Пољопривредни факултет Лешак

Универзитет у Приштини

Семинарски рад

Предмет : Информатика и математика

Тема: Економичност производње житарица у органском

систему гајења

Професор: Студенти:

Драган Ранђеловић Анђела Ђорђевић и Милица Антић

Лешак, 2020.
 Садржај

1. Увод..................................................................................................................1

2. Стање и кретање органске производње житарица.......................................3

3. Економски аспекти органске производње житарица...................................6

4. Закључак..........................................................................................................12

Литература...........................................................................................................13
1. Увод

Органски систем пољопривредне производње је привукао велику пажњу

током протеклих неколико деценија јер се чини да нуди решење за неке од
проблема који тренутно постоје у пољопривредном сектору индустријализованих
земаља. Органска пољопривреда поседује потенцијал да обезбеди користи у смислу
заштите животне средине, конзервације необновљивих извора енергије,
побољшаног квалитета хране, смањења аутпута пратећих производа и
преоријентације пољопривреде ка тржиштима на којима постоји тражња. Неке
државе су препознале и одговориле на ове потенцијалне користи од органске
пољопривреде и пружиле подршку фармерима приликом усвајања овог система
производње или директно кроз финансијске подстицаје или индиректно кроз
подршку истраживањима, саветодавству и тржишним иницијативама. Последица
овога је да се органски сектор убрзано развија широм Европе са сличним трендом.

Међу најшире прихваћеним дефиницијама органске пољопривреде издваја

се дефиниција коју су увели Лампкин и Падел (1994) који дефинишу органску
пољопривреду уједно и као филозофију и систем производње која за циљ има да
створи интегрисану, хуману, економски одрживу пољопривреду, окренуту ка
заштити животне средине, која максимизира искоришћење обновљивих ресурса
произведених на самом газдинству и система управљања еколошким и биолошким
процесима у сврху добијања прихватљивог нивоа приноса биљних култура,
прираста животиња и нивоа хранљивих материја потребних за људску исхрану,
заштиту од болести и штеточина и обезбеђења одговарајућег нивоа повраћаја
ангажованог људског капитала и средстава производње. Беауцхесне и Брyанти
(1999) дефинишу органску пољопривреду као социјалну и технолошку алтернативу
конвенционалној производњи, мада се у овако израженој дихотомији крије нешто
комплекснија стварност. Органска пољопривреда се често повезује са „старим“
начином производње, односно често делује као „повратак у прошлост“. Међутим,
треба напоменути да постоји разлика између органске пољоприведе и “сељачке
производње”, како је Цифрић (2003) назива. По њему: „...довољно је рећи да је
сељачка производња у основи еколошка (органска) производња, а сељаков је рад
увек усмерен на одрживост“. Али није само производња била еколошка него и
начин живљења, па и друштво у целини. Еколошка (органска) пољопривреда није
конзервативан концепт, и не би је требало схватити као захтев (а) за повратак на
прединдустријски начин производње у смислу технолошког заостајања и (б) за
повратак на сељачки, традиционалан начин живота, који укључује повратак на
старе односе у породици, међу половима итд.
 2. Стање и кретање органске производње житарица

У поређењу са 2003. годином, површине у органском систему

производње 2015. године биле су двоструко веће (граф. 1). У 2015. години било
је 6,5 милиона хектара више у органској пољопривреди него у 2014. години (4,4
милиона хектара од наведених 6,5 су површине у Аустралији).

Графикон 1. Раст пољопривредног земљишта у органском систему производње и

учешће органског у укупном пољопривредном земљишту 2003-2015. Године

Посматрано по структури, односно начину коришћења, готово две трећине

органског пољопривредног земљишта се у 2015. години користило као пашњак
(33,1 милиона хектара) (Лерноуд & Wиллер, 2017). Обрадиве површине (9,9
милиона хектара ратарских и 4,0 милиона хектара под вишегодишњим
засадима) заузимају око 14 милиона хектара и представљају готово једну
трећину целокупног пољопривредног земљишта у органском систему производње.
 Ако се посматрају само обрадиве површине (тј. без ливада и пашњака)
у органском систему гајења, на првом месту је Европа са 7,1 милион хектара (5,7
милиона хектара ратарских и 1,4 милиона хектара под вишегодишњим засадима).
Затим следе Азија са 3,0 милиона хектара обрадивих површина (2,2 милиона
хектара ратарских и 0,8 милиона хектара под вишегодишњим засадима) и Северна
Америка са 1,4 милиона хектара обрадивих површина (1,4 милиона хектара
ратарских и 0,06 милиона хектара под вишегодишњим засадима).

Од ратарских култура највише се узгајају житарице на приближно 3,89

милиона хектара (граф. 2).

Графикон 2. Површине водећих ратарских култура у органској производњи у свету у

2015. години

Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и

водопривреде – групе за органску производњу, као и према наводима Симића
(2017), у Републици Србији је у 2015. години евидентиран раст површина у
органском систему производње, раст броја животиња и раст броја произвођача.
Производња се одвијала на 15.298 хектара (укључујући ту и површине које су у
периоду конверзије). У односу на 2014. годину површине су се повећале за више од
60%, док су за пет година површине порасле за око 2,6 пута. Учешће органске
производње у укупним обрадивим површинама је 2015. године било 0,44%, што је
још увек на ниском нивоу у односу на пољопривредно развијене земље.
 Табела 1. Површине под органском производњом у Републици Србији
2012-2015. године

Година Површине под органском Удео површина под

производњом (у ха) органском производњом у
укупнокоришћеном
пољопривредном земљишту
(у %)

2010 5.855 0,15

2011 6.335 0,18

2012 6.340 0,18
2013 8.228 0,23
2014 9.548 0,28
2015 15.298 0,44
Преузето од: Симић, 2017

У структури обрадивих површина (без ливада и пашњака) које су у

органском систему гајења у нашој земљи, доминирају житарице са 31,74% (4.252
ха), док је на другом месту органска производња воћа са учешћем од 21,61% (2.895
ха) (таб. 2). Ливаде и пашњаци заузимају 1.900 хектара, односно 12,4% укупних
органских површина. Овде су укључене и обрадиве површине које се налазе
у процесу конверзије. Површине под житарицама су се повећале за 50,9% у односу
на 2014. годину, односно за 251,1% у поређењу са 2011. годином.
 Табела 2. Структура органске биљне производње у Републици Србији
2011-2015. Године

Година 2011 2012 2013 2014 2015

производа
Житарице 1.211,1 2.522,4 2.273,4 2.818,3 4.252
Индустријск 171,9 541,0 672,9 1.227,8 2.674
о биље
Поврће 75,9 113,7 106,8 153,6 170,5
Крмно биље 230,0 663,1 594,9 1.204,1 1.440
Воће 1.163,3 1.415,7 1.484,4 2.202,1 2.895
Лековито и 59,5 28,4 90,2 60,9 71
ароматично
Остало 96,0 79,8 214,5 1.895
Свега 3.008 5.364 5.355 7.881 13.398
обрадиве
површине
Преузето од: Симић, 2017

3. Економски аспекти органске производње житарица

Економски резултати који се остваре у производњи житарица у великој

мери зависе од саме технологије производње. У органском систему гајења
нема третирања биљака пестицидима, као ни примене минералних ђубрива.
Уместо тога, користе се биолошка средства. Постоји законом прописан списак
биолошких средстава који се могу користити у заштити и исхрани биљака у
органском систему производње.

У конкретном предузећу, највеће трошкове у производњи посматраних

житарица (пшенице, јечма и кукуруза) чине материјални трошкови са 36%-37%
(таб. 3). У оквиру њих доминирају трошкови горива са 13,4-13,9%. Висок удео
 трошкова горива последица је превасходно стално-растућих цена горива. Поред
тога, у органској производњи је неопходно извршити квалитетну предсетвену
припрему како би се превентивно спречило појављивање корова. Ово утиче на
већи број прохода механизацијом чиме се повећава и утрошак горива.

Табела 3. Kалкулација производње житарица у органском систему

гајења (1 ха)*

Редни Трошкови Пшеница Јечам Кукуруз

број
13.255,0
1 Семе 10.276,1
15.353,3
2 Чврсто органско ђубриво 15.174,1 16.232,0 11.222,8
3 Течно органско ђубриво 451,0 369,5 264,6
4 Биолошка заштитна средства 3.143,0 3.043,0 2.569,0
5 Гориво 20.204,9 22.224,6 17.342,9
6 Остали материјал 2.706,3 2.024,7 2.343,4
И) Материјал - укупно (1 до 6) 51.955,4 57.148,9 49.096,0
7 Директне услуге 18.547,3 20.401,3 15.920,1
8 Трошкови рада 24.315,1 26.745,7 20.870,9
Варијабилни трошкови (1 до
А) 94.817,7 104.295,8 85.887,0
8)
9 Фиксни трошкови 50.417,0 55.289,9 43.275,5

Б) Укупни трошкови (А+9) 145.234,7 159.585,7 129.162,5

Остварени резултати

10 Главни проивод - зрно 248.196,4 209.384,2 212.664,1

11 Споредни производ - слама 4.434,5 2.852,4 4.425,0

12 Приходи од субвенција 6.800,0 6.800,0 6.800,0

 Вредност производње (10
Ц 259.430,8 219.036,6 223.889,1
до 12)

Д Добит (Ц и Б ) 114.196,1 59.450,9 94.726,6

13 Економичност (Ц / Б) 1,79 1,37 1,73

14 Стопа добити (Д / Ц) * 100 44,02% 27,14% 42,31%

У производњи пшенице и јечма, после горива, највеће учешће од

материјалних трошкова имају трошкови органског ђубрива (10,4%-10,8%). Разлог
за то су, пре свега, високе цене биолошких ђубрива која се набављају на тржишту.
Од биолошких ђубрива користе се: Еуробио, Биофор Актив и Агросолутион,
чија је употреба дозвољена у органском систему гајења и органски стајњак
(течни и чврсти) добијен у сопственој режији.

У производњи кукуруза су врло значајни трошкови семена који чине 11,9% укупних
трошкова. Семе које се користи у органској производњи мора бити сертификовано,
односно потребно је добити одговарајућу потврду од произвођача да семе није третирано
пестицидима и да није генетски модификовано (ГМО). На основу ових потврда
Министарство за пољопривреду, шумарство и водопривреду издаје сертификат да је
дозвољена употреба семена у органској производњи. Благовремена сетва сертификованим
семеном у одговарајућој густини обезбеђује брз развој усева и његову доминацију над
коровима који ће тако закаснити са ницањем и бити у подређеном положају. Ово
наравно повећава трошкове семена, што има утицај и на саму цену коштања финалног
производа у органској производњи.

У посматраном предузећу користе се искључиво биолошка заштитна средства чија је

употреба дозвољена Правилником о контроли и сертификацији у органској
производњи и методама органске производње. Ова средства су знатно скупља од оних
који се користе у конвенционалној производњи, тако да мања газдинства углавном у
својој режији производе биолошке препарате за заштиту. Учешће биолошких
заштитних средстава у укупним трошковима производње код посматраних усева није
значајно и креће се у интервалу од 1,9% до 2,2% укупних трошкова.

Директне услуге представљају доста хетерогену групу трошкова и учествују са око

12,8% у укупним трошковима код наведених усева. У оквиру њих доминирају
трошкови екстерних услуга са учешћем од 6,4%-6,8% у укупним трошковима
производње и трошкови сертификације са 1,2%-1,5%. Директни трошкови рада
обрачунати су на основу ефективних часова у појединим производњама, и чине око
16,8% укупне цене коштања.

Фиксни трошкови имају релативно висок удео у укупним трошковима (34,3%). Ово
је резултат, пре свега, значајног удела трошкова амортизације (16,9%). Предузеће
је преласком на органску производњу истовремено извршило и комплетну обнову
механизације, која има високу набавну вредност, што уз стопу амортизације од 12,5% даје
високе годишње износе ових трошкова. С обзиром да се ради о релативно већем
предузећу, значајан допринос високим фиксним трошковима дају свакако и режијски
трошкови (плате непроизводног особља, разни порези, таксе и доприноси, путни
трошкови, режијски материјал, ситан инвентар и сл.). Фиксни трошкови су распоређени
на производњу пшенице, јечма и кукуруза према кључу који представља комбинацију
учешћа површина под одређеним усевом у структури сетве и учешћа оствареног прихода
од тог усева у укупним приходима.

Тржишна цена органских производа значајно је већа од цене конвенционалних производа

(јечам - 37,9 РСД/кг, пшеница - 42,6 РСД/кг и кукуруз - 45,0 РСД/кг). Са друге стране,
остварени приноси пшенице (5,8 т/ха) и јечма (5,5 т/ха) су на нивоу које не заостаје
пуно за конвенционалном производњом, док је у производњи кукуруза принос
знатно нижи (4,8 т/ха). Приход од субвенција не представља битну ставку у
укупним приходима. Наиме, субвенције у конвенционалној ратарској производњи
износе 4.000 РСД/ха, док су субвенције у органској ратарској производњи 70% веће
и износе 6.800 РСД/ха. Међутим, максималан износ подстицаја од стране државе
ограничен је на 136.000 РСД, односно 20 ха под органском производњом.
Највећа добит по јединици капацитета (1 ха) остварује се у производњи пшенице
(114.196,1 РСД/ха). На другом месту је производња кукуруза (94.726,6 РСД/ха), док је
најмање успешна према овом критеријуму производња јечма (59.450,9 РСД/ха).

Kао додатни критеријуми успешности разматрани су коефицијенти економичности и

стопе добити у посматраним производњама. Kоефицијент економичности, као однос
вредности производње и укупних трошкова, најповољнији је у производњи пшенице
1,79 (граф. 3). Затим следи производња кукуруза са коефицијентом од 1,73, док је у
производњи јечма остварен најнеповољнији однос вредности производње и трошкова
производње, 1,37. Стопа добити (акумулативности производње), рачуната из односа
остварене добити и вредности производње, у потпуности прати коефицијенте
економичности (пшеница: 44,02%; кукуруз: 42,31%; јечам: 27,14%).

У овом случају, дакле, не постоји дилема по питању нивоа исплативости

анализираних усева. Према свим критеријумима (добит по 1 ха, коефицијент
економичности, стопа добити) најисплативија је органска производња пшенице,
потом следи производња кукуруза, док је најмања зарада у органској
производни јечма.

У пракси се може десити да поједини критеријуми буду у опречности, односно да

показују различит редослед исплативости. У том случају се јавља проблем
рангирања производњи, односно поставља се питање: којем критеријуму дати
предност? Овај проблем се решава у конкретним условима за свако појединачно
газдинство. Основни принцип је да треба водити рачуна о ограничавајућим
факторима повећања производње, односно ресурсу који је у минимуму. Ако је
ограничавајући ресурс земљиште, што је најчешћи случај код домаћих газдинстава,
онда предност треба дати производњама које дају највећу добит по једном ха.
Уколико су то средства за финансирање производње, логично је да се фаворизују
усеви са највећим коефицијентом економичности, јер обезбеђују највећу зараду на 1 динар
уложен у производњу.
4. Закључак

Површине под органским житарицама бележе сталан раст у свету и у нашој

земљи. Ипак, и поред значајних повећања исказаних у релативним показатељима,
удео органске производње у домаћој пољопривреди је низак, знатно испод
пољопривредно развијених земаља.
 Истраживања у овом раду показују да органска производња житарица
(пшенице, јечма и кукуруза) може бити врло исплатива у домаћим условима.
Трошкови производње у органском систему гајења су знатно већи него у
конвенционалном, међутим у органској производњи се остварује и већа вредност
производње, превасходно због већих тржишних цена финалних производа.

Упоредна анализа показује да је најисплативија органска производња

пшенице, с обзиром да даје највећу добит по јединици капацитета
(114.196,1 РСД/ха), и такође, има највећи коефицијент економичности
(1,79). На другом месту је органска производња кукуруза, а на трећем
органска производња јечма. Поред тога, пшеница је добар предусев већини
ратарских култура, рано се скида са парцеле па је могуће пострно гајење још
једног усева, а тражња за пшеничним производима органског порекла је у
порасту.

Очекивани раст животног стандарда становништва довешће до постепене

промене навика потрошача, што ће проузроковати већу тражњу за производима
органског порекла. За очекивати је да већа тражња утиче на раст цена (које ни сада
нису мале), односно у правцу даљег повећања нивоа исплативости ове врсте
производње. При том је важно да држава интензивније подстиче не само
примарну органску производњу, већ и подизање прерађивачких капацитета,
како би се на тржиште пласирали производи вишег степена прераде, са већом
додатом вредношћу, који значе и већу добит за произвођаче.

Литература
Баћановић, Д. 2004. Индикатори одрживог развоја и процена нивоа одрживости
развоја АП Војводине, Докторска дисертација, АЦИМСИ Инжењерство за заштиту
животне средине, Нови Сад.

Беауцхесне, А., Брyант Ц. 1999. Агрицултуре анд инноватион ин тхе урбан фринге: тхе
цасе оф органиц фарминг ин

Бировљев, Ј. 2014. Мултифункционална пољопривреда као основа за развој аграрне

индустрије у АП Војводини у: Аџић

С. и сар. (2014): Перформансе и развојне могућности аграрне индустрије у АП војводини,

Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици, Пољопривредни факултет
Нови Сад, 91-131.

Цифрић, И. 2003. Значај искуства сељачке пољопривреде за еколошку пољопривреду,

Социологија и простор, Институт за друштвена истраживања Загреб, 41: 5-27.

Јовановић, Љ., Павловић, М., Панковић, Д., Пенезић, Н., Радовић, В., Пуцаревић,
М., Дугалић, Г., Бокан, Н

Петровић, М. 2014. Производња и менаџмент у органској пољопривреди, Монографија,

Универзитет ЕДУЦОНС, Сремска Kаменица.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије,

Дирекција за националне референтне лабораторије,
хттп://www.днрл.минпољ.гов.рс/о_нама/органска/прописи.хтмл.

Републички завод за статистику (РСЗ), База података за пољопривреду, биљна

производња од 2005, хттп://дата.стат.гов.рс/Хоме/Ресулт/130102?лангуагеЦоде=ср-Цyрл

Родић, В., Бошњак, Д., Вукелић, Н. 2008. Одрживост управљања пољопривредним

земљиштем у АП Војводини,

Симић, И. 2017. Органска пољопривреда у Србији 2017, Национално удружење за развој

органске производње Сербиа