Professional Documents
Culture Documents
Раж
Раж
Раж
Раж
Раж (лат. Secale cereale) је једногодишња, ретко
трајна биљка из породице трава (лат. Graminae). Често се Раж
култивише као житарица, а с обзиром да успева на
северним географским ширинама у северној Европи се од
ње производи хлеб. Сматра се да порекло води од коровске
биљке Secale anatolicum, чије је култивисање почело
у југозападној Азији. У источну Европу стигла је тек
у бронзаном добу. Раж је члан племена жита (Triticeae) и
блико је сродна са јечмом (род Hordeum)
и пшеницом(Triticum). Зрна ражи се користе
за брашно, ражани хлеб, ражано пиво, двопек, неке
врсте вискија, неке водке, и као крмно биље. Раж се исто
тако може јести цела, било као кувана ражана зрна или у
ваљаном облику, слично ваљаном овсу.
Садржај
Историја
Агрономија
Статистика производње и потрошње
Болести
Употребе
Физичке карактеристике
Култивација
Варијабилност околине
Разноликост и употребе
Види још
Референце Secale cereale
https://sr.wikipedia.org/wiki/Раж 1/7
1/11/2021 Раж — Википедија
Нивои производње ражи су пали у већини производних земаља од 2012. године. На пример,
продукција ражи у Русији је пала са 13,9 милиона метричких тона (t) 1992. године на 2,1 t 2012.
године. Кореспондирајући приноси у другим земљама су следећи: Пољска – пад са 5,9 t у 1992
https://sr.wikipedia.org/wiki/Раж 2/7
1/11/2021 Раж — Википедија
Употребе
https://sr.wikipedia.org/wiki/Раж 3/7
1/11/2021 Раж — Википедија
Ражена зрна се мељу у брашно. Ражано брашно има висок садржај глиадина, и низак
садржај глутенина. Оно стога има нижи глутенски садржај од пшеничног грашна. Оно исто тако
садржи висок удео растворних влакана. Алкилресорциноли су фенолни липиди присутни у
високом проценту у мекињама (e.g. перикарпу, семену и алеуронским слојевима) пшенице и
ражи (0,1–0,3% суве тежине).[19] Ражани хлеб, укључујући пумперникел, се прави користећи
ражано брашно и представља храну која се углавном једе у северној и источној
Европи.[20][21] Раж се исто тако користи за прављење кракера.
Ражана зрна се користе за прављење алкохолних пића, као што је ражани виски и ражано пиво.
Друге употребе ражаних зрна обухватају квас и биљни лек познати као ражани екстракт.
Ражана слама се користи за полагање животињама, као покровни усев и зелено
ђубриво за побољшање земљишта, и за израду занатских рукотворина као што су кукурузне
лутке.
Физичке карактеристике
Физичка својства ражи имају утицаја на особине финалних прехрамбених производа, као што је
величина зрна, површина семена, и порозност. Величина површине семена је у директној
корелацији са временом сушења и преносом топлоте.[22] Мање семе има повећан топлотни
трасфер, што доводи до краћег времена сушења. Семе са нижом порозношћу исто тако има
нижу тенденцију губљења воде током процеса сушења.[22]
Култивација
Раж добро успева у много сиромашнијим земљиштима него она која су неопходна за
већину житаричних усева. Стога је то је нарочито вредан усев у подручјима где земљиште
има песка или тресета. Биљке ражи боље подносе хладноћу од других житарица. Раж може да
преживи снежни покривач који зимска пшеница не може да поднесе.
Већина пољопривредника узгаја зимску раж, која се сеје и почиње да расте у јесен. У пролеће се
биљке развијају и производе усев.[18]
Јесења раж брзо расте. До летње равнодневнице, оне достижу своју максималну висину од око
120 cm (4 ft), док пролетња пшеница у то време тек што проклија. Енергичан раст потискује чак
и најштетније коровске конкуренте, те се раж може узгајати без примене хербицида.
Раж је уобичајени, нежељени нападач зимских пшеничних поља. Ако јој се дозволи да расте и
сазри, она може да узрокује знатно редуковане цене пожњеле пшенице.[23]
Варијабилност околине
Као што је раније напоменуто, Secale cereale може да опстане у мноштву клима и окружења.
Истраживања су утврдила одређене протеине који су одговорни за антифризна својства, што су
протеини који помажу организму да опстане у окружењима испод тачке смрзавања. Ова
способност врсте се јавља на другачији начин од антифризних својстава неких риба и инсеката
који су такође отпорни на замрзавање. Специфично, листови зимског S. cereale производе
разне полипептиде који поседују антифризну способност, који су различити од антифризних
полипептида произведених у рибама и инсектима.[24] Осим ове способности опстанка под
високо стресним околностима, познато је да S. cerealeпобољшава профил земљишта у нежним
подлогама у којима живи; међутим, постоје докази који указују на то да њена биомаса повећава
https://sr.wikipedia.org/wiki/Раж 4/7
1/11/2021 Раж — Википедија
Разноликост и
употребе
Види још
Главница ражи
Референце
1. Hillman, Gordon (1978). „On the Origins of Domestic rye: Secale Cereale: The Finds from
https://sr.wikipedia.org/wiki/Раж 5/7
1/11/2021 Раж — Википедија
https://sr.wikipedia.org/wiki/Раж 6/7
1/11/2021 Раж — Википедија
25. Kim, Sang Yoon; Park, Chi Kyu; Gwon, Hyo Suk; Khan, Muhammad Israr; Kim, Pil Joo (15. 12.
2015). „Optimizing the harvesting stage of rye as a green manure to maximize nutrient production
and to minimize methane production in mono-rice paddies”. Science of the Total
Environment. 537: 441—446. PMID 26282776. doi:10.1016/j.scitotenv.2015.07.061.
26. Ribeiro, Miguel; Seabra, Luís; Ramos, António; Santos, Sofia; Pinto-Carnide, Olinda; Carvalho,
Carlos; Igrejas, Gilberto (1. 4. 2012). „Polymorphism of the storage proteins in Portuguese rye
(Secale cereale L.) populations”. Hereditas. 149 (2): 72—84. ISSN 1601-
5223. PMID 22568702. doi:10.1111/j.1601-5223.2012.02239.x.
27. Nguyen, Vy; Fleury, Delphine; Timmins, Andy; Laga, Hamid; Hayden, Matthew; Mather, Diane;
Okada, Takashi (26. 2. 2015). „Addition of rye chromosome 4R to wheat increases anther length
and pollen grain number”. Theoretical and Applied Genetics. 128 (5): 953—964. ISSN 0040-
5752. PMID 25716820. doi:10.1007/s00122-015-2482-4.
28. Sipos, Tamás; Halász, Erika (25. 4. 2007). „The role of perennial rye (Secale cereale × S.
montanum) in sustainable agriculture”. Cereal Research Communications. 35 (2): 1073—
1075. ISSN 0133-3720. doi:10.1556/CRC.35.2007.2.227.
29. Bauer, Eva; Schmutzer, Thomas; Barilar, Ivan; Mascher, Martin; Gundlach, Heidrun; Martis,
Mihaela M.; Twardziok, Sven O.; Hackauf, Bernd; Gordillo, Andres (1. 3. 2017). „Towards a whole-
genome sequence for rye (Secale cereale L.)”. The Plant Journal (на језику: енглески). 89 (5):
853—869. ISSN 1365-313X. doi:10.1111/tpj.13436.
Литература
Matz, Samuel A. (1991). Chemistry and Technology of Cereals as Food and Feed. New York: Van
Nostrand Reinhold/AVI. стр. 181—182. ISBN 978-0-442-30830-8. Приступљено 14. 7. 2016.
Burgos, Nilda R.; Talbert, Ronald E.; Kuk, Yong In (2006). „Grass-legume mixed cover crops for
weed management”. Ур.: Sing, Harinder P.; Batish, Daisy Rani; Kohli, Ravinder Kumar. Handbook
of Sustainable Weed Management. New York: Haworth Press, Inc. стр. 110. ISBN 978-1-56022-
957-5.
Pliny the Elder (1855) [c. 77–79]. The Natural History. Превод: Bostock, John; Riley, H. T. London:
Taylor and Francis. Book 18, Ch. 40. Приступљено 12. 7. 2016 — преко Perseus Digital Library,
Trufts University.
Evans, L. T.; Peacock, W. J. (1981). Wheat Science: Today and Tomorrow. Cambridge University
Press. стр. 11. ISBN 978-0-521-23793-2 — преко Google Books.
Zohary, Daniel; Hopf, Maria; Weiss, Ehud (2012). Domestication of Plants in the Old World: The
Origin and Spread of Domesticated Plants in Southwest Asia, Europe, and the Mediterranean
Basin. Oxford: Oxford University Press. стр. 62. ISBN 978-0-19-954906-1 — преко Google Books.
Zohary, Daniel; Hopf, Maria; Weiss, Ehud (2012). Domestication of Plants in the Old World: The
Origin and Spread of Domesticated Plants in Southwest Asia, Europe, and the Mediterranean
Basin. Oxford: Oxford University Press. стр. 62. ISBN 978-0-19-954906-1 — преко Google Books.
Schlegel, Rolf (2006). „Rye (Secale cereale L.): A Younger Crop Plant with Bright Future”. Ур.:
Sing, R. J.; Jauhar, P. Genetic Resources, Chromosome Engineering, and Crop Improvement. Vol.
II – Cereals. Boca Raton, Florida: CRC Press. стр. 365—394. ISBN 978-0-8493-1430-8. Schlegel
provides a 2011 updated version online.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Раж 7/7