Uvod u dizajn

Covek je oduvek imao veliku potrebu za raznim proizvodima (predmetima) koji

sum u olaksavali svakodnevni zivot.Pronalazak savrsenijih proizvoda znacio je i visi nivo
zadovoljenja potreba,a pojave novih potreba dovodile su do istrazivanja i stvaranja
novih proizvoda,i tako u krug.Mozemo reci da koreni dizajniranja leze u ovoj uslovnoj
povezanosti coveka i upotrebnih predmeta za zadovoljavanje njegovih potreba.Kako se
covek evulativno razvijao i usavrsavao,dolazilo je do naglih promena u njegovom
zadovoljavanju potreba,a time i u shvatanju i ponasanju.

To je rezultovalo konstantnim usavrsavanjem tehnike I tehnologije koja ce

usvojiti I naucnu misao,dovelo je do pojave zanatske,a sredinom XIX veka I industrijske
proizvodnje.Tako je krajem XIX veka i prvih godina XX veka nastala nova epoha u
industrijskom razvoju.

4
 Slika levo pokazuje Da Vincijevo idejno resenje u vidu skice za samostrel

Tada se pojavio industrijski dizajn,kao stvaralacka disciplina.Dizajn je stvarao

proizvode koji su masinski izradjivani,funkcionalni ali I na sve vise estetskom nivou,cimu
se eliminisani glavni nedostaci ranije dizajniranih proizvoda-gruba izrada I nedostatak
lepote. Industrija je bila u mogucnosti da razvija razlicite proizvode,u datom trenutku
savrsene I atraktivne,pa su ljudi samim tim sve vise razmisljali o nacinu zadovoljavanja
svojih potreba.Pored industrijskog razvoja,dodatni factor koji od tog perioda uticao na
konstantan napredak svih proizvoda jeste konkurentnost.

4
 Za razliku od prethodnih vremena,od pocetka inustrijalizacije i globalizacije,jedna
ista kategorija proizvoda mogla je da se kupi na istom geografskom podrucju od razlicitih
proizvodjaca,samim tim ponuda proizvoda sve je vise premasivala njihovu potraznju.U
takvoj situaciji,mnogi proizvodjaci susretali su se sa poteskocama oko plasiranja
proizvoda I pridobijanjem sto veceg broja potrosaca.Do pojave industijalizacije mozemo
reci da se dizajniranjem uglavnom dolazilo do boljih proizvoda koji bi olaksavali osnovne
egzistencijalne potrebe.Kasnije,bas kao I danas,osnovni zadatak proizvodnje jeste
prilagodjavanje potrosacima u pogledu sve vecih potreba I zahteva,plasiranje raznih
proizvoda na sve konkurentnijem globalnom trzistu I-kao glavni cilj-prodaja dizajniranog
proizvoda,na taj nacin zadovoljavanje potrosaca i,naravno ,proizvodjaca.

4
 Plasiranje dizajnerski proizvoda,prilagodjavanje trzistu,kao I ubrzan razvoj
tehnologije uslovili su razvoj dodatnih grana dizajna,cija je osnovna misao I dalje (pored
stvaranja sve lepsih I upotrebljivijih proizvoda) pronalazak puta do
potrosaca.Potrosacima s mora ponuditi proizvod koji oni traze ili koji je novena,nesto sto
bi potencijalno trazili,jer se samo tako zadovoljavaju obe strane.posrednik izmedju te 2
strane jeste dizajner.Dizajneri imaju zadatak da zadovolje obe strane na taj nacin sto ce
napraviti prakticniji,lepsi I upotrebljiviji proizvod koji ce u sto vecoj meri zadovoljiti
potrebe potrosaca,a pri tom doneti profit proizvodjacu.

Idejno resenje industrijskih dizajnera u vidu skica

4
 Razvojem drustva I globalizacijom,sve jace oruzje kao oslonac dizajnu jeste
marketing.Delovanje dizajne neophodno je bazirati na marktingu jer istrazuje trziste I
potrosace,pa samim tim I raspolaze informacijama koje ukazuju kakve bi proizvode
trebalo stvarati da bi ih trziste prihvatilo.Ne samo da marketing prikuplja informaciju od
potrosaca ka proizvodjacu ili dizajneru,vec postoji marketinska kampanja kojom se
dizajnirani proizvod plasira na trziste.

,,Trgovanje bez reklame isto je sto I namigivanje devojci u mraku:ti znas sta radis,ali niko
drugi to ne zna.” (Salvador Dali)

Pojam I definisanje dizajna:

Dobar proizvod sa aspekta proizvodnje I potrosnje moze stvoriti samo jedna

stvaralacka disciplina, to je dizajn. Sama rec dizajn void poreklo od engleske reci design,
sto u prevodu znaci crtez, nacrt, projekat, uzorak I sl. U naucnoj I strucnoj literature
postoje razliciti stavovi u pojmanju dizajna. Prisustvo razlicitih stavova proistice iz
nepostojanja opste prihvacenog misljenja o pojmu I sustini dizajna, a narocito njegovog

4
organizovanja u proizvoljnoj praksi I povezivanja sa drugim sektorima poput marketinga,
proizvodnje, finansija, istrazivackog rada, itd.
Osnovni cilj dizajna jested a proizvodu daje kvalitete u tehnicko - funkcionalnom smislu,
estetckom, ekonomskom I ergonomskom pogledu, da bi ga u odredjenom vremenskom
periodu prihvatio potrosac. Sustina dizajna je zapravo stvaranje efikasnih proizvoda.

Dizajn je naucna, strucna I stvaralacka disciplina, pojam kvaliteta proizvoda, kao I sistem
funkcija, skup aktivnosti I organizaciona Celina proizvodjaca, usmeren ka potpunom
zadovoljenju potreba, zahteva I zelja potrosaca, ali I ekonomskim I razvojnim ciljevima
proizvodjaca, potom unapredjenju zivotne I radne sredine,okoline,kao I progresu
celokupnog drustva:
- Dizajn je naucna disciplina jer istrazuje I dokazuje pojave, zakonitosti, metode I
procese u stvaranju I razvoj proizvoda. Naucni smisao dizajna proistice iz
njegovog stalnog istrazivanja I prodiranja u novo, nepoznato. Iz ovoga su
nastajale zakonitosti u oblasti dizajniranja proizvoda I njihove proizvodnje, sto
je dizajnu obezbedilo status naucne discipline priznate u svetu. Zahvaljujuci
naucnim rezultatima dizajna, ne samo proizvodi, vec u opste svet oko nas iz
dana u dan postaje savrseniji. Ovo je uslovilo razvoj, kao I pronalazenje novih
vrsta materijala.

4
- Dizajn je strucna disciplina koju obelezava stvaralastvo u praksi. Ta strucna
disciplina je I stvaralacka u industrijskoj praksi, jer su njeni rezultati proizvodi
namenjeni ljudima, kao pomoc u radu I za ulepsavanje svakodnevnice zivota u
opstem smislu.
- Kvalitet dizajniranog proizvoda u stvari predstavlja sposobnost da proizvod sto
bolje I duze sluzi svrsi, pomogne coveku u radu I zivotu I ulepsa mu svakodnevni
zivot.
- Dizajn je podsistem svoke savremene kompanije koja pretenduje da u ostrim
okolnostima opstane na trzistu I razvija se.
- Funkcionisanje kompanija usmereno je ka jednom cilju- profitu. Slikovito
receno, trziste se moze okarakterisati kao uzburkani okean kompanije kao
brodovi koji se bore sa talasima koje izaziva konkurencija, a profit kao luka u
daljini kojoj brodovi streme. Glavni kormilari ovog broad su pre svega dizajn, a
potom I marketing, jer ove dve discipline predstavljaju put dolaska broad do
luke.

4
Unikatni dizajn

Covek je oduvek zeleo da u necemu bude poseban I zapazen u sredini u kojoj zivi,
odnosno u socijalnom sloju kojem pripada. Unikatni predmeti sum u u tome dosta
pomagali, cesto I obezbedjivali status kojim je tezio. Unikatni dizaj u glavnom nije
namenjen trzistu vec pojedincu. Unikatni dizajn mozemo naci u svim granama
dizajna I kategorijama proizvoda siroke potrosnje – od obuce do namestaja, od
bicikla do automobile. I ako zivimo u svetu masovne serijske proizvodnje , unikatni
dizajn je dalje zastupljen sto je sokaz njegove neprolaznosti I znacaja.

Funkcionalizam

Uporedo sa razvijanjem drustva, ljudi raznih zanimanja I vestina stvarali su

funkcionalne predmete. U prvo vreme, bile su to veste zanatlije, kasnije umetnici, a
u poslednje vreme dizajneri, kao novi profil strucnjaka. Funkcionalni dizajn za krajni
cilj ima dobijanje maksimalno funkcionalnog, upotrebljivog proizvoda, dok su

4
lepota I drugi atributi predmeta u drugom planu. Proizvod bi trebalo da sluzi svrsi
ne obaziruci se preterano na ostale karakteristike, poput estetskih ili ekonomskih.
Estetika bi trebalo da proizadje iz funkcije predmeta.

Industrijska estetika

Ovakav tip dizajniranja zasniva se na pomirenju izmedju estetike I

funkcionalizma, odnosno lepog I funkcijonalnog u upotrebnim predmetima.
Osnovni cilj industrijske estetike jeste razvijanje lepote kod industrijskih proizvoda I
u zivotnoj okolini coveka. Upotrebl;jivost predmeta ogleda se u njegovoj
prakticnosti I funkcionalnosti. Predmet je funkcionalan ako je lako otkriti nacin na
koji radi, ako brzo izvrsava svoj zadatak, ako se I posle dugog vremena nekoriscenja
predmeta lako mozemo setiti kako radi, ako je ergonomican (prilagodljiv ljudskom
telu I potrebama) . Trenutno najpoznatiji industrijski dizajner koji na najbolji nacin
spaja lepo I korisno je Filip Stark.

Stolica ,, Pratfall” I cedaljka za lilmun ,,alessi” dizajnera Filipa Starka

4
Vrste dizajna

Spona izmedju cistog dizajna I umetnosti bila bi primenjena umetnost,koja je

bliza samom pojmu dizajniranja I mozemo je podeliti na vise oblasti:

- Industrijaln desing - Industrijski dizajn,kao najsira I najstarija oblast dizajna,

4
- Graphic design - Graficki dizajn je oblast dizajna kojom se najvise bavimo.

- Industrial Design Engineering – dizajn masina I masinske opreme,

4
- Interior design – Dizajn enterijera I namestaja,

- Fashion design – Dizaj tekstila I odevnih predmeta,

4
Pored pomenutih,koje su najvece oblasti dizajna, postoje mnoge druge podgrupe
tih oblasti, a svakodnevno dizajneri imaju potrebu da razvijaju nove oblasti u skladu
sa napretkom tehnologije I savremenim nacinom zivota,poslovanja,skolovanja, itd.
Do pre nekoliko godina nije ni postojalo zanimanje poput dizajnera aplikacija I igrica
za mobilne telephone,dok je to danas,jedan od najtrazenijih poslova u oblasti
dizajna,shodno trenutnoj potraznji na trzistu I trendu koji su uveli mobilni telefoni I
aparati poput iPhone- a,iPad-a i sl.

Industrijski dizajn

Profesija industrijskog dizajnera jeste aktivnost koja obugvata sve sustinske I

metodoloske pristupe,od prvih istrazivanja I analiza,pravljenje idejnog resenja I, na
kraju, kreiranja samog proizvoda.Zato industrijski dizajner mora poznavati vise
naucnih disciplina I zahteva, koji su vezani za uslove proizvodnje I plasmana

4
proizvoda na trziste. Vec smo pomenuli da se koreni industrijskog dizajna protezu
jos od industrijske revolucije,krajem XIX I pocetkom XX veka , ali konacan oblik
dobija tek posle II svtskog rata.Duznost industrijskog dizajnera jested a stvara I
oblikuje predmete prema uslovima zivota I rada savremenog coveka. Interesna
svera industrijskog dizajnera jesu svi predmeti koji nas okruzuju,kao I predmeti koji
su novia (inovativni predmeti) shodno naprednoj tehnologiji I modernom nacinu
zivota.

Stolica ,,Gaudi” – studio Geenen

Industrijski dizajner mora da ima niz kvaliteta:

- Sposobnost metodoloskog pristupa - smisao za sistematsko istrazivanje,
ocenjivanje,analizu faktora dizajna (funkcija,estetika,egronomija,zahtevi trzista I
dr.)

4
 - Tehnicka kultura – odredjen stepen znanja I prakticnog iskustva iz pojedini
tehnickih disciplina,rad sa materijalima,process industrijske proizvodnje Itd.
- Poznavanje ekonomskih uslova ,
- Likovna kultura – poznavanje principa I elemenata koji doprinose sto
potpunijem istrazivanju jedinstva vizuelnih kvaliteta,koji formiraju harmonican
izgled proizvoda,prema savremenim standardima I sredini kojoj je taj proizvod
namenjen
- Sposobnost komunikacije – vestina saopstavanja I prenosenja idejnih resenja
kroz komunikaciju,skicu,projekat ili model.
Industrijski dizajner,takodje,mora da poznaje I probleme pakovanja
proizvoda,propaganda I marketing u slucajevma kada resavanje takvih porblema
zahteva koriscenje vizuelnog fenomena uz odgovarajuce znanje I iskustvo. U svom
svakodnevnom profesionalnom radu ima I odgovarajuce oblike odgovornosti,sto
zahteva njegova profesionalna angazovanost:
-odgovornost prema drustvu ;
- odgovornost prema proizvodjacu;
-odgovornost prema trzistu;
-odgovornost prema vremenu;
-odgovornost prema samom sebi.