1.

Metodologija pedagoške psihologije

1.1Uvod
Psihologija kao i svaka nauka ima metode istraživanja kao i pristupe kako dolazi do podataka
i način kako ih obrađuje i interpretira.
Istraživanje je sistematski, kritički, kontrolisan i relativno ponovljiv proces sticanja novih
znanja koji su neophodni za identifikovanje, određivanje i rešavanje naučnih problema.
Istraživanje sadrži nekoliko elemenata:
 Sistematičnost – istraživanje treba da bude dobro uređeno, da postoji logičan sled
događaja, bez preskakanja ili neodređenog pravca događaja
 Kontrolisanost – sprovođenje istraživanja na najbolji mogući način
 Kritičnost – sve važne tvrdnje o pojavama, procesima, odnosima i svojstvima u oblasti
koja se proučava moraju se strogo i iskreno proceniti, obrazložiti i proveriti
Mogu se podeliti na nekoliko načina:
1) Prema prirodi istraživanja: na teorijska i empirijska; nema jasne granice među njima
2) Prema cilju istraživanja
a) Fundamentalna; gleda se generalno, u teoriji
b) Primenjena; mgu se praktično primeniti
3) Prema funkciji istraživanja
a) Eksplorativna; tek se upoznajemo sa materijom istraživanja, tek treba da se
istraži, nema stroge nacrte i faze
b) Usmerena proveravanja hipoteze; ima stroge nacrte i faze za razliku od
eksplorativne
Proveravanje hipoteze:
 Identifikovanje i određivanje problema
 Određivanje cilja istraživanja
 Postavljanje hipoteze
 Definisanje ključnih izraza
 Izvođenje logičkih posledica iz hipoteze
 Izbor istraživačke strategije i nacrta istraživanja
 Razvijanje mernih i drugih sredstava istraživanja
 Određivanje osnovnog skupa i odabir uzoraka za istraživanje
 Sprovođenje istraživanja i prikupljanje značajnih podataka
 Obrada i analiza podataka dobijenih istraživanjem
 Tumačenje rezultata istraživanja i izvođenjem zaključka
 Pisanje izveštaja o obavljenom istraživanju

1.2Naučno znanje i etika istraživanja

Pozicija naučnika-istraživača je društvena i moralna takođe podrazumeva obe vrste
požrtvovanosti.
Izmežu nauke i intervencije je uvek postojala velika napetost kada je u pitanju proces
grupisanja i jednog i drugog znanja, kao i to da se javlja određeni niz poteškoća koje se mogu
negativno odraziti na istraživača i staviti ga u poziciju „političkog opozicionara“.
Nauka sama po sebi je opoziciona vlasti što nas dovodi do logičnog zaključka da sam naučnik-
intelektualac ne može biti bezbedan i zaštićen od agresivnih reakcija svoje okoline
„Znanje vodi nemoći“ Rajt Mils

1.3Nova filozofija nauke i izmenjena uloga načnika-istraživača

Ovde se navodi Gergenova kritika socijalne psihologije
Postoje tri načina kako socijalna pedagogija deluje na svoj predmet istraživanja; takozvani
„sociobihejvioralni“ fenomen
1. Kroz preispitivanje deskriptivnog i normativnog sa namerom da opiše problem i
takođe da prepiše njegove poželjne oblike
2. Enligment efekat ili efekat upoznavanja javnosti sa rezultatima istraživanja; što
dovodi do nemogućnosti nalaženja novih „naivnih“ subjekata; rezultati istraživanja su
kontaminirani
3. Tendencije savremenog sveta ka slobodi i želja da opovrgne istraživanje tako što će
se promeniti

1.4Savremena shvatanja naučne objektivnosti

Savremena shvatanja naučne objektivnosti ukazuju na zavisnost znanja od subjektivne
upotrebe.
Džon Djui je među prvima kritikovao objektivistički pogled na nauku.
Djui je smatrao da je akt ili čin jedinica iskustva
Značenje i identitet se ne mogu konstruisati van akta
Psiholozi se bave jednim izdvojenim aktom, a sociolozi kolektivnom akcijom
Djui govori o racionalnom istrživanu, kao i o vrednosti dobrobiti za sve ljude gde je cilj
društvene akcije
Konstruisanje i dostizanje javnog dobra podrazumeva obrazovanje – samoispravljajući metod
Štraus i Glajser su uveli novu alternativnu metodologiju baziranu na razumevanju društvenog
života i znanja koje je stvoreno društvenom akcijom
Štraus je izdvojio ključne termine
1) Putanja
2) Krug rada
3) Socijalni svet
4) Arena
5) Red koji se postiže pregovaranjem
Ovim nam pomaže da bi smo znali:
KO? – ko je uključen u socijalnu akciju koja se ispituje
GDE? – gde se konflikt odigrava
KAKO? – kako aktivnost napreduje prema predloženim rešenjima problema
NA KOJI NAČIN? – na koji način se pregovor o načinu postizanja društvenog reda

1.5 Moralna odgovornost u sticanju i konstruisanju znanja

Mogu biti:
1. Autonomna moralna načela – ona brinu o moralnim i društvenim načelima
2. Heteronimna moralna načela – ona ne brinu o moralnim i društvenim načelima

1.6 Etika istraživanja u psihologiji, obrazovanju i društvenim naukama

Etički principi:
1. Korist mora uvek biti veća od one koju plaćaju učesnici
2. Dobrovoljno učestvovanje. Mogućnost da se povuče u svakom momentu
3. Informisanost
4. Privatnost ili anonimnost, poverljivost podataka
5. Obavezna briga o učesnicima od strane istraživača; ne smeju izaći u gorem stanju od
onog u kojem su ušli u istraživanje
Svaka faza istraživanja može dovesti do potencijalnih izvora etičkih problema:
1. Priroda samog projekta
2. Sredina u kojoj se vrši istraživanje
3. Postupank kojim se prikupljaju podaci
4. Metod prikupljanja podataka
5. Priroda ispitanika, emocionalno stanje ispitanika
6. Tip podatka; previše lični podaci
7. Ono šta treba učiniti sa podacima

1.7 istraživanja u pedagoškoj psihologiji

Metod istraživanja označava način organizovanja empirijskog istraživanja
Postoje tri pristupa:
1. Pristup može biti:
a) Deskriptivan – istraživač samo opisuje ono što vidi, bez intervencije
b) Korelacioni – istraživač povezuje varijable u istraživanima i pokušava da nađe
povezanost, ne interveniše
c) Eksperimentalni – istraživač uvodi novu varijablu i gleda kakav efekat će ona
izazvati
 2. Pristup predstavlja razumeti i tumačiti svet u terminima njegovih učesnika, teži da
razume fenomen koji ispituje
a) Posmatranje
b) Analiza slučaja
c) Etnografsko ispitivanje
d) Individualni dubinski intervjui
e) Grupni intervjui
3. Pristup ima za cilj promeniti realnost obrazovne prakse, a ne samo je opisati ili
razumeti – Akciona istraživanja
Korelaciona istraživanja imaju svoje delove
1. Korelacioni koeficijent – može biti od 0 do 1,00
2. Pozitivna korelacija – varijable idu u istom smeru (i jedna i druga rastu)
3. Negativna korelacija – varijable idu u suprotnom smeru (jedna raste, a druga opada)
Kvantitativna istraživanja je primereno kad nas zanimaju:
 Različita uobičajna ponašanja individua
 Životne epizode ili događaji
 Interakcija među ljudima
 Analiza položaja koje ljudi zauzimaju i koakvo ponašanje iz tih uloga proističe
 Relacija ili odnosi među ljudima
 Ponašanje u malim grupama
 Ponašanje u formalne organizacije
 Analiza društvenog života, naselja
 Društveni svet
 Analiza života posebnih društveih grupa

1.8 eksperimentalna istraživanja karakteristična za pedagošku psihologiju

Eksperimenti paralelnim grupama – oni imaju svoju kontrolnu i eksperimentalnu grupu
Eksperimentalnih grupa može biti više, dok je kontrolna grupa samo jedna
Kod eksperimentalne grupe uvodimo promene i uočavamo promene i efekte na grupu, dok
na kontrolnoj grupi ne vršimo nikakve promene, ona nam služi da imamo sa čim da
uporedimo rezultate eksperimentalne grupe i da vidimo da li je efekat pozitivno ili negativni
ili u opšte uticao na eksperimentalnu grupu.
Naravno postoje metode za ujednačavanje grupa po parovima:
a) Mora se ispitati veliki broj ispitanika
b) Ujednačavanje se često vrši po većem broju zajedničkih osobina
c) Ne sme doći do „osipanja“ uzorka
Takođe tu je i ujednačavanje pomoću rang liste, ujednačavanje po procentima i statističko
ujednačavanje
1.9 Akciona istraživanja (AI) – promena realnosti u kojoj se dešava istraživanje
„Istraživanja koja nisu dala ništa osim knjiga nisu valjana“ Kurt Levin
A) Prirodni i kvazi eksperimenti – kod prirodnih je cilj samo istraživanje, a kod kvazi
eksperimenata je cilj društveni efekat
B) Ex post facto istraživanja – vrše se nakon događaja koji se već odigrao (ankete)
C) Akciono istraživanje ima svoje delove ili faze
1. Eksploracija – traganje za činjenicama
2. Konceptualizacija – identifikovanje glavnih varijabli
3. Planiranje – postavljanje programa rada
4. Izvoženje istraživanja – realizacija
5. Rekonceptualizacija – ponovo se identifikuju i proveravaju sve činjenice i varijable
Particitativni model - zagovornik Norbert Viner
I. Nivo participacije tako što članovi grupe koja se istražuje dobrovoljno daje sve
podatke koje istraživanje zahteva
II. Nivo participacije – angažovanje članova grupe i njihova obuka i upoznavanje za
istraživanjem
Najvažniji efekti ovog istraživanja su:
1. Obuka članova
2. Iskustvo koje stiču i povezivanje realnosti i činjenica kroz istraživanje
3. Temeljnije upoznavanje i razumevanje sopstvene grupe ili organizacije
4. Potpunije i objektivnije sagledavanje na sopstveno ponašanje
5. Podstiče razvijenost istraživačke kulture i refleksivnosti
Odlike AI
Po prvom značenju – AI se svrstava u širu grupu primenjenih socioloških istraživanja
Po drugom značenju – AI se određuje kao bazično istraživanje
Po trećem značenju AI ima odlike:
A) Izvođenja istraživanja u realnoj socijalnoj situaciji
B) Menjanje prakse kao cilj istraživanja
C) Način saznavanja te prakse odvija se u socijalnoj situaciji
D) Participacija svih učesnika u svim fazama istraživanja
AI se odvija kao spirala ciklusa planiranja, delanja, posmatranja i reflektovanja – Carr I Kemiss
Tri razlike I od klasičnog pristupa istraživanju društvenih pojava:
1. Korišćenje rezultata – kod klasičnih istraživanja reziltati su konačni, a kod AI ne
2. Participatorski (socijalni) karakter – kod klasičnih istraživanja istrživač je nemi
posmatrač dok kod AI to nije slučaj istraživač ima participativnu ulogu
3. Demokratski karakter – klasično istraživanje teži samo ka informacijama i
činjenicama, dok AI teži ka promeni društva
Strategije AI_
1. Planiranje
2. Izvoženje (akcija)
3. Prikupljanje podataka
4. Kritička refleksija

1.10 Tehnike istraživanja ili tehnike za prikupljanje podataka

Svaka nauka ima svoje načine, metode ili tehnike sakupljanja podataka koje nam mogu
poslužiti kao materijal za vršenje istraživanja. Tako i peagoška psihologija ima različite
tehnike i postupke prikupljanja podataka.
Tehnike koje se primenjuju na deci, mladima i odraslima:
1. Tehnike i Testovi sposobnosti
2. Tehnike i testovi za ispitivanje ličnosti
3. Testovi znanja
4. Testovi spremnosti
5. Sociometrijska tehnika
Metode za prikupljanje podataka i menjanje ličnosti i odnosa u grupi
1. Sociodrama
2. Psihodrama
3. Terapija igrom
4. Kostimirana terapija igrom
5. Dramske radionice
6. Edukativne radionice sa različitim ciljevima
Podaci se mogu još prikupiti i na sledeće načine:
1. Neposredno posmatranje
a) Introspekcija
b) Prigodno posmatranje
c) Biografska metoda
d) Autobiografska metoda
e) Sistematsko posmatranje
2. Verbalna komunikacija
a) Upitnik
b) Intervju
c) Skale
d) Psihološki testovi
e) Sociometrijsko ispitivanje
3. Analiza proizvoda
a) Analiza proizvoda socijalne interakcije
b) Analiza socijalne dokumentacije
c) Analiza produkta umetničke delatnosti
 d) Analiza kulturnih proizvoda

1.11 Studija slučaja

Istraživanje slučaja na delu. Ono omogućava istraživaču da entiteta više nego kroz neko
empirijsko ili teorijsko istraživanje. Ovde su u pitanjiu stvarni ljudi u stvarnim situacijama
Ona ima nekoliko karakteristika:

 Bavi se bogatijim i živopisnijim opisom događaja relevantnih za slučaj

 Prikazuje hronološki događaje
 Spaja opis događaja sa njihovom analizom
 Usmerava se na individue ili grupu individua to jest učesnika i njihovo viđenje
događaja
 Ističe specifične događaje bitne za slučaj
 Pokušava da prikaže vrednost slučaja u sastavljanja izveštaja
U studiji slučaja podaci se skupljaju sistematski i precizno što znači dsa se mora izbegavati:
novinarstvo, selektivno izveštavanje, anegdotski stil, pompeznost i jednostranost
Moguće su generalizacije u studiji slučaja kao na primer da jedan slučaj predstavlja klasu
slučaja, od obeležja jednog slučaja do raznolikih slučaja sa istim obeležjima i da izdvojena
obeležja dele slučaj od celine

1.12 Intervju
Intervju je usmeren sa profesionalnim ciljem na razgovor između dve osobe koje imaju
međusobno komplementarne uloge. Taj razgovor ima specifičan cilj i dinamiku
Verbalna komunikacija u intervjuu je prirodan način na koji dve osobe razmenjuju odeđen
psihološki sadrža. Preko tog govora saznajemo vrlo složene psihološke sadržaje neke osobe.
Poruka i način na koji osoba nešto izgovara su jako bitne. Najbolji intervjueri lakom mogu da
prate i tumače taj sklad
Komunikacija uzajamnom opservacijomintervjuer i osoba koja se intervjuiše se uzajamno
posmatraju bilo to namerno, nesvesno i spontano. Bitan je govor tela. Ono ne izgovoreno je
bitno koliko i izgovoreno
Emocionalna komunikacija u intervjuu predstavlja intervju u kome nesme doći do lišavanja ili
potiskivanja emocija
Intervju kao proces upoznavanja ličnost, gde se intervjuer i ispitanki međusobno upoznaju.
To prolazi kroz tri faze. Prva je neodređena napetost, gde su intervjuer i ispitanik potpuni
stranci i nemaju iste ciljeve. Na kraju te faze jedan razume ciljeve ovog drugog i obratno i
tada nastupa faza zaplet gde se prikupljaju podatci i provera hipoteza i na kraju faza
popuštnja anksioznosti gde dolazi do faze olakšanja kod ispitanika.

1.13 Upitnici
Upitnici predstavljaju sistem sastavljen od pitanja prema određenim naućnim principima i
prema onome što istraživač želi da sazna
Prednosti upitnika i intervju su to što mogu da se vrše ukoliko su neke pojave nepristupačne
za posmatranje ili je posmatranje ne moguće kao i dobijeni podaci zahvataju širu vremensku
dimenziju

1.14 Skale procena i skale stavova

Stavovi su trajne ili relativno trajnedeterminantne vrednosti polarizovanog ponašanja
pojedinca u odnosu na socijalnim objektima koji su stečeni u posrednom ili neposrednom
odnosu sa tom objektima
Tipovi skale stavova mogu biti:
a) Skale Terstonovog tipa (diferencijalne)
b) Skale Likertovog tipa (sumacione)
c) Skale Gutmanovog tipa (kulmulativne)
Skale procena su veliki broj tehnika koje se koriste u socijalo-psihološkim istraživanjima i
specijalnoj edukaciji
Skale procene možemo razvrstati prema sledećim kriterijumima_
 Prema predmetu procenjivanja
 Prema odnosu procenjivača i predmeta procenjivanja
 Prema vremenskom odnosu procene i pojave koja se procenjuje
 Prema stepenu direktnosti procene
 Prema izgledu