БРАТСТВА

ЂОРДАН
ПРИЛОГ РОДОСЛОВУ БРАТСТВА ЂОРДАН Миграције :Из ма
  потрага за бољим
Родоначелник : Ђорђе Милидраговић родом из Врањске (Босна и слично ,одлазило
Хецеговина, данашња општина Билећа),друга половина 17 века. може рећи да су д
По предању Ђорђе је морао да напусти Врањску након што је из Требиња па све д
освете убио турског агу који је скупљао у оно време уобичајени Прве мање миг
харач, јер му је он ,видевши лепу и младу Ђорђову сестру, на силу су добили биле н
обешчастио.Склонио се на неко време у Љубомир (околина близини Дврсниц
Требиња), али како ни тамо није био сигуран,одлази у Попово поље у Било је одлаза
село Дврсница где се трајно настањује . два светска рата у
Нажалост,нема доступних података о његовим директним тамо формирали
потомцима, тако да у родослову остаје та празнина и не може се територији Арген
поуздано утврдити у каквом су блиском сродству три крила братства Након II светск
приказана родословом. колонизација где
Етимолошко порекло презимена Ђордан : нема поузданог извора о војвођанску равн
значењу презимена,мада постоје нека казивања о томе, при чему не досељено у Гајдо
треба заборавити и на чињеницу, да су у том времену српска Тополовац,општи
презимена била нестална . породица досели
Такође треба истаћи да је презиме Ђордан изворно и не појављује Из свих тих мес
се у другим крајевима,иако додуше постоје фонетски врло слична где све данас жив
презимена као што су Ђодан у Далмацији,Ђорда у Босни и слично,па импонзантан.
се може рећи да сви носиоци презимена Ђордан припадају само
једном братству и имају исто порекло. Реч аутора:Састав
Оно што треба напоменути је да је једно крило братства понело великим закашње
презиме Росић по девојци Роси и чије је место пребивалишта такође прошлости могли
било село Дврсница. довољно грађе за
  Рад на прикупљ
Географско порекло : село Дврсница ,општина Равно,Федерација година са разних
Босне и Херцеговине. казивања рођака,
Дврсница се налази у западном делу Поповог поља на ободу брда подршци.
Братогошца на 4км од општинског места Равног и данас припада Главни мотив п
Федерацији Босне и Херцеговине. чувању успомена
У селу су некада живели заједно Срби и Бошњаци (муслимани),али данас раштркане
по избијању велике епидемије куге у 19 веку и велике смртности,сви
је напуштају,а муслимански живаљ се више не враћа.
У селу су настањене три фамилије:Ђордани, Росићи и Вучићи ,који
славе исту крсну славу ,а то је Аранђеловдан.Временом се Београд , 2018.
становништво осипало,па по последњем попису становништва
тадашње државе СФРЈ из 1991. год. у селу је било 28 становника,а по
избијању рата 1992 г. село остаје без становника ,тако да и данас у
селу нема стално насељених лица.
Миграције :Из матичног места се из различитих разлога као што су
потрага за бољим животом,страх од епидемија,колонизација и
слично ,одлазило у друге крајеве и тамо трајно настањивало,па се
може рећи да су данас Ђордани разасути по читавом свету, почев од
Требиња па све до Јужне Америке.
Прве мање миграције су на основу власништва на земљиште које
су добили биле на Мишљен и Додановиће који су у непосредној
близини Дврснице.
Било је одлазака за бољим животом почетком ХХ века и између
два светска рата у Америку,одакле се неки нису ни вратили, већ су
тамо формирали породице,тако да данас имамо рођаке на
територији Аргентине и Чилеа.
Након II светског рата, одлуком тадашњих власти, извршена је
колонизација где је део становништва из Херцеговине дошао у
војвођанску равницу,па је тако неколико породица Ђордана
досељено у Гајдобру,општина Бачка Паланка,а други део у Равни
Тополовац,општина Житиште.Након колонизације се неколико
породица доселило у Змајево,општина Врбас.
Из свих тих места су се и даље расељавали,тако да би списак места
где све данас живе Ђордани,a тo je данас преко 50 фамилија, био
импонзантан.
Реч аутора:Састављању овог родослова приступило се нажалост са
великим закашњењем,јер је раније било доста људи који су о нашој
прошлости могли испричати много тога,чиме би се прикупило и
довољно грађе за једну монографију.
Рад на прикупљању података за родослов трајао је добрих десет
година са разних изворишта,почев од надгробних споменика па до
казивања рођака, којима се овим путем захваљујем на свесрдној
подршци.
Главни мотив прављења родослова је да он буде почетни корак у
чувању успомена на наше корене и аманет за будуће генерације
данас раштркане по целом свету да га одржавају и проширују.

Са поштовањем Ваш:
ДАНИЛО ЋЕТКА ЂОРДАН
Београд , 2018. г.
РОДОСЛОВ БРАТСТВА
А ЂОРДАН
Сакупио и саставио : Ђордан Ћетка Данило
 Техничка подршка:
Ђордан Младена Зоран
e-mail : zorandjordan@gmail.com
(Све измене и допуне можете послати на горњи мејл)