Ghislaine Elisabeth van der Ploeg

ТHE IMPACT OF ROMAN EMPIRE ON THE CULT OF

ASCLEPIUS, Series: Impact of Empire, Volume XXX, Brill, Leiden 2018
(348 страница, 50 илустрација, 9 табли, ISSN (print): 1572-0500, ISBN
(print): 978-90-04-37252-8, ISBN (online): 978-90-04-37277-1)

Студија ауторке Гислејн Елизабет ван дер Плег, проистекла из докторске

дисертације истоветног наслова, посвећена је римском утицају на развој култа
Асклепија и процесу његовог распростирања дуж свих области медитеранског
Царства. Дисертација је одбрањена 2016. године на Универзитету Ворвик.
Kулт Асклепија/Ескулапа, једног од значајнијих божанстава грчког
и римског пантеона, има дугу традицију поштовања, кроз коју је доживео
многе трансформацијe. Трагови поштовања Асклепија могу се пратити од
(пред)хомерске грчке прошлости. Култ је пренесен и прилагођен римском
свету посредством хеленских колонија у Великој Грчкој (Magna Graecia),
као и уз ангажовање грчких лекара у римском муниципалном, приватном
и државном систему. Култа се даље ширио посредством мобилних заједни-
ца, првенствено војних, али и кроз деловање посвећених појединаца. Као
божанство првенствено лекарске, исцелитељске праксе, поштовано у сва-
кодневном животу античких заједница, било је веома заступљено у архео-
лошкој, епиграфској, нумизматичкој и историјској грађи.
Израда приказа мотивисана је идејом упознавања стручне, делимично и
шире, јавности са основним идејама и закључацима до којих је ауторка дошла
проучавајући наведену проблематику. Публикација показује резултат опсежних
истраживања, чије исходиште представља опсежна слика о модалитетима на-
станка, прилагођавања, ширења и поштовања култа Асклепија/Ескулапа.
Ауторски приступ, који је пружила Гислејн Елизабет ван дер Плег,
заснован је на анализи начина којима су Римљани преузели изворни грчки
култ и прилагодили га религијским потребама становништва, како у престо-
ници, тако и у провинцијама.
Приказ прати ауторско излагање проблематике, уз наглашавање нај-
значајнијих идејних претпоставки. Циљ је указивање на остварене резул-
тате обимног подухвата, али и иницирање нових размишљања, која могу
довести до дубљег одгонетања свих аспеката у вези са култом античког бо-
жанства лекарства.
Сматрали смо да је потребно да укажемо на одређене недостатке у
самом тексту, првенствено оличене у недовољном представљању налаза са
појединих подручја ‒ конкретно Горње Мезије, што ће бити илустровано

Гласник Српског археолошког друштва Journal of Serbian Archaeological Society

36 (2020) 435–440.
ГСАД/JSAS 36 (2020) Прикази

адекватним примерима. Претпостављамо де је, у овом питању, допуна ве-

роватно потребна и за неке друге географске области, али тај задатак пре-
пуштамо истраживачима упућенијим у карактеристике појединих простора.
Посебно наглашавамо да одређени недостаци у публикацији пред-
стављају првенствено аспекте у вези са питањима каталошке природе (пре-
глед и бројност светилишта и споменика) и одређену дискутабилност у вези
са датовањем појединих примера, док теоретски оквири посвећени настан-
ку и развоју култа представљају заокружену целину у вези са досегнутим
сазнањима и могу бити допуњавани током времена, у складу са новим те-
ренским и теоријским открићима.
Почетак књиге представља осврт на значај култа бога Асклепија/
Ескулапа у римским провинцијама. Излагање започиње освртом на наста-
нак култа у Грчкој, потом прати разнолике манифестације његовог развоја
током класичног и хеленистичког периода, након чега приказује начине рас-
простирања унутар Римског царства, где је дошло до процвата поштовања
указиваног божанству лекарске вештине.
На страницама првог поглавља, ауторка објашњава зашто је упра-
во култ Асклепија одличан пример и путоказ за проучавање мобилности и
повезаности идеја у античком периоду и представља теоретске оквире свог
истраживања. Проучавани култ био је привлачан поклоницима из свих дру-
штвених група и цветао је, на широком географском подручју, све до 4, века
нове ере.
Конкретно, наводи се да је изворни грчки култ настао током 5. века
пре нове ере и, током непуних девет векова, био поштован на више од де-
вет стотина култних места широм грчко-римског света. Култ је прихваћен у
Риму 293. године пре нове ере и, већ две године касније, посвећено је Аскле-
пијево светилиште на Острву Тибар (Isola Tiberina).
Наведене околности представљале су основе за стварање ризнице
података значајних за све аспекте проучавања античке религијске праксе.
Ауторка представља идеје о могућим решењима питања о проблематици
локалних карактеристика култа и процесу њиховог прилагођавања, након
успостављања контаката са глобалним карактеристикама развијеним у Рим-
ском царству. У тексту се наглашава значај комуникација, повезаности и
мобилности што се илуструје примерима о настајању нових центара Аскле-
пијевог култа, основаних на местима где божанство није било поштовано у
ранијим раздобљима. Развој и ширење култа није био једносмеран процес
и отварао је путеве за стварање бројних нивоа повезаности и прожимања
старих и нових религијских схватања и образаца њиховог испољавања.

436
Љ. Васиљевић Ghislaine Elisabeth van der Ploeg, Ahe Impact of Roman ...

Утицај Римског царства на ширење изворног грчког култа објашња-

ваа се као резултат комбинације великог броја узрочника. Елементи који су
довели до прилагођавања и развоја култа назначени су на страницама дела.
Aуторка наглашава да су свој допринос у распростирању култа пружили:
императори, дворјани, новостворена професионална војска и развој међу-
провинцијских комуникација и контаката. Дакле, широк спектар елемената,
од којих је оставио печат на стварање широко распрострањеног култа, како
по географским параметрима, тако и по заступљености у различитим слоје-
вима античке популације.
Ауторка истиче да постоје бројни фактори који издвајају култ
Асклепија од осталих божанстава и да они представљају одличну основу за
израду студије случаја у вези са истраживањем римских утицаја на развој
страних култова, као и питања о међусобном прожимању општих (аутор-
ка принципијелно користи термин „глобални” сматрајући да је за Римљане
њихов свет могао имати значење универзалног појма) и локалних веровања.
Првенствени значај култа Асклепија за ову врсту истраживања представља
његова отвореност и доступност припадницима оба пола и свих друштве-
но-економских група, што значи да ниједна групација није била искључена
и, због тога, студија може обухватити податке у вези са свим категоријама
становништва.
За разумевање проблематике рада неопходно је познавање услова
настанка и карактеристика култа, током класичног и хеленистичког перио-
да. Овом питању посвећено је друго поглавље, где се предочава развој кул-
та, почев од првог познатог помена, до епохе римског диктатора Гаја Јулија
Цезара. Наглашено је да најстарији писани извор, Хомер, Асклепија познаје
само као смртног исцелитеља и да култ посвећен божанству није био рас-
прострањен све до 5. века пре нове ере.
Као место најзначајнијег светилишта означен је Епидаурус, према
делфском пророчишту родно место божанства, уз напомену да би се коре-
ни култа могли налазити у тесалској Трики, данашњој Трикали. Акценат је
стављен на брзо ширење култа у грчком свету, иако је Пелопонез, у којем се
налазио највећи број светилишта, наставио да буде његово средиште. Ау-
торка представља историјат појединачних светилишта (Епидаурус, Атина,
Кос, Пергам, светилишта у Италији), а осврће се и на Асклепијеве епитете,
религијске функције и иконографију.
Треће поглавље нас одводи у римски свет, односно осликава улогу
важних личности тога поднебља у прихватању и ширењу култа. Посебна
пажња посвећена је питању повезаности царева са култом, при чему је на-

437
ГСАД/JSAS 36 (2020) Прикази

гласак стављен на три императора ‒ Клаудија, Хадријана и Каракалу. Први

цареви, како делује на основу садашњих сазнања, иако нису званично по-
свећивали много пажње овом култу, ипак су понекад упућивали своје мол-
бе божанству. До велике промене долази током владавине Клаудија, када
почињу да се одају велике почасти коском Асклепију. Ова промена може
се објаснити блиском односом цара са личним лекаром, Гајом Стертинијем
Ксенофоном, чије порекло се повезује са острвом Кос.
Друга половина поглавља описује снажну повезаност култа са по-
јединим царевима. Илустрацију за ову повезаност представљају описи по-
клоничких посета императора, првенствено Хадријана и Каракале, светили-
штима посвећеним Асклепију, што доводи до њиховог процвата и ширења
култа до најудаљенијих делова Царства. Посебан осврт пружен је ликовним
представама Асклепија на ковањима царског новца.
На страницама четвртог поглавља представљена је повезаност култа
Асклепија са животом и свакодневном праксом римских војних јединица.
Акценат је стављен на проучавање утицаја војске у обликовању и ширењу
култа на подручју северног дела Балкана и подунавских провинција (Пано-
нија, Мезија, Дакија и Тракија). Овај регион изабран је због великог броја
војних јединица распоређених у близини лимеса. Са изузетком Тракије, ни
у једној од провонција на овом подручју, није био познат култ Асклепија пре
римских освајања.
Из тог разлога географски простор Балкана и Подунавља предста-
вља одличан пример за проучавање утицаја војске на развој и обликовање
култног поштовања Асклепија. Као основни фактори за развој процеса под-
влачи се формирање медицинских јединица у оквиру новоприсутних стал-
них војних снага, као и улога официра, који су вршили дужност у више
јединица, и на тај начин доприносили ширењу култа. Процес је праћен кроз
примере у вези са сачуваним вотивним споменицима и остацима архитек-
туре. Дат је и осврт на примере синкретизма са локалним божанствима, пр-
венствено на повезаност са Трачким коњаником, као и на култне заједнице
са другим припадницима римског пантеона.
На овом месту морамо застати и открити одређене мане у делу које,
само по себи, заслужује сваку пажњу. Наиме, реч је о недовољној заступље-
ности представљеног археолошког материјала са подручја Горње Мезије.
Поменута недоследност вероватно је настала због неажурирања основног
текста докторске дисертације, пре његовог преуређења приликом припреме
за штампану публикацију. Уочена мана још више је појачана чињеницом да
је наведеном простору посвећено посебно потпоглавље у књизи.

438
Љ. Васиљевић Ghislaine Elisabeth van der Ploeg, Ahe Impact of Roman ...

Ауторка у публикацији користи само два извора за ове области: у

много чему превазиђено Мочијево (А. Мócsy) дело из 1974. и публикова-
ну тезу Д. Младеновић (2012. година) о урбанизму Горње Мезије. Овакав
одабир литературе довео је до мањкавости као што су изостављање важних
налаза и основаних теоријских претпоставки у вези са култом Асклепија у
поменутој римској провинцији.
Дело би било свеобухватније и утемељеније да су у њему прецизно
наведени налази са поручја Сингидунума, чија локација и значај предста-
вљају одличан пример за бројне аспекте култа којима студија придаје ве-
лики значај. Сличан пример можемо навести и за изостављање ситуације у
царској палати Феликс Ромулијани. Налази из Ромулијане у вези са култом
Асклепија (вероватно и Хигије) могу се сматрати очекиваним у грандио-
зном комплексу царске палате, али морамо оставити могућност повезано-
сти култа ијатричких божанстава са недалеким лековитим изворима у Гам-
зиградској Бањи.. Неоспорне потврде које недостају (натпис из комплекса
или налаз пронађен непосредно поред извора) онемогућавају доношење
коначног става, али може се основано претпоставити да је на избор пре-
цизне локације царског комплекса утицало и присуство оближњих лекови-
тих извора, што је могло довести до снажног исказивања поштовања култа
Асклепија. Потврду за ово размишљање налазимо и у мотивима локалних
песама из влашког фолклора, где се наглашава спасоносни значај вода са
лековитих извора.
Још значајнији пример који је ауторкине претпоставке могао до-
датно утемељити, са простора Горње Мезије, проналазимо у Медијани. На
овом локалитету налази указују на могућност постојања светилишта посве-
ћеног Асклепију, а можда и другим божанствима ијатричког карактера. За
отворену тему најзначајнији је групни налаз, који је садржавао шеснаест
фрагментованих скулптура (Асклепије, Хигија, Дионис, Херакле...). Међу
налазима се нарочито издвајају две порфирне статуете – заветни дарови ви-
соког чиновника трачког порекла Реметалка и његове супруге Филипе.
Стручњаци су сагласни у виђењу да су скулптуре припадале свети-
лишту које је било повезано са лековитим својствима извора у близини. Спо-
меници су, вероватно, били постављени у оквиру сакраријума принципије/
виле са перистилом на Медијани и представљају прворазредне споменике
за проучавање, са њиховог социјалног и религијског аспекта. Основана је
претпоставка да је Асклепијево светилиште подигнуто, или обновљено, за
време кратке епизоде владавине Јулијана Апостате, која се може посматрати
као завршна фаза и финални одсјај античког доба. Прихватљивост ове прет-

439
ГСАД/JSAS 36 (2020) Прикази

поставке појачавају и касније откривени налази са овог локалитета, попут

бронзане ограде са бистама Ескулапа и Луне и фрагмента велике мермерне
статуе која, највероватније, такође представља бога лекарске вештине.
Наведени недостаци извесно представљају ману у делу које пред-
стављамо, али они не умањују досегнуте теоретске оквире, но пружају и
смерницу, како ауторки приказаног дела, тако и истраживачима којима про-
стор Горње Мезије предствља примарно поље проучавања, да је потребна
израда исцрпног и прегледног корпуса споменика посвећених Асклепију,
али и другим античким божанствима.
Пето поглавље предочава специфичности у ширењу и прихватању
култа у различитим околностима и просторима. Студија случаја за ово поре-
ђење пронађена је у римској Африци, везано за специфичности култа у про-
вицијама Проконзуларној Африци и Нумидији. У Проконзуларној Африци
култ је био познат знатно пре римских освајања и временом је синкретизо-
ван са локалним божанством Ешмуном, при чему је развио сопствене карак-
теристике. Сасвим различита ситуација уочава се у Нумидији где је пошто-
вање Асклепија пристигло заједно са римским војним јединицама. Ауторка
посебно истиче улогу легије III Августе, међу чијим припадницима је култ
био врло распрострањен, што посведочују бројни археолошки налази.
Завршно поглавље пружа рекапитулацију претходно изнетих пода-
така и продубљује изведене закључке у вези са темом истраживања. Књига
се окончава исцрпним списком цитираних библиографских јединица.
Публикација предочава резултате опсежних истраживања и прика-
зује нове погледе на развој, симболику и значај култа Асклепија, што је ску-
па чини незаобилазном литературом за све проучаваоце античке религије и
представља показатељ за будуће приступе овој проблематици.
Љубиша Васиљевић
Народни музеј Крушевац

440