Milic Milos-Master Rad (2016) PDF

Универзитет
у Нишу
Грађевинско‐архитектонски факултет
Мастер академске студије: Грађевинарство – конструкције

Пројекат челичног телекомуникационог торња
висине 60 m са оптимизацијом конструкције
применом преднапрегнутих затега

‐ Мастер рад ‐

Ментор: Студент:
др Тодор Вацев, ванр. проф. Милош Милић 227/15

Комисија:
др Верка Проловић, ред. проф.
др Марина Мијалковић, ред. проф.

Ниш, 2016.
Пројекат челичног телекомуникационог торња Мастер рад
Садржај

1. Пројектни задатак ........................................................................................................................ 3
2. Технички опис ............................................................................................................................... 4
3. Анализа оптерећења и димензионисање – слободностојећи торањ ..................................... 7
3.1 Основна оптерећења ........................................................................................................... 7
3.2 Допунска оптерећења ........................................................................................................ 19
3.3 Изузетна оптерећења ........................................................................................................ 29
4. Прорачун напона и деформација нелинеарном анализом ................................................... 31
5. Прорачун карактеристичних веза ............................................................................................. 43
5.1 Веза вертикале и темеља .................................................................................................. 43
5.2 Монтажни наставак ............................................................................................................ 50
6. Анализа стабилности темеља торња оптерећеног силом чупања ........................................ 62
6.1 Плитки затегнути темељи .................................................................................................. 62
6.2 Дубоки затегнути темељи .................................................................................................. 69
7. Анализа оптерећења и димензионисање – торањ са затегама ............................................. 73
7.1 Основна оптерећења ......................................................................................................... 73
7.2 Допунска оптерећења ........................................................................................................ 82
8. Прорачун напона и деформација нелинеарном анализом ................................................... 89
9. Општи закључци и препоруке ................................................................................................. 102
10. Графички прилози ................................................................................................................ 104
11. Прилог: Противпадни систем „Söll“ .................................................................................... 111

Милош Милић 227/2015 2

1. Пројектни задатак
Универзитет у Нишу
Грађевинско – архитектонски факултет
Катедра за материјале и конструкције
Кабинет за металне конструкције
Предмет: Специјалне металне конструкције
ЗАДАТАК ЗА МАСТЕР РАД
За челични телекомуникациони торањ висине 60,00 m израдити пројекат.

Торањ је намењен за ношење једне ГСМ антене површине 2,00 m2. Антена је
смештена на врху торња у вертикалној равни. Допуштено обртање антене у
вертикалној равни је 0.5°. Допуштено хоризонтално померање врха торња је 120 mm.
На врху торња пројектовати радну платформу са приступом путем одговарајућих
пењалица.
Локација торња: Крагујевац, Србија
Конструкцију торња пројектовати као четворозидну решетку. Пројекат израдити

у две варијанте:
1. Слободностојећи торањ;
2. Торањ са преднапрегнутим затегама.
Извршити упоредну анализу двеју варијанти и дати закључак.
Садржај пројекта:
1.1 Технички опис са образложењем за усвојени статички систем објекта

1.2 Детаљна анализа оптерећења према SRPS или EC – по избору
1.3 Детаљан статички прорачун применом нелинеарне анализе и одговарајућег
софтвера
1.4 Димензионисање свих носећих елемената конструкције
1.5 Прорачун и димензионисање везе вертикале и темеља и карактеристичног
монтажног наставка
1.6 Анализа стабилности темеља торња оптерећеног силом чупања
1.7 Графички прилози: диспозиција конструкције, карактеристичне основе, детаљи
веза
1.8 План монтаже конструкције
1.9 Предмер радова за челичну конструкцију
Приликом израде рада кандидат самостално доноси одлуке, уз поштовање

одабраних прописа и стандарда из предметне области.
КАНДИДАТ: МЕНТОР:
Милош Милић др Тодор Вацев, ванр. проф.

Број индекса: МРГ 227/15
Ниш, 15.12.2015.


2. Технички опис
2.1 Основни подаци о објекту
Предмет овог рада је израда пројекта челичне конструкције за ношење
телекомуникационе антене (торња). Конструкција спада у конструкције 1. класе (према
стандарду SRPS U.H2.110) тј. служи за потребе организација од посебног друштвеног
значаја или је укључена у међународни систем веза. Укупна висина конструкције са
елементима за монтажу опреме је 62050 .
На врху торња се монтира стуб Ø 219.1 4.0 , висине 1000 , у сврху
причвршћивања антене и пратеће опреме. За потребе инсталације и одржавања
опреме, на коти 60.175 се налази платформа димензија 2800 2800 .
Приступ платформи је путем пењалица система „Söll“ чији је опис дат у прилогу.
Пењалице се монтирају на једну од вертикала путем држача који се налазе на
растојању 1250 .
Основа конструкције на коти 0.0 (површина терена) је квадрат странице
7300 , док је основа на коти платформе квадрат странице 1400 . Усвојено
диспозиционо решење дато је у прилогу.
2.2 Локација
Објекат се налази у Крагујевцу, на надморској висини 190 . Терен је раван.
Објекат је слободностојећи и у радијусу од 50 не постоје други објекти. Подлога је
песак са малом количином глине.
2.3 Конструкција
Усвојени конструктивни систем је прилагођен, како функционалним захтевима,
тако и потреби брзе и једноставне изградње. Пројектним задатком су предвиђене две
варијанте носеће конструкције: слободностојећи торањ и торањ са преднапрегнутим
затегама.
Конструкција објекта је решена као челична четворозидна решетка. Основни
материјал је челик 235 за елементе решетке и Y1770 S7 за затеге (у варијанти са
затегама). Конструкција се израђује и на градилиште допрема из девет монтажних
склопова. Везе између елемената у једном монтажном склопу се изводе директним
заваривањем сучеоним шавовима квалитета C. Монтажни склопови се спајају на
градилишту везама са чеоном плочом и обичним завртњевима класе чврстоће 4.6.
Код варијанте торња са преднапрегнутим затегама, затеге се везују за торањ на
коти 39.85 . Сила се преноси преко ушице заварене за вертикалу, а осигурање
затеге се постиже помоћу 3 стезача (SRPS U.H2.110, слика 7). На темељним котвама
треба предвидети елементе за везивање затега у виду ушица или сидрених вијака.
Затеге се преднапрежу са стране темељне котве до силе 21.6 . На затези се
мора предвидети уређај за дотезање и мора се обезбедити простор за постављање
инструмента за мерење силе преднапрезања.
2.4 Оптерећења
Оптерећења конструкција према националним прописима могу бити: основна,
допунска и изузетна. Рачуната конструкција спада у конструкције за ношење антена
1. класе, тако да се за прорачун узима основно оптерећење ветром са повратним
периодом 50 година. Оптерећења која су анализирана при димензионисању торња
приказана су у следећој табели.

Оптерећења торња
Сопствена тежина
Основна оптерећења
Ветар са повратним периодом 50 година
Тежина снега и леда на елементима конструкције
Допунска оптерећења
Ветар са повратним периодом 10 година
Изузетна оптерећења Земљотрес у случају залеђене конструкције
За анализу оптерећења су коришћени SRPS стандарди:
‐ SRPS U.C7.110 – Основни принципи и осредњени аеродинамички притисак ветра
‐ SRPS U.C7.111 – Динамички коефицијент и аеродинамички притисак ветра
‐ SRPS U.C7.113 – Оптерећење ветром осталих конструкција осим зграда
‐ SRPS U.H2.110 – Челичне конструкције за ношење антена.
2.5 Прорачун конструкције
Моделирање и прорачун конструкције су урађени у софтверу Femap with NX
Nastran v11.0.1, заснованом на методи коначних елемената (МКЕ). Главна носећа
конструкција торња је моделирана линијским гредним елементима типа BEAM, док је
под платформе дебљине 5 моделиран површинским елементима типа PLATE.
Затеге су као специфични елементи такође моделирани гредним BEAM елементима.
Одсуство крутости елемената затеге при савијању и притиску је моделирано
коришћењем геометријски нелинеарне анализе при којој се код елемената
занемарљивог попречног пресека у односу на дужину јавља ефекат ланчанице.
Величина коначних елемената зависи од величине елемента који се моделира и
варира у опсегу од 200 (конструкција) до 924 (затеге).
Модел торња без затега је анализиран линеарном и нелинеарном анализом,
док је модел торња са затегама анализиран само нелинеарном анализом због
претходно наведених разлога. Линеарна анализа је урађена за прорачун сопствених
вредности учестаности, линеарног извијања и напона и деформација. Нелинеарном
анализом је доказана стабилност објекта у погледу извијања линијских елемената,
односно избочавања лимова, као и величине напона. Код нелинеарне анализе је
укључена и могућност великих померања (Large Displacement) чиме се величине
добијене прорачуном највише приближавају стварним вредностима у конструкцији.
Из разлога што се доказ носивости изводи по теорији допуштених напона, која не
допушта пластификацију материјала у конструкцији, није у прорачун укључена и
материјална нелинеарност (материјал се понаша линеарно – еластично). Прорачун
геометријски нелинеарном анализом практично замењује употребу познатих
стандарда о стабилности. Резултати поменутих анализа су дати у прилогу.
2.6 Прорачун веза
Моделирање и прорачун веза је, као и прорачун целокупне конструкције,
урађено у софтверу Femap with NX Nastran v11.0.1. Анализирана је веза вертикале са
бетонским темељем и карактеристични монтажни наставак стуба. Сви елементи
конструкција веза су моделирани површинским елементима (PARABOLIC PLATE), који
боље прате закривљене облике конструкције у односу на линеарне елементе.

За моделирање делова конструкције који симулирају додир две чеоне плоче
монтажног наставка, као и за моделирање завртњева, примењени су контактни
елементи типа GAP. Величина коначних елемената варира у опсегу од 20 до
85 .
Везе су анализиране линеарном анализом. Иако се нелинеарном анализом
добијају бољи резултати у смислу избочавања лимова, таква анализа не описује
стварно стање напона у моделираним везама. Гранични услови по померањима
(непокретни ослонци) утврђени су само на једном крају елемента која се анализира,
док је други крај слободан, а гранични услови су задати по силама. Из разлога што је у
стварној конструкцији деформација везе ограничена услед постојања остатка
конструкције, а нелинеарна анализа би дала велика померања која се реално у вези
не јављају, одлука је да се за процену напона искористи линеарна анализа са
могућношћу великих померања (Large Displacement). Резултати поменутих анализа у
виду контурних графичких приказа су дати у прилогу.
2.7 Анализа стабилности темеља оптерећеног силом чупања
Веза конструкције са подлогом се остварује преко четири ротационо
симетрична темеља повезана везним гредама. Претпоставка је да везне греде примају
и преносе у тло хоризонталне силе, док се вертикалне силе преносе преко темеља
испод вертикала торња. Из разлога што се при дејству ветра на торањ јављају
неповољна напонска стања у тлу (чупање темеља), анализиране су могућности
примене темеља оптерећених силом чупања. Као прва варијанта, усвојен је армирано
– бетонски темељ, пречника стопе 1.20 и висине 1.25 . У оквиру разматрања
дубоких темеља, рачунат је побијени челични шип Ø219.1 4.0 , дужине 6.00 .
Дат је упоредни приказ носивости анализираних темеља, као и препоруке о
погодностима примене појединих врста и начинима прорачуна.


3. Анализа оптерећења и димензионисање – слободностојећи торањ
Конструкција ће се димензионисати за следеће случајеве оптерећења:
 Основна оптерећења
‐ Сопствена тежина
‐ Ветар са повратним периодом 50 година
 Допунска оптерећења
‐ Тежина леда на конструкцији
‐ Ветар са повратним периодом 10 година (за залеђену конструкцију)
 Изузетна оптерећења
‐ Дејство земљотреса на залеђену конструкцију
Комбинације оптерећења:
 Основна оптерећења 1.50
‐ Сопствена тежина + ветар са повратним периодом 50 година
 Основна + допунска оптерећења 1.33
‐ Сопствена тежина + тежина леда на конструкцији + ветар са повратним
периодом 10 година
 Основна + допунска + изузетна оптерећења 1.20
‐ Сопствена тежина + тежина леда на конструкцији + дејство земљотреса
3.1 Основна оптерећења
3.1.1 Сопствена тежина
Тежина конструкције се урачунава задавањем вектора убрзања Земљине теже.
У сопствену тежину ће се такође уврстити и тежина антене (1.0 ), носача антене од
округлих профила, инсталација и конструкције за преглед и одржавање (пењалице).
Растојање држача за пењалице: 1250 1.25

Расподељена маса пењалица и инсталација: , 30 ⁄
Тежине антене и пењалица се моделирају путем неконструктивних маса:
‐ антена: 102
‐ пењалице и инсталације: , , 30 ∗ 1.25 37.5

Напомена: Растојање неконтруктивних маса на местима држача пењалица је

променљиво у моделу због прилагођавања чворовима мреже коначних
елемената. Такође, при извођењу је дозвољено извесно одступање
држача од пројектованог положаја.


3.1.2 Ветар са повратним периодом 50 година
Оптерећење ветром ће се анализирати према стандардима SRPS U.C7.110,
SRPS U.C7.111, SRPS U.C7.113 и SRPS U.H2.110. Брзина ветра се повећава са висином,
тако да ће се прорачун оптерећења спровести за сваки сегмент (висине 10.0 ).
Локација: Крагујевац, Србија; Терен: раван, отворен
Надморска висина: 190
Густина ваздуха: 1.225 1.225 1.201 ⁄
Основна брзина ветра: , , 16.0 ⁄
Брзина ветра у зависности од висине: , , , ,
Фактор експозиције: √
Отворени, раван терен (категорија В): 0.030 ; 1.0 ; 0.14 ; о 0.03
Висина објекта: о 60.0
Фактор повратног периода (повратни период 50 година): 1.0
Фактор топографије терена (за раван терен): 1.0
Фактор временског осредњавања основне брзине ветра: 1.0
.
Осредњени аеродинамички притисак ветра: , , , ,

Висина Рачунска висина
, , ⁄ , , ⁄
сегмента
0 ÷ 10.0 10.0 1.00 16.00 0.154
10.0 ÷ 20.0 15.0 1.058 16.93 0.172
20.0 ÷ 30.0 25.0 1.137 18.19 0.199
30.0 ÷ 40.0 35.0 1.192 19.07 0.218
40.0 ÷ 50.0 45.0 1.234 19.75 0.234
50.0 ÷ 60.0 55.0 1.270 20.31 0.248
60.0 + 60.0 1.285 20.56 0.254

‐ Прорачун динамичког коефицијента
Оцењивање крутости конструкције:
Висина објекта изнад терена: о 60.0 15.0
Топографске околности: 1.0
Угиб врха објекта: 120 о ⁄250 240
Закључак: Конструкција не задовољава први услов, тако да није могуће рачунати
динамички коефицијент поједностављеним методом, већ је потребно
проверити подложност конструкције резонантном ефекту применом
поступка ③ (SRPS U.C7.111).


Претпостављена конструкција:
‐ Вертикале: Ø 219.1 7.1
‐ Хоризонтале: Ø 139.7 4.0
‐ Дијагонале: Ø 108.0 4.0
Највећа ширина: 7.30
Релативно пригушење осциловања конструкције
(решеткасти торњеви): 0.010
Фреквенција првог тона осциловања
(за претпостављену конструкцију): 1.132
Редукована брзина ветра:
, , , , 20.56
0.0829
1.132 ∗ 60.0
За ⁄ 7.30⁄60.0 0.122 са дијаграма се очитавају:
Фактор просторне корелације: 0.80
Фактор спектралне енергије: 0.022 Слика 1 ‐ Претпостављена
⁄ конструкција
0.0936 ⁄
∗ 0.022 ∗ 0.217 0.50
4 4 0.010
Закључак: Конструкција није подложна резонантном ефекту и спада у велике круте
конструкције. → Поступак ④ (SRPS U.C7.111)
За 0.50 потребно је да конструкција има сопствену фреквенцију:
⁄
4 4 ∗ 0.010 ∗ 0.50 ⁄
, , 20.56
0.2258 →
∗ 0.022 √0.2258 ∗ 60.0
0.721
Закључак: Рачуната сопствена фреквенција важи за претпостављену конструкцију
(прва итерација при димензионисању). Код димензионисања ће се та
вредност променити, али ће конструкција по класификацији бити велика
крута конструкција уколико сопствена фреквенција има вредност
0.721 .
Ударни коефицијент (главне носеће конструкције): 3.0
. .
Интензитет турбуленције ( ⁄2 30.0 ): 0.149
.
Динамички коефицијент: 1 2 1 2 ∗ 3.0 ∗ 0.149 ∗ 0.80 1.72
, , ⁄ , , ⁄ , , ⁄
сегмента
0 ÷ 10.0 10.0 16.00 0.154 0.265
10.0 ÷ 20.0 15.0 16.93 0.172 0.296
20.0 ÷ 30.0 25.0 18.19 0.199 0.342
30.0 ÷ 40.0 35.0 19.07 0.218 0.375
40.0 ÷ 50.0 45.0 19.75 0.234 0.402
50.0 ÷ 60.0 55.0 20.31 0.248 0.427
60.0 + 60.0 20.56 0.254 0.437


Слика 2 – Расподела оптерећења ветром (повратни период 50 година) по висини торња ⁄
3.1.2.1 Оптерећење ветром појединачних штапова
‐ Случај када ветар делује управно на зид решетке 0 ‐ правац +y

,Т,
; 1.4607 ∗ 10 ⁄
Коефицијент испуњености: ⁄
Коефицијент силе: (SRPS U.C7.113, страна 15, слика 6)
Коефицијент силе за равну решетку:
(SRPS U.C7.113, страна 9, слика 2)
Аеродинамички коефицијент испуњености: ∗
∗ ∗
Коефицијент заклањања: 1 0.25
Слика 3 ‐ Дејство ветра управно

на зид решетке

Слика 4 ‐ Одређивање коефицијента
испуњености (SRPS U.C7.113, страна 3, слика 1)

Расподељено оптерећење на штапове од ветра: , ,
Ефективна ширина пењалица и инсталација: ∑ 30


Оптерећење 1. сегмента:
, , 16.0 ⁄
∗

Вертикала 0.2191 239995 1.21 0.55 0.086 0.92
Хоризонтала 0.1397 153023 0.157 1.65 0.89 0.140 0.87
Дијагонала 0.1080 118299 1.84 1.04 0.163 0.84

, , 0.265 ⁄
Изложени штапови Заклоњени штапови
1
⁄ ⁄
1 1
Вертикала 0.2191 1.21 0.522 0.037 0.478 0.034
Хоризонтала 0.1397 1.65 0.536 0.033 0.464 0.028
Дијагонала 0.1080 1.84 0.542 0.029 0.458 0.024

Пењалице и инсталације: , , ∗ ∗ 0.265 ∗ 0.30 ∗ 1.25 0.100

, , 16.93 ⁄
∗

Вертикала 0.2191 253944 1.05 0.54 0.120 0.883
Хоризонтала 0.1397 161917 0.223 1.50 0.94 0.210 0.801
Дијагонала 0.1080 125176 1.65 1.02 0.227 0.785

, , 0.296 ⁄
1
⁄ ⁄
1 1
Вертикала 0.2191 1.05 0.531 0.036 0.469 0.032
Хоризонтала 0.1397 1.50 0.555 0.034 0.445 0.028
Дијагонала 0.1080 1.65 0.560 0.030 0.440 0.023


, , 18.19 ⁄
∗

Вертикала 0.2191 272844 1.09 0.54 0.131 0.874
Хоризонтала 0.1397 173967 0.242 1.43 0.88 0.213 0.798
Дијагонала 0.1080 134492 1.57 0.99 0.240 0.775

, , 0.342 ⁄
1
⁄ ⁄
1 1
Вертикала 0.2191 1.09 0.534 0.044 0.466 0.038
Хоризонтала 0.1397 1.43 0.556 0.038 0.444 0.030
Дијагонала 0.1080 1.57 0.563 0.033 0.437 0.025


, , 19.07 ⁄
∗

Вертикала 0.2191 286043 1.07 0.57 0.172 0.835
Хоризонтала 0.1397 182384 0.302 1.32 0.86 0.260 0.757
Дијагонала 0.1080 140998 1.50 0.97 0.293 0.729

, , 0.375 ⁄
1
⁄ ⁄
1 1
Вертикала 0.2191 1.07 0.545 0.048 0.455 0.040
Хоризонтала 0.1397 1.32 0.569 0.039 0.431 0.030
Дијагонала 0.1080 1.50 0.579 0.035 0.421 0.026


, , 19.75 ⁄
∗

Вертикала 0.2191 296243 1.08 0.57 0.197 0.813
Хоризонтала 0.1397 188887 0.345 1.27 0.84 0.290 0.731
Дијагонала 0.1080 146026 1.44 0.74 0.255 0.761

, , 0.402 ⁄
1
⁄ ⁄
1 1
Вертикала 0.2191 1.08 0.552 0.052 0.448 0.043
Хоризонтала 0.1397 1.27 0.578 0.041 0.422 0.030
Дијагонала 0.1080 1.44 0.568 0.036 0.432 0.027


, , 20.31 ⁄
∗

Вертикала 0.2191 304643 1.09 0.59 0.244 0.771
Хоризонтала 0.1397 194243 0.413 1.24 0.86 0.355 0.676
Дијагонала 0.1080 150166 1.35 0.96 0.396 0.643

, , 0.427 ⁄
1
⁄ ⁄
1 1
Вертикала 0.2191 1.09 0.565 0.058 0.435 0.044
Хоризонтала 0.1397 1.24 0.597 0.044 0.403 0.030
Дијагонала 0.1080 1.35 0.609 0.038 0.391 0.024


Оптерећење платформе и антене:
, , 20.56 ⁄
, , 0.437 ⁄
Ефективна висина ограде за деловање ветра: 1100
Линијско оптерећење сведено на носач платформе:
, , 0.437 ∗ 1.3 ∗ 1.1 0.625 ⁄
Оптерећење антене: , , 0.437 ∗ 1.2 ∗ 2.0 1.049

Оптерећење ветром појединачних штапова у правцу ветра ( изложени / заклоњени )
Вертикала ⁄ Хоризонтала ⁄ Дијагонала ⁄
1. сегмент 0.037 / 0.034 0.033 / 0.028 0.029 / 0.024
2. сегмент 0.036 / 0.032 0.034 / 0.028 0.030 / 0.023
3. сегмент 0.044 / 0.038 0.038 / 0.030 0.033 / 0.025
4. сегмент 0.048 / 0.040 0.039 / 0.030 0.035 / 0.026
5. сегмент 0.052 / 0.043 0.041 / 0.030 0.036 / 0.027
6. сегмент 0.058 / 0.044 0.044 / 0.030 0.038 / 0.024
Платформа 0.625 / 0.0

Силе на неконструктивне масе услед дејства ветра на пењалице и антену
, , ⁄ , , ⁄ Концентрисане силе
1. сегмент 16.00 0.265 0.100
2. сегмент 16.93 0.296 0.111
3. сегмент 18.19 0.342 0.128
4. сегмент 19.07 0.375 0.141
5. сегмент 19.75 0.402 0.151
6. сегмент 20.31 0.427 0.160
Антена 20.56 0.437 1.049


‐ Случај када ветар делује под углом 45 – правац између +x и +y

,Т,
; 1.4607 ∗ 10 ⁄
Коефицијент испуњености: ⁄
Коефицијент силе: (SRPS U.C7.113, стр. 16, слика 7)
∗ ∗
Расподељено оптерећење на штапове од ветра: Слика 5 ‐ Дејство ветра под углом 450
, ,
Одређивање коефицијента ‐ SRPS U.C7.113, страна 17, Табела 8
Делимично заклоњени
штапови
1
Вертикала 0.50
1 1
0.7071 0.7071
Хоризонтала /
2 1 2 1
Дијагонала 0.7071 0.7071
/
n компонента 2 1 2 1
/
t компонента 2 1 2 1

Напомена: У моделу се оптерећење од ветра на вертикале, хоризонтале и носаче
пењалица и инсталација наноси у пуном износу, док се на дијагонале
наноси разложено на компоненте: нормалну (n) и тангенцијалну (t) на
раван штапова (зида решетке).
, , 16.0 ⁄
∗

Вертикала 0.2191 239995 1.14 0.57 0.100 0.902
Хоризонтала 0.1397 153023 0.176 1.75 0.93 0.164 0.843
Дијагонала 0.1080 118299 1.93 1.01 0.178 0.830

, , 0.265 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.526 0.035 0.50 0.033 0.474 0.031
Хоризонтала 0.192 0.012 / / 0.162 0.010
Дијагонала ‐ n 0.193 0.011 / / 0.160 0.009
Дијагонала ‐ t 0.193 0.011 / / 0.160 0.009


, , 16.93 ⁄
∗

Вертикала 0.2191 253944 1.14 0.54 0.132 0.872
Хоризонтала 0.1397 161917 0.245 1.59 0.93 0.228 0.785
Дијагонала 0.1080 125176 1.78 1.01 0.247 0.768

, , 0.296 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.534 0.039 0.50 0.037 0.466 0.034
Хоризонтала 0.198 0.013 / / 0.155 0.010
Дијагонала ‐ n 0.200 0.011 / / 0.154 0.008
Дијагонала ‐ t 0.200 0.011 / / 0.200 0.008

, , 18.19 ⁄
∗

Вертикала 0.2191 272844 1.21 0.54 0.141 0.864
Хоризонтала 0.1397 173967 0.261 1.52 0.90 0.235 0.779
Дијагонала 0.1080 134492 1.72 0.94 0.245 0.770

, , 0.342 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.536 0.049 0.50 0.045 0.466 0.042
Хоризонтала 0.199 0.014 / / 0.155 0.011
Дијагонала ‐ n 0.200 0.013 / / 0.154 0.010
Дијагонала ‐ t 0.200 0.013 / / 0.154 0.010


, , 19.07 ⁄
∗

Вертикала 0.2191 286043 1.23 0.57 0.184 0.824
Хоризонтала 0.1397 182384 0.323 1.48 0.84 0.271 0.747
Дијагонала 0.1080 140998 1.70 0.97 0.313 0.711


, , 0.375 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.548 0.055 0.50 0.051 0.452 0.046
Хоризонтала 0.202 0.016 / / 0.151 0.012
Дијагонала ‐ n 0.207 0.014 / / 0.147 0.010
Дијагонала ‐ t 0.207 0.014 / / 0.147 0.010


, , 19.75 ⁄
∗

Вертикала 0.2191 296243 1.25 0.58 0.216 0.795
Хоризонтала 0.1397 188887 0.373 1.46 0.83 0.310 0.714
Дијагонала 0.1080 146026 1.64 0.96 0.358 0.674

, , 0.402 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.557 0.061 0.50 0.055 0.443 0.049
Хоризонтала 0.206 0.017 / / 0.147 0.012
Дијагонала ‐ n 0.211 0.015 / / 0.142 0.010
Дијагонала ‐ t 0.211 0.015 / / 0.142 0.010


, , 20.31 ⁄
∗

Вертикала 0.2191 304643 1.23 0.60 0.270 0.748
Хоризонтала 0.1397 194243 0.450 1.44 0.85 0.382 0.654
Дијагонала 0.1080 150166 1.66 0.96 0.432 0.615

, , 0.427 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.572 0.066 0.50 0.058 0.428 0.049
Хоризонтала 0.214 0.018 / / 0.140 0.012
Дијагонала ‐ n 0.219 0.017 / / 0.135 0.010
Дијагонала ‐ t 0.219 0.017 / / 0.135 0.010



, , 20.56 ⁄
, , 0.437 ⁄
Линијско оптерећење сведено на носач платформе (компоненте – управно на носач):
0.7071 , , 0.7071 ∗ 0.437 ∗ 1.3 ∗ 1.1 0.442 ⁄

Оптерећење ветром појединачних штапова
( изложени / делимично заклоњени – само вертикале / заклоњени )
1. сегмент 0.035 / 0.033 / 0.031 0.012 / 0.010 0.011 / 0.009
2. сегмент 0.039 / 0.037 / 0.034 0.013 / 0.010 0.011 / 0.008
3. сегмент 0.049 / 0.045 / 0.042 0.014 / 0.011 0.013 / 0.010
4. сегмент 0.055 / 0.051 / 0.046 0.016 / 0.012 0.014 / 0.010
5. сегмент 0.061 / 0.055 / 0.049 0.017 / 0.012 0.015 / 0.010
6. сегмент 0.066 / 0.058 / 0.049 0.018 / 0.012 0.017 / 0.010

Напомена:
У табелама су дате вредности оптерећења за:
‐ вертикале – укупно, у правцу ветра,
‐ хоризонтале – укупно, хоризонтална раван, смер у складу са смером ветра,
‐ дијагонале – компоненте n и t,
‐ концентрисане масе (пењалице и антена) – укупно, у правцу ветра.

1. сегмент 16.00 0.265 0.100
2. сегмент 16.93 0.296 0.111
3. сегмент 18.19 0.342 0.128
4. сегмент 19.07 0.375 0.141
5. сегмент 19.75 0.402 0.151
6. сегмент 20.31 0.427 0.160
Антена 20.56 0.437 1.049


3.1.3 Димензионисање: Сопствена тежина + Ветар са периодом 50 година
Конструкција је прорачуната за утицај од сопствене тежине и ветра са
повратним периодом 50 година из разлога што је та комбинација најчешће меродавна
код димензионисања високих челичних објеката. Постепено су дебљине зидова
штапова конструкције смањиване, а резултати линеарне анализе за итерације су дати
у следећој табели. За највећи и најмањи напон и хоризонтални угиб су узете веће
вредности из анализа два случаја оптерећења ветром 0 , 45 . Учињене промене у
итерацијама су подвучене.
Учестаност Највећи напон Укупно Укупна маса

Димензије штапова првог тона у вертикалама померање конструкције
врха
1. итерација
Вертикале: Ø 219.1 7.1
Хоризонтале: Ø 139.7 4.0 1.095 28.61 61.1 17797
Дијагонале: Ø 108.0 4.0
Хоризонтале: Ø 139.7 4.0 0.933 48.13 107.4 13912
Хоризонтале: Ø 139.7 4.0 0.949 49.11 107.8 13123
Хоризонтале: Ø 139.7 4.0 0.954 49.21 107.9 12829
5. итерација – усвојена
Линеарна анализа
Вертикале: Ø 219.1 4.0 61.74 110.8 12102

Хоризонтале: Ø 139.7 3.2 0.957
Дијагонале: Ø 108.0 2.9 Нелинеарна анализа
62.04 111.7 12102

Допуштени угиб (дефинисан пројектним задатком): 120
Допуштени напон (S235, случај оптерећења: I): 240⁄1.5 160
Закључак: Из приложених резултата се може уочити да је меродавни утицај
хоризонтални угиб врха торња који је у случају 5. итерације 111.7 , а то
је у односу на дозвољен угиб: 111.7⁄120.0 93.1 %. Највећи напон у
конструкцији се јавља у итерацији 5 и износи по апсолутној вредности
62.04 , што је у односу на допуштени 62.04⁄160 38.8 %.

3.2 Допунска оптерећења
3.2.1 Тежина леда и снега на конструкцији
Оптерећење од леда и снега на конструкцији ће се анализирати према
стандарду SRPS U.H2.110.
Локација: Крагујевац, Србија
Категорија подножја објекта: I (низије и нижи делови брдовитих терена; 400 )
Тежина снега на платформи (крајеви са снегом): 0.75 ⁄
Опасност залеђивања: мала
Дебљина ледене наслаге: 0.02
Густина леда: 300 ⁄
Поправни коефицијент за залеђеност конструкционог дела: (SRPS U.H2.110, табела 6)
Расподељена маса леда (оштроивични профили – U, L, I): ; 0.50
Површина омотача профила
Маса леда ⁄
⁄
Главни носач платформе 1 2 100 0.200 0.60
Укрућење платформе 50 5 0.194 0.58

Расподељена маса леда (кружни профили): ; 0.70
Пречник цеви Маса леда ⁄
Вертикала Ø 219.1 4.0 0.2191 3.15
Хоризонтала Ø 139.7 3.2 0.1397 2.11
Дијагонала Ø 108.0 2.9 0.1080 1.69

Расподељена маса леда (квадратни профили): ; 0.70
⁄
Ограда 50 50 3.0 0.189 0.79

Лед на пењалицама: рачунски профили: 3 50 5 2 Ø20
Расподељена маса леда на пењалицама:
3 ∗ 0.58 2 ∗ ∗ 0.02 ∗ 300 ∗ 2 2 ∗ 0.70 2.80 ⁄ ′
Додатна концентрисана маса на носачу пењалица: 2.80 ∗ 1.25 3.50
Маса леда на антени: 2 2 ∗ 2.0 ∗ 0.02 ∗ 300 24.0


3.2.2 Ветар са повратним периодом 10 година (за залеђену конструкцију)
Напомена: Сви елементи прорачуна су једнаки прорачуну ветра са повратним
периодом 50 година, осим фактора повратног периода.
Локација: Крагујевац, Србија ; Терен: раван, отворен
Густина ваздуха: 1.225 1.225 1.201 ⁄
Брзина ветра у зависности од висине: ,Т, ,Т,
Фактор експозиције: √
.
Осредњени аеродинамички притисак ветра: , , , ,

Висина Рачунска
, , ⁄ , , ⁄ , , ⁄
сегмента висина
0 ÷ 10.0 10.0 1.00 16.00 13.73 0.113
10.0 ÷ 20.0 15.0 1.058 16.93 14.53 0.127
20.0 ÷ 30.0 25.0 1.137 18.19 15.61 0.146
30.0 ÷ 40.0 35.0 1.192 19.07 16.36 0.161
40.0 ÷ 50.0 45.0 1.234 19.75 16.95 0.172
50.0 ÷ 60.0 55.0 1.270 20.31 17.43 0.182
60.0 + 60.0 1.285 20.56 17.64 0.187

Висина објекта изнад терена: о 60.0 15.0
Топографске околности: 1.0
Угиб врха објекта: 120 о ⁄250 240
Закључак: Конструкција не задовољава први услов, тако да није могуће рачунати
динамички коефицијент поједностављеним методом, већ је потребно
проверити подложност конструкције резонантном ефекту применом
поступка ③ (SRPS U.C7.111).
Претпостављена конструкција је од истих штапова, са тим што се на сваком штапу
налази слој леда дебљине 2 и густине 300 ⁄ (видети случај
оптерећења – тежина леда на конструкцији).


Први тон осциловања: 0.823 0.721

Закључак: Пошто конструкција има фреквенцију већу од критичне (срачуната у
анализи за ветар са повратним периодом 50 година), сврстава се у велике
круте конструкције, без подложности резонантном ефекту.
За ⁄ 7.30⁄60.0 0.122 са дијаграма се очитавају:

Фактор спектралне енергије: 0.022
Ударни коефицијент (главне носеће конструкције): 3.0
. .
.
Динамички коефицијент: 1 2 1 2 ∗ 3.0 ∗ 0.149 ∗ 0.80 1.72
, , ⁄ , , ⁄ , , ⁄
сегмента
0 ÷ 10.0 10.0 13.73 0.113 0.194
10.0 ÷ 20.0 15.0 14.53 0.127 0.218
20.0 ÷ 30.0 25.0 15.61 0.146 0.251
30.0 ÷ 40.0 35.0 16.36 0.161 0.277
40.0 ÷ 50.0 45.0 16.95 0.172 0.296
50.0 ÷ 60.0 55.0 17.43 0.182 0.313
60.0 + 60.0 17.64 0.187 0.322

‐ Случај када ветар делује управно на зид решетке 0 ‐ правац +y

,Т,
; 1.4607 ∗ 10 ⁄
Ширина залеђеног штапа: 2 4
Коефицијент испуњености: ⁄ (видети 3.1.2.1)
Аеродинамички коефицијент испуњености: ∗ Слика 6 ‐ Дејство ветра управно
∗
Коефицијент заклањања: 1 0.25 ∗ на зид решетке
, , 13.73 ⁄
∗

Вертикала 0.2591 243544 1.11 0.56 0.111 0.892
Хоризонтала 0.1797 168911 0.198 1.50 0.89 0.176 0.832
Дијагонала 0.1480 139114 1.64 0.97 0.192 0.817


, , 0.194 ⁄
1
⁄ ⁄
1 1
Вертикала 0.2591 1.11 0.528 0.029 0.472 0.026
Хоризонтала 0.1797 1.50 0.546 0.029 0.454 0.024
Дијагонала 0.1480 1.64 0.550 0.026 0.450 0.021


, , 14.53 ⁄
∗

Вертикала 0.2591 257734 1.08 0.54 0.152 0.854
Хоризонтала 0.1797 178753 0.281 1.33 0.83 0.233 0.780
Дијагонала 0.1480 147220 1.48 0.96 0.270 0.748

, , 0.218 ⁄
1
⁄ ⁄
1 1
Вертикала 0.2591 1.08 0.539 0.033 0.461 0.028
Хоризонтала 0.1797 1.33 0.562 0.029 0.438 0.023
Дијагонала 0.1480 1.48 0.572 0.027 0.428 0.020


, , 15.61 ⁄
∗

Вертикала 0.2591 276891 1.05 0.56 0.168 0.839
Хоризонтала 0.1797 192039 0.300 1.30 0.80 0.240 0.774
Дијагонала 0.1480 158163 1.40 0.91 0.273 0.746

, , 0.251 ⁄
1
⁄ ⁄
1 1
Вертикала 0.2591 1.05 0.544 0.037 0.456 0.031
Хоризонтала 0.1797 1.30 0.564 0.033 0.436 0.026
Дијагонала 0.1480 1.40 0.573 0.030 0.427 0.022



, , 16.36 ⁄
∗

Вертикала 0.2591 290195 1.09 0.58 0.218 0.794
Хоризонтала 0.1797 201266 0.375 1.23 0.80 0.300 0.722
Дијагонала 0.1480 165762 1.09 0.83 0.311 0.713

, , 0.277 ⁄
1
⁄ ⁄
1 1
Вертикала 0.2591 1.09 0.557 0.044 0.443 0.035
Хоризонтала 0.1797 1.23 0.581 0.036 0.419 0.026
Дијагонала 0.1480 1.09 0.584 0.026 0.416 0.019


, , 16.95 ⁄
∗

Вертикала 0.2591 300660 1.08 0.59 0.252 0.764
Хоризонтала 0.1797 208524 0.427 1.19 0.78 0.333 0.695
Дијагонала 0.1480 171740 1.30 0.92 0.393 0.646

, , 0.296 ⁄
1
⁄ ⁄
1 1
Вертикала 0.2591 1.08 0.567 0.047 0.433 0.036
Хоризонтала 0.1797 1.19 0.590 0.037 0.410 0.026
Дијагонала 0.1480 1.30 0.608 0.035 0.392 0.022


, , 17.43 ⁄
∗

Вертикала 0.2591 309175 1.09 0.62 0.316 0.709
Хоризонтала 0.1797 214429 0.509 1.17 0.77 0.392 0.646
Дијагонала 0.1480 176603 1.27 0.91 0.463 0.590


, , 0.313 ⁄
1
⁄ ⁄
1 1
Вертикала 0.2591 1.09 0.585 0.052 0.415 0.037
Хоризонтала 0.1797 1.17 0.607 0.040 0.393 0.026
Дијагонала 0.1480 1.27 0.629 0.037 0.371 0.022


, , 17.64 ⁄
, , 0.322 ⁄
Линијско оптерећење сведено на носач платформе:
, , 0.322 ∗ 1.3 ∗ 1.1 0.460 ⁄

Оптерећење ветром појединачних штапова у правцу ветра ( изложени / заклоњени )
1. сегмент 0.029 / 0.026 0.029 / 0.024 0.026 / 0.021
2. сегмент 0.033 / 0.028 0.029 / 0.023 0.027 / 0.020
3. сегмент 0.037 / 0.031 0.033 / 0.026 0.030 / 0.022
4. сегмент 0.044 / 0.035 0.036 / 0.026 0.026 / 0.019
5. сегмент 0.047 / 0.036 0.037 / 0.026 0.035 / 0.022
6. сегмент 0.052 / 0.037 0.040 / 0.026 0.037 / 0.022

1. сегмент 13.73 0.194 0.073
2. сегмент 14.53 0.218 0.082
3. сегмент 15.61 0.251 0.094
4. сегмент 16.36 0.277 0.104
5. сегмент 16.95 0.296 0.111
6. сегмент 17.43 0.313 0.117
Антена 17.64 0.322 0.773



,Т,
; 1.4607 ∗ 10 ⁄
∗ ∗ Слика 7 ‐ Дејство ветра под углом 450
штапови
1
1 1
0.7071 0.7071
2 1 2 1
/
/

, , 13.73 ⁄
∗

Вертикала 0.2591 243544 1.14 0.56 0.124 0.880
Хоризонтала 0.1797 168911 0.222 1.65 0.88 0.195 0.814
Дијагонала 0.1480 139114 1.82 0.97 0.215 0.797

, , 0.194 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.532 0.030 0.50 0.029 0.468 0.027
Хоризонтала 0.195 0.011 / / 0.159 0.009
Дијагонала ‐ n 0.197 0.010 / / 0.157 0.008
Дијагонала ‐ t 0.197 0.010 / / 0.157 0.008


, , 14.53 ⁄
∗

Вертикала 0.2591 257734 1.21 0.56 0.173 0.834
Хоризонтала 0.1797 178753 0.310 1.50 0.87 0.268 0.750
Дијагонала 0.1480 147220 1.64 0.96 0.296 0.726

, , 0.218 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.545 0.037 0.50 0.034 0.455 0.031
Хоризонтала 0.202 0.012 / / 0.151 0.009
Дијагонала ‐ n 0.205 0.011 / / 0.149 0.008
Дијагонала ‐ t 0.205 0.011 / / 0.149 0.008

, , 15.61 ⁄
∗

Вертикала 0.2591 276891 1.21 0.57 0.183 0.825
Хоризонтала 0.1797 192039 0.324 1.44 0.82 0.266 0.752
Дијагонала 0.1480 158163 1.58 0.93 0.301 0.722

, , 0.251 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.548 0.043 0.50 0.039 0.452 0.036
Хоризонтала 0.202 0.013 / / 0.152 0.010
Дијагонала ‐ n 0.205 0.012 / / 0.148 0.009
Дијагонала ‐ t 0.205 0.012 / / 0.148 0.009


, , 16.36 ⁄
∗

Вертикала 0.2591 290195 1.23 0.58 0.235 0.779
Хоризонтала 0.1797 201266 0.403 1.41 0.80 0.322 0.704
Дијагонала 0.1480 165762 1.58 0.92 0.369 0.665


, , 0.277 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.562 0.050 0.50 0.044 0.438 0.039
Хоризонтала 0.208 0.015 / / 0.146 0.010
Дијагонала ‐ n 0.212 0.014 / / 0.141 0.009
Дијагонала ‐ t 0.212 0.014 / / 0.141 0.009


, , 16.95 ⁄
∗

Вертикала 0.2591 300660 1.26 0.60 0.277 0.743
Хоризонтала 0.1797 208524 0.463 1.36 0.79 0.365 0.669
Дијагонала 0.1480 171740 1.54 0.91 0.421 0.623

, , 0.296 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.574 0.055 0.50 0.048 0.426 0.041
Хоризонтала 0.212 0.015 / / 0.142 0.010
Дијагонала ‐ n 0.218 0.015 / / 0.136 0.009
Дијагонала ‐ t 0.218 0.015 / / 0.136 0.009


, , 17.43 ⁄
∗

Вертикала 0.2591 309175 1.26 0.61 0.304 0.719
Хоризонтала 0.1797 214429 0.557 1.34 0.78 0.390 0.648
Дијагонала 0.1480 176603 1.55 0.91 0.453 0.598

, , 0.313 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.582 0.059 0.50 0.051 0.418 0.043
Хоризонтала 0.214 0.016 / / 0.139 0.010
Дијагонала ‐ n 0.221 0.016 / / 0.132 0.010
Дијагонала ‐ t 0.221 0.016 / / 0.132 0.010



, , 17.64 ⁄
, , 0.322 ⁄
Линијско оптерећење сведено на носач платформе (компоненте):
0.7071 , , 0.7071 ∗ 0.322 ∗ 1.3 ∗ 1.1 0.326 ⁄

1. сегмент 0.030 / 0.029 / 0.027 0.011 / 0.009 0.010 / 0.008
2. сегмент 0.037 / 0.034 / 0.031 0.012 / 0.009 0.011 / 0.008
3. сегмент 0.043 / 0.039 / 0.036 0.013 / 0.010 0.012 / 0.009
4. сегмент 0.050 / 0.044 / 0.039 0.015 / 0.010 0.014 / 0.009
5. сегмент 0.055 / 0.048 / 0.041 0.015 / 0.010 0.015 / 0.009
6. сегмент 0.059 / 0.051 / 0.043 0.016 / 0.010 0.016 / 0.010

Напомена:

1. сегмент 13.73 0.194 0.073
2. сегмент 14.53 0.218 0.082
3. сегмент 15.61 0.251 0.094
4. сегмент 16.36 0.277 0.104
5. сегмент 16.95 0.296 0.111
6. сегмент 17.43 0.313 0.117
Антена 17.64 0.322 0.773


3.3 Изузетна оптерећења
3.3.1 Дејство земљотреса на залеђену конструкцију
Оптерећење од сеизмике ће се анализирати по Правилнику за изградњу
објеката високоградње у сеизмичким подручјима.
Укупна сеизмичка сила:
Укупни сеизмички коефицијент:
Категорија објекта: I
Коефицијент категорије објекта: 1.50
Локација: Крагујевац, Србија – сеизмичка зона: IX
Коефицијент сеизмичког интензитета: 0.100
Категорија тла: II (Збијена и полутврда тла, стабилне наслаге шљунка, песка и глине)
Период осциловања залеђене конструкције: 0.823 1.21
Коефицијент динамичности: 0.70⁄ 0.70⁄1.21 0.579
Врста конструкције: челична конструкција са дијагоналама
Коефицијент дуктилитета и пригушења: 1.30
Укупни сеизмички коефицијент: 1.50 ∗ 0.100 ∗ 0.579 ∗ 1.30 0.113

Расподела маса и тежина по висини објекта
Пењалице и Тежина
Укупна маса
Челик Лед антена са сегмента

ледом
1. сегмент 2346 441 41 2828 27.74
2. сегмент 2267 424 41 2732 26.80
3. сегмент 1776 319 41 2136 20.95
4. сегмент 1788 321 41 2150 21.09
5. сегмент 1652 294 41 1987 19.49
6. сегмент 1521 267 41 1829 17.94
Платформа 752 665 126 1543 15.14
Укупно 12102 2731 372 15205 149.15

‐ Свођење тежина у нивоима монтажних наставака сегмената
Маса – ½ првог и ½ другог сегмента
Висина изнад тла: 10.0
27.74 26.80
27.27
2
Маса – ½ другог и ½ трећег сегмента
26.80 20.95
23.88
2

Маса – ½ трећег и ½ четвртог сегмента
20.95 21.09
21.02
2
Маса – ½ четвртог и ½ петог сегмента
21.09 19.49
20.29
2
Маса – ½ петог и ½ шестог сегмента
19.49 17.94
18.72
2
Маса – ½ шестог сегмента и платформа
Висина изнад тла: 60
.
15.14 24.11 Слика 8 ‐ Распоред
концентрисаних маса по
висини торња
Укупна сеизмичка тежина: ∑ 135.29
Укупна сеизмичка сила: 0.113 ∗ 135.29 15.29
‐ Расподела сеизмичких сила по висини објекта (15 % у врху, 85 % по обрасцу)

∑
27.27 ∗ 10 23.88 ∗ 20 21.02 ∗ 30 20.29 ∗ 40 18.72 ∗ 50 24.11 ∗ 60
4575.1
27.27 ∗ 10.0
0.85 0.85 ∗ 15.29 ∗ 0.77
∑ 4575.1
23.88 ∗ 20.0
0.85 0.85 ∗ 15.29 ∗ 1.36
∑ 4575.1
21.02 ∗ 30.0
0.85 0.85 ∗ 15.29 ∗ 1.79
∑ 4575.1
20.29 ∗ 40.0
0.85 0.85 ∗ 15.29 ∗ 2.31
∑ 4575.1
18.72 ∗ 50.0
0.85 0.85 ∗ 15.29 ∗ 2.66
∑ 4575.1
24.11 ∗ 60.0
0.15 0.85 0.15 ∗ 15.29 0.85 ∗ 15.29 ∗ 6.40
∑ 4575.1


4. Прорачун напона и деформација нелинеарном анализом
Конструкција је моделирана и прорачунате су статичке и деформацијске
величине у софтверу Femap with NX Nastran v11.0.1. Прорачун напона код
димензионисања је обављен линеарном анализом због једноставности. Међутим,
ради боље процене напона и деформација који ће одговарати стварном стању у
конструкцији потребно је прорачун извести нелинеарном анализом.
Параметри анализе:
‐ врста: Nonlinear Static
‐ број корака наношења оптерећења (Increments or Time Steps): 10
На следећим сликама су приказане величине померања, обртања и напона при
деловању дефинисаних случајева оптерећења за пун износ оптерећења (Time 1.). За
меродаван случај оптерећења (случај: g+w50(450)) су приказани и резултати анализе
линеарног извијања.
4.1 Случај: Сопствена тежина + ветар са п. п. 50 година 0

Слика 9 – Случај: g+w50(00) ‐ Конструкција и оптерећење


Слика 10 ‐ Случај: g+w50(00) ‐ Укупно померање ‐ највећа вредност (врх): .

Слика 11 ‐ Случај: g+w50(00) ‐ Укупно обртање ‐ највећа вредност (врх): . .


Слика 12 ‐ Случај: g+w50(00) ‐ Укупан напон ‐ највећа вредност (вертикала): .


Слика 13 ‐ Случај: g+w50(450) ‐ Конструкција и оптерећење


Слика 14 ‐ Случај: g+w50(450) – Линеарно извијање ( . )

Слика 15 ‐ Случај: g+w50(450) – Линеарно извијање ( . ) – Детаљ


Слика 16 ‐ Случај: g+w50(450) ‐ Укупно померање ‐ највећа вредност (врх): .

Слика 17 ‐ Случај: g+w50(450) ‐ Укупно обртање ‐ највећа вредност (врх): . .


Слика 18 ‐ Случај: g+w50(450) ‐ Укупан напон ‐ највећа вредност (вертикала): .

4.3 Случај: Сопствена тежина + тежина леда + ветар са п. п. 10 година 0

Слика 19 ‐ Случај: g+s+w10(00) ‐ Конструкција и оптерећење


Слика 20 ‐ Случај: g+s+w10(00) ‐ Укупно померање ‐ највећа вредност (врх): .

Слика 21 ‐ Случај: g+s+w10(00) ‐ Укупно обртање ‐ највећа вредност (врх): . .


Слика 22 ‐ Случај: g+s+w10(00) ‐ Укупан напон ‐ највећа вредност (вертикала): .


Слика 23 ‐ Случај: g+s+w10(450) ‐ Конструкција и оптерећење


Слика 24 ‐ Случај: g+s+w10(450) ‐ Укупно померање ‐ највећа вредност (врх): .

Слика 25 ‐ Случај: g+s+w10(450) ‐ Укупно обртање ‐ највећа вредност (врх): . .


Слика 26 ‐ Случај: g+s+w10(450) ‐ Укупан напон ‐ највећа вредност (вертикала): .

4.5 Случај: Сопствена тежина + тежина леда + дејство земљотреса

Слика 27 ‐ Случај: g+s+z(450) ‐ Конструкција и оптерећење


Слика 28 ‐ Случај: g+s+z(450) ‐ Укупно померање ‐ највећа вредност (врх): .

Слика 29 ‐ Случај: g+s+z(450) ‐ Укупно обртање ‐ највећа вредност (врх): . .


Слика 30 ‐ Случај: g+s+z(450) ‐ Укупан напон ‐ највећа вредност (вертикала): .

Резиме – напони и померања по нелинеарној теорији
Померање врха Обртање врха Највећи напон
1. Случај: g + w50 (00) (случај оптерећења: I)
108.9 0.274 47.53
2. Случај: g + w50 (450) (случај оптерећења: I)
111.7 0.268 62.04
3. Случај: g + s + w10 (00) (случај оптерећења: II)
96.8 0.326 45.86
4. Случај: g + s + w10 (450) (случај оптерећења: II)
99.6 0.318 58.66
5. Случај: g + s + z (450) (случај оптерећења: III)
6.7 0.184 25.94

Допуштени напони (S235): случај оптерећења I: ⁄
240 1.5 160
случај оптерећења II: 240⁄1.33 180
случај оптерећења III: 240⁄1.2 200

Закључак: Из приложених резултата се може уочити да је меродавни утицај
померање врха торња којe је у случају 2 (случај: g + w50 (450)):
111.7 ; ⁄ 111.7⁄120.0 93.1 %.
Највећи напон у конструкцији при комбинацији која припада I случају
оптерећења се јавља у случају 2 (случај: g + w50 (450)):
62.04 ; 62.04⁄160 38.8 %.
Највећи напон у конструкцији при комбинацији која припада II случају
оптерећења се јавља у случају 4 (случај: g + s + w10 (450)):
58.66 ; 58.66⁄180 32.6 %.
Највећи напон у конструкцији при комбинацији која припада III случају
оптерећења се јавља у случају 5 (случај: g + s + z (450)):
25.94 ; 25.94⁄200 13.0 %.
Конструкција задовољава у погледу носивости и померљивости.

5. Прорачун карактеристичних веза
5.1 Веза вертикале и темеља
Усвојена је веза вертикале Ø 219.1 4.0 и темеља преко належне плоче
димензија 400 400 и дебљине 20 . Спој вертикале и належне плоче се
изводи сучеоним ⅟2 V шавовима квалитета C. Плоча се везује за бетонски темељ
сидреним вијцима 4 20.
Меродаван случај оптерећења: Сопствена тежина + ветар са п. п. 50 година 45
5.1.1 Случај: Затезање у вертикали 63141

Претпоставка је да се при деформацији јавља притисак належне плоче на
бетонску подлогу у угловима, тако да су за моделирање контакта тих делова плоче са
бетоном у случају затезања вертикале уведени ослонци на угловима (спречено
померање у правцу осе z). Сидрени вијци преносе затезање и смицање, тако да су
моделирани непокретним ослонцима (спречена померања: x, y, z). Утицаји за
прорачун везе су преузети из модела целе конструкције на местима прекида штапова,
и преко фиктивних крутих плоча нанесени на модел везе у виду површинског
оптерећења.

Слика 31 – Приказ належне плоче са ослонцима (после деформације)

Слика 32 – Случај: g+w50(450) – Затегнута вертикала – Конструкција и оптерећење

Слика 33 – Случај: g+w50(450) – Затегнута вертикала – Укупно померање –
највећа вредност: .


Слика 34 – Случај: g+w50(450) – Затегнута вертикала – Упоредни напон на спољашњој страни
површинских коначних елемената ‐ највећа вредност: .

Слика 35 – Случај: g+w50(450) – Затегнута вертикала – Упоредни напон на унутрашњој страни


Слика 36 – Случај: g+w50(450) – Затегнута вертикала – Реакције ослонаца –

Слика 37 – Случај: g+w50(450) – Затегнута вертикала – Реакције ослонаца –
детаљ ослонаца и сила у анкеру ‐ највећа вредност: .


5.1.2 Случај: Притисак у вертикали 134811

У случају притиснуте вертикале, цела површина плоче преноси притисак, тако
да су померања (x, y, z) свих чворова који припадају належној плочи спречена
(непокретни ослонци).

Слика 38 – Случај: g+w50(450) – Притиснута вертикала – Конструкција и оптерећење

Слика 39 – Случај: g+w50(450) – Притиснута вертикала – Укупно померање –


Слика 40 – Случај: g+w50(450) – Притиснута вертикала – Упоредни напон на спољашњој страни

површинских коначних елемената ‐ детаљ ‐ највећа вредност: .


Слика 42 – Случај: g+w50(450) – Притиснута вертикала – Упоредни напон на унутрашњој страни

површинских коначних елемената ‐ детаљ ‐ највећа вредност: .


Слика 44 – Случај: g+w50(450) – Притиснута вертикала – Реакције ослонаца –

Допуштени напон (S235): случај оптерећења I: 240⁄1.5 160
Носивост сидреног вијка (S235): случај оптерећења I: ⁄4 50.26

Закључак: Највећи напон у елементима везе се јавља у случају затезања у вертикали:
145.0 ; 145.0⁄160 90.6 %.
Највећа сила у сидреном вијку се јавља у случају затезања у вертикали:
27.08 ; ⁄ 27.08⁄50.26 53.9 %.
Конструкција везе задовољава у погледу носивости и померљивости.

5.2 Монтажни наставак
Претпостављен је монтажни наставак вертикале Ø 219.1 4.0 са кружним
чеоним плочама пречника 380 и дебљине 15 . Веза вертикале и належне
плоче се остварује сучеоним ⅟2 V шавовима квалитета C. Спајање плоча се изводи
обичним завртњевима 6 20. Утицаји за прорачун везе су преузети из модела целе
конструкције на местима прекида штапова, и преко фиктивних крутих плоча нанесени
на модел везе у виду површинског оптерећења. При моделирању су узети у обзир и
утицаји хоризонтала Ø 139.7 3.2 .
Завртњеви и међусобни додир плоча су моделирани контактним Gap
елементима. Потребно је пре спровођења прорачуна за ове елементе дефинисати
одговарајуће параметре крутости плоче (compression stiffness) и завртња (tension
stiffness, transverse stiffness). У анализи се сматра да плоча преноси само притисак, а
завртњеви затезање и смицање.

Због немогућности одређивања крутости завртња на смицање и чињенице да

су смичуће силе мале, усваја се крутост на смицање једнака крутости на затезање.
Делови плоча који се додирују су одређени итеративно, елиминацијом затегнутих
елемената. Величине напона и померања у последњим итерацијама прорачуна су
приказане следећим контурним приказима за оба случаја напрезања: затезање и
притисак.
Модул еластичности челика: 2.1 ∗ 10 ⁄
Дужина завртња: 2 30 ∗ 10
Растојање средњих површи плоча: 15 ∗ 10
Површина пресека завртња: 3.14 ∗ 10
Припадајућа површина плоче једном чвору (приближно):
0.05 0.05 25 ∗ 10
2.1 ∗ 10 ∗ ∗ 10
20 → 2.199 ∗ 10 ⁄
3 ∗ 10
2.1 ∗ 10 ∗ 25 ∗ 10
15 → 3.50 ∗ 10 ⁄
1.5 ∗ 10
Меродаван случај оптерећења: Сопствена тежина + ветар са п. п. 50 година 45
5.2.1 Случај: Затезање у вертикали
Вертикала: 70 807 ; 995

Хоризонтала горња, правац х: 3 006 ; 109
Хоризонтала горња, правац y: 3 012 ; 109
Хоризонтала доња, правац х: 1 744 ; 125
Хоризонтала доња, правац y: 1 749 ; 125

Слика 45 – Случај: g+w50(450) – Затегнута вертикала – Конструкција и оптерећење


Слика 46 – Случај: g+w50(450) – Затегнута вертикала – Укупно померање –




површинских коначних елемената – детаљ чеоних плоча ‐ највећа вредност: .




Слика 51 – Случај: g+w50(450) – Затегнута вертикала – Укупно померање чеоних плоча –

Слика 52 – Случај: g+w50(450) – Затегнута вертикала – Нормална сила у Gap елементима
(завртњеви и плоча) ‐ највећа вредност: .

Слика 53 – Случај: g+w50(450) – Затегнута вертикала – Смичућа сила у правцу у‐осе у Gap елементима
(завртњеви) ‐ највећа вредност: .



Слика 54 – Случај: g+w50(450) – Затегнута вертикала – Смичућа сила у правцу z‐осе у Gap елементима
(завртњеви) ‐ највећа вредност: 1.31

5.2.2 Случај: Притисак у вертикали
Вертикала: 134 629 ; 865
Хоризонтала горња, правац х: 2 519
Хоризонтала горња, правац y: 2 516
Хоризонтала доња, правац х: 1 954
Хоризонтала доња, правац y: 1 959

Слика 55 – Случај: g+w50(450) – Притиснута вертикала – Конструкција и оптерећење


Слика 56 – Случај: g+w50(450) – Притиснута вертикала – Укупно померање –
највећа вредност: 0.39



површинских коначних елемената – највећа вредност: .

Слика 59 – Случај: g+w50(450) – Притиснута вертикала – Укупан напон на спољашњој страни


Слика 60 – Случај: g+w50(450) – Притиснута вертикала – Укупан напон на унутрашњој страни

Слика 61 – Случај: g+w50(450) – Притиснута вертикала – Укупно померање чеоних плоча –


Слика 62 – Случај: g+w50(450) – Притиснута вертикала – Нормална сила у Gap елементима
(плоча) ‐ највећа вредност: .

Слика 63 – Случај: g+w50(450) – Притиснута вертикала – Смичућа сила у правцу у‐осе у Gap елементима


Слика 64 – Случај: g+w50(450) – Притиснута вертикала – Смичућа сила у правцу z‐осе у Gap елементима

Допуштени напон (S235): случај оптерећења I: 240⁄1.5 160

Носивост завртња на затезање (класа 4.6):
, ⁄4 11.0 ∗ 3.14 34.54
Носивост завртња на смицање (смицање и притисак по омотачу рупе):
⁄4 11.2 ∗ 3.14 35.17
35.17
, 27.0 ∗ 1.5 ∗ 2.0 81.0

Закључак: Највеће померање плоча се јавља у случају затезања у вертикали:
0.36 .
Највећи напон у елементима везе се јавља у случају затезања у вертикали:
103.06 ; 103.06⁄160 64.4 %.
Највећа силе у завртњевима се јављају у случају затезања у вертикали:
21.95 ; 1.27 1.31 1.82
21.95 1.82
0.687 1.0
34.54 35.17
Конструкција везе задовољава у погледу носивости и померљивости.


6. Анализа стабилности темеља торња оптерећеног силом чупања
Код неких грађевинских објеката, као на пример високих
торњева или димњака, јављају се специфични проблеми код
димензионисања темеља, будући да се интензитет сила које је
потребно пренети у тло креће у веома широким границама. [2] У
претходним поглављима је срачунат опсег сила који може да се јави у
вези вертикале и темеља:
⁄ 63.141⁄ 134.811
Претпоставка је да су темељи вертикала међусобно повезани
везним гредама и да везне греде преносе у тло хоризонталне утицаје.
Пракса је показала да су хоризонталне силе које се јављају код
оваквих конструкција, због малог угловног одступања вертикала
торња, веома мале, тако да се могу занемарити. Угао одступања
вертикала анализираног торња је: 10.22 , тако да се вертикална
сила креће у опсегу:
⁄ ⁄ δ 62.14⁄ 132.67 .
Као неповољно дејство, јављају се у овом случају силе Слика 65 ‐ Темељ
затезања које за тло нису уобичајено оптерећење, јер оно према оптерећен силом
разматрањима у смислу граничне чврстоће може да прихвати само чупања услед
дејства ветра
притискујуће силе.
Генерално, затегнути темељи се могу поделити у три групе, од којих ће у раду
бити анализиране прве две:
‐ плитки затегнути темељи ( ⁄ 4);
‐ дубоки затегнути темељи ( ⁄ 4);
‐ геотехничка сидра.
У критеријумима за одређивање врсте темеља означава дубину фундирања,
док је мања димензија темеља у основи.
6.1 Плитки затегнути темељи
Најједноставније је за овакве конструкције узети довољно велики контратерет у
облику сидреног блока који може да савлада спољашњу силу затезања. Међутим,
овакво решење је неекономично. У циљу изналажења економичнијег решења,
развиле су се различите теорије преноса затежућих сила у тло. [1] Углавном се решења
разликују према облику површине лома. У раду ће бити анализиранe три теорије лома
тла:
‐ метода отпора тла;
‐ метода пасивног лома тла – конусна површина лома;
‐ метода пасивног лома тла – торусна површина лома.
Темељ ће бити димензионисан по методи отпора тла, а друге две методе ће
послужити за проверу коефицијента сигурности у смислу лома чупањем темеља.

6.1.1 Метода отпора тла
Метода узима у обзир тежину темеља и тежину дела тла унутар цилиндра
изнад темељне плоче (слика 66). Осим тога, у рачун се узима и трење по омотачу
ваљка. С обзиром да је тло средина чије су карактеристике веома сложене, потребно
је спровести одговарајућа поједностављења. Идеализовани модел тла представља
хомогени, изотропни полупростор чији су параметри смичуће чврстоће дефинисани
Mohr – Coulomb – овим законом лома.

Слика 66 – Бочни притисци на темељ и тело лома код методе отпора тла
Локација објекта није тачно дефинисана, тако да не постоје подаци о тлу на
месту изградње. Као пример, за прорачун ће се узети песковита глина са просечном
запреминском тежином и параметрима чврстоће.
Темељ се састоји из темељне стопе и врата темеља (елемента за везу са
вертикалом торња). Стопа је облика ваљка пречника 2 и висине 0.30 , док је
елемент за везу облика правилне четворостране призме основе 0.50 0.50 и
висине 0.30 . Величине које се јављају као непознате код димензионисања
су: полупречник стопе и дубина фундирања .
Сила која треба да се одупре спољашњој затежућој сили се састоји из три
компоненте: тежине темеља , тежине тела чупања и мобилисане силе
трења између тела чупања (ишчупаног цилиндра) и околног тла (сила отпора тла)
. Пошто је прорачуном неопходно добити допуштену затежућу силу, потребно је
уместо параметара чврстоће тла увести мобилисане параметре.
Параметри чврстоће тла: 12 ⁄ , 28
12
Мобилисани параметри чврстоће: 4.8 ⁄
2.5
28
19.5
1.5
Коефицијент бочног притиска тла у стању мировања: 1 0.531
Запреминска тежина тла: 19 ⁄
Запреминска тежина армираног бетона: 25 ⁄

Величине компонената силе отпора се могу описати следећим једначинама:
0.50 0.30 ∗ 0.30 ∗ 1
0.50
0.30 2

2 2 3
2
Из услова равнотеже сила се може написати релација:
62.14 4
Заменом релација 1 , 2 и 3 у релацију 4 добија се условна једначина
димензионисања темеља оптерећеног затежућом силом. Пошто у једначинама постоје
две непознате ( и ), потребно је једну од њих претпоставити.
За даљу анализу се претпоставља полупречник темељне стопе 0.60 , тако
да се решавањем једначине 4 добија потребна дубина фундирања , 1.227
и усваја се 1.25 . Заменом срачунатих димензија темеља у једначине 1 , 2 и
3 , израчунавају се компоненталне силе, а њиховим сабирањем и укупна сила отпора
темеља на чупање.
Компонента укупне силе Интензитет
Тежина темеља 14.42
Тежина тела чупања 15.90
Сила отпора тла 33.13
63.45

Закључак: 62.14 → Темељ задовољава у погледу носивости на чупање.
6.1.2 Метода пасивног лома тла – конусна површина лома
Претходно описана метода је врло једноставна и често коришћена у пракси.
Међутим, претпоставка да је површина лома цилиндрична не одговара стварном
стању. Како би се модел побољшао, може се увести претпоставка да је тело чупања
облика зарубљене купе, са горњом основом на површини тла, и доњом основом
пречника 2 на горњој површини темељне стопе (слика 67). Методом пасивног лома
тла ће се проверити носивост плитког темеља димензионисаног методом отпора тла.

Слика 67 – Конусни облик тела лома

Као и у претходном моделу, сила која треба да се супротстави спољашњој
затежућој сили се састоји из: тежине темеља одређене у претходној анализи ,
тежине тела чупања и вертикалне компоненте мобилисане силе трења између
тела чупања и околног тла . Проблем се јавља у одабиру угла који изводница
купе заклапа са вертикалом . Тај угао се не може једнозначно одредити, тако да ће
се анализирати три случаја и дати закључак о зависности отпора темеља од угла лома.
Предлог 1: По Rankine‐у, треба узети угао који одговара активном лому тла код
потпорних конструкција ⁄4 ⁄2 .
Предлог 2: Треба узети половину претходног угла ⁄8 ⁄4 , тако да
наспрамне изводнице тела чупања заклапају угао Rankine‐овог активног клина.
Предлог 3: Код прорачуна слегања шипова, рачуна се да се оптерећење кроз
тло шири под углом ⁄2. Случај чупања темеља је аналоган случају шипа, осим
што се оптерећење, уместо у дубље слојеве, преноси до површине терена.
Компонента се рачуна као производ запреминске тежине тла и запремине
тела чупања. Запремина се може добити интеграљењем запремина диференцијалних
ваљака полупречника и висине , где је (слика 3):
2 2
1 3
5
3
тако да је тежина тела:
2 2
1 3
6
3
Користећи Mohr – Coulomb – ов закон лома може се написати зависност између
нормалног напона на површину лома и мобилисаног смичућег напона:
7
Уколико је тело лома вертикални цилиндар, нормалан напон биће једнак
бочном притиску тла у стању мировања . У случају тела лома чије
површине немају вертикалну изводницу, потребно је дефинисати зависност напона од
угла који заклапа раван напона са вертикалном равни. Претпоставља се зависност
нормалног напона од угла облика елипсе (слика 68), са полуосама и као
напонима под углом 0, односно ⁄2.

Слика 68 ‐ Поларни приказ напонског стања у тлу

Рачунањем дужине вектора са почетком у некој тачки на елипси и са крајем у
координатном почетку, добија се нормалан напон у произвољној равни:
1
8
1
У литератури [3, 4] се наводи да се напон може рачунати као пројекција
напона на правац напона , односно , што би значило да при углу
0 напон не постоји. Због тога је уведена модификација те претпоставке помоћу
израза 8 за елиптичну расподелу.
Заменом једначине 8 у једначину 7 и узимајући у обзир да је геолошки
напон , изводи се закон лома у произвољној равни:
1
9
1
Напон описан у једначини 9 се може разложити на две компоненте:

хоризонталну и вертикалну. Хоризонтална компонента је радијално усмерена,
тако да је интеграл тог напона по површини тела чупања једнак нули. Вертикалне
компоненте су, међутим, једнако усмерене на горе, и њиховим интеграљењем
по површини тела чупања се добија сила пасивног отпора .
10
Диференцијална површина се може узети као површина појаса конуса на
растојању од површине терена. Узимајући у обзир да важи однос ⁄ ,
може се писати:
∗ 2 2 11
где је (слика 3). Заменом једначина 9 и 11 у једначину 10 ,

добија се коначан израз за силу пасивног отпора у случају конусног тела чупања:
1
2 12
1
Интеграл је решен у затвореном облику помоћу софтвера Wolfram Mathematica 10.0,
тако да је пасиван отпор тла описан релацијом:
1 1
3 2 √2
3 1 1 2
1
3 √2 13
1 1 2

Заменом познатих параметара у једначине 6 и 13 , израчунавају се

компоненталне силе, а њиховим сабирањем и укупна сила отпора темеља на чупање.
Резултати су дати табеларно.
Интензитет
Компонента укупне силе ⁄4 ⁄2 ⁄8 ⁄4 ⁄2
31 15.5

14
Тежина темеља 14.42 14.42 14.42
Тежина тела чупања 45.99 30.26 29.53
Сила отпора тла 34.26 28.11 27.60
94.67 72.79 71.55

Закључак: 62.14 → Прорачуном отпора темеља на чупање по

методи пасивног отпора тла са конусном површином лома се добијају веће
вредности него при прорачуну по методи отпора тла.
6.1.3 Метода пасивног лома тла – торусна површина лома
Приликом чупања темеља долази до збијања тла изнад темељне стопе које
изазива појаву пластичних зона и, на крају, пасивни лом [1]. Из тог разлога је логично
закључити да површина лома не одговара конусу или цилиндру, већ да изводница
следи неки закривљени облик. Усвојене претпоставке у претходним моделима лома
нису добиле потврду ни у резултатима експерименталних истраживања.

Слика 69 ‐ Моделско испитивање померања честица тла изнад сидрене плоче (Taylor – Schneebeli) –
равански модел са алуминијумским ваљчићима (Сарач, 1975) [4]

Слика 70 ‐ Моделско испитивање померања честица тла изнад сидрене плоче –
равански модел са песком (Сарач, 1975) [4]

Опити лома тла чупањем показују да је површина лома приближно торусна
(слика 71). Полупречник кривине торуса се може произвољно изабрати:
⁄ 14
Међутим, резултати добијени у моделу најбоље се поклапају са резултатима
добијеним опитима при углу ⁄4 ⁄2.

Слика 71 – Торусни облик тела лома
За текућу координату код торусне површине лома је погодније узети угао ,
уместо дубине која је коришћена при прорачуну лома по конусу. Из тога произилази
да све променљиве величине треба превести на зависност по углу . Најлакше је то
учинити преко трансформације координате у координату :
sin 15
Другачији приступ у односу на претходни модел се огледа и код рачунања
полупречника диференцијалних ваљака , у смислу да није линеарно променљив, већ
се описује релацијом:
1 16
Диференцијална површина се може рачунати као површина појаса торуса,
аналогно једначини 11 и уводећи трансформацију 15 :
2 2 2 1 17
Компонента се рачуна као производ запреминске тежине тла и запремине
тела чупања. Запремина се може добити интеграљењем запремина диференцијалних
ваљака полупречника и висине , аналогно релацији 5 :
1
12 24 21 12 6 2 3 18
12
тако да је тежина тела:
12 24 21 12 6 2 3 19
12

Описивање стања напона и границе лома се врши расподелом облика елипсе
8 и Mohr – Coulomb – овим законом лома 7 , као у случају конусног тела чупања,
тако да се заменом релација 16 и 17 у релацију 10 и интеграљењем може
добити сила пасивног отпора:
1
2 1 20
1
Решавање интеграла 20 је врло сложен задатак уколико се жели добити
решење у општем облику. Такво решење подразумева употребу елиптичких интеграла
и за практичну примену је неупотребљиво. Због тога ће се интеграл решавати
нумерички, у познатим границама.
Заменом познатих параметара у једначине 19 и 20 , израчунавају се
компоненталне силе, а њиховим сабирањем и укупна сила отпора темеља на чупање.
Резултати су дати табеларно.
Параметри анализе: 0.30 0.95
⁄4 ⁄2 59
⁄ 1.108
Тежина темеља 14.42
Тежина тела чупања 33.81
Сила отпора тла 28.77
77.00

Закључак: 62.14 → Прорачуном отпора темеља на чупање по

методи пасивног отпора тла са торусном површином лома се добијају веће
вредности него при прорачуну по методи отпора тла.
6.2 Дубоки затегнути темељи
Дубоки затегнути темељи се изводе као шипови. Посебност ових шипова је што
силу преносе најчешће само трењем по омотачу. Прорачун преноса силе је исти као и
код притиснутих шипова. Приликом прорачуна треба водити рачуна да у прихватању
затежуће силе учествује и сопствена тежина шипа.
Затегнути шипови се могу изводити као шипови константног пречника читавом
дужином, али и са проширеном базом (Франки шипови). У том случају се активира
већа запремина тла око шипа за пренос затежуће силе.
6.2.1 Затегнути челични шип
Претпостављени темељ се састоји из побијене челичне цеви Ø219.1 4.0 и
истих је димензија као вертикала торња у коју се даље наставља. Доњи крај (врх) се не
затвара, тако да тло приликом побијања испуњава цев.


Сила која треба да се одупре спољашњој затежућој сили се састоји из две
компоненте: тежине шипа са тлом унутар њега š и мобилисане силе трења по
омотачу . Из разлога што се прорачуном треба добити допуштена затежућа сила,
потребно је, као и код плитког темеља, уместо параметара чврстоће тла увести
мобилисане параметре.

Слика 72 ‐ Затегнути шип
Сопствена тежина шипа: Ø219.1 4.0 → š 0.212 ⁄ 21.2 ⁄

Обим шипа: 0.688 ⁄
Сопствена тежина тла унутар шипа: 0.2191 0.008 ⁄4 ∗ 0.690 ⁄
Величине компоненти силе отпора се могу описати следећим једначинама:
š š 21

22
2
Може се приметити да је једначина 22 аналогна једначини 3 . Обе једначине
описују лом тла по цилиндричној површини.
Из услова равнотеже сила се може написати релација:
š 62.14 23
Заменом релација 21 и 22 у релацију 23 добија се условна једначина
димензионисања темеља оптерећеног затежућом силом, и рачуна потребна дубина
побијања шипа 5.611 . Пракса је да се дужине шипова заокружују на већи
цео метар, тако да се усваја 6.0 . Заменом срачунате дужине шипа у једначине
21 и 22 , израчунавају се компоненталне силе, а њиховим сабирањем и укупна
сила отпора темеља на чупање.

Тежина шипа са тлом унутар њега š 5.41
Мобилисана сила трења по омотачу 64.00
69.41

Закључак: 62.14 → Шип задовољава у погледу носивости на чупање.

6.3 Закључак
Резултати рачунских испитивања носивости на затезање темеља су дати у
следећој табели. Уколико се претпостави да је торусни лом (табела, редни број 5) код
плитког темељења меродаван, може се закључити да се употребом најједноставније
методе, методе отпора тла (1), добија конструкција темеља која је
предимензионисана. Прорачун лома по конусној површини (2, 3 и 4) релативно је
једноставан и даје добре резултате, тако да се препоручује за прорачун плитког
темеља. Тешкоћа се једино огледа у одабиру угла нагиба изводнице , који се може
наћи у веома широким границама. Препорука је да се узима вредност у опсегу између
⁄2 и ⁄8 ⁄4. Прорачун по торусном пасивном лому даје најбоље резултате јер се
поклапа са експерименталним истраживањима, али за прорачун захтева сложен
математички апарат, што у данашње време не представља препреку због постојања
електронских рачунара.
Редни број Врста темеља Облик површине лома Носивост

1. Цилиндар 0 63.45
2. Конус ⁄4 ⁄2 31 94.67
3. Плитки темељ Конус ⁄8 ⁄4 15.5 72.79
4. Конус ⁄2 14 71.55
5. Торус ⁄4 ⁄2 59 77.00
6. Челични шип Цилиндар 0 69.41

Слика 73 ‐ Упоредни приказ површина лома:
1. тиркизна – цилиндар , 2. црвена – конус ⁄ ⁄ ,
3. тамно плава – конус ⁄ ⁄ . , 4. зелена – конус ⁄ ,
5. љубичаста – торус ⁄ ⁄


Темељ на шиповима је једноставан јер се састоји само од цеви која се наставља
у вертикалу торња посредством везе завртњевима са чеоном плочом, што олакшава
поступак монтаже. Утискивање шипа не захтева припрему терена (ископ јаме,
припрема подлоге) и накнадне радове (затрпавање темеља, збијање). Монтажа торња
фундираног на шиповима може да почне одмах по побијању, за разлику од бетонског
темеља код кога се мора правити технолошка пауза намењена очвршћавању бетона.
Примена шипова за темељење торњева је оправдана уколико је терен на коме
се објекат гради приступачан. Побијање шипова се мора вршити специјализованом
опремом – макарама, које захтевају равну, стабилну подлогу и довољно простора за
рад. С обзиром да се конструкције за ношење антена углавном изводе на брдским и
планинским врховима, на избор темеља најчешће утичу могућности извођења. Због
тога се за фундирање торњева у већини случајева изводе плитки темељи.
6.4 Литература
[1] Т. Роје – Бонаци (Bonacci), П. Мишчевић: Темељење, Сплит, Осијек, 1997.
[2] Друштво грађевних инжењера и техничара: Ауторизована предавања за
семинар ТЕМЕЉЕЊЕ, Загреб, 1981.
[3] Ф. Верић, К. Ивандић: Темељење антенских ступова, Зборники Шукљетових
дневов, Љубљана, 2002.
[4] М. Бишкуп: Анализа темеља оптерећених влачном силом, завршни рад,
Вараждин, 2010.


7. Анализа оптерећења и димензионисање – торањ са затегама
Основна конструкција торња је истоветна конструкцији торња без затега.

Додатак су четири затеге (уже 1770 7, Ø 15.2 ) радијално распоређене. Везе
затега за торањ су на висини 39.85 , и са хоризонталном равни заклапају угао 59.61 .
Темељне котве за затеге су удаљене 25.00 од вертикалне осе торња.
Конструкција ће се димензионисати за следеће случајеве оптерећења:
 Основна оптерећења
‐ Сопствена тежина
‐ Ветар са повратним периодом 50 година
 Допунска оптерећења
‐ Тежина леда на конструкцији
‐ Ветар са повратним периодом 10 година (за залеђену конструкцију)
 Изузетна оптерећења
‐ Кидање једне затеге
Комбинације оптерећења:
 Основна оптерећења 1.50
‐ Сопствена тежина + ветар са повратним периодом 50 година
 Основна + допунска оптерећења 1.33
‐ Сопствена тежина + тежина леда на конструкцији + ветар са повратним
 Основна + допунска + изузетна оптерећења 1.20
‐ Сопствена тежина + кидање једне затеге + 50 % дејства ветра са повратним
‐ Сопствена тежина + тежина леда на конструкцији + кидање једне затеге +
50 % дејства ветра са повратним периодом 10 година
Анализа претходне варијанте конструкције (слободностојећи торањ) је

показала да је меродавно дејство ветра под углом 45 у односу на зид решетке, тако
да ће се варијанта конструкције са затегама анализирати само за тај случај дејства
ветра.
Дејство земљотреса на залеђену конструкцију се такође неће разматрати с
обзиром да су напони у штаповима главне носеће конструкције занемарљиви код
варијанте без затега.
Стандард SRPS U.H2.110 (Челичне конструкције за ношење антена) не
дефинише случај кидања једне затеге. Међутим, овај случај ће се узети у обзир према
препорукама из стандарда EN 1993‐3‐1‐2006 Towers and masts (Торњеви и јарболи).
7.1 Основна оптерећења
7.1.1 Сопствена тежина
Видети поглавље: 3.1.1 (Сопствена тежина)

7.1.2 Ветар са повратним периодом 50 година
Видети поглавље: 3.1.2 (Ветар са повратним периодом 50 година)
Оптерећење ветром је анализирано према стандардима SRPS U.C7.110,

SRPS U.C7.111, SRPS U.C7.113 и SRPS U.H2.110. Из разлога што су померања
конструкција са затегама мања него код слободностојећих конструкција, важе сви
параметри срачунати у поглављу 3.1.2. Овде ће се приказати само коначне вредности.
Претпостављена конструкција:
‐ Вертикале: Ø 139.7 5.0
‐ Хоризонтале: Ø 108.0 5.0
‐ Дијагонале: Ø 76.1 5.0
‐ Преднапрегнуте затеге: 1770 7, Ø 15.2 , 140

, , ⁄ , , ⁄ , , ⁄
сегмента
0 ÷ 10.0 10.0 16.00 0.154 0.265
10.0 ÷ 20.0 15.0 16.93 0.172 0.296
20.0 ÷ 30.0 25.0 18.19 0.199 0.342
30.0 ÷ 40.0 35.0 19.07 0.218 0.375
40.0 ÷ 50.0 45.0 19.75 0.234 0.402
50.0 ÷ 60.0 55.0 20.31 0.248 0.427
60.0 + 60.0 20.56 0.254 0.437

Слика 74 – Расподела оптерећења ветром (повратни период 50 година) по висини торња ⁄


,Т,
; 1.4607 ∗ 10 ⁄
∗
Коефицијент заклањања: 1 0.25 ∗
Расподељено оптерећење на штапове од ветра: Слика 75 ‐ Дејство ветра под углом 450
, ,
штапови
1
1 1
0.7071 0.7071
2 1 2 1
/
/

, , 16.0 ⁄
∗

Вертикала 0.1397 153023 1.87 0.92 0.111 0.892
Хоризонтала 0.1080 118299 0.121 2.02 1.01 0.123 0.881
Дијагонала 0.0761 83357 2.14 1.06 0.129 0.876

, , 0.265 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.529 0.037 0.50 0.035 0.471 0.033
Хоризонтала 0.188 0.011 / / 0.166 0.010
Дијагонала ‐ n 0.189 0.008 / / 0.165 0.007
Дијагонала ‐ t 0.189 0.008 / / 0.165 0.007


, , 16.93 ⁄
∗

Вертикала 0.1397 161917 1.82 0.86 0.108 0.895
Хоризонтала 0.1080 125176 0.122 1.99 1.00 0.122 0.882
Дијагонала 0.0761 88202 2.12 1.06 0.129 0.875

, , 0.296 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.528 0.040 0.50 0.038 0.472 0.035
Хоризонтала 0.188 0.012 / / 0.166 0.011
Дијагонала ‐ n 0.189 0.009 / / 0.165 0.008
Дијагонала ‐ t 0.189 0.009 / / 0.165 0.008

, , 18.19 ⁄
∗

Вертикала 0.1397 173967 1.67 0.85 0.150 0.855
Хоризонтала 0.1080 134492 0.177 1.87 0.98 0.173 0.834
Дијагонала 0.0761 94767 2.00 1.04 0.185 0.824

, , 0.342 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.539 0.043 0.50 0.040 0.461 0.037
Хоризонтала 0.193 0.013 / / 0.161 0.011
Дијагонала ‐ n 0.194 0.010 / / 0.160 0.008
Дијагонала ‐ t 0.194 0.010 / / 0.160 0.008


, , 19.07 ⁄
∗

Вертикала 0.1397 182384 1.57 0.83 0.182 0.826
Хоризонтала 0.1080 140998 0.220 1.78 0.96 0.212 0.800
Дијагонала 0.0761 99352 1.92 1.04 0.228 0.785


, , 0.375 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.548 0.045 0.50 0.041 0.452 0.037
Хоризонтала 0.197 0.014 / / 0.157 0.011
Дијагонала ‐ n 0.198 0.011 / / 0.156 0.009
Дијагонала ‐ t 0.198 0.011 / / 0.156 0.009


, , 19.75 ⁄
∗

Вертикала 0.1397 188887 1.51 0.81 0.206 0.805
Хоризонтала 0.1080 146026 0.253 1.72 0.95 0.241 0.773
Дијагонала 0.0761 102894 1.87 1.03 0.261 0.756

, , 0.402 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.554 0.047 0.50 0.042 0.446 0.038
Хоризонтала 0.199 0.015 / / 0.154 0.012
Дијагонала ‐ n 0.201 0.012 / / 0.152 0.009
Дијагонала ‐ t 0.201 0.012 / / 0.152 0.009


, , 20.31 ⁄
∗

Вертикала 0.1397 194243 1.47 0.81 0.245 0.770
Хоризонтала 0.1080 150166 0.303 1.66 0.95 0.287 0.733
Дијагонала 0.0761 105812 1.81 1.02 0.311 0.714

, , 0.427 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.565 0.049 0.50 0.044 0.435 0.038
Хоризонтала 0.204 0.016 / / 0.150 0.011
Дијагонала ‐ n 0.206 0.012 / / 0.147 0.009
Дијагонала ‐ t 0.206 0.012 / / 0.147 0.009



, , 20.56 ⁄
, , 0.437 ⁄
Линијско оптерећење сведено на носач платформе (компоненте – управно на носач):
0.7071 , , 0.7071 ∗ 0.437 ∗ 1.3 ∗ 1.1 0.442 ⁄
1. сегмент 0.037 / 0.035 / 0.033 0.011 / 0.010 0.008 / 0.007
2. сегмент 0.040 / 0.038 / 0.035 0.012 / 0.011 0.009 / 0.008
3. сегмент 0.043 / 0.040 / 0.037 0.013 / 0.011 0.010 / 0.008
4. сегмент 0.045 / 0.041 / 0.037 0.014 / 0.011 0.011 / 0.009
5. сегмент 0.047 / 0.042 / 0.038 0.015 / 0.012 0.012 / 0.009
6. сегмент 0.049 / 0.044 / 0.038 0.016 / 0.011 0.012 / 0.009

Напомена:
1. сегмент 16.00 0.265 0.100
2. сегмент 16.93 0.296 0.111
3. сегмент 18.19 0.342 0.128
4. сегмент 19.07 0.375 0.141
5. сегмент 19.75 0.402 0.151
6. сегмент 20.31 0.427 0.160
Антена 20.56 0.437 1.049


7.1.2.2 Оптерећење затега ветром
Затеге се протежу од површине терена до висине 40.0 . Референтна
висина за прорачун оптерећења ветром је ⁄2 20.0
Брзина ветра на референтној висини: , , , , 17.63 ⁄
. .
Фактор експозиције: √ √1.0 1.102
Осредњени аеродинамички притисак ветра:
0.50
, , , , 0.0005 ∗ 1.208 ∗ 17.63 0.188 ⁄
1 000
Није могуће рачунати динамички коефицијент поједностављеним методом, већ
је потребно проверити подложност конструкције резонантном ефекту применом
поступка ③ (SRPS U.C7.111) јер затеге не спадају у круте конструкције.
Димензије затеге: Ø 15.2 ; 140 0.00014 ; 46.20
Висина до које се протежу затеге: 40.0
Релативно пригушење осциловања конструкције спојене вијцима: 0.008
Најмања претпостављена сила у затези: 5.0
Маса по јединици дужине: č 0.00014 ∗ 7850 1.099 ⁄
Фреквенција првог тона осциловања (затегнута жица причвршћена на крајевима):
1 1 5000
0.730
2 2 ∗ 46.20 1.099
, , , , 19.43
0.443
0.730 ∗ 40.0
Брзина ветра на висини везе затеге са торњем:
40.0 .
, , , , 16.0 ∗ 1.214 19.43 ⁄
10
За ⁄ → 0 (занемарљива дебљина у односу на дужину) са дијаграма се очитавају:
⁄
0.443 ⁄
∗ 0.015 ∗ 0.747 0.50
4 4 0.008
Закључак: Конструкција је подложна резонантном ефекту и спада у витке
конструкције. → Поступак ⑤ (SRPS U.C7.111)

Ударни коефицијент:
0.577 0.577
2 ln √2 ln 1718.5 4.01
2 ln √2 ln 1718.5
0.730 ∗ 3600 ∗ √0.747
1718.5
√1 0.747
1
Време осредњавања брзине ветра: 1 3600
. .
.
Динамички коефицијент:
1 2 1 1 2 ∗ 4.01 ∗ 0.157 ∗ 0.90 ∗ 1.322 2.50
Коефицијент силе (SRPS U.C7.113, страна 7, табела 3, груба ужад): 1.3
Линијско оптерећење ветром на затеге 2 и 4 (у правцу и смеру ветра), слика 76:
, , , , 0.188 ∗ 2.50 ∗ 1.30 ∗ 0.0152 9.3 ⁄
Линијско оптерећење ветром на затеге 1 и 3 (управно на затегу, у смеру ветра), сл. 76:
, , ⁄ ∗ , , 40.0⁄46.20 ∗ 0.188 ∗ 2.50 ∗ 1.30 ∗ 0.0152 8.1 ⁄

Слика 76 ‐ Дејство ветра на затеге


7.1.3 Димензионисање: Сопствена тежина + Ветар са периодом 50 година
Конструкција је прорачуната за утицај од сопствене тежине и ветра са
повратним периодом 50 година из разлога што је та комбинација најчешће меродавна
код димензионисања високих челичних објеката. Постепено су дебљине зидова
штапова конструкције смањиване, а померање котве повећавано по потреби.
Резултати линеарне анализе за итерације су дати у следећој табели. Резултати
нелинеарне анализе за итерације су дати у следећој табели. Учињене промене у
итерацијама су подвучене.
Померање котве Највеће Укупна маса

Сила у затегама Највећи
Број у правцу затеге Померање померање конструкције
(највећа/најмања) напон
итер. (преднапрезање) врха затеге (основна/

затеге)
Вертикале: Ø139.7 5.0 ; Хоризонтале: Ø 108.0 5.0 ; Дијагонале: Ø 76.1 5.0
1. 20.0 21.20 / 4.20 78.38 80.3 345.7 12056/203
2. 20.0 22.51 / 3.72 92.34 93.3 392.1

9874/203
3. 30.0 27.14 / 6.62 60.29 87.1 213.6
4. 30.0 27.24 / 6.68 59.37 87.3 211.8 8733/203
5. 30.0 27.26 / 6.70 59.05 87.4 211.1 8300/203
6. 30.0 28.19 / 5.70 67.36 99.8 249.2
7. 40.0 33.31 / 10.18 69.76 97.1 136.3 7661/203
8. 50.0 38.76 / 15.46 73.52 96.0 96.5

Допуштени напон (S235, случај оптерећења: I): 240⁄1.5 160
Закључак: Померање врха торња је у случају 8. итерације 96.5 , а то је у односу на
допуштено померање 96.0⁄120 80.0 %. Највећи напон у конструкцији у
итерацији 8 износи по апсолутној вредности 73.52 , што је у односу на
допуштени 73.52⁄160 46.0 %. Највеће померање затеге у крајњој
итерацији је 96.5 , тако да у односу на дужину затеге износи:
⁄ 46.20 ∗ 1000⁄96.5 ⁄478.8.
Може се из резултата приметити да је конструкција недовољно
искоришћена по критеријуму напона и деформација. Међутим, за даљи
прорачун конструкције је усвојена варијанта итерације 8 јер би штапови
попречног пресека мањих димензија имали велику виткост.

7.2 Допунска оптерећења
7.2.1 Тежина леда и снега на конструкцији
Оптерећење од леда и снега на конструкцији ће се анализирати према
стандарду SRPS U.H2.110.
Локација: Крагујевац, Србија
Категорија подножја објекта: I (низије и нижи делови брдовитих терена; 400 )
Тежина снега на платформи (крајеви са снегом): 0.75 ⁄
Опасност залеђивања: мала
Дебљина ледене наслаге: 0.02
Густина леда: 300 ⁄
Поправни коефицијент за залеђеност конструкционог дела: (SRPS U.H2.110, табела 6)
Расподељена маса леда (оштроивични профили – U, L, I): ; 0.50
⁄
Главни носач платформе 1 2 100 0.200 0.60
Укрућење платформе 50 5 0.194 0.58

Расподељена маса леда (кружни профили): ; 0.70
Пречник цеви Маса леда ⁄
Вертикала Ø 139.7 3.2 0.1397 2.11
Хоризонтала Ø 108.0 2.9 0.1080 1.69
Дијагонала Ø 76.1 2.9 0.0761 1.27

Расподељена маса леда (квадратни профили): ; 0.70
⁄
Ограда 50 50 3.0 0.189 0.79

Расподељена маса леда (затеге): ; 1⁄ √ ∗ 10 0.90
Пречник ужета Маса ⁄
Уже Ø 15.2 0.0152 0.60

Лед на пењалицама: рачунски профили (приближно) – 3 50 5 2 Ø20
Расподељена маса леда на пењалицама:
3 ∗ 0.58 2 ∗ ∗ 0.02 ∗ 300 ∗ 2 2 ∗ 0.70 2.80 ⁄ ′
Додатна концентрисана маса на носачу пењалица: 2.80 ∗ 1.25 3.50
Маса леда на антени: 2 2 ∗ 2.0 ∗ 0.02 ∗ 300 24.0

7.2.2 Ветар са повратним периодом 10 година (за залеђену конструкцију)
Видети поглавље: 3.2.2 (Ветар са повратним периодом 10 година)
Оптерећење ветром је анализирано према стандардима SRPS U.C7.110,
SRPS U.C7.111, SRPS U.C7.113 и SRPS U.H2.110. Из разлога што су померања
конструкција са затегама мања него код слободностојећих конструкција, важе сви
параметри срачунати у поглављу 3.2.2. Овде ће се приказати само коначне вредности.
, , ⁄ , , ⁄ , , ⁄
сегмента
0 ÷ 10.0 10.0 13.73 0.113 0.194
10.0 ÷ 20.0 15.0 14.53 0.127 0.218
20.0 ÷ 30.0 25.0 15.61 0.146 0.251
30.0 ÷ 40.0 35.0 16.36 0.161 0.277
40.0 ÷ 50.0 45.0 16.95 0.172 0.296
50.0 ÷ 60.0 55.0 17.43 0.182 0.313
60.0 + 60.0 17.64 0.187 0.322


,Т,
; 1.4607 ∗ 10 ⁄
∗ ∗ Слика 77 ‐ Дејство ветра
под углом 450
Расподељено оптерећење на штапове од ветра:
, ,
Делимично
заклоњени штапови
1
1 1
0.7071 0.7071
2 1 2 1
/
n и t компонента 2 1 2 1


, , 13.73 ⁄
∗

Вертикала 0.1797 168911 1.71 0.87 0.146 0.860
Хоризонтала 0.1480 139114 0.168 1.86 0.97 0.162 0.844

Дијагонала 0.1161 109129 1.97 1.03 0.172 0.835
, , 0.194 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.538 0.032 0.50 0.030 0.462 0.028
Хоризонтала 0.192 0.010 / / 0.162 0.009
Дијагонала ‐ n 0.193 0.009 / / 0.161 0.007
Дијагонала ‐ t 0.193 0.009 / / 0.161 0.007


, , 14.53 ⁄
∗

Вертикала 0.1797 178753 1.65 0.83 0.134 0.870
Хоризонтала 0.1480 147220 0.162 1.83 0.94 0.152 0.853

Дијагонала 0.1161 115488 1.96 1.02 0.165 0.842
, , 0.218 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.535 0.035 0.50 0.032 0.465 0.030
Хоризонтала 0.191 0.011 / / 0.163 0.010
Дијагонала ‐ n 0.192 0.010 / / 0.162 0.008
Дијагонала ‐ t 0.192 0.010 / / 0.162 0.008


, , 15.61 ⁄
∗

Вертикала 0.1797 192039 1.50 0.80 0.192 0.817
Хоризонтала 0.1480 158163 0.241 1.68 0.92 0.221 0.791

Дијагонала 0.1161 124072 1.82 1.00 0.241 0.773
, , 0.251 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.550 0.037 0.50 0.034 0.450 0.030
Хоризонтала 0.197 0.012 / / 0.156 0.010
Дијагонала ‐ n 0.199 0.011 / / 0.154 0.008
Дијагонала ‐ t 0.199 0.011 / / 0.154 0.008


, , 16.36 ⁄
∗

Вертикала 0.1797 201266 1.43 0.78 0.234 0.779
Хоризонтала 0.1480 165762 0.300 1.60 0.91 0.272 0.747

Дијагонала 0.1161 130033 1.74 0.99 0.297 0.725
, , 0.277 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.562 0.040 0.50 0.036 0.438 0.031
Хоризонтала 0.202 0.013 / / 0.151 0.010
Дијагонала ‐ n 0.205 0.011 / / 0.149 0.008
Дијагонала ‐ t 0.205 0.011 / / 0.149 0.008


, , 16.95 ⁄
∗

Вертикала 0.1797 208524 1.40 0.76 0.261 0.756
Хоризонтала 0.1480 171740 0.343 1.57 0.89 0.306 0.717

Дијагонала 0.1161 134723 1.71 0.98 0.337 0.691
, , 0.296 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.569 0.042 0.50 0.037 0.431 0.032
Хоризонтала 0.206 0.014 / / 0.148 0.010
Дијагонала ‐ n 0.209 0.012 / / 0.144 0.008
Дијагонала ‐ t 0.209 0.012 / / 0.144 0.008


, , 17.43 ⁄
∗

Вертикала 0.1797 214429 1.38 0.75 0.306 0.717
Хоризонтала 0.1480 176603 0.409 1.56 0.89 0.362 0.671

Дијагонала 0.1161 138538 1.70 0.98 0.400 0.640
, , 0.313 ⁄
штапови
⁄ ⁄ ⁄
Вертикала 0.582 0.045 0.50 0.039 0.418 0.032
Хоризонтала 0.211 0.015 / / 0.142 0.010
Дијагонала ‐ n 0.216 0.013 / / 0.138 0.009
Дијагонала ‐ t 0.216 0.013 / / 0.138 0.009


, , 17.64 ⁄
, , 0.322 ⁄
Линијско оптерећење сведено на носач платформе (компоненте):
0.7071 , , 0.7071 ∗ 0.322 ∗ 1.3 ∗ 1.1 0.326 ⁄

1. сегмент 0.032 / 0.030 / 0.028 0.010 / 0.009 0.009 / 0.007
2. сегмент 0.035 / 0.032 / 0.030 0.011 / 0.010 0.010 / 0.008
3. сегмент 0.037 / 0.034 / 0.030 0.012 / 0.010 0.011 / 0.008
4. сегмент 0.040 / 0.036 / 0.031 0.013 / 0.010 0.011 / 0.008
5. сегмент 0.042 / 0.037 / 0.032 0.014 / 0.010 0.012 / 0.008
6. сегмент 0.045 / 0.039 / 0.032 0.015 / 0.010 0.013 / 0.008

Напомена:

1. сегмент 13.73 0.194 0.073
2. сегмент 14.53 0.218 0.082
3. сегмент 15.61 0.251 0.094
4. сегмент 16.36 0.277 0.104
5. сегмент 16.95 0.296 0.111
6. сегмент 17.43 0.313 0.117
Антена 17.64 0.322 0.773


7.2.2.2 Оптерећење затега ветром
Затеге се протежу од површине терена до висине 40.0 . Референтна
висина за прорачун оптерећења ветром је ⁄2 20.0
Брзина ветра на референтној висини: , , , , 17.63 ⁄
. .
Фактор експозиције: √ √1.0 1.102
Осредњени аеродинамички притисак ветра:
0.50
, , , , 0.0005 ∗ 1.208 ∗ 15.13 0.138 ⁄
1 000
Није могуће рачунати динамички коефицијент поједностављеним методом, већ
је потребно проверити подложност конструкције резонантном ефекту применом
поступка ③ (SRPS U.C7.111) јер затеге не спадају у круте конструкције.
Димензије затеге: Ø 15.2 ; 46.20
Висина до које се прозежу затеге: 40.0
Релативно пригушење осциловања конструкције спојене вијцима: 0.008
Најмања претпостављена сила у затези: 5.0
Маса по јединици дужине (са ледом): 1.099 0.60 1.699 ⁄
Фреквенција првог тона осциловања (затегнута жица причвршћена на крајевима):
1 1 5000
0.587
2 2 ∗ 46.20 1.699
, , , , 16.67
0.504
0.587 ∗ 40.0
Брзина ветра на висини везе затеге са торњем:
40.0 .
, , , , 13.73 ∗ 1.214 16.67 ⁄
10
За ⁄ → 0 (занемарљива дебљина у односу на дужину) са дијаграма се очитавају:
⁄
0.504 ⁄
∗ 0.015 ∗ 0.832 0.50
4 4 0.008
Закључак: Конструкција је подложна резонантном ефекту и спада у витке
конструкције. → Поступак ⑤ (SRPS U.C7.111)

Ударни коефицијент:
0.577 0.577
2 ln √2 ln 1424.2 3.96
2 ln √2 ln 1424.2
0.587 ∗ 3600 ∗ √0.832
1424.2
√1 0.832
1
Време осредњавања брзине ветра: 1 3600
. .
.
Динамички коефицијент:
1 2 1 1 2 ∗ 3.96 ∗ 0.157 ∗ 0.90 ∗ 1.353 2.51
Коефицијент силе (SRPS U.C7.113, страна 7, табела 3): 1.3
Линијско оптерећење ветром на затеге 2 и 4 (у правцу и смеру ветра), слика 78:
, , , , 0.138 ∗ 2.51 ∗ 1.3 ∗ 0.0552 24.9 ⁄
Линијско оптерећење ветром на затегу 3 (управно на затегу, у смеру ветра), сл. 78:
, ⁄ ∗ , , 40.0⁄46.2 ∗ 0.138 ∗ 2.51 ∗ 1.3 ∗ 0.0552 21.5 ⁄
Напомена: Меродаван случај за оптерећење тежином леда је случај одлеђивања
затеге 1 (брже одлеђивање форме заставице од слоја леда), тако да ће се
за анализу узети дејство ветра на незалеђену затегу 1 из поглавља 7.1.2.2.
Линијско оптерећење ветром на затегу 1 (управно на затегу, у смеру ветра), сл. 78:
, ⁄ ∗ , , 40.0⁄46.20 ∗ 0.188 ∗ 2.50 ∗ 1.30 ∗ 0.0152 8.1 ⁄

Слика 78 ‐ Дејство ветра на затеге

8. Прорачун напона и деформација нелинеарном анализом
8.1 Случај: Сопствена тежина (померање котве у правцу затеге: 50 0.05 )

Слика 79 ‐ Случај: g – Конструкција и оптерећење

Слика 80 ‐ Случај: g ‐ Укупно померање – врх: . , затега: .



Слика 81 ‐ Случај: g ‐ Укупно обртање ‐ врх: . .

Слика 82 ‐ Случај: g ‐ Укупан напон – вертикала: .


Слика 83 – Случај: g ‐ Нормална сила ‐ највећа сила у затези: .




Слика 85 ‐ Случај: g+w50(450) ‐ Укупно померање – врх: . , затега: .

Слика 86 ‐ Случај: g+w50(450) ‐ Укупно обртање ‐ врх: . .


Слика 87 ‐ Случај: g+w50(450) ‐ Укупан напон ‐ вертикала: .

Слика 88 – Случај: g+w50(450) ‐ Нормална сила ‐ највећа сила у затези: .

8.3 Случај: Кидање једне затеге
Сопствена тежина + 50% ветар са п. п. 50 година 45

Слика 89 ‐ Случај: g+50%w50(450) ‐ Конструкција и оптерећење

Слика 90 ‐ Случај: g+50%w50(450) ‐ Укупно померање ‐ врх: . , затега: .



Слика 91 ‐ Случај: g+50%w50(450) ‐ Укупно обртање – врх: . .

Слика 92 ‐ Случај: g+50%w50(450) ‐ Укупан напон ‐ вертикала: .


Слика 93 – Случај: g+50%w50(450) ‐ Нормална сила ‐ највећа сила у затези: .




Слика 95 ‐ Случај: g+w10(450) ‐ Укупно померање ‐ врх: . , затега: .

Слика 96 ‐ Случај: g+w10(450) ‐ Укупно обртање – врх: . .


Слика 97 ‐ Случај: g+w10(450) ‐ Укупан напон ‐ вертикала: .

Слика 98 – Случај: g+w10(450) ‐ Нормална сила ‐ највећа сила у затези: .

8.5 Случај: Кидање једне затеге
Сопствена тежина + тежина леда + 50% ветар са п. п. 10 година 45

Слика 99 ‐ Случај: g+50%w10(450) ‐ Конструкција и оптерећење

Слика 100 ‐ Случај: g+50%w10(450) ‐ Укупно померање – врх: . , затега: .



Слика 101 ‐ Случај: g+50%w10(450) ‐ Укупно обртање – врх: . .

Слика 102 ‐ Случај: g+50%w10(450) ‐ Укупан напон – вертикала: .


Слика 103 – Случај: g+50%w10(450) ‐ Нормална сила ‐ највећа сила у затези: .
8.6 Закључак
Резиме – напони и померања по нелинеарној теорији
Померање врха Обртање врха Највећи напон Највећа сила у Померање

затези затеге
1. Случај: g (случај оптерећења: I)
7.6 0.014 40.69 27.58 63.1
2. Случај: g + w50 (случај оптерећења: I)
96.0 0.195 73.52 38.76 96.5
3. Случај: кидање једне затеге – g + 50% w50 (случај оптерећења: III)
139.1 0.220 92.08 26.92 54.9
4. Случај: g + s + w10 (случај оптерећења: II)
86.2 0.167 84.68 27.91 264.1
5. Случај: кидање једне затеге – g + s + 50% w10 (случај оптерећења: III)
130.1 0.201 92.83 27.57 175.0

Допуштени напони (S235): случај оптерећења I: 240⁄1.5 160
случај оптерећења II: 240⁄1.33 180
случај оптерећења III: 240⁄1.2 200
Допуштена сила у затези (каталог SPB SUPER, страна 11): 0.7 ∗ 248 173.6

Закључак: Из приложених резултата се може уочити да се највеће померање врха
торња при редовној експлоатацији јавља у случају 2 (случај: g + w50 (450)):
96.0 ; ⁄ 96.0⁄120.0 80.0 %.
У случају кидања једне затеге, највеће померање врха се јавља у случају 3
(случај: g + 50% w50 (450)):
139.1 ; ⁄ 139.1⁄120.0 115.9 %.
Померање је веће од допуштеног, али се за случај кидања затеге не захтева
испуњење услова употребљивости.
Највећи напон у конструкцији при комбинацији која припада I случају
оптерећења се јавља у случају 2 (случај: g + w50 (450)):
73.52 ; 73.52⁄160 46.0 %.
Највећи напон у конструкцији при комбинацији која припада II случају
оптерећења се јавља у случају 4 (случај: g + s + w10 (450)):
84.68 ; 84.68⁄180 47.0 %.
Највећи напон у конструкцији при комбинацији која припада III случају
оптерећења се јавља у случају 5 (случај: g + s + 50% w10(450)):
92.83 ; 92.83⁄200 46.4 %.
Највећа сила у затези се јавља у случају 2 (случај: g + w50 (450)):
38.76 ; ⁄ 38.76⁄173.6 22.3 %
Конструкција задовољава у погледу носивости и померљивости.

9. Општи закључци и препоруке
Упоредном анализом слободностојећег торња и торња са преднапрегнутим
затегама могу се уочити разлике у померањима и напонима, као и масе челика
потребног за израду конструкције, и то у корист торња са затегама. Највећа померања
се код обе варијанте конструкције јављају при дејству ветра са повратним периодом
50 година.
Укупна маса
Померање врха Искоришћеност
конструкције
допуштеног напона
(основна/затеге)
Слободностојећи торањ 111.7 38.8 % 12102/0
Торањ са затегама 96.0 47.0 % 7661/203

Торњеви са затегама генерално имају мању масу од слободностојећих торњева,
што им даје предност у односу на слободностојеће торњеве, али треба узети у обзир и
друге факторе као што су: захтеви наручиоца, цена земљишта и локацијски услови.
Меродаван услов за димензионисање високих објеката најчешће нису напони, већ
деформације. Затеге смањују хоризонтална померања и потребне димензије
елемената, тако да доводе до бољег искоришћења основног материјала. Оптимални
угао нагиба затега је 45 60 . У случају мањег нагиба, пријем хоризонталних сила је
ефикаснији, али се угиб затега услед сопствене тежине повећава. Код малих нагиба је
потребан и велики простор око торња за смештање затега. Смањење потребног
простора се постиже повећањем нагиба затега, међутим, у том случају се смањује
ефикасност пријема хоризонталних сила и повећавају силе у вертикалама торња.

Поред наведених предности, треба узети у обзир и сложенију израду

конструкција са затегама. Монтажа и утезање захтевају ангажовање посебне опреме,
што изискује већа новчана средства. Због релативно великих сила у затегама, захтева
се примена специјалних темеља (сидрених блокова). Торњеви без затега такође
захтевају темеље који могу да поднесу затежуће силе, али је њихово пројектовање и
извођење доста једноставније. Треба обратити пажњу на ефекте који се јављају код
затега услед променљиве природе оптерећења ветром (замор, галопирање,
подрхтавање), што се може у општем предупредити смањењем допуштеног напона у
затегама за 20%. Поменути ефекти утичу највише на везе затега са главном
конструкцијом (котве, ушице, муфови) које услед отказивања могу да доведу и до
рушења објекта. Решење проблема повећаних деформација је уграђивање карданских
зглобова на крајевима затега, који омогућавају несметано обртање. Иако стандардом
SRPS U.H2.110 није предвиђена могућност кидања једне затеге, треба за тај случај
проверити стабилност објекта према препорукама из стандарда EC3.
Основна конструкција торња је решеткаста. Овакав облик је рационалнији у
односу на пуну конструкцију и има мању површину изложену деловању ветра. Пуне
конструкције треба проверити и на појаву Кармановог ефекта (одвајање вртлога), док
се код решетки тај ефекат не испољава. Решеткаста конструкција омогућава бољу
доступност елементима и једноставнију монтажу опреме и инсталација уколико је то
потребно накнадно учинити.
Штапове решетке је могуће израдити од цевастих профила или угаоника.
Примена угаоника је једноставнија због могућности извођења веза завртњевима
између елемената. Остале особине су им углавном лошије. Цевасти профили су
аеродинамични и повољни у смислу извијања, а везе се могу остварити директним
заваривањем. Уколико је могуће, пројектовати конструкцију са већом ширином
решетке у подножју, јер се на тај начин добија крућа и на резонанцију мање осетљива
конструкција. Меродавне комбинације оптерећења код високих челичних објеката су
комбинације које укључују ветар. Утицај сеизмике на ове конструкције треба
проверавати само уколико се објекат налази у сеизмички активном подручју и поред
тога на врху има велику масу.
Треба тежити ка једноставнијој монтажи на градилишту, израдом мањег броја
већих елемената. Терени на којима се ови објекти монтирају су најчешће
неприступачни, тако да се због лакше и брже монтаже препоручује спајање елемената
на градилишту искључиво обичним завртњевима. С обзиром да преднапрезање
завртњева врло усложњава поступак монтаже, треба га избегавати. Све послове на
заваривању и припреми за монтажу треба обавити у радионици. Везе је најбоље
конструисати као везе са кружним, ређе квадратним, чеоним плочама. Кружне плоче
спајати са шест радијално распоређених завртњева, квадратне са четири. Спојеви
између елемената и чеоних плоча остварују се применом сучеоних или угаоних
шавова.
Удео цене саме конструкције за ношење антена је, према досадашњим
искуствима, релативно мали у односу на остале елементе система (антенски системи,
напајања енергијом, сигурносна опрема). Имајући у виду последице које би донела
хаварија конструкције, пројектовању треба приступити са великом пажњом. Само
одговорним приступом ће се обезбедити квалитетно извршавање функције које
оваква конструкција има у предвиђеном експлоатационом веку.

10.Графички прилози

Графички прилози














11.Прилог: Противпадни систем „Söll“
,,Söll“ је сигурносни систем за пењање и рад на висини који се састоји из
најмање две компоненте: клизача и вођице.

1. Клизач
‐ испуњава стандарде прописане EN 353, део 1
‐ апсорбује енергију пада
‐ самозатварајући карабинер са двоструким системом
закључавања даје већу сигурност
‐ тело од алуминијума , хватаљка од нерђајућег челика
‐ маса 0.9 кг
2. Вођица Слика 104 ‐ Клизач
Вођица је самостални ,,U“ профил или је уграђена у већ постојeће мердевине.
Може се бесконачно настављати. Користи се за причвршћивање на већ постојeће
мердевине или неке друге челичне пречке.
‐ интервали причвршћивања: 1400 1680
‐ максимална дужина секције: 4480
‐ стандарне димензије: 1120, 1680, 1960, 2240, 3360
‐ ,,U“ профил 50 32
‐ маса: 3.2 ⁄
Мердевине
Мердевине са спољним елементом и већ уграђеним
профилом 50 32 се користе на местима где нема
челичних пречки, тако да није могућа примена само клизача и
вођице.
‐ интервали причвршћивања: 1400 1680
‐ стандарне димензије: 1120, 1680, 1960, 2240, 3360
‐ размак између пречки мердевина: 280
‐ простор за ноге са обе стране по 150
‐ маса: 5.0 ⁄ Слика 105 ‐ Мердевине
Функционисање ,,Söll“ система
Противпадни систем ,,Söll“ пружа потпуну безбедност при раду на висини ако
су испуњени следећи услови:
‐ да је систем инсталиран у складу са упуствима и од стране овлашћене особе;
‐ да се сваке треће године врши преглед и издаје потврда о исправности система од
стране овлашћене особе;
‐ да се правилно рукује системом на прописан начин.

Принцип функционисања ,,Söll“ система је крајње

једноставан. Особа која се пење причвршћује за свој опасач
или сигурносни појас ,,Söll“ клизач који потом убацује у
постављени ,,U“ профил. Када особа почне да се пење
клизач клизи упоредо са особом по ,,U“ профилу, који му не
допушта ни у једном тренутку да испадне из лежишта. На
тај начин особа је стално везана клизачем за чврсту базу по
којој се пење, и не постоји начин да се одвоји од ње осим у
случају да се намерно спусти и заврши са пењањем.
У случају да се особа оклизне или се догоди било
шта непредвиђено, клизач се тренутно блокира тако да Слика 106 ‐ Блокирање
клизача
особа не пада него остаје на достигнутој висини.
Примена ,,Söll“ система
Систем има широку примену јер се може поставити свуда где постоји потреба
за пењањем на неки објекат или постоји потреба за повременим обављањем неке
врсте висинских радова.
С обзиром да систем у потпуности искључује потребу за израдом леђобрана,
остварује се знатна уштеда у материјалу, изради и монтажи, и не ограничава се
постављање линије пењања.

Слика 107 ‐ Примери примене система ,,Söll“

Milic Milos-Master Rad (2016) PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Milic Milos-Master Rad (2016) PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Универзитет

ЗАДАТАК ЗА МАСТЕР РАД

За челични телекомуникациони торањ висине 60,00 m израдити пројекат.

Конструкцију торња пројектовати као четворозидну решетку. Пројекат израдити

Извршити упоредну анализу двеју варијанти и дати закључак.

1.1 Технички опис са образложењем за усвојени статички систем објекта

Приликом израде рада кандидат самостално доноси одлуке, уз поштовање

Милош Милић др Тодор Вацев, ванр. проф.

Растојање држача за пењалице: 1250 1.25

Напомена: Растојање неконтруктивних маса на местима држача пењалица је

Пењалице и инсталације: , , ∗ ∗ 0.265 ∗ 0.30 ∗ 1.25 0.100

Пењалице и инсталације: , , ∗ ∗ 0.296 ∗ 0.30 ∗ 1.25 0.111

Пењалице и инсталације: , , ∗ ∗ 0.342 ∗ 0.30 ∗ 1.25 0.128

Пењалице и инсталације: , , ∗ ∗ 0.375 ∗ 0.30 ∗ 1.25 0.141

Пењалице и инсталације: , , ∗ ∗ 0.402 ∗ 0.30 ∗ 1.25 0.151

Пењалице и инсталације: , , ∗ ∗ 0.427 ∗ 0.30 ∗ 1.25 0.160

Оптерећење антене: , , 0.437 ∗ 1.2 ∗ 2.0 1.049

Пењалице и инсталације: , , ∗ ∗ 0.265 ∗ 0.30 ∗ 1.25 0.100

Пењалице и инсталације: , , ∗ ∗ 0.296 ∗ 0.30 ∗ 1.25 0.111

Пењалице и инсталације: , , ∗ ∗ 0.342 ∗ 0.30 ∗ 1.25 0.128

Пењалице и инсталације: , , ∗ ∗ 0.375 ∗ 0.30 ∗ 1.25 0.141

Пењалице и инсталације: , , ∗ ∗ 0.402 ∗ 0.30 ∗ 1.25 0.151

Пењалице и инсталације: , , ∗ ∗ 0.427 ∗ 0.30 ∗ 1.25 0.160

Оптерећење антене: , , 0.437 ∗ 1.2 ∗ 2.0 1.049

Учестаност Највећи напон Укупно Укупна маса

Вертикале: Ø 219.1 4.0 61.74 110.8 12102

62.04 111.7 12102

Укрућење платформе 50 5 0.194 0.58

Вертикала Ø 219.1 4.0 0.2191 3.15

Хоризонтала Ø 139.7 3.2 0.1397 2.11

Дијагонала Ø 108.0 2.9 0.1080 1.69

Први тон осциловања: 0.823 0.721

За ⁄ 7.30⁄60.0 0.122 са дијаграма се очитавају:

Оптерећење антене: , , 0.322 ∗ 1.2 ∗ 2.0 0.773

Пењалице и инсталације: , , ∗ ∗ 0.194 ∗ 0.30 ∗ 1.25 0.073

Пењалице и инсталације: , , ∗ ∗ 0.218 ∗ 0.30 ∗ 1.25 0.082

Пењалице и инсталације: , , ∗ ∗ 0.251 ∗ 0.30 ∗ 1.25 0.094

Пењалице и инсталације: , , ∗ ∗ 0.277 ∗ 0.30 ∗ 1.25 0.104

Пењалице и инсталације: , , ∗ ∗ 0.296 ∗ 0.30 ∗ 1.25 0.111

Пењалице и инсталације: , , ∗ ∗ 0.313 ∗ 0.30 ∗ 1.25 0.117

Оптерећење антене: , , 0.322 ∗ 1.2 ∗ 2.0 0.773

27.27 ∗ 10 23.88 ∗ 20 21.02 ∗ 30 20.29 ∗ 40 18.72 ∗ 50 24.11 ∗ 60

Померање врха Обртање врха Највећи напон

108.9 0.274 47.53

111.7 0.268 62.04

96.8 0.326 45.86

99.6 0.318 58.66

6.7 0.184 25.94

5.1.1 Случај: Затезање у вертикали 63141

5.1.2 Случај: Притисак у вертикали 134811

Због немогућности одређивања крутости завртња на смицање и чињенице да

Вертикала: 70 807 ; 995

Допуштени напон (S235): случај оптерећења I: 240⁄1.5 160

Закључак: 62.14 → Темељ задовољава у погледу носивости на чупање.

Напон описан у једначини 9 се може разложити на две компоненте:

где је (слика 3). Заменом једначина 9 и 11 у једначину 10 ,

Заменом познатих параметара у једначине 6 и 13 , израчунавају се

Закључак: 62.14 → Прорачуном отпора темеља на чупање по

Закључак: 62.14 → Прорачуном отпора темеља на чупање по

Сопствена тежина шипа: Ø219.1 4.0 → š 0.212 ⁄ 21.2 ⁄

Закључак: 62.14 → Шип задовољава у погледу носивости на чупање.

Редни број Врста темеља Облик површине лома Носивост

Основна конструкција торња је истоветна конструкцији торња без затега.