MOLEKULSKO KRETANJE

Molekuli gasova se krecu neprekidno i haoticno.Haotičnost se ogleda u tome što su brzine molekula u
gasovima veoma različite po intenzitetu,pravcu i smeru.Njihova brzina može da bude u rasponu od
neke minimalne vrednosti do nekih maksimalnih.Pratiti kretanje pojedinačnih molekula je skoro
nemoguće, zato se uzima njihova srednja brzina.Broj njihovih međusobnih sudara je tokom jedne
sekunde ogroman za to je njihova putanja izlomljena linija
IDEALAN GAS
-Model idealnog gasa-
Pod pojmom idealnog gasa podrazumevaju se jako elastične kuglice zanemarljive zapremine, koje se
sudaraju među sobom ili sa zidovima sudara u kome se nalaze, pri čemu su ti sudari savremeno
elastični. Zbog toga brzina idealnih molekula ostaje nepromenjena, što uslovljava i stalnu vrednost
kinetičke energije njegovog impulsa. Osnovna karakteristika modela idealnog gasa je da molekuli
uzajamno deluju samo pri neposrednim sudarima i pri udaru od zidove suda u kome se nalaze.
-Osnove moelkulsko-kineticke teorije id gasa-
Kvalitativno objasnjenje pristiska gasa na zidove svuda sastoji se u tome da molekuli id. Gasa sa
zidovima suda uzajamno deluju po zakonima elasticnog sudara.
-Srednja kineticka energija idealnog gasa-
Ona je srazmerna njegovoj apsolutnoj temperaturi.
- Opsta jednacina gasnog stanja-
Pritisak id gasa srazmeran je koncentraciji gasa i srednjoj kinetickoj energiji molekula gasa.
Raspodela molekula po brzinama-
Ako □N/N od ukupnog broja N molekula u gasu poseduju brzine u intervalu V i □V onda se može
obrazovati funkcija raspodele. - Ovde je □N/N relativni broj molekula koji imaju brzine u intervalu □V
oko brzine V. Ovu funkciju raspodele odredio je Maksvel,a oblik funkcije raspodele prikazan je graficki.
1.Maksimum krive raspodele odgovara najverovatnijoj brzini Vn oko koje se grupise najveci broj
molekula. 2. Kriva rapodela nije simetricna u odnosu na vertikalu koja prolazi kroz maksimum,nego je
povrsina sa desne strane veca, sto znaci da je veci beoj molekula sa vecom brzinom od Vn nego sa
leve strane sa manjom brzinom od Vn. 3. Povećanjem temperature maksimum funkcije se smanjuje i
pomera ka vecim brzinama a kriva razvlači pošto je zastupljen veći broj različitih brzina. -Na osnovu
merenja intenziteta brzina molekula nađene su sledeće zakonitosti:a) brzina molekula srazmerne su
kvadratnom korenu iz apsolutne temperature. b) na stalnoj temperaturi,brzine molekula obrnuto
srazmerne kvadratnm korenu iz mase molekula gasa. -Na osnovu funkcije moze se odrediti
najverovatnija brzina molekula:
Ovde su k-Bolsmanova konstanta k=1,38×10 na -23 J/K
TEMPERATURA I APSOLUTNA NULA
Iako konstrukcija termometra može da bude različita, svi su zasnovani na pojavama koje su
uzrokovane promenom stepena zagrejanosti tj. temperature tela.Najčešće se koriste termometri sa
živom i alkoholom. Potencijalna energija uzajamnog delovanja molekula gasa može se zanemariti, jer
se medjumolekulska rastojanja znatno veća u odnosu na na sto je rastojanje između molekula kod
čvrstih i tehničkih tela. Temperatura je fizička veličina koja karakteriše srednju kinetičku energiju
molekulskog gasa. Temperatura je srazmerna srednja kinetička energija haotično kretanje molekula
gasa
GASNI ZAKONI
Za potpuno određivanje stanja idealnog gasa treba poznavati količinu gasa, pritisak, zapreminu i
temperaturu. Posebnu ulogu u fizici i tehnici imaju tri vrste procesa: izotermski, koji se odvijaju pri
stalnoj temperaturi (Bojl-Mariotov zakon) izohorski, pri kojima se ne menja zapremina (Šarlov zakon) i
izobarski, pri konstantnom pritisku (Gej-Lisakov zakon). Svi gasni zakoni su prvo eksperimentalno
utvrđeni, tek na osnovu kinetičke teorije gasova oni dobijaju adekvatnu kvalitativno i kvantitativno
interpretaciju
GEJ-LISAKOV ZAKON
Eksperimentalno proučavanje zavisnosti zapremine gasa od temperature pri stalnom pritisku sproveo
je francuski fizičar Gej Lisak. Izmena zapremine određene količine gasa pri promeni temperature pri
stalnom pritisku naziva se izobarski proces. Na osnovu rezultata merenja zaključuje se: promena
zapremine određene količine gasa pri stalnom pritisku (u našem ogledu atmosferski pritisak) upravo je
srazmerna promeni temperature gasa i zapremine gasa V0 na 0°C,tj: V-V0~V0(t-t0)
Pošto je t0 =0°C, dobija se matematički oblik gej-lisakov zakon a izrađen preko temperature
Celzijusovim stepenima
V=V0(1+ gama t)
Zapremina određene količine gasa pri stalnom pritisku upravo je srazmerna njegovoj apsolutnoj
temperaturi.
Koeficijent srazmernosti naziva se termički koeficijent širenja gasa i sa sve glasove iznosi y=(1/273,15
°C)
Prava koja pokazuje zavisnost zapremine gasa od temperature pri stalno pritiska naziva se izobara.
Proces promene stanja određene količine gasa pri stalnom pritisku je izobarski termodinamički
proces.SLIKA. Gej Lisakov zakon važi samo za idealne gasove odnosno za realne gasove relativno male
gustine iza temperature iznad tačke kondenzovanja.
BOJL-MARIOTOV ZAKON
Robert Bojl, engleski fizičar i hemičar irskog porekla, Njutnov savremenik i jedan od osnivača britanske
akademije nauka.
Nezavisno od njega istu zakonitost je ustanovio i francuski fizičar Mariot. Zbog toga je kasnije ta
zakonitost nazvana Bojl-Mariotov zakon. Bojl je pokazao da tečnost može da proključa na nižoj
temperaturi od tačke ključanja ako je izložena pritisku nižem od atmosferskog.
Bojl je je uveo pojam hemijskog elementa i primenu primenio u hemiji eksperimentalni metod.
Eksperimentalnim putem su ustanovili da za izotermske procese važi relacija: pV=const, za T=const.
Proizvod pritiska i zapremine određene količine gasa pri stalnoj temperaturi je konstantan. U toku
eksperimenta temperatura gasa se ne menja. (CRTAS SLIKU IZ SVESKE)
Ako se zapremina smanji dva puta pritisak gasa će se dva puta povećati. Tako proizvod pritiska i
zapremine određene količine gasa pri stalnoj temperaturi ostaje uvek konstantan to jest:
p1V1=p2V2=...=pnVn=const.
Grafik izotermskog procesa naziva se izoterma. Ona se predstavlja u pravouglom koordinatnom
sistemu u kojem su vrednosti zapremine nanesene na apscisnoj, a pritisak na ordinatnoj osi.
SARLOV ZAKON
Šarlov zakon se može demonstrirati pomoću aparature.Pritisak gasa se meri manometrom. SLIKA. Na
osnovu ogleda se zaključuje: povišenjem temperature povećava se pritisak i ta zavisnosti ima linearni
karakter.
Formula
y=(1/273,15) K na -1=(1/273,15)°C na -1 _termički koeficijent pritiska određuje kolika je relativna
promena pritiska pri izmeni temperature za 1 °C
Relacija
p=p0(1+yt) predstavlja matematički izraz sarlovog zakona. Prava koja pokazuje linearna zavisnost
pritiska od temperature prije nepromenjeno i zapremine gasa naziva se izohora. Proces promene
stanja određene količine gasa pri stalnoj zapremini je zbog toga izohorski termodinamički proces.