raspršivača koje bi
u tu svrhu proizvodile dovoljno fine kapljice, ali one
koje je mogao da kupi nisu ga zadovoljavale. Zato je
osmislio i u svom podrumu sam napravio jednu. Sada
posle posla može da sedi na terasi iza kuće i pritiskom
prekidača pokreće desetinu raspršivača koji se pretva-
raju u male duge.
Postojao je, međutim, mali problem sa Džoovom
rajskom bašticom. Pošto je veći deo dana radio, dok
bi stigao kući sunce bi obično već bilo suviše nisko da
bi obojilo raspršenu vodu jakim bojama. Zato se Džo
vratio crtaćoj tabli i smislio odlično rešenje. Našao je
reflektore koji su sadržali dovoljno sunčevog spektra da
formiraju dugu i neupadljivo ih instalirao oko rasprši-
vača. Sada je zaista bio opremljen. Čak i u pola noći,
samo pritiskom na dva prekidača, mogao je da okruži
svoju kuću mlazevima vode, svetla i boje.
Džo je redak primer onoga što se podrazumeva pod
posedovanjem „autotelične ličnosti”, ili sposobnosti da
se čak i u najjalovijoj sredini - na gotovo nehuma-
nom radnom mestu i u predgrađu zaraslom u korov
- proizvede iskustvo toka. Izgleda da je u celoj fabrici
vagona jedino Džo umeo da uoči izazovne prilike za
delanje. Ostali varioci koje smo intervjuisali posao su
smatrali teretom od koga treba što pre pobeći, te su
svake večeri, čim se posao završi, nalazili utočište u
nekom od barova strateški postavljenim na svakom
trećem uglu mreže ulica koje su okruživale fabriku, u
kojima su pokušavali da, uz pivo i druženje, zaborave
jednoličnost i sivilo dana. A nakon toga kuća, uz još
malo piva pred televizorom, kratka čarka sa ženom i
dan - po svemu sličan svim prethodnim danima -
ostao bi za njima.
 Neko bi nam mogao prigovoriti da je favorizovanje
Džoovog životnog stila u odnosu na životni stil njego-
vih kolega sa posla prekora vredan „elitizam”. Konač-
no, momci se u baru dobro zabavljaju, i ko može da
kaže da je čeprkanje po dvorištu i pravljenje vodoskoka
bolji način da se provede vreme? Prema doktrini kul-
turnog relativizma, kritika bi, naravno, bila opravda-
na. No shvatimo li da uživanje zavisi od povećanja
kompleksnosti, neće više biti moguće ozbiijno uzimati
tako radikalan relativizam. Kvalitet iskustva ljudi koji
se igraju prilikama u svom okruženju i preobražavaju
ih, kao što je činio Džo, očigledno je razvijeniji i pri-
jatniji od kvaliteta iskustva onih koji se mire s tim da
žive u okvirima ograničenja skučene stvarnosti za koju
veruju da je ne mogu izmeniti.3
Shvatanje da je rad koji se izvodi kao aktivnost to-
ka najbolji način za ostvarenje ljudskih potencijala, u
prošlosti su često zastupali raziičite religije i filozofski
sistemi. Za Ijude zadojene srednjovekovnim hrišćan-
skim pogledom na svet sasvim je imalo smisla reći da
je ljuštenje krompira isto tako važno kao i građenje
katedrala, pod uslovom da se oba zadatka obavljaju
u slavu Boga. Prema Karlu Marksu, muškarci i žene
su svoje biće izgradili zahvaljujući proizvodnim delat-

3 lako je najveći deo razvojne psihologije odlučno ostao

vrednosno neutralan (bar na rečima ako ne i suštinski), odelje-
nje za psihologiju Univerziteta Clark sačuvalo je relativno čvrstu
vrednosnu orijentaciju u svom pristupu ljudskom razvoju, zasno-
vanu na zapažanju da je cilj ljudskog razvoja kompleksnost (na
primer, Kaplan 1983, Werner 1957, Werner & Kaplan 1956). O
novijim pokušajima u istom pravcu up. Robinson (1988) i Free-
man & Robinson (u pripremi).
nostima; nema „Ijudske prirode”, smatrao je Marks,
izuzev one koju stvaramo posredstvom rada. Rad ne
samo da menja životnu sredinu time što gradi mostove
preko reka i kultiviše goleti, već isto tako preobražava i
radnika iz životinje vođene instinktima u svesno, cilju
usmereno, umešno biće.
Jedan od najzanimljivijih primera kako je fenomen
toka izgledao misliocima ranijih vremena predstavlja
koncept Yua, koji je pre oko 2300 godina opisan u spi-
sima taoističkog učenjaka Čuang Cea. Yu je sinonim
za ispravan način praćenja puta, ili Taoa-. na engleski
se prevodi kao „lutanje”, „hodanje bez doticanja tla”,
ili pak „plivanje”, „letenje” ili proticanje. Čuang Ce je
verovao da je Yu pravi način življenja — bez brige za
spoljašnje nagrade, spontano, s punom posvećenošću:
ukratko, kao potpuno autotelično iskustvo.
Kao primer kako živeti prema Yuu - ili kako ,,te-
ći” - Čuang Ce u Tajnim poglavljima dela koje je do
nas došlo pod njegovim imenom navodi parabolu o
poniznom radniku. Taj lik je Ting, kuvar čiji je za-
datak da seče meso na imanju gospodara Ven-Huia.
Školska deca u Hong Kongu i Tajvanu taj Čuang Ce-
ov opis i dan danas uče napamet: „Ting je sekao vola
za gospodara Ven-Huia. Svakim dodirom svoje ruke,
svakim dizanjem svog ramena, svakim pokretom svog
stopala, svakim pritiskom svog kolena - zip! zup! Nož
mu je energično klizio i sve je bilo u savršenom ritmu,
kao da izvodi ples Malberi Grova ili drži ritam muzike
Čing-šoa.”4

4 Up. Watson (1964, str. 46), koji je preveo na engleski Ču-

ang Ceova Tajna poglavlja.
 Gospodar Ven-Hui bio je zadivljen količinom Yua
(to jest toka) koji je njegov kuvar našao u svom radu, i
pohvalio njegovu sjajnu veštinu. Ali Ting je poricao da
je to pitanje veštine: „Ono na šta ja pazim je Put koji
prevazilazi veštinu.” Tada je opisao kako je došao do
tog svog veličanstvenog dostignuća, neke vrste mistič-
kog, intuitivnog razumevanja anatomije vola koje mu
je omogućavalo da ga, pomoću onoga što je delovalo
kao automatizovana lakoća, iseče na komade: „Opaža-
nje i razumevanje moraju da stanu, a duh da se kreće
kud hoće.”
Može se učiniti da Tingovo objašnjenje implicira
da su Yu i tok rezultat različitih vrsta procesa. Neki
kritičari su, zapravo, te razlike i naglašavali: za razliku
od toka, koji je rezultat svesnog nastojanja da se ovlada
izazovima, Yu se razvija kada odustanemo od svesnog
ovladavanja. U tom smislu oni u toku vide primer „za-
padnjačkog” traganja za optimalnim iskustvom, koje
se, prema njima, zasniva na promeni objektivnih okol-
nosti (na primer, sučeljavanjem izazova i veština), dok
je Yu primer „istočnjačkog” pristupa, koji u potpunosti
zanemaruje objektivne okolnosti zarad duhovne razi-
granosti i transcendencije stvarnosti.5
Ali kako da čovek dostigne to transcendentno isku-
stvo i duhovnu razigranost? Kao odgovor na to pitanje,
Čuang Ce u istoj paraboli nudi vredan uvid koji je

5 Jedna od prvih kritika koncepta toka bila je ta da on opisu-

je isključivo zapadnjačko stanje svesti. Specifičnu razliku između
toka i Yua uveo je Sun (1987). Nadam se da će opsežni kroskul-
turni dokazi predstavljeni u Csikszentmihalyi & Csikszentmi-
halyi (1988) ubediti skeptike da se iskustvo toka gotovo istim
rečima opisuje i u veoma različitim ne-zapadnim kulturama.
podstakao dijametralno različita tumačenja. U Votso-
novom prevodu, on glasi ovako: „Ipak, kad god dođem
do nekog komplikovanog mesta, ja odmerim teškoće,
kažem sebi da pripazim i budem pažljiv, držim na oku
ono što radim, radim veoma sporo i nož pokrećem s
ogromnom preciznošću sve dok se - tres! cela stvar
ne raspadne poput grumena zemlje koji se mrvi o tlo.
Stojim tamo držeći nož i gledam oko sebe, potpuno
zadovoljan i nerad da se pomerim, a onda obrišem nož
i sklonim ga.”
Neki raniji istraživači su ovaj odlomak shvatali kao
opis metoda osrednjeg rezbara koji ne zna kako da ko-
risti Yu. Oni savremeniji, poput Votsona i Grejama,
veruju da se on odnosi na iskustvo Tingovovog ličnog
metoda rada.6 Na osnovu vlastitog znanja o iskustvu
toka, verujem da je ispravno ovo poslednje tumačenje.
Ono pokazuje da, čak i pošto se ovladalo svim oči-
glednim nivoima veštine i zanata (chi), Yu i dalje zavisi
od otkrivanja novih izazova („komplikovana mesta” ili
„teškoće” u gornjem citatu) i od razvoja novih vešti-
na („kažem sebi da pripazim i budem pažljiv, držim
na oku ono što radim... i nož pokrećem s ogromnom
preciznošću”).
Drugim rečima, mistične visine Yua ne dostižu se
nekim nadljudskim kvantnim skokom, već naprosto
postepenim usredsređivanjem pažnje na prilike za ak-
ciju u svom okruženju, što dovodi do usavršavanja

6 Wotson (1964, str. 97). Waley (1939, str. 39), naučnik ko-
ji smatra da ovaj citat ne opisuje Yu, već njegovu suprotnost.
Graham (citiran u Grandall 1983) i Watson (1964) veruju da
on opisuje način na koji Ting seče meso, te da se, dakle, odnosi
na Yu.
veština koje s vremenom postaju toliko automatske
da izgledaju spontane i kao „nadzemaljske”. Jednako
tajnovita izgledaju i dostignuća nekog velikog violini-
ste ili velikog matematičara, iako se ona mogu obja-
sniti povećanim brušenjem izazova i veština. Ukoliko
je moje objašnjenje tačno, tada se u iskustvu toka (ili
Yua) sreću Istok i Zapad: u obe kulture, ekstaza potiče
iz istih izvora. Kuvar gospodara Ven-Huija odličan je
primer kako se tok može pronaći na najneverovatnijim
mestima, u najponiznijim poslovima dnevnog života.
A impresivno je i to što je dinamika ovog iskustva tako
dobro poznata već dvadeset tri veka.
Starica koja upravlja seoskim gazdinstvom u Alpi-
ma, varilac iz južnog Cikaga i mitski kuvar iz stare Ki-
ne imaju nešto zajedničko: posao im je težak i jednoli-
čan, i većina ijudi bi nalazila da je dosadan, repetitivan
i besmislen. Ipak, ti pojedinci su poslove koje su morali
da obavljaju preobrazili u složenu aktivnost. Činiii su
to prepoznajući prilike za akciju tamo gde drugi nisu,
razvijajući veštine, usredsređujući se na trenutnu aktiv-
nost i dopuštajući sebi da se izgube u interakciji, kako
bi njihovo jastvo nakon toga isplivalo još jače. Tako
preobražen, rad postaje nešto u čemu se da uživati, a
pošto je rezuitat ulaganja psihičke energije, deluje i kao
da je slobodno izabran.

Autotelični poslovi

Serafina, Džo i Ting primeri su ljudi koji su razvi-

li autoteiičnu iičnost. Oni su bili u stanju da, uprkos
ozbiijnim ograničenjima svog životnog okruženja,
ograničenja preokrenu u prilike za izražavanje svoje
slobode i kreativnosti. Njihov metod predstavlja jedan
način da se uživa u poslu obogaćujući pritom i sam taj
posao. Drugi način je promena samog posla, sve dok
se ne pronađu uslovi koji više doprinose toku, čak i za
ljude kojima nedostaje autotelična ličnost. Što više po-
sao podseća na igru - raznovrsnošću, odgovarajućim
i fleksibilnim izazovima, jasnim ciljevima i neposred-
nom povratnom interakcijom — on će biti prijatniji,
nezavisno od nivoa razvijenosti samog radnika.
Lov je, na primer, dobar primer „posla” koji je po
samoj svojoj prirodi imao sva obeležja toka. Stotinama
hiljada godina lov na divljač bio je glavna produktivna
aktivnost u kojoj su se ljudi angažovali. Ipak, lov se
pokazao toliko prijatnim da se i dan-danas, nakon što
su iščezle praktične potrebe za njim, mnogi njime bave
kao hobijem. Isto važi i za ribolov. Pa i sam pastirski
način postojanja ima u sebi nečeg od slobode i struk-
ture koje podsećaju na tok najranijeg „rada”. Mnogi
savremeni mladi Navaho indijanci iz Arizone tvrde da
je praćenje ovaca na konju po stenovitim visoravnima
nešto najprijatnije što mogu'da rade/ U poređenju s
lovom i stočarstvom, u obrađivanju zemlje je daleko
teže uživati. Ono je u većoj meri repetitivna aktivnost
više vezana za nastanjivanje jednog mesta, čiji rezulta-
ti zahtevaju mnogo više vremena: semenu posađenom
u proleće potrebni su meseci da donese plod. Da bi
uživao u zemljoradnji, čovek njome mora da se bavi u
mnogo dužem vremenskom okviru nego kad je reč o

7 Intervjue sa Navaho pastirima obavila je grupa prof. Mas-

siminija u leto 1984. i 1985.
lovu: dok lovac svoj plen i način na koji će ga napasti
može da bira i po nekoliko puta dnevno, zemljoradnik
o tome šta, gde i u kojoj količini da zaseje može da od-
lučuje samo nekoliko puta godišnje. Da bi uspeo, on
mora da obavi dugotrajne pripreme i izdrži neizvesne
periode bespomoćnog čekanja da mu vreme pomog-
ne. Nije ni čudo što su populacije nomada ili lovaca
koje su bile prisiljene da postanu zemljoradnici delo-
vale kao da će radije umreti nego se prilagoditi tako
dosadnoj egzistenciji. Ipak, mnogi zemljoradnici su na
kraju naučili da uživaju u suptilnijim mogućnostima
svog zanimanja.
Zanati i kućne radinosti, koji su pre XVIII veka
zauzimali veći deo slobodnog vremena preostalog od
obrade zemlje, bili su pametno osmišljeni u smislu
ostvarivanja toka. Engleski tkači su, na primer, kod
kuće imali razboje, pa je cela njihova porodica radila s
njima u vreme koje bi njeni članovi sebi odredili. Sami
su postavljali svoje proizvodne ciljeve i modifikovali
ih u skladu s onim što su smatrali da treba da ispune.
Ako je vreme bilo lepo, prekidali su posao kako bi
mogli da rade u voćnjaku ili povrtnjaku. Kad bi bili
raspoloženi otpevaii bi nekoliko balada, a komad go-
tove tkanine proslavljali su uz malo pića.8
Ta organizacija i dan-danas funkcioniše u onim
delovima sveta koji su, uprkos svim prednostima mo-
dernizacije, bili u stanju da očuvaju humaniji tempo
proizvodnje. Profesor Masimini i njegov tim su, na
primer, intervjuisali tkače u oblasti Biela, u severnoj

8 Život engleskih tkača u XVII i XVIII veku opisao je E.

P. Thompson (1963).
Italiji, čiji obrazac rada podseća na obrazac onih le-
gendarnih engleskih tkača od pre više od dva veka.
Svaka od tih porodica poseduje između dva i deset
mehaničkih razboja koje može da nadgleda samo jed-
na osoba. Otac, recimo, počinje s nadgledanjem rano
ujutru, zatim poziva sina da preuzme dužnost dok on
odlazi da traži pečurke u šumi ili pak zastaje pored
potoka da peca pastrmke. Sin rukovodi mašinama dok
mu ne dosadi, a tada sve preuzima majka.
U intervjuima je svaki od članova tih porodica na-
veo da je aktivnost u kojoj najviše uživa tkanje: rekao
je da u toj aktivnosti uživa više nego u putovanjima,
odlasku u disko i pecanju, a svakako više nego u gleda-
nju televizije. Taj rad je toliko zabavan zato što je stalno
izazovan. Clanovi porodice smišljaju vlastite šare, i kad
se zasite jedne vrste prelaze na drugu. Svaka porodica
odlučuje o tome koji će tip tkanine tkati, gde će kupo-
vati materijal, koliko će proizvoditi i gde će to prodati.
Neke porodice imaju kupce čak u Japanu ili u Australi-
ji. Clanovi porodice stalno putuju u proizvodne centre
kako bi održali korak s novim tehnološkim razvojem
ili kupili neophodnu opremu po najpovoljnijoj ceni.
Međutim, takve udobne aranžmane koji vode to-
ku brutalno je, u čitavom zapadnom svetu, prekinuo
pronalazak prvih mašinskih razboja i centralizovanih
fabričkih sistema koje su oni začeli. Do sredine XVIII
veka porodični zanati u Engleskoj uglavnom više nisu
mogli da se takmiče s masovnom proizvodnjom. Po-
rodice su bile razbijene, a radnici su morali da napuste
svoje kućice i masovno se presele u ružne i nezdrave
fabrike s rigidnim radnim vremenom koje je trajalo od
zore do sumraka. Cak su i sedmogodišnja deca morala
do iznemoglosti da rade kod ravnodušnih stranaca koji
su ih iskorišćavali. Ako je rad nekada uopšte i donosio
uživanje, početna zaluđenost industrijalizacijom to je
uspešno uništila.
Sada smo ušli u novu, postindustrijsku fazu i rad
se ponovo počinje smatrati benignim: tipičan radnik
sada sedi ispred table s dugmićima i u prijatnoj kon-
trolnoj sobi nadgleda kompjuterski ekran dok pametni
roboti duž trake obavljaju svaki „pravi” rad koji treba
obaviti. U stvari, većina ljudi više i nije angažovana u
proizvodnji; oni rade u takozvanom „sektoru usluga”,
na poslovima koji bi seljacima i fabričkim radnicima
pre samo nekoliko generacija izgledali kao dokolica.
Iznad njih su menadžeri i profesionalci koji imaju velik
manevarski prostor da od njihovih poslova učine šta
im se prohte.
Rad, dakle, može biti ili surov i dosadan ili prijatan
i uzbudljiv. Za samo nekoliko decenija prosečni radni
uslovi promenili su se iz relativno prijatnih u užasne,
baš kao što se dogodilo u Engleskoj oko 1740. godi-
ne. Tehnološke inovacije kao što su vodenični točak,
plug, parna mašina, struja ili silikonski čip mogu bitno
da utiču na to da li će rad biti prijatan ili neće. Velik
uticaj mogu imati i zakoni koji regulišu ograđivanje
opštinskih pašnjaka, ukidanje ropstva, ukidanje šegr-
tovanja, kao i institucija četrdesetočasovne radne nede-
lje ili minimaine dnevne zarade. Što pre shvatimo da se
kvalitet radnog iskustva može po volji transformisati,
pre ćemo unaprediti ovu izuzetno važnu dimenziju ži-
vota. Ipak, većina i dalje veruje da je sudbina rada da
zauvek ostane „Adamovo prokletstvo”.
U teoriji se svaki posao može promeniti i posta-
ti prijatniji ako se pridržavamo recepata modela toka.
Zasad se, međutim, pitanje prijatnosti odnosno nepri-
jatnosti posla kotira veoma nisko kod onih koji imaju
moć da utiču na prirodu datog posla. Menadžment pre
svega mora da brine o produktivnosti, a sindikalnim
vođama na umu nadasve moraju biti bezbednost na
poslu i nadoknade. Na kraći rok, navedeni prioriteti la-
ko mogu doći u sukob sa uslovima koji proizvode uslo-
ve toka. To je šteta, jer bi radnici, ako bi zaista uživali
u svom poslu, ne samo lično profitirali, već bi, gotovo
izvesno, pre ili kasnije efikasnije proizvodili i dostigli i
sve druge ciljeve koji su sada u prvom planu.
Opet, bilo bi pogrešno očekivati da će svi uživati
u poslovima koji bi bili projektovani kao igra. Čak
ni najpovoljniji spoljašnji uslovi ne garantuju da će
osoba biti ,,u toku”. Pošto optimalno iskustvo zavi-
si od subjektivne procene mogućnosti za akciju kao i
od sopstvenih kapaciteta, prilično često se događa da
neko bude nezadovoljan čak i potencijalno odličnim

Uzmimo, na primer, profesiju hirurga. Retko koji

posao povlači za sobom toliko odgovornosti i obez-
beđuje takav status. Ukoliko kao značajne uzimamo
činioce izazova i veština, hirurzi tada sigurno nalaze
da je njihov posao stimulativan. U stvari, mnogi hi-
rurzi kažu da su zavisni od svog posla, da se ništa dru-
go u njihovom životu po uživanju ne može porediti s
njim, te da sve što ih odvlači od bolnice - letovanje na
Karibima, veče u operi - doživljavaju kao gubljenje
vremena.
Ipak, nisu svi hirurzi oduševljeni svojim poslom.
Nekima on postaje toiiko dosadan da počinju da piju,
kockaju se ili usvajaju brz životni stil kako bi zaboravili
na to „kulučenje”. Kako je moguće da postoje toliko
dijametralno različita gledanja na istu profesiju? Jedan
razlog je taj što hirurzi koji se ustaie u dobro plaćenim
ali repetitivnim rutinama i zadovolje se njima ubrzo
počinju da osećaju njihovu jednoličnost. Neki hirurzi
samo vade slepo crevo ili krajnike; nekolicina ih se čak
specijalizuje samo za bušenje ušiju. Takva specijaliza-
cija može biti unosna, ali otežava uživanje u poslu.
Druga krajnost su kompetitivni hirurzi koji impulsiv-
no deluju u drugom pravcu: neprestano su željni novih
izazova i neophodno im je upuštanje u spektakularne
nove hirurške zahvate dok konačno ne postignu ono
što su sebi zacrtali. Hirurzi-pioniri izgaraju za razlozi-
ma suprotnim od razloga rutinskih specijalista - jed-
nom su postigli nemoguće, ali nisu našli način da to
ponove.
Oni hirurzi koji uživaju u svom poslu obično rade
u bolnicama koje im omogućuju da obavljaju različite
intervencije i u izvesnoj meri eksperimentišu s najnovi-
jim tehnikama, kao i da se bave istraživačkim i nastav-
ničkim poslom. Hirurzi koji vole ono što rade kažu da
su im novac, prestiž i spasavanje života važni, ali tvrde
da je njihovo najveće oduševljenje vezano za intrin-
zične aspekte posla. Ono što im hirurgiju čini toliko
posebnom jeste osećaj koji im pruža sama ta delatnost.
A način na koji opisuju taj osećaj gotovo je do detalja
sličan iskustvu toka o kojem govore sportisti, umetni-
ci ili onaj kuvar koji je sekao meso za gospodara Veia.
Ovo se objašnjava činjenicom da hirurške operacije
imaju sva obeležja koja treba da ima aktivnost toka.
Hirurzi, na primer, pominju kako su njihovi ciljevi
dobro definisani. Internista radi s problemima koji su
manje specifični i manje lokaiizovani, a psihijatar s
još maglovitijim i efemernijim simptomima i rešenji-
ma. Nasuprot tome, zadatak hirurga je kristalno jasan:
odstraniti tumor, namestiti kost, ponovo dovesti neki
organ u funkcionalno stanje. Kada je taj zadatak is-
punjen, hirurg može zašiti rez i posvetiti se sledećem
pacijentu s osećanjem da je dobro obavio posao.
Hirurgija obezbeđuje i neposrednu i kontinuiranu
povratnu informaciju. Ako u duplji nema krvi, ope-
racija dobro protiče; tada se vadi bolesno tkivo ili se
namešta kost; potrebni su šavovi (ili pak nisu, ako je
takav slučaj); kako god bilo, čovek od početka do kra-
ja procesa tačno zna koliko je uspešna, a ako nije, zna
zašto nije. Većina hirurga samo iz ovog razloga veruje
da je ono što rade daleko prijatnije od bilo koje druge
grane medicine ili bilo kog drugog posla na svetu.
Na drugom nivou, hirurgiji ne nedostaju izazovi.
Rečima jednog hirurga: „Intelektualno uživam - po-
put šahiste ili naučnika koji izučava stare mesopotam-
ske čačkalice... Zanat je nešto što pruža uživanje, kao
što je rezbarenje drveta zabavno... Nagrada za preuzi-
manje krajnje teškog problema i njegovo uspešno reša-
vanje”. I drugog: „Veoma je zadovoljavajuće, i uprkos
tome što mi je ponekad teško, takođe je i uzbudljivo.
Dobar je osećaj učiniti da nešto ponovo funkcioniše,
postaviti stvari na pravo mesto tako da to izgleda kao
što treba i sve se pedantno uklapa. To je vrlo prijatno,
naročito kada tim radi zajedno, glatko i efikasno: ta-
da se može biti zahvalan i za estetski momenat čitave
situacije.”
Ovaj drugi citat ukazuje na to da se izazovi jedne
operacije ne ograničavaju na ono što mora da obavi
hirurg lično, već obuhvata koordinaciju događaja koji
uključuje određen broj dodatnih igrača. Mnogi hirurzi
komentarišu koliko je uzbudljivo biti deo dobro obu-
čenog tima koji funkcioniše uigrano i efikasno. Narav-
no, uvek postoji mogućnost da se stvari bolje rade, da
se veštine usavršavaju. Jedan očni hirurg komentariše:
„Koristite fine i precizne instrumente. To je umetnič-
ka vežba... sve zavisi od toga koliko precizno i koliko
umetnički izvodite operaciju.” Drugi hirurg primeću-
je: „Važno je paziti na detalje, biti pedantan i tehnički
efikasan. Ne volim da pravim suvišne pokrete pa zato
pokušavam da operaciju što bolje isplaniram i osmi-
slim. Naročito mi je važno kako se drži igla, gde su
postavljene kopče, tip šava i tako dalje - sve treba da
deluju najbolje moguće i da izgleda lako.”
Način na koji se operacija izvodi pomaže odstranji-
vanju svega što je ometa i koncentrisanju pune pažnje
na postupak. Operaciona sala je uistinu kao pozornica,
s reflektorima koji osvetljavaju radnju i aktere. Pre ope-
racije hirurzi prolaze etape pripreme, čišćenja i oblače-
nja specijalne odeće - poput sportista pred takmičenje
ili sveštenika pre mise. Ti rituali imaju praktičnu svr-
hu, ali služe i tome da učesnike odvoje od preokupacija
svakodnevnim životom. Neki hirurzi kažu da jutro
pred važnu operaciju uključuju „automatskog pilota”:
jedu isti doručak, oblače isto odeio i voze u bolnicu
istim putem. Ne čine to iz sujeverja, već zato što ose-
ćaju da im to naviknuto ponašanje olakšava da izazovu
koji je pred njima posvete nepodeljenu pažnju.
Hirurzi imaju sreće. Ne samo da su dobro plaćeni,
ne samo da uživaju u poštovanju i divljenju, nego ima-
ju i posao kao stvoren prema obrascu aktivnosti toka.
Uprkos svim tim prednostima, postoje hirurzi koji si-
laze s uma zato što se dosađuju ili što streme nedosti-
žnoj moći i slavi. To nam pokazuje da struktura posla,
koliko god bila važna sama po sebi, ne odlučuje da li
će neko u tom poslu i uživati. Zadovoljstvo poslom
zavisiće i od toga da li radnik ima autoteličnu ličnost.
Varilac Džo je uživao u zadacima u kojima bi malo ko
video prilike za tok. Pa ipak, nekim hirurzima je pošlo
za rukom da zamrze posao koji mnogima izgleda kao
stvoren s namerom da donese uživanje.9
Da bi se posredstvom rada unapredio kvalitet ži-
vota, potrebne su dve komplementarne strategije. Na
jednoj strani, poslovi treba da budu preoblikovani tako
da što više podsećaju na aktivnosti toka - poput lova,
kućnog tkanja ili hirurgije. Biće, međutim, neophod-
no i pomoći ljudima da, poput Serafine, Džoa i Tin-
ga, razviju autoteličnu ličnost, tako što će se obučiti
da prepoznaju prilike za akciju, izbruse veštine i po-
stave dostižne ciljeve. Nijedna od tih strategija, sama
po sebi, nema mnogo šanse da rad učini prijatnijim;
kombinovane, trebalo bi u velikoj meri da doprinesu
optimalnom iskustvu.

Paradoks rada

Način na koji rad utiče na kvalitet života lakše će-

mo razumeti ako stvari budemo posmatrali dugoročno
i uporedili sebe s ljudima iz različitih vremena i kultu-
ra. Ipak, konačno moramo detaljnije da razmotrimo
ono što se dešava sada i ovde. Drevni kineski kuva-
ri, alpski zemljoradnici, hirurzi i tkači, pomažu da se
osvetli potencijal inherentan radu, mada oni, na kraju

9 Intervjue s hirurzima na temu toka sprovela je dr Jean Ha-

milton (M. Csikszentmihalyi 1975, str. 123-139).
 krajeva, i nisu sasvim tipični primeri za vrstu posla ko-
ju danas obavlja većina ljudi. Kakav je posao koji danas
obavlja prosečan odrasli Amerikanac?
U svojim istraživanjima smo često nailazili na čud-
ne unutrašnje konflikte u načinu na koji ljudi dolaze
do sredstava za život. Na jednoj strani, naši subjekti
obično izveštavaju da su neka od svojih najpozitivnijih
iskustava doživeli na poslu. Iz takvog odgovora proiz-
lazilo bi da oni žele da rade, da je njihova motivacija na
poslu visoka. Ali ne, naprotiv: čak i kada se dobro ose-
ćaju, ljudi u većini slučajeva govore da bi više voleli da
ne rade, da im je motivacija na poslu niska. Tačno je,
takođe, i obrnuto: kada se očekuje da uživaju u svojoj
teško zasluženoj dokolici, ljudi uglavnom izveštavaju
o iznenađujuće lošem raspoloženju; uprkos tome, ne
prestaju da žele još dokolice.
U jednom istraživanju smo, na primer, koristili
metod uzorka iskustva da odgovorimo na pitanje: da
li ljudi češće doživljavaju tok na poslu ili u dokolici?
Ispitanici, preko sto muškaraca i žena zaposlenih na
najrazličitijim poslovima, nedelju dana su nosili pej-
džer: kad god bi se on oglasio (osam puta u toku dana
po slučajnom rasporedu), ispunjavali su upitnik od dve
stranice i beležili šta su radili i kako su se osećali u tre-
nutku kada su čuli signal. Od njih se, između ostalog,
tražilo da na skali od deset podeljaka označe koliko
su izazova u tom trenutku uočili i koliko su veština
koristili.10

10 Istraživanje metodom uzorka iskustva koje pokazuje ko-

‘ liko toka na svom poslu doživljavaju američki radnici izneto je u
Csikszentmihaly & Le Fevre (1987, 1989), te Le Fevre (1988).
 Računalo se da je osoba u toku svaki put kada bi
označila da su joj i nivo izazova i nivo veština iznad
srednjeg nivoa za tu nedelju. U toj studiji je sakupljeno
više od 4800 odgovora - u proseku oko 44 nedeljno po
osobi. U okvirima kriterijuma koji smo usvojili, 33%
tih odgovora spadali su u kategoriju ,,tok” — to jest, bili
su iznad prosečnog nedeljnog ličnog nivoa zahteva i ve-
ština. Naravno, ovaj metod definisanja toka prilično je
slobodan. Ako bismo želeli da uključimo samo izuzet-
no složena iskustva toka - recimo, ona s najvišim nivo-
om zadataka i veština - kao tok bi se kvalifikovalo mo-
žda manje od jednog procenta odgovora. Metodološka
konvencija usvojena u ovom ispitivanju za definisanje
toka funkcioniše donekle kao mikroskop: u zavisnosti
od stepena uvećanja, videće se drugačiji detalj.
Sasvim očekivano, što više vremena tokom nedelje
osoba provodi ,,u toku”, bolji je opšti kvalitet iskustva
o kojem izveštava. Ljudi koji su češće doživljavali tok
češće su se osećali „jaki”, „aktivni”, „kreativni”, ,,kon-
centrisani” i „motivisani”. Neočekivano je, međutim,
bilo to koliko su često ljudi izveštavali o situacijama
toka na poslu a koliko retko u dokolici.
Kada bi ispitanici čuli signal u trenutku dok su bili
zauzeti poslom (što se dešavalo samo u oko tri četvrti-
ne vremena, budući da je, kako se ispostavilo, preostala
jedna četvrtina radnog vremena bila ispunjena sanja-
renjem, tračarenjem ili obavljanjem privatnih poslova),
udeo „tok odgovora” bio je čak 54%. Drugim rečima,
otprilike polovinu vremena koje provode u radu ljudi
osećaju da se suočavaju sa iznad-prosečnim izazovima i
da se služe iznad-prosečnim veštinama. Nasuprot tome,
kad su bili angažovani u aktivnostima dokolice, kao što
je čitanje, gledanje televizije, sedeljka s prijateljima ili
odlazak u restoran, u toku je završavalo samo 18% njih.
Odgovori iz perioda dokolice bili su tipični za okvir
koji smo nazvali apatijom, za koju su karakteristični
ispod-prosečni nivoi izazova i veština. U tom stanju
ljudi su skloni da kažu da se osećaju pasivni, siabi, tupi
i nezadovoljni. Usred rada, u oblast apatije spadalo je
16% odgovora; u dokolici, više od polovine (52%).
Kao što se i moglo očekivati, na poslu su u toku
znatno češće bili menadžeri i poslovođe (64%), zatim
sveštenici (51%) i radnici (47%). Radnici su izveštavali
o većem broju iskustava toka u dokolici (20%) od sve-
štenika (16%) i menadžera (15%). Ali čak su i radnici
na pokretnoj traci izvestili da su u toku bili dva pu-
ta češće na posiu nego u dokolici (47% prema 20%).
Obratno, o apatiji na poslu češće su izveštavali radnici
nego menadžeri (23% prema 11%), a u dokolici češće
menadžeri nego radnici (61% prema 46%).11
Kad god su ljudi bili u toku, bilo na poslu ili u slo-
bodno vreme, govorili su da im je to znatno pozitivnije
iskustvo nego u vreme kad nisu bili u toku. Kada su i
izazovi i veštine bili visoki, osećali su se srećniji, rado-
sniji, jači, aktivniji; bolje su se koncentrisali; osećali su
da su kreativniji i zadovoljniji. Sve ove razlike u kvali-
tetu iskustva bile su izrazito statistički značajne i manje
ili više iste za svaku vrstu radnika.
Pojavio se samo jedan izuzetak u odnosu na ovaj
opšti trend. Jedno od pitanja u upitniku tražilo je od
ispitanika da, na skali od deset podeljaka u rasponu od

11 Kao dodatak istraživanjima na osnovu uzorka iskustva,

ovde navodim podatke koje sam sakupio u petogodišnjem peri-
odu (1984—1988) na oko 40 menadžera iz različitih kompanija i
iz različitih krajeva zemlje.
,,ne” do ,,da”, u knjižici za odgovore označe svoj odgo-
vor na sledeće pitanje: ,,Da li biste želeli da ovog tre-
nutka radite nešto drugo?” Mera u kojoj osoba na ovo
pitanje odgovori ,,ne” uglavnom je pouzdan pokazatelj
njene motivisanosti u momentu kada čuje signal. Re-
zultati pokazuju da su ljudi u znatno većoj meri želeli
da rade nešto drugo dok su bili u poslu nego u dokoli-
ci, i to nezavisno od toga da li su bili u toku. Drugim
rečima, motivacija na poslu bila je niska čak i kad im
je on obezbeđivao tok, a u dokoiici visoka čak i kada
je kvalitet iskustva u njoj bio nizak.
Imamo, dakle, paradoksalnu situaciju: na poslu,
ljudi su svesni svoje stručnosti i izazova i zato se oseća-
ju srećniji, jači, kreativniji i zadovoljniji. U dokolici pak
osećaju da nema mnogo šta da se radi, njihove veštine
nisu iskorišćene i zato se uglavnom osećaju tužni, slabi,
tupi i nezadovoljni. A ipak bi voleli manje da rade i više
vremena provode u dokoiici.
Šta znači ta kontradikcija? Postoji nekoliko mogu-
ćih objašnjenja, ali jedan zaključak izgleda neizbežan:
kad je reč o poslu, ljudi se ne obaziru na podatke iz
svojih čula. Oni zanemaruju kvalitet neposrednog is-
kustva i svoju motivaciju zasnivaju na snažno ukore-
njenom kulturnom stereotipu o tome kakav rad treba
da bude. Misle da je rad opterećenje, prisila, naruša-
vanje njihove slobode, pa samim tim i nešto što treba
izbegavati koliko god je moguće.
Moglo bi se dokazivati da, uprkos tome što se na
poslu može uživati u toku, ljudi nisu u stanju da sve
vreme odolevaju visokim nivoima izazova. Potrebno
im je da se kod kuće oporave, da se nekoliko sati sva-
kog dana pretvore u roba televizije, čak i ako u tome ne
uživaju. Međutim, uporedni primeri kao da protivreče
ovom argumentu. Na primer, seljaci iz Pont Trentaza
rade mnogo teže i duže od prosečnih Amerikanaca, a
izazovi s kojima se svakodnevno sreću zahtevaju, u naj-
manju ruku, isto toliki nivo koncentracije i angažova-
nosti. Pa ipak oni dok rade ne žeie da rade nešto drugo,
a nakon rada, umesto da se opuštaju, svoje slobodno
vreme ispunjavaju zahtevnim aktivnostima.
Kao što nagoveštavaju ovi nalazi, apatiju mnogih
ljudi oko nas ne izaziva njihova fizička ili mentalna
iscrpljenost. Izgleda da problem leži više u odnosu mo-
dernog radnika prema svom poslu, u načinu na koji on
opaža i shvata svoje ciljeve u vezi s tim poslom.
Kada osećamo da pažnju u neki zadatak ulažemo
protiv svoje volje, to je kao da traćimo svoju psihič-
ku energiju. Umesto da nam pomogne da dostignemo
sopstvene ciljeve, ona se budi da bi ostvarila ciljeve
nekog drugog. Vreme upotrebljeno za takav zadatak
percipira se tako kao da je oduzeto od ukupnog vre-
mena koje nam je na raspolaganju za život. Mnogi svoj
posao smatraju nečim što moraju da rade, bremenom
koje im je nametnuto spolja, naporom koji iz ukupnog
salda njihovog postojanja odnosi život. Otuda su, čak
i ako trenutno iskustvo na poslu može biti pozitivno,
skloni da ga potcene zato što ne doprinosi njihovim
dugoročnim ciljevima.
Treba, međutim, naglasiti da je „nezadovoljstvo” re-
lativan pojam. Prema nacionalnom ispitivanju sprove-
denom na širokoj osnovi između 1972. i 1978. godine,
samo je 3% američkih radnika reklo da je nezadovoljno
svojim poslom, dok je 52% reklo da je vrlo zadovoljno
- što je jedan od najviših procenata u industrijalizova-
nim nacijama. Ipak, neko može da voli svoj posao a da
i dalje bude nezadovoljan nekim njegovim aspektima
te da nastoji da poboljša ono što nije savršeno. U ovom
istraživanju se pokazalo da američki radnici najčešće
pominju tri glavna razloga za nezadovoljstvo poslom,
pri čemu se svi odnose na kvalitet iskustva koje im je
dostupno na poslu - iako, kao što smo upravo videli,
njihovo iskustvo na poslu ima tendenciju da bude bo-
Ije nego kod kuće. (Nasuprot raširenom gledištu, plata
i drugi materijalni momenti, uopšteno gledano, nisu
od osnovnog interesa.) Prva i verovatno najvažnija pri-
medba tiče se odsustva raznolikosti i izazova. To može
biti problem za svakog, ali naročito za one sa zanima-
njima nižeg nivoa u kojima glavnu ulogu ima rutina.
Druga se odnosi na sukobe s drugim Ijudima na poslu,
naročito sa šefovima. Treća je „pregorevanje”: prevelik
pritisak, suviše stresa, premalo vremena za razmišljanje
o sebi, premalo vremena za porodicu. To je činilac koji
naročito smeta onima na višim nivoima odgovornosti:
rukovodiocima i menadžerima.12
Ovakve pritužbe su realne jer se odnose na objektiv-
ne uslove; pa ipak, na njih možemo uticati subjektiv-
nim izmenama u svojoj svesti. Raznovrsnost i izazov,
na primer, u izvesno smislu predstavljaju inherentne
karakteristike posla, ali oni zavise i od toga kako neko
opaža prilike koje mu se nude. Ting, Serafina i Džo vi-
deli su izazove u poslovima koje bi većina doživela kao
besmislene. Da li neki posao sadrži raznovrsnost ili ne
više zavisi od nečijeg pristupa poslu nego od stvarnih
uslova za rad.

12 Nizak procenat nezadovoljnih radnika dobijen je meta-

analizom obavljenom 1980. godine u anketama sprovedenim
između 1972. i 1978. na 15 nacija. Up. Argyle (1987, str. 32).
 Isto važi i za ostale uzroke nezadovoljstva. Nije uvek
lako izgraditi dobre odnose sa saradnicima i poslovo-
đama, ali ako hoćemo, to možemo da postignemo.
Konflikt na poslu često izaziva to što se neko iz straha
da će se osramotiti oseća defanzivno. Da bi se dokazao,
postavlja izvesne ciljeve, na primer u vezi s načinom
na koji bi drugi trebalo da se ophode prema njemu,
a potom rigidno računa na to da će oni ta očekiva-
nja i ispuniti. To se, međutim, retko dešava na način
na koji je planirano, budući da i ti drugi Ijudi imaju
svoje ciljeve koje žele da ostvare. Ta zamka se možda
najbolje može izbeći ako se ciljevi postave tako da nji-
hovo ostvarenje istovremeno pomaže šefu i kolegama
da ostvare svoje. To je manje direktan način, koji traži
više vremena od silovitog krčenja puta ka zadovoljenju
vlastitih interesa bez osvrtanja na druge, ali na duže
staze uglavnom uvek uspeva.
Konačno, stres i pritisak očito su najsubjektivniji
aspekti posla i zato treba da budu najpodložniji kon-
troli svesti. Stres postoji samo ako ga doživljavamo;
direktno ga izazivaju samo najekstremniji objektivni
uslovi. Ista količina pritiska će jednoj osobi oduzeti
snagu, dok će drugoj biti dobrodošao izazov. Ima na
stotine načina da se stres ublaži: neki se zasnivaju na
boljoj organizaciji, preraspodeli odgovornosti, boljoj
komunikaciji sa saradnicima i šefovima, a drugi na
činiocima koji su spoljašnji u odnosu na posao, kao
što su poboljšanje porodičnog života, nove navike u
dokolici ili mentalne discipline kao što je, na primer,
trancsendentalna meditacija.
Ova rešenja ,,na parče” mogu da pomognu, ali jedi-
ni pravi odgovor na stres na poslu jeste da ga smatramo
delom opšte strategije za unapređenje sveobuhvatnog
kvaliteta iskustva. Naravno, to je lakše reći nego uči-
niti. Ostvarenje tog zadatka podrazumeva mobilizaciju
psihičke energije i njeno koncentrisanje na ciljeve koje
smo lično postavili, uprkos neizbežnim ometanjima.
Različite načine izlaženja na kraj sa spoljašnjim stre-
som razmatraćemo kasnije, u devetom poglavlju. Sada
može biti korisno videti kako vreme provedeno u do-
kolici doprinosi - ili propušta da doprinese - sveobu-
hvatnom kvalitetu života.

Rasipanje slobodnog vremena

Uprkos tome što Ijudi, kao što smo videli, jedva

čekaju da napuste radno mesto i stignu kući spremni
da dobro iskoriste svoje teško stečeno slobodno vre-
me, oni često nemaju nikakvu ideju o tome kako da
to vreme ispune. Ironično, u poslu je zaprvao lakše
uživati nego u slobodnom vremenu: on, naime, poput
ostalih aktivnosti toka, ima ugrađene ciljeve, povratnu
informaciju, pravila i izazove, što sve podstiče Ijude da
budu uključeni u posao, da se koncentrišu na njega i
izgube se u njemu.13 Na drugoj strani, slobodno vreme

13 Psiholozi i psihijatri su još davno shvatili da za mnoge

ljude slobodno vreme može biti problem. Na primer, Grupa
za unapređenje psihijatrije završila je jedan od svojih izveštaja
1958. godine ogoljenom tvrdnjom da je ,,za mnoge Amerikance
dokolica opasna”. Do istog zaključka je došao i Gussen (1967),
koji je dao pregled nekih od psiholoških bolesti ljudi koji se nisu
mogli navići na dokolicu. Uloga televizije kao načina maskira-
nja opasnosti od slobodnog vremena takođe se često pominje.
Na primer, Konrad (1982, str. 108) piše: „Prvobitna tehnološka
je nestrukturirano i traži mnogo više napora da bi se
oblikovalo u nešto prijatno. Hobi za koji su potrebne
veštine, navike koje postavljaju ciljeve i granice, lična
interesovanja i, posebno, unutrašnja disciplina, poma-
žu da se od dokolice napravi ono što ona treba da bude
- šansa za re-kreaciju. Ipak, gledano u celini, Ijudi, čak
i više nego u radnom vremenu, propuštaju da uživaju
u dokolici. Veliki američki sociolog Robert Park je pre
više od šezdeset godina primetio: „Najveće rasipanje u
američkom životu događa se zbog lakomislenog kori-
šćenja slobodnog vremena.”
Ogromna industrija dokolice stvorena u poslednjih
nekoliko generacija osmišljena je da pomogne ljudima
da slobodno vreme ispune doživljajima u kojima se
može uživati. Ipak, umesto da koristimo svoje fizič-
ke i mentalne resurse kako bismo doživeli tok, većina
nas provodi sate i sate svake nedelje posmatrajući igru
slavnih sportista na ogromnim stadionima. Umesto da
stvaramo muziku, slušamo „platinaste” ploče koje su
izdali muzičari milioneri. Umesto da stvaramo umet-
nost, odlazimo da se divimo platnima koja se postigla
najveću cenu na poslednjoj aukciji. Ne izlažemo se ri-
zicima da postupamo u skladu sa svojim uverenjima,
ali svakodnevno trošimo sate i sate na posmatranje
glumaca koji se, angažovani u tobože smislenoj akciji,
pretvaraju da doživljavaju avanture.14

revolucija bavila se uštedom vremena, prekraćivanjem napora;

potrošačka zaraza, poslednja faza te revolucije, bavi se rasipa-
njem vremena koje smo uštedeli, a institucija kojoj je poverila
služenje tom cilju je televizija...”.
14 Teško je proceniti ekonomsku vrednost dokolice, jer je
vrednost državnog zemljišta koje se koristi za terene za rekre-
 To učestvovanje posredstvom zastupnika u stanju
je da, makar privremeno, maskira prazninu koja leži
u osnovi protraćenog vremena. Ali to je vrlo bleda za-
mena za pažnju uloženu u istinske izazove. Iskustvo
toka koje proističe iz korišćenja sposobnosti i veština
vodi rastu, dok pasivna zabava ne vodi nikuda. Kolek-
tivno svake godine protraćimo ekvivalent od miliona
godina Ijudske svesnosti. Energija koja bi trebalo da
bude upotrebljena za fokusiranje na složene ciljeve, za
obezbeđivanje prijatnog sazrevanja, proćerdana je na
obrasce stimulacije koja samo imitira stvarnost. Ma-
sovna dokolica, masovna kultura, pa čak i visoka kul-
tura kada joj se pristupa samo pasivno i iz spoljašnjih
razloga - kao što je paradiranje statusom - paraziti su
uma. Apsorbuju psihičku energiju, a zauzvrat ne pru-
žaju suštinsku snagu. Ostavljaju nas još iscrpljenijim,
još malodušnijim nego pre.
Ako čovek za njih ne preuzme odgovornost, i posao
i slobodno vreme biće verovatno razočaravajući. Veći-
na poslova i brojne aktivnosti dokolice — naročito one
koje podrazumevaju pasivno konzumiranje masovnih
medija - nisu stvoreni da nas učine srećnim i snažnim.
Njihov smisao je u zarađivanju novca za nekog drugog.
Ako im dozvolimo, mogu isisati srž iz naših života,
ostavljajući samo prazne ljušture. Ali baš kao i sve dru-
go, rad i slobodno vreme mogu se prilagoditi našim

aciju i cenu koštanja prostora namenjenog dokolici nemoguće

izračunati. Direktna potrošnja na aktivnosti slobodnog vreme-
na u SAD se procenjuje na 160 miiijardi za 1980. godinu, što je,
korigovano za inflaciju, duplo više od iznosa za 1970. Prosečno
domaćinstvo na dokolicu direktno troši oko 5% prihoda (Kelly
1982).
potrebama. Ljudi koji nauče da uživaju u svom radu,
koji ne rasipaju svoje slobodno vreme, na kraju poč-
nu da osećaju da njihov život u celini postaje mnogo
vredniji. „Budućnost”, piše C. K. Brajtbil, „pripašće ne
samo obrazovanima, već i onima koji su obrazovani da
mudro koriste svoju dokolicu.”
 8

Uživanje u samoći i društvu

drugih ljudi

Izučavanja toka uvek iznova pokazuju da kvalitet

života, više od bilo čega drugog, zavisi od dva činio-
ca: od toga kako doživljavamo rad i od naših odnosa
s drugim ljudima. Najpodrobniju informaciju o tome
ko smo kao pojedinci pružaju oni s kojima komuni-
ciramo i način na koji obavljamo svoj posao. Baš kao
što je u svom receptu za sreću — ljubav i rad — izrazio
Frojd, naše jastvo umnogome je određeno onim što
se dešava upravo u ta dva konteksta. U prethodnom
poglavlju razmotrili smo neke od potencijala toka ko-
je pruža rad; sada ćemo se pak pozabaviti odnosima s
porodicom i prijateljima da bismo utvrdili kako bi oni
mogli postati izvor prijatnih iskustava.
Pitanje da li smo u društvu drugih ljudi ili ne, bitno
utiče na kvalitet iskustva. Biološki smo programirani
da druga ljudska bića smatramo najvažnijim objektima
na svetu. Naš život zbog tih „drugih” može biti veoma
interesantan i ispunjen, ali i sasvim jadan, te je stoga
za našu sreću od ogromnog značaja kakve odnose iz-
građujemo s njima. Ako naučimo da odnose s drugi-
ma učinimo što sličnijim iskustvu toka, kvalitet našeg
života u celini znatno će se poboljšati.
Na drugoj strani, cenimo i privatnost i neretko že-
limo da nas ostave na miru. No često se ispostavlja
da, čim nas zaista ostave na miru, počinjemo da se
osećamo depresivno. Tipično za tu situaciju je da se
Ijudi osećaju usamljenima, da ne vide nikakve izazove,
da im se čini da nemaju šta da rade. Usled odsustva
čulnih podražaja, samoća u nekima izaziva simptome
blažeg oblika dezorijentacije. Ipak, ukoliko ne nauči-
mo da podnosimo samoću, pa čak i da u njoj uživamo,
biće nam vrlo teško da ostvarimo bilo koji zadatak
koji zahteva nepodeljenu pažnju. Zbog toga je od su-
štinskog značaja da pronađemo načine na koje ćemo
kontrolisati svoju svest čak i kada smo prepušteni sami
sebi.

Sukob između samoće i bivanja s drugima

Strah da ćemo biti izostavljeni iz toka ljudske in-

terakcije svakako je jedan od najneugodnijih. Nema
sumnje da smo mi društvene životinje; osećamo se
potpunim jedino u društvu drugih ljudi. U mnogim
kulturama koje prethode pismu samoća se smatra do te
mere nepodnošljivom da čovek ulaže ogroman napor
da nikad ne bude sam; samo se veštice i šamani dobro
osećaju kad su sami. U mnogim različitim ljudskim
društvima - kod australijskih aboridžina, amiških
farmera, pitomaca sa Vest Pointa — najgora društvena
kazna je izopštenje. Ignorisana osoba postepeno po-
staje depresivna i počinje da dovodi u pitanje i samo
svoje postojanje. U nekim društvima krajnja posledi-
ca izopštenosti je smrt: napuštena osoba počinje da
prihvata činjenicu da, budući da niko više ne obraća
pažnju na nju, mora da je već mrtva; malo-pomalo,
prestaje da vodi brigu o svom telu i konačno umire.
Latinski izraz za „biti živ” bio je inter hominem esse,
što bukvalno znači „biti među Ijudima”; „biti mrtav”
se pak izražavalo kao inter hominem esse desinere, ili
„prestati biti među ljudima”. Proterivanje iz grada bi-
lo je za rimskog građanina najstroža kazna, tek nešto
blaža od same smrtne kazne; bez obzira na izobilje u
kojem je živeo, ukoliko bi bio prognan iz društva sebi
ravnih, urbani Rimljanin je postajao nevidljivi čovek.
Ista gorka sudbina dobro je poznata i savremenim Nju-
jorčanima, kad god su primorani da iz nekog razloga
napuste svoj grad.1
Učestalost ljudskih kontakata koju pružaju veliki
gradovi je poput umirujućeg balzama; ljudi u takvim
centrima uživaju u njima čak i ako su interakcije do ko-
jih dovode možda neprijatne ili opasne. U bujici ljudi
koja se sliva Petom avenijom možda ima mnogo pljač-
kaša i čudaka; ipak, ona je uzbudljiva i prijatna. Okru-
žen drugim Ijudima, svako od nas se oseća življim.1 2

1 Ovaj deo dugujem briljantnoj obradi javne i lične realno-

sti Hane Arent u delu Conditio humana (Fedon, Beograd 2016,
prev. Aleksadra Kostić).
2 Sva istraživanja uzorka iskustva pokazuju da je kvalitet is-
kustva bolji kada smo s drugim ljudima i da opada kad god smo,
čak i po sopstvenom izboru, sami (Larson & Csikszentmihalyi
1978, 1980; Larson, Csikszentmihalyi & Graf 1984). Veoma
živ opis kako i zašto u svojim verovanjima zavisimo od javnog
mnjenja dala je Elizabeth Noelle-Neumann. Martin Hajdeger
 Opšti zaključak anketa koje sprovode društvene
nauke glasi da su ljudi najsrećniji u društvu prijate-
lja i porodice, ili jednostavno u društvu drugih. Kada
se od njih traži da navedu prijatne aktivnosti koje im
popravljaju raspoloženje, najčešće pominju: »bivanje u
društvu srećnih ljudi”, „zainteresovanost ljudi za ono
što govorim”, „bivanje s prijateljima” i ,,kad me primete
kao seksualno privlačnog/privlačnu”. Jedan od glavnih
simptoma izostavljenosti iz interakcije depresivnih i
nesrećnih ljudi jeste to što oni retko izveštavaju da im
se događaju takve stvari. Društvena mreža koja pruža
podršku, pored ostalog, ublažava i stres: ukoliko mo-
žemo da se oslonimo na emocionalnu podršku drugih,
manje je verovatno da će nas bolest ili kakva druga
nevolja slomiti.3
Nema sumnje da smo programirani da tražimo dru-
štvo sebi ravnih. Pre ili kasnije, bihevioralni genetičari

(1962) analizirao je iz filozofske perspektive našu stalnu zavi-

snost od njih, ili intrapsihičke reprezentacije drugih ljudi koje
nosimo u svojim glavama. Sličan je koncept Charlesa Cooleya
(1902) o „uopštenom drugom” te Frojdov koncept „superega”.
3 Ovde se ponovo oslanjamo na nalaze metoda uzorka isku-
stva pomenutog u prethodnoj napomeni. Podatak da interak-
cija s drugim ljudima popravlja raspoloženje za čitav dan izneli
su Lewinsohn & Graf (1973), Lewinsohn & Libet (1972), Mac
Phillamy & Lewinsohn (1974) i Lewinsohn i dr. (1982). Lewin-
sohn i njegova grupa razvili su kliničku primenu psihoterapije
zasnovane na maksimalnom povećanju prijatnih aktivnosti i in-
terakcija. Ako bi neko želeo da razvije terapiju zasnovanu na toku
— a u tom pravcu su već preduzeti neki koraci na Medicinskom
fakultetu u Milanu — to bi takođe bio pravac koji treba slediti. To
bi značilo povećavati učestalost i intenzitet optimalnih iskustava
umesto (ili kao dodatak) smanjivati pojavu onih negativnih.
verovatno će u našim hromozomima pronaći hemijske
instrukcije koje čine da se veoma nelagodno osećamo
kad smo sami. Postoje dobri razlozi što je ta instrukci-
ja tokom evolucije pridodata našim genima. Životinje
koje kroz saradnju razviju kompetitivnu prednost u
odnosu na druge vrste daleko bolje preživljavaju ako
su stalno jedna drugoj u vidokrugu. Babuni, na pri-
mer, kojima je potrebna pomoć drugih babuna da bi
se zaštitili od leoparda i hijena, nemaju pevelike šanse
da dožive zrelo doba ako napuste svoj čopor.4 Mora da
su isti uslovi i kod naših predaka odabrali društvenost
kao pozitivnu crtu neophodnu za preživljavanje. Na-
ravno, pošto je ljudsko prilagođavanje počelo sve više
da se oslanja na kulturu, na značaju su dobili dodatni
razlozi za držanje u grupi. Na primer, što Ijudi za pre-
življavanje više zavise od znanja umesto od instinkata,
veća je korist od međusobne razmene naučenog; usa-
mljena jedinka pod takvim uslovima postaje idiot, što
je na grčkom izvorno značilo „privatna osoba” - neko
ko nije u stanju da uči od drugih.
Istovremeno, paradoksalno, postoji duga tradicija
mudrosti koja nas upozorava: „Pakao, to su drugi”. In-
dijski mudrac i hrišćanski pustinjak za mirom su traga-
li daleko od razuzdane gomile. A kada ispitamo najne-
gativnija iskustva u životu prosečnih Ijudi, otkrivamo
drugu stranu blistavog novčića društvenosti: za odnose
s drugima vezani su i najbolniji događaji u životu. Na

4 Stuart Altman (1970) i Jeanne Altman (1970, 1980) zna-

ju više od bilo koga drugog o socijalnim odnosima ovih prima-
ta. Njihov rad ukazuje da je uloga društvenosti u osiguravanju
preživljavanja takvih primata dobar ključ za razumevanje razvo-
ja ljudskih socijalnih „instinkata”.
poslu nas unesrećuju nepravedni šefovi i neotesane mu-
šterije. Kod kuće su glavni izvori naše utučenosti ne-
pažljiv partner, nezahvalno dete, tazbina koja nam se
meša u život. Kako je moguće dovesti u sklad činjenicu
da su ljudi izvor i onog najboljeg i onog najgoreg?
Tu očiglednu kontradikciju zapravo nije teško raz-
rešiti. Kao i sve drugo što je zaista važno, odnosi s dru-
gima nas izuzetno usrećuju kad se odvijaju kako tre-
ba i veoma unesrećuju kada ne funkcionišu. Ljudi su
najfleksibilniji, najpromenljiviji aspekt sredine s kojom
moramo da izađemo na kraj. Ista osoba može nam ju-
tro učiniti divnim, a veče bednim. Budući da toliko za-
visimo od naklonosti i odobravanja drugih, veoma smo
ranjivi na to kako se ti drugi ophode prema nama.5
Zato će osoba koja nauči da izlazi na kraj s drugima
ostvariti neverovatno pozitivnu promenu u kvalitetu
svog života u celini. Ta činjenica dobro je poznata oni-
ma koji pišu i onima koji čitaju knjige s naslovima po-
put Kako steći prijatelje i uticati na druge Ijude. Poslovni
rukovodioci uče da poboljšaju komuniciju kako bi bili
uspešniji menadžeri6, a mlade devojke čitaju knjige o
etikeciji da bi bile prihvaćene i omiljene u „određenim

5 Disertacija Patrika Mayersa (1978) u kojoj je za prikuplja-

nje podataka primenjen metod uzorka iskustva, prva nas je upo-
zorila na činjenicu da tinejdžeri interakcije sa svojim drugovima
svrstavaju i u najprijatnija ali i u najdosadnija iskustva tokom
dana, kao i ona koja u njima izazivaju najviše anksioznosti. Ovo
se obično nije dešavalo sa drugim kategorijama aktivnosti, ko-
je su, uopšteno gledano, bile ili uvek dosadne ili uvek prijatne.
Slični podaci su se ponovili i sa odraslima.
s Značaj komunikativnih veština za uspešne menadžere
sugerisali su podaci dobijeni u Vail programu. Za menadžere
krugovima”7. Velik deo ove brige odražava ekstrin-
sično motivisanu želju da se manipuliše drugima. Ali
Ijudi nisu važni samo zato što mogu da nam pomognu
da ostvarimo svoje ciljeve; kada se prema njima opho-
dimo kao prema punovrednim i ravnopravnim bićima,
oni postaju izvor sreće koji nas najviše ispunjava.
Sama fleksibilnost odnosa omogućava da se nepri-
jatne interakcije transformišu u podnošljive, pa čak
i uzbudljive. Kako ćemo tretirati jedni druge i kako
ćemo se osećati dok to činimo u velikoj meri zavisi
od toga kako definišemo i tumačimo neku socijalnu
situaciju. Na primer, kada se naš dvanaestogodišnji sin
Mark jednog popodneva vraćao iz škole prečicom kroz
prilično pust park, iznenada su ga presrela tri krupna
tipa iz susednog kvarta. ,,Ne mrdaj ili on puca”, rekao
je jedan od njih, klimajući glavom prema trećem, čija
je ruka bila u džepu. Ta trojica uzela su sve što je Mark
imao - neki sitniš i stari sat. ,,A sad briši! Nemoj da
trčiš i nemoj da se okrećeš.”
Mark je krenuo kući, dok su ona trojica pošla u
drugom pravcu. Nakon nekoliko koraka, Mark se ipak
okrenuo i pokušao da ih stigne. „Slušajte”, rekao im je,

koji se nalaze na sredini hijerarhijske lestvice, bolja komunikaci-

ja je osnovna osobina koju žele da razviju.
7 Kao izuzetno iritirantan primer up. knjigu Letitie Baldri-
ge, Complete Guide to a Great Social Life, čiji saveti uključuju ne-
ke savršeno istinite, ali prilično odvratne bisere mudrosti poput:
„Laskanje je neverovatno korisno sredstvo...” i „Svaki domaćin je
ponosan ako mu gosti dođu na zabavu dobro obučeni. Oni zrače
slatkim mirisom uspeha.” (Up. drugi citat sa opaskom Samuela
Johnsona u Boswellovom Life od 27. mart 1776: „Fina odeća je
dobra samo kao zamena za nedostatak drugih sredstava za stica-
nje poštovanja drugih ” (Newsu>eek, 5. oktobar 1987, str. 90).
„hoću da razgovaram s vama.” „Briši!”, uzvratili su mu.
Ali on im se prikačio i pitao da li bi možda razmotrili
da mu vrate sat koji su mu uzeli. Objasnio je da je sat
vrlo jeftin i da nema nikakvu vrednost ni za koga osim
za njega: „Vidite, dobio sam ga za rođendan od rodi-
telja.” Momci su se razbesneli, aii su konačno odlučili
da glasaju da li da mu vrate sat. Dvojica su bila ,,za”,
tako da se Mark ponosno vratio kući bez sitniša, aii
sa starim satom u džepu. Naravno, nama roditeljima
bilo je potrebno mnogo više vremena da se oporavimo
od tog događaja.
Iz perspektive odraslih bilo je šašavo rizikovati ži-
vot zbog jednog starog sata, kakvu god sentimentalnu
vrednost imao. Ali ova epizoda ilustruje jedno važno
opšte mesto: socijalna situacija ima preobražajni po-
tencijal ukoliko se redefinišu njena pravila. Time što
nije preuzeo ulogu „žrtve” koja mu je silom nametnuta
i što svoje napadače nije tretirao kao „razbojnike” već
kao razumne ljude od kojih se može očekivati da imaju
empatije za vezanost jednog sina za porodičnu uspo-
menu, Mark je uspeo da taj susret od prepada pretvori
u susret koji je, bar u izvesnoj meri, podrazumevao
racionalnu demokratsku odluku. U ovom slučaju, nje-
gov uspeh je umnogome zavisio od sreće; napadači su
mogli biti pijani ili toliko poremećeni da se razumom
do njih ne može dopreti, a tada je mogao biti ozbiljno
povređen. Ali poenta ipak ne prestaje da važi: ljudski
odnosi su elastični, a (ako osoba poseduje odgovarajuće
veštine) njihova pravila se mogu promeniti.8

8 To je bila jedna od osnovnih dogmi simboličkog interak-

cionizma u sociologiji i antropologiji (up. Goffman 1969, 1974;
Suttles 1972). Ona takođe leži u osnovi sistemskog pristupa po-
 Ali pre nego što podrobnije razmotrimo kako se
odnosi mogu preoblikovati da bi obezbedili optimalna
iskustva, neophodno je poći zaobilaznim putem: kroz
carstvo samoće. Tek pošto malo bolje razumemo kako
samoća deluje na um, jasnije ćemo videti zašto je za
zadovoljstvo preko potrebno društvo drugih. Trećinu
svog budnog vremena prosečan odrastao čovek pro-
vodi sam. Ipak, o tom ogromnom isečku svog života
znamo tako malo: samo to da ga od srca mrzimo.

Bol usamljenosti

Kada su sami, ljudi, u najvećem broju, osećaju goto-

vo nepodnošljivu prazninu, naročito ako nemaju ništa
određeno da rade. Adolescenti, odrasli i stari ljudi izve-
štavaju da najgore stvari doživljavaju u samoći.9 Gotovo
svaka aktivnost postaje prijatnija kad je u blizini druga
osoba, a manje prijatna kad je čovek obavlja sam. Ljudi
su srećniji, budniji i radosniji ako su prisutni i drugi
nego kad su sami, bilo da rade na pokretnoj traci ili
gledaju televiziju. Međutim, nije najdepresivnije raditi
sam ili sam gledati televiziju; ljudi kažu da su najgore
raspoloženi onda kad su sami a nema ničega što tre-
ba uraditi. Za naše ispitanike koji žive sami a koji ne
odlaze u crkvu, nedeljna prepodneva su „najmršaviji”
deo nedelje: u nedostatku zahteva koji bi se nametnuli
njihovoj pažnji, nesposobni su da odluče šta da rade.

rodičnoj terapiji, na primer Jackson (1957), Bateson (1978), Bo-

wen (1978) i Hoffman (1981).
9 Up. napomenu 2 na str. 310.
Ostalim danima psihičku energiju usmeravaju spolja-
šnje rutine: rad, kupovina, omiljene televizijske emisije
i tako dalje. Ali šta raditi nedeljom pre podne, nakon
doručka i prelistavanja novina?10 Odsustvo strukture u
tim satima postaje razorno. Do podneva se uglavnom
formira neka odluka: kosiću travu, posetiću rođake ili
gledati utakmicu. Tada se vraća osećaj smisla i pažnja
se koncentriše na sledeći cilj.
Zašto je samoća tako negativno iskustvo? Pragmati-
čan odgovor na to pitanje bio bi da je vrlo teško iznutra
održavati red u umu. Da bismo održali pažnju usme-
renom, potrebni su nam spoljašnji ciljevi, spoljašnja
stimulacija, spoljašnja povratna informacija. Kada taj
spoljašnji input izostane, pažnja počinje da luta, a mi-
sli postaju haotične — što dovodi do stanja koje smo u
drugom poglavlju nazvali „psihička entropija”.
Kada ostane sam, tipičan tinejdžer počinje da se
pita: „Iskače ii mi to nova bubuljica? Šta ii mi sad radi
devojka? Da li ću na vreme završiti zadatke iz matema-
tike? Hoće li me isprebijati one rmpalije s kojima sam
se juče svađao?” Drugim rečima, ako nema šta da radi,
um je nesposoban da spreči negativne misli da se ne
proguraju u prvi pian. Ukoliko ne nauče da kontrolišu
svest, ista situacija čeka i odrasle. Brige zbog Ijubavnog
života, zdravlja, novca, porodice i posla stalno se šunja-
ju periferijom pažnje, čekajući momenat kada nas ne
zaokupija ništa drugo što traži koncentraciju. Čim je

10 Već početkom našeg veka psihoanalitičari iz Beča prime-

tili su da se nedeljom pre podne dešava neuobičajeno velik broj
nervnih slomova (Ferenczi 1950). Oni su tu činjenicu, među-
tim, objašnjavali mnogo komplikovanijim uzrocima nego što ih
mi ovde postuliramo.
um spreman da se opusti — hop! — potencijalni proble-
mi koji su čekali sa strane sada odnose prevagu.
Televizija se upravo iz tog razloga pokazuje kao
istinska blagodet za mnoge ljude. lako je gledanje tele-
vizije daleko od toga da bude pozitivno iskustvo - ljudi
uglavnom govore da se osećaju pasivni, slabi, prilično
razdražljivi i tužni kada to čine — svetlucanje ekra-
na u najmanju ruku unosi izvesnu meru reda u svest.
Predvidljivi zapleti, odomaćeni likovi, pa čak i suvišne
reklame, obezbeđuju umirujući obrazac stimulacije.
Ekran privlači pažnju na sebe kao savladljiv, ograničen
aspekt sredine. Dok traje interakcija s televizorom, um
je zaštićen od ličnih briga. Informacija koja prelazi pre-
ko ekrana drži neprijatne brige izvan uma. Naravno,
izbegavanje depresije na ovaj način prilično je lakoum-
no: čovek troši veoma mnogo pažnje a da nakon toga
nema baš nikakvih rezultata.11
Drastičniji načini hvatanja ukoštac s užasom samo-
će uključuju redovno uzimanje droge ili okretanje op-
sesivnim navikama, od neprestanog čišćenja kuće do
opsesivnog seksualnog ponašanja. Dok je pod uticajem
hemikalija, jastvo je oslobođeno odgovornosti usme-

11 Literatura o gledanju televizije toliko je obimna da bi čak

i kratak pregled bio predugačak. U razumnoj meri potpun pre-
gled dali su Kubey & Csikszentmihaiyi (u pripremi). S obzirom
na raširenost fenomena i njegove socijalne i ekonomske impli-
kacije, veoma je teško pri bavljenju televizijom održati naučnu
objektivnost. Neki istraživači odvažno su tvrdili da su gledaoci
sposobni da koriste televiziju u sopstvene svrhe i da od toga mo-
gu imati koristi, dok drugi te podatke koriste da pokažu kako
televizija gledaoce čini pasivnim i nezadovoljnim. Ne treba ni
govoriti da ovaj autor spada u drugu kategoriju.
ravanja svoje psihičke energije; možemo samo da se
zavalimo i posmatramo obrasce misli koje priskrbljuje
droga: šta god da se desi, ništa nije u našim rukama.
Kao i televizija, droga drži um podalje od suočavanja s
deprimirajućim mislima. lako su alkohol i ostale dro-
ge u stanju da proizvedu optimalna iskustva, ona su
obično na vrlo niskom nivou složenosti. Osim ako se
ne konzumira u visoko razvijenom ritualnom kontek-
stu, kao što se praktikuje u mnogim tradicionalnim
društvima, droga zapravo redukuje našu percepciju i
onoga što se može postići i onoga što smo kao poje-
dinci u stanju da postignemo, dok to dvoje ne dođe u
ravnotežu. To je ugodno stanje stvari, ali reč je samo
o stimulaciji koja nas zavodi odvlačeći nas od onog
uživanja koje dolazi od uvećavanja prilika za akciju i
sposobnosti za delovanje.
Neki ljudi se nikad neće složiti sa ovakvim opisom
delovanja droge na um. Na kraju krajeva, u posled-
njih četvrt veka ubeđivali su nas da droge „šire svest” i
da njihova upotreba pojačava kreativnost. Ispitivanja,
međutim, pokazuju da, uprkos tome što zaista menja-
ju sadržaj i organizaciju svesti, hemikalije ne šire niti
uvećavaju kontrolu jastva nad svojim funkcijama. A da
bi postigao bilo šta kreativno, čovek mora ostvariti baš
takvu kontrolu. Prema tome, iako psihotropne droge
obezbeđuju širi raspon mentalnih iskustava nego što
bi čovek imao u normalnim senzornim okolnostima,
one pritom ne doprinose našoj sposobnosti za efikasno
uređivanje tih iskustava.12

12 Zaključak da droge ne šire svest zasnovan je na intervju-

ima sa oko 200 umetnika koje je naš tim proučavao poslednjih
 Mnogi savremeni umetnici eksperimentisali su s
halucinogenim drogama u nadi da će stvoriti delo ne-
zaboravno poput stihova Kubla Kana, koje je Semjuel
Tejlor Kolridž navodno sastavio pod uticajem lauda-
numa.13 Pre ili kasnije, međutim, oni ipak uviđaju da
kompozicija bilo kog umetničkog dela zahteva trezven
um. Delu izvedenom pod uticajem droga nedostajaće
kompleksnost koju očekujemo od dobre umetnosti:
ono je obično prozirno i ugađa sopstvenim sklonosti-
ma. Hemijski izmenjena svest u stanju je da izrodi neo-
bične predstave, misli i osećanja koje umetnik kasnije,
kad mu se vrati jasnoća, može da upotrebi. Opasnost
je u tome što, postajući u modeliranju uma zavisnim
od hemikalija, rizikuje da izgubi sposobnost samostal-
nog kontrolisanja svesti.
Velik deo onoga što se smatra seksualnošću tako-
đe je samo način nametanja spoljašnjeg reda našim
mislima, način „ubijanja vremena”, to jest izbegavanja
da se suočimo sa opasnostima samoće. Nikakvo čudo
što seks i gledanje televizije mogu postati uzajamno

25 godina (Getzels & Csikszentmihalyi 1965, 1976; Csikszent-

mihalyi, Getzels & Kahn 1984). Iako umetnici imaju tenden-
ciju da glorifikuju iskustva izazvana drogom, još nisam čuo za
kreativno delo (ili bar neko za koje bi sam umetnik smatrao da
je dobro) koje bi bilo stvoreno isključivo pod uticajem droga.
13 Jedan od najčešće navođenih primera kako droge pospe-
šuju kreativnost jeste Kolridžova tvrdnja da je Kubla Kana napi-
sao u naletu inspiracije izazvanom uzimanjem laudanuma - ili
opijuma. Međutim, Schneider (1953) bacio je ozbiljne sumnje
na tu priču, podastirući dokaze da je Kolridž napisao nekoliko
verzija ove pesme, a da je priču o opijumu izmislio kako bi se do-
pao romantičarskom ukusu čitalaca ranog XIX veka. Ukoliko
bi živeo u današnje vreme, moguće je da bi učinio isto.
zamenljive aktivnosti. Pornografske navike i deperso-
nalizovani seks zasnivaju se na genetski programiranoj
privlačnosti slika i aktivnosti koje su povezane s repro-
dukcijom. Oni prirodno i pružajući uživanje usred-
sređuju pažnju te na taj način pomažu da se iz uma
isključe neželjeni sadržaji. Ono pak što im ne polazi za
rukom jeste razvijanje bilo kakvih navika pažnje koje
bi mogle da dovedu do veće složenosti svesti.
Isti argument važi i za ono što na prvi pogled mo-
že delovati kao suprotnost zadovoljstvu: mazohističko
ponašanje, rizično ponašanje, kockanje. Svi ti načini
koje ljudi iznalaze da povrede ili uplaše sebe ne zah-
tevaju bogzna kakvu veštinu, ali zaista pomažu dosti-
zanju osećaja neposrednog iskustva. I bol je bolji od
haosa koji se, kap po kap, cedi u nefokusiranu svest.
Samopovređivanje, fizičko ili emocionalno, osigura-
va usredsređivanje pažnje na nešto što se, iako bolno,
makar da kontrolisati - s obzirom na to da ga sami
izazivamo.
Najbolji test sposobnosti kontrole kvaliteta iskustva
jeste ono što neko radi u samoći, kad nema nikakvih
spoljašnjih zahteva koji bi mu strukturirali pažnju. Re-
lativno je lako biti uključen u neki posao, uživati u
društvu prijatelja, zabavljati se u pozorištu ili na kon-
certu. Ali šta se dešava kada smo prepušteni sami sebi?
Kad ostanemo sami, kad se na nas spusti tamna noć
duše - da li smo tada naterani na panične pokušaje
odvraćanja pažnje uma od njenog nadolaženja? Ili smo
u stanju da se latimo nečeg što nije samo prijatno, već
i doprinosi razvoju jastva?
Ispunjavanje slobodnog vremena aktivnostima koje
zahtevaju koncentraciju, koje usavršavaju veštine, koje
vode razvoju jastva, nema ničeg zajedničkog s ubija-
njem vremena, gledanjem televizije ili uzimanjem dro-
ga iz razonode. lako se na obe strategije može gledati
kao na različite načine hvatanja ukoštac s istom pret-
njom haosa, kao na odbrane od ontološke anksiozno-
sti, ona prva vodi razvoju, dok ova potonja naprosto
služi tome da um sačuva od raspadanja. Osoba koja se
retko dosađuje, koja ne zahteva neprestano povoljne
spoljašnje okolnosti da bi uživala u datom trenutku,
sigurno je prošla test ostvarenja kreativnog života.
Učenje da koristimo vreme kad smo sami, umesto
da od toga bežimo, naročito je važno u ranim godi-
nama. Tinejdžeri koji nisu u stanju da izdrže samoću
onesposobljavaju se da kasnije, kao odrasli, obavljaju
zadatke koji traže ozbiljnu mentalnu pripremu. Tipi-
čan scenario tinejdžera, dobro poznat mnogim rodite-
ljima, izgleda ovako: vraća se iz škole, ubacuje knjige u
svoju sobu i, pošto pregrize nešto iz frižidera, odmah
se baca na telefon da bi stupio u kontakt s prijateljima.
Ako se tamo ništa ne dešava, pustiće muziku ili uklju-
čiti televizor. Ako je kojim slučajem popustio iskuše-
nju da otvori neku knjigu, to neće dugo trajati. Učiti
znači koncentrisati se na teške obrasce informacija pa,
pre ili kasnije, čak i najdisciplinovanija svest odluta
od nemilosrdnih šablona na stranici i počne da beži
za prijatnijim mislima. Ali prijatne misli je teško po
volji prizvati. Naprotiv, um je, tipično, opsednut uobi-
čajenim posetiocima: utvarama iz senke koje se inače
nameću nestrukturiranom umu. Tinejdžer počinje
da brine o svom izgledu, svojoj popularnosti, svojim
šansama u životu. Da bi odbio te nametljivce, mora
da smisli nešto drugo što bi okupiralo njegovu svest.
Učenje to neće postići jer je suviše teško. Adolescent
je spreman da učini bilo šta ne bi li spasao svoj um te
situacije — pod uslovom da to ne zahteva previše psi-
hičke energije. Uobičajeno rešenje je okretanje pozna-
tim rutinama kao što su muzika, televizija ili ubijanje
vremena s prijateljem.14
Sa svakom novom decenijom naša kultura postaje u
većoj meri zavisna od informatičke tehnologije. Da bi
preživela u takvoj sredini, osoba mora da se upozna sa
apstraktnim simboličkim jezicima. Pre samo nekoliko
generacija neko ko nije znao da čita i piše još uvek je
mogao da nađe posao koji obezbeđuje pristojan prihod
i razumnu meru dostojanstva. Poljoprivrednik, kovač,
sitan trgovac mogao je da ovlada veštinama neophod-
nim za svoj poziv šegrtujući kod starijih stručnjaka i

14 Naše ispitivanje talentovanih tinejdžera pokazuje da mno-

gima ne polazi za rukom da razviju svoje veštine, ne zato što su
kognitivno zaostali, već zato što ne mogu da podnesu da budu
sami. Tako oni zaostaju za vršnjacima koji mogu da podnesu
teškoće koje u cilju usavršavanja talenta zahtevaju učenje i vežba-
nje (za prvi osvrt na ovu temu, up. Nakamura 1988. i Robinson
1986). U jednoj kasnijoj studiji jednako talentovani učenici ma-
tematičke gimnazije bili su podeljeni na one koji su, prema su-
bjektivnim i objektivnim kriterijumim, i u starijim razredima bili
zaokupljeni matematikom i na one koji to nisu bili. Nalaz je bio
da su oni prvi 15% svog „budnog” vanškolskog vremena trošili
na učenje, 6% na strukturirane aktivnosti dokolice (na primer,
na sviranje i sport), a 14% na nestrukturirane aktivnosti, kao
što je druženje. Oni koji više nisu bili posveni matematici, imali
su sledeće procente: 5%, 2% i 26% za iste kategorije aktivnosti.
S obzirom na to da svaki procenat odgovara, otprilike, jednom
satu nedeljno, brojevi pokazuju da su „zagrejani matematičari”
trošili na učenje jedan sat nedeljno više nego na druženje, dok su
„ohlađeni matematičari” provodili 21 sat nedeljno više u druže-
nju nego u učenju. Kada tinejdžer postane zavistan isključivo od
društva vršnjaka, malo je šanse da će razviti složene veštine.
dobro prođe i bez ovladavanja nekim simboličkim si-
stemom. U današnje vreme se, međutim, čak i najjed-
nostavniji poslovi zasnivaju na specijalizovanom zna-
nju koje svako mora da stekne na težak način: sam.
Adolescenti koji nikad ne nauče da kontrolišu svo-
ju svest postaju odrasli kojima nedostaje „disciplina”.
Nedostaju im složene veštine koje će im pomoći da
prežive u takmičarskom okruženju nabijenom infor-
macijama. I, što je još važnije, nikad ne nauče da uži-
vaju u životu. Ne stiču naviku nalaženja izazova koji
na videlo iznose skrivene potencijale rasta.
No tinejdžerske godine nisu jedini period kada je
od suštinske važnosti naučiti iskoristiti prilike koje
pruža samoća. Nažalost, suviše mnogo odraslih oseća
da im, čim napune dvadeset, trideset — ili, svakako,
četrdeset - pripada pravo na prepuštanje svim navik-
nutim kolotečinama jednoličnog života koje su već
uspostavili. Završili su sa svojim obavezama, nauči-
li trikove potrebne za preživljavanje i od sada mogu
da se prepuste „automatskom pilotu”. Opremljeni go-
lim minimumom unutrašnje discipline, takvi ljudi sa
svakom godinom koja prolazi neizbežno akumuliraju
entropiju. Razočaranja u karijeri, propadanje fizičkog
zdravlja, uobičajene zamke i strele sudbine grade go-
milu negativnih informacija koje sve više ugrožavaju
mir njihovog uma. Kako da ove problemi držimo dalje
od sebe? Ako osoba ne zna kako da kontroliše pažnju
u samoći, neizbežno će se okrenuti lakim spoljašnjim
rešenjima: drogama, zabavi, uzbuđenju - bilo čemu što
otupljuje um ili dovodi do njegove rastresenosti.
Takve reakcije su, međutim, regresivne - one ne
vode napred. Možemo se razvijati istovremeno uživa-
jući u životu ako od entropije koja je neizbežan uslov
življenja stvorimo viši oblik reda. To znači svaki novi
izazov shvatiti ne kao nešto što treba potisnuti ili iz-
beći, već kao priliku za učenje i unapređenje veština.
Kada, na primer, fizička vitainost s godinama opadne,
znači da moramo biti spremni da preusmerimo svoju
energiju sa ovladavanja spoljašnjim svetom na dublje
istraživanje unutrašnje stvarnosti. Znači da konačno
možemo čitati Prusta, posvetiti se igranju šaha, gajiti
orhideje, pomagati susedima i misliti o Bogu - ako
je to ono što smatramo vrednim pažnje. Ali teško je
ostvariti bilo šta od toga ukoliko ranije nismo stekli
naviku korišćenja prednosti samoće.
Tu naviku je najbolje razviti rano, ali za to nikad
nije ni suviše kasno. U prethodnim poglavljima smo
dali pregied nekih od načina na koje telo i um mogu
da ostvare tok. Kada je neko u stanju da, bez obzira
na ono što se dešava spolja, takve aktivnosti po volji
prizove, on je tada naučio da oblikuje kvalitet života.

Oplemenjivanje samoće

Svako pravilo ima svoje izuzetke i, premda se veći-

na ljudi užasava samoće, ima pojedinaca koji žive sami
po sopstvenom izboru. „Onaj ko je oduševljen samo-
ćom, ko god to bio, ili je životinja ili bog”, kaže stara
izreka koju je ponovio Fransis Bejkon. Možda baš i
ne mora da bude bog, ali je istina da je za uživanje
u samoći neophodno izgraditi vlastite mentalne ruti-
ne kako bi se, bez podrške civilizovanog života - bez
drugih ljudi, poslova, televizije, pozorišta, restorana,
biblioteka, bez svega što pomaže kanalisanju pažnje
- ostvario tok. Interesantan primer osobe ovog tipa
je Doroti, koja živi na malom ostrvu u pustoj obla-
sti jezera i šuma severne Minesote, u blizini kanadske
granice.15 Nakon što joj je muž umro a deca odrasla,
Doroti, koja je bila medicinska sestra u velikom gra-
du, preselila se u divljinu. Tokom tri letnja meseca
na ostrvu se zaustave ribari koji plove kanuima preko
jezera kako bi prozborili pokoju reč s njom, ali je to-
kom dugih zimskih meseci potpuno sama. Doroti je
na prozore svoje brvnare morala da okači teške zavese
jer ju je obeshrabrivao pogled na čopore vukova, nose-
va priljubljenih uz staklo, koji je čežnjivo gledaju kada
se ujutru probudi.
Poput drugih Ijudi koji sami žive u divljini, Doro-
ti je pokušala da, u neobičnoj meri, ostavi lični pečat
na svom okruženju. Tamo su svuda burad sa cvećem
i baštenski patuljci, alat razbacan unaokolo. Na veći-
ni stabala prikucani su natpisi — upereni prema šupi i
poljskom klozetu - ispunjeni lošim stihovima, otrca-
nim vicevima ili prastarim karikaturama. Za gradskog
posetioca ovo ostrvo je ovaploćenje kiča. Ali kao izraz
Dorotinog ukusa, to „đubre” stvara domaće okruže-
nje u kojem njen um može da bude svoj na svome.
Ona je u središte nepripitomljene prirode unela vlastiti
neponovljiv stil, vlastitu civilizaciju. U kući, omiljeni
Dorotini predmeti podsećaju na njene ciljeve. Ona je
u haos utisnula sopstvene sklonosti.
Možda još važnije od strukturiranja prostora je
strukturiranje vremena. Doroti ima striktan raspored

15 Opis Dorotinog životnog stila zasnovan je na ličnom su-

sretu.
za svaki dan u godini: ustaje u pet, proverava ima li
jaja u gnezdu njenih kokošaka, muze kozu, cepa dr-
va, pravi doručak, pere, šije, peca i tako dalje. Poput
kolonijalnih Engleza koji su se, u svojim usamljenim
predstražama, svako veče brijali i besprekorno odevali,
i Doroti je naučila da čovek divljini mora da nametne
sopstveni red, jer samo tako u okruženju bez ljudi mo-
že da sačuva kontrolu. Duge večeri ispunjava čitanjem i
pisanjem. Na policama duž zidova njenih dveju brvna-
ra poređane su knjige o svemu što možete da zamislite.
A tu su i povremena putovanja u cilju popunjavanja
zaliha, dok leti određenu promenu unose ribari koji je
posećuju u prolazu. Izgleda da Doroti voli ljude, ali još
više voli da ima kontrolu nad svojim svetom.
Čovek može da preživi samoću, ali će entropiju ko-
ja rastače um biti u stanju da predupredi samo ukoliko
pronađe način da disciplinuje pažnju. Suzan Bučer,
odgajivačica i trener pasa koja se po jedanaest dana
trka sankama po Arktiku pokušavajući da izbegne na-
pade losova samaca i vukova, pre mnogo godina se
iz Masačusetsa preselila u brvnaru oko četrdeset ki-
lometara udaljenu od najbližeg sela Menli na Aljasci,
koje ima šezdeset dva stanovnika. Pre braka je živela
sama sa svojih sto pedeset eskimskih pasa. Ona nema
vremena da se oseća usamljenom: to joj ne dopuštaju
potraga za hranom i briga oko pasa koji traže njenu pa-
žnju šesnaest sati dnevno, sedam dana u nedelji. Ona
zna ime svakog psa ponaosob, kao i imena njegovih
roditelja i roditeljevih roditelja. Poznaje njihove tempe-
ramente, sklonosti, navike u ishrani i trenutno zdrav-
stveno stanje. Suzan tvrdi da više no išta na svetu voli
da živi na taj način. Rutina koju je izgradila zahteva
da njena svest sve vreme bude koncentrisana na savla-
dive zadatke - pretvarajući na taj način život u trajno
iskustvo toka.16
Prijatelj koji voli sam da jedri okeanom jednom mi
je ispričao anegdotu koja ilustruje šta sve mogu da smi-
sle usamljeni moreplovci da bi održali red u svesti. Pre-
lazeći Atlantik u pravcu Azorskih ostrva, oko osamsto
milja od portugalske obale, i nakon što danima na
vidiku nije bilo nijednog broda, ugledao je malu plo-
vilicu koja se zaputila u suprotnom pravcu. To je bila
dobrodošla prilika za kontakt s kolegom moreplovcem,
pa su dva broda podesila pravac kako bi se srela na
otvorenom moru, bok uz bok. Čovek u drugom brodu
upravo je ribao palubu koja je delimično bila prekrive-
na smrdljivom, lepljivom žutom supstancom. „Kako si
uspeo tako da zamažeš brod?”, pitao je moj prijatelj ne
bi li probio led. ,,E, vidiš, to je od pokvarenih jaja”, ne-
marno je odgovorio onaj drugi. Moj prijatelj je priznao
da mu baš nije jasno kako to da se po brodu usred oke-
ana razmaže toliko pokvarenih jaja. ,,Pa”, odgovorio je
čovek, „otkazao mi je frižider, pa su se jaja pokvarila.
Danima nije bilo vetra i ja sam počeo veoma da se do-
sađujem. Pa sam smislio da jaja, umesto da ih bacam
u more, razbijam o palubu, kako bih kasnije mogao da
ih ribam! Pustio sam ih da neko vreme odstoje da bi
ih bilo teže očistiti, ali nisam mislio da će baš toliko
da smrde.” Pod uobičajenim okolnostima, usamljeni
moreplovci imaju mnogo toga čime mogu da zaposle
mozak. Njihovo preživljavanje zavisi od stalnog praće-
nja stanja broda i mora. Upravo ta stalna koncentracija

16 U vezi sa Susan Butcher, up. The New Yorker (5. oktobar

1987, str. 34-35).
na dostižne ciljeve čini od jedrenja toliko uživanje. No
kada, oko ekvatora, nastupi pojas bezvetrine, ne preza-
ju ni od čega da pronađu bilo kakav izazov.
Da li hvatanje ukoštac sa samoćom prepuštanjem
nepotrebnim, a ipak zahtevnim ritualima oblikuje um
iole drugačije od uzimanja droga ili stalnog gledanja
televizije? Neko bi mogao ustvrditi da Doroti i drugi
samotnjaci beže od „realnosti” isto tako uspešno kao
i zavisnici. U oba slučaja, psihička entropija izbegava
se odvraćanjem uma od neprijatnih misli i osećanja.
Ipak, sva razlika je u tome kako pobeđujemo samoću.
Ako u njoj vidimo šansu da ostvarimo ciljeve koji se
u društvu drugih ljudi ne mogu dostići, tada ćemo,
umesto da se osetimo usamljenim, uživati u samo-
ći, a možda i savladati neke nove veštine. Na drugoj
strani, ako samoću, umesto kao izazov, shvatimo kao
stanje koje po svaku cenu treba izbeći, uhvatiće nas
panika i pribeći ćemo razbibrigama koje ne vode vi-
šim nivoima složenosti. U poređenju s glamuroznim
foliranjem plejbojeva ili korisnika kokaina, odgajanje
polarnih pasa i trke sanki kroz arktičke šume mogu
delovati dosta primitivno. Ipak, mereno stupnjem psi-
hičke organizacije, ovo potonje je daleko složenije od
onog prvog. Životni stilovi izgrađeni na zadovoljstvu
opstaju samo u simbiozi s kompleksnim kulturama za-
snovanim na teškom radu i uživanju. Ali kada kultura
izgubi sposobnost, ili volju, da podržava neproduk-
tivnog hedonistu, pojedinci zavisni od uživanja ostaju
na cedilu: budući da im nedostaju veštine i disciplina,
nisu u stanju da se pobrinu za sebe, pa postaju izgu-
bljeni i bespomoćni.
Naravno, ovim ne želimo da kažemo da sticanje
kontrole nad svešću zahteva preseljenje na Aljasku i lov
na losove. Aktivnostima toka može se ovladati u goto-
vo svakom okruženju. Nekima će za to biti potrebno
življenje u divljini ili dugi periodi samotne plovidbe
morem. Većina će pak prednost dati življenju usred
umirujuće vreve i komešanja ljudske interakcije. Ipak,
bilo da živimo na južnom Menhetenu ili u severnim
predelima Aljaske, samoća predstavlja problem s ko-
jim se moramo suočiti. Ne naučimo li da uživamo u
samoći, velik deo života proći će nam u očajničkim
pokušajima da izbegnemo njene loše posledice.

Tok i porodica

Neka od najintenzivnijih i najsmisaonijih iskusta-

va u Ijudskom životu rezultat su porodičnih odnosa.
Mnogi uspešni muškarci i žene potpisali bi tvrdnju
Lija Ajakoke: „Imao sam divnu i uspešnu karijeru.
Ali u poređenju s mojom porodicom, ona zaista nije
važna.”
Kroz celu istoriju, ljudi su se rađali i čitav život pro-
vodili u srodničkim grupama. Porodice se veoma razli-
kuju po veličini i strukturi, ali pojedinci svuda osećaju
posebnu bliskost prema rođacima, s kojim su u češćoj
interakciji nego s ljudima koji ne pripadaju porodici.
Sociobiolozi tvrde da je ta porodična lojalnost propor-
cionalna količini gena koju dve osobe dele: na primer,
dva brata će imati polovinu zajedničkih gena, dok će
ih braća od strica imati duplo manje. Prema tom sce-
nariju, rođeni braća i sestre u proseku će pomagati
jedni drugima dva puta više nego braći i sestrama od
strica. Otuda su posebna osećanja koja nas vezuju za
rođake naprosto mehanizam stvoren da osigura oču-
vanje i repliciranje gena vlastite vrste.17
Za našu posebnu vezanost za rođake svakako posto-
je jaki biološki razlozi. Nijedna vrsta sisara koji sporo
sazrevaju ne bi preživela bez izvesnog ugrađenog me-
hanizma zahvaljujući kojem se većina odraslih jedin-
ki oseća odgovornim za svoje mladunče, a mladunče
oseća da zavisi od starijih. Zato je vezanost ljudskog
novorođenčeta za roditelje ili staratelje, kao i obratno,
izuzetno jaka. Međutim, vrste odnosa koje podržavaju
porodice neverovatno se razlikuju u različitim kultura-
ma i različitim vremenima.
Na primer, bilo da je brak poligaman ili monoga-
man, bilo da je patrilinearan ili matrilinearan, on će
imati jak uticaj na svakodnevna uzajamna iskustva
muževa, žena i dece. Isto važi i za manje očigledne
crte porodične strukture, kao što su specifični obrasci
nasleđivanja. Svaka od malih kneževina na koje je do
pre oko jednog veka bila izdeljena Nemačka, imala je
nasledno pravo koje se zasnivalo bilo na primogeni-
turi, pri čemu je čitavo porodično imanje nasleđivao
najstariji sin, bilo na podeli imanja na jednake delove
među sinovima. Koji će od ta dva metoda prenošenja

17 Jedan od najuverljivijih eseja o civilizacijskim efektima

porodice na ljudsku vrstu napisao je Levi-Strauss: Les Structures
elementaires da la Parente (1947/1969). Sociobiološku postavku
prvi su artikulisali Hamilton (1964), Trivers (1972), Alexander
(1979) i E. O. Wilson (1975). Kasnije doprinose ovoj temi dali
su Sahlins (1976), Alexander (1979), Lumsden & Wilson (1983)
te Boyd & Richerson (1985). Literatura o afektivnom vezivanju
danas je veoma bogata; klasici u ovoj oblasti su John Bowlby
(1969) i Mary D. Ainswort i dr. (1978).
vlasništva biti usvojen, izgleda da je gotovo u celosti
zavisilo od slučaja, ali izbor je povlačio za sobom opi-
pljive ekonomske implikacije. (Primogenitura je vodila
koncentraciji kapitala na teritorijama koje su pribega-
vale tom sistemu, što je, opet, vodilo industrijalizaci-
ji; podela na ravne delove je pak vodila usitnjavanju
poseda i industrijskoj nerazvijenosti.) Za našu priču
je, međutim, važno da je u kulturi koja je prihvatila
primogenituru odnos među braćom i sestrama svaka-
ko bio bitno drugačiji od odnosa u onim društvima u
kojima se imovina raspodeljivala podjednako na svu
decu. Osećanja koja su braća i sestre gajili jedno prema
drugom, njihova uzajamna prava i odgovornosti bili su
u velikoj meri „ugrađeni” u određeni oblik porodičnog
sistema. Kao što pokazuje ovaj primer, uprkos tome što
nas genetsko programiranje može predodrediti za afek-
tivnu vezanost za članove porodice, snagu i pravac te
vezanosti umnogome će odrediti kulturni kontekst.18
S obzirom na to da je porodica naša prva i u mnogo
čemu najznačajnija socijalna sredina, kvaiitet života u
velikoj meri zavisi od toga koliko smo uspeli da inter-
akcije s rođacima učinimo prijatnim. Koliko god bile
čvrste veze koje su među članovima porodice iskovale
biologija i kultura, nije tajna da u načinu na koji se Iju-
di osećaju u vezi s rođacima postoji velika raznolikost.
Neke porodice su tople i u njima se članovi uzajamno
podržavaju, a neke zahtevne i izazovne; neke nepre-
stano ugrožavaju jastvo svojih članova, a neke su ne-

18 O učincima zakona nasleđivanja u Evropi, up. Habakuk

(1955); u Francuskoj, up. Pitts (1964); u Austriji i Nemačkoj,
up. Mitterauer & Sieder (1983).
podnošljivo dosadne. Učestalost ubistava znatno je viša
nieđu članovima porodice nego među ljudima koji ni-
su rodbinski povezani. Zlostavljanje dece i incestuozno
seksualno uznemiravanje, koji su se nekada smatrali
retkim odstupanjima od norme, očigledno se dešava-
ju mnogo češće nego što je iko ranije i slutio. Prema
rečima Džona Flečera, „najveću moć da nas povrede
imaju oni koje volimo”. Jasno je da nas porodica može
veoma usrećiti, ali može biti i neizdrživ teret. Šta će od
to dvoje preovladati, umnogome zavisi od količine psi-
hičke energije koju članovi porodice ulažu u uzajamne
odnose, a naročito u ciljeve drugih članova.
Svaki odnos zahteva preusmeravanje pažnje, pode-
šavanje ciljeva. Kada dvoje Ijudi počne da se zabavlja,
oni moraju da prihvate određena ograničenja koja kao
pojedinci nisu imali: da usklade rasporede, da podese
planove. Čak i nešto sasvim jednostavno, poput zajed-
ničke večere, traži kompromise u pogledu vremena,
mesta, vrste hrane i sličnog. U izvesnom stepenu, par
će na stimuluse s kojima se sreće morati da reaguje
sličnim emocijama - veza verovatno neće potrajati ako
muškarac voli filmove koje žena mrzi, i obratno. Kada
dvoje ljudi odluči da usredsredi pažnju jedno na dru-
go, neminovno će se promeniti i sklop njihove svesti.
Sklapanje braka zahteva radikalno i stalno preusmera-
vanje navika pažnje. A kad im se pridruži i dete, oba
roditelja će morati ponovo da se prilagođavaju kako
bi se uskladili s bebinim potrebama: promeniće im se
vreme polaska na spavanje i buđenja, ređe će izlaziti,
žena će možda morati da se odrekne posla, a verovatno
će početi i da štede za školovanje deteta.
Sve to može predstavljati težak rad, a može biti i
veoma frustrirajuće. Ako osoba koja započinje neku
vezu nije voljna da podesi lične ciljeve, tada će mnogo
toga što se u toj vezi dogodi dovesti do poremećaja u
njenoj svesti: novi obrasci interakcije, naime, doći će
u sukob sa starim obrascima očekivanja. Na vrhu liste
prioriteta neoženjenog muškarca može se naći sport-
ski auto i višenedeljni boravak na Karipskim ostrvi-
ma svake zime. Taj muškarac kasnije odlučuje da se
oženi i ima dete. Međutim, uporedo sa ostvarivanjem
tih ciljeva, on otkriva da su oni nespojivi s njegovim
prethodnim ciljevima: on više nije u stanju da priušti
sebi ni maserati ni Karibe. Ukoliko ne preispita stare
ciljeve, oni će biti osujećeni, što će za posledicu imati
osećaj unutrašnjeg konflikta koji je poznat kao psihič-
ka entropija. Ako pak promeni ciljeve, promeniće se i
njegovo jastvo, budući da je jastvo zbir i organizacija
ciljeva. Tako započinjanje bilo kog odnosa povlači za
sobom preobražaj jastva.
Sve do pre nekoliko decenija porodice su težile to-
me da ostanu zajedno: roditelji i deca su iz spoljašnjih
razloga bili primorani da nastave odnos. Ljudi su se u
prošlosti retko razvodili ne zato što su muževi i žene
nekada više voleli jedni druge, već zato što je muževi-
ma bio potreban neko ko će kuvati i čistiti kuću, žena-
ma neko ko će kući donositi slaninu, dok su deci - da
bi jela, spavala i krenula u svet - bila neophodna oba
roditelja. „Porodične vrednosti” koje su se stariji toli-
ko trudili da utuve mladima bile su naprosto odraz te
jednostavne nužnosti, čak i kada je ona bila zaogrnuta
religijskim i moralnim obzirima. Naravno, učeći da
su porodične vrednosti važne, ljudi bi naučili i da ih
ozbiljno shvataju, a one su doprinosile zaštiti porodice
od raspadanja. Moralna pravila su se, međutim, odveć
često doživljavala kao spoljašnja prisila, spoljašnje ogra-
ničenje koje su teško podnosili i muževi, i žene, i deca.
U takvim slučajevima porodica je fizički možda ostaja-
la netaknuta, ali je iznutra bila pocepana konfliktima
i mržnjom. Današnja „dezintegracija” porodice posle-
dica je laganog nestajanja spoljašnjih razloga ostajanja
u braku. Na povećanje broja razvoda verovatno više
utiču promene na tržištu rada, to jest povećane šanse
za zapošljavanje žena, te dostupnost kućnih aparata
koji ženama ostavljaju vreme za zapošljavanje, nego sla-
bljenje ljubavi i moralnih obzira.
Ipak, spoljašnji razlozi nisu jedini koji održavaju
brak i porodicu. Mnoge značajne prilike za rast i ra-
dost mogu se iskusiti samo u porodičnom životu, a te
intrinzične nagrade nisu manje prisutne danas no što
su bile u prošlosti. Ako je trend opstajanja tradicional-
nih porodica pretežno iz udobnosti u opadanju, broj
porodica koje ostaju zajedno zato što njihovi članovi
uživaju jedni u drugima je u porastu. Naravno, budu-
ći da su spoljašnje snage još uvek jače od unutrašnjih,
verovatno je da će se fragmentacija porodičnog života
u dogledno vreme nastaviti. Ipak, one porodice koje
se održe biće u boljoj poziciji da pomognu svojim čla-
novima da razviju bogatiju ličnost no što će to biti u
stanju porodice koje ostaju zajedno protiv volje svojih
članova.
Vode se beskrajne rasprave o tome da li su ljudska
bića po svojoj prirodi promiskuitetna, poligamna, ili
pak monogamna, te da li je monogamija, u smislu kul-
turne evolucije, najviša forma porodične organizacije.19

19 Prema nekim sociobiolozima, međutim, monogamija ima

apsolutne prednosti nad drugim mogućim kombinacijama. Ako
Važno je uvideti da se ova pitanja bave samo spoljašnjim
uslovima oblikovanja bračnih odnosa. U tom pogledu,
u osnovi kao da se svodi na to da će brakovi poprimiti
onu formu koja najefikasnije osigurava preživljavanje.
Čak će i pripadnici iste životinjske vrste menjati svoje
obrasce odnosa kako bi se što bolje prilagodili datoj ži-
votnoj sredini. Tako je, na primer, mužjak dugokljunog
močvarskog carića (Cistothorus palustris) poligaman u
državi Vašington, u kojoj se močvare razlikuju po kva-
litetu a ženke privlače oni mužjaci koji imaju bogatije
teritorije, dok one koji imaju manje sreće prepuštaju
životu prisilnog momaštva. Isti ti carići monogamni
su u Džordžiji, ne toliko zbog toga što je ta država deo
„biblijskog pojasa”, već što močvare uglavnom pruža-
ju jednaku količinu hrane i utočišta, tako da je svaki
mužjak u stanju da u jednako udobno gnezdo privuče
odanu „suprugu”.20

pretpostavimo da braća i sestre više pomažu jedni drugima zbog

zajedničkih gena, proizlazi da će se deca iz monogamnih brako-
va više uzajamno pomagati jer imaju više zajedničkih gena od
dece koja nemaju iste roditelje. To znači da će pod određenim
pritiskom deca monogamnih parova dobiti više pomoći i lak-
še preživeti, te će se proporcionalno više reprodukovati od dece
poligamnih parova koja rastu u sličnoj sredini. Ako sa biološke
pređemo na kulturnu ravan objašnjenja, čini se očiglednim da,
ako su druge stvari jednake, stabilni monogamni parovi pružaju
deci veću psihološku i ekonomsku sigurnost. Sa striktno eko-
nomskog gledišta izgleda da je serijska monogamija (to jest, česti
razvodi) pogodan način za rasparčavanje imovine. O okolnosti-
ma porodica s jednim roditeljem up., na primer, Hetherington
(1979), Mc Lanahan (1988) i Tessman (1978).
20 Bračni običaji močvarskog carića opisani su u Encyclopa-
edia Britanica (1985, XIV tom, str. 701).
 Oblik koji poprima Ijudska porodica reakcija je na
slične vrste pritsaka spoljašnje sredine. U kategorija-
ma spoljašnjih razloga, monogamni smo zato što je
u tehnološkim društvima zasnovanim na novčanoj
ekonomiji vreme pokazalo da je taj aranžman najsvr-
sishodniji. No pitanje s kojim kao pojedinci treba da
se suočimo nije da li su Ijudska bića „prirodno” mo-
nogamna ili ne, već da li mi hoćemo da budemo mo-
nogamni ili ne. A odgovarajući na to pitanje treba da
odmerimo sve posledice svog izbora.
O braku se poslovično misli kao o kraju slobode,
a neki o svom supružniku govore kao o „starom ka-
menu o vratu”. Uobičajena ideja o porodičnom životu
podrazumeva ograničenja, odgovornosti koje se su-
kobljavaju s ciljevima pojedinca i njegovom slobo-
dom delovanja. lako je to tačno, naročito ako se radi
o braku iz interesa, skloni smo da zaboravimo da se
ta pravila i obaveze u principu ne razlikuju od pravila
koja ograničavaju ponašanje u nekoj igri. Poput svih
pravila, i ona isključuju širok spektar mogućnosti kako
bismo mogli potpuno da se koncentrišemo na odabra-
ni skup opcija.
Ciceron je svojevremeno napisao da neko može biti
potpuno slobodan samo ako postane rob jednog sku-
pa zakona.21 Drugim rečima, prihvatanje ograničenja
oslobađa. Na primer, onaj ko odluči da — nezavisno
od bilo kakvih problema, prepreka ili primamljivijih
mogućnosti koje mogu naići kasnije - svoju psihičku

21 Ciceronov citat o slobodi bio je odštampan u mom dnev-

niku obaveza za sedmi razred, ali uprkos brojnim pokušajima
izvor nisam našao. Iskreno se nadam da nije reč o apokrifu.
energiju uloži isključivo u monogaman brak, osloba-
đa se pritiska neprestanog nastojanja da maksimalno
uveća emocionalni profit. Budući da se obavezao na
ispunjavanje zahteva takvog staromodnog braka, i da
je to učinio svojevoljno a ne zbog pritiska tradicije,
ne mora više da brine da li je načinio pravi izbor ili je
„trava u susedovom dvorištu možda zelenija”. Rezultat
takvog izbora je oslobađanje velike količine energije
koja, umesto da se troši na stalno preispitivanje kako
treba živeti, može biti upotrebljena za samo življenje.
Bilo bi dobro da onaj ko se odluči da prihvati tra-
dicionalni oblik porodice - upotpunjen monogamnim
brakom i prisnim odnosom s decom, rođacima i širom
zajednicom - prethodno razmisli kako da porodični
život pretvori u aktivnost toka. Jer, ako on to ne bude,
u njemu će se neizbežno javiti dosada i osujećenost, što
lako može dovesti do raspada veze, osim u slučaju da
zajedništvo održavaju neki jaki spoljašnji razlozi.
Da bi se obezbedio tok, porodica mora imati cilj
svoga postojanja. Spoljašnji razlozi nisu dovoljni. Nije
dovoljno osećati: pa dobro, ,,svi žive u braku”, ,,pri-
rodno je imati decu”, ili, ,,gde ima za jedno, ima i za
dvoje”. Ti stavovi mogu podstaći čoveka da zasnuje
porodicu, mogu čak biti i dovoljno jaki da je održava-
ju, ali nisu u stanju da porodični život učine takvim da
se u njemu da uživati. Neophodni su pozitivni ciljevi
koji će psihičku energiju roditelja i dece usredsrediti na
zajedničke zadatke.
Neki od tih ciljeva mogu biti sasvim uopšteni i du-
goročni, poput planiranja određenog životnog stila:
izgraditi idealan dom, obezbediti deci najbolje obrazo-
vanje ili ostvariti religiozan način života usred moder-
nog sekularnog društva. Da bi takvi ciljevi doveli do
interakcija koje će pomoći rastu kompleksnosti njenih
članova, porodica mora biti i diferencirana i integrisa-
na. Diferencijacija podrazumeva podsticanje svakog
od članova da razvija svoje jedinstvene osobine, maksi-
malno povećava svoje lične veštine i postavlja indivi-
dualne ciljeve. Integracija, pak, jemči da će ono što se
dogodi jednom članu uticati na sve ostale. Ako je dete
ponosno na svoj školski uspeh, ostali članovi porodice
će tom uspehu pokloniti dužnu pažnju te i sami biti
ponosni na dete. Ako je majka umorna i depresivna,
porodica će pokušati da joj pomogne i da je oraspoloži.
U integrisanoj porodici, cilj svakog pojedinca važan je
i svima ostalima.22
Pored dugoročnih ciljeva, neophodno je neprestano
postavljati i one kratkoročne. To mogu biti i jedno-
stavni zadaci kao što su, na primer, kupovina novog
kauča, odlazak na izlet, planiranje letovanja ili zajed-
ničko učešće u nekoj društvenoj igri nedeljom po pod-
ne. Ukoliko nema ciljeva koje je cela porodica voljna
da deli, gotovo da je nemoguće da njeni članovi budu
fizički zajedno, a kamoli da se angažuju u nekoj pri-
jatnoj zajedničkoj aktivnosti. I ovde vidimo važnost
diferencijacije i integracije: zajednički ciljevi treba da,
koliko god je to moguće, odražavaju ciljeve pojedinih
članova. Ako Rik želi da ide na moto trke dok bi Erika
da poseti akvarijum, trebalo bi za oboje da bude ostva-

22 Držeći se Pagelove definicije složenosti, možemo takođe

reći da je porodica čije je interakcije teže opisati i čije je buduće
interakcije, na osnovu raspoloživih podataka, teže predvideti,
složenija od porodice koju je lakše opisati i predvideti. Takva
procena verovatno bi dala rezultate slične proceni složenosti me-
renom diferencijacijom i integracijom.
rivo da jedne nedelje gledaju trke, a sledeće da posete
akvarijum. Lepota takvog dogovora je u tome što će
Erika verovatno uživati bar u nekim aspektima trke,
dok će Rik, možda, početi da ceni posmatranje riba,
iako nijedno od njih, prepušteno sopstvenim predrasu-
dama, ne bi u tim aktivnostima otkrilo bogzna šta.
Kao i svaka druga aktivnost toka, i porodične ak-
tivnosti treba da obezbede jasnu povratnu informaciju.
U ovom slučaju to naprosto znači održavanje kanala
komunikacije otvorenim. Ako muž ne zna šta smeta
njegovoj ženi, i obratno, nijedno od njih nema moguć-
nost da ublaži napetost koja će se neizbežno stvoriti. U
ovom kontekstu vredi naglasiti da je entropija osnov-
no stanje grupnog života, kao što je i osnovno stanje
ličnog iskustva. Ukoliko partneri u odnos ne ulože
psihičku energiju, sukobi su neizbežni, naprosto zato
što svaki pojedinac ima ciljeve koji su u manjem ili
većem raskoraku s ciljevima ostalih članova porodice.
Bez dobrih linija komunikacije izvrtanja smisla će se
uvećavati, sve dok se veza ne raspadne.
Povratna informacija je od ključnog značaja i u od-
ređivanju da li su porodični ciljevi dostignuti. Moja
žena i ja smo smatrali da je odvođenje dece nedeljom
u zoološki vrt svakih nekoliko meseci sjajna edukativ-
na aktivnost u kojoj svi možemo da uživamo. Među-
tim, kada je naše najstarije dete napunilo deset godina,
prestali smo tamo da idemo zato što je njega ozbiljno
potresala činjenica da su životinje zatočene u ograni-
čenim prostorima. Zivotna je činjenica da će sva deca,
pre ili kasnije, izraziti mišljenje da su zajedničke poro-
dične aktivnosti „glupave”. Prisiljavati ih na zajedničke
programe u tom periodu može biti kontraproduktivno.
Zato većina roditelja diže ruke od njih i svoje tinej-
džere prepušta kulturi vršnjaka. Plodnija, mada teža
strategija bila bi da se potrude i pronađu nove aktiv-
nosti koje će porodičnu grupu nastaviti da održavaju
angažovanom.
Balansiranje izazova i veština drugi je činilac bez
kojeg ne možemo uživati u društvenim odnosima uop-
šte, a posebno u porodičnom životu — što je slučaj i
sa svim drugim aktivnostima toka. U početnoj fazi
privlačnosti muškarca i žene, mogućnosti za delovanje
obično su prilično jasne. Otkad je sveta i veka, osnovni
izazov za nekog „dragana” je: „Kako da je privolim?”,
dok je za devojku: „Kako da ga ulovim?” Kasnije, u
zavisnosti od nivoa veštine partnera, obično se opaža
i mnoštvo složenijih izazova: otkriti u koju vrstu ljudi
uistinu spada onaj drugi, kakve filmove voli, šta misli
o Južnoj Africi, da li taj susret ima šanse da se razvi-
je u „ozbiljniju vezu”. A ima i zabavnih stvari koje se
mogu obavljati zajedno, mesta koja se mogu posetiti,
zabava na koje se može otići a nakon toga razgovarati
o njima i slično.
S vremenom dobro upoznajemo drugu osobu, što
iscrpljuje očigledne izazove. Sve uobičajene igre su is-
probane, reakcije partnera predvidljive. Seksualna igra
gubi prvobitnu uzbudljivost. U tom trenutku veza je
u opasnosti da postane dosadna rutina koja se može
održavati u životu uzajamnim interesima, ali je malo
verovatno da će pružiti dalje uživanje ili podstaći nov
rast kompleksnosti. Jedini način da se u nekom odno-
su ponovo uspostavi tok jeste da se u njemu pronađu
novi izazovi.
Ti izazovi ponekad mogu biti jednostavne prome-
ne svakodnevnih navika ishrane, spavanja ili nabavki.
Oni mogu obuhvatiti napor da se razgovara o novim
temama, posete nova mesta, sklope nova prijateljstva.
Više od bilo čega drugog oni obuhvataju poklanjanje
pažnje kompleksnosti partnera, njegovo upoznavanje
na nivoima dubljim no što je bilo neophodno u prvim
danima veze, pružanje podrške partneru, sa simpati-
jama i saosećanjem, tokom neizbežnih promena koje
donose godine. Kompleksan odnos se, pre ili kasnije,
suočava s krupnim pitanjem: da li su partneri spremni
da se doživotno obavežu jedno drugom? Tada se po-
javljuje čitav niz novih izazova: zajedničko podizanje
dece, angažman u poslovima šire zajednice kad deca
odrastu, rad rame uz rame. Te stvari se, naravno, ne
mogu ostvariti bez znatnog ulaganja energije i vreme-
na, ali nagrada u vidu kvaliteta iskustva obično je više
nego vredna toga.
Ista potreba za neprestanim uvećanjem izazova i
veština važi i za naše odnose s decom. U periodu novo-
rođenčeta i ranog detinjstva, većina roditelja spontano
uživa u rastu svoje bebe i maiog deteta: prvi osmeh,
prva reč, prvi koraci, prvo žvrljanje. Svaki od tih
kvantnih skokova detetovih veština postaje nov rado-
stan izazov, na koji roditelji odgovaraju obogaćivanjem
prilika za aktivnost deteta. Od kolevke, preko ogradice
i igraiišta pa do obdaništa, roditelji održavaju skladan
balans između izazova sredine i veština deteta. Me-
đutim, većina tinejdžera do rane adolescencije postaje
„tvrd orah”. Većina roditelja tada učtivo ignoriše živote
svoje dece, pretvarajući se da je sve u najboljem redu i
ne gubeći nadu da će tako zaista i biti.
Tinejdžeri su fiziološki zrela bića, potpuno razvi-
jena za seksualnu reprodukciju; u mnogim društvima
(a pre jednog veka i u našem) smatrali su ih spremnim
za odgovornosti odraslih i odgovarajuće uvažavanje.
Međutim, budući da sadašnja društvena uređenja ve-
štinama tinejdžera ne pružaju adekvatne izazove, oni
moraju da iznalaze prilike za delovanje izvan onih koje
su odobrili odrasli. Prečesto su jedini odušak koji na-
laze vandalizam, delinkvencija, droga i seks iz zabave.
U postojećim uslovima roditeljima je veoma teško da
nadoknade to siromaštvo prilika za aktivnost u kul-
turi kao celini. U tom pogledu porodice koje žive u
bogatim predgrađima nisu u mnogo boljoj situaciji od
onih koje žive u sirotinjskim četvrtima. Šta da radi
jedan snažan, energičan, pametan petnaestogodišnjak
u tipičnom predgrađu velikog grada? Ako razmotrimo
to pitanje, verovatno ćemo zaključiti da je ono što je
dostupno ili suviše veštačko, ili suviše jednostavno, ili
nedovoljno uzbudljivo da zarobi imaginaciju jednog
tinejdžera. Ne iznenađuje da su u prigradskim ško-
lama sportovi toliko značajni; u poređenju s ostalim
mogućnostima, sport pruža najkonkretnije prilike za
ispoljavanje i razvijanje veština i sposobnosti.23
Postoje, međutim, koraci koje mogu da preduzmu
porodice kako bi delimično ublažile ovu pustu zemlju
mogućnosti. U ranijim vremenima mladići su napu-
štali domove da bi izvesno vreme šegrtovali i putovali
u udaljene gradove u kojima bi se izlagali novim izazo-
vima. Nešto slično, za starije tinejdžere, postoji i u da-

23 Antropolog Jules Henry (1965) dao je nadahnut opis pri-

gradskog života prošle generacije. Novije je Schwartzovo pore-
đenje šest zajednica iz zapadne Amerike u smislu prilika za isku-
stvo slobode i samopoštovanje koje one pružaju adolescentima;
on je pronašao upečatljive razlike među ovim zajednicama, što
sugeriše da uopštene tvrdnje o životu tinejdžera u našem dru-
štvu možda nisu sasvim tačne.
našnjoj Americi: običaj napuštanja roditeljskog doma
radi odlaska na fakultet. Ipak, problem za period pu-
berteta ostaje, otprilike pet godina, između dvanaeste
i sedamnaeste. Kakvi se smisaoni izazovi mogu ponu-
diti mladima tog uzrasta? Situacija je daleko lakša kada
su i sami roditelji kod kuće zaokupljeni razumljivim
i kompleksnim aktivnostima. Ako roditelji uživaju u
sviranju, kuvanju, čitanju, baštovanstvu, u popravlja-
nju nameštaja ili auta u garaži, veća je verovatnoća da
će se i njihova deca zainteresovati za slične stvari i u
njih uložiti dovoljno pažnje kako bi uživala u nečemu
što će im pomoći da odrastu. Kada bi roditelji više
govorili o svojim snovima i idealima - pa čak i ako
su oni bili osujećeni - deca bi možda razvila ambiciju
neophodnu da se probiju kroz samozadovoljstvo svog
trenutnog jastva. Ako ništa drugo, rasprava o poslu ili
mislima i događajima proteklog dana, te ophođenje
prema deci kao prema mladim odraslim ljudima, kao
prijateljima, deci pomaže da se socijalizuju i postanu
obzirna kada odrastu. Ali ako otac sve svoje slobodno
vreme provodi vegetirajući ispred televizora sa čašom
alkoholnog pića u ruci, deca će prirodno zaključiti da
su odrasli dosadna bića koja ne umeju da se zabave, pa
će se za zabavu okrenuti grupi vršnjaka.24

24 U jednom istraživanju adolescenata sprovedenom u veo-

ma dobroj srednjoj školi u imućnom kraju, našli smo da, iako su
tinejdžeri 12,7% svog budnog vremena provodili s roditeljima,
vreme koje su provodili nasamo sa ocem iznosilo je prosečno pet
minuta dnevno, od čega je polovina otpadala na zajedničko gle-
danje televizije (Csikszentmihalyi & Larson 1984, str. 73). Te-
ško je i zamisliti kako se u tako kratkim perodima može preneti
bilo kakva vrednost. Možda je i tačno da je važan zapravo ,,kva-
 U siromašnijim sredinama ulične bande dečacima
nude obilje stvarnih izazova. Tuče, razmetanja i ritu-
alne parade kao što su motociklističke parade uličnih
bandi, izlaze u susret veštinama mladih pružajući im
konkretne mogućnosti. U „boljim” kvartovima tinej-
džerima nije dostupna čak ni ta arena za dokaziva-
nje. Gotovo sve aktivnosti, uključujući školu, sport i
zaposlenje, pod kontrolom su odraslih i malo mesta
ostavljaju inicijativama mladih. U odsustvu smislenog
izlaza za njihove veštine i kreativnost, oni se okreću
uvek istim žurkama, ludim vožnjama, pakosnom splet-
karenju, ili pak drogama i narcisoidnom kopkanju po
sebi u potrazi za dokazom da su živi. Svesno ili ne-
svesno, mnoge devojke veruju da je trudnoća, uprkos
svim njenim opasnim i neprijatnim posledicama, jedi-
no što im je iz sveta odraslih realno dostižno.25 Kako
restrukturirati takvo jedno okruženje da bi ono po-
stalo dovoljno izazovno, svakako je jedan od gorućih
zadataka s kojima se suočavaju mladi i njihovi roditelji.
A nije ni od kakve koristi naprosto reći svom kršnom
adolescentu da se pribere i lati se nečeg korisnog. Po-
mažu jedino živi primeri i konkretne mogućnosti. Ako

litet” provedenog vremena, ali posle određene granice kvantitet

govori i o kvalitetu.
25 U odnosu na druge razvijene zemlje, Sjedinjene Države
vode u broju maloletničkih trudnoća, abortusa i porođaja. Go-
dišnje na svakih 1.000 devojaka između 15 i 19 godina zatrudni
njih 96. Sledeća je Francuska sa 43 trudnoće godišnje. Broj ma-
loletničkih porođaja se između 1960. i 1980. udvostručio (Schi-
amberg 1988, str. 718). Današnje procene govore da 40% devo-
jaka zatrudni bar jednom u periodu od četrnaeste do dvadesete
godine (Wallis i dr. 1985).
one nisu na raspolaganju, ne treba da krivimo mlade
što slušaju vlastite savete.
Neke od napetosti tinejdžerskog života mogu se
ublažiti ukoliko porodica pruži adolescentu osećaj pri-
hvaćenosti, kontrole i samopouzdanja. Tu dimenziju
ima odnos u kojem Ijudi veruju jedan drugom i osećaju
se potpuno prihvaćeni. Čovek onda ne mora stalno da
brine da li ga vole, da li je popularan i da li zadovolja-
va očekivanja drugih. Popularna izreka kaže: „Ljubav
znači nikad ne morati reći: žao mi je”, i „Dom je mesto
u koje si uvek dobrodošao.” Uverenost da smo vredni
u očima naših najbližih daje nam snage da okušamo
sreću, da reskiramo; preterani konformizam obično
proističe iz straha od neodobravanja. Mnogo je lak-
še razvijati svoj potencijal ako znamo da, šta god da
se desi, u porodici imamo sigurnu emocionalnu bazu.
Bezuslovno prihvatanje posebno je značajno deci.
Ako roditelji prete da će, ukoliko dete ne uspe da od-
govori očekivanjima, povući svoju ljubav, detinja pri-
rodna razigranost biće postepeno zamenjena hronič-
nom anksioznošću. Međutim, ako dete oseća da su
roditelji bezuslovno posvećeni njegovoj dobrobiti, ono
tada može da se opusti i bez straha istražuje svet; u
suprotnom, moraće da izdvoji psihičku energiju za sop-
stvenu zaštitu, čime svakako smanjuje količinu energije
kojom može slobodno da raspolaže. Rana emocionalna
sigurnost može biti jedan od uslova razvoja autotelične
ličnosti kod dece. Bez nje je teško zaboraviti jastvo do-
voljno dugo da se iskusi tok.
Ljubav bez protivustupaka, naravno, ne znači da
odnos ne treba da ima nikakve standarde, pa i kaznu
za kršenje pravila. Ako kršenje pravila ne nosi nikakav
rizik, pravila tada postaju besmislena, a bez smislenih
pravila u aktivnosti se ne može uživati. Deca moraju
da znaju da roditelji od njih očekuju određene stvari i
da će, ako to ne poštuju, uslediti određene konsekven-
ce. No isto tako moraju shvatiti da se, šta god da se
dogodi, roditeljska briga za njih ne dovodi u pitanje.
Kad porodica ima zajedničku svrhu i otvorene ka-
nale komunikacije, kad obezbeđuje postepeno širenje
prilika za akciju u atmosferi poverenja, život u njoj
postaje aktivnost u kojoj se da uživati, aktivnost to-
ka. Njeni članovi će spontano usredsrediti pažnju na
grupni odnos i donekle zaboraviti na svoja individu-
alna jastva zarad doživljaja radosti pripadanja jednom
složenijem sistemu koji odvojene svesti spaja u jedin-
stven cilj.26
Jedna od temeljnih iluzija našeg vremena je da će
se porodični život prirodno sam za sebe pobrinuti, te
da je najbolja strategija za hvatanje ukoštac s njim jed-
nostavno se opustiti i pustiti ga da teče svojim tokom.
U to uverenje posebno vole da se uljuljkaju muškarci.
Oni znaju koliko je teško uspeti na poslu, koliko na-
pora moraju da ulože u svoju karijeru. Zato kod kuće
žele samo da se isključe, pa bilo kakav ozbiljniji zahtev
od porodice osećaju kao neopravdan. Često imaju go-
tovo sujevernu veru u nepovredivost porodičnog doma.
Mnogi muškarci se probude kada postane suviše kasno
- kad im se žena oda alkoholu ili se deca pretvore u
hladne strance; tek tada shvate da porodica, kao i bilo
koji drugi zajednički poduhvat, traži stalno ulaganje
psihičke energije koje će joj osigurati postojanje.

26 Karakteristike porodica koje olakšavaju razvoj autotelič-

nih ličnosti kod dece upravo proučava Rathunde (1988).
 Da bi dobro svirao trubu, muzičar ne može da do-
pusti da mu prođe više od nekoliko dana bez vežbanja.
Sportista koji nekoliko dana ne trči vrlo brzo će izaći iz
forme i više neće uživati u trčanju. Svaki direktor zna
da će, ukoliko njegova pažnja počne da bludi, predu-
zeće početi da mu se raspada. U svakom slučaju, ako
se ne koncentrišemo, složena aktivnost se pretvara u
haos. Zašto bi sa porodicom bilo drugačije? Bezuslov-
no prihvatanje, puno poverenje koje članovi porodice
treba da imaju jedni za druge, ima smisla samo ako je
praćeno obilnim ulaganjem pažnje. Inače je to samo
prazan gest, licemerno pretvaranje koje se ni po čemu
ne razlikuje od nezainteresovanosti.

Uživanje u društvu prijatelja

Prema Fransisu Bejkonu, „najgora samoća je biti

lišen iskrenog prijateljstva”. U prijateljstvu je, u poređe-
nju s porodičnim odnosima, mnogo lakše uživati. Pri-
jatelje možemo da biramo - a to najčešće i činimo - na
osnovu zajedničkih interesovanja i sličnih ciljeva. Da
bismo bili s prijateljima, ne moramo da se menjamo;
umesto da pokušavaju da nas menjaju, oni pojačavaju
naš osećaj jastva. Dok kod kuće ima toliko stvari koje
su nam dosadne ali moramo da ih prihvatimo, od izba-
civanja đubreta do grabuljanja lišća, sa prijateljima mo-
žemo da se usredsredimo na stvari koje su „zabavne”.
Stoga ne iznenađuje što se u našim istraživanjima
kvaliteta svakodnevnog iskustva uvek iznova potvrđuje
da su ljudi, prema njihovim sopstvenim rečima, najpo-
zitivnije raspoloženi kad su s prijateljima. To ne važi
samo za tinejdžere: mladi odrasli Ijudi, pa i penzioneri,
srećniji su s prijateljima nego sa svojim supružnicima
ili porodicom.27
S obzirom na to da prijateljstvo obično podrazu-
meva zajedničke ciljeve i zajedničke aktivnosti, ono
,,po prirodi stvari” donosi uživanje. Ali, kao i svaka
druga aktivnost, i taj odnos može imati različite ob-
like, od destruktivnog do veoma složenog. Ako nam
prijateljstvo prvenstveno služi za potvrđivanje vlastitog
nesigurnog jastva, ono će biti prijatno ali neće pružiti
uživanje u našem smislu reči, smislu pospešivanja ra-
sta. Tako je, na primer, institucija „prijatelja u piću”,
koja preovlađuje u malim zajednicama širom sveta,
za odrasle muškarce prijatan način da budu zajedno
s muškarcima koje poznaju celog života. U ugodnoj
atmosferi taverne, paba, osterije, pivnice, čajdžinice
ili kafea, oni „kradu bogu dane” kartajući se, igrajući
dame ili pikado, svađuckajući se i podbadajući jedan
drugog. Za to vreme svako oseća da se njegovo posto-
janje potvrđuje uzajamnom pažnjom koja se poklanja
idejama i idiosinkrazijama onog drugog. Takve inter-
akcije drže na odstojanju dezintegraciju kojom samoća
preti pasivanom umu, ali ne podstiču mnogo rast. One
više liče na kolektivni oblik gledanja televizije i, prem-

27 Kada su s prijateljima, tinejdžeri izveštavaju o značajno vi-

šem stepenu sreće, samopouzdanja, snage i motivisanosti — ali i
o nižoj koncentraciji i kognitivnoj efikasnosti — nego što je slučaj
u bilo kom drugom socijalnom kontekstu (Csikszentmihalyi &
Larson 1984). Ista šema važi i za starije ljude koje smo proučavali
metodom uzorka iskustva. Na primer, bračni partneri i parovi
penzionera kažu da su znatno bolje raspoloženi kada su s prijate-
ljima nego kad su s partnerom, decom ili bilo kim drugim.
da je kompleksnije po tome što zahteva učešće, akcije
i fraze koje se pritom razmenjuju najčešće su krajnje
stereotipne i sasvim predvidljive.28
Socijalizovanje ove vrste oponaša prijateljske odnose,
ali pruža malo od prednosti koje donosi stvarno prija-
teljstvo. Svakome od nas prija da povremeno provede-
mo vreme u ćaskanju, ali mnogi postaju izuzetno zavi-
sni od dnevne „doze” površnih kontakata. To naročito
važi za pojedince koji nisu u stanju da tolerišu samoću i
koji imaju nedovoljno emocionalne podrške kod kuće.
Tinejdžeri lišeni jakih porodičnih veza mogu po-
stati toliko zavisni od grupe vršnjaka da će učinili sve
samo da ih ona prihvati. Pre otprilike dvadeset godi-
na, u Tusonu u Arizoni, čitav treći razred jedne velike
srednje škole nekoliko meseci je znao da jedan bivši
učenik te škole koji je prekinuo školovanje, ali je na-
stavio da održava „prijateljstvo” s nekim mlađim uče-
nicima, ubija njihove drugove iz razreda i sahranjuje
ih u pustinji. Pa ipak, niko od njih nije zločine prijavio
vlastima, koje su ih otkrile pukim slučajem. Učenici,
inače pristojna deca srednje klase, tvrdili su da se nisu
usuđivali da obelodane ubistva jer su se plašili da će
ih prijatelji odbaciti. Da su ovi tinejdžeri imali tople
porodične veze ili čvrste odnose sa odraslima u široj
zajednici, eventualno odbacivanje od vršnjaka ne bi
im tako teško palo. No očigledno je da je između njih
i samoće stajala samo vršnjačka grupa. Nažalost, ovo
nije neuobičajena priča; u medijima se svaki čas pojavi
slična grozota.

28 Različiti obrasci opijanja na javnom mestu i s njima po-

vezane moguće društvene interakcije opisane su kod Csikszent-
mihalyi (1968).
 Ako se kod kuće oseća prihvaćenom i zbrinutom,
mlada osoba će biti manje zavisna od grupe, a tinejdžer
može naučiti da ovlada svojim odnosima s vršnjaci-
ma. Kristofer, kome je petnaest godina, bio je prilično
stidljiv, povučen dečak koji nosi naočare i ima malo
prijatelja. Bio je dovoljno blizak s roditeljima da im
objasni kako mu je već dosadilo da stalno bude isklju-
čen iz „društava” u školi i kako je odlučio da postane
popularan. Da bi to ostvario, Kris je pažljivo isplanirao
strategiju: kupiće kontaktna sočiva, odevati se isključi-
vo elegantno (to jest „fanki”), naučiti sve o poslednjim
muzičkim i tinejdžerskim pasijama i izbledeti krajeve
kose. „Želim da vidim mogu li da promenim svoju lič-
nost”, rekao je, i čitave dane provodio pred ogledalom
uvežbavajući opušteno držanje i šašav osmeh.
Taj metodičan pristup, koji su podržali i roditelji,
doneo je rezultat. Do kraja školske godine bio je pozi-
van na najbolje žurke, a sledeće godine je na školskoj
muzičkoj priredbi izveo stvar Konrada Birdija. Pošto
se tako dobro poistovetio s delom rok zvezde, postao je
idol devojčica koje su po svojim ormarićima u gardero-
bi lepile njegove slike. Školski godišnjak ga predstavlja
kao angažovanog u uspešnim poduhvatima svih vrsta:
pobedio je čak i na takmičenju za „seksi noge”. Zaista
je uspeo da promeni svoju spoljašnju iičnost i ostvari
kontrolu nad tim kako ga vršnjaci vide. Istovremeno,
unutrašnja organizacija njegovog jastva ostala je ista: i
dalje je osetljiv, velikodušan mladić, koji ne misli loše o
svojim drugovima zato što je naučio da upravlja njiho-
vim mišljenjem o sebi, niti ima suviše visoko mišljenje
o sebi što je u tome uspeo.
Jedan od razloga iz kojih je Kris bio u stanju da po-
stane omiljen, za razliku od mnogih drugih kojima to
AOv.;:..
nije pošlo za rukom, upravo je taj što je svom cilju pri-
šao s nepristrasnom disciplinom kojom bi se poslužio
trener da sastavi fudbalski tim, ili s kojom bi nekom
eksperimentu pristupio naučnik. Nije se izgubio pred
veličinom zadatka, već je izabrao reaine izazove koje je
mogao samostalno da savlada. Drugim rečima, tran-
sformisao je zastrašujućeg, maglovitog bauka popular-
nosti u izvodljivu aktivnost toka u kojoj je na kraju
počeo da uživa i koja mu je istovremeno pružala osećaj
ponosa i samopoštovanja. Druženje s vršnjacima, nalik
svakoj drugoj aktivnosti, može se doživljavati na različi-
tim nivoima: na najnižem nivou složenosti ona predsta-
vlja prijatan način da se privremeno zaštiti od haosa; na
onom najvišem, pruža snažan osećaj uživanja i rasta.
Najintenzivnija iskustva, međutim, doživljavaju se
u kontekstu bliskog prijateljstva. To su one vrste veza
o kojima je Aristotel pisao: „Čak i kada bi posedovao
sva ostala dobra, bez prijateljstva niko ne bi odabrao
da živi.” Da bi se u takvim odnosima jedan-na-jedan
uživalo, neophodni su isti oni uslovi koji su prisutni i u
drugim aktivnostima toka. Nije dovoljno imati zajed-
nički cilj i obezbediti uzajamnu povratnu informaciju
- to, uostaiom, pružaju čak i kafane i kućne žurke -
već je potrebno nalaziti nove izazove u društvu prija-
telja. Ti izazovi mogu se naprosto sastojati u tome da
što više naučimo o svom prijatelju, da otkrijemo nove
aspekte njegove jedinstvene individualnosti, i u tom
procesu iznesemo na videlo više od vlastite individu-
alnosti. Gotovo da nema ničeg prijatnijeg od slobod-
nog poveravanja svojih skrivenih osećanja i misii. lako
deluje kao opšte mesto, ono zapravo traži usredsređi-
vanje pažnje, otvorenost i osetljivost. Nažalost, taj ste-
pen ulaganja psihičke energije u prijateljstvo u praksi
je veoma redak. Malobrojni su oni koji su spremni da
tome posvete energiju i vreme.
Prijateljstvo nam omogućuje da izrazimo one aspek-
te svog bića koje inače retko imamo prilike da iživimo.
Jedan od načina da se opišu veštine kojima raspolažu
svaki muškarac svaka žena jeste da ih podelimo u dve
klase: instrumentalne i ekspresivne. Instrumentalne ve-
štine su one koje usvajamo da bismo uspešno izašli na
kraj sa okolinom. To su osnovna sredstva za preživlja-
vanje, na primer lukavost lovca, zanat majstora ili pak
intelektualna sredstva kao što su čitanje i pisanje, te
specijalizovano znanje profesionalca u našem tehnolo-
škom društvu. Ljudi koji nisu naučili da pronađu tok u
većini stvari koje preduzimaju, instrumentalne zadatke
uglavnom doživljavaju kao ekstrinsične: oni, naime, ne
odražavaju njihove sopstvene izbore, već predstavlja-
ju spolja nametnute zahteve. Ekspresivne veštine, na
drugoj strani, odnose se na delovanja koja nastoje da
eksternalizuju naša subjektivna iskustva. Pevanje pe-
sme koja odražava naša trenutna osećanja, prevođenje
naših raspoloženja u ples, slikanje slike koja predstavlja
naše emocije, prepričavanje vica koji nam se dopada ili
odlazak na kuglanje, ako je to ono što nam prija - ob-
lici su izražavanja u ovom smislu. Kada smo uključeni
u neku ekspresivnu aktivnost, osećamo da smo u do-
diru s našim istinskim jastvom. Osoba koja živi samo
instrumentalne aktivnosti, lišena doživljaja spontanog
toka ekspresivnosti, na kraju se ne razlikuje od robota
koga su vanzemaljci programirali da oponaša Ijudsko
ponašanje.29

29 Razliku između ove dve funkcije uveo je Talcott Parsons

(1942). O njenoj savremenoj primeni, up. Schvartz (1987), koji
 U našem normalnom životu ima malo prilika u ko-
jima možemo da doživimo osećanje celovitosti koje
pruža ekspresivnost. Na poslu moramo da se ponaša-
mo u skladu s onim što se od naše uloge očekuje i bu-
demo kompetentan mehaničar, trezven sudija, obziran
konobar. Kod kuće treba da budemo pažljiva majka ili
smeran sin. U međuvremenu, u autobusu ili tramvaju,
svetu moramo da okrećemo ravnodušno lice. Većina
oseća da samo s prijateljima može da pusti sebi na volju
i bude ono što jeste. Budući da biramo prijatelje koji
dele naše osnovne ciljeve, to su ljudi s kojima možemo
da pevamo, igramo, šalimo se ili idemo na kuglanje.
Upravo u društvu prijatelja možemo najjasnije iskusi-
ti slobodu ličnosti i naučiti ko smo mi zapravo. Ideal
modernog braka je da nam supružnik bude prijatelj.
Nekada, kad su se brakovi ugovarali iz interesa dveju
porodica, to se smatralo neostvarivim. Danas, među-
tim, kad je ulazak u brak umnogome oslobođen spo-
Ijašnjih pritisaka, mnogi tvrde da im je najbolji prijatelj
bračni drug.
Prijateljstvo nam neće doneti uživanje ukoliko ne
prihvatimo ekspresivne izazove. Ako se neko okruži
„prijateljima” koji naprosto afirmišu njegovu javnu
personu, koji nikad ne dovode u pitanje njegove snove
i želje i koji ga nikad ne podstiču da isproba nove na-
čine postojanja, on propušta mogućnosti koje donosi
prijateljstvo. Istinski prijatelj je neko s kim povremeno
možemo da budemo i luckasti, neko ko od nas ne oče-

smatra da je osnovni problem tinejdžera taj što u okvirima dru-

štvenih granica imaju premalo prilika za ekspresivno ponašanje,
te da zato pribegavaju devijantnom ponašanju.
kuje da uvek ispunjavamo formu. To je neko ko s nama
deli naš cilj samoostvarenja i koji je stoga voljan da deli
rizik koji za sobom povlači svaki rast kompleksnosti.
Dok porodice pružaju primarnu emocionalnu zašti-
tu, prijateljstva obično u sebi imaju draž novine. Kada
pitate ljude koje su njihove najtoplije uspomene, obično
se sećaju praznika i odmora provedenih s rodbinom.
U kontekstu uzbuđenja, otkrića i avanture, pak, češće
pominju prijatelje.
Nažalost, danas su samo malobrojni u stanju da
održe prijateljstvo. Suviše smo pokretni, suviše specija-
lizovani i ograničeni u svojim profesionalnim intereso-
vanjima da bismo negovali trajna prijateljstva. Imamo
sreće ako uspevamo da na okupu održimo svoju poro-
dicu, a kamoli da održavamo krug prijatelja. Nepre-
stano nas iznenađuje kad čujemo kako uspešni odrasli,
naročito muškarci - menadžeri velikih preduzeća, sjaj-
ni pravnici i lekari - govore koliko su im životi postali
izolovani i usamljeni. Oni se sa suzama u očima sećaju
dobrih drugara iz škole, sa fakulteta. Svi ti prijatelji
ostali su negde iza njih, a čak i kada bi se sada ponovo
sreli verovatno bi, osim slatko-gorkih uspomena, imali
malo toga zajedničkog.
Ljudi veruju da se prijateljstvo događa nekako pri-
rodno, kao što to veruju i za porodicu, pa ako u tome
ne uspeju, misle da se tu ništa ne može učiniti, osim da
malo sažaljevaju sami sebe. Stvaranje prijateljstva može
izgledati kao spontan proces u adolescenciji, kada se
mnoga interesovanja dele s drugima a čovek ima mno-
go slobodnog vremena koje može da uloži u odnos s
prijateljem. Međutim, kasnije u životu, do prijateljstava
retko dolazi slučajno: moramo ih negovati isto onoliko
prilježno koliko negujemo i posao ili porodicu.
 Šira zajednica

Čovek je deo porodice iii prijateljskog odnosa u me-

ri u kojoj ulaže psihičku energiju u zajedničke ciljeve.
Isto tako, čovek može postati deo širih interpersonal-
nih sistema tako što će se obavezati na davanje dopri-
nosa aspiracijama zajednice, etničke grupe, političke
partije ili nacije. Neki pojedinci, poput Mahatme Gan-
dija ili Majke Tereze, svu svoju psihičku energiju ulažu
u ono što shvataju kao ciljeve čovečanstva u celini.
Reč „politika” se kod starih Grka odnosila na sve
ono što je angažovalo ljude u poslovima koji su izla-
zili iz okvira lične i porodične dobrobiti.30 U tom, ši-
rem smislu, politika može biti jedna od najprijatnijih
i najsloženijih aktivnosti koje su dostupne pojedincu,
jer što je šira društvena arena u kojoj se krećemo, to
veće izazove predstavlja. Čovek se u samoći može ba-
viti vrlo komplikovanim problemima, ali dobar deo
njegove pažnje mogu zaokupiti i porodica i prijatelji.
Međutim, pokušaji da se izvuče najbolje iz ciljeva poje-
dinaca koji nisu u odnosu, povlači za sobom složenosti
višeg reda.

30 Hannah Arendt (1958) politiku definiše kao način inter-

akcije koji pojedincima omogućuje da dobiju objektivnu povrat-
nu informaciju o svojim jakim i slabim stranama. U političkoj
situaciji u kojoj nam je data prilika da iznesemo svoje gledište
i ubedimo druge ljude u njegovu vrednost, na površinu izlaze
naši skriveni potencijali. Ali ova vrsta nepristrasne povratne in-
formacije može se javiti samo u „javnom prostoru” u kojem je
svaki pojedinac voljan da sluša i vrednuje druge prema njihovoj
zasluzi. Prema Arentovoj, javni prostor predstavlja najbolji me-
dijum za lični rast, kreativnost i samootkrivanje.
 Nažalost, mnogi koji se kreću u javnoj areni ne de-
luju na višim nivoima složenosti. Političari su skloni da
teže moći, filantropi slavi, a potencijalni sveci nepre-
stano dokazuju koliko su ispravni. Te ciljeve nije tako
teško dostići, pod uslovom da se u njih uloži dovoljno
energije. Veći izazov je ne brinuti samo o svojoj dobro-
biti, već u tom procesu pomoći i drugima. Poltičaru je
mnogo teže, ali donosi i veće ispunjenje, da unapredi
društvene uslove, filantropu da pomogne propalima i
odbačenima, a svecu da drugima ponudi održiv mo-
del života.
Ako razmatramo samo materijalne posledice, se-
bični političari nam se mogu učiniti mudrima jer se
trude da steknu bogatstvo i moć. Ali ako se držimo
toga da stvarnu vrednost životu daju kvalitetna isku-
stva, tada moramo zaključiti da su zapravo pametniji
oni političari koji se bore za zajedničko dobro, jer se
oni poduhvataju izazova višeg reda i tako imaju veće
šanse da iskuse istinsko uživanje.
Svaki angažman u javnoj sferi može doneti uživa-
nje, pod uslovom da ga strukturiramo u skladu s para-
metrima toka. Nije važno da li će se neko poduhvatiti
organizacije izviđačkih izleta ili kluba Ijubitelja knjige,
da li će pokušati da sačuva čistom životnu sredinu ili
da podrži lokalne aktiviste. Važno je samo postavi-
ti cilj, koncentrisati svoju psihičku energiju, obratiti
pažnju na povratne informacije i obezbediti da izazov
bude primeren sopstvenoj veštini. Pre ili kasnije, inter-
akcije će se pokrenuti i uslediće iskustvo toka.
Naravno, s obzirom na činjenicu da su rezervoari
psihičke energije ograničeni, ne možemo očekivati da
će svako biti u stanju da se uključi u ostvarenje opštih
ciljeva. Neki su primorani da svu svoju pažnju posvete
pukom preživljavanju u neprijateljskoj sredini. Drugi
se pak toliko angažuju u određenom skupu izazova —
kao što su umetnost ili matematika - da ne mogu da
podnesu bilo kakvo skretanje pažnje s njega. Ali bez
Ijudi koji istinski uživaju u ulaganju psihičke energije
u zajedničke interese, stvarajući tako sinergiju u soci-
jalnom sistemu, život bi zaista bio surov.
Koncept toka koristan je ne samo zato što pomaže
pojedincima da poboljšaju kvalitet svog života, već i
zato što ukazuje u kom pravcu treba da ide javno delo-
vanje. Možda najmoćniji učinak koji bi u javnom sek-
toru mogla imati teorija toka sastoji se u obezbeđivanju
podrobnog plana modela reformisanja institucija kako
bi one više doprinosile optimalnom iskustvu. U ne-
koliko prošlih vekova ekonomska racionalnost bila je
toliko uspešna da nas je navela da uzimamo zdravo za
gotovo da se „konačni saldo” svakog ljudskog napora
mora meriti dolarima i centima. Isključivo ekonomski
pristup životu, međutim, duboko je iracionalan: ko-
načni rezultat se u osnovi svodi na složenost i kvalitet
iskustva.31

31 Max Weber (1930/1958) u svom čuvenom eseju o pro-

testantskoj etici zastupa tezu da je očigledna racionalnost eko-
nomskih proračuna varljiva. Mnogo rada, štednja, investiranje,
čitava natika o proizvodnji i potrošnji opravdava se verovanjem
da oni život čine srećnijim. Međutim, tvrdi Veber, ta je nauka,
nakon što se usavršila, razvila vlastite ciljeve zasnovane na logici
proizvodnje i potrošnje, a ne na ljudskoj sreći. A tada ekonom-
sko ponasanje prestaje da bude racionalno, jer više nije vođeno
ciljem koji ga je u početku opravdavao. Veberov argument može
se primeniti na mnoge druge aktivnosti koje nakon razvijanja
jasnih ciljeva i pravila postaju nezavisne od svoje prvobitne svrhe
i počinju da se ostvaruju iz intrinzičnih razloga - jer su zapravo
 Jednu zajednicu ne treba smatrati uspešnom zato
što je tehnološki napredna ili obiluje materijalnim do-
brima; uspešna je ako Ijudima pruža šansu da uživaju
u što većem broju aspekata svog života i istovremeno
im omogućuje da, idući za sve većim izazovima, raz-
viju svoj potencijal. Slično tome, značaj jedne škole
neće zavisiti od njenog prestiža ili njene sposobnosti da
obuči učenike da se suočavaju sa životnim nužnostima,
već od stepena uživanja u doživotnom učenju koje je
u stanju da prenese. Uspešna fabrika nije nužno ona
koja najviše zarađuje, već ona koja je najodgovornija u
poboljšanju kvaliteta života svojih radnika i kupaca.
A prava funkcija politike nije u tome da Ijude učini
bogatijim, bezbednijim ili moćnijim, već da što većem
broju Ijudi omogući da uživaju u sve kompleksnijem
postojanju.
Samo, do društvene promene ne može doći pre
nego što se promeni svest pojedinaca. Kada je jedan
mladić upitao Karlajla kako da pristupi reformisanju
sveta, ovaj mu je odgovorio: „Reformiši sebe. Tako će
na svetu biti jedan nitkov manje.” Ovaj savet aktuelan
je i danas. Oni koji pokušavaju da učine život boljim
za svakog a da pritom nisu naučili da najpre preuzmu
kontrolu nad sopstvenim životom, obično završavaju
tako što stvari svud oko sebe čine gorim.

i zabavne. To je uvideo i sam Veber, koji se žalio da je kapitali-

zam, koji je nastao kao religijsko pozvanje, s vremenom postao
„sport” za preduzimače — a „gvozdeni kavez” za sve ostale. Up. i
Csikszentmihalyi & Rochberg-Halton (1981, glava 9).
 9

Nadmudrivanje haosa

Uprkos svemu što je dosad rečeno, sigurno ima onih

koji i dalje misle da je lako biti srećan dok god smo
zdravi, bogati i lepi. Ali kako da popravimo kvalitet
života kada stvari ne idu onako kako bismo želeli, kada
nam sudbina podeli loše karte? Udubljivanje u razliku
između zadovoljstva i uživanja može sebi priuštiti onaj
ko ne mora da brine o sastavljanju kraja s krajem. Za
većinu Ijudi prepuštanje takvom razlikovanju predsta-
vlja suviše velik luksuz. O izazovima i kompleksnosti
možete da razmišljate ako imate interesantan, dobro
plaćen posao, ali zašto bi neko pokušavao da poboljša
posao koji je u osnovi glup i dehumanizujući? I kako
od bolesnih, osiromašenih i nesrećom pogođenih Ijudi
očekivati da kontrolišu svoju svest? Oni bi, svakako,
najpre morali da poprave konkretnu materijalnu situ-
aciju da bi tok uopšte mogao da doprinese kvalitetu
postojanja. Drugim rečima, optimalno iskustvo treba
smatrati samo glazurom na kolaču umešenom od čvr-
stih sastojaka kao što su zdravlje i novac; samo po sebi,
ono je tričav ukras. Tok zaista pomaže da subjektivni
aspekti života postanu zadovoljavajući, ali samo skupa
sa solidnom osnovom sačinjenom od tih opipljivijih,
realnijih prednosti.
 Osnovna ideja ove knjige, suvišno je i reći, suprot-
stavlja se ovakvom zaključku. Subjektivno iskustvo
nije samo jedna od dimenzija života, već život sam.
Materijalni uslovi su sekundarni: oni na nas utiču tek
indirektno, preko iskustva. Na drugoj strani, tok, pa
čak i uživanje, kvalitetu života doprinosi direktno.
Zdravlje, novac i druge opipljive prednosti mogu, ali
ne moraju da unaprede život. Osobi koja nije naučila
da kontroliše psihičku energiju te prednosti će, sva je
prilika, biti beskorisne.
Obratno, mnogi pojedinci koji su se i te kako na-
patili ne samo što su preživeli, već su uspeli i potpuno
da uživaju u životu. Kako je moguće da Ijudi ostvare
liarmoniju uma i razviju kompleksnost čak i ako im se
dogode najgore stvari koje se mogu zamisliti? Poglavlje
koje siedi pokušaće da odgovori na ovo naizgled jed-
nostavno pitanje. Razmotrićemo i neke strategije koje
ljudi koriste da bi se izborili sa stresnim događajima,
kao i načine na koje autotelična ličnost uspeva da od
haosa stvori red.

Preobražaji tragedija

Tvrditi da će čovek koji je ovladao svojom svešću

biti srećan bez obzira na to šta mu se dogodi bio bi
zaista naivni idealizam. Svakako da postoje granice
bola, gladi ili lišavanja druge vrste koje je telo u sta-
nju da izdrži. Tačno je, međutim, i ono što je tako
dobro formulisao dr Franc Aleksander: „Činjenica da
um upravlja telom, uprkos tome što tu činjenicu biolo-
gija i medicina zanemaruju, ono je najfundamentalnije
što znamo o životnom procesu.” Holistička medicina
i knjige poput izveštaja Normana Kazinsa o njegovoj
uspešnoj borbi s bolešću u terminalnom stadijumu te
opisi samoizlečenja koje je izneo dr Berni Sigel poči-
nju da menjaju apstraktno materijalističko gledanje na
zdravlje, koje je toliko preovlađivalo u XX veku.1 Su-
ština je u tome da će čovek koji zna kako da od života
dobije tok biti u stanju da uživa čak i u situacijama
koje, naizgled, nude samo beznađe.
Fausto Masimini, profesor psihologije na Milan-
skom univerzitetu, prikupio je neverovatne primere o
tome kako teško hendikepirani Ijudi uspevaju da do-
stignu tok.1 2 Jedna od grupa koju je proučavao njegov
tim sastojala se od paraplegičara, uglavnom mladih lju-
di koji su, obično zbog neke nesreće u prošlosti, izgubi-
li sposobnost korišćenja udova. Neočekivan nalaz ovog
istraživanja bio je da je velik postotak žrtava paraplegi-
je smatrao kako je događaj koji je izazvao paraplegiju
bio i jedan od najnegativnijih i jedan od najpozitivnijih
događaja u njihovom životu. Tragičan događaj shvaćen
je pozitivno zato što je žrtvi pružio vrlo jasne ciljeve,
a protivurečne i nebitne izbore sveo na manju meru.
Pacijenti koji su naučili da ovladaju novim izazovima
svoje tragične situacije osetili su jasnoću svrhe koja im
je ranije nedostajala. Naučiti ponovo živeti bilo je sa-
mo po sebi stvar ponosa i radosti; oni su bili u stanju

1 Citat Franza Alexandera preuzet je iz Siegel (1986. str. 1).

Strategija ovladavanja bolešću Normana Cousinsa opisana je u
njegovoj knjizi Anatomy ofan Illnes (1979).
2 Ceo ovaj odeljak zasnovan je na zabeleženim intervjuima
koje nam je na raspolaganje stavio prof. Massimini. Prevod od-
govora ispitanika sa italijanskog na engleski je moj.
da nesreću, od izvora entropije, preokrenu u priliku za
stvaranje unutrašnjeg reda.
Lučo, jedan od članova grupe, bio je sasvim bez-
brižan dvadesetogodišnji radnik na benzinskoj pumpi
kada je, zbog nesreće na motoru, ostao paralizovan od
struka naniže. Pre toga je voleo da igra ragbi i sluša
muziku, aii se svog života u suštini seća kao besmisle-
nog i beznačajnog. Iskustva u kojima je nakon nesreće
u stanju da uživa uvećala su se i po broju i po slože-
nosti. Kada se malo oporavio od tragedije, upisao se
na fakultet, diplomirao jezike i sada radi kao privatni
savetnik za poreske obaveze. I studiranje i posao su
mu snažni izvori toka, baš kao i pecanje i streličar-
stvo. Sada se takmiči iz invalidske stolice i regionalni
je šampion u gađanju lukom i strelom.
Evo nekih od Lučovih komentara tokom intervjua:
„Kada sam postao paraplegičar, bilo je kao da sam se
ponovo rodio. Morao sam od nule da učim sve što
sam nekada znao, sada na drugi način. Morao sam da
naučim da se obučem, da bolje koristim glavu. Mo-
rao sam da postanem deo sredine i da je koristim ne
pokušavajući pritom da je kontrolišem... trebalo mi
je mnogo posvećenosti, snage volje i strpljenja. Kada
je reč o budućnosti, nadam se da ću nastaviti da se
usavršavam, da se probijam kroz ograničenja koja mi
nameće moj hendikep... Svako mora da ima neku svr-
hu. Otkako sam ostao paralizovan, ta napredovanja su
postala moj životni cilj.”
Drugi član iste grupe je Franko. Noge su mu paraii-
zovane od pre pet godina, a razvio je i ozbiljne urološke
probleme, koji su zahtevali nekoliko hirurških inter-
vencija. Pre nesreće bio je električar i često je uživao u
svom poslu. Njegovo najsnažnije iskustvo toka, među-
tim, poticalo je od akrobatskog plesa subotom uveče,
pa je paraliza nogu za njega bila naročito gorak udarac.
Franko sada radi kao savetnik drugih paraplegičara. I
u ovom slučaju jedan gotovo nezamisliv udarac doveo
je do bogaćenja, a ne osiromašenja složenosti iskustva.
Kao svoj osnovni izazov Franko sada vidi pomaganje
drugim žrtvama da izbegnu očajanje te učešće u nji-
hovoj fizičkoj rehabilitaciji. Kako sam kaže, najvažniji
cilj u životu mu je da oseti kako može da bude od
pomoći drugima, da pomogne nedavno nastradalima
da prihvate svoju situaciju. Franko ima verenicu, tako-
đe paralizovanu, koja se posle nesreće bila prepustila
pasivnosti. Na prvom sastanku odvezao je svoja kola
(prilagođena za invalida) u obližnja brda. Kola su se,
nažalost, pokvarila, pa su se njih dvoje našli blokira-
ni na pustom delu puta. Devojka se uspaničila; čak i
Franko priznaje da je izgubio živce. Konačno su uspeli
da pronađu pomoć i, kao što to nakon takvih malih
pobeda obično biva, oboma je ojačala vera u sebe.
Drugi uzorak koji je proučavala milanska grupa sa-
stojao se od nekoliko desetina pojedinaca koji su ili
rođeni slepi ili su vid izgubili u nekom trenutku po ro-
đenju. Još jednom je na površinu isplivalo ono što nas
u vezi s ovim intervjuima toliko impresionira: broj ljudi
koji gubitak vida opisuju kao pozitivan događaj, doga-
đaj koji je obogatio njihove živote. Pilar je, na primer,
tridesettrogodišnja žena kojoj se, kad joj je bilo dvanaest
godina, retina odvojila na oba oka i koja od tada više ne
vidi. Slepilo ju je oslobodilo bolno nasilne i siromašne
porodične stuacije i učinilo njen život svrhovitijim i is-
punjenijim nego što bi verovatno bio da je ostala kod
kuće s očuvanim vidom. Kao i mnogi drugi slepi ljudi,
sada radi na telefonskoj centrali. Ona opisuje brojna is-
kustva toka koja su joj sada dostupna i u kojima uživa:
posao, slušanje muzike, čišćenje kola prijateljima, kao
i „bilo šta drugo što trenutno radim”. Na poslu najviše
uživa u saznanju da pozivi kojima upravlja glatko teku
i da se sav taj komunikacioni „saobraćaj” stapa poput
instrumenata nekog orkestra. U takvim momentima
ona oseća ,,kao da sam Bog, ili tako nešto. To me ispu-
njava.” U pozitivne uticaje u svom životu Pilar ubraja i
gubitak vida, zato što ,,mi je to donelo drugačiju vrstu
zrelosti, kakvu inače, čak ni uz fakultetsku diplomu,
nikad ne bih stekla... Na probleme više ne reagujem sa
izraženom osetljivošću kao što sam nekada činila i kao
što čini većina mojih vršnjaka.”
Paolo, sada tridesetogodišnjak, vid je potpuno izgu-
bio pre šeste godine. On slepilo ne ubraja u pozitivne
uticaje, ali govori o četiri pozitivne posledice tog tra-
gičnog događaja: „Prvo, iako shvatam i prihvatam svoja
ograničenja, nastaviću da pokušavam da ih prevazi-
đem. Drugo, odlučio sam da uvek nastojim da menjam
situacije koje mi se ne sviđaju. Treće, veoma vodim
računa o tome da ne ponovim nijednu grešku koju na-
pravim. I, konačno, sada nemam iluzija, ali pokušavam
da budem tolerantan prema sebi kako bih onda mogao
biti tolerantan i prema drugima.” Zapanjujuće je kako
se kod Paola, kao i kod velikog broja hendikepiranih
ljudi, kao najvažniji cilj, u svoj svojoj jednostavnosti,
pojavila kontrola svesti. To, međutim, ne znači da su
iskušenja i zadaci samo unutarpsihički. Paolo je član
nacionalne šahovske federacije; učestvuje u sportskim
takmičenjima slepih; zarađuje za život kao učitelj mu-
zike. U svoja sadašnja iskustva toka ubraja sviranje gi-
tare, igranje šaha, sportove i slušanje muzike. Nedavno
je bio sedmi u plivanju na takmičenju invalida u Šved-
skoj, a pobedio je na šahovskom prvenstvu u Španiji.
Zena mu je takođe slepa, vodi atletski tim slepih žena.
On sada planira da Brajovom azbukom napiše udžbe-
nik za učenje sviranja klasične gitare. Ipak, nijedan od
tih zapanjujućih uspeha ne bi mu mnogo značio da ne
oseća da vlada svojim unutrašnjim životom.
Tu je i Antonio, koji predaje u srednjoj školi i koji
je oženjen takođe slepom ženom; trenutno im je iza-
zov da usvoje slepo dete, što bi bio prvi takav slučaj
usvajanja u celoj zemlji... I Anita, koja opisuje veoma
intenzivna iskustva toka dok vaja glinu, vodi ljubav,
čita pomoću Brajove azbuke... Pa Dino, osamdesetpe-
togodišnjak slep od rođenja, oženjen, otac dvoje dece,
koji svoj posao restauracije starih stolica opisuje kao
komplikovan, ali s uvek dostupnim iskustvom toka:
„Kad uzmem polomljenu stolicu, koristim prirodnu tr-
sku, a ne materijale od veštačkih vlakana koji se koriste
u fabrikama... tako je dobar osećaj kada se sve sklopi
pod dobrim uglom, a još je i elastično - naročito ako
se to desi iz prve. Kad završim, stolica će trajati još dva-
deset godina...” I još mnogo drugih nalik njima.
U drugoj grupi ispitanika koju je izučavao tim pro-
fesora Masiminija bili su skitnice, beskućnici, „uličari”,
tako česti u velikim evropskim gradovima, kao i na
Menhetnu. Te siromahe obično žalimo, a ne tako dav-
no mnogi od njih koji su, naizgled, nesposobni da se
prilagode „normalnom životu”, bili bi dijagnostikovani
kao psihopate, ili još gore od toga. Zapravo, ispostavilo
se da su mnogi od tih Ijudi samo zlosrećni, bespomoć-
ni pojedinci čiju su snagu iscrple najrazličitije nevolje.
Ipak, ponovo ostajemo zadivljeni brojem tih nevoljnika
kojima je pošlo za rukom da teške okolnosti preobrate
u egzistenciju koja ima sve osobine zadovoljavajućeg
iskustva toka. Opširno ćemo navesti izvode iz jednog
intervjua koji je dobra ilustracija i mnogih drugih.
Rejad je tridesettrogodišnji Egipćanin koji trenutno
spava po milanskim parkovima, hrani se u javnim ku-
hinjama i povremeno, kad mu zatreba nešto gotovine,
pere sudove u restoranima. Kada je tokom intervjua
pročitao opis iskustva toka, pitali su ga da li se ono
nekad desilo i njemu; evo šta je odgovorio:

Da. To opisuje čitav moj život od 1967. do danas. Posle

rata 1967, odlučio sam da napustim Egipat i krenem
autostopom ka Evropi. Od tada živim uma usredsređe-
nog unutar mene samog. Nije to bilo tek putovanje: bi-
lo je traganje za identitetom. Svaki čovek ima nešto što
treba da otkrije u sebi. Ljudi iz mog grada su sigurno
mislili da sam lud kada sam odlučio da pešice krenem
prema Evropi. Ali najvažnija stvar u životu je upoznati
sebe... Od 1967. zaokuplja me samo jedna ideja: prona-
ći sebe. Morao sam da se borim sa mnogim nedaćama.
Prošao sam kroz Liban i njihov rat, kroz Siriju, Jordan,
Tursku, Jugoslaviju, pre nego što sam stigao ovamo.
Suočavao sam se sa svim mogućim prirodnim nepo-
godama; spavao sam po jendecima u olujnim noćima,
doživljavao nesreće, gledao kako prijatelji umiru pored
mene, ali moja koncentracija nikad nije popustila.... Sa-
da je to već dvadesetogodišnja avantura koja će se na-
staviti dok budem živ...
Zahvaljujući tim iskustvima shvatio sam da svet ne
vredi mnogo. Jedina stvar koja mi nešto znači, prva i
poslednja, jeste Bog. Najviše sam koncentrisan kada se
molim pomoću brojanica. Tada sam u stanju da uspa-
vam svoja osećanja, smirim se i spasem ludila. Verujem
da sudbina upravlja životom i da nema mnogo smisla
teško se boriti... Tokom putovanja video sam glad, rat,
 smrt i siromaštvo. Sada sam, posredstvom molitve, po-
čeo da čujem sebe, vratio sam se svom središtu, stekao
koncentraciju i shvatio da svet nema vrednosti. Čovek
je rođen da bi na ovoj zemlji bio stavljen na probu. Ko-
la, televizori, odelo — sve je to od drugorazredne važno-
sti. Rođeni smo samo zato da bismo slavili Gospoda.
Svako ima svoju sudbinu, a mi treba da budemo kao
onaj lav iz poslovice koji jureći za krdom gazela može
da uhvati samo jednu . Trudim se da budem takav, a ne
kao mnogi zapadnjaci koji se izluđuju radeći iako ne
mogu da pojedu dve šnicle odjednom... Ako treba da
živim još dvadeset godina, pokušaću da živim uživajući
u svakom trenutku, umesto da se ubijam da steknem
više... Ako već živim kao slobodan čovek koji ne za-
visi ni od koga, onda mogu da dozvolim sebi da bu-
dem spor; ako danas ne zaradim ništa, nije važno. Tada
je to moja sudbina. Sledećeg dana ću možda zaraditi
sto miliona — ili ću se smrtno razboleti. Kako je rekao
Hristos: „Šta čoveku vredi da dobije ceo svet, ako sebe
izgubi?” Ja pre svega nastojim da savladam sebe, ne za-
nima me ako pritom izgubim svet.
Krenuo sam na ovaj put kao ptiče koje se ispililo iz
jajeta; od tada hodam u slobodi. Svaki čovek bi trebalo
da upozna sebe i iskusi život u svim njegovim oblicima.
Mogao sam da nastavim da hrčem u svom krevetu i
nađem posao u gradu u kojem sam rođen, posao me
je već čekao, ali sam odlučio da spavam sa siromasima
jer moramo da se napatimo kako bismo postali ljudi.
Čovek se ne postaje tako što se oženiš, vodiš ljubav;
biti čovek znači biti odgovoran, znati kada je vreme da
progovoriš, znati šta treba da kažeš, znati kada moraš
da zaćutiš.

Rejad je govorio mnogo duže, a sve njegove reči

su se uklapale u postojanu svrhu njegovog duhovnog
traganja. Poput onih raščupanih proroka koji su pre
dve hiljade godina lutali pustinjama u potrazi za pro-
svetljenjem, ovaj putnik je svakidašnji život sveo na
kristalno jasan cilj: da ovlada svojom svešću kako bi
uspostavio vezu između vlastitog Ja i Boga. Koji su
ga to razlozi naveli da odustane od „dobrih stvari u
životu” i posveti se takvoj jednoj himeri? Da li se ro-
dio s hormonskom neravnotežom? Da li su ga roditelji
izložili traumi? Tim pitanjima, koja obično zanimaju
psihologe, ovde se nećemo baviti. Nije stvar u tome
da objasnimo razlog Rejadove neobičnosti, već da pri-
znamo da je on, takav kakav je, životne uslove koji
bi većina ljudi smatrala nepodnošljivim preobrazio u
smisaonu, radošću ispunjenu egzistenciju. A to je više
nego što o sebi mogu da kažu mnogi od onih koji žive
okruženi udobnošću i luksuzom.

Izlaženje na kraj sa stresom

„Kada čovek zna da će kroz dve nedelje biti obešen,

sjajno se koncentriše”, primetio je Semjuel Džonson u
izreci čija se istina može primeniti i na slučajeve koje
smo upravo predstavili.3 Velika nesreća koja osujeću-
je glavni životni cilj neke osobe će ili uništiti njeno
jastvo, primoravajući je da svu svoju psihičku energi-
ju upotrebi za podizanje barijere oko svojih preostalih
ciljeva, braneći ih od daljih nasrtaja sudbine, ili će se
pak pobrinuti za nov, jasniji i hitniji cilj: da prevazi-

3 Samuel Johnson, Letters to Bosuiell, 19. septembar 1777.

đe izazove koje joj je taj poraz naneo. Ako se odabere
ovaj drugi put, tragedija ne mora nužno biti na štetu
kvaliteta života. Zaista, kao u slučaju Luča, Paola i
bezbroj drugih poput njih, ono što objektivno izgleda
kao razoran događaj može zapravo obogatiti život žr-
tve na nov i neočekivan način. Čak i gubitak jedne od
osnovnih ljudskih sposobnosti kao što je vid ne mora
značiti osiromašenje svesti; često se događa upravo su-
protno. Ali šta je to što menja stvar? Kako dolazi do
toga da isti udarac jednu osobu uništi a od druge bude
preobražen u unutrašnji red?
Odgovore na takva pitanja psiholozi obično prou-
čavaju u poglavljima pod naslovom izlaženje na kraj
sa stresomj Očigledno je da određeni događaji izaziva-
ju više psihološke tenzije nego drugi: na primer, smrt
bračnog druga višestruko je stresnija od zalaganja kuće
pod hipoteku, što opet uzrokuje znatno više napetosti
od plaćanja kazne za prekoračenje brzine. Jasno je, me-
đutim, i da će isti stresni događaj nekog možda sasvim
unesrećiti, dok će neko drugi zagristi „tvrd orah” i iz-
vući se kako najbolje može. Ta razlika u načinu na koji*

4 Hans Selye, koji je fiziologiju stresa počeo da izučava

1934. godine, stres je definisao kao opšti rezultat, mentalni ili
fizički, svakog zahteva koji se postavlja telu (1956/1978). Zna-
čajan prodor u proučavanju psiholoških efekata takvih zahteva
predstavljao je razvoj skale kojom se pokušava meriti njihova
težina (Holmes & Rahe 1967). Najviši stres na toj skali izaziva
„smrt partnera”, ocenjena vrednošću 100; „venčanje” je dobilo
vrednost 50, a „Božić” 12. Drugim rečima, efekat četiri Božića
gotovo da je jednak stresu zbog sklapanja braka. Treba primetiti
da stres mogu uzrokovati i negativni i pozitivni događaji, s obzi-
rom da i jedni i drugi predstavljaju „zahteve” kojima se moramo
prilagoditi.
neko reaguje na stresni događaj naziva se „sposobnost
izlaženja na kraj s teškoćama” ili „stil izlaženja na kraj
s teškoćama”.
U pokušaju da izdvojimo činilac koji bi objasnio
sposobnost neke osobe da se izbori sa stresom, korisno
je razlikovati tri različite vrste rezervoara snage. Prvi
je dostupna spoljašnja podrška, naročito mreža socijal-
ne podrške.5&Teška bolest će, na primer, biti donekle
olakšana ako imamo dobro zdravstveno osiguranje i
odanu porodicu. Drugi bedem protiv stresa obuhvata
čovekove psihološke resurse, kao što su inteligencija,
obrazovanje i relevantni činioci ličnosti. Preseljenje u
novi grad i uspostavljanje novih prijateljstava biće znat-
no stresnije za introvertnu nego za ekstravertnu ličnost.
Konačno, treća grupa činilaca obuhvata strategije pre-
vladavanja stresa kojima se data osoba služi.
Od pomenuta tri činioca, za našu svrhu je najzna-
čajniji treći. Spoljašnja podrška sama po sebi nije toliko
uspešna u ublažavanju stresa. Ona pomaže samo oni-
ma koji su u stanju da pomognu sami sebi. A psiholo-
ški resursi su u velikoj meri van naše kontrole. Teško
je postati mnogo pametniji ili mnogo otvoreniji nego

5 Od različitih izvora koji ublažavaju efekte stresa, najšire

su izučavani socijalne podrške ili socijalne mreže (Lieberman i
dr. 1979). Porodica i prijatelji često pružaju materijalnu pomoć,
emocionalnu podršku i potrebne informacije (Schaefer, Coyne
& Lazarus 1981). Ali čak i interesovanje za druge ljude može
da ublaži stres: »Oni koji su zainteresovani za druge ljude i či-
ja interesovanja prevazilaze njihovo jastvo imaju manje stresnih
iskustava a stres manje utiče na njihovu anksioznost, depresiju
i odbojnost; oni aktivno pokušavaju da se izbore s problemom”
(Crandall 1984, str. 172).
što smo bili kad smo se rodili. Ali to kako se borimo
najznačajniji je činilac u određivanju učinka koji će
na nas imati stres, i istovremeno najfleksibilniji resurs,
onaj koji je najpodložniji ličnoj kontroli.
Dva su glavna načina na koje ljudi reaguju na stres.
Psihijatar Džordž Vejan, koji je proučavao živote uspe-
šnih i relativno neuspešnih diplomaca Harvarda u pe-
riodu od trideset godina, pozitivan odgovor na stres je
nazvao „zrelom odbranom”; drugi ga nazivaju „tran-
sformacionim savladavanjem teškoća”. Prema tim mo-
delima, negativan odgovor na stres bio bi „neurotična
odbrana” ili „regresivno savladavanje teškoća”.6
Da bismo ilustrovali razliku među njima, uzmimo
primer Džima, zamišljenog finansijskog analitičara ko-
ji je, u svojoj četrdesetoj godini, upravo otpušten sa
unosnog posla. Gubitak posla nalazi se negde na sre-
dini skale za merenje jačine životnih stresova; njegov*&

6 Iskustvo stresa posredovano je stilom izlaženja na kraj sa

stresom neke osobe. Isti događaj može imati pozitivne ili ne-
gativne psihološke posledice, u zavisnosti od unutrašnjih sna-
ga te osobe. Otpornost je izraz koji su skovali Salvatore Mad-
di i Suzanne Kobasa da bi opisali tendenciju nekih ljudi da na
ugrožavanje reaguju tako što ih pretvaraju u savladive izazove.
Tri glavne komponente „otpornosti” su posvećenost cilju, ose-
ćaj vladanja situacijom i uživanje u izazovima (Kobasa, Maddi
& Kahn 1982). Sličan je i Vaillantov koncept „zrele odbrane”
(1977), Lazarusov koncept „hvatanja ukoštac s teškoćama” (La-
zarus & Folkman 1984) te pojam „snage ličnosti” koji je u ne-
mačkim ispitivanjima merila Elizabeth Noelle-Neumann (1983,
1985). Svi ti stilovi izlaženja na kraj sa stresom - otpornost, zrela
odbrana i transformaciono izlaženje na kraj sa stresom — imaju
mnogo zajedničkih karakteristika sa crtom autotelične ličnosti
opisanom u ovoj knjizi.
uticaj, naravno, varira zavisno od godina i stručnosti
osobe, od količine ušteđevine i uslova na berzi rada.
Suočen s tim nemiiim događajem, Džim može da po-
đe jednim od dva puta. Može da se povuče u sebe,
spava do kasno, negira ono što se dogodilo i izbegava
da misli o tome. Može i da prazni svoju frustraciju
okrećući se protiv porodice i prijatelja, ili da je prikriva
tako što će početi da pije više nego obično. Sve bi to
bili primeri regresivnog izlaženja na kraj s teškoćama,
ili nezrelih odbrana.
Može Džim i da izbegne da se previše uzrujava tako
što će privremeno potisnuti osećanja besa i straha, lo-
gički analizirati problem i ponovo proceniti prioritete.
Kasnije će možda redefinisati ono što predstavlja pro-
blem, kako bi ga mogao lakše rešiti - na primer, tako
što će odlučiti da se preseli u mesto gde postoji veća
potražnja za njegovim veštinama, ili se prekvalifiko-
vati i steći veštine potrebne za neki nov posao. Ako bi
krenuo tim putem, koristio bi zrele odbrane, ili tran-
sformaciono izlaženje na kraj s teškoćama.
Malo je ljudi koji se oslanjaju isključivo na jednu ili
drugu strategiju. Verovatnije je da će se Džim prve ve-
čeri napiti, posvađati se sa ženom, koja mu već godina-
ma govori da mu je posao nikakav, te da će se sledećeg
jutra, ili sledeće nedelje, smiriti i početi da razmišlja
o tome šta da preduzme. Ali ljudi se zaista razlikuju
u sposobnostima korišćenja jedne ili druge strategije.
Paraplegičar koji je postao šampion u streličarstvu ili
slepi šahovski velemajstor koji su preživeli nesreće tako
strašne da izlaze iz okvira skale normalnih stresnih do-
gađaja, primeri su pojedinaca koji su ovladali transfor-
macionim prevladavanjem teškoća. Neki drugi, me-
đutim, suočeni sa znatno manje intenzivnim nivoima
stresa, mogu odustati i reagovati trajnim snižavanjem
kompleksnosti svog života.
Sposobnost preokretanja nesreće u nešto dobro
veoma je redak dar. One koji ga poseduju nazivamo
„neuništivima” i za njih kažemo da su „rezilijentni”
ili „hrabri”. Kako god ih nazvali, podrazumeva se da
je reč o izuzetnim Ijudima koji su prevazišli velike ne-
volje i savladali prepreke koje bi većinu drugih obes-
hrabrile. Zapravo, kad od prosečnog čoveka zatražite
da navede pojedince kojima se najviše divi i objasni
razloge iz kojih im se divi, uglavnom će pomenuti
hrabrost i sposobnost prevazilaženja nevolje. Kao što
je, citirajući stoičara Seneku, primetio Fransis Bejkon:
„Dobre stvari koje spadaju u blagostanje treba želeti,
dok se dobrim stvarima koje spadaju u nesreću treba
diviti.”
U jednoj od naših studija, na listi osoba dostojnih
divljenja nalazili su se i starija gospođa koja je, uprkos
paralizi, uvek bila vedra i spremna da sasluša nevolje
drugih Ijudi; vaspitač iz kampa za tinejdžere koji je,
u situaciji kada je jedan od plivača nestao a sve ostale
zahvatila panika, jedini sačuvao prisebnost i organi-
zovao uspešno spasavanje; direktorka kompanije koja
je, uprkos ismevanju i seksističkom pritisku, ispunila
svrhu u okruženju u kojem je bilo teško raditi; Ignjac
Semelvajs, mađarski lekar koji je, uprkos ignorisanju i
ismevanju ostalih lekara, u prošlom veku istrajno do-
kazivao da bi se životi mnogih porodilja mogli spasi-
ti ako bi lekari pre porođaja jednostavno oprali ruke.
Oni i stotine drugih pomenuti su u ovom ispitivanju
iz istih razloga: čvrsto su stajali uz ono u šta su vero-
vali i nisu dopustili da ih otpor obeshrabri. Imali su
hrabrost ili ono što se u stara vremena naprosto zvalo
„vrlina” (virtue) — izraz izveden od latinske reči vir,
„muškarac”.
Ima smisla, naravno, što ljudi upravo taj kvalitet
cene više od bilo kog drugog. Od svih vrlina koje mo-
žemo da naučimo nijedna nije korisnija, suštastvenija
za preživljavanje i pogodnija za unapređenje kvaliteta
života od sposobnosti da se nesreća preobrati u izazov
u kojem se da uživati. Diviti se toj osobini znači odati
priznanje onima koji je otelovljuju i samim tim ima-
ti šansu da se, u slučaju potrebe, ugledamo na njih.
Divljenje hrabrosti je, dakle, samo po sebi pozitivna
adaptivna crta; oni koji to mogu bolje su pripremljeni
da odbiju udarce nesreće.7
Međutim, nazivajući sposobnost nadmudrivanja
haosa „transformacionim prevladavanjem teškoća” a
ljude koji se u tome ističu jednostavno „hrabrima”,
ostajemo uskraćeni za objašnjenje tog neverovatnog
dara. Ako se zadovoljimo time da kažemo kako se te-
škoće uspešno prevladavaju vrlinom hrabrosti, tada,
poput onog Molijerovog junaka koji kaže da spavanje
uzrokuje „sila pospanosti”, propuštamo da bolje osve-
tlimo stvari. Ono što nam je potrebno nisu samo na-
zivi i opisi, već razumevanje načina na koji funkcioniše
sam proces. Naše nepoznavanje te materije i dalje je,
nažalost, veoma veliko.

7 Nalaz da je osnovni razlog divljenja drugima njihova hra-

brost proizišao je iz podataka dobijenih u mojoj studiji trogene-
racijskih porodica, prilikom njihove analize za potrebe doktor-
ske disertacije Berta Lyonsa (1988).
 Moć transformišućih struktura

Jedna činjenica je, čini se, jasna: sposobnost da se

haos preobrati u red nije karakteristična samo za psi-
hološke procese. U stvari, prema nekim shvatanjima
evolucije, egzistencija složenih oblika života zavisi od
sposobnosti izvlačenja energije iz entropije - od prera-
de otpadaka u strukturirani poredak. Fizičke sisteme
koji iskorišćavaju energiju koja bi inače bila rasuta i
izgubljena u nasumičnom kretanju, hemičar-nobelovac
Ilja Prigogin naziva transformišućim strukturama.8
Na primer, čitavo biljno carstvo naše planete jedna je
ogromna transformišuća struktura što se hrani svetlo-
šću koja bi, inače, bila beskoristan nusprodukt sagore-
vanja sunca. Biljke su našle način da tu rasutu energiju
pretvore u građevinske blokove od kojih se oblikuju
lišće, cveće, voće, kora i stablo drveća. A pošto bez bi-
Ijaka ne bi bilo ni životinja, celokupan život na Zemlji
omogućavaju transformišuće strukture koje ovladavaju
haosom i pretvaraju ga u složeniji poredak.
I Ijudi su uspeli da iskoriste rasutu energiju za svoje
ciljeve. Dobar primer za to je prvi veliki tehnološki
izum: vatra. U početku, vatru su slučajno potpaljivali
vulkani, gromovi, spontana sagorevanja, a energija do-
bijena razlaganjem drveta rasipala se bez ikakve svrhe.
Čim su naučili da ovladaju vatrom, ljudi su tu energiju
počeli da koriste za zagrevanje svojih pećina, kuva-
nje hrane i, konačno, za topljenje i kovanje metala. I
mašine koje pokreću para, struja, benzin i nuklearna

8 O značenju ovog termina u prirodnim naukama up. Pri-

gogine (1980).
fuzija takođe su zasnovane na istom principu, principu
iskorišćavanja energije koja bi inače bila izgubljena ili
suprotstavljena našim ciljevima. Da Ijudi nisu naučili
različite trikove transformisanja sila haosa u nešto što
mogu da koriste, ne bismo tako uspešno preživeli.
Psiha, kao što smo već videli, funkcioniše u skladu
sa sličnim principima. Integritet našeg jastva zavisi od
sposobnosti da se neutralni ili destruktivni događaji
preokrenu u pozitivne. Otpuštanje s posla može biti
božji dar ako neko iskoristi priliku i pronađe drugi po-
sao koji je više u skladu s njegovim željama. U životu
svakog od nas šanse da nam se dešavaju samo dobre
stvari neznatne su, kao što je zanemarljivo mala i ve-
rovatnoća da će nam se želje uvek ispunjavati. Pre ili
kasnije svi ćemo morati da se suočimo s događajima
koji će biti u suprotnosti s našim ciljevima: s razoča-
ranjima, ozbiljnim bolestima, finansijskim krahom i,
konačno, neizbežnosti smrti. Svaki takav događaj je
negativna reakcija koja stvara nered u svesti. Svaki od
njih ugrožava naše jastvo i ometa njegovo funkcionisa-
nje. Ako je trauma dovoljno ozbiljna, možemo izgubiti
sposobnost koncentrisanja na neophodne ciljeve. Dođe
li do toga, naše jastvo prestaje da kontroliše situaciju.
Ako je oštećenje zaista ozbiljno, svest postaje prepušte-
na slučaju a osoba „gubi glavu” - kontrolu tada pre-
uzimaju različiti simptomi mentalnih poremećaja. U
manje ozbiljnim slučajevima ugroženo jastvo opstaje,
ali prestaje da raste; skupljajući se pred napadom, po-
vlači se iza masivnih odbrana i vegetira u stanju ne-
prestane sumnje.
Upravo iz tog razloga hrabrost, rezilijentnost, po-
stojanost, zrela odbrana ili transformaciono prevlada-
vanje teškoća - transformišuće strukture uma - imaju
tako suštastven značaj. Bez njih bismo neprestano pa-
tili zasipani nasumičnim bombardovanjem zalutalih
psiholoških meteorita. Na drugoj strani, ako razvijemo
takve pozitivne strategije, većina negativnih događaja
može se u najmanju ruku neutralizovati, a možda čak
i poslužiti kao izazov koji će pomoći jačanju i usložnja-
vanju našeg jastva.
Transformacione sposobnosti obično se razviju do
kasne adolescencije. Mala deca i mlađi tinejdžeri i da-
Ije umnogome zavise od socijalne podrške koja, kada
stvari krenu po zlu, ublažava udarac. Kada se na tinej-
džera sruči jedan takav udarac - makar to bila samo
ioša ocena, bubuljica na bradi ili osećaj da ga prijatelj
zapostavlja - njemu se čini da je to kraj sveta i da život
više nema nikakvog smisla. Pozitivna povratna infor-
macija od drugih Ijudi obično mu popravlja raspolože-
nje u roku od nekoliko minuta; osmeh, telefonski po-
ziv, dobra pesma zarobljavaju mu pažnju odvlačeći ga
od briga i ponovo uspostavljaju red u njegovom umu.
Analizirajući podatke dobijene metodom uzorka isku-
stva videli smo da zdrav adolescent ostaje depresivan
u proseku samo pola sata. (Nasuprot tome, odraslom
je potrebno duplo više vremena da se izvuče iz lošeg
raspoloženja.)
Međutim, kroz nekoliko godina - do sedamnaeste
ili osamnaeste - tinejdžeri uglavnom postaju sposobni
da negativne događaje postave u određenu perspektivu,
pa ih stvari koje se ne odvijaju prema njihovoj želji više
ne uništavaju.9 Većina ljudi upravo u tom dobu počinje

9 Jedna longitudinalna studija metodom uzorka iskustva

(Freeman, Larson & Csikszentmihalyi 1986) ukazuje da stariji
da ovladava sposobnošću kontrole svesti. Ta sposob-
nost delimično je proizvod pukog proticanja vremena:
budući da su već bili razočarani i da su to razočarenje
preživeli, stariji tinejdžeri znaju da situacija nije toliko
loša koliko možda trenutno izgleda. Delimično im po-
maže spoznaja da kroz slične teškoće prolaze i drugi
te da su u stanju da ih prevaziđu. Saznanje da njihove
patnje dele i drugi ljudi dodaje značajnu perspektivu
mladalačkom egocentrizmu.
Vrhunac razvoja veština izlaženja na kraj s teškoća-
ma dostiže se kada mladić ili devojka steknu dovoljno
snažan osećaj jastva, zasnovan na ciljevima koje su sa-
mi izabrali, osećaj da nikakvo spoljašnje razočaranje
ne može potpuno da potkopa ko on ili ona jeste. Neki
ljudi snagu dobijaju iz cilja koji proističe iz identifika-
cije s porodicom, zemljom, religijom ili ideologijom.
Drugima je važno ovladavanje skladnim sistemom
simbola, kao što su umetnost, muzika ili fizika. Šrini-
vasa Ramanuđan, mladi matematički genije iz Indije,
uložio je toliko svoje psihičke energije u teoriju brojeva
da siromaštvo, bolest, bol, pa čak ni smrt koja se ubr-
zano približavaia, iako zamorni i dosadni, nisu imali
šanse da odvuku njegovu pažnju od proračuna - u
stvari, samo su ga podsticali na još veću aktivnost. Na
samrtnoj postelji je nastavljao da se divi lepoti jedna-
čina koje je otkrivao, a vedrina njegovog uma bila je
odraz reda u sistemu simbola kojim se služio.

maloletnici imaju isto toliko negativnih iskustava s porodicom,

prijateljima i samima sobom koliko i mlađi maloletnici, ali da ih
oni „mekše” tumače. Drugim rečima, konflikti koji u trinaestoj
godini izgledaju tragični, u sedamnaestoj mogu biti savršeno sa-
vladivi.
 Zašto stres neke ljude slabi, a neke jača? U osnovi,
odgovor je jednostavan: oni koji znaju kako da bezna-
dežnu situaciju preobraze u novu aktivnost toka koja
se da kontrolisati biće u stanju da uživaju i iz teškog
iskušenja izađu još jači. Takav preobražaj sastoji se iz
tri osnovna koraka:

1. Samopouzdanje neopterećeno samim sobom. Ričard

Logan10 je ispitivao pojedince koji su preživeli teške fi-
zičke patnje — polarne istraživače koji su se izgubili
na Arktiku, zatvorenike iz koncentracionih logora - i
našao da takvi ljudi dele jedan stav: implicitnu veru da
je njihova sudbina u njihovim rukama. Oni ne sum-
njaju u to da će njihovi vlastiti resursi biti dovoljni da
im omoguće da odrede svoju sudbinu. U tom smislu
bismo ih mogli nazvati samopouzdanima, iako njihov
ego, istovremeno, kao da je čudno odsutan: nisu ego-
centrični; energiju ne ulažu u dominaciju nad svojim
okruženjem, već u nalaženje načina da u njemu har-
monično funkcionišu.
Taj stav se javlja onda kada čovek više ne vidi sebe
kao suprotstavljenog okruženju, kao pojedinca koji in-
sistira na tome da njegovi ciljevi, njegove namere dobiju
prednost nad svim drugim. Naprotiv, oseća se delom
svega što se dešava oko njega i nastoji da u okviru siste-
ma u kojem mora da deluje da najviše što može. Para-
doksalno, taj osećaj poniznosti - uviđanje da se vlastiti
ciljevi moraju podrediti jednom većem entitetu te da
čovek, da bi uspeo, možda mora da igra po pravilima
drugačijim od onih kojima je sam sklon - taj, dakle,
osećaj poniznosti osobina je jakih ljudi.

10 Logan 1985, 1988.

 Uzmimo trivijalan, ali uobičajen primer: jednog
hladnog jutra žurite na posao, ali auto neće da upali.
U takvim okolnostima mnogi ljudi postaju toliko op-
sednuti svojim ciljem - da stignu na posao - da nisu
u stanju da formulišu bilo kakve druge planove. Psuju
auto, ludački okreću ključ, ogorčeno udaraju volan -
obično bez rezultata. Uplitanje njihovog ega sprečava
ih da se efikasno izbore sa osujećenjem i onemogućava
ih da ostvare svoj cilj. Razumnije bi bilo da priznaju da
je kolima sasvim svejedno što oni moraju brzo da stig-
nu u centar. Kola slede vlastite zakone i ako te zakone
ne uzmete u obzir, nećete moći da ih pokrenete. Ako
nemate pojma u čemu je problem s paljenjem, bilo bi
mudrije da pozovete taksi ili da postavite alternativni
cilj: na primer, da otkažete sastanak i nešto korisno
uradite kod kuće.
U osnovi, da bi dostigao taj nivo samopouzdanja,
čovek mora imati poverenja u sebe, svoje okruženje i
svoje mesto u njemu. Dobar pilot poznaje svoje spo-
sobnosti, ima poverenja u mašinu u kojoj leti i svestan
je šta treba da preduzme u slučaju oluje ili zaleđenih
krila. On se, dakle, uzda u svoju sposobnost da izađe
na kraj sa svim onim što mogu da donesu vremenske
prilike, i to ne zato što će prisiliti avion da se povinu-
je njegovoj volji, nego što će sam postati instrument
usklađivanja osobina aviona sa uslovima leta. Kao ta-
kav, on je nezamenljiva kopča bezbednosti aviona, ali
samo kao kopča - kao katalizator, kao komponenta
sistema avion-čovek koja poštuje zakone tog sistema - i
može da ostvari svoj cilj.

2. Usredsređivanjepaznje na svet. Okruženje je teško

primetiti sve dok je pažnja pretežno usmerena prema
unutra, dok je najveći deo psihičke energije apsorbovan
brigama i željama ega. Ljudi koji znaju kako da stres
transformišu u izazov u kojem se može uživati provode
veoma malo vremena misleći o sebi. Oni ne troše svu
svoju energiju trudeći se da zadovolje ono za šta veruju
da su njihove potrebe, ili brinući o socijalno uslovlje-
nim željama. Umesto toga, pažnja im je budna i ne-
prestano prerađuje informacije iz njihovog okruženja.
Lični cilj i njima uspostavlja središte pažnje, ali je ono
dovoljno otvoreno da primećuje spoljašnja dešavanja i
prilagođava im se čak i ukoliko ta dešavanja nisu ne-
posredno relevantna za ono što oni žele da ostvare.
Otvoren stav omogućuje osobi da bude objektivna,
svesna alternativnih mogućnosti, te da se oseća delom
sveta koji je okružuje. Tu potpunu uključenost u okru-
ženje dobro je izrazila alpinistkinja Ivon Šuinar opi-
sujući jedan od uspona na užasan vrh E1 Kapitano u
Josemitima: „Jasno se videlo kako svaki kristal izranja
iz glatkog granita. Oblaci najrazličitijih oblika nikad
nisu prestajali da nam privlače pažnju. Prvi put smo
primetili bubice kojih je bilo svuda po stenama, toliko
sićušne da su se jedva nazirale. Zurila sam u jednu pu-
nih petnaest minuta, gledajući kako se kreće i diveći
se njenoj jarkoj crvenoj boji.
Kako neko uopšte može da se dosađuje pored to-
likih lepih stvari koje se mogu videti i osetiti! To je-
dinstvo s razgaljujućim okruženjem, ta izuzetno pro-
nicljiva percepcija oživeli su osećanje koje nismo imali
godinama.”11
Ostvarenje takvog jedinstva s okruženjem nije sa-
mo važna komponenta iskustva toka u kojem se da

11 Citat I. Chouinard naveo je Robinson (1969, str. 6).

uživati, već i središnji mehanizam kojim se mogu po-
bediti udarci sudbine. Pre svega, kada je pažnja usred-
sređena na nešto što je izvan našeg jastva, osujećenje
naših želja ima manje šanse da poremeti svest. Ako
doživljavamo psihičku entropiju, tada mora da smo
koncentrisani na unutrašnji nered; ali ako umesto to-
ga obraćamo pažnju na ono što se dešava oko nas,
destruktivni efekti stresa biće umanjeni. Drugo, oso-
ba čija je pažnja uronjena u okruženje i sama postaje
deo njega — ona učestvuje u sistemu povezujući se s
njim svojom psihičkom energijom. To joj, zauzvrat,
omogućuje da razume osobine sistema, kako bi bila
u stanju da pronađe bolji put adaptacije na problema-
tičnu situaciju.
Vratimo se sada primeru kola koja neće da upale:
ako vam je pažnja potpuno zaokupljena ciljem da na
vreme stignete u kancelariju, um vam može biti pre-
pun predstava o tome šta će se desiti ako zakasnite, kao
i neprijateljskih misli o nekooperativnom autu. U tom
slučaju je manje verovatno da ćete primetiti šta kola
pokušavaju da vam kažu: da je motor „presisao”, ili da
je akumulator prazan. Slično se može dogoditi i pilo-
tu - ako troši previše energije na zamišljanje šta želi od
aviona, može mu se desiti da propusti informaciju koja
bi mu omogućila da njime bezbedno upravlja. Osećaj
potpune otvorenosti prema okruženju dobro je opisao
Čarls Lindberg, koji ga je doživeo prilikom svog epo-
halnog samostalnog preletanja Atlantika:

Kabina mi je mala, njeni zidovi tanki: ali unutar čaure

se osećam siguran, uprkos spekulacijama mog uma...
Postajem svestan najsitnijih detalja u kabini - instru-
menata, upravljačke palice, konstrukcionih uglova.
 Svaka stvar dobija nov značaj. Pomno posmatram me-
sta vara na cevima (zamrznute talasiće metala kroz ko-
je prolaze stotine nevidljivih mlazeva pritiska), tačkicu
fluorescentne boje na lampi za merenje visine... venti-
le na rezervoarima za gorivo... sve takve stvari kojima
nikad ranije nisam pridavao značaj, sada su očigledne
i važne... Možda letim u komplikovanom avionu, ali
sam u ovoj kabini okružen jednostavnošću i mislima
koje nisu ograničene vremenom.12

Moj bivši kolega G. imao je običaj da priča jezivu

priču iz vremena kada je služio vojsku u vazduhoplov-
stvu, priču koja ilustruje koliko opsednutost bezbed-
nošću može biti opasna kada apsorbuje toliko pažnje
da čovek postane nesvestan ostatka stvarnosti. Tokom
korejskog rata G.-ova jedinica je bila angažovana u
rutinskoj padobranskoj vežbi. Jednoga dana, dok se
grupa pripremala za skok, otkrilo se da nema dovoljno
normalnih padobrana, pa je jedan dešnjak morao da
uzme padobran za levorukog. „Isti je kao svi ostali”,
ubeđivao ga je trener, „jedino što uže za potezanje visi
sa leve strane. Možeš da otvoriš padobran bilo kojom
rukom, ali ti je lakše levom.” Ljudi su se ukrcali u avi-
on, popeli se na osam hiljada stopa i, jedan za drugim,
počeli da iskaču iznad ciljne zone. Svi su dobro prošli
osim jednog: njegov padobran se nije otvorio, pa je pao
pravo u smrt u pustinju pod sobom.
G. je kao član istaživačkog tima bio poslat da utvr-
di zašto se padobran nije otvorio. Poginuli vojnik bio je
onaj s padobranom za levorukog. Uniforma na desnoj
strani grudi, tamo gde je trebalo da bude konopac za

12 Lindberg 1953, str. 227-228.

otvaranje regularnog padobrana, bila je sva iskidana;
čak je i meso na njegovim grudima bilo puno dugih
dubokih rana koje je razderao desnom krvavom ru-
kom. Samo nekoliko santimetara levo visilo je uže,
očigledno netaknuto. S padobranom je sve bilo u re-
du. Problem je bio u tome što se on, dok je padao kroz
tu užasnu prazninu, fiksirao za ideju da će padobran
otvoriti samo ako konopac pronađe na mestu na kojem
je navikao da ga nalazi. Njegov strah je bio toliko jak
da ga je učinio slepm za činjenicu da mu je bezbednost
bukvalno nadomak prstiju.
U opasnim situacijama prirodno je mobilisati psi-
hičku energiju, okrenuti je prema unutra i upotrebiti
kao odbranu od pretnje. Ali ta urođena reakcija češće
umanjuje sposobnost da se nađe spas. Ona pogoršava
doživljaj unutrašnje zbrkanosti, umanjuje fleksibilnost
reakcije i, možda najgore od svega, izoluje pojedin-
ca od ostatka sveta, ostavljajući ga samog s njegovim
frustracijama. Na drugoj strani, ako čovek nastavi da
bude u dodiru s onim što se dešava, vrio je verovatno
će mu se javiti nove mogućnosti koje, zauzvrat, mogu
nagovestiti nove reakcije, pa se on najverovatnije neće
potpuno odvojiti od životnog toka.

3. Otkrivanje novih rešenja. U osnovi, postoje dva

načina na koja se možemo izboriti sa situacijom koja
stvara psihičku entropiju. Jedan je da usmerimo pažnju
na prepreke ostvarenju naših ciljeva, a onda ih otkloni-
mo i tako ponovo uspostavimo harmoniju svesti. To je
direktan pristup. Drugi je da se usredsredimo na celo-
kupnu situaciju, ukijučujući i sebe, kako bismo otkrili
možda pogodnije alternativne ciljeve pa samim tim i
eventualno drugačija rešenja.
 Pretpostavimo, na primer, da je Fil, koji treba da
bude unapređen za potpredsednika kompanije, shvatio
kako umesto njega na to mesto može biti postavljen
kolega koji je u dobrim odnosima sa generalnim di-
rektorom. U takvoj situaciji on ima dva osnovna izbo-
ra: da pronađe način da promeni mišljenje generalnog
direktora u vezi s tim postavljenjem (prvi pristup), ili
da razmotri druge ciljeve, na primer da pređe u neki
drugi ogranak ili drugu kompaniju, potpuno promeni
posao ili pak napredovanje u karijeri spusti koji stepen
niže na vlastitoj skali vrednosti i svoju energiju uloži
u porodicu, zajednicu ili lični razvoj (drugi pristup).
Nijedno od tih rešenja nije „bolje” u apsolutnom smi-
slu; bitno je da li ono ima smisla u odnosu na Filove
ukupne ciljeve i da li mu omogućuje da maksimalno
uveća uživanje u životu.
Shvati li sebe, svoje želje i svoje potrebe suviše
ozbiljno, Fil će se, koje god rešenje usvojio, naći u ne-
volji čim stvari krenu u pravcu koji on ne želi. Na ras-
polaganju neće imati dovoljno pažnje za iznalaženje
realističnih opcija, pa će se, umesto da otkrije nove
izazove u kojima bi mogao da uživa, naći u kovitlacu
stresnih, pretećih događaja.

Gotovo svaka situacija na koju u životu naiđemo

predstavlja priliku za rast. Kao što smo videli, čak se
i strašne tragedije poput slepila ili parapiegije mogu
preobratiti u uslove za uživanje i uvećanje sopstvene
složenosti. Stvaranju sklada u svesti može poslužiti čak
i samo približavanje smrti.
Ti preobražaji, međutim, zahtevaju da osoba bu-
de pripremljena da uoči neočekivane prilike. Većinom
smo postali tako kruto fiksirani na kolotečinu urezanu
genetskim programiranjem i socijalnim uslovljavanjem
da se ne obaziremo na prilike za izbor bilo kog drugog
pravca delovanja. Zivljenje isključivo prema genetskim
i društvenim instrukcijama u redu je dok god stvari
teku glatko. No čim postanu osujećeni biološki ili dru-
štveni ciljevi - što je na duže staze neizbežno - čovek
mora da formuliše nove ciljeve i za sebe stvori nove
aktivnosti toka, inače će svoju energiju protraćiti na
unutrašnja previranja.
Ali kako se otkrivaju te alternativne strategije? Od-
govor je u osnovi jednostavan: ako čovek deluje sa sa-
mopouzdanjem neopterećenim samim sobom te ako
ostane otvoren za okruženje i uključen u njega, rešenje
će se vrlo verovatno pojaviti. Proces otkrivanja novih
ciljeva u životu u mnogim aspektima je sličan onom
kojim umetnik pristupa stvaranju originalnog dela.13
Dok konvencionalni umetnik počinje da oslikava plat-
no znajući unapred šta želi da naslika i do samog kraja
se drži svoje izvorne namere, tehnički jednako vešt ori-
ginalni umetnik započinje s ciljem koji duboko oseća,
ali koji nije definisan. On neprestano modifikuje sliku
kao odgovor na neočekivane boje i oblike koji izranjaju
na platnu i na kraju dobija delo koje verovatno neće
ličiti ni na šta od onoga sa čime je započeo. Ako je
umetnik osetljiv na svoja unutrašnja stanja, ako zna šta
mu se sviđa a šta ne i ako obraća pažnju na ono što se
na platnu dešava, verovatno će se pojaviti dobra slika.

13 Csikszentmihalyi (1985a) i Csikszentmihalyi & Beattie

(1979) izneli su stav da kompleksno jastvo izrasta iz različitih
iskustava u svetu, baš kao što kreativno slikanje izrasta iz inter-
akcije između umetnika i njegovog materijala.
Ako se, međutim, drži unapred određene ideje o tome
kako slika treba da izgleda i ne reaguje na mogućnosti
koje sugerišu oblici koji se pred njim razvijaju, slika će
verovatno biti banalna.14
Svi mi počinjemo sa unapred zamišljenim ideja-
ma o tome šta želimo od života. Te ideje obuhvataju
osnovne potrebe programirane našim genima u cilju
obezbeđivanja opstanka - potrebe za hranom, skloni-
štem, seksom, dominacijom nad drugim bićima. One
obuhvataju i želje koje je u nas usadila naša specifična
kultura — da budemo vitki, bogati, obrazovani i da se
sviđamo drugima. Ako prihvatimo te ciljeve i imamo
dovoljno sreće, u stanju smo da repliciramo fizički i
socijalni ideal našeg doba i podneblja. Samo, da li je to
najboiji način da iskoristimo svoju psihičku energiju?
Sta ako nismo u stanju da ostvarimo te ciljeve? Nikad
nećemo postati svesni drugih mogućnosti izuzev ako,
poput slikara koji pažljivo prati šta se dešava na plat-
nu, ne obratimo pažnju na ono što se dešava oko nas
i ako događaje ne procenjujemo na osnovu njihovog
neposrednog delovanja na to kako se osećamo, a ne

14 Proces nalaženja ili otkrivanja problema u umetnosti opi-

san je u brojnim radovima, počev od Csikszentmihalyi (1965)
pa do Csikszentmihalyi & Getzels (1989). Up. i Getzels &
Csikszentmihalyi (1976). Ukratko, naši nalazi pokazuju da su
studenti umetnosti koji su 1964. slikali u ovde opisanom ma-
niru (to jest, koji su pristupali platnu bez jasne zamisli o zavr-
šenoj slici), osamnaest godina kasnije, po merilima umetničke
zajednice, bili znatno uspešniji od svojih kolega koji su slikanju
prilazili s unapred određenom zamisli. Te dve grupe nisu se bit-
no razlikovale po drugim karakteristikama, kakva je, na primer,
tehnička umešnost.
isključivo u odnosu na unapred stvorenu predstavu.
Učinimo ii tako, možemo otkriti - nasuprot onome
u šta smo navedeni da verujemo - da pomoć drugoj
osobi donosi veće zadovoljstvo od njenog uništavanja,
ili da razgovor s dvogodišnjakom pruža više uživanja
od partije golfa s predsednikom kompanije.

Autotelično jastvo: sažetak

U ovom poglavlju smo već više puta pokazali da is-

hod nesreće i njeno moguće pretvaranje u uživanje ne
određuju spoljašnje sile. Osoba koja je zdrava, bogata,
snažna i moćna nema zbog toga veće šanse da ovlada
svojom svešću od one koja je bolesna, siromašna, slaba
i potčinjena. Razlika između nekog ko uživa u životu
i nekog ko je njime oprhvan rezultat je kombinacije tih
spoljašnjih činilaca i načina na koji ih data osoba tu-
mači — drugim rečima, da li će ona u izazovima videti
pretnju ili prilike za delovanje.
„Autotelično jastvo” je ono jastvo koje potencijalne
pretnje lako prevodi u izazove u kojima se može uži-
vati i tako održava svoj unutrašnji sklad. Za čoveka
kome nikad nije dosadno, koji je retko anksiozan, koji
je uključen u ono što se oko njega dešava i veći deo
vremena je u toku, može se reći da ima „autotelično
jastvo”. Taj termin doslovno znači „jastvo čiji su ciljevi
sadržani u njemu samom”; on odražava ideju prema
kojoj takva osoba ima relativno maio ciljeva koji ne
proističu iz njenog jastva. Ciljevi većine ljudi, među-
tim, neposredno su oblikovani biološkim potrebama i
socijalnim konvencijama, što znači da je njihovo pore-
klo izvan jastva tih ljudi. Primarni ciljevi autotelične
ličnosti izrastaju iz iskustva procenjenog u svesti, dakle
iz vlastitog jastva.
Potencijalno entropijska iskustva autotelična ličnost
transformiše u tok. Zato su pravila formiranja takvog
jastva jednostavna i proističu neposredno iz modela
toka. Ukratko, ona mogu biti formulisana na sledeći
način:

1. Postavljanje ciljeva. Da bismo bili u stanju da

iskusimo tok, moramo postaviti jasne ciljeve kojima
ćemo stremiti. Osoba sa autoteličnim jastvom uči da
izbore — od doživotnog obavezivanja kao što je ulazak
u brak ili izbor poziva, do trivijalnih odluka poput
onih šta raditi za vikend ili kako provesti vreme u če-
kaonici zubara — pravi bez mnogo galame i bez i naj-
manje panike.
Izbor ciljeva povezan je s prepoznavanjem izazo-
va. Ako odlučim da učim tenis, sledi da ću morati da
naučim da serviram, da koristim bekhend i forhend,
da razvijam izdržljivost i reflekse. Taj kauzalni sled se
može i obrnuti: pošto uživam u tome da prebacujem
lopticu preko mreže, mogu razviti cilj da naučim da
igram tenis. U svakom slučaju, ciljevi i izazovi povlače
za sobom jedni druge.15

15 Neki nalazi govore da su odrasli koji se posvećuju izrazi-

to dugoročnim ciljevima, s malim brojem kratkoročnih nagra-
da, manje zadovoljni svojim životom od onih koji imaju lakše,
kratkoročne ciljeve (Bee 1987, str. 373). S druge strane, model
toka sugeriše da bi jednako nezadovoljavajuće bilo i imati suviše
lake ciljeve. I jedna i druga krajnost onemogućavaju osobu da
potpuno uživa u životu.
 Čim ciljevi i izazovi odrede sistem akcije, oni će
ukazati i na veštine neophodne da bi se u tom sistemu
delovalo. Ako odlučim da napustim posao i otvorim
pansion, proizlazi da ću morati da učim o hotelskom
menadžmentu, finansijama, isplativim lokacijama itd.
Naravno, redosled može biti i obrnut: ono što opažam
kao svoje veštine moglo bi voditi razvijanju određenog
cilja koji se zasniva na tim jakim stranama - mogu da
odlučim da otvorim pansion zato što mislim da pose-
dujem prave kvalifikacije za to.
A da bismo razvili veštine, moramo obraćati pa-
žnju na rezultate svojih postupaka - moramo nadzirati
povratnu informaciju. Ako hoću da postanem dobar
hotelijer, moram ispravno tumačiti ono što bankari od
kojih želim da uzmem kredit misle o mojoj poslovnoj
ponudi, kao i šta potencijalni gosti vole, a šta ne. Bez
stalne pažnje na povratne informacije brzo bih postao
odsečen od sistema delovanja, prestao bih da razvijam
veštine i postao manje delotvoran.
Jedna od osnovnih razlika između osobe sa auto-
teličnim jastvom i osobe lišene takvog jastva u tome
je što ona prva zna da je cilj koji sledi, šta god on bio,
sama odabrala. Ono što ona radi nije nasumično, niti
je rezultat spoljašnjih determinišućih sila. Ta činjenica
rezultira dvama naizgled suprotstavijenim ishodima.
Na jednoj strani, osoba koja ima osećaj da su njene
odluke zaista njene predanije se posvećuje svojim cilje-
vima. Postupci su joj pouzdani i kontrolisani iznutra.
Na drugoj strani, svest o tome da je svoje ciljeve sama
postavila omogućiće joj da ih lakše modifikuje kad
god razlozi za njihovo održavanje izgube smisao. Pona-
šanje autotelične osobe je, u tom pogledu, istovremeno
i konzistentnije i fleksibilnije.
 2. Zaokupljenost aktivnošću. Nakon izbora sistema
delovanja, osoba sa autoteličnom ličnošću postaje sve
zaokupljenija onim što radi. Bilo da neprestano upra-
vlja avionom oko sveta ili da pere sudove posle večere,
u zadatak pred sobom ulaže svu svoju pažnju.
Da bismo u tome bili uspešni, moramo naučiti da
prilike za delovanje uravnotežimo s veštinama kojima
raspolažemo. Pojedinci započinju s nerealnim očeki-
vanjima, na primer, ni manje ni više nego da spasu
svet, ili da pre dvadesete postanu milioneri. Kad im
se nade rasprše, većina klone duhom a njihovo jastvo
vene zbog gubitka psihičke energije protraćene na ja-
love pokušaje. Druga krajnost su oni koji stagniraju jer
ne veruju u vlastiti potencijal. Oni biraju bezbednost
trivijalnih ciljeva i zaustavljaju rast kompleksnosti na
najnižem dostupnom nivou. Da bi se predao jednom
sistemu delovanja, čovek mora otkriti relativno tesno
poklapanje zahteva svog okruženja i svog kapaciteta
za delovanje.
Zamislimo, na primer, osobu koja ulazi u sobu pu-
nu Ijudi i odlučuje da se „pridruži zabavi”, to jest da se
upozna sa što više Ijudi i istovremeno se dobro provede.
Ako ne raspolaže autoteličnim jastvom, ona možda ne-
će biti u stanju da sama započne komunikaciju, pa će
se povući u neki ugao nadajući se da će je neko prime-
titi. Ili može pokušati da bude bučna ili pak preterano
uglađena, odbijajući ljude neadekvatnom i površnom
druželjubivošću. Nijedna od tih strategija neće voditi
cilju, to jest dobrom provodu. Osoba sa autoteličnim
jastvom će, naprotiv, po ulasku u prostoriju pažnju
prebaciti sa same sebe na zabavu - „sistem delovanja”
kojem želi da se pridruži. Ona će posmatrati goste,
pokušati da pogodi ko od prisutnih ima interesovanja
koja odgovaraju njenim ili temperament kompatibilan
s njenim, i s tom osobom započeti razgovor o temama
za koje pretpostavlja da će biti obostrano ugodne. Ako
povratna informacija bude negativna - to jest, ako se
ispostavi da je razgovor dosadan ili da prevazilazi mo-
gućnosti poimanja sagovornika - pokušaće s drugom
temom ili će potražiti drugog sagovornika. Uistinu
smo uključeni samo ukoliko su naši postupci kompa-
tibilni s mogućnostima koje pruža sistem delovanja.
Uključenost umnogome olakšava sposobnost usred-
sređivanja. Ljudi koji pate od poremećaja pažnje, koji
nisu u stanju da spreče da im misli lutaju, neprestano
se osećaju isključenim iz životnog toka. Oni su prepu-
šteni na milost i nemilost svakom zalutalom stimulusu
koji se riekim slučajem načas pojavi. Činjenica da nam
pažnja može biti ometena protiv naše volje najsigur-
niji je znak da nad njom nemamo kontrolu. Ipak, za-
panjujuće je koliko malo napora većina ljudi ulaže u
unapređenje kontrole nad svojom pažnjom. Ako nam
se učini da je knjiga koju čitamo teška, mi je, ume-
sto da izoštrimo koncentraciju, najčešće stavljamo na
stranu i uključujemo televiziju koja ne samo da traži
minimalnu pažnju, već i to malo prigušuje brojnim
reklamama, skakanjem s teme na temu i trivijalnim
sadržajem.

3. Obraćanje pažnje na ono sto se upravo događa.

Koncentracija vodi uključenosti koja se može održavati
samo stalnim ulaganjem pažnje. Atletičar je svestan da
za vreme trke čak i najmanji propust vodi potpunom
porazu. Šampion u teškoj kategoriji može biti nokau-
tiran ako previdi približavanje protivnikovog aperkata.
Košarkaš će promašiti koš ako dozvoli da mu pažnju
odvuče urlanje gomile. Iste klopke prete svakom ko'
učestvuje u složenom sistemu: da bi ostao u njemu,
mora neprestano ulagati psihičku energiju. Roditelj
koji ne sluša pažljivo dete potkopava interakciju, advo-
kat čija pažnja popušta može izgubiti spor, a hirurg čije
misli lutaju može izgubiti pacijenta.
Posedovanje autoteličnog jastva podrazumeva spo-
sobnost održavanja uključenosti u datu delatnost. Op-
terećenost sobom, koja je najčešći izvor rastresenosti,
takvoj osobi ne predstavlja problem. Umesto da brine
kako joj ide, kako izgleda u očima okoline, bez ostat-
ka se posvećuje svojim ciljevima. U nekim slučajevima
upravo dubina uključenosti potiskuje iz svesnosti opte-
rećenost sobom, a nekad je i obrnuto: samo odsustvo
obraćanja pažnje na sebe omogućuje duboku uključe-
nost. Elementi autotelične ličnosti povezani su vezama
uzajamne kauzalnosti. Nije važno gde ćemo započeti
- da li ćemo prvo izabrati ciljeve, razvijati veštine, ne-
govati sposobnost koncentracije ili se oslobađati opte-
rećenosti sobom. Možemo početi bilo gde, jer kada se
iskustvo toka jednom pokrene, ostale elemente ćemo
mnogo lakše dostići.
Osoba koja obraća pažnju na interakciju umesto da
se stalno brine zbog sebe dobija paradoksalan rezultat.
Više se ne oseća izolovanom jedinkom, a njeno jastvo
ipak jača. Autotelični pojedinac prerasta ograničenja
pojedinačnog tako Što psihičku energiju ulaže u sistem
u koji je uključen. Zahvaljujući tom jedinstvu osobe i
sistema, jastvo se razvija do višeg nivoa kompleksno-
sti. Eto zašto je bolje ako smo voleli i izgubili nego da
nikad nismo voleli.
Jastvo osobe koja na sve gleda iz egocentrične per-
spektive može biti bezbednije, ali je svakako osiroma-
šeno u odnosu na jastvo one koja je voljna da se pre-
pusti, uključi, i koja je voljna da obrati pažnju na ono
što se u datom trenutku dešava zarad same interakcije,
a ne iz čisto vlastitog interesa.
Tokom ceremonije otkrivanja ogromne Pikaso-
ve skulpture na trgu ispred gradske kuće u Čikagu,
slučajno sam se zatekao pored poznanika, advokata
specijalizovanog za nesrećne slučajeve. Za vreme mo-
notonog pozdravnog govora, primetio sam na njego-
vom licu izraz snažne koncentracije, kao i to da mrda
usnama. Kada sam ga pitao o čemu razmišlja, rekao
je da pokušava da proceni sumu koju će grad morati
da isplati kako bi namirio parnice, uključujući i od-
štetu deci koja će se prilikom penjanja na tu skulpturu
povrediti.
Da li je taj advokat imao sreće što je sve što je video
mogao da pretvori u profesionalni problem koji su nje-
gove veštine bile kadre da savladaju, te je otuda živeo
u neprestanom toku? Ili je sebi uskraćivao priliku za
razvoj, obraćajući pažnju samo na ono što mu je već
bilo poznato i zanemarujući estetske, građanske i dru-
štvene dimenzije ovog događaja? Možda su tačna oba
tumačenja. Dugoročno, međutim, posmatranje sveta
isključivo kroz prozorčić koji može da priušti naše ja-
stvo uvek je ograničavajuće. Čak i najuvaženiji fizičar,
umetnik ili političar postaje suvoparni gnjavator koji
prestaje da uživa u životu ukoliko je sve za šta je u
stanju da se zainteresuje njegova ograničena uloga u
vaseljeni.

4. Učenje uživanju u neposrednom iskustvu. Rezultat

posedovanja autoteličnog jastva - umeća postavljanja
ciljeva, razvijanja veština, osetljivosti na povratnu in-
formaciju, upućenosti u način na koji se treba kon-
centrisati i angažovati — jeste taj da je čovek u stanju
da uživa u životu čak i kada su objektivne okolnosti
surove i bolne. Imati kontrolu nad umom znači da
sve što se dogodi — bukvalno sve — može biti izvor
radosti. Osetiti svež povetarac po vrelom danu, videti
oblak koji se ogleda u visokoj staklenoj fasadi, raditi
na sklapanju nekog posla, posmatrati dete koje se igra
s kučencetom, popiti čašu vode - sve se to može do-
živeti kao duboko zadovoljavajuće iskustvo koje nam
obogaćuje život.
Dostizanje takve kontrole, međutim, zahteva od-
lučnost i disciplinu. Optimalno iskustvo nije rezultat
hedonističkog pristupa životu, prepuštanja nehajnom
uživanju i sanjarenju. Opušten, laissez-faire stav nije
dovoljna odbrana od haosa. Kao što vidimo od samog
početka ove knjige, da bi bio u stanju da slučajne do-
gađaje pretvori u tok, čovek mora da razvije veštine
koje šire kapacitete, koje mu pomažu da postane više
od onoga što jeste. Tok podstiče ljude na kreativnost i
izuzetna ostvarenja. Iza evolucije kulture krije se upra-
vo nužnost razvijanja sve prefinjenijih veština u cilju
održavanja uživanje. Ona i pojedince i kulture motivi-
še na promenu i postajanje kompleksnijim entitetima.
Nagrade koje su posledica stvaranja reda u iskustvu
obezbeđuju energiju koja pokreće evoluciju - one tra-
siraju put našim potomcima koje tek nejasno slutimo,
potomcima kompleksnijim i mudrijim od nas, koji će
uskoro zauzeti naša mesta.
No da bi se čitavo postojanje pretvorilo u iskustvo
toka, nije dovoljno samo naučiti kontrolisati stanja sve-
sti iz trenutka u trenutak. Da bi događaji svakodnev-
nog života dobili smisao, neophodno je posedovati i
obuhvatan sistem ciljeva. Ako se od jedne do druge
aktivnosti toka krećemo bez ikakvog reda koji te ak-
tivnosti povezuje, biće teško na kraju života osvrnuti
se za sobom na godine koje su prošle, i u onome što se
dogodilo pronaći smisao. Stvaranje harmonije u svemu
što činimo poslednji je zadatak koji teorija toka iznosi
pred one koji žele da steknu optimalno iskustvo; to je
zadatak koji podrazumeva preobražaj čitavog života u
jednu jedinu aktivnost toka, zajedno s jedinstvenim
ciljevima koji obezbeđuju neprestanu svrhu.
 10

Davanje smisla

Nije nimalo neuobičajeno da slavni teniseri koji su

duboko posvećeni takmičenju i uživaju u igri, van te-
rena budu mrzovoljni i neprijateljski raspoloženi. Pi-
kaso je uživao u slikanju, ali čim bi spustio četkice
pretvarao se u veoma neprijatnog čoveka. Bobi Fišer,
šahovski genije, delovao je beznadežno nevešt za sve
osim šaha. Ti i bezbroj sličnih primera podsećaju nas
da dostizanje toka u jednoj aktivnosti ne jemči nužno
da će se to uživanje preneti i na ostatak života.
Ako uživamo u poslu i prijateljstvu i svakom iza-
zovu prilazimo kao prilici za razvoj novih veština, od
života ćemo dobijati nagrade koje prevazilaze svaki-
dašnje životarenje. No čak ni to neće biti dovoljno da
nam osigura optimalno iskustvo. Sve dok nam uživa-
nje dolazi ,,na parče”, od aktivnosti koje nisu u smisa-
onoj vezi jedna s drugom, i dalje smo ranjivi i izloženi
ćudima haosa. Čak i najuspešnija karijera, najskladniji
porodični odnosi na kraju presahnu. Pre ili kasnije,
angažman u poslu mora da se smanji. Supružnici umi-
ru, a deca rastu i odlaze svojim putem. Da bismo se
približili optimalnom iskustvu onoliko koliko je to čo-
veku uopšte moguće, neophodan je i poslednji korak
u kontroli svesti.
 A taj korak za sobom povlači pretvaranje čitavog
života u jedinstveno iskustvo toka. Ako se neko lati
ostvarivanja dovoljno teškog cilja, cilja iz kojeg logič-
no proizlaze svi drugi ciljevi, i ako uloži svu potrebnu
energiju u razvoj veština neophodnih da se on dostig-
ne, tada će akcije i osećanja biti u skladu, a odvojeni
delovi života će se uklopiti u celinu — tada će svaka
delatnost „imati smisla” u sadašnjosti, kao i s obzirom
na prošlost i budućnosti. Tako se smisao može dati či-
tavom jednom životu.
Nije li, međutim, neverovatno naivno očekivati da
život ima koherentan, obuhvatan smisao? Na kraju
krajeva, bar otkad je Niče zaključio da je Bog mrtav,
filozofi i istraživači društva revnosno dokazuju kako
postojanje nema svrhu, kako našom sudbinom upra-
vljaju slučaj i bezlične sile, te kako su sve vrednosti
relativne pa samim tim i proizvoljne. Istinaje da život
nema nikakav smisao, ako pod smislom podrazume-
vamo neki vrhunski cilj ugrađen u tkivo prirode i ljud-
skog iskustva i koji bi važio za svakog pojedinca. Ali
iz toga ne proizlazi da se životu ne može dati smisao.
Velik deo onoga što nazivamo kulturom i civilizaci-
jom sastoji se od napora koje su činili ljudi, uglavnom
uprkos silnoj nadmoći okolnosti, kako bi sebi i svojim
potomcima stvorili osećaj svrhe. Jedno je spoznati da
život, sam po sebi, nema smisla. Prihvatiti to s rezigna-
cijom - nešto sasvim drugo. Prva činjenica ne povlači
nužno za sobom drugu, baš kao što nas ni činjenica
nemanja krila ne sprečava da letimo.
Sa stanovišta pojedinca, nije ni važno šta je krajnji
cilj — pod uslovom da je dovoljno privlačan da zavredi
doživotno ulaganje psihičke energije. Izazov može pod-
razumevati želju da imamo najbolju kolekciju pivskih
flaša u čitavoj ulici, odluku da pronađemo lek protiv
raka ili naprosto biološki imperativ da imamo decu ko-
ja će opstati i napredovati. Svaki cilj životu može dati
smisao, sve dok nam obezbeđuje jasna pravila delova-
nja i sredstvo da se koncentrišemo i angažujemo.
Poslednjih godina sasvim sam se sprijateljio s ne-
koliko profesionalaca, muslimana - inženjera elektro-
nike, pilota, poslovnih ljudi i nastavnika, većinom iz
Saudijske Arabije i drugih zalivskih zemalja. Tokom
razgovora s njima bio sam impresioniran u kojoj meri
je većina njih, čak i pod velikim pritiskom, bila opu-
štena. Kada sam ih pitao o tome, rekli su (doduše,
ne tim rečima, ali je smisao taj): „Nije to ništa. Ne
uzbuđujemo se jer verujemo da je naš život u Božijim
rukama: šta god On odluči, nama će odgovarati.” Ta-
kva implicitna vera nekada je bila raširena i u našoj
kulturi, ali danas je nije lako naći. Cilj koji će životu
dati smisao mnogi od nas moraju de otkriju sami, bez
pomoći tradicionalne vere.

Šta je smisao?

Smisao je pojam koji je teško definisati, budući da

svaka definicija rizikuje da bude cirkularna. Kako da
govorimo o smislu samog smisla? Tri su načina na ko-
ja nam razotkrivanje smisla te reči pomaže da bacimo
više svetla na poslednji korak u dostizanju optimalnog
iskustva. Prvi način njene upotrebe ukazuje na cilj, svr-
hu i značenje nečega, kao kad pitamo: JŠtaje smisao ži-
votaž”. Taj smisao ove reči odražava pretpostavku da su
događaji međusobno povezani s obzirom na neki kraj-
nji cilj; da među njima postoji vremenski sled, uzročna
veza, On pretpostavlja da pojave nisu slučajne već da se
uklapaju u prepoznatljive obrasce koje usmerava neka
krajnja svrha. Druga upotreba ove reči ukazuje na ne-
čije namere: »Ona obično želi dobro (dobronamernaje)”.
Ovaj smisao smisla podrazumeva da ljudi svoje namere
otkrivaju u delovanju; da se njihovi ciljevi izražavaju na
predvidljive, konzistentne i metodične načine. Najzad,
treći smisao u kojem se upotrebljava ova reč upućuje
na sređivanje informacija, kao kad neko kaže: „Otori-
nolaringologija znači proučavanje uha, nosa i grla”, ili:
„Crveno nebo u suton znači da će ujutru biti lepo vre-
me”. Taj smisao smisla upućuje na istovetnost različitih
reči, na odnos između događaja, te samim tim pomaže
objašnjenju nepovezanih ili sukobljenih informaciji i
zavođenju reda među njima.
Stvaranje smisla povlači za sobom unošenje reda u
sadržaje uma posredstvom integrisanja naših postu-
paka u jedinstveno iskustvo toka. Tri gorepomenuta
značenja reči smisao objašnjavaju kako se to postiže.
Ljudi koji nalaze da njihov život ima smisla obično
imaju jasan cilj koji je dovoljno izazovan da apsorbuje
svu njihovu energiju i koji može da da značenje njiho-
vom životu. O tom procesu možemo govoriti kao o
ostvarenju svrhe. Da bismo iskusili tok, moramo po-
staviti ciljeve svojih delovanja: da pobedimo u nekoj
igri, da se sprijateljimo s nekom osobom, da ispunimo
nešto na određen način. Sam po sebi, cilj obično ni-
je važan; važno je da on usredsređuje našu pažnju i
uključuje je u neku dostižnu aktivnost u kojoj se da
uživati. Na sličan način, neki ljudi su u stanju da istu
tu izoštrenu pažnju čitavog svog života usmeravaju na
svoju psihičku energiju. Nepovezani ciljevi odvojenih
aktivnosti toka se tada stapaju u sveobuhvatan skup
izazova koji daju smisao svemu što takva osoba čini.
Ta se usmerenost može uspostaviti na mnogo različitih
načina. Napoleon je svoj život posvetio jednom jedi-
nom cilju - zadobijanju apsolutne moći - i u tom pro-
cesu spremno odveo u smrt stotine hiljada francuskih
vojnika. Majka Tereza je svu svoju energiju uložila da
pomogne bespomoćnima jer je njenom životu smisao
davala bezuslovna Ijubav zasnovana na veri u Boga, u
duhovni poredak koji je van domašaja njenih čula.
Sa čisto psihološkog stanovišta, i Napoleon i Maj-
ka Tereza dostigli su jednak nivo unutrašnje svrhe, pa
samim tim i optimalnog iskustva. Očigledne razlike
među njima nameću šire etičko pitanje: kakve su bile
posledice ta dva načina davanja smisla životu? Možemo
zaključiti da je Napoleon doneo haos hiljadama života,
dok je Majka Tereza učinila upravo suprotno - smanjila
entropiju u svesti mnogih. No sada nećemo pokušavati
da sudimo o objektivnoj vrednosti njihovog delovanja;
umesto toga ćemo se pozabaviti skromnijim zadatkom
opisivanja subjektivnog reda koji jedinstvena svrha
unosi u pojedinačnu svest. Posmatran s tog stanovišta,
ispostavlja se da je odgovor na onu staru zagonetku:
,,U čemu je smisao života?”, iznenađujuće jednostavan.
Smisao života je smisao: šta god život bio, odakle god
poticao, smisao mu daje upravo jedinstvena svrha.
Drugo značenje reči smisao upućuje na izražavanje
namere. I to značenje adekvatno odgovara na problem
stvaranja smisla: pretvaranjem čitavog života u aktiv-
nost toka. Nije dovoljno pronaći svrhu koja objedinjuje
naše ciljeve; moramo se suočiti s izazovima koje ona
nosi i prebroditi ih. Iz svrhe moraju poteći stremljenja;
namera se mora prevesti u akciju. Možemo to nazva-
ti odlučnošću u ostvarivanju svojih ciljeva. Nije toliko
važno da li zaista i ostvarujemo ono što smo zacrtali;
važno je da li se napor povećao da bi dopro do cilja,
ili se pak rasipa i traći. I tako „boja, koja od prirode
je data rešenosti, uvene kad je bledi osenak misli pre-
vuče”, primetio je Hamlet, ,,te jezgroviti i važni podu-
hvat zbog ovog baš u stranu skrene tok, pa naziv dela i
izgubi.’” Ništa nije žalosnije nego naići na osobu koja
tačno zna šta joj je činiti, a koja ipak nije u stanju da
prikupi ovoljno energije da to i učini. „Onaj ko želi ali
ne deluje”, pisao je Blejk svojom uobičajenom žesti-
nom, „rađa otrov.”
Treći i poslednji način na koji život dobija smisao
rezultat je prethodna dva koraka. Kada se odlučno
stremi važnom cilju, a sve se čovekove različite aktiv-
nosti uklope u jedinstveno iskustvo toka, svest postaje
harmonična. Neko ko poznaje svoje želje i ciljano radi
na tome da ih ostvari postaje osoba čija su osećanja,
misli i dela uzajamno usklađeni, pa možemo reći da
je ta osoba dostigla unutrašnju harmoniju. Taj proces
se šezdesetih godina nazivao „sastavljanje sa sobom”,
mada se gotovo svaki istorijski period služio nekim
sličnim konceptom kako bi opisao nužan korak ka ži-
vljenju boljeg života. Neko ko je u harmoniji, bez obzi-
ra na to šta radi, bez obzira na to šta mu se dešava, zna
da se njegova psihička energija ne rasipa na sumnju,
kajanje, krivicu i strah, već je uvek korisno uposlena.
Unutrašnji sklad konačno dovodi do unutrašnje snage
i vedrine kojima se divimo kod Ijudi za koje nam se
čini da su se pomirili sa samim sobom.

Vilijam Šekspir, Hamlet, III, 1, prev. Velimir Živojinović.

 Svesna svrha, odlučnost i harmoničnost ujedinjuju
život i daju mu smisao transformišući ga u glatko is-
kustvo toka. Onome ko dostigne to stanje nikad više
ništa neće nedostajati. Osoba čija je svest tako uređena
ne mora da se plaši neočekivanih događaja, pa čak ni
smrti. Svaki proživljeni trenutak će imati smisla, a u
većini njih će se moći uživati. To deluje zaista poželjno.
Samo, kako da dođemo do toga?

Negovanje svrhe

U životima mnogih ljudi moguće je pronaći neku

objedinjujuću svrhu koja opravdava ono što oni čine
iz dana u dan - neki cilj koji kao magnetno polje pri-
vlači njihovu psihičku energiju, cilj od kojeg zavise svi
manji ciljevi. Taj cilj će odrediti izazove s kojima neko
mora da se suoči da bi svoj život preobrazio u aktivnost
toka. Bez takve svrhe, čak i najbolje uređenoj svesti
nedostaje smisao.
Tokom ljudske istorije bilo je mnogo pokušaja da se
otkriju krajnji ciljevi koji iskustvu mogu dati smisao.
Ti pokušaji su se često veoma razlikovali. Na primer,
u civilizaciji stare Grčke, prema Hani Arent, muškar-
ci su besmrtnost pokušavali da ostvare čineći herojske
podvige, dok su se u hrišćanskom svetu muškarci i že-
ne nadali da će do večnog života stići preko pobožnih
dela.1 Prema mišljenju Hane Arent, krajnji cilj se mora*i

1 Razliku između sistema smisla zasnovanih na večnosti

i besmrtnosti Hanah Arendt opisuje u svom delu Conditio hu-
mana (1958).
prilagoditi problemu smrtnosti: on čoveku mora pružiti
svrhu koja se proteže i s one strane groba. To ostvaruju
i besmrtnost i večni život, ali na sasvim različite nači-
ne. Grčki heroji ostvarivali su plemenita dela kako bi
izazvali divljenje sebi ravnih, očekujući da će se njihovi
krajnje lični činovi hrabrosti, kroz pesmu i priču, pre-
nositi s kolena na koleno. Tako bi njihova ličnost na-
stavila da postoji u sećanju njihovih potomaka. Sveci
su se, pak, odrekli individualnosti kako bi im se misli
i dela stopili s božanskom voljom, očekujući da će na-
kon sjedinjenja sa Njim živeti večno. U meri u kojoj su
svoju celokupnu psihičku energiju posvetili jednom sve-
obuhvatnom cilju koji je propisivao koherentan obrazac
ponašanja, heroj i svetac su svoj život pretvarali u je-
dinstveno iskustvo toka. Ostali članovi društva su svo-
je manje uzvišene delatnosti uređivali na osnovu ovih
izvanrednih modela, koji su njihovom životu obezbeđi-
vali manje jasan, ali manje ili više adekvatan smisao.
Svaka ljudska kultura, po definiciji, sadrži sisteme
smisla koji mogu da posluže kao sveobuhvatna svrha
prema kojoj pojedinci mogu da zavedu red u svojim
cijevima. Pitrim Sorokin je, na primer, različite epohe
zapadne civilizacije podelio na tri tipa, za koje je ve-
rovao da su se smenjivali više od dvadeset pet vekova,
ponekad trajući između sto i dvesta godina, a pone-
kad samo nekoliko decenija. Te tipove kultura nazvao
je čulnom, ideacionom i idealističkom fazom kulture,
nastojeći da pokaže da je u svakoj od njih ciljeve egzi-
stencije opravdavao drugačiji skup prioriteta.2

2 Svoju klasifikaciju kultura Sorokin je razradio u četiri

toma svog dela Social and Cultural Dynamics, koje se pojavilo
 Čulne kulture integrisane su oko pogleda na stvar-
nost oblikovanih da zadovolje čula. Imaju tendenciju
da budu epikurejske, utilitarne, zainteresovane pre-
vashodno za konkretne potrebe. U takvim kulturama
umetnost, religija, filozofija i svakodnevno ponašanje
glorifikuju i opravdavaju ciljeve s obzirom na opipljivo
iskustvo. Prema Sorokinu, čulna kultura je preovlađi-
vala u Evropi od oko 440. do oko 200. godine pre no-
ve ere, a vrhunac je dostigla između 420. i 400. godine
pre nove ere; još jednom je postala dominantna negde
u XIX veku, bar u razvijenim kapitalističkim demo-
kratijama. Pripadnici te kulture nisu nužno veći ma-
terijalisti, ali svoje ciljeve organizuju i svoje ponašanje
opravdavaju uglavnom uzimajući u obzir zadovoljstvo i
praktičnost a ne neke apstraktne principe. Izazovi koje
vide gotovo se isključivo vrte oko olakšavanja života,
postizanja višeg stepena udobnosti i prijatnosti. Sklo-
ni su da dobro izjednače sa onim što sami osećaju kao
dobro i potcenjuju idealizovane vrednosti.
Ideacione kulture organizovane su na principu su-
protnom od čulnog: omalovažavaju ono opipljivo i teže
ka nematerijalnim, natprirodnim ciljevima. Naglasak
stavljaju na apstraktne principe, asketizam i prevazi-
laženje materijalnih briga. Umetnost, religija, filozo-

1937. (Isto delo u skraćenoj verziji, u samo jednom tomu i pod

istim naslovom, objavljeno je 1962). Sociolozi su gotovo pot-
puno zaboravili Sorokinovo delo, možda zbog njegovog staro-
modnog idealizma a možda i zbog toga što ga je u ključnim
decenijama 1950-ih i 1960-ih potisnuo teorijski spretniji kolega
sa Harvarda Talcott Parsons. Vrlo je verovatno da će ovaj ne-
verovatno širok i metodološki originalni naučnik s vremenom
dobiti priznanje koje zaslužuje.
fija i opravdanost svakodnevnog ponašanja uglavnom
se podređuju ostvarenju tog duhovnog poretka. Lju-
di svoju pažnju usmeravaju na religiju ili ideologiju, a
svoje izazove posmatraju ne u kategorijama olakšanja
svakodnevnog života nego dostizanja unutrašnje ja-
snoće i uverenja. Prema Sorokinu, ovaj pogled na svet
vrhunac je doživeo u Grčkoj od 600. do 500. godine
pre nove ere i u zapadnoj Evropi od 200. godine pre
nove ere do 400. godine nove ere. Svežiji i neprijatniji
primeri bili bi kratko razdoblje nacizma u Nemačkoj,
komunistički režimi u Rusiji i Kini te islamski prepo-
rod u Iranu.
Razliku između kultura organizovanih oko ova dva
različita principa ilustruje jednostavan primer. U na-
šem društvu, baš kao i u fašističkim društvima, neguju
se fizička kondicija i lepota ljudskog tela koje se oboža-
va kao božanstvo. Razlozi za to, međutim, sasvim su
različiti. U našoj, čulnoj kulturi, telo se neguje kako
bi bilo zdravo i donosilo zadovoljstvo. U ideacionoj
kulturi pak telo se slavi pre svega kao simbol nekih
apstraktnih principa metafizičke savršenosti koji se do-
vode u vezu sa idejom o „arijevskoj rasi” ili „rimskoj
hrabrosti”. U čulnoj kulturi plakat sa mladim telom
može izazvati seksualnu reakciju koju treba iskoristiti
u komercijalne svrhe. U ideacionoj kulturi, isti takav
plakat imao bi ideološku poruku i koristio bi se u po-
litičke svrhe.
Naravno, nikada, ni u jednom vremenu, nijedna
grupa ljudi ne uobličava svoju svrhu posredstvom sa-
mo jednog od ta dva načina uređivanja iskustva do te
mere da potpuno isključi onaj drugi. U svakom datom
trenutku, u istoj kulturi, pa čak i u svesti istog pojedin-
ca, mogu koegzistirati različiti podtipovi i kombinacije
čulnog i ideacionog pogleda na svet. Takozvani „japi-
jevski” životni stil, na primer, zasniva se prevashodno
na čulnim principima, dok fundamentalizam „biblij-
skog pojasa” u SAD počiva na ideacionim premisama.
Ta dva oblika, u svojim brojnim varijantama, pomalo
neudobno koegzistiraju u današnjem američkom dru-
štvu. A pošto funkcionišu kao sistem ciljeva, i jedan
i drugi mogu da pomognu da se život organizuje kao
koherentna aktivnost toka.
Ali ove smisaone sisteme vrednosti ne otelovlju-
ju samo kulture; otelovljuju ih, svojim ponašanjem,
i pojedinci. Najuspešniji poslovni ljudi, kao što su Li
Jakoka ili Ros Pero, čiji su životi uređeni u skladu s
konkretnim preduzetničkim izazovima, često ispolja-
vaju najbolje osobine čulnog pristupa životu. Primitiv-
niji aspekti čulnog pogleda na svet predstavljaju ljudi
poput Hjua Hafnera, čija „plejboj filozofija” glorifi-
kuje priprosto trčanje za zadovoljstvom. Predstavni-
ci nerefleksivnog ideacionog pristupa bili bi ideolozi i
mističari koji zagovaraju jednostavna transcendentna
rešenja kao što je, na primer, slepa vera u božansko
proviđenje. Postoje, naravno, brojne različite permuta-
cije i kombinacije: ,,TV evađelisti” poput Bejkersa ili
Džimija Svagarta javno savetuju svoju publiku da ceni
ideacione ciljeve, dok se privatno prepuštaju luksuzu i
čulnim zadovoljstvima svih vrsta.
Povremeno neka kultura uspe da ta dva dijalektič-
ki suprotstavljena principa objedini u uverljivu celi-
nu koja čuva prednosti i jednog i drugog, neutrališući
pritom nedostatke svakog od njih. Te kulture Sorokin
naziva „idealističkim”. One kombinuju prihvatanje
konkretnog čulnog iskustva s poštovanjem duhovnih
ciljeva. Pozni srednji vek i renesansu u zapadnoj Evro-
pi Sorokin je svrstao u relativno idealističke kulture;
one su vrhunac dostigle u prvim dvema decenijama
XIV veka. Idealističko rešenje, suvišno je i reći, deluje
kao najpoželjnije, budući da izbegava i nehaj koji je u
osnovi materijalističkog sveta i fanatični asketizam koji
opčinjava mnoge ideacione sisteme.
Sorokinova jednostavna tročlana podela možda je
diskutabilan metod razvrstavanja kultura, ali je kori-
sna za ilustrovanje nekih od principa prema kojima
ljudi uređuju svoje krajnje ciljeve. Culna opcija uvek
je prilično popularna. Ona podrazumeva reakcije na
konkretne izazove i oblikovanje čovekovog života u ka-
tegorijama aktivnosti toka koje teže materijalnim cilje-
vima. U njene prednosti spada i činjenica da su njena
pravila svakom razumljiva i da je povratna informacija
uglavnom jasna: poželjnost zdravlja, novca, moći, sek-
sualnog zadovoljstva retko se dovodi u pitanje. Ali i
ideaciona opcija ima svoje prednosti: metafizički ciljevi
možda nikad ne mogu biti dostignuti, ali je i neuspeh
gotovo nemoguće dokazati: pravi vernik uvek može da
iskrivi povratnu informaciju i iskoristi je kao dokaz da
je bio u pravu, da je on među odabranima. Najuspe-
šniji način da se život objedini u sveobuhvatnu aktiv-
nost toka verovatno leži u idealističkom modelu. Ipak,
postavljanje izazova koji za sobom povlače unapređenje
materijalnih uslova uz istovremeno stremljenje duhov-
nim ciljevima nije lako, naročito ako je kultura u celini
po svom karakteru prevashodno čulna.
Druga mogućnost za opisivanje načina na koji po-
jedinci uređuju svoje delovanje sastoji se od usredsre-
đivanja na kompleksnost izazova koje sebi postavljaju
umesto na njihov sadržaj. Možda i nije najvažnije da li
je neko materijalistički ili ideaciono orijentisan; možda
je važniji od toga stupanj diferenciranosti i integrisa-
nosti ciljeva koje u tim područjima sledi. Kao što smo
raspravljali u poslednjem odeljku drugog poglavlja,
kompleksnost zavisi od toga u kojoj meri jedan sistem
razvija svoje jedinstvene crte i potencijale i koliko su
čvrsto te crte međusobno povezane. S obzirom na to,
jedan dobro osmišljen čulni pristup životu, pristup koji
bi bio prijemčiv za velik raspon konkretnih ljudskih
iskustava i konzistentan u sebi, bio bi poželjniji od ne-
misaonog idealizma, kao i obrnuto.
Psiholozi koji proučavaju ove teme saglasni su da
ljudi svoje shvatanje o tome ko su oni i šta žele da po-
stignu u životu razvijaju u skladu s određenim sledom
koraka.3 Svaki čovek započinje potrebom da sačuva
sebe, da telo i njegove osnovne ciljeve zaštiti od dezin-
tegracije. Na tom nivou, smisao života je jednostavan;
poklapa se s preživljavanjem, udobnošću i uživanjem.
Kada bezbednost fizičkog jastva prestane da se dovodi

3 Veoma slične teorije o razvojnim stadijumima kod kojih

se periodi u kojima je pažnja usredsređena na jastvo smenjuju
s periodima u kojima je ona okrenuta prvenstveno okruženju
razvio je Erikson (1950), koji je verovao da odrasli treba da raz-
viju osećaj identiteta, intimnost, generativnost te da konačno
dostignu stadijum integriteta; Maslov (1954), čija hijerarhija
potreba, počev od potreba za psihološkom sigurnošću, preko
ljubavi i pripadanja, vodi do samoostvarenja; Kolberg (1984),
koji je smatrao da moralni razvoj počinje od osećaja za dobro i
loše koji se zasniva na sopstvenim interesima, ali koji se završava
etikom zasnovanom na univerzalnim principima; i Loevinger
(1976), koji je smatrao da se ego razvija od impulsivnih samood-
brambenih reakcija do osećaja integracije sa okruženjem. Helen
Bee (1987, naročito u X i XIII poglavlju) daje dobar rezime ovih
i drugih „spiralnih” modela razvoja.
u pitanje, osoba može da proširi horizont svog smisa-
onog sistema kako bi on obuhvatio i vrednosti zajed-
nice - porodice, susedstva, religijske ili etničke grupe.
Taj korak, iako za sobom obično povlači saobražavanje
konvencionalnim normama, vodi većoj kompleksnosti
jastva. Sledeći korak u razvoju je kontemplativni indi-
vidualizam. Osoba se ponovo okreće prema unutra i
nove oslonce za autoritet i vrednosti nalazi u okvirima
vlastitog jastva. Prestaje da se slepo prilagođava i raz-
vija autonomnu svest. Tada glavni cilj u životu postaje
želja za rastom, usavršavanjem, ostvarivanjem sopstve-
nih potencijala. Četvrti korak, koji se zasniva na svim
prethodnim koracima, konačno je okretanje od jastva,
povratak integraciji s drugim ljudima i s univerzalnim
vrednostima. Na tom, konačnom stadijumu, osoba ko-
ja je dostigla najviši stepen individualizacije - poput
Sidarte koji je upravljanje svojim čamcem prepustio
reci — svoje interese voljno sjedinjuje s interesima šire
celine kojoj pripada.
Prema ovom scenariju građenje složenog smisaonog
sistema kao da podrazumeva naizmenično usredsređi-
vanje pažnje na jastvo i na Drugog. Isprva se psihička
energija ulaže u potrebe organizma, a psihički red je
ekvivalentan njihovom zadovoljenju. Kada je taj nivo
privremeno dostignut i osoba može da počne da ulaže
pažnju u ciljeve zajednice, tada ono što je smisleno od-
govara grupnim vrednostima: parametre unutrašnjeg
reda određuju religija, patriotizam te prihvatanje i po-
štovanje drugih ljudi. Sledeći pokret dijalektike pažnju
ponovo svraća na jastvo: pošto je dostigao osećaj pri-
padanja širem ljudskom sistemu, pojedinac sada oseća
izazov u istraživanju granica vlastitih potencijala. To
vodi pokušajima samoostvarenja, eksperimentisanja s
različitim veštinama, različitim idejama i disciplina-
ma. Na tom stadijumu glavni izvor nagrada nije više
zadovoljstvo nego uživanje. No budući da ta faza pod-
razumeva traganje, čovek se može sudariti i s krizom
srednjih godina, promenom karijere i sve beznadežni-
jim naporima ka prevazilaženju ograničenja individu-
alnih mogućnosti. U tom trenutku on postaje spreman
za poslednje preusmeravanje energije: kada otkrije šta
može i, što je još važnije, šta ne može sam da učini,
njegov krajnji cilj se stapa sa sistemom širim od njega
samog kao pojedinca - sa uzrokom, idejom, transcen-
dentnim entitetom.
Kroz stadijume ove spirale rastuće kompleksnosti
ne prolazi baš svako. Neki nikad ne dobiju priliku da
prevaziđu onaj početni korak. Kada su zahtevi preži-
vljavanja toliko hitni da osoba nije u stanju da posveti
mnogo pažnje bilo čemu drugom, neće joj preostati
dovoljno psihičke energije koju bi mogla da uloži u
ciljeve porodice ili šire društvene zajednice. Smisao ži-
votu tada daje vlastiti interes. Većina ljudi je verovatno
udobno smeštena na drugom stadijumu razvoja, na
kojem su izvori smisla dobrobit porodice, kompani-
je ili zajednice. Mnogo manji broj dostiže treći nivo,
nivo kontemplativnog individualizma, a samo se dra-
gocena nekolicina još jednom uzdiže kako bi iskovala
jedinstvo sa univerzalnim vrednostima. Ti stadijumi,
dakle, ne odražavaju nužno ono što se zaista događa,
ili što će se dogoditi, već ono što se može dogoditi ako
čovek ima sreće i ako uspe da uspostavi kontrolu nad
svojom svešću.
Četiri stadijuma koje smo u najkraćim crtama izlo-
žili najednostavniji su model kojim se može opisati izra-
njanje smisla na različitim stupnjevima kompleksnosti;
drugi modeli sadrže šest, pa čak i osam stadijuma. Broj
koraka je irelevantan; bitno je da većina teorija priznaje
značaj ove dijalektičke napetosti, ovo smenjivanje dife-
rencijacije, na jednoj strani, i integracije, na drugoj. S
tog stanovišta, individualan život kao da se sastoji od
niza različitih „igara”, s različitim ciljevima i izazovi-
ma, koji se s vremenom, kako osoba sazreva, menjaju.
Kompleksnost zahteva ulaganje energiju u razvoj onih
sposobnosti s kojima smo rođeni, u to da postanemo
autonomni, da se oslanjamo na vlastite snage i budemo
svesni svoje jedinstvenosti i njenih ograničenja. Ener-
giju, istovremeno, moramo ulagati i u prepoznavanje i
razumevanje sila koje prevazilaze granice naše indivi-
dualnosti te u nalaženje načina da im se prilagodimo.
Naravno, nijedan od tih koraka mi ne moramo da pre-
duzmemo. Ali ako to ne učinimo, prilično je verovatno
da ćemo se, pre ili kasnije, pokajati.

Odlučnost

Našim naporima svrha daje pravac, ali ne olakšava

nužno život. Ciljevi nas mogu odvesti u svakakve ne-
volje, a tada dolazimo u iskušenje da odustanemo od
njih i pronađemo neki manje zahtevan scenario prema
kojem možemo da uredimo svoje akcije. Menjanje ci-
ljeva kad god naiđemo na otpor ima svoju cenu: upr-
kos tome što ćemo možda ostvariti prijatniji i komot-
niji život, na kraju ćemo vrlo verovatno završiti prazni
i lišeni smisla.
Engleski puritanci koji su prvi naselili Ameriku
smatrali su da je za održanje ličnog integriteta neo-
phodna sloboda delovanja prema sopstvenoj savesti.
Oni su verovali da ništa nije važnije od držanja pod
kontrolom svog odnosa sa Svevišnjim. Nisu oni bili
prvi koji su izabrali takav konačni cilj i podredili mu
svoje pojedinačne živote — to su ranije činili i mnogi
drugi narodi. Izdvajalo ih je, međutim, to što - poput
Jevreja iz Masade, hrišćanskih mučenika, katara iz ju-
žne Francuske u kasnom srednjem veku, koji su svi
odabrali isti put - nisu dopustili da patnje i progoni
otupe njihovu odlučnost. Naprotiv, sledili su logiku
svojih uverenja kamo god ih je ona vodila, ponaša-
jući se kao da su njihove vrednosti vredne odricanja
od udobnosti, pa čak i od samog života. A pošto su
se vladali na taj način, njihovi ciljevi su zaista i postali
vredni, bez obzira na to da li su takvi bili u početku.
Pošto su kroz posvećenost dobili vrednost, ti ciljevi su
pomogli da njihovo postojanje dobije smisao.
Nijedan cilj ne može imati velikog uticaja ukoliko
nije ozbiljno shvaćen. Svaki cilj propisuje skup posle-
dica, pa ako neko nije spreman da računa s njima,
besmislen postaje i sam cilj. Planinar koji odluči da
se popne na težak vrh zna da će najveći deo puta bi-
ti iscrpljen i izložen opasnosti. Ipak, ako suviše lako
odustane, njegov poduhvat neće imati veliku vrednost.
Isto važi za sva iskustva toka: između ciljeva i napora
koje oni zahtevaju postoji uzajaman odnos. U počet-
ku, ciljevi opravdavaju napor koji iziskuju, ali kasnije
napor opravdava cilj. Sklapamo brak jer nam se čini da
naš partner zavređuje da s njim podelimo život, ali ako
njegovo kasnije ponašanje više ne odgovara toj pretpo-
stavci, partnerstvo će s vremenom izgubiti vrednost.
S obzirom na sve to, ne možemo reći da je ljudskoj
vrsti nedostajalo hrabrosti da podupre svoju odlučnost.
Milijarde roditelja u svim vremenima i svim kultura-
ma žrtvovali su se za svoju decu i tako svom životu dali
smisao. Mnogi su svoju energiju verovatno posvetili
održavanju svojih polja i svojih stada. A milioni su se
odrekli svega zarad svoje religije, svoje zemlje ili svoje
umetnosti. Život onih koji su, uprkos bolu i porazu,
to veoma istrajno činili, imao je šansu da u celini po-
stane nalik na produženu epizodu toka: da postane
fokusiran, koncentrisan, koherentan, logički uređen
niz iskustava koji se, zbog svog unutrašnjeg reda, do-
življavao kao smisaon i pun uživanja.
Međutim, što se više razvija kompleksnost kulture,
postaje teže dostići taj stupanj potpune odlučnosti. Na-
prosto je suviše mnogo ciljeva koji se bore za prvenstvo,
i ko može da kaže koji je vredan toga da mu se posveti
čitav život? Samo pre nekoliko decenija žena je osećala
da je savršeno opravdano da kao svoj najviši cilj postavi
dobrobit svoje porodice. To je delimično bilo i zato što
nije imala mnogo izbora. Danas, kad može da bude
poslovna žena, naučnica, umetnica pa čak i vojnik, nije
više „očigledno” da njen glavni prioritet mora biti ulo-
ga supruge i majke. Isti problem bogatstva izbora utiče
na sve nas. Pokretljivost nas je oslobodila vezanosti za
rodno mesto: više nema nikakvog razloga da se čovek
vezuje za zajednicu u kojoj se rodio, da se identifikuje s
rodnim mestom. Ako nam se učini da „sunce jače gre-
je” negde drugde, naprosto se tamo odselimo - „Kako
bi bilo da otvorimo mali restoran u Australiji?” Životni
stilovi i religije su izbori koji se lako mogu promeniti.
U prošlosti je lovac bio lovac sve do svoje smrti, kovač
je čitavog života usavršavao svoj zanat. Danas možemo
po svojoj volji da odbacujemo profesionalni identitet:
niko ne mora da ostane knjigovođa doveka.
 Bogatstvo mogućnosti kojim danas raspolažemo
proširilo je ličnu slobodu do mere koja je pre samo
sto godina bila nezamisliva. Ipak, neizbežna posledica
mnoštva jednako privlačnih izbora je nesigurnost svr-
he; nesigurnost, opet, potkopava odlučnost, a nedo-
statak odlučnosti na kraju smanjuje vrednost izbora.
Zato sloboda ne mora nužno ići na ruku razvoju smisla
života - naprotiv. Ako pravila igre postanu suviše flek-
sibilna, koncentracija slabi i sve je teže dostići iskustvo
toka. Posvećenost cilju i pravilima koja on povlači za
sobom mnogo je lakša kada je izbora manje i kada su
oni jasni.
To ne znači da-bi bilo poželjno vratiti se krutim
vrednostima i ograničenim izborima iz prošlosti - čak
i da je to moguće, a nije. Kompleksnost i sloboda koji
su nam povereni i za koje su se naši preci tako teško
borili izazov je koji moramo savladati. Ako u tome
uspemo, životi naših potomaka biće neizmerno bo-
gatiji od bilo čega što je na ovoj planeti prethodno
doživljeno. Ako ne uspemo, rizikujemo da protraćimo
svoju energiju na kontradiktorne, besmislene ciljeve.
Ali kako u međuvremenu da znamo u šta treba da
uložimo psihičku energiju? Nema nikoga tamo gore ko
bi nam mogao reći: „Evo cilja vrednog da na njega po-
trošiš život.” Pošto nema apsolutne sigurnosti na koju
se možemo osloniti, svako mora sam za sebe da otkri-
je krajnji smisao. Posredstvom pokušaja i pogrešaka,
posredstvom strastvenog oplemenjivanja, razmrsićemo
zapetljano klupko suprotstavljenih ciljeva i izabrati je-
dan koji će našem delovanju dati smisao.
Upoznavanje samoga sebe - prastar lek, toliko star
da se njegova vrednost lako zaboravlja - proces je po-
moću kojeg možemo organizovati suprotstavljene mo-
gućnosti. „Upoznaj samoga sebe” — bilo je ugravirano
na ulazu u Delfijsko proročište, a njegovu valjanost od
tada pobožno veliča bezbroj epigrama. Taj savet se ta-
ko često ponavlja naprosto zato što je delotvoran. Ipak,
potrebno je da svaka generacija uvek iznova otkrije šta
te reči znače, šta taj savet podrazumeva za svakog po-
jedinca. A da bi se to učinilo, on se mora izraziti u
duhu onoga što sada znamo, imajući u vidu savremeni
metod njegove primene.
Unutrašnji konflikt posledica je zahteva koji se
nadmeću za našu pažnju. Suviše mnogo želja, suviše
nespojivih ciljeva bori se da psihičku energiju ustroji
prema vlastitim svrhama. Iz toga proizlazi da konflikt
jedino možemo ublažiti tako što ćemo suštinske zah-
teve odeliti od onih koji to nisu, i što ćemo među oni-
ma koji preostanu utvrditi prioritete. U osnovi postoje
dva načina da se to ostvari: ono što su stari nazivali
vita activa, delatan život, i vita contemplativa, ili put
razmišljanja.4
Osoba uronjena u vita activa tok ostvaruje potpu-
nom predanošću konkretnim spoljašnjim izazovima.
Mnoge velike vođe, poput Vinstona Čerčila ili Endrua
Karnegija, pred sebe su postavljali doživotne ciljeve ko-
je su s ostvarivali s velikom odlučnošću, bez bilo kakve
očigledne unutrašnje borbe ili dovođenja u pitanje pri-
oriteta. Uspešni poslovni Ijudi, iskusni profesionalci i
talentovane zanatlije uče da se pouzdaju u svoj sud i
kompetenciju kako bi ponovo počeli da deluju sa spon-

4 Vita activa. i vita contemplativa. Te aristotelovske termine

znatno je koristio Toma Akvinski u svojoj analizi dobrog života,
kao i Hannah Arendt (1958).
tanošću dece, neometani svešću o sebi. Ako je akciona
arena dovoljno izazovna, čovek u svom pozivu može
neprestano da doživijava tok, ostavljajući time što je
moguće manje prostora za primećivanje entropije nor-
malnog života. Na taj način se harmonija u svesti ob-
navlja posredno - ne suočavanjem s kontradikcijama
i pokušajima da se nađe rešenje za konflinktne cilje-
ve i želje, već ostvarivanjem izabranih ciljeva takvim
intenzitetom da svako potencijalno nadmetanje biva
preduhitreno.
Delanje pomaže da se stvori unutrašnji mir, ali ima
i svoje slabe strane. Neko ko se snažno posvetio po-
stizanju praktičnih ciljeva možda će eliminisati unu-
trašnji konflikt, ali često po cenu izrazitog svođenja
mogućnosti. Mladi inženjer koji je sebi postavio za cilj
da u četrdeset petoj postane direktor i tom cilju posve-
ćuje svu svoju energiju, verovatno će nekoliko godina
glatko i bez oklevanja napredovati. Ipak, pre ili kasni-
je, zapostavljene alternative mogu se ponovo pojaviti
u vidu neizdrživih sumnji i kajanja. Da li je vredelo
žrtvovati zdravlje zbog napredovanja? Šta se desilo sa
onom preslatkom decom koja su se odjednom pretvo-
rila u mrzovoljne adolescente? Sada, kada se konačno
domogao moći i finansijske sigurnosti, šta s tim da
radi? Drugim rečima, ispostavlja se da ciljevi koji su
tokom određenog perioda održavali delanje nemaju
dovoljno moći da daju smisao životu u celini.
Upravo tu nastupa pretpostavljena prednost kon-
templativnog života. Nepristrasno promišljanje isku-
stva, realistično odmeravanje mogućnosti i njihovih
posledica, dugo je smatrano najboljim pristupom živo-
tu. Bilo da se odigrava na kauču psihoanalitičara, gde
se potisnute želje marljivo reintegrišu u ostatak svesti,
ili se izvodi metodično - poput testa savesti jezuita
koji podrazumeva preispitivanje čovekovih postupaka
jednom ili više puta svakoga dana kako bi se proverilo
da li je ono što je on poslednjih nekoliko sati činio u
skladu s njegovim dugoročnim ciljevima5 - tek, samo-
spoznaja se može ostvariti na bezbroj načina, od kojih
svaki potencijalno vodi višoj unutrašnjoj harmoniji.
U idealnom slučaju, aktivnost i kontemplacija treba
da se dopunjuju i podržavaju jedna drugu. Sama po
sebi, aktivnost je slepa; kontemplacija je, opet, sama
po sebi neplodna. Pre nego što uložimo veću količinu
energije u neki cilj, isplati se postaviti osnovna pitanja:
da li je to nešto sto zaista želim da radim? Da li je to
nešto u čemu uživam? Da li je verovatno da ću u tome
uživati u predvidivoj budućnosti? Da li je cena koju
ćemo ja — i drugi — morati da platimo vredna toga?
Hoću li biti u stanju da izađem na kraj sa sobom ako
to ostvarim?
Onome ko je izgubio dodir s vlastitim iskustvom bi-
će gotovo nemoguće da odgovori na ova naizgled laka
pitanja. Ako se čovek nije zamarao time da otkrije šta je
to što želi, ako mu se pažnja toliko zaplela u spoljašnje
ciljeve da propušta da primeti vlastita osećanja, on tada
nije u stanju da planira svoje delovanje tako da ono ima
smisla. Na drugoj strani, ukoliko je navika kontem-
placije dobro razvijena, čovek ne mora prolaziti kroz
mnogo samoispitivanja da bi procenio da li je pravac
njegovog delovanja entropijski ili nije. On će skoro in-

5 Opis načina na koji su jeuzitska pravila pomagala da se

unese red u svest onih koji su ih sprovodili dali su Isabela Csik-
szentmihalyi (1986, 1988) i Marco Toscano (1986).
tuitivno znati da će dato unapređenje doneti više stresa
nego što vredi, iii da će određeno privlačno prijateljstvo
dovesti do neprihvatljivih napetosti u braku.
Relativno je lako uneti red u um na kratke staze;
tome može poslužiti bilo koji realističan cilj. Dobra
utakmica, izuzetna situacija na poslu, prijatni momen-
ti kod kuće usredsrediće pažnju i dovesti do skladnog
iskustva toka. Znatno je, međutim, teže proširiti to
stanje bivstvovanja na ceo život. Da bi se to postiglo,
neophodno je uložiti energiju u ciljeve koji su toliko
ubedljivi da opravdavaju napor čak i kada su naše re-
zerve iscrpljene, kada nam sudbina nemilosrdno uskra-
ćuje mogućnost za udoban život. Ako su ciljevi dobro
odabrani i ako imamo hrabrosti da, uprkos otporu, na
njima istrajemo, bićemo toliko usredsređeni na akcije i
događaje oko sebe da nećemo imati vremena da bude-
mo nesrećni. A tada ćemo neposredno osetiti smisao
reda u potki života, smisao koji svaku misao i emociju
uklapa u skladnu celinu.

Ponovno otkrivanje sklada

Ishod života koji gradimo pomoću svrhe i odlučno-

sti jeste osećaj unutrašnjeg sklada, dinamični red u sa-
držajima svesti. Pa zašto je onda taj unutrašnji red tako
teško ostvariti, s pravom bismo mogli da se zapitamo.
Čemu tolika muka da život pretvorimo u koherentno
iskustvo toka? Zar ljudi nisu rođeni u miru sa sobom,
zar Ijudska priroda nije prirodno uređena?
Prvobitno stanje ljudskih bića, ono koje je prethodi-
lo razvoju samorefleksivne svesti, mora da je bilo stanje
unutrašnjeg mira tek tu i tamo ometanog glađu, seksu-
alnim potrebama, bolom i opasnošću. Oblici psihičke
entropije koji danas u nama izazivaju toliko teskobe
- neispunjeni prohtevi, osujećena očekivanja, usamlje-
nost, frustracija, anksioznost, krivica - verovatno su
tek odskora uljezi u našem umu. Oni su nusproizvodi
ogromnog porasta kompleksnosti moždanog korteksa
i simboličkog bogaćenja kulture. Tamna strana pojave
svesti.6
Ako bismo ljudskim okom tumačili život životinja,
zaključili bismo da su one najveći deo vremena u to-
ku jer se njihova percepcija onoga što treba da učine
uglavnom poklapa sa onim što su spremne da učine.
Kada lav oseća glad, počeće da riče i traži plen sve dok
se ne zasiti; posle toga će se izvaliti na suncu i sanja-
ti lavlje snove. Nema razloga da verujemo da on pati
od neispunjenih ambicija, ili da je ophrvan prevelikim
odgovornostima. Veštine životinja uvek su ravne kon-
kretnim zahtevima koji se pred njih postavljaju zato što
njihovi umovi, takvi kakvi su, uvek sadrže informaciju
o onome što je trenutno prisutno u okruženju s obzi-
rom na njihova telesna stanja, koja određuje instinkt.
Gladan lav, dakle, opaža samo ono što će mu pomoći
da pronađe gazelu, dok se sit lav potpuno koncentriše
na toplotu sunca. Njegov um ne odmerava mogućno-
sti koje mu trenutno nisu pristupačne: on ne zamišlja

6 Pokušaj u pravcu spekulsanja o načinima pojave svesti

kod ljudskih bića načinio je Jaynes (1977), koji je taj fenomen
pripisao povezivanju leve i desne hemisfere, do kojeg je, prema
njegovoj prerpostavci, došlo tek pre oko 3000 godina. Up. i Ale-
xander (1987) i Calvin (1986). Naravno, to fascinantno pitanja
će verovatno zauvek ostati izvan domašaja izvesnosti.
prijatne alternative, niti ga uznemiravaju strahovi od
neuspeha.
Životinje, baš kao i mi, pate kada su njihovi biolo-
ški programirani ciljevi osujećeni. I njih muče glad,
bol i nezadovoljeni seksualni porivi. Psi odgajani da
budu čovekovi prijatelji pomahnitaju od bola kad ih
vlasnici ostave same. Ipak, nijedna životinja izuzev
čoveka nije u poziciji da bude uzrok vlastite patnje;
životinje nisu dovoljno razvijene da bi bile u stanju
da osete konfuziju i beznađe čak i nakon što su im
sve potrebe zadovoljene. Oslobođene spolja izazva-
nim konfliktima, u skladu su sa sobom i proživljavaju
besprekornu koncentraciju koju kod ljudi nazivamo
tokom.7
Za Ijude specifična psihička entropija potiče otu-
da što vidimo više nego što smo zapravo u stanju da
ostvarimo, i što se osećamo sposobnim da ostvarimo
više no što nam okolnosti dozvoljavaju. Ali to je mo-
guće samo ako u glavi istovremeno imamo više od
jednog cilja, pri čemu nas u isti mah muči i svesnost
o sukobljenim željama. To se može desiti samo onda
kada naš um zna ne samo štay?rfe, već i šta bi moglo
da bude. Što je jedan sistem kompleksniji, ostavlja više
otvorenog prostora za alternative, pa samim tim više
stvari može poći po zlu. To sigurno važi i za evoluciju

7 O tome u kojoj meri životinje (izuzev čoveka) imaju ose-

ćanja uporediva sa našima, iscrpno se raspravljalo; up. von Uex-
kull (1921). Novija proučavanja primata koji komuniciraju sa
ljudima izgleda da ukazuju da neki od njih zaista imaju emocije
čak i u odsustvu konkretnih stimulusa (na primer, mogu da ose-
te tugu kad se sete preminulog druga), ali o tome još ne postoje
jasni dokazi.
svesti: s porastom njene moći baratanja informacijama
raste i mogućnost unutrašnjeg konflikta. Kada ima
previše zahteva, opcija, izazova, postajemo anksiozni;
kad ih je premalo, počinjemo da se dosađujemo.
Nastavljajući da se držimo evolucione analogije,
koju ćemo s biološke evolucije proširiti na socijalnu,
verovatno je tačno da su u nerazvijenijim kulturama
- u kojima je broj društvenih uloga i njihova kom-
pleksnost, kao i broj alternativnih ciljeva i tokova de-
lovanja zanemarljiv — da su, dakle, u tim kulturma
šanse za iskustvo toka većedMit o „srećnom divljaku”
zasniva se na zapažanju da primitivni ljudi, oslobođeni
spoljašnjih pretnji, često pokazuju takvu vedrinu da
to izaziva zavist posetilaca iz diferenciranijih kultura.
No mit govori samo polovinu istine: kada je gladan ili
ga nešto boli, „divljak ” nije nimalo srećniji nego što
bismo bili mi, a u to stanje možda zapada čak i češće
od nas. Unutrašnji sklad tehnološki manje naprednih
ljudi pozitivna je strana ograničenosti njihovih izbora
i njihovog stabilnog repertoara veština, baš kao što je
zbrka u našoj duši neizbežna posledica neograničenih

8 Antropolog Robert Redfield (1955) jedan je od mnogih

koji su zastupali tezu da su plemenska društva bila suviše jed-
nostavna i homogena da bi njihovi članovi bili u stanju da zau-
zmu samorefleksivan stav prema svojim verovanjima i akcijama.
Pre nego što je prva građanska revolucija omogućila postojanje
gradova (pre oko 5.000 godina), ljudi su bez mnogo pitanja pri-
hvatali realnost koju im je pružala njihova kultura i nisu imali
mnogo izbora osim konformizma. Drugi su, poput antropologa
Paula Radina (1927), tvrdili da su među „primitivnim” ljudima
pronašli visoku filozofsku prefinjenost i slobodu svesti. Ova sta-
ra rasprava najverovatnije neće biti skoro rešena.
mogućnosti i stalne potrebe za usavršavanjem. Gete je
tu dilemu predstavio u pogodbi koju doktor Faust, taj
arhetip modernog čoveka, sklapa sa Mefistofelesom:
dobri doktor stiče znanje i moć, ali po cenu nemira u
svojoj duši.
Nije potrebno posećivati daleke krajeve da bi se
videlo kako tok može biti prirodni deo življenja. Pre
no što počne da se upliće opterećenost samim sobom,
svako dete se spontano ponaša s potpunim uživljava-
njem i posvećenošću. Dosada kao reakciju na veštački
ograničene izbore nešto je što deca moraju da nauče na
težak način. To ne znači da su deca uvek srećna. Surovi
ili nemarni roditelji, siromaštvo i bolest, te neizbežne
nesreće življenja, deci nanose žestoku patnju. No dete
je retko nesrećno bez dobrog razloga. Razumljivo je što
su Ijudi skloni da budu tako nostalgični sećajući se de-
tinjstva; mnogi, poput Tolstojevog Ivana Iljiča, osećaju
da im je s protokom godina sve teže ponovo osvojiti
onu berezervnu vedrinu detinjstva, ono nepodeljeno
učešće u „sada” i „ovde”.
Kada smo u stanju da zamislimo samo nekoliko
prilika i nekoliko mogućnosti, relativno je lako postići
sklad. Želje su jednostavne, izbori jasni. Malo je pro-
stora za sukob i nema potrebe za kompromisima. To je
red jednostavnih sistema - takoreći, red usled pomanj-
kanja, red koji i nema šta da naruši. Krhak je to sklad;
malo-pomalo, s porastom kompleksnosti, rastu i šanse
za entropiju koje iznutra generiše sam sistem.
Možemo izdvojiti više činilaca koji objašnjavaju za-
što svest postaje sve kompleksnija. Prvi razlog, na ni-
vou vrste, jeste biološka evolucija centralnog nervnog
sistema. Kada instinkti i refleksi prestanu u celosti da
upravljaju umom, on tada dobija dar sumnjivog bla-
goslova izbora. Drugi razlog diferenciranja sadržaja
uma, onaj na nivou ljudske istorije, jeste razvoj kultu-
re - jezika, sistema verovanja, tehnologija. Razvijajući
se od raspršenih lovačkih plemena ka prenaseljenim
gradovima, društveni sistemi dovode do usložnjavanja
uloga koje često od iste osobe zahtevaju suprotstavlje-
ne misli i postupke.9 Nije više svaki muškarac lovac,
koji veštine i interesovanja deli s drugim muškarcima.
Zemljoradnik i vodeničar, sveštenik i vojnik ne vide
svet na isti način. Ne postoji jedan jedini ispravan na-
čin ponašanja, a svaka uloga zahteva drugačije veštine.
I u okvirima individualnog životnog veka svako se s
godinama izlaže ciljevima koji su u sve većoj kontra-
dikciji, kao i inkopatibilnim prilikama za delovanje.
Dete obično raspolaže sa samo nekoliko koherentnih
mogućnosti; sa svakom sledećom godinom one po-
staju sve brojnije i sve manje koherentne. Nekadašnju
jasnoću koja je spontano omogućavala tok zamagljuje
kakofonija disparatnih vrednosti, verovanja, izbora i
ponašanja.
Malo ko bi ustvrdio da je jednostavnija svest, ko-
liko god skladna bila, poželjnija od one kompleksne.
Možemo se diviti vedrini lava koji se odmara, nepo-
mućenom prihvatanju sudbine plemenskog čoveka ili
detinjoj bezrezervnoj predanosti sadašnjosti, ali oni ne

9 Da usložnjavanje društvenih uloga dovodi do usložnjava-

nja svesti dokazivao je De Roberty (1878), kao i Draghicesco
(1906), koji je razvio složen teorijski model socijalne revolucije
zasnovan na pretpostavci da je inteligencija funkcija učestalosti
i intenziteta ljudskih interakcija. Slične ideje imali su i brojni
drugi istraživači, među kojima i ruski psiholozi Vygotsky (1978)
i Luria (1976).
predstavljaju model za rešavanje našeg neugodnog po-
ložaja. Red zasnovan na nevinosti sada je van našeg
domašaja. Kada je voćka jednom otkinuta s drveta sa-
znanja, put povratka u raj zauvek je zatvoren.

Objedinjavanje smisla u životnim temama

Umesto da prihvatimo jedinstvo svrhe koje nam

obezbeđuju genetske instrukcije ili društvena pravila,
pozvani smo da stvorimo sklad zasnovan na razumu i
izboru. Filozofi poput Hajdegera, Sartra i Merlo-Pon-
tija prepoznali su taj zadatak modernog čoveka i na-
zvali gaprojektom, što je njihov izraz za cilju-usmerene
postupke koji životu pojedinca pružaju oblik i smisao.
Psiholozi pak koriste izraze kao što su životna stre-
mljenja ili životne teme. U svakom slučaju, ti koncepti
označavaju skup ciljeva povezanih s jednim krajnjim
ciljem koji svemu što osoba čini daje značenje.10
Životna tema, poput igre koja propisuje pravila i
delovanja kojih se moramo držati da bismo iskusili
tok, određuje šta je ono što će postojanje učiniti do-
stojnim uživanja. Uz životnu temu, sve što se dešava
dobiće smisao - možda ne nužno pozitivan, ali sva-
kako smisao. Ako osoba svu svoju energiju usmeri na

10 Sartrov koncept projekta opisan je u knjizi Biće i ništavi-

lo (1956). Koncept „osobenog stremljenja” uveo je Gordon All-
port (1955). U vezi s konceptom životne teme definisane kao
„skup problema koje neko želi da reši više od svega i sredstva
koja nalazi za postizanje rešenja”, up. Csikszentmihalyi & Be-
attie (1979).
to da pre svoje tridesete zaradi milion dolara, tada će
sve što se desi biti ili korak u pravcu tog cilja ili korak
od njega. Jasna povratna informacija doprineće tome
da ona ostane uključena u svoja delovanja. Čak i ako
izgubi sav novac koji poseduje, njene misli i delovanja
povezani su zajedničkom svrhom i doživljavaće se kao
vredni truda. Slično tome, ako osoba odluči da je ono
što želi više od svega pronalaženje leka protiv raka, ona
će uglavnom znati približava li se tom cilju ili ne - u
oba slučaja jasno je šta mora da učini, pa će ono što
učini, šta god to bilo, imati smisla.
Kada se psihička energija osobe spoji s njenom ži-
votnom temom, svest dostiže sklad. Ali nisu sve život-
ne teme jednako produktivne. Filozofi egzistencijalisti
prave razliku između autentičnih i neautentičnih pro-
jekata. Autentičan projekat opisuje temu osobe koja
shvata da su izbori slobodni te donosi ličnu odluku
zasnovanu na racionalnoj proceni svog iskustva. Nije
važno o kom se izboru radi sve dok je on izraz onoga
što ta osoba zaista oseća i u šta istinski veruje. Neau-
tentični projekti su oni koje osoba bira zato što joj se
čini da tako „treba”, zato što tako čine ,,svi”, te otud i
nema alternativu. Autentični projekti najčešće su in-
trinzično motivisani, izabrani zbog svoje vrednosti po
sebi; oni neautentični pak više su motivisani spolja-
šnjim silama. Slično je i razlikovanje između otkrivenih
životnih tema, kada osoba scenario za svoja delovanja
ispisuje na osnovu ličnog iskustva i svesnosti o izboru, i
prihvačenih životnih tema, kada osoba iz scenarija koji
su davno napisali drugi naprosto preuzima unapred
određenu ulogu.
Oba tipa životnih tema pomažu da se životu da
smisao, ali svaki od njih ima i loše strane. Prihvaćena
životna tema funkcioniše dobro dok god je društveni
sistem zdrav, ali ako on to nije, pojedinca može uhva-
titi u klopku izopačenih ciljeva. Adolf Ajhman, nacista
koji je mirne duše u gasne komore transportovao dese-
tine hiljada ljudi, bio je čovek kome su birokratska pra-
vila bila svetinja. On je verovatno doživljavao tok dok
je preuređivao zamršeni vozni red, obezbeđujući da
vagoni, kojih inače nije bilo dovoljno, budu na raspo-
laganju kad god zatreba, kao i da tela budu transpor-
tovana uz najmanji trošak. Kao da nikada nije doveo
u sumnju ono što se od njega tražilo da učini, kao da
se nikad nije zapitao da li je to ispravno ili pogrešno.
Dok god je izvršavao naređenja, njegova svest je bila
u skladu. Za njega je smisao života bio da bude deo
snažne, organizovane institucije; ništa drugo nije bilo
važno. U mirnim, uređenim vremenima, čovek poput
Adolfa Ajhmana mogao bi biti cenjen stub zajednice.
Međutim, kada se kontrole nad društvom domognu
beskrupulozni i poludeli ljudi, ranjivost njegove život-
ne teme postaje sasvim očigledna; tada se jedan ovako
ispravan građanin pretvara u učesnika u zločinima ne
morajući pritom da menja svoje ciljeve, pa čak ni da
spozna svu nehumanost svojih postupaka.11
Otkrivene životne teme krhke su iz drugih razloga:
kao proizvod lične borbe za određivanje životne svr-
he, imaju manju društvenu legitimnost, a budući da
su često nove i idiosinkratične, drugi ih mogu videti
kao sulude ili destruktivne. Neke od najmoćnijih ži-
votnih tema zasnovane su na drevnim, ali nedavno ot-

11 Hannah Arendt (1963) obavila je merodavnu analizu ži-

vota Adolfa Ajhmana.
krivenim i od pojedinca slobodno izabranim Ijudskim
ciljevima. Malkoim X, koji je u mladosti postupao u
skladu s bihevioralnim scenarijem mladića iz zloglasne
četvrti (tuče i rasturanje droge), u zatvoru je, zahvalju-
jući čitanju i razmišljanju, otkrio čitav niz drugačijih
ciljeva posredstvom kojih je mogao steći dostojanstvo
i samopoštovanje. On je, u suštini, izmislio potpuno
nov identitet, iako je taj identitet bio sastavljen od de-
lića ranijih ljudskih dostignuća. Umesto da nastavi da
igra igru džeparoša i svodnika, razvio je mnogo slože-
niju svrhu koja bi mogla da pomogne uređivanju života
i mnogih drugih marginalaca, crnih ili belih.12
Čovek intervjuisan u jednom od naših istraživanja,
nazovimo ga E, drugi je primer načina na koji se mo-
že otkriti životna tema, bez obzira na to što je svrha
na kojoj se ona temelji veoma stara. E. je odrastao u
porodici siromašnih emigranata početkom XX veka.
Roditelji su mu znali samo nekoliko engleskih reči i
jedva bili u stanju da čitaju i pišu. Bili su prestravljeni
pomamnim tempom života u Njujorku, ali su pošto-
vali Ameriku i autoritete koji su je predstavljali i divili
im se. Za sedmi rođendan, sinu su kupili bicikl za koji
su dali dobar deo svoje ušteđevine. Nekoliko dana ka-
snije, dok se vozio po kraju, dečaka su udarila kola koja
nisu poštovala znak za prvenstvo. Zadobio je ozbiljne
povrede, a bicikl mu je bio uništen. Vozač automobi-
la, bogati lekar, odvezao ga je u bolnicu moleći ga da
ne govori šta se dogodilo i obećavši da će mu zauzvrat
platiti sve troškove lečenja i kupiti novi bicikl. E. i nje-

12 Autobiografija Malkolma X (1977) klasičan je opis raz-

voja životne teme.
govi roditelji su mu poverovali i ispoštovali dogovor.
Nažalost, lekar se više nikad nije pojavio. E-ov otac je
morao da pozajmi novac kako bi platio skup bolnički
račun; bicikl nikad nije bio nadoknađen.
Ovaj događaj mogao je predstavljati traumu koja
ostavlja ožiljak na E-u, pretvarajući ga u cinika koji će
otada gledati samo vlastiti interes. Umesto toga, E. je
iz svog iskustva izvukao neobičnu lekciju. Iskoristio
ga je da stvori životnu temu koja ne samo da je dala
smisao njegovom životu, nego je pomogla da se smanji
entropija u iskustvu mnogih drugih. Godinama nakon
nesreće, E. i njegovi roditelji su bili ogorčeni, nepover-
Ijivi i zbunjeni u vezi s namerama nepoznatih Ijudi.
Osećajući da mu je život promašen, otac se odao piću,
povukao se u sebe i postao mrzovoljan. Siromaštvo i
bespomoćnost kao da su davali očekivane učinke. Me-
đutim, kada je napunio petnaest godina, E. je u školi
morao da pročita Ustav Sjedinjenih Država i Zakon o
Ijudskim pravima. Principe iz tih dokumenata doveo
je u vezu sa sopstvenim iskustvom. Postepeno se uve-
rio da siromaštvo i otuđenost njegove porodice nisu
bili njihova greška, već posledica činjenice da nisu bili
svesni svojih prava, da nisu poznavali pravila igre te da
među onima koji su imali vlast nisu imali efikasnog
predstavnika.
Odlučio je da postane pravnik, ne samo da bi po-
boljšao vlastiti život, već i da bi osigurao da se ne-
pravde zbog kojih je propatio neće tako lako ponovo
desiti drugima u njegovom položaju. Kada je jednom
postavio svoj cilj, njegova odlučnost je bila nepoko-
lebljiva. Bio je primljen na pravni fakultet, radio kao
pripravnik kod čuvenog sudije, sam postao sudija i u
zenitu svoje karijere proveo nekoliko godina u pred-
sedničkom kabinetu pomažući predsedniku da ojača
ustanove građanskih prava i razvije zakonodavstvo ko-
je će biti u korist oštećenih. Sve do kraja života njegove
misli, delovanja i osećanja ujedinjavala je tema koju je
odabrao još kao tinejdžer. Sve što je do kraja života ra-
dio bio je deo jedne velike igre koju su održali ciljevi i
pravila za koja se obavezao da na njima istraje. Osećao
je da njegov život ima smisla i uživao u suočavanju sa
izazovima koji su mu nailazili.
Primer E. ilustruje nekoliko zajedničkih obeležja
načina na koji Ijudi oblikuju otkrivene životne teme.
Pre svega, ta tema je u mnogim slučajevima reakcija
na ogromnu ličnu povredu propaćenu u detinjstvu-, na
situaciju u kojoj je dete siroče, ili je napušteno, ili se
pak prema njemu nepravedno ophodilo. No nije bit-
na trauma sama po sebi; spoljašnji događaj nikad ne
određuje šta će biti tema nečijeg života. Bitno je kako
čovek tumači svoju patnju. Ako je otac nasilni alko-
holičar, njegova deca na raspolaganju imaju nekoiiko
mogućnosti da objasne šta nije u redu: mogu reći sebi
da je njihov otac bitanga koja zaslužuje da umre; da je
muškarac, a svi muškarci su nasilni slabići; da je uzrok
očevog jada siromaštvo, i da je jedini način da izbegnu
njegovu sudbinu da postanu bogati; da se njegovo po-
našanje većim delom može pripisati bespomoćnosti i
nedostatku obrazovanja. Samo poslednje od ovih pod-
jednako verovatnih objašnjenja vodi u pravcu životne
teme nalik na onu koju je bio u stanju da razvije E.
Sledeće pitanje je, dakle: koji tipovi objašnjenja sop-
stvene patnje vode negentropičnim životnim temama?
Ako je dete koje je zlostavljao nasilni otac zaključilo
da je to problem inherentan ljudskoj prirodi, da su
svi muškarci slabići i siledžije, takav stav će se kasni-
je teško menjati. Kako bi jedno dete moglo popraviti
Ijudsku prirodu? Da bi u patnji našao svrhu, čovek tu
patnju mora tumačiti kao mogući izazov. U ovom slu-
čaju, formulišući svoj problem tako kao da je izazvan
bespomoćnošću obespravljenih manjina lišenih prava
na državljanstvo, a ne greškama svoga oca, E. je bio u
stanju da razvije odgovarajuće veštine (da studira prava),
kako bi se suočio s izazovima koje je video u korenu
onoga što je bilo pogrešno u njegovom ličnom životu.
Posledice nekog traumatičnog događaja u izazov koji
životu daje smisao pretvara upravo ono što smo u pret-
hodnom poglavlju nazvali transformišućom strukturom,
ili sposobnošću da se iz nereda izvuče red.
Konačno, složena, negentropična životna tema ret-
ko se formuliše kao odgovor samo na lični problem.
Naprotiv, taj se izazov uopštava na druge Ijude, ili na
ćovećanstvo u celini. Na primer, problem bespomoćno-
sti E. nije pripisivao samo sebi ili svojoj porodici, već
ga je video kao problem svih siromašnih emigranata
u istoj situaciji u kojoj su bili i njegovi roditelji. Zato
će svako rešenje koje bude pronašao za svoje životne
probleme biti korisno ne samo za njega samog, već
i za mnoge druge. Taj altruistični način uopštavanja
rešenja tipičan je za negentropične životne teme; on u
živote mnogih ijudi unosi sklad.
Gotfrid, još jedan od onih koje je intervjuisao naš
tim sa Čikaškog univerziteta, predstavlja sličan primer.
Kao dete je bio vrlo blizak s majkom, a njegova seća-
nja na te rane godine su vesela i topla. Ali pre no što
je napunio deset godina, majka se razbolela od raka i
umrla u strašnim mukama. Dečak je mogao da se sa-
mosažaljeva i postane depresivan, ili da kao odbranu
usvoji okoreli cinizam. No on je umesto toga počeo
o toj bolesti da razmišlja kao o ličnom neprijatelju, i
zakleo se da će ga pobediti. Na vreme je završio medi-
cinski fakultet i postao onkolog-istraživač, a rezultati
njegovog rada postali su deo obrasca znanja koje će
čovečanstvo konačno osloboditi ove pošasti. I u ovom
slučaju, lična tragedija transformisana je u izazov na
koji se može odgovoriti. Razvijajući veštine neophodne
da tom izazovu izađe u susret, pojedinac unapređuje
živote drugih Ijudi.
Psiholozi se, još od Frojda, zanimaju za objašenjenje
načina na koji traume iz ranog detinjstva dovode do
psihičkih disfunkcionalnosti odraslih. Tu liniju kau-
zalnosti sasvim je lako razumeti. Teže je i zanimljivije
objasniti suprotan ishod: slučajeve kada patnja podsti-
če osobu da postane veliki umetnik, mudar državnik
ili naučnik. Ako pretpostavimo da spoljašnji događaji
neminovno dovode do psihičkih posledica, tada ima
smisla neurotsku reakciju na patnju videti kao normal-
nu, a konstruktivan odgovor kao „odbranu” ili „subli-
maciju”. Ali ako pretpostavimo da su naša reakcija na
spoljašnje događaje i značenje koje pridajemo patnji
stvar našeg izbora, tada konstruktivni odgovor može-
mo tumačiti kao normalan, a neurotični kao neuspeh
u savladavanju teškoća.
Šta neke ljude čini sposobnim da razviju koherent-
nu svrhu, dok se drugi s mukom probijaju kroz pra-
zan ili besmislen život? Na to pitanje, naravno, nema
jednostavnog odgovora: da li će neko u očiglednom
haosu od iskustava otkriti harmoničnu temu, stvar je
uticaja brojnih činilaca, kako unutrašnjih tako i spo-
Ijašnjih. U postojanje smisla života lakše će posumnjati
neko ko je rođen deformisan, siromašan i ugnjeten.
No čak ni to ne mora uvek biti tako: Antonio Gram-
ši, filozof humanog socijalizma i čovek koji je ostavio
dubok trag u savremenoj evropskoj misli, rođen je gr-
bav, u bednoj seoskoj udžerici. Dok je odrastao, otac
mu je godinama bio u zatvoru (nepravedno, kako se
kasnije ispostavilo), a porodica je jedva sastavljala kraj
s krajem. Antonio je kao dete bio toliko bolestan da
ga je majka, navodno, godinama svako veče oblačila u
najbolje odelo i stavljala da spava u mrtvački kovčeg,
očekujući da će do jutra sigurno umreti. Sve u svemu,
to nikako nije bio početak koji je obećavao. Pa ipak,
uprkos ovim i mnogim drugim hendikepima, Gramši
se borio da preživi, a uspeo je čak i da se školuje. I nije
se zaustavio kada je ostvario skromnu sigurnost kao
nastavnik, jer je procenio da od života zapravo želi to
da se bori protiv socijalnih uslova koji su upropastili
zdravlje njegove majke i uništili čast njegovog oca. Na
kraju je postao univerzitetski profesor, poslanik u par-
lamentu i jedan od najneustrašivijih vođa protiv faši-
zma. Do samog kraja, pre nego što je umro u jednom
od Musolinijevih zatvora, pisao je prekrasne oglede o
tome kako bi naš svet mogao biti divan kada bismo
prestali da se plašimo i da budemo pohlepni.13
Toliko je primera ovog tipa ličnosti da neposrednu
uzročnu vezu između spoljašnjeg nereda u detinjstvu i
unutrašnjeg odsustva smisla kasnije u životu nikako ne
možemo uzimati zdravo za gotovo: Tomas Edison je
kao dete bio bolešljiv i siromašan, a njegovi nastavnici
su verovali da je retardiran; Eleonora Ruzvelt je bila
usamljena, neurotična devojka; detinjstvo Alberta Ajn-

13 Najbolju biografiju Antonija Gramšija na engleskom je-

ziku napisao je Giuseppe Fiore (1973).
štajna bilo je ispunjeno teskobom i razočaranjima - a
ipak su svi oni na kraju krajeva za sebe izumeli moćne
i korisne živote.14
Ako uopšte postoji strategija zajednička svim ovim i
drugim ljudima koji su uspeli da u svoja iskustva ugra-
de smisao, onda je ona toliko jednostavna i očigledna
da je gotovo neprilično i pominjati je. Ipak, pošto se
ona, naročito u današnje vreme, tako često previđa,
biće korisno osvrnuti se na nju. Ta strategija se sastoji
u tome da se iz reda koji su ostvarile prošle generacije
izvuku obrasci koji će nam pomoći da izbegnemo ne-
red u sopstvenom umu. Mnogo je znanja - ili dobro
uređenih informacija - nagomilano u kulturi, sprem-
no za upotrebu ove vrste: sjajna muzika, arhitektura,
umetnost, poezija, drama, ples, filozofija i religija na
raspolaganju su svakom od nas kao primeri načina na
koji se haosu može nametnuti sklad.15 Pa ipak, toliko
je onih koji kao da ništa od toga ne primećuju, oče-
kujući da smisao u svom životu stvore sami, vlastitim
sredstvima.
To je isto što i pokušavati u svakoj generaciji ni iz
čega izgraditi materijalnu kulturu. Niko pri zdravoj
pameti ne bi želeo da počne ponovo da izmišlja točak,

14 Goertzel & Goertzel (1962) iscrpno opisuju detinjstvo

trista eminentnih ljudi i pokazuju kako se na osnovu okolnosti
iz detinjstva neke osobe teško mogu predvideti njena kasnija
dostignuća.
15 Kulturna evolucija je još jedan koncept koji su sociolozi u
poslednjih nekoliko decenija prerano odbacili. Da taj koncept i
dalje ima smisla, pokušali su da pokažu Burhoe (1982), Csiks-
zentmihalyi & Massimini (1985), Lumdsen & Wilson (1981,
1983), Massimini (1982) i White (1975).
vatru, struju i milione predmeta i procesa koje danas
uzimamo zdravo za gotovo kao deo ljudskog okruže-
nja. Naprotiv, učimo da te stvari koristimo primajući
sređene informacije od profesora, iz knjiga, od odre-
đenih modela, kako bismo iz znanja nagomilanog u
prošlosti izvukli korist i eventualno ga prevazišli. Od-
baciti s mukom stečene informacije o tome kako živeti,
informacije koje su zgrnuli naši preci, ili se nadati da
ćemo potpuno sami otkriti održiv skup ciljeva i uput-
stava za život, nepromišljen je hibris. Šanse da uspemo
otprilike su iste kao kad bismo pokušali da bez alata i
poznavanja fizike napravimo elektronski mikroskop.
Ljudi koji su u odraslom dobu razvili koherentne
životne teme često se sećaju da su im roditelji u detinj-
stvu pričali priče i čitali knjige. Bajke, biblijske priče,
legende o istorijskim herojstvima i dirljivi porodični
događaji koje su nam ispričali dragi odrasli u koje
imamo poverenja često predstavljaju prve naznake o
smisaonom poretku koje smo napabirčili iz iskustva
prošlosti. Nasuprot tome, mi smo u svojim istraživa-
njima otkrili da se pojedinci koji se nikad ne usredsre-
đuju ni na kakav cilj, ili pak bespogovorno usvajaju
cilj društva u kojem žive, ugiavnom ne sećaju da su im
roditelji kao deci pričali ili čitali priče. Dečiji televizij-
ski kanali s njihovim besmislenim senzacionalizmom,
komercijalizovani preko svake mere, teško da mogu
poslužiti toj svrsi.
Kakva god bila porodična istorija neke osobe, ona
kasnije u životu ima još mnogo prilika da iz prošlosti
izvuče smisao. Većina onih koji otkrivaju složene ži-
votne teme sećaju se ili neke starije osobe ili istorijske
figure kojoj su se izuzetno divili i koja im je bila uzor,
ili pak pamte pročitanu knjigu koja im je otkrila no-
ve mogućnosti delanja. Na primer, sada čuven i zbog
svog integriteta opšteuvažen sociolog priča kako je kao
tinejdžer čitao Priču o dva grada i bio toliko impresi-
oniran socijalnim i političkim haosom koji je opisao
Dikens - haosom koji je odražavao metež i unemire-
nost što su ih njegovi roditelji iskusili u Evropi posle
Prvog svetskog rata - da je tada i na tom mestu odlu-
čio da svoj život posveti pokušaju da razume zašto Ijudi
jedni drugima zagorčavaju život. Jedan drugi mladić,
odgajen u sirotištu, slučajno je pročitao priču Horacija
Algera u kojoj isto tako siromašan i usamljen mladić
zahvaljujući napornom radu i uz malo sreće nalazi svoj
put u životu, i pomislio: „Ako je mogao on, zašto ne
bih i ja?” Danas je taj mladić penzionisani bankar, ču-
ven po svojoj filantropiji. Drugi se, opet, sećaju kako
ih je zauvek promenio racionalni red Platonovih Dija-
loga ili hrabri podvizi likova iz neke naučnofantastične
priče.
Vrhunska književnost sadrži uređene informacije u
vezi s ponašanjem, obrascima svrhe i primerima živo-
ta uspešno oblikovanih oko smislenih ciljeva. Mnogi
ljudi suočeni s nasumičnošću postojanja crpli su nadu
iz saznanja da su se, pre njih, sa sličnim problemima
suočavali i drugi, koji su bili u stanju da te probleme
prevladaju. A to je tek književnost; a gde su muzika,
slikarstvo, skulptura, filozofija, religija?16
Povremeno vodim seminar za poslovne Ijude na te-
mu savlađivanja krize srednjih godina. S obzirom na

16 U vezi sa studijama efekata knjiga i priča ispričanih u de-

tinjstvu na potonje životne teme pojedinaca, up. Csikszentmih-
alyi & Battie (1979) i Battie & Csikszentmihalyi (1981).
to da su, po svoj prilici, veoma brzo dospeli do visokih
pozicija u svojim kompanijama, te da im u porodič-
nom i ličnom životu često vlada prava zbrka, mnogi
od tih uspešnih direktora vrlo rado prihvataju priliku
da neko vreme posvete razmišljanju o onom što bi sle-
deće želeli da rade. Godinama sam svoja predavanja
i rasprave zasnivao na najboljim teorijama i rezultati-
ma istraživanja razvojne psihologije. Bio sam relativno
zadovoljan načinom na koji su delovali ti seminari, a
učesnici su obično osećali da su naučili nešto korisno.
Ipak, nikad nisam bio sasvim zadovoljan: obezbeđuje
li taj materijal dovoljno smisla?
Konačno mi je palo na pamet da pokušam nešto
neobičnije: započeo bih seminar kratkim osvrtom na
Danteovu Božanstvenu komediju. Na kraju krajeva,
budući da je napisana pre šest stotina godina, pred-
stavljala je najraniji opis krize srednjih godina i njenog
razrešenja za koji znam. U prvom stihu tog izuzetno
dugog i slojevitog epa Dante piše: ,,Na pola našeg ži-
votnoga puta u mračnoj mi se šumi noga stvori, jer
s ravne staze skrenuvši zaluta.”* Sledi impresivan i u
mnogim aspektima i dan-danas relevantan opis teško-
ća na koje nailazimo u srednjem dobu.
Lutajući kroz mračnu šumu, Dante prvo primeću-
je da se za njim šunjaju tri divlje zveri koje se unapred
oblizuju. To su lav, ris i vučica - koji, između ostalog,
predstavljaju ambiciju, požudu i pohlepu. Baš kao i u
slučaju savremenog protagoniste Lomače taština (Bon-
fire ofthe Vanities) Toma Vulfa, jednog od bestselera iz
1988. godine, koja govori o sredovečnom berzanskom

Prevod Mihovila Kombola.

špekulantu, ispostavlja se da je Danteova nemeza želja
za moći, seksom i novcem. Da bi izbegao da ga oni
unište, Dante pokušava da pobegne penjući se na ne-
ko brdo. No životinje mu se sve više primiču i on, u
očajanju, priziva božansku pomoć. Kao odgovor na
njegovu molitvu pojavljuje se duh Vergilija, pesnika
koji je umro više od hiljadu godina pre Danteovog
rođenja, ali čijem se mudrom i uzvišenom stihu Dan-
te toliko divi da tog pesnika smatra svojim učiteljem.
Vergilije pokušava da uteši Dantea: dobra vest je da iz
mračne šume ima izlaza. Loša je da taj put vodi kroz
pakao. I njih dvojica lagano prolaze kroz pakao, svedo-
čeći patnjama onih koji nikada nisu izabrali cilj, i o još
goroj sudbini onih čija je svrha života bila da uvećavaju
entropiju - takozvani „grešnici”.
Bio sam prilično zabrinut kako će ovu vekovima
staru parabolu shvatiti oni uznemireni direktori. Ima
izgleda, bojao sam se, da je shvate kao traćenje svog
dragocenog vremena. Nije trebalo da strepim. Nikad
kao posle razgovora o Komediji nismo imali tako otvo-
renu i tako ozbiljnu raspravu o zamkama srednjih go-
dina i o mogućnostima za obogaćivanje godina koje
dolaze. Kasnije mi je nekoliko učesnika nezvanično re-
klo da je započinjanje seminara Danteom bilo odlična
ideja. Danteova priča je tako izoštrila ta pitanja da je
postalo mnogo lakše razmišljati i razgovarati o njima.
Dante predstavlja značajan model i iz još jednog
razloga. lako je njegov ep prožet duboko religioznom
etikom, svakom ko ga čita sasvim je jasno da Dan-
teovo hrišćanstvo nije prihvaćena nzć otkrivena vera.
Drugim rečima, u religijsku životnu temu koju je on
stvorio utkani su najboiji uvidi hrišćanstva pomeša-
ni s najboljim idejama grčke filozofije i s islamskom
mudrošću koja je procurila u Evropu. Istovremeno,
Danteov pakao gusto je naseljen papama, kardinali-
ma i popovima osuđenim na večno prokletstvo. Čak
ni Vergilije, njegov vođa, nije hrišćanski svetac već
paganski pesnik. Dante je prepoznao da svaki sistem
duhovnog reda koji se uključi u sastav svetovnih struk-
tura kakva je organizovana crkva počinje da pati od
entropije. Otuda čovek, ako hoće da iz nekog sistema
verovanja izvuče smisao, najpre mora informacije sa-
držane u njemu uporediti sa svojim konkretnim isku-
stvom, zadržati ono što za njega ima smisla, a zatim
odbaciti ostalo.
U današnje vreme povremeno srećemo Ijude či-
ji životi odaju unutrašnji red zasnovan na duhovnim
uvidima velikih religija iz prošlosti. Uprkos tome što
svakodnevno čitamo o nemoralu na berzi akcija, ko-
rumpiranosti činovnika i neprincipijelnosti političara,
uistinu postoje i suprotni primeri. Ima i uspešnih bi-
znismena koji deo svog slobodnog vremena provode u
bolnicama praveći društvo umirućim pacijentima jer
veruju da je dopiranje do onih koji pate neophodan
deo smisaonog života. A mnogi Ijudi snagu i vedri-
nu i dalje izvlače iz molitve; to su oni kojima ciljeve i
pravila neophodne za intenzivna iskustva toka obez-
beđuje sistem verovanja koji je za njih lično smislen i
sadržajan.
Čini se, međutim, očigledno da tradicionalne re-
ligije i sistemi verovanja nisu u stanju da pomognu
većini koja neprestano raste. Mnogi su nesposobni da
istinu iz starih učenja odvoje od iskrivljenosti i propa-
danja koje joj je dodalo vreme, a pošto nisu u stanju
da prihvate grešku, odbacuju i samu istinu. Drugima
toliko očajnički nedostaje bilo kakav poredak da se
kruto drže svakog verovanja koje im se nađe pri ruci -
sa svim manama i nedostacima - i postaju hrišćanski,
muslimanski iii komunistički fundamentalisti.17
Ima li ikakve šanse da se pojavi neki nov sistem ci-
ljeva i sredstava koji bi životima naše dece u XXI veku
podario smisao? Neki ljudi uvereni su da će na tu po-
trebu odgovoriti hrišćanstvo koje će ponovo zadobiti
staru slavu. A neki i dalje veruju da će problem haosa u
ljudskom iskustvu rešiti komunizam i da će se komu-
nistički poredak proširiti na ceo svet. U ovom trenutku
se nijedan od tih ishoda ne čini verovatnim.
Ako bi našu imaginaciju osvojiia neka nova vera,
to bi morala biti vera koja će racionalno da objasni
stvari koje znamo, stvari koje osećamo, stvari kojima
se nadamo i stvari kojih se plašimo. To bi morao biti
sistem verovanja koji će našu psihičku energiju usme-
riti ka smisaonim ciljevima i koji pruža pravila za život
u kojem tok postaje moguć.
Teško je zamisliti da takav jedan sistem verovanja,
bar do izvesnog stepena, ne bude zasnovan na onome
što je o čovečanstvu i kosmosu otkrila nauka. Bez ta-
kvog temelja, naša bi svest ostala podeljena između
verovanja i znanja. No da bi bila od prave pomoći,
nauka će morati da se transformiše. Pored različitih
specijalizovanih disciplina usmerenih na opisivanje i
kontrolisanje izolovanih aspekata stvarnosti, ona će

17 Up., na primer, Hegelov rani esej napisan 1798. ali ob-

javljen tek 110 godina kasnije: „Der Geist der Christentums und
sein Schiksal”(,,Duh hrišćanstva i njegove vere’j, u kojem se osvr-
će na materijalizacije kroz koje su prošla Hristova učenja nakon
što su ugrađena u Crkvu.
morati da razvije celovitu interpretaciju svega što je
poznato i da to dovede u vezu s čovečanstvom i njego-
vom sudbinom.
Jedan od načina da se to ostvari jeste koncept evo-
lucije.18 Sve ono što nam znači više od svega drugog
- pitanja poput: Odakle dolazimo? Kuda idemo? Koje
moći oblikuju naše živote? Šta je dobro a šta loše? Ka-
ko smo povezani jedni s drugima i sa ostatkom kosmo-
sa? Kakve su posledice naših postupaka? - može biti
na sistematičan način razmotreno u okvirima onoga
što sada znamo o evoluciji i, još i više, u kategorijama
onoga što ćemo o tome znati u budućnosti.
Očigledna kritika ovog scenarija je da nauka u ce-
lini, a posebno nauka o evoluciji, barata onim stojeste,
a ne onim što bi trebalo da bude. Vera i verovanja, na
drugoj strani, nisu ograničeni činjeničnim stanjem;
oni se bave i onim što je ispravno, što je poželjno. Ipak,
jedna od konsekvenci „evolucione vere” mogla bi biti
upravo tešnja integracija onog jeste i onog trebalo bi.
Ako bolje razumemo zašto smo takvi kakvi jesmo, ako

18 Velik broj obrazovanih ljudi i naučnika iz različitih obla-

sti izrazio je verovanje da će naučno razumevanje evolucije, koje
u obzir uzima ciljeve ljudskih bića i zakone kosmosa, pružiti
osnovu za nov sistem smisla. Up., na primer, Burhoe (1976),
Campbell (1965, 1975, 1976), Csikszentmihalyi & Massimi-
ni (1985), Csikszentmihalyi & Rathunde (1989), Teilhard de
Chardin (1965), Huxley (1942), Mead (1964), Medawar (1960)
i Waddington (1970). Na toj se veri možda može izgraditi nova
civilizacija. Ali evolucija ne garantuje napredak (Nitecki 1988).
Ljudska vrsta bi u celosti mogla biti izostavljena iz evolucionog
procesa. Da li će se to dogoditi, u velikoj meri zavisi od izbora
koje se spremamo da napravimo. A oni će verovatno biti inteli-
gentniji ukoliko shvatimo način na koji deluje evolucija.
potpunije procenimo izvore instinktivnih poriva, soci-
jalne kontrole, kulturnih izraza — švih onih elemenata
koji doprinose formiranju svesti - biće nam lakše da
svoje energije upravimo tamo kuda i treba da idu.
Na cilj vredan naših energija ukazuje i perspektiva
evolucije. Kao da nema nikakve sumnje u vezi s činje-
nicom da su se tokom više milijardi godina aktivnosti
na Zemlji pojavljivali sve složeniji oblici života, koji
su vrhunac dostigli u zakučastom ljudskom nervnom
sistemu. Cerebralni korteks je, opet, doveo do pojave
svesti, koja sada obavija Zemlju isto onako potpuno
kao i atmosferski omotač. Realnost usložnjavanja je
istovremeno nešto što ljeste i što treba da bude: ona se
dogodila - a s obzirom na usiove koji vladaju na Zemlji
i morala se dogoditi - ali se ne mora nastaviti ukoliko
mi ne želimo da se nastavi. Budućnost evolucije sada
je u našim rukama.
U proteklih nekoliko hiljada godina - što je u vre-
menu evoluciji tek delić sekunde - čovečanstvo je
ostvarilo neverovatan napredak u diferencijaciji svesti.
Razvili smo svest o tome da je ljudska rasa odvojena
od drugih oblika života. Pojedinačna Ijudska bića poi-
mamo kao odvojena jedna od drugih. Izumeli smo
apstrakciju i analizu - sposobnost odvajanja dimenzija
objekata i procesa jednih od drugih, recimo, odvajanje
brzine padanja objekta od njegove težine i mase. Upra-
vo je ta diferencijacija dovela do razvoja nauke, tehno-
logije i nečuvene moći ljudske rase da gradi i uništava
svoje okruženje.
No kompleksnost se, osim od diferencijacije, sastoji
i od integracije. Zadatak sledećih decenija i vekova biće
da realizuje tu premalo razvijenu komponentu uma.
Baš kao što smo naučili da se odvojimo od svakog
drugog pojedinca i od samog okruženja, sada treba
da naučimo da se ponovo ujedinimo s drugim bićima
oko sebe ne gubeći pritom svoju teško stečenu indivi-
dualnost. Vera u budućnost koja najviše obećava mogla
bi se zasnivati na shvatanju da je čitav kosmos sistem
koji povezuju zajednički zakoni te da nema smisla na-
metati svoje želje i snove prirodi ne uzimajući njih u
obzir. Ako spoznamo ograničenja ljudske volje, ako
prihvatimo kooperativnu ulogu, a ne ulogu vladara u
kosmosu, osetićemo olakšanje izgnanika koji se ko-
načno vraća kući. A problem smisla biće rešen samim
stapanjem svrhe pojedinca sa univerzalnim tokom.
 Optimalno iskustvo, sreća i
pozitivna psihologija

Mihalj Čiksentmihalji, američld psiholog mađarskog

porekla, jedan od osnivača pozitivne psihologije, svoju naj-
poznatiju knjigu Tok: psihologija optimalnog iskustva, napi-
sao je s ciljem da pruži smislen odgovor na jedno prastaro
pitanje, odgovor utemeljen na čvrstim saznanjima savre-
mene psihologije: Kada se Ijudi osećaju najsrećnije'i Kada
osoba oseća da vodi „dobar život”, život kvalitetan i vredan
življenja?
Pozitivna psihologija se pojavila na izmaku XX veka
(1998) u Sjedinjenim Američkim Državama, sa ambicijom
da napravi velik, presudan zaokret u tadašnjoj psihološkoj
nauci. Izgrađena je na ideji da je ljudima danas, umesto do-
minantne psihologije bede, nesreće, izopačenosti i mental-
ne bolesti, potrebna pozitivna psihologija. „Došlo je vreme
za nauku koja teži razumevanju pozitivne emocije, podiza-
nju snage i vrline i postavljanju putokaza ka pronalaženju
onoga što je Aristotel nazivao ’dobar život’”.1 Taj novi i
obećavajući pravac u psihologiji rodio se zahvaljujući en-
tuzijazmu i posvećenosti trojice naučnika (M. Selidžmena,

1 Selidžmen, Istinska sreća: ostvarivanje vašeg potencijala za

duboko zadovoljstvo uzpomoć novepozitivnepsihologije, Zavod za
udžbenike, Beograd 2012, str. 11.
M. Čiksentmihaljija i R. Faulera) i vrlo brzo od jedne heu-
ristički izazovne i privlačne ideje vodilje - da je ljudima po-
trebno ne samo da smanje svoju patnju i prestanu da budu
mentalno bolesni, nego i da dostignu kvalitetan, ispunjen
i srećan život — prerastao u snažan i uticajan naučni pravac
koji ima svoj predmet, probleme i metod.
Tu novu psihologiju zdrave, samoostvarene ličnosti
ponudila je, nekoliko decenija ranije, i humanistička psi-
hologija Abrahama Maslova, kao zamenu za „psihologije
bogalja” koja se bavila neurotičnom i infantilnom ličnošću.
Umesto psihologije oskudice, patnje, mržnje, destruktivno-
sti i sebičnosti, humanistička psihologija je ponudila ,,psi-
hologiju obilja”, izučavanje zapostavljenih problema te ,,po-
zitivnih” fenomena poput altruizma, sreće, ekstaze, smisla,
kreativnosti, ljubavi, hrabrosti, empatije. No bez obzira na
sličnosti humanističke i pozitivne psihologije, među njima
postoje i bitne razlike u pogledu važnih teorijskih i me-
todoloŠkih pitanja. Dok humanistička psihologija, u želji
da istraži „značajna pitanja” pojedinca, često svesno igno-
riše zahteve rigoroznog naučnog metoda, Čiksentmihalji,
Selidžmen i drugi predstavnici pozitivne psihologije zala-
žu se za istraživanje atraktivnih i važnih problema sreće,
uživanja, mudrosti, ekstatičkih iskustava2 i tako dalje, ali
proverenim, pouzdanim empirijskim i eksperimentalnim

2 Između Maslova i Čiksentmihaljija postoje i sličnosti u

nekim stožernim teorijskim konceptima. Iskustvo toka liči na
ono što je Maslov nazvao vrhunskim doživljajem (peak experien-
ce), ali se u bitnoj stvari razlikuje od njega. Maslov je taj doživljaj
vrhunske sreće opisao kao „osećanje ekstaze, strahopoštovanja i
zadivljenosti” koje nastaje u nekim izuzetnim situacijama (di-
van pogled na pučinu, čarobna muzika), potpuno spontano i
bez naročitog razloga i truda. Taj doživljaj ushićenja događa se
sam od sebe, poput otkrovenja ili mističnog iskustva, i ne može
se voljno izazvati. Čiksentmihalji, međutim, smatra da je isku-
metodima akademske psihologije. Za razliku od „huma-
nista”, koji su često potcenjivali konvencionalne empirijske
metode akademske psihologije i prednost davali spekula-
tivnom razmatranju psiholoških pitanja, Čiksentmihalji je
svoje teze i ideje o iskustvu toka zasnivao na činjenicama
dobijenim temeljnim istraživanjima uzorka ljudi koji izvr-
sno rade naporan i zahtevan, ali ne nužno i dobro plaćen i
prestižan posao, ali koji u tom poslu uživaju. Ti vrhunski
majstori „svog zanata” (alpinisti, umetnici, hirurzi, šahisti,
ali i obični ljudi) opisali su u intervjuima i upitnicima svo-
ja najvrednija iskustva i osećanja dok su radili ono što su
želeli, u situaciji najvećeg uživanja u svom poslu i najveće
punoće života. Ispitanici su bili iz Amerike, Koreje, Japana,
Australije, evropskih kultura i kulture Navaho indijanaca.
Na osnovu tog naučnog empirijskog istraživanja Čik-
sentmihalji je izgradio svoju teoriju optimalnog iskustva,
čiji je glavni, noseći pojam ,,tok". Iskustvo toka u osnovi
je univerzalno iskustvo, o čemu svedoče opisi veoma različi-
tih aktivnosti (planinarenje, trčanje, pisanje, sviranje) koje
obavljaju veoma različiti subjekti (po polu, uzrastu, obra-
zovanju, profesiji, konfesiji, kulturi). Čini se, dakle, da su
„optimalno iskustvo i psihološki uslovi koji ga omogućuju
jednaki svuda u svetu”, zaključuje Čiksentmihalji.
Pomalo neobična i jednostavna reč tok (flow), smatra
ovaj autor, najbolje opisuje ono izuzetno iskustvo čovekove
svesti kada on s ljubavlju obavlja delatnost koja kao da se
odvija bez napora i teče glatko. Mnogi ispitanici različitih
profesija (plesač, planinar, šahista) koji su opisivali kako
su se osećali dok su bili u vrhunskoj formi, potpuno kon-
centrisani na zadatak, koristili su slične izraze: ,,To je bilo
kao lebdenje”; „Nosio me je tok”. Jedan alpinista razvijene

stvo toka proces koji se može namerno izazvati, stvoriti, usmera-

vati i negovati, ali zahteva volju, disciplinu i ulaganje energije.
introspekcije kaže: „Napredovanje u samodisciplini veoma
je razgaljujuće. (...) To vodi ekstazi, samoispunjenju”. Plesač
opisuje svoje iskustvo: „Koncentracija je potpuna. Um vam
ne bludi, potpuno ste uvučeni u ono što radite... Energija
glatko teče. Osećate se opušteno, udobno i puni energije”.
O samozaboravu koji za sobom povlači iskustvo toka sli-
kovito svedoči šahista: „Može i krov da se sruši, ali ako vas
promaši, vi to nećete znati.”3
To nesvakidašnje iskustvo „toka”, koje Čiksentmihalji
naziva i optimalnim iskustvom, protivrečno je. Ono je, s jed-
ne strane, doživljaj lakoće, spontanog i nenapornog obavlja-
nja aktivnosti te utapanja u tok, ali, s druge strane, zahteva i
ulaganje napora i samodisciplinu. U tim dragocenim, tako
retkim trenucima kada smo svesni da imamo punu kontrolu
nad onim što činimo, „osećamo ushićenje, ogromnu radost
(...) koja nam u sećanju postaje merilo za ono što bi život
trebalo da bude. Upravo to mi podrazumevamo pod opti-
malnim iskustvom”, kaže Čiksentmihalji. Tipične mentalne
aktivnosti koje zahtevaju mentalni napor i vode uživanju u
iskustvu toka su čitanje i rešavanje problema.
Za poznavanje psihologije iskustva toka svakako je naj-
važnije sistematsko i temeljno istraživanje onih neophodnih
psiholoških preduslova čije ispunjenje može da dovede do
tog iskustva. Zato ćemo ovde razmotriti one najvažnije. Is-
kustvo toka, dakle, nastaje kada odaberemo izazovne ciljeve,
dovoljno teške, ali ostvarive, zadatke koji su zahtevni ali koje
možemo da dovršimo i koji ne prevazilaze naše sposobno-
sti. Drugo, veoma je važno da se pri obavljanju tih zadataka
potpuno koncentrišemo i svu mentalnu energiju usmerimo
na sam zadatak, pri čemu nam ništa drugo ne odvlači pa-

3 Prvobitno istraživanje toka opisano je detaljno u Csikszent-

mihalyi, M., Beyond Boredom and Anxiety, San Francisco: Jos-
seyBass 1975.
žnju i zaboravljamo na sve brige i probleme. Da bismo u
tome uspeli, taj zadatak mora imati jasna pravila i ciljeve
(osvojiti planinu, naslikati sliku, pobediti u trci) i odmah
pružitipovratnu informaciju (uspelo je, lepa je, pobeda). Je-
dan od najvažnijih preduslova toka je potpuna uključenost
u ono što radimo (apsolutna usredsređenost na delatnost,
pri čemu sve ostalo, problemi, bolovi, brige, nestaju). Taj
jedinstven blagotvoran osećaj ima čovek koji je sav uronio
u izazovnu aktivnost koja zahteva određene sposobnosti i
veštine, koja ga ispunjava („očaravajuća obuzetost”) i do-
nosi mu uiivanje (čitanje izvrsne knjige, jedrenje, pisanje
poezije). Rezultat toga je jedno od najizrazitijih obeležja
optimalnog iskustva: čovek postaje toliko uključen u ono
što radi da se ta aktivnost odvija prirodno, spontano, gotovo
automatski. Tada, ujedno, imamo i osećaj da smo gospodari
situacije, da imamo punu kontrolu nad svojim postupcima,
da sami upravljamo svojom sudbinom. Iskustvo toka dosti-
žemo onda kada smo se istinski potrudili, kad ne žalimo
napor i energiju da postignemo nešto značajno, dragoceno
i vredno tog uloženog truda. Ono je nagrada za to što smo
prevazišli sebe. Čiksentmihalji ovaj preduslov smatra toliko
bitnim da tok definiše kao posebno stanje ,,u kojem su ljudi
toliko zaokupljeni nekom aktivnošću da sve drugo kao da
gubi značaj; samo iskustvo je toliko prijatno da će oni na-
staviti s tom aktivnošću po svaku cenu, samo da bi mogli
da rade to što rade.” Nadasve, obeležje ovog iskustva, koje
je u izvesnom smislu blisko mističnom iskustvu, jeste to
da čovek tada prestaje da bude svestan sebe, da počinje da
se utapa u ono što radi i sjedinjuje se sa svojim okruženjem
a briga i&jastvo nestaje.4 Nakon iskustva toka, međutim,

4 Alpinista objašnjava kako se oseća dok se penje uz plani-

nu: „Toliko ste uključeni u ono što radite da i ne mislite o sebi
kao o nekome ko je odvojen od trenutne aktivnosti...”
osećajjastva postaje izrazitiji, puniji, bogatiji. Valja reći da
pojedinac u tim trenucima ne gubi jastvo, nego samo svest
o jastvu. Najzad, jedna od prepoznatljivih karakteristika
toka je da se tada čudesno menja subjektivni osećaj protoka
vremena (sati neosetno prolaze kao minuti, a sekunde mogu
izgledati duge kao sati).
Shvatanju suštine fenomena toka doprinelo je otkri-
će da se tok javlja kada obavljamo autoteličnu, samona-
građujuću aktivnost. Posledice te delatnosti koja je često
zahtevna i naporna tako su prijatne da ljudi uživaju da je
obavljaju isključivo zbog nje same, bez ikakve druge nagra-
de. To najbolje ilustruje izjava jednog hiruga koji za svoj
posao kaže: „Predstavlja mi toliko uživanje da bih ga radio
i kad ne bih morao.” Čak i ako se u početku obavljala iz
drugih, spoljašnjih razloga, aktivnost koja nas u potpuno-
sti ispunjava i obogaćuje kasnije postaje sama sebi svrha.5
Nagrada je, dakle, sadržana u samoj aktivnosti.6 Primarna
funkcija aktivnosti toka (igra, umetnost, sportovi), smatra
Čiksentmihalji, jeste da obezbedi prijatna, samonagrađu-
juća iskustva. Prijatne emocije koje proizvode autotelične
aktivnosti nisu luksuz prirode — to pokazuju i savremena
saznanja evolucione psihologije. Osećanja intenzivne ra-
dosti, sreće i uživanja predstavljaju jedan od mehanizama
prirodne selekcije koji se uobličio radi razvoja složene lič-

5 Ova teza o nastanku autotelične aktivnosti podseća na po-

znatu Olportovu teoriju o funkcionalnoj autonomiji motiva.
6 O tome sjajno izveštava jedan alpinista: »Draž penjanja
po stenama leži u samom penjanju po stenama; dođete na vrh
stene zadovoljni što se to završilo, ali zapravo želite da se nikad
ne završi. Razlog penjanja je penjanje, kao što je razlog poezije
pisanje; ne savlađujete ništa izuzev onog što je u vama... Smisao
toka je da neprestano teče: ne očekivanje da se stigne na vrh, ne
čekanje na neku utopiju, već ostajanje u toku. (...) Ne postoji ni-
kakav razlog za penjanje izuzev penjanja samog...”
nosti.7 „Uživanje nas motiviše da činimo stvari koje nas
guraju iz sadašnjosti u budućnost”, piše Čiksentmihalji.
Potpuna usmerenost misli, osećanja i želja ka važnom cilju
kojem se predaje, podstiče u čoveku ono što je u njemu naj-
vrednije i stvara osećanje duboke, istinske radosti. Iskustvo
toka je dobro, kaže Čiksentmihalji, jer može da učini „život
bogatijim, intenzivnijim i smisaonijim; dobro je zato što
povećava snagu i složenost jastva.”8 Tok čini ličnost integri-
sanom, celovitom, skladnom i osobenom. Jastvo se hrani,
raste, razvija i usložnjava upravo zahvaljući harmoničnom
iskustvu toka koje ga osnažuje, obogaćuje i usklađuje. Sti-
canjem tog dragocenog iskustva čovek postaje samopou-
zdaniji, samouvereniji.
Savremeni čovek živi u obezduhovljenom, desakralizo-
vanom svetu (svetu bez mitova, religije, filozofije), lišen na-
de i vere da njegova egzistencija u vaseljeni ima neki smisao.
Nesrećan, razočaran i očajan, pati od osećanja da mu život
prolazi neumitno i nepovratno, da je monoton, uzaludan i
bez ikakvog smisla. Sa užasom oseća da je usamljen, ma-
li, bezvredan stvor, „samo zaboravljena čestica što pluta u
praznini”.
Sam po sebi, život nema unapred određen opšteprihva-
ćeni smisao, što ne znači da mu ga mi ne možemo dati,
kao što nas ni činjenica da nam nije dato da letimo (rođeni
smo bez krila), ne sprečava da letimo, duhovito prime-
ćuje Čiksentmihalji. Nema autoriteta, nema nikog iznad
nas ko bi nam mogao pouzdano reći šta je naš smisao,
nego svak mora sam za sebe da pronađe svoj lični krajnji

7 Up. Csikszentmihalyi, M., & Csikszentmihalyi, I. S. (ur.),

Optimal experience: Pspchological Studies ofFloiu in Consciousness,
Cambridge University Press, New York.
8 Čiksentmihalji, M., Tok: psihologija optimalnog iskustva,
Fedon, Beograd 2017, 140.
smisao.9 „Smisao života je smisao: šta god život bio, odakle
god poticao, smisao mu daje upravo jedinstvena svrha.”1011
Cilj koji pruža smisao je onaj vrhovni, najvažniji, sveo-
buhvatni objedinjujući cilj, kojem su podređeni svi ostali
pojedinačni, manje važni ciljevi. Taj sveobuhvatni, glavni
cilj integriše sva nastojanja, osećanja, težnje, misli i dela
ličnosti u koherentu celinu i daje joj sklad i smisao. Život
ima smisla onda kada postoji krajnja svrha koja opravda-
va naša nastojanja i kada nam je iskustvo uređeno. Kao
poslednji, najviši zadatak teorija toka postavlja preobražaj
čitavog čovekovog života u jednu jedinu aktivnost toka,
koja obezbeđuje neprestanu svrhu.11 Tako se kaže Čiksent-
mihalji, čitavom jednom životu može dati smisao. „Ljudi
koji nalaze da njihov život ima smisla obično imaju ja-
san cilj koji je dovoljno izazovan da apsorbuje svu njihovu
energiju i koji može dati značenje njihovom životu.”1213 Ali
osim toga potrebna je i čvrsta namera, odlučnost da taj cilj
i ostvare. Bez odlučnosti da se cilj ostvari nema potpune
posvećenosti zadatku koji čini život smisaonim, vrednim
življenja.
Svaki pojedinac ima svoj osobeni životni cilj (filozofi
egzistencijalisti ga nazivajuprojektom}i, a psiholozi životnim

9 U ovom pogledu Čiksentmihalji se potpuno slaže sa Vik-

torom Franklom koji često upozorava da se čoveku ne može da-
ti gotov, univerzalan smisao, već svaki pojedinac za sebe mora
da otkrije vlastiti, osobeni „konkretni smisao lične egzistencije”.
Svaki pojedinac ima svoj jedinstven zadatak (Frankl, V., Psiho-
terapija i egzistencijalizam: smisao i duševno zdravlje, IP Zarko
Albulj, Beograd 2009, 48).
10 Tok:psihologija optimalnog iskustva, o. c., str. 402.
11 Isto, str. 397-
12 Isto, str. 401.
13 Autentičan projekat je onaj koji je slobodno izabran kao
izraz ličnih, intimnih želja i uverenja, a neautntičan je nametnut
stremljenjem ili životnom temomjT Zivotna tema može biti
postajanje virtuozom na violini, pilotom, istraživačem ko-
smosa i tako dalje. Šta će biti nečija životna tema ne zavisi
toliko od samih okolnosti koliko od našeg stava i tumačenja
tih okolnosti (od toga kakve zaključke iz njih izvlačimo).
Tragajući za odgovorom na večito pitanje kako doći do
istinske i održive sreće, Čiksentmihalji je pronašao niz za-
bluda o sreći koje čoveka vode na stranputicu. Sreća, dakle,
nije plod plandovanja, lenstvovanja, nije rezultat „slučaja”
ni pukog zadovoljstva u hrani, piću, zabavi, kockanju, kao
što nije ni plod spoljašnjih okolnosti (bogatstva, moći, sta-
tusa), koje nismo birali; ona je, naprotiv, plod napornog
rada na nekom vrednom dostignuću15. Zadovoljstvo čovek
može da pronađe u alkoholu, drogi i seksu, bez ikakvog na-
pora i ne usredsređujući se na ono što radi, dok je uživanje
viši stepen zadovoljstva, onog koje traži ulaganje energije,
fokusiranost i posvećenost delatnosti koju obavljamo. I, što
je najvažnije, to nas iskustvo uživanja (u Ijubavi, čitanju,
pisanju, vajanju, kuvanju, skijanju, ronjenju i sl.) čini bo-
gatijim, boljim i mudrijim.
Čiksentmihaljijeva knjiga Tok nije pisana sa namerom
da ponudi „recept za sreću” (takvih manje-više bezvred-
nih „kuvara” koji pružaju gotove recepte kako da čovek

direktno ili stvoren manipulacijom (propaganda, konformizam,

društvene norme).
14 Čiksentmihalji, M., Tok, 426.
15 Mada mnogi veruju da su bogati, moćni i zdravi srećni,
međunarodne ankete otkrivaju da je to zabluda. Novac u izve-
snoj meri doprinosti dobrom samoosećanju, ali nije garancija
sreće. Posle neke sume novca koja je dovoljna za pristojan ži-
vot, dalji porast prihoda ne doprinosi linearnom porastu sreće.
Mnogobrojna istraživanja sreće jasno pokazuje da postoji tek
niska korelacija između bogatstva i zadovoljstva životom (Se-
lidžmen., Istinska sreća, o. cj.
ekspresno i lako zgotovi sebi srećan život ima bezbroj). La-
ko je ukazati na put koji vodi smislenom životu vrednom
življenja, ali je taj život teško ostvariti jer zahteva napor,
hrabrost, samodisciplinu, upornost i uključenost. Da bi
došao do istinske sreće, čovek, poput junaka iz bajke, na
putu potrage za blagom i/ili princezom mora da se sukobi
sa strašnim zmajevima i zlim vešticama. Do toka, kao i do
svega što je vredno, dolazi se teško, s naporom. A danas
većina ljudi najradije bira najkraći put do „sreće” (tačnije,
do prizemnog zadovoljstva): preko lenstvovanja, gledanja
televizijskih serija, rijaliti programa, prejedanja, sumnjive
slave ili luksuznog života. Poenta ove dragocene i podsti-
cajne knjige mogia bi da glasi: nema brze prečice do opti-
malnog iskustva i nepatvorene sreće, ali uz postojan trud i
posvećenost sreća se može ostvariti.

Žarko Trebješanin
 Literatura

Ach, N. 1905. Uber die Willenstatigkeit und das Denkens.

Gottingen: Vandenhoeck & Ruprecht.
Adler, A. 1956. The individualpsychology ofAlfred Adler.
New York: Basic Books.
Adler, M. J. 1956. Why only adults can be educated. In
Great issues in education. Chicago: Great Books Foun-
dation.
Ainsworth, M. D. S., Bell, S. M., & Stayton, D. ]. 1971.
Individual differences in strange-situation behavior of
one-year-olds. In H. R. Schaffer, ed., The origins ofhu-
man social relations. London: Academic Press.
Ainsworth, M., Blehar, M., Waters, E., & Wall, S. 1978.
Patterns ofattachment. Hillsdale, N.J.: Erlbaum.
Alexander, R. D. 1974. The evolution of social behavior.
AnnualReviev ofEcology and Systematics 5:325-383.
- 1979. Evolution and culture. In N. A. Chagnon & W.
Irons, eds., Evolutionary biology and human social behav-
ior: An anthropologicalperspective (pp. 59—78). North
Scituate, Mass.: Duxbury Press.
— 1987. The biology ofmoralsystems. New York: Aldine de
Guyter.
Allison, M. T., & Duncan, M. C. 1988. Women, work,
and flow. In M. Csikszentmihalyi & I. S. Csikszent-
 mihalyi, eds., Optimal experience: Studies offlow in
consciousness (pp. 118-137). New York: Cambridge
University Press.
Allport, G. W. 1955. Becoming: Basic considerations for a
psychology ofpersonality. New Haven: Yale University
Press.
Altmann, J. 1980. Baboon mothers and infants. Cambridge:
Harvard University Press.
Altmann, S. A., & Altmann, J. 1970. Baboon ecology: Af
rican field research. Chicago: University of Chicago
Press.
Alvarez, A. 1973. The savage god. NewYork: Bantam.
Amabile, T. M. 1983. The socialpsychology of creativity.
New York: Springer Verlag.
Andreasen, N. C. 1987. Creativity and mental illness: Prev-
alence rates in writers and their first-degree relatives.
American Journal ofPsychiatry 144(10): 1288—1292.
Andrews, F. M., & Withey, S. B. 1976. Social indicators of
well-being. New York: Plenum.
Angyal, A. 1941. Foundations for a science ofpersonality.
Cambridge: Harvard University Press.
— 1965. Neurosis and treatment: A holistic theory. New
York: Wiley,
Aquinas, T. (1985). Summa theologica. Aquinas Summa: An
introduction and interpretation (by E. J. Gratsch). New
York: Alba House.
Archimedes Foundation. 1988. Directory ofhuman happi-
ness and well-being. Toronto.
Arendt, H. 1958. The human condition. Chicago: Univer-
sity of Chicago Press.
— 1963. Eichmann in Jerusalem. New York: Viking Press.
Argyle, M. 1987. The psychology of happiness. London:
Methuen.
Aries, P., & Duby, G., gen. eds. 1987. A history ofprivate
life. Cambridge, Mass.: Belknap Press.
Aristotle. (1980). Nicomachean Ethics. Book 1; book 3,
chapter 11; book 7; book 7, chapter 11; book 9, chap-
ters 9, 10. In Aristotle's Nicomachean Ethics, commen-
tary and analysis by F. H. Eterovich. Washington, D.C.:
University Press of America.
Arnheim, R. 1954. Art and visualperception: A pspchol-
ogy ofthe creative eye. Berkeley: University of California
Press.
— 1971. Entropy and art. Berkeley: University of Califor-
nia Press.
— 1982. The power of the center. Berkeley: University of
California Press.
Arnold, E. V. 1911 (1971). Roman Stoicism. New York:
Books for Libraries Press.
Atkinson, R. C., & Shiffrin, R. M. 1968. Human memo-
ry: A proposed system and its control processes. In K.
Spence &J. Spence, eds., Thepsychology oflearning and
motivation, vol. 2. New York: Academic Press.
Baldridge, L. 1987. Letitia Baldridge’s iomplete guide to a
great social life. New York: Rawson Assocs.
Bandura, A. 1982. Self efficacy mechanisms in human
agency. American Psychologist 37:122-147.
Bateson, G. 1978. The birth of a double bind. In M. Berger,
ed., Beyond the double bind (p. 53). New York: Brunner/
Mazel.
Baumgarten, A. 1735 (1936). Reflections on poetry. In B.
Croce, ed., Aesthetica. Bari: Laterza.
Baumrind, D. 1977. Socialization determinants of personal
agency. Paper presented at biennial meeting of the Soci-
ety for Research in Child Development, New Orleans.
Beattie, O., & Csikszentmihalyi, M. 1981. On the social-
ization influence ofbooks. ChildPsychology andHuman
DevelopmentA (1):3—18.
Beck, A. T. 1976. Cognitive therapy and emotionaldisorders.
New York: International Universities Press.
Bee H. L. 1987. The journey ofadulthood. NewYork: Mac-
millan.
Behanan, K. T. 1937. Yoga: A scientific evaluation. New
York: Macmillan.
Bell, D. 1976. The cultural contradictions of capitalism. New
York: Basic Books.
Bellah R. N. 1975. The broken covenant: American civil re-
ligion in a time oftrial. New York: Seabury Press.
Benedict, R. 1934. Patterns ofculture. Boston: Houghton
Mifflin.
Berdyaev, N. 1952. The beginning and the end. London:
Geoffrey Bles.
Berger, P. L, & Luckmann T. 1967- The social construction
ofreality. Garden City, N.Y.: Anchor Books.
Bergler, E. 1970. The psychology ofgambling. New York:
International Universities Press.
Berlyne, D. E. 1960. Conflict, arousal, and curiosity. New
York: McGraw-Hill.
Berman Marshall Howard. 1982. All that is solid melts into
air. New York: Simon & Schuster.
Berman, Morris. 1988. The two faces of creativity. In J.
Brockman, ed., The reality club (pp. 9—38). New York:
Lynx Books.
Bettelheim B. 1943. Individual and mass behavior in ex-
treme situations. Journal ofAbnormal and Social Psychol-
ogy 38:417-452.
Binet, A. 1890. La concurrence des etats psychologiques.
Revue Philosophique de la France et de l'Etranger 24:138—
155.
Blom, F. 1932. The Maya ball-game. In M. Ries, ed., Mid-
dle American Research Series, I. New Orleans: Tulane
University Press.
Bloom A. 1987. The closing of the American mind. New
York: Simon & Schuster.
Blumberg S. H., & Izard, C. E. 1985. Affective and cogni-
tive characteristics of depression in 10- and ll-year-old
 children. Journal of Personality and Social Psychology
49:194-202.
Boring, E. G. 1953. A history of introspection. Psychologi-
calBulletin 50(3):169—189.
Boswell, J. 1964. Life of Samuel Johnson. New York:
McGraw.
Bourguignon, E. 1979. Psychological anthropologj. New
York: Holt, Rinehart & Winston.
Bowen E. S. (pseud, of Laura Bohannan). 1954. Return to
laughter. New York: Harper & Bros.
Bowen, M. 1978. Family therapy in clinicalpractice. New
York: Aronson.
Bowlby, J. 1969. Attachment and loss. Vol. 1: Attachment.
New York: Basic Books.
Boyd, R., & Richerson P. J. 1985. Culture and the evolu-
tionary process. Chicago: University of Chicago Press.
Bradburn, N. 1969. The structure ofpsychological well-being.
Chicago: Aldine.
Brandwein, R. A. 1977. After divorce: A focus on single
parent families. Urban andSocial Change Review 10:21—
25.
Braudel, F. 1981. The structures ofeveryday life. Vol. 2: Civ-
ilization and capitalism, 15th—18th century. New York:
Harper & Row.
Bronfenbrenner, U. 1970. Two worlds of childhood. New
York: Russell Sage.
Brown, N. O. 1959. Life against death. Middletown, Conn.:
Wesleyan University Press.
Buhler, C. 1930. Die geistige Enwicklung des Kindes. Jena:
G. Fischer.
Burhoe, R. W. 1976. The source of civilization in the nat-
ural selection of coadapted information in genes and
cultures. Zygon 11(3):263—303.
— 1982. Pleasure and reason as adaptations to nature's re-
quirements. Zygon 17 (2): 113—131.
Burney, C. 1952. Solitary confinement. London: Mac-
millan.
Caillois, R. 1958. Les jeux et les hommes. Paris: Gallimard.
Calvin, W. H. 1986. The river that flows uphill: A jour-
neyfrom the big bang to the big brain. New York: Mac-
millan.
Campbell, A. P. 1972. Aspiration, satisfaction, and fulfill-
ment. In A. P. Campbell & P. E. Converse, eds., The
human meaning ofsocial change (pp. 441—466). New
York: Russell Sage.
Campbell, A. P., Converse, P. E., & Rodgers, W. L. 1976.
The quality ofAmerican life. New York: Russell Sage.
Campbell, D. T. 1965. Variation and selective retention
in socio-cultural evolution. In H. R. Barringer, G. I.
Blankston, & R. W. Monk, eds., Social change in devel-
opingareas (pp. 19—42). Cambridge: Schenkman.
- 1975. On the conflicts between biological and social
evolution and between psychology and moral tradition.
American Psychologist 30:1103—1125.
- 1976. Evolutionary epistemology. In D. A. Schlipp, ed.,
The library of'livingphilosophers (pp. 413—463). LaSalle,
111.: Open Court.
Carli, M. 1986. Selezione psicologica e qualita dell’espe-
rienza. In F. Massimini & P. Inghilleri, eds., L’esperien-
za cpuotidiana (pp. 285-304). Milan: Franco Angeli.
Carpenter, E. 1970. They became what they beheld. New
York: Ballantine.
- 1973. Eskimo realities. New York: Holt.
Carrington, P. 1977. Freedom in meditation. New York:
Doubleday Anchor.
Carson, J. 1965. ColonialVirginians atplay. Williamsburg,
Va.: Colonial Williamsburg, Inc.
Carver, J. 1796. Travels through the interior pans ofNorth
America. Philadelphia.
Castaneda, C. 1971. A separate reality. New York: Simon
& Schuster.
- 1974. Tales ofpower. New York: Simon & Schuster.
Chagnon, N. 1979. Mate competition, favoring close kin,
and village fissioning among the Yanomamo Indians.
In N. A. Chagnon & W. Irons, eds., Evolutionary bi-
ology and human social behavior (pp. 86—132). North
Scituate, Mass.: Duxbury Press.
Cheng, N. 1987. Life and death in Shanghai. New York:
Grove Press.
Chicago Tribune. 24 September 1987.
Chicago Tribune. 18 October 1987.
Clark, A. 1919. The workinglife ofwomen in the seventeenth
century. London.
Clausen, J. A., ed. 1968. Socialization and society. Boston:
Little, Brown.
Cohler, B. J. 1982. Personal narrative and the life course.
In P. B. Bates & O. G. Brim, eds., Life span development
and behavior, vol. 4. New York: Academic Press.
Collingwood, R. G. 1938: The principles of art. London:
Oxford University Press.
Conrad, P. 1982. Television: The medium and its manners.
Boston: Routledge & Kegan.
Cooley, C. H. 1902. Human nature and the social order.
New York: Charles Scribner’s Sons.
Cooper, D. 1970. The death ofthefamily. New York: Pan-
theon.
Cousins, N. 1979. Anatomy ofan illness asperceived by the
patient. New York: Norton.
Crandall, J. E. 1984. Social interest as a moderator of
life stress. Journal of Personality and Social Psychology
47:164-174.
Crandall, M. 1983. On walking without touching the
ground: “Play” in the Inner Chapters of the Chuang-Tzu.
 In V. H. Muir, ed., Experimental essays on Chuang-Tzu
(pp. 101—123). Honolulu: University of Hawaii Press.
Crealock, W. I. B. 1951. Vagabonding under rzzz7 New York:
David McKay.
Croce, B. 1902 (1909). Aesthetics. NewYork: Macmillan.
— 1962. History as the story ofliberty. London: Allen &
Unwin.
Crook, J. H. 1980. The evolution ofhuman consciousness.
New York: Oxford University Press.
Csikszentmihalyi, I. 1986. II flusso di coscienza in un con-
testo storico: 11 caso dei gesuiti. In F. Massimini & P.
Inghilleri, eds., L’esperienza quotidiana (pp. 181-196).
Milan: Franco Angeli.
— 1988. Flow in a historical context: The case of the Jesu-
its. In M. Csikszentmihalyi & I. S. Csikszentmihalyi,
eds., Optimal experience: Psychological studies offlow
in consciousness (pp. 232—248). New York: Cambridge
University Press.
Csikszentmihalyi, M. 1965: Artistic problems and their so-
lution: An exploration of creativity in the arts. Unpub-
lished doctoral dissertation, University of Chicago.
— 1968. A cross-cultural comparison of some structural
characteristics of group drinking. Human Development
11:201-216.
— 1969. The Americanization of rock climbing. University
ofChicago Magazine 61 (6): 20—27.
— 1970. Sociological implications in the thought of Teil-
hard de Chardin. Zygon 5 (2): 130-147.
— 1973. Socio-cultural speciation and human aggression.
Zygon 8(2):961-112.
— 1975. Beyond boredom and anxiety. San Francisco:
Jossey-Bass.
— 1978. Attention and the wholistic approach to behavior.
In K. S. Pope & J. L. Singer, eds., The stream of con-
sciousness (pp. 335-358). New York: Plenum.
— 1981a. Leisure and socialization. Social Forces 60:332—
340.
— 1981b. Some paradoxes in the definition of play. In A.
Cheska, ed., Play as context (pp. 14-26). NewYork: Lei-
sure Press.
— 1982a. Towards a psychology of optimal experience. In
L. Wheeler, ed., Review ofpersonality andsocialpsychol-
ogy, v°l- Beverly Hills, Calif.: Sage.
— 1982b. Learning, flow, and happiness. In R. Gross, ed.,
Invitation to life-long learning (pp. 167-187). New York:
Fowlett.
— 1985a. Emergent motivation and the evolution of the
self. In D. Kleiber & M. H. Maehr, eds., Motivation in
adulthood (pp. 93—113). Greenwich, Conn.: JAI Press.
— 19856. Reflections on enjoyment. Perspectives in Biology
andMedicine 28 (4): 469-497.
— 1987 The flow experience. In M. Eliade, ed., The en-
cyclopedia ofreligion, vol. 5 (pp. 361-363). New York:
Macmillan.
— 1988. The ways of genes and memes. Reality Club Re-
view 1 (1): 107-128.
— 1989. Consciousness for the 21st century. Paper pre-
sented at the ELCA Meeting, Year 2000 and Beyond,
March 30-April 2, St. Charles, Illinois.
Csikszentmihalyi, M., & Beattie, O. 1979. Life themes: A
theoretical and empirical exploration of their origins
and effects. Journal of Humanistic Psychology 19:45—
63.
Csikszentmihalyi, M., & Csikszentmihalyi, I. S., eds.
1988. Optimalexperience: Psychologicalstudies offlow in
consciousness. New York: Cambridge University Press.
Csikszentmihalyi, M., & Getzels, J. W. 1989. Creativity
and problem finding. In F. H. Farley & R. W. Neper-
ud, eds., Thefoundations ofaesthetics (pp. 91—116). New
York: Praeger.
Csikszentmihalyi, M., Getzels, J. W., & Kahn, S. 1984.
Talent and achievement: A longitudinal study of artists.
A report to the Spencer Foundation and to the Mac
Arthur Foundation. Chicago: University of Chicago.
Csikszentmihalyi, M., & Graef, R. 1979. Flow and the
quality ofexperience in everyday life. Unpublished manu-
script, University of Chicago.
- 1980. The experience of freedom in daily life. American
Journal of Community Psychology 8:401—414.
Csikszentmihalyi, M., & Kubey, R. 1981. Television and
the rest of life. Public Opinion Quarterly 45:317-328.
Csikszentmihalyi, M., & Larson, R. 1978. Intrinsic rewards
in school crime. Crime and Delinquency 24:322—335.
- 1984. Being adolescent: Conflict andgrowth in the teenage
years. New York: Basic Books.
— 1987. Validity and reliability of the Experience-Sam-
pling Method. Journal of Nervous and Mental Disease
175(9):526-536.
Csikszentmihalyi, M., Larson, R., & Prescott, S. 1977. The
ecology of adolescent activity and experience. Journal of
Youth and Adolescence 6:281—294.
Csikszentmihalyi, M., & LeFevre, J. 1987. The experience
of work and leisure. Third Canadian Leisure Research
Conference, Halifax, N.S., May 22—25.
— 1989. Optimal experience in work and leisure. Journal
ofPersonality and SocialPsychology 56(5):815—822.
Csikszentmihalyi, M., & Massimini, F. 1985. On the psy-
chological selection of bio-cultural information. New
Ideas in Psychology 3 (2): 115—138.
Csikszentmihalyi, M., & Nakamura, J. 1989. The dynam-
ics of intrinsic motivation. In R. Ames & C. Ames, eds.,
Handbook of motivation theory and research, vol. 3 (pp.
45-71). New York: Academic Press.
Csikszentmihalyi, M., & Rathunde, K. 1989. The psychol-
ogy of wisdom: An evolutionary interpretation. In R.
 J. Sternberg, ed., Thepsychology ofivisdom. New York:
Cambridge University Press.
Csikszentmihalyi, M., & Robinson, R. In press. The art of
seeing. Malibu, Calif: J. P. Getty Press.
Csikszentmihalyi, M., & Rochberg-Halton, E. 1981. The
meaning of things: Domestic symbols and the self. New
York: Cambridge University Press.
Culin, S. 1906. Games of North American Indians. 24th
AnnualReport. Washington, D.C.: Bureau of American
Ethnology.
Cushing, F. H. 1896. Outlines of Zuni creation myths.
13th Annual Report. Washington, D.C.: Bureau of
American Ethnology.
Dalby, L. C. 1983. Geisha. Berkeley: University of Cali-
fornia Press.
Damon, W., & Hart, D. 1982. The development of self un-
derstanding from infancy through adolescence. Child
Development 53:831—857.
Dante, A. (1965). The divine comedy. Trans. G. L. Bicker-
stein. Cambridge: Harvard University Press.
David, F. N. 1962. Games, gods, and gambling. New York:
Hafner.
Davis, J. A. 1959- A formal interpretation of the theory of
relative deprivation. Sociometry 22:280-296.
Dawkins, R. 1976. The selfish gene. New York: Oxford Uni-
versity Press.
de Charms, R. 1968. Personal causation: The internal af
fective determinants of behavior. New York: Academic
Press.
Deci, E. L., &. Ryan, R. M. 1985. Intrinsic motivation and
self determination in human behavior. New York: Ple-
num Press.
Delle Fave, A., & Massimini, F. 1988. Modernization and
the changing contexts of flow in work and leisure. In
M. Csikszentmihalyi & I. S. Csikszentmihalyi, eds.,
 Optimal experience: Studies offlow in consciousness (pp.
193—213). New York: Cambridge University Press.
De Roberty, E. 1878. La sociologie. Paris.
de Santillana, G. 1961 (1970). The origins of scientific
thought. Chicago: University of Chicago Press.
Devereux E. 1970. Socialization in cross-cultural perspec-
tive: Comparative study of England, Germany, and the
United States. In R. Hill & R. Konig, eds. Families in
East and, West: Socialization process and kinship ties (pp.
72—106). Paris: Mouton.
Diener, E. 1979. Deindividuation: The absence of self
awareness and self regulation in group members. In P.
Paulus, ed., Thepsychology ofgroup influence. Hillsdale,
N.J.: Erlbaum.
— 1979. Deindividuation, self awareness, and disinhi-
bition. Journal of Personality and Social Psychology
37:1160-1171.
Diener, E., Horwitz, J., & Emmons, R. A. 1985. Hap-
piness of the very wealthy. Social Indicators Research
16:263-274.
Dobzhansky, T. 1962. Mankind evolving: The evolution of
the human species. New Haven: Yale University Press.
— 1967. The biology ofultimate concern. New York: New
American Library.
Draghicesco, D. 1906. Du role de l’individu dans le deter-
minisme social. Paris.
Dulles, F. R. 1965. A history ofrecreation: America learns to
play. 2d ed. Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hall.
Diirkheim, E. 1897 (1951). Suicide. New York: Free Press.
— 1912 (1967). The elementary forms ofreligious life. New
York: Free Press.
Easterlin, R. A. 1974. Does economic growth improve the
human lot? Some empirical evidence. In P. A. David
& M. Abramovitz, eds., Nations and households in eco-
nomic growth. New York: Academic Press.
Eckblad, G. 1981. Scheme theory: A conceptual frametuork
for cognitive-motivational processes. London: Academic
Press.
Ekman, P. 1972. Universals and cultural differences in
facial expressions of emotions. In Current theory in re-
search on motivation, Nebraska symposium on motivation,
vol. 19 (pp. 207-283). Lincoln: University of Nebraska
Press.
Eliade, M. 1969. Yoga: Immortality andfreedom. Princeton:
Princeton University Press.
Emde, R. 1980. Toward a psychoanalytic theory of affect.
In S. Greenspan & E. Pollack, eds., The course oflife.
Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office.
Encyclopaedia Britannica. 1985. 15thed. Chicago: Encyclo-
paedia Britannica, Inc.
Erikson, E. H. 1950. Childhood andsociety. New York: W.
W. Norton.
- 1958. Young man Luther. New York: W. W. Norton.
— 1969. Gandhi’s truth: On the origins ofmilitant nonvio-
lence. New York: W. W. Norton.
Evans-Pritchard, E. E. 1940 (1978). The Nuer. New York:
Oxford University Press.
Eysenck, M. W. 1982. Attention and arousal. Berlin:
Springer Verlag.
Ferenczi, S. 1950. Sunday neuroses. In S. Ferenczi, ed.,
Further contributions to the theory and technique ofpsy-
choanalysis (pp. 174-177). London: Hogarth Press.
Fine, R. 1956. Chess and chess masters. Psvchoanalvsis
3:7-77.
Fiore, G. 1973. Antonio Gramsci: Life ofa revolutionary.
New York: Schocken Books.
Fisher, A. L. 1969. The essential ivritings ofMerleau-Ponty.
New York: Harcourt Brace.
Fortune, R. F. 1932 (1963). Sorcerers ofDobu. New York:
Dutton.
Fox, V. 1977. Is adolescence a phenomenon of modern
times? Journal ofPsychiatry 1:271—290.
Frankl, V. 1963. Man’s search for meaning. New York:
Washington Square.
— 1978. The unheard cry for meaning. New York: Simon
& Schuster.
Freeman, M. 1989. Paul Ricoeur on interpretation: The
model of the text and the idea of development: Human
Development 28:295—312.
Freeman, M., Larson, R., & Csikszentmihalyi, M. 1986.
Immediate experience and its recollection. Merrill
Palmer Quarterly 32(2): 167—185.
Freeman, M., & Robinson, R. E. In press. The develop-
ment within: An alternative approach to the study of
lives. New Ideas in Psychology.
Freud, S. 1921. Massenpsychologie und Ich-Analyse. Vi-
enna Gesammelte Schriften 6:261.
— 1930 (1961). Civilization and its discontents. New York:
Norton.
Frijda, N. H. 1986. The emotions. New York: Cambridge
University Press.
Gallup, G. H. 1976. Human needs and satisfactions: A
global survey. Public Opinion Quarterly 40:459—467.
Gardner, H. 1983. Frames of mind. New York: Basic
Books.
Garrett, H. E. 1941. Great experiments in psychology. Bos-
ton: Apple ton Century Crofts.
Gedo, M. M., ed. 1986—1988. Psychoanalyticperspectives on
art. Vol. 1, 1986; vol. 2, 1987; vol. 3, 1988. Hillsdale,
N.J.: Analytic Press.
Geertz, C. 1973. The interpretation ofculture. New York:
Basic Books.
Gendlin, E. T. 1962. Experiencingand the creation ofmean-
ing. Glencoe: Free Press.
— 1981. Focusing. New York: Bantam.
General Social Survey. 1989 (March). Chicago: National
Opinion Research Center.
Gergen, K., & Gergen, M. 1983. Narrative of the self. In T.
Sarbin & K. Scheibe, eds., Studies in social identity (pp.
254—273). New York: Praeger.
— 1984. The social construction of narrative accounts. In
K. Gergen & M. Gergen, eds., HistoricaL socialpsychol-
ogy (pp. 173—189). Hillsdale, N.J.: Erlbaum.
Getzels, ]. W., & Csikszentmihalyi, M. 1965. Creative
thinking in art students: The process of discovery. HEW
Cooperative Research Report S-080, University of Chi-
cago.
— 1976. The creative vision: A longitudinalstudy ofproblem
finding in art. New York: Wiley Interscience.
Gilpin, L. 1948. Temples in Yucatan. New York: Hastings
House.
Gladwin, T. 1970. East is a big bird: Navigation and logic on
Puluat atoll. Cambridge: Harvard University Press.
Glick, P. G. 1979. Children of divorced parents in demo-
graphic perspective. Journal ofSocialIssues 35:170—182.
Goertzel, V., G Goertzel, M. G. 1962. Cradles ofeminence.
Boston: Little, Brown.
Goffman, E. 1969. Strategic interaction. Philadelphia: Uni-
versity of Pennsylvania Press.
- 1974. Frame analysis: An essay on the organization ofex-
perience. New York: Harper & Row.
Gombrich, E. H. 1954. Psychoanalysis and the history of
art. International Journal ofPsychoanalysis 35:1-11.
- 1979. The sense oforder. Ithaca, N.Y.: Cornell University
Press.
Gouldner, A. W. 1968. The sociologist as partisan: Sociology
and the welfare state. American SociologistY.\IP)—WE>.
Graef, R. 1978. An analysis oftheperson by situation inter-
action through repeated measures. Unpublished doctoral
dissertation, University of Chicago.
Graef, R„ Csikszentmihalyi, M„ & Giannino, S. M. 1983.
Measuring intrinsic motivation in everyday life. Leisure
Studies 2:155-168.
Graef, R„ McManama Gianinno, S„ & Csikszentmihalyi,
M. 1981. Energy consumption in leisure and perceived
happiness. In J. D. Clayton et al„ eds., Consumers and
energy conservation. New York: Praeger.
Graves, R. 1960. The whitegoddess: A historicalgrammar of
poetic myth. New York: Vintage Books.
Griessman, B. E. 1987. The achievementfactors. NewYork:
Dodd, Mead.
Groos, K. 1901. Theplay ofman. New York: Appleton.
Gross, R„ ed. 1982. Invitation to life-long learning. New
York: Fowlett.
Group for the Advancement of Psychiatry. 1958 (August).
Thepsychiatrist’s interest in leisure-time activities. Report
39, New York.
Gussen, J. 1967. The psychodynamics of leisure. In P. A.
Martin, ed„ Leisure and mental health: A psychiatric
viewpoint (pp. 51-169). Washington, D.C.: American
Psychiatric Association.
Habakuk, H. J. 1955. Family structure and economic
change in nineteenth century Europe. Journal of Eco-
nomic History 15 (January): 142.
Hadas N. 1960 (1972). Humanism: The Greek idealand its
survival G\o\jccster, Mass.: C. P. Smith.
Hamilton, J. A. 1976. Attention and intrinsic rewards in
the control of psychophysiological states. Psychotherapy
and Psychosomatics 27:54-61.
— 1981. Attention, personality, and self regulation of
mood: Absorbing interest and boredom. In B. A. Ma-
her, ed„ Progress in Experimental Personality Research
10:282-315.
Hamilton, J. A„ Haier, R. J„ & Buchsbaum, M. S. 1984.
Intrinsic enjoyment and boredom coping scales: Vali-
 dation with personality evoked potential and atten-
tional measures. Personality and Individual Differences
5(2):183—193.
Hamilton, J. A„ Holcomb, H. H„ & De la Pena, A. 1977.
Selective attention and eye movements while viewing
reversible figures. Perceptual and Motor Skills 44:639—
644.
Hamilton, M. 1982. Symptoms and assessment of depres-
sion. In E. S. Paykel, ed„ Handbook ofaffective disorders.
New York: Guilford Press.
Hamilton, W. D. 1964. The genetical evolution of social
behavior: Parts 1 and 2. Journal of Theoretical Biology
7:1-52.
Harrow, M„ Grinker, R. R„ Holzman, P. S„ & Kayton, L.
1977. Anhedonia and schizophrenia. American Journal
ofPsychiatry 134:794—797.
Harrow, M„ Tucker, G. J„ Hanover, N. H„ & Shield, P.
1972. Stimulus overinclusion in schizophrenic disor-
ders. Archives ofGeneralPsychiatry 27:40—45.
Hasher, L„ & Zacks, R. T. 1979. Automatic and effortful
processes in memory. Journal of Experimental Psychol-
ogy: General 108:356-388.
Hauser, A. 1951. The social history of art. New York:
Knopf.
Hebb, D. O. 1955. Drive and the CNS. Psychological Re-
view (July) 243-252.
Hegel, G. F. 1798 (1974). Lectures on the philosophy ofre-
ligion, together with a work on the proofs ofthe existence
of God. Trans. E. B. Speirs. New York: Humanities
Press.
Heidegger, M. 1962. Being and time. London: SCM Press.
- 1967. What is a thing? Chicago: Regnery.
Henry, J. 1965. Culture against man. New York: Vintage.
Hetherington, E. M. 1979. Divorce: A child’s perspective.
American Psychologist 34:851—858.
Hilgard, E. 1980. The trilogy of mind: Cognition, affec-
tion, and conation. Journal ofthe History ofthe Behav-
ioral Sciences, 16:107—117.
Hiscock, E. C. 1968. Atlantic cruise in Wanderer III. Lon-
don: Oxford University Press.
Hoffman, J. E., Nelson, B., & Houck, M. R. 1983. The
role of attentional resources in automatic detection.
Cognitive Psychology 51:379—410.
Hoffman, L. 1981. Foundations offamily therapy: A con-
ceptual framework for systems change. New York: Basic
Books.
Holmes, T. H., & Rahe, R. H. 1967. The social read-
justment rating scale. Journal of Psychometric Research
11:213-218.
Howell, M. C. 1986. Women, production, andpatriarchy
in late medieval cities. Chicago: University of Chicago
Press.
Huizinga, J. 1939 (1970). Homo ludens: A study ofthe play
element in culture. New York: Harper & Row.
— 1954. The waning ofthe Middle Ages. Garden City, N.Y.:
Doubleday.
Husserl, E. 1962. Ideas: General introduction to purephe-
nomenology. New York: Collier.
Huxley, J. S. 1942. Evolution: The modern synthesis. Lon-
don: Allen and Unwin.
Izard, C. E., Kagan, J., & Zajonc, R. B. 1984. Emotions,
cognition, and behavior. New York: Cambridge Univer-
sity Press.
Jackson, D. D. 1957. The question of family homeostasis.
Psychiatric Quarterly SupplementMIM-SM
James, W. 1890. Principles ofpsychology: Vol. 1. New York:
Henry Holt.
Jaspers, K. 1923. Psychopathologie generale. 3d ed. Paris.
— 1955- Reason andExistenz New York: Noonday.
Jaynes, J. 1977. The origin ofconsciousness in the breakdoum
ofthe bicameral mind. Boston: Houghton Mifflin.
Johnson, R. 1988. Thinking yourself into a win. American
Visions 3:6—10.
Johnson, Samuel. 1958. Works ofSamuelJohnson. NewHa-
ven: Yale University Press.
Johnson, Skuli. 1930. Pioneers offreedom: An account ofthe
Icelanders andthe Icelandicfree state, 879—1262. Boston:
Stratford Co.
Johnston, L., Bachman, J., & O’Malley, P. 1981. Student
drug use in America. Washington, D.C.: U.S. Depart-
ment of Health and Human Services, National Institute
of Drug Abuse.
Jones, E. 1931. The problem of Paul Morphy. Intenational
Journal ofPsychoanalysis 12:1—23.
Jung, C. G. 1928 (1960). On psychic energy. In C. G.Jung,
Collected works, vol. 8. Princeton: Princeton University
Press.
- 1933 (1961). Modern man in search ofa souTN&vr York:
Harcourt Brace Jovanovich.
Kahneman, D. 1973. Attention and ejfort. Englewood
Cliffs, N.J.: Prentice-Hall.
Kant, I. 1781 (1969). Critique ofpure reason. Trans. N.
Smith. New York: St. Martin’s.
Kaplan, B. 1983. A trio of trials. In R. M. Lerner, ed.,
Developmental psychology: Historical and philosophical
perspectives. Hillsdale, N.J.: Erlbaum.
Kelly, J. R. 1982. Leisure. Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-
Hall.
Keyes, R. 1985. Chancing it: Why we take risks. Boston:
Little, Brown.
Kiell, N. 1969. The universal experience ofadolescence. Lon-
don: University of London Press.
Kierkegaard, S. 1944. The concept of dread. Princeton:
Princeton University Press.
— 1954. Fear and trembling, and the sickness unto death.
Garden City, N.Y.: Doubleday.
Klausner, S. Z. 1965. The quest for self control. NewYork:
Free Press.
Kobasa, S. C., Maddi, S. R., & Kahn, S. 1982. Hardiness
and health: A prospective study. Journal of Personality
and Social Psychology 42:168—177.
Koch, K. 1970. Wishes, lies, and dreams: Teaching children
to writepoetry. New York: Chelsea House.
— 1977. I never told anybody: Teaching poetry writing in a
nursing home. New York: Random House.
Kohak, E. 1978. Idea & experience: EdmundHusserl’sproj-
ect ofphenomenology. Chicago: University of Chicago
Press.
Kohl, J. G. 1860. Kitchi-Gami: Wanderings roundLake Su-
perior. London.
Kohlberg, L. 1984. Thepsychology ofmoral development: Es-
says on moraldevelopment, vol. 2. San Francisco: Harper
& Row.
Kolakowski, L. 1987. Husserl and the search for certitude.
Chicago: University of Chicago Press.
Kubey, R., Csikszentmihalyi, M. In press. Television and
the quality oflife. Hillsdale, N.J.: Erlbaum.
Kuhn, T. S. 1962. The structure of scientific revolutions.
Chicago: University of Chicago Press.
Kusyszyn, I. 1977. How gambling saved me from a mis-
spent sabbatical. Journal of Humanistic Psychology
17:19-25.
La Berge, S. 1985. Lucid dreaming: The power of being
awake and aware ofyour dreams. Los Angeles: Jeremy
Tarcher.
Laing, R. D. 1960. The divided self. London: Tavistock.
— 1961. The selfand others. London: Tavistock.
Larson, R. 1985. Emotional scenarios in the writing pro-
cess: An examination of young writers’ affective experi-
 ences. In M. Rose, ed., When a writer cant write (pp.
19—42). New York: Guilford Press.
- 1988. Flow and writing. In M. Csikszentmihalyi & I. S.
Csikszentmihalyi, eds., Optimal experience: Psychological
studies offlow in consciousness (pp. 150—171). New York:
Cambridge University Press.
Larson, R., & Csikszentmihalyi, M. 1978. Experiential
correlates of solitude in adolescence. Journal ofPerson-
ality 46(4)-.677-693.
- 1980. The significance of time alone in adolescents’ de-
velopment.
Journal ofAdolescentMedicine 2 (6):33-40.
- 1983. The Experience Sampling Method. In H. T. Reis,
ed., Naturalistic approaches to studping social interaction
(New Directions for Methodology ofSocial and Behavioral
Science, No. 15). San Francisco: Jossey-Bass.
Larson, R., Csikszentmihalyi, M., & Graef, R. 1980. Mood
variability and the psychosocial adjuscment of adoles-
cents. Journal ofYouth andAdolescence 9:469-490.
Larson, R., & Kubey, R. 1983. Television and music:
Contrasting media in adolescent life. Youth and Society
15:13-31.
Larson, R., Mannell, R., & Zuzanek, J. 1986. Daily well-
being of older adults with family and friends. Psychology
andAging 1(2): 117-126.
Laski, M. 1962. Ecstasy: A study ofsome secular and religious
experiences. Bloomington: Indiana University Press.
Laszlo, E. 1970. System, structure and experience. NewYork:
Gordon & Breach.
Lazarus, R. S., & Folkman, S. 1984. Stress, appraisal, and
coping. NewYork: Springer.
Le Bon, G. 1895 (1960). The crowd. New York: Viking.
Lecourt, D. 1977. Proletarian science. London: New Left
Books.
Lee, R. B. 1975. What hunters do for a living. In R. B.
Lee & I. de Vore, eds., Man the hunter (pp. 30—48).
Chicago: Aldine.
Leenhardt, M. 1947 (1979). Do Kamo. Chicago: University
of Chicago Press.
LeFevre, J. 1988. Flow and the quality of experience in
work and leisure. In M. Csikszentmihalyi & 1. S. Csik-
szentmihalyi, eds., Optimal experience: Psychobgical
studies offlow in consciousness (pp. 317—318). New York:
Cambridge University Press.
Le Goff, J. 1980. Time, work, and culture in the Middle
Ages. Chicago: University of Chicago Press.
Le Roy Ladurie, L. 1979. Montaillou. New York: Vintage.
Lessard, S. 1987. Profiles: Eva Zeisel. New Yorker April 13,
60-82.
Le Vine, R. A., & Campbell, D. T. 1972. Ethnocentrism:
Theories of conflict, ethnic attitudes, andgroup behavior.
NewYork: Wiley.
Levi-Strauss, C. 1947 (1969). Les structures elementaires de
la parente. Paris: PUF.
Lewin, K., et al. 1944 (1962). Level of aspiration. In J.
McV. Hunt, ed., Personality and behavioral disorders (pp.
333-378). New York: Ronald Press.
Lewinsohn, P. M., &. Graf, M. 1973. Pleasant activities
and depression. Journal of Consulting and Clinical Psy-
chology 41:261—268.
Lewinsohn, P. M., & Libet, J. 1972. Pleasant evenrs, ac-
tiviry schedules, and depression. Journal ofAbnormal
Psychology 79:291-295.
Lewinsohn, P. M., et al. 1982. Behavioral therapy: Clinical
applications. In A. ]. Rush, ed., Short-term therapies for
depression. New York: Guilford.
Liberman, A. M., Mattingly, I. G., & Turvey, M. T. 1972.
Language codes and memory codes. In A. W. Melton
 & E. Martin, eds., Coding processes in human memory.
New York: Wiley.
Lieberman, M. A., et al. 1979. Self-help groups for coping
with crisis: Origins, members, processes, and impact. San
Francisco: Jossey-Bass.
Lindbergh, C. 1953. The Spirit of St. Louis. New York:
Scribner.
Lipps, G. F. 1899. Grundriss der psychophysik. Leipzig: G.
J. Goschen.
Loevinger, J. 1976. Ego development. San Francisco: Jossey-
Bass.
Logan, R. 1985. The "flow experience" in solirary ordeals.
Journal of'Humanistic Psychology 25 (4): 79—89.
— 1988. Flow in solitary ordeals. In M. Csikszenrmihalyi
& I. S. Csikszentmihalyi, eds., Optimal experience: Psy-
chobgical studies offlow in consciousness (pp. 172—180).
New York: Cambridge University Press.
Lumdsen, C. J., & Wilson, E. O. 1981. Genes, mind, cul-
ture: The coevolutionary process. Cambridge: Harvard
University Press.
— 1983. Promethean fire: Reflections on the origin ofmind.
Cambridge: Harvard University Press.
Lumholtz, C. 1902 (1987). Unknown Mexico, vol. 1. New
York: Dover Publications.
Luria, A. R. 1976. Cognitive development: Its cultural and so-
cialfoundations. Cambridge: Harvard University Press.
Lyons, A. W. 1988. Role models: Criteriafor selection andlife
cycle changes. Unpublished doctoral dissertation, Univer-
sity of Chicago.
Mc Adams, D. 1985. Power, intimacy and the life story.
Home wood, 111.: Dorsey Press.
MacAloon, J. 1981. This great spmbol. Chicago: University
of Chicago Press.
Macbeth, J. 1988. Ocean cruising. In M. Csikszentmihalyi
& I. S. Csikszentmihalyi, eds., Optimalexperience: Psy-
 chological studies offlow in consciousness (pp. 214—231).
New York: Cambridge University Press.
McDougall, W. 1920. The group mind. Cambridge: Cam-
bridge University Press.
McGhie, A., & Chapman, J. 1961. Disorders of attention
and perception in early schizophrenia. British Journal of
Medical Psychology 34:103—116.
Maclntyre, A. 1984. After virtue: A study in moral therapy.
Notre Dame: University of Notre Dame Press.
McLanahan, S. 1988. Single mothers and their children: A
new American dilemma. New York: University Press of
America.
MacPhillamy, D. J., & Lewinsohn, P. M. 1974. Depression
as a function of levels of desired and obtained pleasure.
Journal ofAbnormalPsychology 83:651—657.
MacVannel, J. A. 1896. Hegel’s doctrine of the will. New
York: Columbia University Press.
Malcolm X. 1977. The autobiography ofMalcolm X. New
York: Ballantine.
Mall, J. 1985. A study of U.S. teen pregnancy rate. Los
Angeles Times, March 17, p. 27-
Mandler, G. 1975. Man and emotion. New York: Wiley.
Marcuse, H. 1955. Eros and civilization. Boston: Beacon.
— 1964. One-dimensional man. Boston: Beacon.
Martin, J. 1981. Relative deprivation: A theory of distribu-
tive injustice for an era of shrinking resources. Research
in Organizational Behavior 3:53—107.
Marx, K. 1844 (1956). Karl Marx: Selected writings in so-
ciology and socialphilosophy. Ed. T. B. Bottomore &
Maximilien Rubel. London: Watts.
Maslow, A. 1954. Motivation andpersonality. New York:
Harper.
— 1968. Towardapsychology ofbeing. New York: Van Nos-
trand.
— 1969. The psychology ofscience. Chicago: Regnery.
— ed. 1970. New knowledge in human values. Chicago:
Regnery.
- 1971. The farther reaches of human nature. New York:
Viking.
Maslow, A„ & Honigmann, J. J. 1970. Synergy: Some notes
of Ruth Benedict. American Anthropologist7T.37Q —?>N>.
Mason, H„ trans. 1971. Gilgamesh. Boston: Houghton
Miftlin.
Massimini, F. 1982. Individuo e ambiente: I papua Ka-
pauku della Nuova Guinea occidentale. In F. Perussia,
ed„ Psicologia ed ecologia (pp. 27—154). Milan: Franco
Angeli.
Massimini, F„ Csikszentmihalyi, M„ & Carli, M. 1987.
The monitoring of optimal experience: A tool for psy-
chiatric rehabilitation. fournal ofNervous and Mental
Disease 175(9):545—549.
Massimini, F„ Csikszentmihalyi, M„ & Delle Fave, A.
1988. Flow and biocultural evolution. In M. Csikszent-
mihalyi & I. S. Csikszentmihalyi, eds„ Optimal experi-
ence: Studies offlow in consciousness (pp. 60-81). New
York: Cambridge University Press.
Massimini, F„ & Inghilleri, P„ eds„ 1986. L’Esperienza
quotidiana: Teoria e metodo d’analisi. Milan: Franco
Angeli.
Matas, L„ Arend, R. A„ & Sroufe, L. A. 1978. Continu-
ity of adaptation in the second year: The relationship
between quality of attachment and later competence.
Child Development 49:547-556.
Matson, K. 1980. Short lives: Portraits ofcreativitp and self
destruction. New York: Morrow.
Mayers, P. 1978. Flow in adolescence and its relation to the
school experience. Unpublished doctoral dissertation,
University of Chicago.
Mead, G. H. 1934 (1970). Mind, selfandsociety. Ed. C. W.
Morris. Chicago: University of Chicago Press.
Mead, M. 1964. Continuities in cultural evolution. New
Haven: Yale University Press.
Medawar, P. 1960. The future ofman. New York: Basic
Books.
Medvedev, Z. 1971. The rise andfall ofDr. Lysenko. Garden
City, N.Y.: Doubleday.
Merleau-Ponty, M. 1962. Phenomenology ofperception. New
York: Humanities.
— 1964. Theprimacy ofperception. Ed. J. M. Edie. Evan-
ston, III.: Northwestern University Press.
Merser, C. 1987. A throughly modern identity crisis. Self
October, 147.
Meyer, L. B. 1956. Emotion and meaning in music. Chi-
cago: University of Chicago Press.
Michalos, A. C. 1985- Multiple discrepancy theory (MDT).
Social Indicators Research 16:347—413.
Miller, G. A. 1956. The magical number seven, plus or
minus two: Some limits on our capacity to process in-
formation. Psychological Review 63:81—91.
— 1983. Informavors. In F. Machlup & U. Mansfield,
eds., The study ofinformation. New York: Wiley.
Miller, G. A., Galanter, E. H., & Pribram, K. 1960. Plans
and the structure ofbehavior. New York: F-Iolt.
Mintz, S. 1985- Sweetness andpower: Theplace ofsugar in
modern history. New York: Viking.
Mitchell, R. G., Jr. 1983. Mountain experience: Thepsychol-
ogy and sociology of adventure. Chicago: University of
Chicago Press.
— 1988. Sociological implications of the flow experience.
In M. Csikszentmihalyi & I. S. Csikszentmihalyi, eds.,
Optimal experience: Psychological studies offlow in con-
sciousness (pp. 36-59). New York: Cambridge University
Press.
Mitterauer, M., & Sieder, R. 1983. The European family:
Patriarchy to partnershipfrom the Middle ages to thepres-
ent. Chicago: University of Chicago Press.
Moitessier, B. 1971. The long way. Trans. W. Rodarmor.
London: Granada.
Montaigne, M. de. 1580 (1958). The complete essays ofMon-
taigne. Trans. Donald M. Frame. Stanford: Stanford
University Press.
Monti, F. 1969. African masks. London: Paul Hamlyn.
Murphy, G. 1947. Personality: A biosocial approach to origins
and structure. NewYork: Harper.
Murray, G. 1940. Stoic, Christian and humanist. London:
S. Allen & Unwin.
Murray, H. A. 1955. American Icarus. Clinical Studies of
Personality, vol. 2. New York: Harper.
Nabokov, P. 1981. Indian running. Santa Barbara: Capra
Press.
Nakamura, J. 1988. Optimal experience and the uses of
talent. In M. Csikszentmihalyi & I. S. Csikszentmi-
halyi, eds., Optimal experience: Psychological studies of
flow in consciousness (pp. 319-326). New York: Cam-
bridge University Press.
Natanson, M. A., ed. 1963- Philosophy ofthe social sciences.
New York: Random House.
Neisser, U. 1967. Cognitive psychology. New York: Apple
ton-Century-Crofts.
— 1976. Cognition and reality. San Francisco: Freeman.
Nell, V. 1988. Lost in a book: Thepsychology ofreadingfor
pleasure. New Haven: Yale University Press.
Nelson, A. 1965. Self images and systems of spiritual di-
rection in the history of European civilization. In S.
Z. Klausner, ed., The questfor selfcontrol 49—103).
New York: Free Press.
Newsweek. 5 October 1987.
New Yorker. 5 October 1987, pp. 33—35-
Nietzsche, F. 1886 (1989). Beyond good and evil: Prelude
to a phibsophy ofthefuture. Trans. W. Kaufmann. New
York: Random House.
— 1887 (1974). Genealogy ofmorals andpeoples and coun-
tries. New York: Gordon Press.
Nitecki, M. H., ed. 1988. Evolutionaryprogress. Chicago:
University of Chicago Press.
Noelle-Neumann, E. 1983. Spiegel-Dokumentation: Persdn-
lichkeitsstarke. Hamburg: Springer Verlag.
— 1984. The spiral of silence: Public opinion — our social
skin. Chicago: University of Chicago Press.
— 1985. Identifying opinion leaders. Paper presented at the
38th ESOMAR Conference, Wiesbaden, West Ger-
many, Sept. 1—5.
Noelle-Neumann, E., & Strumpel, B. 1984. Macht Arbeit
kranki Macht Arbeit glilcklich? Munich: Pieper Verlag.
Nusbaum, H. C., & Schwab, E. C., eds. 1986. The role of
attention and active processing in speech perception. In
Pattern recognition by humans and machines, vol. 1 (pp.
113—157). New York: Academic Press.
Offer, D., Ostrov, E., & Howard, K. 1981. The adolescent:
A psychological selfportrait. New York: Basic Books.
Orme, J. E. 1969. Time, experience, and behavior. London:
Iliffe.
Pageis, H. 1988. The dreams ofreason-the computer andthe
rise ofthe sciences of complexity. New York: Simon &
Schuster.
Pare to, V. 1917. Traite de sociologie generale, vol. 1. Paris.
— 1919. Traite de sociologie£CT2«W<?, vo1. 2. Paris.
Parsons, T. 1942. Age and sex in the social structure. Amer-
ican Sociological Review 7:604—616.
Piaget, J. 1952. 77?<? origins of intelligence in children. New
York: International Universities Press.
Pina Chan, R. 1969. Spiele und Sport in alten Mexico.
Leipzig: Edition Leipzig.
Pitts, Jesse R. 1964. The case of the French bourgeoisie. In
R. L. Coser, ed., TA\e.family: Its structure andfunctions.
New York: St. Martin’s Press.
Plato. Republic, book 3, 401.
Polanyi, M. 1968. The body-mind relation. In W. R. Coul-
son & C. R. Rogers, eds., Man and the science ofman
(pp. 84—133). Columbus: Bell & Howell.
- 1969. wz>2£^ zz/z<c/ being. Ed. Marjorle Grene. Chicago:
University of Chicago Press.
Pope, K. S. 1980. On love andloving. San Francisco: Jossey-
Bass.
Pope, K. S„ & Singer, J. L. 1978. The stream ofconscious-
ness. New York: Plenum.
Prigogine, I. 1980. From being to becoming: Time and com-
plexity in the physical sciences. San Francisco: W. H.
Freeman.
Privette, G. 1983. Peak experience, peak performance, and
flow: A comparative analysis of positive human experi-
ences. Journal ofPersonality andSocialPsychology 83(45):
1361-1368.
Radin, P. 1927. Primitive man as philosopher. New York: D.
Appleton & Co.
Rathunde, K. 1988. Optimal experience and the family
context. In M; Csikszentmihalyi & I. S. Csikszentmi-
halyi, eds., Optimal experience: Psychologycal studies of
flow in consciousness (pp. 342-363). New York: Cam-
bridge University Press.
Redfield, R„ ed. 1942. Levels ofintegration in biologicaland
social systems. Lancaster, Pa.: J. Catell Press.
— 1955. The little community: Viewpoints for the study ofa
human whole.
Chicago: University of Chicago Press.
Renfrew, C. 1986. Varna and the emergence of wealth in
prehistoric Europe. In A. Appadurai, ed„ The social life
of things (pp. 141—168). New York: Cambridge Univer-
sity Press.
Ribot, T. A. 1890. The psychology of attention. Chicago:
Open Court Publishing.
Richards, R., Kinney, D. K., Lunde, L, Benet, M., et al.
1988. Creativity in manic depressives, cyclothymes,
their normal relatives, and control subjects. Journal of
AbnormalPsychology 97(3):281—288.
Robinson, D. 1969. The climber as visionary. Ascent 9:4-
10.
Robinson, J. R 1977. How Americans use time. New York:
Praeger.
Robinson, R. E. 1986. Differenze tra i sessi e rendimen-
to scolastico: Aspetti deU’esperienza quotidiana degli
adolescenti dotati in matematica. In F. Massimini & P.
Inghilleri, eds., Lesperienca quotidiana (pp. 417-436).
Milan: Franco Angeli.
- 1988. Project and prejudice: Past, present, and future in
adult development. Human Development 31:158-175.
Rogers, C. 1951. Client-centered therapy. Boston: Hough-
ton Mifflin.
Roueche, B. 1988. Annals of medicine. New Yorker Sept.
12, 83-89.
Sacks, O. 1970 (1987). The man who mistook his wifefor a
hat. New York: Harper & Row.
Sahlins, M. D. 1972. Stone age economics. Chicago: Aldine
Press.
— 1976. The use and abuse of biology: An anthropological
critupue ofsociobiology. Ann Arbor: University of Michi-
gan Press.
Santayana, G. 1986. The sense ofbeauty. NewYork: Charles
Scribner’s Sons.
Sarbin, T., ed. 1986. Narrative psychology: The storied na-
ture ofhuman conduct. New York: Praeger.
Sartre, J. P. 1956. Being and nothingness. NewYork: Philo-
sophical Library.
Sato, I. 1988. Bosozoku: Flow in Japanese motorcycle
gangs. In M. Csikszentmihalyi & I. S. Csikszentmi-
halyi, eds., Optimal experience: Psychological studies of
 flow in consciousness (pp. 92—117). New York: Cam-
bridge University Press.
Schaefer, C„ Coyne, J. C„ & Lazarus, R. S. 1981. The
health-related functions of social support. Journal of
BehavioralMedicine 4(4):381—406.
Schafer, R. 1980. Narration in the psychoanalytic dialogue.
Critical lnquiry 7:29—54.
Scheier, M. F„ & Carver, C. S. 1980. Private and pub-
lic self attention, resistance to change, and dissonance
reduction. Journal of Personality and Social Psychology
39:390-405.
Schiamberg, L. B. 1988. Child and adolescent development.
New York: Macmillan.
Schlick, M. 1934. Uber das Fundament der Erkentniss.
Erkentniss 4. English translation in A. J. Ayer, ed„ 1959,
Logical positivism. New York: Free Press.
Schneider, E. 1953. Coleridge, opium, and Kuhla Khan.
Chicago: University of Chicago Press.
Scholem, G. 1969. Major trends in Jewish mysticism. New
York: Schocken Books.
Schredinger E. 1947. What is life? Thephysical aspects ofthe
living cell. New York: Macmillan.
Schutz, A. 1962. Theproblem ofsocial reality. The Hague:
Martinus Nijhoff.
Schwartz, G. 1987. Beyond conformity and rebellion. Chi-
cago: University of Chicago Press.
Schwarz, N„ & Clore, G. L. 1983. Mood, misattribution,
and judgments of well-being: Informative and directive
functions of affective states. Journal of Personality and
SocialPsychology 45:513-523.
Seligman, M. E. P. 1975. Helplessness: On depression, devel-
opment, and death. San Francisco: Freeman.
Seligman, M. E. P„ Peterson, C„ Kaslow, N. J„ Tannen-
baum, R. L„ Alloy, L. B„ & Abramson, L. Y. 1984.
 Attributional style and depressive symptoms among
children. Journal ofAbnormalPsychology 93:235—238.
Selye, H. 1956 (1978). The stress oflife. Rev. ed. NewYork:
McGraw-Hill.
Siegel, B. S. 1986. Love, medicine, andmiracles. NewYork:
Harper & Row.
Simon, H. A. 1969. Sciences ofthe artificial. Boston: MIT
Press.
— 1978. Rationality as process and as product of thought.
American Economic Review 68:1—16.
Singer, I. 1981. The nature oflove (2d ed.). Vol. 1: Plato to
Luther; vol. 2: Courtly and romantic; vol. 3: The mod-
ern world. Chicago: University of Chicago Press.
Singer, J. L. 1966. Daydreaming: An introduction to the
experimental study ofinner experiences. New York: Ran-
dom House.
— 1973. The child’s ivorld of make-believe. New York: Nca-
demic Press.
— 1981. Daydreaming and fantasy. Oxford: Oxford Uni-
versity Press.
Singer, J. L., & Switzer, E. 1980. Mind play: The creative
uses offantasy. Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hall.
Smith, K. R. 1969. Behavior and conscious experience: A
conceptual analysis. Athens: Ohio University Press.
Solzhenitsyn, A. 1976. The gulag archipelago. New York:
Harper & Row.
Sorokin, P. 1950. Explorations in altruistic love and behav-
ior, a symposium. Boston: Beacon Press.
— 1956. Fads and foibles in modern sociology. Chicago:
Regnery.
— 1962. Social and cultural dynamics. New York: Bedmin-
ster.
— 1967 The ways andpower oflove. Chicago: Regnery.
Spence, J. D. 1984. The memorypalace ofMatteo Ricci. New
York: Viking Penguin.
Spinoza, B. de. 1675 (1981). Ethics. Trans. G. Eliot. Wolfe-
boro, N.H.: Longwood Publishing Group.
Spiro, M. E. 1987. Culture and human nature: Theoreti-
cal papers ofMelford E. Spiro. Chicago: University of
Chicago Press.
Steiner, G. 1974. Fields offorce. New York: Viking.
— 1978 (1987). Martm Heidegger. Chicago: University of
Chicago Press.
Sternberg, R. J. 1988. The triangle oflove: Intimacp, passion,
commitment. New York: Basic Books.
Stewart, K. 1972. Dream exploration among the Sinoi. In
T. Roszak, ed., Sources. New York: Harper & Row.
Strack, F., Argyle, M., & Schwarz, N., eds. 1990. The so-
cial psychology of subjective well-being. New York: Per-
gamon.
Sullivan, H. S. 1953. The interpersonal theory ofpsychiatry.
New York: Norton.
Sun, W. 1987. Flow and Yu: Comparison of Csikszentmih-
alyi’s theory and ChuangtzuSphilosophy. Paper presented
at the meetings of the Anthropological Association for
the Study of Play, Montreal, March.
Suppies, P. 1978. The impact ofresearch on education. Wash-
ington, D.C.: National Academy of Education.
Suttles, G. 1972. The social construction of communities.
Chicago: University of Chicago Press.
Szalai, A., ed. 1965. The use oftime: Daily activities ofur-
ban and suburban populations in twelve countries. Paris:
Mouton.
Teilhard de Chardin, P. 1965. The phenomenon of man.
New York: Harper & Row.
Tessman, J. 1978. Children ofpartingparents. New York:
Aronson.
Thompson, E. P. 1963. The making of the English working
class. New York: Viking.
Tillich, P. 1952. The courage to be. New Haven: Yale Uni-
versity Press.
Tolstoy, L. 1886 (1985). The death of Ivan Ilych. Ed. M.
Beresford. Oxford and New York: Basil Blackwell.
Tomkins, S. S. 1962. Affect, imagery andconsciousness. Vol.
1: The positive affects. New York: Springer Verlag.
Toscano, M. 1986. Scuola e vita quotidiana: Un caso di se-
lezione culturale. In F. Massimini & P. Inghilleri, eds.,
L’esperienza quotidiana (pp. 305—318). Milan: Franco
Angeli.
Tough, A. 1978. Adults’learningprospects: Afresh approach
to theory andpractice in adult learning. Toronto: Ontario
Institute for Studies in Education.
Toynbee, A. J. 1934. A study of history. London: Oxford
University Press.
Treisman, A. M., & Gelade, G. 1980. A feature integration
theory of attention. Cognitive Psychology 12:97—136.
Treisman, A. M., & Schmidt, H. 1982. Illusory conjunc-
tions in the perception of objects. Cognitive Psychology
14:107-141.
Trivers, R. L. 1972. Parental investment and sexual selec-
tion. In B. H. Campbell, ed., Sexualselection and the de-
scent ofman, 1871—1971 (pp. 13—79). Chicago: Aldine.
Tucker, R. C. 1972. Philosophy and myth in KarlMarx. 2d
ed. Cambridge: Cambridge University Press.
Turnbull, C. M. 1961. Theforestpeople. Garden City, N.Y.:
Doubleday.
— 1972. The mountainpeople. New York: Simon & Shus-
ter.
Turner, V. 1969. The ritualprocess. New York: Aldine.
- 1974. Liminal to liminoid in play, flow, and ritual: An
essay in comparative symbology. Rice University Studies
60(3):53-92.
USA Today. 1987. An interview with Susumu Tonegawa.
Oct. 13, p. 2A.
U.S. Dept. ofCommerce. 1980. Socialindicators, 111. Wash-
ington, D.C.: Bureau of the Census.
U.S. Dept. of Commerce. 1985. Statistical abstracts of the
U.S., 1986. 106th ed. Washington, D.C.: Bureau of the
Census.
U.S. Dept. of Health & Human Services. 1988. Vital statis-
tics ofthe UnitedStates, 1985, II. Hyattsville, Md.: U.S.
Dept. of Health.
U.S. Dept. of Justice. 1987. Uniform Crime Reports 7:25.
Washington, D.C.: Dept. of Justice.
Vaillant, G. E. 1977. Adaptation to life. Boston: Little,
Brown.
Vasari, G. 1550 (1959). Lives ofthe most eminentpainters,
sculptors, and architects. New York: Random House.
Veenhoven, R. 1984. Databook of happiness. Boston: Dor-
drecht-Reidel.
Veroff, J., Douvan, E., & Kulka, R. A. 1981. The inner
American. New York: Basic Books.
Veyne, R, ed. 1987. From pagan Rome to Byzantium. Vol.
I of A historp ofprivate life, P. Aries and G. Duby, gen.
eds. Cambridge, Mass.: Belknap Press.
von Bertalanffy, L. 1960. Problems oflife. New York: Harp-
er & Row.
— 1968. General system theory: Foundations, development,
applications. New York: G. Braziller.
von Uexkull, J. 1921. Umwelt und Innenwelt der Tiere. 2d
ed. Berlin.
- 1957. Instinctive behaviour. London: Methuen.
von Wolff, C. 1724. Vernunftige Gedanken von dem Krdff-
ten des menschlichen Verstandes. Halle im Magdeburg:
Rengerische Buchhandl. English translation (1963) by
R. Blackwell, Preliminary discourse on philosophy in gen-
eral. Indianapolis: Bobbs-Merrill.
Vygotsky, L. S. 1978. Mind in society: The development of
higher psychologicalprocesses, M. Cole, V. John-Steiner,
 S. Scribner, & E. Souberman, eds. Cambridge: Harvard
University Press.
Waddington, C. H. 1970. The theory of evolution today.
In A. Koestler & J. R. Smythies, eds„ Beyond reduction-
ism. New York: Macmillan.
Waitzkin, F. 1988. Searchingfor Bobby Fischer. NewYork:
Random House.
Waley, A. 1939. Three ways ofthought in ancient China.
London: G. Allen & Unwin.
Wallis, C„ Booth, C„ Ludtke, M„ & Taylor, E. 1985.
Children having children. Time Dec. 9, pp. 78—90.
Wann, T. W„ ed. 1964. Behaviorism andphenomenology.
Chicago: University of Chicago Press.
Warner, R„ trans. 1965. The Persian expedition. Baftimore:
Penguin Books.
Watson, B„ trans. 1964. Chuang Tzu, basic writings. New
York: Columbia University Press.
Weber, M. 1922, Die protestantische Ethik und der Geist
des Kapitalismus. In I. C. B. Mohr, ed„ Gesammelte
Aufsatze zur Religions-Sociologie. Vol. 1: Die Wirtschaft-
sethik der Weltreligionen (pp. 237—268). Tubingen.
English translation (1946) in H. A. Gerth & C. W.
Mills, eds„ From Max Weber: Essays in sociology (pp.
267—301). New York: Oxford University Press.
- 1930 (1958). The Protestant ethic and the spirit ofcapital-
ism. London: Allen & Unwin.
Weitzman, M. S. 1978. Finally the family. Annals ofthe
AAPSS 435:60-82.
Wells, A. 1988. Self esteem and optimal experience. In M.
Csikszentmihalyi & I. S. Csikszentmihalyi, eds„ Opti-
mal experience: Psychological studies offlow in consciousness
(pp. 327—341). New York: Cambridge University Press.
Werner, H. 1957. Comparative psychology ofmental devel-
opment. Rev. ed. New York: International Universities
Press.
Werner, H., & Kaplan, B. 1956. The developmental ap-
proach to cognition: Its relevance to the psychological
interpretation of anthropological and ethnolinguistic
data. American Anthropologist 58:866—880.
Weyden, P. 1984. Day one. New York: Simon & Schuster.
White, L. A. 1975. The concept of cultural systems. New
York: Columbia University Press.
White, R. W. 1959. Motivation reconsidered: The concept
of competence. Psychological Review 66:297—333.
Wicklund, R. A. 1979. The influence of self awareness on
human behavior. American Scientist 67:182—193.
Wiener, N. 1948 (1961). Cybernetics, or control and com-
munication in the animal and the machine. Cambridge:
MIT Press.
Williams, R. M., Jr. 1975. Relative deprivation. In L. A.
Coser, ed., The idea ofsocialstructure: Papers in honor of
Roben K. Merton (pp. 355-378). New York: Harcourt
Brace Jovanovich.
Wilson, E. O. 1975. Sociobiology: The new synthesis. Boston:
Belknap Press.
Wilson; S. R. 1985. Therapeutic processes in a yoga ash-
ram. Kmerican Journal ofPsychotherapy 39:253—262.
— In press. Personal growth in a yoga ashram: A social
psychological analysis. The social scientific study ofreli-
gion, vol. 2.
Wittfogel, K. 1957 Oriental despotism. New Haven: Yale
University Press.
Wolfe, T. 1987. The bonfire ofthe vanities. New York: Far-
rar, Straus.
Wood, E. 1954. Great system ofyoga. New York: Philo-
sophical Library.
Wundt, W. 1902. Grundzuge derphysiologischen Psychologie,
vol. 3. Leipzig.
Wynne, E. A. 1978. Behind the discipline problem: Youth
suicide as a measure of alienation. Phi Delta Kappan
59:307-315.
Yankelovich, D. 1981. New rules: Searching for selffulfill-
ment in a world turned upside down. New York: Ran-
dom House.
Zigler, E. F., & Child, I. L. 1973. Socialization andperson-
ality development. Reading, Mass.: Addison-Wesley.
Zuckerman, M. 1979. Sensation seeking. Hillsdale, N.J.:
Erlbaum.
1. Sreća - pogled iz drugog ugla.................................................. 9
Uvod
17
Koreni nezadovoljstva 22
Stitovi kulture.......................................................................... 28
Spasavanje iskustva..................................................................39
Staze oslobođenja.................................................................... 46

2. Anatomija svesti...................................................................... 52
Granice svesti 61
Pažnja kao psihička energija.......... ......................................... 65
Uranjanje u sebe....................................................................... 71
Nered u svesti: psihička entropija.......................................... 75
Red u svesti: tok........................................................................81
Kompleksnost i rast jastva 84

3. Uživanje i kvalitet života 88

Zadovoljstvo i uživanje............................................................ 92
Elementi uživanja..................................................................... 98
Autotelično iskustvo............................................................... 133
4. Preduslovi toka..................................................................... 142
Aktivnosti koje proizvode tok.............................................. 143
Tok i kultura...........................................................................154
Autotelična ličnost...................................................................165
Ljudi toka................................................................................. 177

5. Telo u toku...............................................................................184
Više, brže, jače....................................................................... 187
Radosti kretanja.................................................................... 194
Seks kao tok............................................................................ 196
Maksimalna kontrola: joga i borilačke veštine................... 201
Tok posredstvom čula: radost gledanja............................... 206
Tok muzike......... ..................................................................... 210
Radosti kušanja.......................................................................218

6. Tbk misli................................................................................. 225

Majka nauke............................................................................ 231
Pravila igara uma.................................................................... 239
Igra rečima.............................................................................. 246
Sklapanje prijateljstva sa Klio............................................... 253
Radosti nauke.......................................................................... 257
Ljubav prema mudrosti.......................................................... 265
Amateri i profesionalci........................................................... 268
Izazov doživotnog učenja....................................................... 271

7. Rad kao tok............................................................................. 273

Autotelični radnici................................ 275
Autotelični poslovi..................................................................287
 Paradoks rada......................................................................... 296
Rasipanje slobodnog vremena............................................... 304

8. Uživanje u samoći i društvu drugih ljudi........................... 308

Sukob između samoće i bivanja s drugima........................ 309
Bol usamljenosti..................................................................... 316
Oplemenjivanje samoće......................................................... 325
Tok i porodica........................................................................ 330
Uživanje u društvu prijatelja................................................. 348
Sira zajednica........................................................................... 356

9. Nadmudrivanje haosa........................................................... 360

Preobražaji tragedija...............................................................361
Izlaženje na kraj sa stresom................................................... 369
Moć transformišućih struktura .......................................... 376
Autotelično jastvo: sažetak.................................................... 389

10. Davanje smisla..................................................................... 398

Sta je smisao?.......................................................................... 400
Negovanje svrhe .................................................................... 404
Odlučnost................................................................................ 413
Ponovno otkrivanje sklada.................................................... 420
Objedinjavanje smisla u životnim temama........................ 426

Zarko Trebjesanin
Optimalno iskustvo, sreća i pozitivna psihologija ................ 445

Literatura..................................................................................... 455
 Mihalj Ciksentmihalji
TOK
Psihologija optimalnog iskustva

FEDON
Kapetan Mišina 5
Beograd

za izdavača
Mirjana Sovrović

tehnički urednik
Rade Dumađo

štampa
Portal
Beograd

tiraž
300
CIP - KaTanorn3aqMja y ny67iMKau;MjM
HapojiHa 6n6iinoTCKa Cp6uje, Beorpajj

159.947.5

THKCEHTMHKAEbH, MMxa7i>, 1934-

Tok : psihologija optimalnog iskustva / Mihalj
Ciksentmihalji ; prevela sa engleskog Vera Varadi
; redakcija prevoda Mirjana Sovrović. - Beograd :
Fedon, 2017 (Beograd : Portal). - 492 str. ; 20 cm.
- (Anima ; [Fedon])

Prevod dela: Flow The Psychology of Optimal

Experience / Mihaly Csikszentmihalyi. - Autorova
slika. - Tiraž 300. - Str. 445-454: Optimalno
iskustvo, sreća i pozitivna psihologija / Zarko
Trebješanin. - Napomene i bibliografske reference
uz tekst. - Bibliografija: str. 455-492.

ISBN 978-86-86525-80-2

a) IIo3MTMBHa ncMXO7iornja b) MoTMBarjnja c)

Cpeha
COBISS.SR-ID 246745356