1.

ИСТОРИЈА КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА

Културни туризам означава кретање људи које је узроковано културним атракцијама

изван њиховог уобичајеног места становања, с намером сакупљања нових
информација и искустава како би задовољили своје културне потребе

Може се рећи да је у прошлости културни туризам био један од првих форми

туристичких кретања. Његов почетак се везује за средину XVIII века, када је
енглеска аристократија практиковала „grandtour“, као могућност упознавања
великих остварења у историји уметности. У наредним вековима то је утицало
на друге слојеве енглеског друштва, трговце, банкаре и друге богате грађане
да се укључе у културни туризам преко путовања чији је циљ био посета
великим центрима уметности. Данас, када говоримо о културном туризму,
говоримо о виду туризма који је базиран на културним атрактивностима
подручја. У савременим условима културни туризам је много више од
разгледања споменика културе, то је више процес који се одвија у одређено
време и у одређеном простору.

2. ТУРИСТИЧКА ПОНУДА

Туристичка понуда представља количину добара која се жели пласирати по

одређеним ценама ако се ради о домаћем тржишту, односно по одређеном
девизном курсу, ако је у питању инострано тржиште. Треба разликовати
туристичку понуду у ширем смислу од туристичке понуде у ужем смислу.
Туристичку понуду у ширем смислу чине услуге привредних делатности које
сачињавају туристичку привреду, као и услуге осталих привредних и
непривредних делатности које учествују у задовољењу потреба домаћих и страних
туриста. Туристичка понуда у ужем смислу обухвата услужне делатности
туристичке привреде дате земље. Другим речима, туристичку понуду у ужем
смислу чине сви они елементи који су непосредно везани за „производњу“ и
продају туристичких услуга, односно сви учесници у формирању и продаји тих
услуга.

Најважније карактеристике туристичке понуде су пре свега хетерогеност

(разноврсност) и нееластичност. Туристичка понуда је веома нееластична
тј.крута, насупрот високом степену еластичности туристичке тражње. Њу треба
разумети као немогућност да се она брже прилагођава туристичкој тражњи.
 3. ТУРИСТИЧКa ТРАЖЊa

Туристичка тражња представља скуп потенцијалних туриста –потрошача који

својим ставовима, навикама, могућностима и жељама одређују количине,
квалитет и цене појединих роба и услуга на туристичком тржишту.4Туристичка
тражња се такође може дефинисати као спремност туристичких потрошача да
при различитом нивоу цена купују различите количине туристичких производа и
услуга на одређеном туристичком тржишту и у одређеном времену. По правилу
тражња својим захтевима и понашањем диктира количину, квалитет и цене
роба и услуга, па је тражња један од тржишних фактора који по правилу
доминира тржишним односима.5Туристичка тражња је укупан број особа које
путују, или желе да путују а користе туристичке капацитете и услуге ван места
где раде и живе. Такође наводи се да је туристичка тражња однос између
индивидуа, мотивације (за путовање) и њихове способности да то и ураде
(путују). Истиче се и дефиниција са економског карактера која гласи “
туристичка тражња је збирни износ производа и услуга које људи имају вољу и
способности да плате по било којој специфичној цени у сету могућих цена у
одређеном периоду времена“

4, ТУРИСТИЧКИ ПРОИЗВОД

Туристички производ је један „тоталан производ“ тј.састављен је од

материјализованих производа и услуга. Туристички производи су: путовање,
услуге исхране и смештаја, изнајмљивање аутомобила, паушална путовања,
осунчаност, рељеф, пејзажи, културно- историјски споменици итд. Како су
потребе хетерогене и разноврсне купци траже следеће групе користи: •
Физиолошке (удобан кревет, добра храна), • Економске (вредност за уложени
новац), • Друштвене (пријатно друштво) и • Психолошке (самопоуздање,
сигурност).

Због изражене специфичности у његовом формирању, постоји већи број

дефиниција и различита тумачења појма туристичког производа. Сви теоријски
радови о појму туристиког производа могу се разврстати у 4 групе. Критеријум
за разврставање теоријских ставова је значај акцентирања појединих
елемената туристичког производа и начина његовог формирања. Дакле,
постоје 4 групе дефиниција туристичког производа. 1.група: су они теоријски
радови који туристички производ дефинишу као „ амалган“ или смесу
различитих елемената као конститутивних делова; 2. група: су оне дефиниције
које донекле поједностављују односно (симплификују) туристички производ и
поистовећују га са производом једног носиоца туристичке понуде (посматрају га
само са аспекта једног туристичког производа). 3. група: су они теоријски
ставови који пажњу усмеравају на тзв.изворне и изведене елементе
туристичког производа. 4.група: су оне дефиниције које туристички производ
дефинишу као интегрисани и парцијални производ. (опредељујемо се за
4.групу дефиниција).