Vežbe iz Filozofije duha, zimski semestar 2019.

godine

Sumiranje gradiva nakon prve polovine semestra

1. Metafizički aspekat: Kakva je priroda mentalnog?
2. Epistemološki aspekat: Kako možemo analizirati iskaze o mentalnom?
3. Metodološki aspekat: Kakav je status psihologije kao nauke koja se bavi mentalnim?

TEORIJA TEORIJA
DUALIZAM PSIHOFIZIČKOG PSIHOFIZIČKOG
FUNKCIONALIZAM
SUPSTANCIJA IDENTITETA IDENTITETA
TIPOVA INSTANCI
Mašinski
Australijski
Anomalni funkcionalizam
materijalisti
Zastupnici Dekart
(Armstrong, Plejs,
monizam Donalda Hilarija Patnama,
Dejvidsona Luisov analitički
Smart)
funkcionalizam
Rajlov logički Dualizam svojstava Nejgelov „kako izgleda
bihejviorizam; Maksa Bleka; Supervenijencija biti slepi miš“
Kritičari Vitgenštajnov Kripkeov dualizam Džegvona Kima; argument; Blokove
argument protiv inspirisan Epifenomenalisti qualia; Čalmersovi
privatnog jezika esencijalizmom zombiji
Odnos duha i Zasebni entiteti Duh u potpunosti Mentalno je Fizička implementacija nije
odlučujuća za mentalno:
tela/mentalnog čiju interakciju reducibilan na telo nomološki mentalno stanje može
omogućava (tj. moždane reducibilno na realizovati bilo kakav fizički
i fizičkog pinealna žlezda procese) fizičko sklop (pa i vanzemaljski!)
Povlašćeni Svest je
samoosmatrajući Svest je ono što svest
Fenomen položaj prvog Svest je
mehanizam centralnog radi (kako
svesti lica ; subjektivni nervnog sistema ; intencionalna
funkcioniše)
fenomen objektivni fenomen
Kauzalna Problem interakcije Mentalna stanja Mentalni događaj koji je Identitet mentalnog stanja je
jer duh nije lociran u uzrokuju spoljašnje interagujući mora da određen kroz kauzalnu
efikasnost prostoru; ponašanje jer postoje potpadne pod fizički ulogu koju tumači u sprezi
mentalnog paramehanički kauzalne dispozicije za kao instanca, jer tako će sa svim ostalim mentalnim
zakoni duha u takva stanja (koje će da potpasti i pod fizički stanjima, senzornim
mašini? opiše i locira nauka) zakon inputom i ponašanjem.
Kompatibilnost Da ; kontingentni ili Da ; ali psihologija nije Da ; teorijska osnova
Ne (?) striktni aposteriorni objektivna nauka kao
sa naukom iskazi identiteta fizika
kognitivne psihologije
Mentalno qua mentalno Ne može da pruži adekvatni
Brkanje epistemoloških
nije kauzalno; Nema tretman fenomenalnog
i metafizičkih aspekata
Problem tuđih odgovora zašto ne bi karaktera iskustva:
Problemi svesti
kada se radi o logičkom
mogli da se formulišu eksplanatorni jaz između
statusu iskaza
zakoni koji predviđaju qualia i funkcionalnog opisa
identiteta
mentalne događaje mentalnog stanja
Saveti za dalje Armstrong. 1968/1993. Kim. 1993. “Can
Lavazza & A Materialist Theory of Supervenience Save
čitanje Robinson (eds.). the Mind. Routledge: Anomalous Monism?” in
355-367. Heil & Mele Churchland. 2005.
2004. (eds.)Mental Causation. “Functionalism at
Contemporary Place. 1988. "Thirty Clarendon Press: 19-27.
Forty: A Critical
Dualism: A Years on – Is
Consciousness still a McLaughlin. 1993. “On Retrospective”,
Defense.
Brain Process?", Davidson’s Response to Journal of Philosophy,
Routledge. Australasian Journal of the Charge of 102: 33–50.
(individualni Philosophy, 66: 208- Epiphenomenalism in
izbor tekstova) 219. Heil & Mele (eds.): 27-
41.

1
 Vežbe iz Filozofije duha, zimski semestar 2019. godine

Terminološka razjašnjenja
Materijalizam i fizikalizam
U savremenoj filozofiji termini „materijalizam“ i „fizikalizam“ mogu da se koriste sinonimno
za metafizičku tezu o prirodi sveta generalno, ili mentalnog specifično; premda je
„fizikalizam“ unekoliko precizniji termin budući da obuhvata pored inertne mase i fizičke sile.
Materijalizam i fizikalizam su u ovom smislu monističke metafizičke teze.
Istorijski gledano, termin „fizikalizam“ uvode Karnap i Nojrat kako bi se napravio otklon od
metafizike: fizikalizam je, prema logičkim pozitivistima, lingvistička teza, koja stoji nasuprot
materijalizmu, koji je metafizička teza. Qua lingvistička teza, fizikalizam podrazumeva da se
sve smislene rečenice mogu prevesti u jezik fizike (i ostalih prirodnih nauka).
Sve vrste fizikalizma u filozofiji duha su materijalističke teorije u smislu da nisu dualističke,
to jest da se njima ne zagovara postojanje mentalnog kao zasebnog entiteta u odnosu na
fizičko.
Vrste fizikalizma koje susrećemo u tekstovima u silabusu:
➢ Teorije psihofizičkog identiteta
➢ Reduktivni i nereduktivni fizikalizam
➢ Neke vrste bihejviorizma (Hempelov ili Rajlov)
➢ Neke vrste funkcionalizma (Luisov)
➢ Eliminativizam (Čerčlandovi)

Funkcionalizam
Funkcionalizam može biti kompatibilan sa različitim metafizičkim tezama (i materijalizmom
i dualizmom), ali se najčešće sreću fizikalističke varijante funkcionalizma, i mnogi filozofi su
se okrenuli funkcionalizmu kao alternativi teorijama psihofizičkog identiteta. Razlog za to
leži i u metodologiji savremene kognitivne psihologije koja se oslanja na funkcionalizam: da
bi bilo koja teorija o mentalnom bila bihevioralno (dakle i empirijski) adekvatna, ta teorija
mora biti u vezi sa fizičkom stvarnošću u smislu da psihološki mehanizmi imaju
neurofiziološke korelate koji su eksperimentalno proverljivi.

Dodatna razjašnjenja iz metafizike

Supervenijencija
Subvenijetna svojstva <<< Relacija supervenijencije << Supervenijentna svojstva
Ovaj pokušaj dijagrama treba da pokaže da ne može biti razlike na supervenijetnom nivou, a
da je ujedno nema i na subvenijentnom nivou. Subvenijentno je u nužnoj relaciji sa
supervenijentnim, dok je supervenijentno u kontingentnoj relaciji sa subvenijentnim.
Primenjeno na odnos mentalnog i fizičkog, može se reći da mentalno supervenira nad
fizičkim akko dve stvari X i Y , koje su istovetne u pogledu fizičkih svojstava, ne mogu da se
razlikuju u pogledu mentalnih svojstava (mentalno supervenira, a fizičko subvenira).

2
 Vežbe iz Filozofije duha, zimski semestar 2019. godine

Ovim se otvara mogućnost da X i Y budu istovetni u pogledu mentalnih svojstava, a da se

razlikuju u pogledu fizičkih! Iz toga sledi da nije bitno u čemu se realizuje mentalno. Ovo će
biti važna intuicija u fizikalizmu, gde se zagovara višestruka realizacija (da mentalno može
biti realizovano i u ne-ljudskim organizmima), čime se izbegava tzv. „neuralni šovinizam“ ili
„specizam“.
Fun fact: vernakularna upotreba reči „supervenijentnost“ datira iz 1876. godine
(ovekovečeno u Vebsterovom rečniku), ali u filozofiji se prvi put spominje kod britanskih
emergentista 1923. godine i kod Dž. E. Mura 1922. godine. U kontekstu filozofije duha, ovu
reč je uveo Dejvidson 1970. godine, čime su se posle najviše bavili Džegvon Kim i Teri Horgan.
Debata se tiče toga koje sve vrste supervenijencije postoje, da li ova relacija povlači za sobom
redukcionizam, ili je pak samo kompatibilna sa redukcionizmom, itd.

Emergentizam
Neko svojstvo X je emergentno akko je rezultat interakcije svojstava Y i Z; pri čemu je X
potpuno drugačije od svih tih svojstava tj. X je novo svojstvo. X nije reducibilno na Y ili Z.
Primenjeno na odnos mentalnog i fizičkog, mentalno bi moglo da bude emergentno svojstvo
u smislu da je potpuno novo i da ne može biti reducibilno na fizičko. Jedno od evolucionih
objašnjenja svesti i viših kognitivnih procesa je da su to emergentni procesi (slučajno nastali
kao rezultat interakcije raznoraznih sposobnosti predaka iz pleistocena, koje je favorizovala
prirodna selekcija).

Emergentizam može da bude kompatibilan sa nereduktivnim fizikalizmom, ali i dualizmom

svojstava. Džegvon Kim kritikuje zastupnike emergentizma jer se njime navodno krši
kauzalna zatvorenost sveta: ako postoji kauzalna veza između mentalnih događaja M1→M2 i
fizičkih događaja P1→P2, a P1 realizuje M1 i P2 realizuje M2, može se primetiti da je M1 kauzalno
odgovorno za M2, ali i da je u isto vreme nomološki instancirano zahvaljujući P2. Kim će dalje
tvrditi da se kauzalna odgovornost M1 može sačuvati samo ako se emergentna svojstva
razumeju kao epifenomenalna.
Fun fact: Džordž Henri Luis je 1875. uveo termin, i nadalje ga razrađuju britanski
emergentisti (Dž. S. Mil, Č. D. Brod, Semjuel Aleksandar) kao metafizičku tezu o višeslojnoj
strukturi sveta, pri čemu svaki sloj opisuje određena naučna disciplina (fizika se bavi
fundamentalnim nivoom stvarnosti, specijalizovane nauke se bave kompleksnim sistemima).

Epifenomenalizam
Mentalna svojstva su uzrokovana fizičkim svojstvima, i nemaju nikakvu kauzalnu ulogu per
se: ako bi mentalno bilo kauzalno efikasno, time bi se kršila kauzalnost uspostavljena fizičkim
zakonima. Dakle mentalnim događajima ne mogu da se pruže sui generis objašnjenja
ljudskog ponašanja. Epifenomenalizam je kompatibilan i sa dualizmom i sa fizikalizmom.
Korak ka eliminativnom materijalizmu: ako mentalno nije kauzalno efikasno, onda ga treba
u potpunosti odbaciti, i zameniti neuronaučnim objašnjenjima.
Fun fact: Vilijam Džejms je bio veliki kritičar epifenomenalizma kao nenaučne teze.