SRPS EN 1991-1-1:2012

Daje uputstva za proračun i dejstva za proračun konstrukcije zgrada

i inženjerskih objekata, uključujući neke geotehničke aspekte, za
sledeće veličine:
• Zapreminske težine građevinskih materijala i uskladištenih
materijala,
• Sopstvenu težinu elemenata građevinskih objekata,
• Korisna opterećenja u zgradama.
Sopstvene težine
Uvod
• Sopstvena težina konstrukcijskih i nekonstrukcijskih elemenata i
opreme (G) se u obzir uzima kao stalno nepromenljivo dejstvo.
• Karakteristična vrednost G mora biti određena na sledeći način:
– Ako varijacija G može da bude smatrana kao mala, moguće je koristiti
srednju vrednost Gk;
– Ako varijacija G ne može biti smatrana kao mala, moraju biti korišćene
dve vrednosti, gornja Gk,sup i donja vrednost Gk,inf.
• U slučaju da je G promenljivo u vremenu, treba razmatrati gornju i
donju karakterističnu vrednost, odnosno Gk,sup koja odgovara fraktilu
od 95%, i Gk,inf koja odgovara fraktilu od 5% statističke raspodele,
koja može biti usvojena kao Gausova.
Uvod
• Sopstvenu težinu nekonstrukcijskih elemenata i opreme čiji se
položaj može menjati u obzir treba uzeti kao dodatno korisno
opterećenje.
• Sopstvenu težinu konstrukcije i nekonstrukcijskih elemenata i
opreme u proračunskim kombinacijama treba razmatrati kao jedno
dejstvo.
• Na površinama gde je predviđeno uklanjanje ili dodavanje
konstrukcijskih ili nekonstrukcijskih elemenata treba razmatrati
merodavne (kritične) slučajeve opterećenja.
• Geotehnička dejstva na krovovima i terasama treba tretirati kao
stalna dejstva.
• Nivo podzemne vode treba razmatrati prema relevantnim
proračunskim situacijama.
Uvod
• Pod konstrukcijskim elementima se smatraju elementi koji čine
noseću konstrukciju objekta (grede, stubovi, ploče, zidovi, ljuske,
zatege).
• Nekonstrukcijski elementi ne čine noseću konstrukciju objekta.
Oni između ostalog obuhvataju: krovne pokrivače, obloge, slojeve
poda, spuštene plafone, ograde, rukohvate, izolacione materijale.
• Nepokretna oprema u objektu se vezuje za konstrukcijske ili
nekonstrukcijske elemente. Ona između ostalog obuhvata: liftove,
pokretne stepenice, radijatore, klima, ventilacione i električne
uređaje, cevi, razne instalacije.
• Karakteristične vrednosti sopstvene težine se određuju na osnovu
nominalnih dimenzija i karakterističnih vrednost zapreminskih težina.
Beton i malter
Elementi za zidanje
Elementi za zidanje
Elementi za zidanje
Elementi za zidanje
Drvo
Ostali materijali
Materijali za mostove
Uskladišteni materijali i
prozivodi
Uskladišteni materijali i
prozivodi
Uskladišteni materijali i
prozivodi
Uskladišteni materijali i
prozivodi
Uskladišteni materijali i
prozivodi
Uskladišteni materijali i
prozivodi
Primeri
• Primer 1: Kolika je sopstvena težina drvenog grednog nosača
pravougaonog poprečnog preseka dimenzija 12/14 cm? Usvojiti da
zapreminska težina drveta iznosi 4,8kN/m3.
• G= 0,12·0,14·4,8= 0,081kN/m’

• Primer 2: Kolika je sopstvena težina armiranobetonskog grednog

nosača T- preseka prikazanog na slici?

• G= (0,30·0,72 + 0,60·0,08)·25,0= 6,60 kN/m’

• Primer 3:Kolika je sopstvena težina cevastog čeličnog stuba

spoljašnjeg prečnika 457 mm i debljine zida 16 mm?
• G= (0,457^2–0,425^2)·π·78,5/4= 1,74 kN/m’
Primeri
• Primer 4: Odrediti sopstvenu težinu međuspratne konstrukcije koju
čine:
– slojevi poda: granitna keramika debljine 3,0 cm i cementna košuljica
debljine 5,0 cm;
– puna armiranobetonska ploča debljine 20 cm;
– sloj produžnog maltera debljine 2,0 cm na plafonu?
• G= 0,03·30,0+0,05·21,0+0,20·25,0+0,02·20,0=
= 0,90 + 1,05 + 5,0 + 0,40 = 7,35 kN/m2

• Primer 5: Kolika je sopstvena težina zida od pune opeke pritisne

čvrstoće do 14 MPa, debljine 25 cm i visine 3,40 m, ako je zid
omalterisan sa obe strane cementnim malterom debljine 2,0 cm?
• G= (0,25·16,0+2·0,02·21,0)·3,40= 16,46 kN/m’
 Primeri
• Primer 5: Zid visine 3,25 m, je izrađen od Porotherm 25 AKU
dimenzija 37,5/25/23,8. Debljina srednjeg zida je 25,0 cm, masa
bloka iznosi 20,2 kg/komad, pri čemu je za 1,0 m2 zida potrebno
10,7 komada elementa za zidanje i 20,0 l/m^2 maltera. Zid je
obostrano malterisan sa obe strane u ukupnoj debljini od 4,0 cm,
zapreminske težine maltera 19,0 kN/m^3. Odrediti težinu 1m zida?

• Za izradu 1,0 m’ zida, visine 3,25 potrebno je ukupno 34,775 bloka čija
ukupna masa iznosi 702,455 kg, odnosno težina 6,89 kN/m’.
 kg   kom  N
20, 2  ⋅ 10,7 ⋅ 9,81  kg  ⋅ 3, 25 [ m ] ⋅1, 0 [ m ]
m el . zis ⋅ n ⋅ g o ⋅ h ⋅ b  kom   m 2 
  = 6,89  kN 
=G zid =  m′ 
1000 1000

• Težina maltera za zidanje po metru dužnom zida iznosi:

 l 
1, 0 [ m ] ⋅ 3, 25 [ m ] ⋅ 20, 0  2 
b⋅h⋅V  m  ⋅19, 0  kN=   kN 
=
zid
G mal ⋅ γ mal
=  m 
3
1, 235  m 
1000, 0 1000, 0
Primeri
• Zid je malterisan, unutrašnja i spoljašnja debljina maltera iznose po
2,0 cm, težina obostrano malterisanog zida, iznosi:
 kN 
mal =
G malter ( 0, 04 ⋅1, 0 ⋅ 3, 43) ⋅19, 0= 2, 61  
 m′ 

• Ukupna težina zida po metru dužnom iznosi:

 kN   kN   kN   kN 
N Gzid = G zid + G mal
zid
+ G mal
malter
= 6,89   + 1, 235   + 2, 61   =10, 735  
 m′  m  m′  m
Primeri
• Primer 6: Odrediti sopstvenu težinu međuspratne konstrukcije kada
je izrađena kao puna AB ploča ili kao TM ploča?
Korisna opterećenja u
zgradama
Uvod
• Korisna opterećenja moraju biti klasifikovana kao promenljiva
ukoliko nije naglašeno drugačije.
• Korisna opterećenja treba razmatrati kao kvazistatička. Modeli
opterećenja mogu uključivati dinamičke efekte ako nema
mogućnosti pojave rezonantnih efekata, ili drugog značajnijeg
dinamičkog odgovora konstrukcije.
• Ukoliko se očekuje pojava značajnih rezonantnih efekata usled
sinhronizovanog ritmičkog kretanja ljudi, ili pak plesanja ili skakanja,
neophodno je sprovesti odgovarajuću dinamičku analizu.
• Pri razmatranju opterećenja od viljuškara i helihoptera, u obzir treba
uzeti i dopunska opterećenja od inercijalnih sila, čiji se efekti
uzimaju u obzir preko dinamičkog koeficijenta, koji povećava
statičke vrednosti opterećenja.
Uvod
• Dejstva koja izazivaju značajno ubrzanje konstrukcije ili njenih
elemenata moraju biti klasifikovana kao dinamička dejstva, i moraju
biti razmatrana primenom dinamičke analize.
• Za površine koje su predviđene za izlaganje različitim vrstama
opterećenja, u proračunu treba razmatrati najnepovoljniji slučaj.
• U proračunskim situacijama u kojima korisna opterećenja deluju
istovremeno sa drugim promenljivim dejstvima (vetar, sneg, kranovi,
mašine), ukupno razmatrano korisno opterećenje mora biti uzeto u
obzir kao pojedinačno.
• Kada broj promena intenziteta opterećenja ili uticaju vibracija mogu
da izazovu zamor, treba primeniti odgovarajući proračunski model.
• Za konstrukcije osetljive na vibracije, kada je to relevantno, treba da
budu razmatrani dinamički modeli korisnih opterećenja.
Uvod
• Korisna optereća u zgradama su ona koja potiču od uobičajene
eksploatacije, što obuhvata:
– Uobičajenu upotrebu od strane ljudi;
– Nameštaj i pokretne predmete (pregrade, uskladištenu robu, sadržaje
kontejnera);
– Vozila;
– Predviđene retke događaje kao što su: koncentracije ljudi ili nameštaja,
pomeranje ili gomilanje predmeta u toku adaptacije ili reorganizacije.
• Korisna opterećenja razmatrana u nastavku se u obzir uzimaju kao
jednakopodeljena, linijska ili koncentrisana opterećenja, ili pak kao
kombinacija navedenih.
• Za određivanje intenziteta korisnih opterećenja, podne i krovne
površine u zgradama treba dodatno podeliti u kategorije (zavisno od
njihove upotrebe).
Uvod
• Teška oprema (npr. u javnim kuhinjama, radiološkim sobama,
prostorijama sa klima komorama i dr.) nije uključena u opterećenja
razmatrana u nastavku.
• Za proračun konstrukcije jednog sprata ili krova, korisno opterećenje
treba da bude uzeto u obzir kao dejstvo koje se aplicira na
najnepovoljniji način na razmatranu površinu.
• Kada su korisna opterećenja na spratovima od značaja, treba
pretpostaviti da su ona jednakopodeljena.
• U cilju obezbeđenja minimuma lokalne nosivosti međuspratne
konstrukcije, mora biti sproveden poseban proračunski dokaz sa
koncentrisanom silom.
• Ukoliko nije drugačije određeno, ta sila ne sme biti kombinovana sa
jednakopodeljenim opterećenjima ili drugim promenljivim dejstvima.
Stambene, javne, trgovačke i
administrativne zgrade
• Površine u stambenim,
društvenim, trgovačkim i
administrativnim zgradama
moraju biti podeljene u
kategorije:
Stambene, javne, trgovačke i
administrativne zgrade
• Kategorije opterećenih površina moraju se projektovati na osnovu
karakterističnih vrednosti jednakopodeljenih (qk) i koncentrisanih
(Qk) opterećenja:
Stambene, javne, trgovačke i
administrativne zgrade
• Kada je neophodno, opterećenja qk i Qk u proračun treba uvećati
(npr. za stepeništa i balkone, u zavisnosti od upotrebe i dimenzija).
• Za lokalne proračunske dokaze silu Qk treba u obzir uzeti kao
samostalnu.
• Pri razmatranju sile Qk treba pretpostaviti da ona može delovati u
bilo kojoj tački površine poda, balkona ili stepeništa, na
odgovarajućoj površini.
• Kada je na podu omogućeno rasprostiranje opterećenja, sopstvena
težina pokretnih pregrada može biti uzeta u obzir preko
jednakopodeljenog opterećenja koje treba da bude dodato
navedenim korisnim opterećenjima:
Skladišta i industrijske zgrade
• Površine za skladištenje i industrijsku upotrebu moraju biti podeljene u dve kategorije:

• Kategorije opterećenih površina moraju projektovane na osnovu

karakterističnih vrednosti jednakopodeljenih (qk) i koncentrisanih (Qk)
opterećenja:

• Karakteristična vrednost korisnog opterećenja mora biti maksimalna

vrednost, a dispozicija optrećenja mora biti definisana tako da predstavlja
najnepovoljniji raspored u konstrukciji.
Skladišta i industrijske zgrade
• Karakteristične vrednosti vertikalnih optrerećenja na površinama za
skladištenje treba odrediti uzimajući u obzir zapreminsku težinu
računske visine uskladištenog materijala.
• Kada uskladišteni materijal izaziva horizontalne sile, treba ih uzeti u
obzir u analizi i proračunu.
• Bilo koji uticaj punjenja i/ili pražnjenja uskladištenog materijala treba
uzeti u obzir u analizi i proračunu.
• Opterećenja površina za skladištenje knjiga i drugih dokumenata
treba odrediti iz opterećene površine i visine polica, koristeći
odgovarajuće vrednosti zapreminske težine.
• Opterećenja na industrijskim površinama treba proceniti na osnovu
predviđene eksploatacije objekta, kao i opreme koja će biti
instalirana.
Skladišta i industrijske zgrade
• Opterećenja od viljuškara i transportnih vozila treba razmatrati kao
koncentrisana opterećenja koja deluju zajedno sa ostalim odgovarajućim
korisnim opterećenjima.
• Viljuškari treba da budu klasifikovani u 6 klasa, u zavisnosti od sopstvene
težine, dimenzija, i tereta koji dižu. Statičko vertikalno osovinsko
opterećenje viljuškara Qk zavisi od njegove klase:

• Statičko opterećenje Qk treba uvećati pomoću dinamičkog koeficijenta kao:

Skladišta i industrijske zgrade
• Za viljuškare koji imaju neto težinu veću od 110 kN, opterećenja treba da
budu definisana tačnijom analizom.
• Vertikalno osovinsko opterećenje Qk i Qk,dyn treba da bude određeno u
skladu sa slikom:

• Horizontalna opterećenja usled ubrzanja ili kočenja viljuškara mogu biti

uzeta u obzir u iznosu od 30% vertikalnih osovinskih opterećenja Qk, pri
čemu nije neophodno razmatrati dinamičke efekte.
Skladišta i industrijske zgrade
• Dejstva transportnih vozila koja se slobodno kreću po podu ili po
šinama treba da budu određena u skladu sa šemom opterećenja od
točkova.
• Statičke vrednosti opterećenja od točkova treba da budu date kao
stalni tereti i opterećenja od transporta.
• Vertikalna i horizontalna opterećenja od točkova treba da budu
određena za svaki poseban slučaj.
• Specijalni uređaji za održavanje treba da budu uzeti u obzir kao
transportna vozila.
• Dispozicija i dimenzije opterećenja koja su relevantna za proračun
treba odrediti za svaki pojedinačni slučaj, što se odnosi i na
opterećenja od transportnih vozila, i na opterećenja od specijalnih
uređaja.
Garaže i saobraćajne površine
• Saobraćajne i parking površine u zgradama moraju biti podeljene u
dve kategorije, saglasno njihovoj pristupačnosti za vozila:

• U analizi i proračunu treba koristiti model sa jednom osovinom i

opterećenjem Qk, prema slici:
Garaže i saobraćajne površine
• Opterećenje qk je predviđeno za određivanje globalnih, a Qk lokalnih
uticaja. Ova dva opterećenja se ne kombinuju.
• Karakteristine vrednosti qk i Qk su date u tabeli:

• Osovinsko rastojanje treba da bude primenjeno na dve kvadratne

površine, sa stranicom od 100 mm za kategoriju F, i 200 mm za
kategoriju G, i to u najnepovoljnijim položajima.
Krovovi
• Saglasno pristupačnosti, krovovi moraju biti kategorisani kao:

• Intenziteti korisnih opterećenja za krovove kategorije I su data u

ranijim tabelama, saglasno specifičnoj nameni.
Krovovi
• Opterećenja data u prethodnoj tabeli se odnose na projekciju
površine krova, i ne obuhvataju nekontrolisana nagomilavanja
građevinskih materijala, do kojih može doći tokom održavanja.
• Za krovove moraju biti sprovedeni posebni proračunski dokazi za
koncentrisanu silu Qk i jednakopodeljeno opterećenje qk, koji deluju
nezavisno.
• Uz izuzetak krovova sa pokrivačem, krovovi treba da budu
projektovani tako da prihvate koncentrisano opterećenje od 1,5 kN
koje deluje na površini kvadrata stranice 50 mm.
• Za krovove kategorije K, opterećenja od helikoptera na površinama
za sletanje treba da budu određena uz korišćenje dinamičkih
koeficijenata kao:
Horizontalna dejstva na prepreke
• Karakteristične vrednosti
linijskog opterećenja qk
koje deluje na visini
pregradnog zida ili
parapeta na visini ne
većoj od 1,20 m iznose: