PREDGOVOR
identitet sa okolinom.)
Umetnost odnosa- Cilj ove umetnosti jested a sve elementa koji sacinjavaju proctor –
okruzenje (zgrade ,drvece…)preplete na nacin na koji ih cini dramaticnim, jer je grad
dramski dogadjaj u nasem okruzenju.
Saobrazenost- Je tesko izbeci u primarnim urbanistickim planovima,ali useljavanjem
gradova ona se gubi ,stvaraju se razlike,prekidaju se dosade.
Pokret, polozaj, sadrzina- predstavlja koloziniranje pustosi,predvodjenje zivotne
sredine stomaka koji hodaju u dom ljudskih bica..Zbog brzine promene u gradskom
pejzazu (vise ljudi,vise kuca ,vise pokodnosti brze komunikacije…)organizatoru zivotnog
okruzenja ne mogu iz iskustva da uce kako da humanizuju protiv materijala pred
njima.Zivotna sredina je nasavrsena.
Organizacione promene- Predstavlja popularisanje umetnosti zivotnog
okruzenja.Podela zivotnog okruzenja na razne tokove( ekolog se bori za
parkove,antikvar za podrucje zemljista…)Odredjivanjem vremenskih razmera tokova
javlja se kontinuitet u promenama ,da se ne bi doslo do kasnjenja od nekoliko godina.
KNJIGA PRIMERA
SAGLEDAVANJE U SERIJI
Setnja od jednog kraja plana do drugog, ravnomernim korakom donece nam sled
otkrovenja. Ravnomerno napredovanje rasvetljeno je serijom naglih kontrasta, koji na
oko deluju na taj nacin sto plan prevode u zivot. I najmane nepravilnosti u poretku i
varijacije u vidu isturenih I uvucenih delova na planu imaju mocan efekat u 3D-u.
Priikom kretanja kroz razlicite gradove kao sto su Oksvord, Ipsvic I drugi javlja se osecaj
otkrica I osecaj drame usled cvrste geometrije na objektima. To je osecaj da sto vise
napredujemo (sto se vise krecemo I idemo dublje u neko mesto ) to nam se vise stvari
otkriva.
Oksford- kocka,valjak i kupa ucestvuju u razvoju drame cvrste geom.
Ipsvic- Lucna kapija vrsi podelu na ispred i iza
Vestminster- Igra kula, siljaka, jabola.
Sled u Nju Delhiju- naglasavaju ulogu nivoa i prikrivanja u sagledavanj u seriji
MESTO:
ZAPOSEDANJE
U crno-belom svetu putevi sluze kretanju a kuce drustvenim i poslovnim sadrzajima.
Spoljni prostor kolonizovan je za svrhe drustvenih i poslovnih sadrzaja. Oblici
zaposedanja su: zauzeta teritorija, prednost, ogradjeni proctor, unutrasnji pejzaz , zizna
tacka I drugi.
Zauzeta teritorija- Uobicajeni uzroci zaposedanja su senka, zaklon i ugodnost.
Naglasavanjem takvih mesta nekim trajnim obelezjem sluzi nam da stvarimo sliku raznih
vrsta zauzetosti. Tako se umesto tekuceg spoljnog prostora javlja staticnije i zauzetije
okruzenje. Oprema zaposedanja obuhvata poplocavanje, stubove, nastresnice, enklave,
zicne tacke i ogradjene prostore. Zaposedanje iako moze da bude kolicinski ograniceno
njegovo stalno produzavanje daje gradu humanist i slozenost.
Zaposedanje u pokretu- prilazna staza crkvi je definitivna stvar, sa cvrsto odredjenim
pocetkom i zavrsetkom i jasno odredjenog karaktera: ona se moze zaposednuti
kretanjem po njoj bas kao sto seljak zaposeda seoski trg sedeci na njegovim
stepenicama.
(kao primer zaposedanja u pokretu moze se uzeti prilazna staza koja vodi ka nekom
objektu javnog okupljanja veceg broja ljudi, tada je jasno definisan pocetak I kraj, taj
proctor se moze zaposadati kretanjem po istom. To su setalista.)
Prednost- Postoje i linije prednosti koje se mogu zaposednuti; npr. duz parapeta mosta
koju ljudi kao da vole zbog neposrednosti pogleda i polozaja.
Adhezija- Javlja se tamo gde postoji mesavina statickog I zaposedanja u pokretu.
Adhezija je nastajanje grupica u caskanju, onih koji lagano razgledaju izloge,
prodavaca… Nadstresnice, prostori okruzeni kolonadama, meandrirajuci karakter ulice,
pruzaju za ovo odgovarajucu scenu.
Enklave-predstavlja unutrasnji proctor koji je otvoren ka spoljnom, gde je omoguceno
slobodno kretanje iz jednog prostora u drugi. To je mesto koje je izolovano od
saobracaja, gde je smanjen intezitet svetla, prostorija izvan glavnog toka.
Ogradjen proctor- Sumira polaritet nogu i tockova. Predstavlja osnovnu jedinicu seme
struktuiranja gradckih celina. Napolju – buka, unutra – utihnutost i covekomernost
trga/dvorista. Ovo je konacan proizvod saobra-caja, mesto na koje nas saobr. dovodi.
Bez njega saobr. postaje besmislica.
Zizna tacka- je vertikalni simbol okupljanja (stub, krst…). Zizna tacka se uglavnom nalazi
na trgovima Ili na nekim mestima velikog okupljanja koje je odvojeno od saobracaja.
Gubi funkciju zahuktaloscu i opsnoscu saobracaja.
Gradske celine- (Predstavlja urbanu semu koja prikazuje unutar grada gusto izgradjeni
ogradjeni proctor sa pesackim stazama, ziznom tackom I enklavama. Kao I sa spoljne
strane saobracajnice koje opsluzuju I odrzavaju u zivotu gradsku celinu.)
UNUTRASNJI PROSTOR I SPOLJNA PROSTORIJA
Ovo je prekretnica. Ako se spoljni prostor kolonizira . ljudi koji to cine pokusace da
humanizuju pejzaz na isti nacin na koji to cine sa enterijerima. Spolji proctor nije samo
izlozba pojedinacnih arhitektonskih dela ,to je zivotna sredina koju covek zauzima bilo
staticno ili u pokretu. Covek trazi dramu koja bi mogla da bude oslobodjenja svuda
okolo njega iz tla, kuca, neba, drveca, i nivoa.
Spoljna prostorija I ogradjeni proctor- je mozda najmocnije, najociglednije sredstvo uz
pomoc kojih se utvrdjuje osecaj polozaja, identiteta sa okolinom. (Sta se nalazi spolja a
sta unutra,da li smo mi gore ili dole tamo ili vamo I na tak nacin utvrdjujemo nas
* Osecaj polozaja / reakcija na sredinu. Krajnji izraz se javlja u vidu klaustrofobije ili
agora fobije.
Visestruko ogradjen proctor- Predstavlja pojavu kada se vise ogradjenih prostora
nalaza jedan pored drugog ili kada oni proizilaze jedan iz drugog, tako da je omoguceno
slobodno kretanje kroz njih.
Kuca-blok- predstavljaju kuce pravilnog oblika koje zagradjuju izlaz I na taj nacin
omogucavaju ravnotezu izmedju ogradjenog prostora I ciste protocnosti. Blok deluje
kao element zatvaranja koji ne ometa tok saobracaja niti tok pesaka.
Nematerijalni proctor- rastvaranjem zidova koji ogranicavaju neki ogradjeni proctor
(prozirnom ogradom ili nekom iluzijom) stvara se neopipljiv proctor (kao da se povlaci
pred posmatracem I zatvara za njim). Ovaj osecaj nematerijalnog prostora nije odredjen
okolinom zidova vec je svuda prisutan.
Definisanje prostora- Sredstva kojima se ogradjuje neki proctor veoma cesto znaju da
budu veoma krha (zica rastegnuta od zida do zida). Primer je u prirodi kada ograda od
drveca ogradi jedan mali zivotni proctor. Na taj nacin kada se neki proctor zakloni na
ovaj ili onaj nacin, tada se postize osecaj ogradjenosti I prostora ali ujedno se I otkriva
ono sto je iza.
Pogled iz ogradjenog prostora- kada se nalazimo na nekom prostru koji je ogradjen mi
imamo osecaj da tu pripadamo (BIVANJE OVDE) ali ujedno imamo I osecaj da
pripadamo negde napolju (BIVANJE TAMO), jer imamo uvid u to sta se dogadja i van
tog prostora. Manipulisanjem ovim kvalitetima uspostavlja se drama prostornih odnosa.
Bivanje tamo- je lirskog karaktera u tom smislu sto nam je vecito van domasaja, uvek je
Tamo.
(Kada se nesto nalazi tamo onda to smatramo da je udaljeno nedostizno I izvan naseg
domasaja. Primer je mali beli zid koji se nalazi pored puta)
OVDE I TAMO
Javljaju se dva odnosa ovde I tamo. Prvi je kada je nesto sto je I ovde I tamo poznato, a
drugi je kada ono sto je ovde poznato a ono sto je tamo nepoznato. (Primeri su terase
Ridzens parka gde je cilj da se iz relativno skromnog dvorista moze posmatrati uzvisena
glavna fasada.Dovodi se do sukoba kompozicija I stavara se intezivan efekat.Takoze
jedan od primera je stambeni komplesk gde put predstavlja jedan element pejzaza ,dok
su kuce samo drugi element koji se nalaze u prilicnoj velikoj blizini.Kuce na taj nacin nisu
odvojene od put vec to tako I izgleda.Ostali primeri su plan za Kembridz,Triniti ulica I
drugi.)
Osetno- izostavljeno nesto da bi se time dalo na znacaju.
Gledanje u ogradjeniu proctor- Sto su vise mogucnosti zaposedanja nekog prostora
postaje utoliko topliji ton u sivilu negostoljubivog. Tremovi, balkoni i terase ovako
komuniciraju. Oni nas povlace u prostor.
Ukazivanje- odvlaci paznju. Cak i najobicnija sredstva mogu da se upregnu sa ciljem da u
nama izazovu osecaj da je nesto drugacije (upotrebom svetla, upiranjem prsta). Emocije
ne izazivaju stvar na koju je ukazano, vec sam asocijativni cin ukazivanja.
Podsticanje- se javlja kada prvi plan sasece pozadinu I na taj nacin se poremeti
normalno povlacenje u dubinu. (Tada umesto da se zgrada vidi u punoj visini jer stoji u
istoj ravni kao I posmatrac ,kod nje je naglasen prvi plan jer je tlo odseceno I na taj
nacin su pozadina I prvi plan objekta dramaticno suoceni. Primer pogled na Vrhovni sud
u Candigaru preko jezera.) Slican efekat nastaje kada je gradjevina odvojena od
posmatraca beskarakternom ravni, velikim praznim potezom koji ne zapinje za oko.
Promena nivoa- Kada se nesto nalazi ispod nivo to proizvodi intimnost, inferiornost,
zatvorenost I klaustofobiju, a kada se nesto nalazi iznad nivoa onda se javlja osecaj
superiornosti, odusevljenosti i izlozenosti i vrtoglavici.Iz tog razloga kada se silazi sa
viseg nivoa u nizi javlja se osecaj odlaska u nesto poznato dok je u obrnutom slucaju to
osecaj odlaska u nesto nepoznato. (Primer je groblje Liverpulske katedrale).
Preklapanje mrezom- Ovo sredstvo sluzi da se blisko poveze sa udaljenim. Stavljanje u
okvir privlaci udaljenu scenu stavljajuci je u okvir naseg neposrednog okruzenja. (Ovo je
primer kada se ozivljuje udaljeni seoski pejzaz sa gradskim pejzazom. Osnovna cinjenica
lezi u tome da je zivotna sedina jedna celina I da su sva sredstva deo povezane
umetnosti gde sve celine spajaju u semu sa znacenjem ne dopustajuci da dodje do
haosa.)
Silueta- Vrednosti siluete se mogu sagledati kroz klasicne primer tananosti rafiniranosti.
Primeri su krovne structure Le Korbizjea kao I Golden Lejn.
Velelepan vidik- Povezuje posmatraca sa udaljenim pejzazom proizvodeci na taj nacin
osecaj moci i sveprisutnosti.Primer je dvorac u Versaju. Skup nacin.
Podela prostora- Predstavlja opticku podelu linije posmatranja na ovde i tamo. Treba
deliti ugao gledanja na dva jednaka dela a ne na dve jednake duzi. Podela rastojanja na
jednake delove daje nejednakost uglovima gledanja.Podela ugla gledanja na jednake
delove priblizava tacku promene posmatraca.
Prikriveni vidik- Ovaj vidik se javlja kada je osecaj bivanja ovde pojacan nekom vrstom
pregrade, dok je spolji svet u odgovarajucoj meri ucinjen dalekim. Primer je Crkva
svetog Pavla - javlja se dramatican utisak kada se posmatra iz blizine postupkom
zadrzavanja pogleda.
Lep gest- ozivljavanje puste ulice lepim natpisima na prodavnicama
Zatvoreni vidik- Primer kada se postavi zgrada ispred posmstraca tako da je on
postavljen da joj se divi .Ovo je neorganski I cist arhitektonski pristup, ali je zatvoren
vidik podlozan beskrajnim prilagodjavanjem.Ovo se uocava na Liverpulskoj katedrali
(vidik je zatvoren masom kule).
Odsupanje- varijacija zatvorenog vidika, kod kojeg zgrada stoji zakosena u odnosu na
prav ugao, izazivajuci kod posmatraca iscekivanje da ona to cini iz odredjenog razloga
(da se na kraju ulice nalazi neko mesto koje se jos ne vidi, a ciji je sastavni deo ta zgrada).
Ovo ne biva tako, ali odstupanje navodi na takvu pomisao.
Istureno i povuceno- kada fasade na zgradama nisu skroz jednake I u istoj ravni ,javljaju
se istureni I uvuceni delovi koji stvaraju osecaj spokoja I zadrzavanja misli. Prikladno za
ulice u kojima je predmet kuca a ne saobr.
Dogadjaj- On zarobi pogled. Vesto razmestanje dogadjaja podvlaci osnovne oblike ulica
ili mesta. Dogadjaj predstavlja podstrek. Tako da svaki plan treba da obuhvata I
dogadjaj kako bi uspeo da dozivi trecu dimenziju.
Interpunkcija- U kontinutalnoj prici ulice, funkcija i sara se menjaju, ovo treba uvek
obeleziti nekim znakom. Primer je crkva koja svojom pojavom zatvara jednu fazu I
zaklanja sledecu tako da se tu javlja pauza.
Suzenja- Veliko priblizavanje zgrada stvara pritiisak, neizbeznu blizinu detalja koji je u
kontrasu prema sirokom trgu, promenadi. Primenom takvih suzenja moguce je odrzati
ogradjenost prostora, ne sprecavajuci prolaz automobila i pesaka. Sve ovo omogucava
dobro artikulisanje grada u jasne I definisana celine. Suzenost u pesacima budi osecaj
sputanosti I pritiska.
Promenljivost- Tipican grad koji nije sema ulica vec je sled prostora stvorenih zgradama.
(prouzrokuje osecaj promenljivorsti.Promenljivost predstavlja simulaciju naseg osecaja
polozaja kroz kretanja od sirokog ka uskom I obrnuto)
Valovitost- Talas ili zavalovita ravan nije samo besciljna krivudava linija vec je to
opsesivno odstupanje od neuocene ose ili norme , njego motiv je radovanje takvim
dokazima I sustinskim sadrzajima zivota (svetlost, senka, blizina, udeljenost). Koju god
formu da uzme pokazuje siroke mogucnosti sadrzine u jednoj situaciji.
Pritvaranje- je stvaranje prekida u ulici koji zadrzavajuci pogled ne iskljucuje osecaj
nastavljanja dalje. Primer je Bakingem.
Podvlacenje- Umetnost podvlacenja se uglavnom javlja u fenomenu koji srecemo sa
vremena na vreme I to je prizor kada se ne podvalci pravilima perspektive.
Manipulisanje merom prostor se moze rastezati I smanjivati. (Ovo je prouzrokovano
kada posmatramo dve zgrade koje su razlicite u meri I tada nam se javlja osecaj da je
jedna zgrada podvucena u odnosu na drugu.)
Nasludjivanje- Pobudjivanje radoznalosti u odnosu na to kakav ce nas prizor docekati
na kraju ulice
Beskraj- Postoji jasna razlika izmedju neba I beskraja. Nebo je ono sto vidimo iznad
krovova dok je beskraj nesto drugo. Postoje dva nacina da nam se priblizi nebo:
Prvi- odsecanjem srednje duzi i postavljanjem neposrednog ovde tik do neba.
Drugi- zamena staze nebom (proizvodi sok koji od neba cini beskraj)
Misterija- Javlja se kada nesto sto vidimo nije dovoljno vidljivo,dovoljno blizu, kada ne
znamo sta se moze dogoditi ili postojati
Duplja- Crna , nepokretna I tiha ,duplja posmatra ljude koji prolaze na suncu I setaju
tamo-amo. Ovo nepoznato stvara tama.
POVEZIVANJE I SPAJANJE
Tlo- Zgrade ,kuce, drvece obogaceno tekturom I bojom, stoji na tlu. Ako je tlo glatko i
ravno onda zgrade ostaju razdvojene. Jedan od najmocnijih agenasa objedenjivanja i
spajanja gradskog prostora je tlo.
Pesacke staze- mreza pesackih staza povezuje grad u razumnu semu. Ona povezuje
mesto sa mestom, ma kojim sredstvom pod jedinim uslovom da se odrzava kontinuitet i
mogucnost pristupa. Postojana i vedra pesacka mreza stvara humani grad. Ona moze da
se sinhronizuje s mocnim saobracajnim tokovima, radnjama, poslovanjem ili moze biti
povucena, ozelenjena, ali mora biti povezana u jedinstvenu celinu.
Kontinuitet- Predstavlja kada je seoski pejzaz povezan direktno sa centrom grada
pesackom stazom.
Prepreke- Cetiri vrste prepreka: ograda, voda, zelenilo i promena nivoa. Ova sredstava
omogucavaju vizuelnu vezu ali sprecavaju fizicki prilaz. Najpoznatija prepreka je tzv. Ha-
ha (jarak)
SADRZINA
Kategorije
Metropola-grad-malo mesto-parkovska-industrijska-obradjena i divlja priroda – ovo su
tradicionalne kategorije i nije sigurno da ce nastaviti da postoje onakve kakve ih
poznajemo.
Gradski centri umiru zato sto su pregusto zidani za pristup automobilom. Potreba ljudi
da budu na javnom mestu smanjuje se. Izjednacavanje prihoda utice na razbijanje
velikih seoskih poseda. Kriticka kategoraija je na dnu: divlja priroda ili zaledje.
Kategorisani pejzaz- vitalan element je prepreka – koja sluzi da oslobodi dve funkcije.
Jedan od osnovnih primera ove kategorije je staza koja prati pravac glavnog puta I
izolovana je zivom ogradom I zasticena od saobracaja. Covek je oslobodjen u prostoru I
moze da da prevazidje problem razdaljine. Zato grad moze da ima rub (jer ako urbanista
postavi prepreku, to znaci da u toj tacki svi najednom pocinju da skacu u istom pravcu; a
to haos pretvara u dogadjaj). To je nesto kao pravljenje velikih prepreka da bi se unela
jasnoca u pejzaz – to nije zoniranje.
Rame uz rame- direktna veza dve kategorije (npr. Sela i prirodnog pejzaza).
Nedvosmisleni karakter i jednog i drugog su ostro suoceni nista nije zabasureno.
Neposrednost- Osecaj neposrednoti se javlja u svemu sto je napisano u pojmu
kategorisanja I nihovom postsvljanju rame uz rame uz pomoc cega se pozdize
dramaticnost I jasnoca pejzaza.
BIVANJE OVO
(Stvaramo pojam o necemu sto jeste onakvo kakvo jeste.tako da nek zid koji je obradjen
razlicitim materijalima mozemo okarekterisati kao raznolik iskaz iluziju pa cak I
odsustvo.)
Vidjenje detalja- Posvecivanjem paznje detalju, uvezbavanjem oka da vidi detalj,
covekovom rukom napravljen svet pocinje da biva sve interesantniji i kvalitetniji.
Njegovi mali ciniocikao da imaju sopstveni zivot.
Tajni grad- (dva grada jedan do drugog . U jednom se obavlja svakdnevni zivot a drugi
ima istorijsku vaznost.)
Urbanost- specificnosti i kvaliteti urbanog zivotu: proporcija ,elegancija, velika gustina i
zelenilo bujne zajednicke baste.
Slozenost- Kvalitet slozenosti okupira oko. To je dodatna dimenzija postignuta kroz
znanje I iskustvo pravog profesionalizma.
Prikladnost- Prikladnost izvire iz uzajmnog postovanja koje istinsko drustvo treba da
odrzava medju svojim clanovima. Prikladnost nikada ne gusi, to je pre samoizrazavanje
u civilizovanim okvirima.
Nedoteranost i zestina- (Predstavlja stilski neukus graditelja)
Zamrsenost- (javlja sekada se oko zamrsi u gomili slozenosti.)
Nostalgija
Beli paun - Napusteno
Izlozenost- neki od elemenata koji stvaraju osecaj izlozenosti: nebesko prostranstvo,
praznina, geometrija itd.
Intimnost- (Nesto sto je ususkano izmedju zelenila Inebeskog svoda stvara osecaj
intimnosti)
OVO I ONO
Iluzija- zasniva se na blefu da je Ovo u stvari Ono
Metafora- nagovestava da je ovo ustvari ono.
Prokazivanje- Koriscenje dobro poznatih cinjenica da bi se razjasnili I naglasilki karakteri
odredjenih mesta.
Animalizam- Ovo je ono. Moze se videti npr. da su vrata lice a da je prozor usta, ovo
vrlo cesto moze da bude zastrasujuce ili razdrazujuce.
Osetno- obuhvata one efekte gde je izostavljen znacajan predmet, bilo da bi mu se dalo
na znacaju ili zbog toga sto nije istinski neophodan te nesto drugo moze da preuzme
njegovu funkciju.
Znacajni predmeti- Obicni predmeti (kao sto su elementi urb. Mobilijara i konstruktivne
osobenosti) cesto se izdvoje kao izuzetni svojom uzdrzanom skulpturalnom snagom ili
jakom bojom isticuci e u opstem predelu.
Zgrada kao skulptura- kada se zgrade pojavljuju kao neka druga umetnost.
Geometrija- Odaje utisak kao da neki uticaj dopire do Njutnovog reda I nebeskog
pronstranstva prozimajuci pejzaz svojom duhovnoscu,merom prociscenoscu.
Visesrtruka namena- (Od onog casa kada su ljudi poceli da shvataju urbano
planiranje,oni su zeleli da im mesto stanovanja bude dovoljno osuncano,zdravo
sacuvano od buke I saobracaja. Gradnja velikih stambenih kompleksa koji imaju
visestruku namena jer su smesteni medju skladistima ,I tada se smatra da to mesto
pripada svima.)
Okviri- (Vizantijske ,gotske klasicne I obicne stambene gradjevine sve na istom mestu
daju neverovatan utisak.)
Medjuodnosi- (Primeri kada se nesto uklapa ili seskroz istice u odnosu na objekte u
njenom okruzenju ili prirodnu okolinu. Primeri su grad London.)
Razmera- Kvalitet razmere kod gradjevine,konstrukcija I drveca je jedno od najmocnijih
orudja u umetnosti postavljanja rame uz rame.Razmera nije velicina , to je nagovestaj
velicine koji konstrukcija po svojoj prirodi upucuje oku. Velika zgrad krupne je razmare
dok je mala zgrada male razmere.
Razmera na planu- (bitno je da na karti prikazemo sve sto je potrebno I to u dobroj
razmeri kako bi se sve ono sto je bitno moglo odmah uociti.)
Izopacenost- Namerno izopacenje razmere gigantizmom proizvodi sok koji kao da
potice od neke iznenadne prirodne sile ili nestvarnosti, dok izopacenje umanjivanjem
proizvodi efekat kutije za nakit.
Utkano drvece- Od svih prirodnih pomagala u formiranju gradskog pejzaza svakako je
najrasprostranjenije drvo. (Drvece cini istu strukturu kao I gradjevine I to dovodi do sve
cesceg pojavljivanja zida od drvetakoji omogucavaju prijatan boravak .Drvece svojim
oblikom I velicinom mogu da doprinesu dopuni koncepcije medju gradjvinama I da se
pojave isto tako kao pozadina koja se istice.Drvece isto tako svojom senkom koju baca
na objekte korisceno je kao ziva tapetakoja krasi ogromnu geometrijsku
povrsinu.Primeri su vezani za Spaniju I Svedsku.)
Kaligrafija- (Crtanje na gradjevinama u smislu bravarije)
Javno oglasavanje- podize temperature u svetu urbanog planiranja, javljaju se dva
problema –
Prvo je pitanje prikladnosti, a
Drugo problem je vitalnost medija na urbanoj sceni.
Takticno krocenje- predstavlja zadiranje coveka u divljinu bez vulgarnosti. Od posebnog
su znacaja danas. (Ono sto je bitno jested a divlja mesta danas sve vise zauzimaju
covekove tvorevine.Grad koji se nalazi na rubu litice odaje ovakav utisakjer ulazi u
duh ,u divljinu prizora.)
FUNKCIONALNA TRADICIJA
Bavi se sustinskim kvalitetima napravljenih stvari (strukturama, mostovima,
poplocavanjem, natpisima i dekorom) koji sacinjavaju zivotnu sredinu.
Strukture- Onome sto je sustinsko u problemu, dozvoljeno je da govori za sebe umesto
da bude zatrpano u neprirodnim formalizmom. (Primer je most na Temzi koji je uradjen
po principu tradicije sa koriscednjem gvozdenih delova koji su predstavljeni u crnoj boji.)
Gvozdene resetke- se, pre svega, postavljaju na mestima potencijalne opasnosti kao
vizuelno upozorenje, a tek im je sekundarna uloga fizicke prepreke
Ograde- funkcija ograde je da zagradi imanje, da spreci ulazak nepozeljnih ljudi i
zivotinja. Taraba je najstariji, a ipak najefektniji oblik ograde (sa zasiljenim vrhovima i
dekorativnim efektom crno-belih pruga)
Stepenice-
Crno I belo- Ulepsavanje gradjevina obicno se javlja u vidu farbanja crnim i belim - koja
pored dekorativne cesto obavlja I nezavisnu funkciju.I to najvise na putevima I
lukama.Primer je luka u Lajm Regisu.
Tekstura- Primeri teksture se mogu rado prihvatiti kao stimulacija prisutna u
najobicnijem prizoru.
Natpisi- (Kada je gradski glasnik prestao da izvikuje razlicite tipove raklama pojavile su
se reklame u vidu natpisa preko kojih je svaki covek mogao da se informise.Od tog
trenutka natpisi su poceli da se nizu I to svakim danom neki bolji kako po kvalitetu tako
I po raznovrsnosti.Tako da se natpisi nalaze na svakom delu gradskog pejzaza koji su
svaki drugacijim slovima bojom I efektom predstavljaju jos jedan vid javnog oglasavanja.)
Dekor- (I najmanji detalji ulice ili gradskog prostora se uklapaju u gradski pejzaz kroz
svoje pojedinacne funkcije)
Put- Znakov na putu moraju biti jasni, te da im se poruka moze procitati jednim
pogledom. Bela slova napisana na samom kolovozu ne cine prepreku, a svoje poruke
plasiraju tamo gde ih je najlakse videti. Stubici, saobracajni znakovi i bandere sa
svetiljkama su ponovljeni vertikalni elementi ulicnog prizora.
OPSTE STUDIJE
TRGOVI ZA SVE UKUSE
Gradski trgovi, nekada rezervati privilegije, postali su, posle ratnog prikupljanja ograda,
javni prostori.
Trg stambenog karaktera moze I da ostane kao privatna ili zajednicka basta, ogradjena I
zaklonjena od prolaznika obicnim resetkama. Varijacija privatnog trga je privatan
otvoreni trg kojeg cuvaju samoprepreke kao sto je osmisljeno sedenje iki promene
nivoa.
U gradovima koji su organizovani po celinama javljaju se trgovi pravougaonog oblika.
Oni su zasticeni od svega osim od lokalnog saobracaja. Trgovi metropola treba da su
dostupni svima.
Nekada je bolje postici osecaj prostornosti i otvorenosti uklanjanjem ograda i
poplocavanjem celog trga. U potpunoj politici trgova treba imati mesta za sve – cak i za
monumentalno.
Pravougaona osnova menjace se sa promenom lokalnih uslova – trg moze postati:
zvanican (trg Rasel), popularan (trg Lester), smireno neformalan (trg Mancester)
(Jedni od najznacajnijih trgova je trg Lester koji je opkoljen zivahnim bojom,promenom
znakova drecavim plakatima I na taj nacin je omogucen osecaj prostornosti I
otvorenosti.Ono sto je bitno za trg Lester jeste da sve te aktivnosti koje se odigravaju na
njemu su deo gradskog zivota I one kao takve pruzaju dragoceni doprinos vizuelnoj
celini. Drugi trg je trg Rasel koji treba da bude zvanican I monumentalan zbog zgrad koje
ga okruzuju.Saobracaj je dozvoljen samo u onolikoj meri koliko je to neophodno.Ovi
trgovi postaju vlasnistvo svih.Njihov oblik polazi od pravougaonog oblika I razvija se
uporedno sa promenom lokalnih uslova.)
Vrste trgova:
1.ogradjeni(zaklonjeni) 2.otvoreni( privatni) 3.javni (trg metropole) 4.Popularni trg
5.zvanicni(monumentalni) 6.neformalni (tgr Mancester)…
RASKRSCE KAO ZIZNA TACKA
(okupljanje ljudi na jednom mestu radi drustvene razmene ,zabave i mnogih drugih
stvari ljudi se okupljaju oko nekog foruma, spomenika,na centralnoj pijaci…Ali sada se
to okupljanje svelo na minimum jer su rakrsnice poremetile mesta koja su bila
predvidjena za okupljanje.Na ta mesta sada dolaze putevi I saobracajnica.)
Primer vrste procesa koji ugrozava mesta okupljanja u nasem vremenu – raskrsce Pltri u
Sozberiju. Posmatranjem smo dosli do zakljicla da fiksirani objekat deluje kao magnet
na objekte u pokretu. Najpokretljiviji objekat u gradu je ljudsko bice i njemu je potrebno
sidriste. Nije dovoljno obezbediti otvoren prostor u kojem ce se te aktivnosti odvijati.
Otvoren prostor kao element grada je neophodan, ali on mora biti i snabdeven takvim
predmetima koji ce nepovezani tok ljudi preobraziti u grupe.
PRITVARANJE
Razlika izmedju pritvaranja I ogradjivanja se moze uporediti sa “putovanjem” I
“dolaskom”. Pritvaranjeje deljenje linearnog gradskog sistema (ulica, pejzaza itd.) na
vizuelno prihvatljive I celovite kolicinezadrzavajuci pritom osecaj napredovanja.
Ogradjeni proctor predstavlja celovit privatan svet koji je statican, samodovoljan I
okrenut sebi. Pritvaranje je vise artikulacija kretanja (zatvoren pogled zadire u polje
ogradjenog prostora).
Na zagradjivanje utice neka nepravilnost ili asimetrija plana, zbog koje putanja od izvora
do cilja nije automatski i neminovno otkrivena oku, kao sto je slucaj u pravougaonom
rasteru. Ova nepravilnost deli stazu na seriju prepoznatljivih vizuelnih iskaaza, koji su
povezani, tako da pesacenje postaje zanimljivo zbog:
- nastajanja podcelina po meri coveka
- stvaranja dogadjaja
- osecaja odvijanja ili otkrivanja, i
- identifikacije.
Zgrada koja pritvara je na udarnoj poziciji.
Primer indentifikacije je u gradovima Glostera (gde se ulice seku pod pravim uglom I to
zbunjuje posetilaca jer mu je sve isto) I grad Caster (rasktrnica je malo smaknuta I tako
staze pojasnjavaju situaciju stvaranjem obelezjem).
LINIJA ZIVOTA
Sustinska funkcija grada treba da bude saglediva kroz jedan pogled na njegov plan. Zato
sto poredak njegovih delova odrazava odredjene linije sila koje predstavljaju i splet
oklnosti koji je doveo nastanka grada. Bitan je citljiv i karakteristican oblik. (Linije zivota
sa najvise uocavaju u primorskim gradovima gde jedna linija(granicna linija) spaja
kopno I more.) Primeri ovakvih gradova su :
1. Briksam se nalazi na jugu Engleske. Grad je izgradjen u obliku prirodnog amfiteatra
na terasama oko skoro zatvorene luke koja je u sustini centar zbivanja. (Ovakav prizor
stvara efekat uzurbanog industrijskog prizora u vecitom slavlju.Zadatak urabaniste je da
1. Nista ne bude naruseno(Kompaktno neprekinuta linija ) 2.uklanjanje kola sa
keja(parkiranje izvan luke) 3. Dosledniji izglad zgrada(bela boja koja stvara objedinjujuci
efekat).Linije sila prate oblik grada tj. Njegov kej).
2. Fovi je u obliku linije zgrada duz obale zaliva. Ima posebnu vrlinu od koju crpi veliki
deo svoje vitalnosti – a to je da je linija susreta kopna i vode drustvena koliko i
arhitektonska linija – linija gde se slobodno mesaju ljudi sa kopna i moreplovci. Ima taj
nedostatak da lepo izgradjena arhitektonska linija deluje kao prepreka, dopustajuci
kontakt ljudi sa vodom samo u jednoj ili dve izolovane tacke.
(U ovom primorskom gradu gomilanje aktivosti se odigrava duz obale, I iz tog razloga je
onemogucen celovit I direktan pristup vodi.takva izgradjena linija predstavlja prepreku
jer dopusta kontakt ljudi sa vodom samo u nekim tackama Fobi gubi svoju vitalnost I
karakter jer se drusveni zivot odvija na susretu mora I kopna. Zadaci urbaniste su da
organizuje oblik kontinetualnog pristupa kako bi se retaviozovale linije zivota.Njego cilj
je dakle da obezbedi dozivljaj uzbudljivosti duz cele obalene nbarusujuci pritom
arhitektonsko jedinstvo.To ce se postici postavljanjem staze duz citave obale).
3. Lou je kompleksniji slucaj od predhodna dva grada jer se linija grana u dve linije -
jedna je duz reke, a druga pod previm uglom prema otvorenom moru. Oba pravca imaju
sopstvenu individualnost, izrazavajuci cinjenicu da se najintezivniji drustveni zivot odvija
duz dve obale razlicitog karaktera. Morska obala je u vidu plaze, obala reke je riblja
pijaca. Neadekvatan deo mesta Lou je na potezu linije pre njenog racvanja.
(Cilj urbaniste jeste dave dve linije postavi svaku za sebe i da bude svestan podele na
morsko I recno.Jedna od ideja jesta da se grad spoji bulevarom cijie bi radnje bile
produzetak trgovacke ulice.Ali tada bi saobracaj morao u potpunosti da se premesti iz
bulevara.)…
NOGE I TOCKOVI-
Ulicni prizor je oivicen je nebom ,zidovima I kolovozom. Automobil je prodro u svaku
poru i napuklinu nasih gradova, ulica, basti i dvorista. Ulice zauzimaju oko 1/3 ukupne
povrsine – nas gubitak. Umesto da zidovi i tlo budu uskladjeni zgrade izgledaju kao
makete bacene nasumice na praznu plocu. Postoje mnogi materijali koji se mogu
koristiti u gradskom tlu. Mogucnosti za projektovanje su ogromne. No, danas se one sve
zrtvuju pred tehnickim zahtevima kontakta izmedju tla i automobilske gume. Javljaju se
dva ishoda sveopste automobilske poplave u nasim gradovima:
1.) potiskivanje raznolikosti i karaktera u povrsini tla
2.) invazija na pesacke povrsine.
Kalen je za uvodjenje raznovrsnosti i boja – da bi se resili ovi problemi
(Postoje ulice koje su:)
Samo za pesake- slucaj kada je pozeljno apsolutno prvenstvo pesaka.To se ugalvnom
nalazi u blizini nekih objekata od javnog znacaja. Omogucen je samo pristup
vatrogasnim kolima, hitnoj pomoci, policiji (sto iskljucuje upotrebu svake fizicke
prepreke)…
Kalen kaze: da se kaldrma smatra alternativom travi i da je po njoj neudobno hodati.
Konvencija: za vozace kaldrma oznacava ZABRANJEN PRISTUP
Prvenstvo pesaka- Ulica ili trg gde je saobracaj ogranicen samo na onaj koji je u vezi sa
okolinom. Ovde treba uociti dve tacke:
1.) razradjen saobracaj koji uticace na potvrdjivanje domaceg karaktera celog trga.
2.) oni vozaci koji udju u ovaj proctor, buduci da su na sopstvenoj teritoriji, postovace
pravila lepog ponasanja I moraju imace obzira za druge.
Konvencija: povrsina poplocana kamenim plocama znaci prvenstvo pesaka.
PREPREKE
Ima raznih: nekada su samo moralnog karaktera (travnjak sa natpisom), prakticna
sredstva kao ha-ha i vodena prepreka, vizuelne prepreke i one koje bude osecaj
zagradjenosti…
Gvozdene resetke- Ograde od gvozdja koje ogradjuju neku javnu ili privatnu svojinu.
Sadjenje – To je period kada su gvozdene ograde zamenjivale zivim ogradma od zelenog
rastinja I na taj nacin su one imali istu funkciju alI su svakako estecki bolje izgledale.
Bitno je da bude fizicka zgrada (psi)
Skrivena prepreka- kada se oko nekog javnog proctora javi neki kanal ili udubljenje koje
na prvi pogled ne upada u oci ali kada se uoci predstavlja neprevazidjenu prepreku.
Neprekinuti pogled. Ha-ha (suva ili vodena) efektna kod ogranicenih ali i udaljenih
vidika. Ha-ha otkriva glavni dozivljaj, istovremeno pojacavajuci njegovu privlacnost time
sto ga cini relativno nepristupacnim.
Promena nivoa- mnogo korisceno u 18om veku. Namece se na najsuptilniji nacin (od
svih prepreka) vodeci oko i korak po volji pezaziste i zamenjujuci znak zabrane nasipom
koji ce vecina ljudi u gradu zaobilaziti kao kugu.
TLO
Sa vizuelne tacke gledista najveci gubitak do kojeg je doslo u gradu je neutralizacija tla,
prostora izmedju zgrada, koje je od povrsine koja spaja postala povrsina koja razdvaja.
Istovremeno se ono pretvorilo od posebne u opstu povrsinu…
Avantura- Tlo ima svojstven karakter i vitalnost
Funkcionalna sema- To je sara koja je zasnovana na funkciji .Primer je da voizaci cesto
izbegavaju voznju po kaldrmi jer nije pogodna.`
Standardizovanje preporuka- Standardizovani materijali mogu da postave vizuelne
prepreke za vozace, uspostavljajuci konvencije, ponasanja i krajnje granice.
Materijali- (Preko materijala se ostvaruje jedinstvo kroz jasnocu funkcije) Artikulacija-
Artikulisanje kretanja povecanih kontrasom povrsina I uvodjenjem tehnika usmeravanja
(Primer je kada se kaldrma nalazi sa obe strane puta.)
Opustenost- (Neformalna domaca atmosfera koja se ostavruje uz pomoc drvoreda I
slobodne staze u zoni kaldrame.Umesto standardnih osnova primenjuju se sve vise
jednostavnjie resenje).
PRERIJSKO PLANIRANJE
Kada bi trebalo da definise gradski pejzas rekao bi da je jedna zgrada arhitektura, a dve
zgrade gradski pejzaz. Na razmeri grada – umetnost zivotnog okruzenja.
Osnovni utisak perijskog planiranja je utisak prostranosti, osecaja da su dvospratnice
suvise sicusne i privremene u odnosu na monumentalan, nadmocan prostor. Jedan od
osnovnih kvaliteta grada je okupljanje ljudi i usluga radi generisanja gradske topline.
Paradiks koncentrisane izolacije…
INTERMECO U BLANSADU
Dobar primer
Da rezimiramo, novi gradovi, izuzev da imaju dosta poboljsane projekte kuca, malo su
uznapredovali u odnosu na stare stambene celine.
PLANIRANJE PO PRAVILU
Nije prava zamena za istinskoupraznjavanje umetnosti.
(Primer je kuca Bingams Melkom-nastala samo margonalnim ,nedovoljnim
poznavanjem pejzaza,zanemaruje se umetnost kretanja pejzaza.Takodje se javlja
prilagodivost ,javlja se brizljivo oblikovanje terena koje je dobro.Posto je kuca bila pod
zastitom smatralo se posto je bilo planirano postavljenje pilona dab o to samo narusilo
okruzenje znacajne seoske kuce.Piloni su po planu trebali da prate put I tako budu deo
svacijeg pogleda.Tako dap ogled kroz dolinu pokazuje kako bi piloloni unistili proizor
ciste prirode.)
ULICNO OSVETLJENJE
Dve strane problema:
1. Uslovi koje postavlja elektricar (koristi se svetlo slabijeg inteziteta koje se
ravnomerno reflektuje od povrsine puta tako da se svaki predmet na njemu vidi kao
silueta. Sistem se oslanja na ravnomerno osvetljavanje povrsine puta; ne smeju da se
pojave prameni mraka. Visina, prepust i tacno mesto svetiljke pocinju da poprimaju
izvesnu neizbeznost)
2. Zahtev za pogodnostima, tj. gradski pejzaz (uopsteno govoreci postoje tri zahteva
koja pejzazista postavlja inzinjeru. To je da postigne:
- jedinstvo razmere (da postuje razmeru),
- kineticko jedinstvo
- prikladnost)
Zahtev za fleksibilnoscu.
Potrebno nam je da se ulicno osvetljenje integirse sa tkivom i karakterom grada, i danju
i nocu, da se svetlo i svetlosni izvori manipulisu sa punim poznavanjem i s ljubavlju za
nase gradove i varosi.
(Jedinstvo razmere-mreza osvetljenja treba da bude u razmeri koja odgovara ulici ili
datoj sredini.Osvetljenje ne sme da privlaci paznju na sebe. Niti visinom niti jacinom ali
isto tako ne sme da se doznvoli da ono bude malo I beznacajno.
Kineticko osvetljenje-Svetiljke treba da prate jedinstvo kretanja treba da prate liniju
puta ,dok kod trgova rasveta treba da obezbedi staticnost I ne ugrozi dozivljaj
spomenika.Ovaj tip osvetljenja je od vitalnog znacaja po okruzenje.
Prikladnost-Na nekim mestima je nemoguce pomiriti klasicno osvetljenje sa
prizorom.neophodno je neobicno resenje tipa svetiljki.Primer je most koji ima
elegantan I jednostavan izgled ali on mora da ude osvetljen I cesto ta rasveta ne moze
da se uklopi I onda se narusi izgled.
Fleksibilnost-treba uvek da se tezi ka tome ali pod uslovom da se ne narusi
efikasnost .Primer je ako su svetljike male da se gusce postave).Smatra se da je vizuelni
utisak resenja rasvete isto tako vazan kao I njegova naucna opravdanost.)
JAVNO OGLASAVANJE U OTVORENOM PROSTORU
Jedan doprinos savremenom gradskom pejzazu, zapanjujuce upadljiv kuda god da se
pogleda, ali gotovo u potpunosti ignorisan od strane urbanista. Ovo je
najkarakteristicniji i potencijalno najdragoceniji doprinos gradskog pejzaza dvadesetog
veka. Stvoren je novi nocni pejzaz kakav nikad nije bio vidjen u istoriji. Reklame se
moraju postavljati sa osecajem mere.
Cetiri osnovne primedbe, koje se najcesce upucuju ulicnim reklamama:
1. Reklame su neprilicne i vredjaju osecaj udobnosti (imamo dva tipa neprilicnosti:
vizuelnu i eticku)
2. One koriste javne puteve i javnost nema drugog izbora nego da na njih obraca paznju
3. One vulgarizuju zivotnu sredinu i srozavaju nivo javnog ukusa
4. Ometaju paznju vozaca/korisnika puteva.
ZID
Prvi aspekt zidnog pejzaza jaste da se uz njega izvlaci najjaci efekat koji je u skladu sa
krajnjim granicama. Drugi aspekt se bavi onim sto mozemo nazvati izazovom praznog
prostora.
Zidni pejzaz se gradi konstrukcijom zida.
Vidjenje detalja- (Na zidovima se vide detalji (senke ,sare,oblici…) imi te zidove
posmatramo kao slike.)
Zapeti za oko- (se postize sa akcentom na teksturi I kontrastu boja, I to kada se izvuce
maksimalan efekat.)
Iskoristiti povrsinu- parafraziranjem funkcionalnih motiva ozivljen je prazan proctor.
Izvlacenje maksimalnog efekta- Kamen (koji prestaje samo da se koristi kao deo
konstruktivnog sklopa I uveliko pocinje da se koristi kao zavrasna obrada spoljnih
zidova), opeke (postaje stalni efekat monumetalnih gradjevina) I boje (doprinosi
prikazivackom aspektu zidnog pejzaza).
ENGLESKA KLIMA
Zelja da se upraznjavaju normalne zivotne aktivnosti u prirodnom okruzenju je
romanticna. Kisa, oblaci, zraci sunca, magla su spektakularni uzitci onoga casa kada
prestane da postoji potreba za trazenjem sklonistau unutrasnjem prostoru. Prirodni
zakoni i mehanicki zakoni.
(Govori nam o tome kako da iskoristimo I omogucimo sedenje I boravljenje u prirodi I
na otvorenom,I ako je uzasna klima zimi.)
PRIMERI UMETNOSTI GRADSKOG PEJZAZA
1.Naselje Vel Hol,Eltham
Javlja se promenljiva gustina ( od brisanih travnjaka do gusto izgraddjenih ulica sto
dovodi do naglolog kontrasa.;zmijoliki terasasti putevi;Ptitvaranje(I to uz pomoc drveca
I zabatima na kucama);dolazi I do promene nivoa.Kuce su blize ili dalje putu.Ovde se
javlja I odnos spolja I unutra gde to svakako izaziva veliku radoznalost.Arhitekte ovog
naselja su bili Ser Frenk Bejns,A.J.Picer I pajker…
2.Ulica Redgrejv, Novi Grad Bazildon
U ovoj ulici gradski pejzaz mnije sagledan kao dekoracija niti kao stil niti kao srdstvo za
popunjavanje praznih prostora kaldrmom ,vec kao umetnost koriscenja sirovina kao sto
su kuce ,drvece,putevi….I na taj nacin se stvara zivahna I covekomerna
sredina.Arhitekta ove ulice bio je Neol Tvedel…
Utkano drvece
Pejzaz postaje mnogo znacajniji za arhitektu, postao je deo arhitekture. Potreba za
obogacenjem jasno je iskazana. Danas se umetnost vezivanja zgrada i drveca zasniva na
tome sto drvece prenosi svoje bogatstvo na zgrade, dok zgrade isticu arhitektonske
osobine drveca, tako da zajedno cine jedinstvenu kompoziciju.
(danas arhitekte teze da svedu strukturu na minimum , sa posledicom da nista osim
seme ne ostaje da zavara oko.Tada pejzaz postaje deo arhitekure,a tu je I izmedju
ostalog u velikoj meri I drvece.Odnos zgrda-drvece –efekat je (visoko –nisko –
razdvajanje;niska –visoko-ptica u kavezu;niska –nisko-intimnost;visoko-visoka-
dramaticnost iskazana vertikalnost).)
Senka- najneposredniji i najocitiji primer - zgrada I drvo se nalaze u istor ravni .tada
drvo baca senku na zid I daje mu odredjen karakter.
Prozracna pregrada- Najvazniji efekat zelenila. (To je kada se granje sa liscem nalazi
ispred gradjevine I pravi neki vid propustljive pregrade.)
Linija- Kaligrafski efekti linije variraju.
Geometrija- To je kada se grdajevine I biljke slazu se bioloskom geometrijom.
Pokretni viseci ukrasi- Primer je grana na vetru.
Skulptura- Drvo koje stoji kao jedinka.
Promena nivoa
Umetnost manipulisanje nivoima cini veliki deo umetnosti gradskog pejzaza. Promene u
nivou zemlje mogu da se dese neposredno (kao rezultat konture terena) ili vestacki.
(Covekove emocije u vezi sa promenom nivoa su razlicite I iamju veze sa shvatanjem
njegovog mesta u svetu.) Svako mesto ima repernu tacku iznad (prouzrokuje osecaj
autoriteta i privilegovanosti) koje ili ispod (stvara osecaj intimnosti i zasticenosti) koje
svaki covek moze da se nadje. Predmeti poprimaju znacaj u zavisnosti od njihovog
odnosa prema nivoima. Treci aspekt odnosi se na cisto vizuelne ili objektivne osobine –
talasanje zemljine povrsine – promene nivoa sa elegancijom. Promene nivoa treba da
gradskom pejzazu doprinesu pozitivan kvalitet.
Iznad reperne crte- Svest o relativnom visinskom polozaju usadjena je u ljudsku prirodu.
Viski polozaj daje lep pogled, stice se utisak i osecaj preimucstva, osecaj da ste se nasli u
privilegovanom polozaju. Moze da bude uzbudljivo izlozen i razgaljujuc, ili skromniji. I
meste i zgrade dobijaju na znacaju svojim polozajem.
Ispod reperne crte- Svest o nivoima podsticeinteresovanje gradjanina. Visina je jednaka
privilegovanosti, dubina intimnosti. Povrsina ispod poprima intimu i ususkanu prirodu,
osecaj izdvojenosti.
Prokazivanje- je poimanje valovitosti, vitalnosti koju ona daje prizoru. Talasanje je cesto
neznatno, postaje zanimljivije ako postoje pokazivaci (koji ce otkriti blago odstuoanje)
Promene sa elegancijom- (to je kada se prelazi izmedju dva nivoa.ta tacka se naziva
mrtva I ona uvek tezi da se ulepsa) Nema potrebe da se promena kamuflira.
OVDE I TAMO
Spoljni prostor je artikulisan u vidu prostora isto kao i unutrasnji, ali iz sopstvenih
razloga. Ogradjeni prostor, kao delo covekovih ruku, makar kao i najjednostavniji, deli
sredinu na ovde i tamo.
(Predstavlja artikulisanu sredinu koja se deli na akciju I na odmor.Ovde I tamo je
ogrdjeni proctor koji deli srdinu..Prostor koji unutra izlazi napolje. Prdstavlja
funkcionalan proctor,prostorni kontinuitet,odvaja javno od privatnog,spoljasnje od
unutrasnjeg,proctor I beskraj,raobljen proctor,odstupanje,isturenost.)
Unutra izlazi napolje- se ogleda u spolnjem izrazu unutrasnjih volumena
Prostorni kontinuitet – kompleksno preplitanje volumena gde kvalitet svetla i
materijala negira koncept spoljasnjeg i unutrasnjeg
Javno i privatno- Ovu razliku naglasavaju razne osobenosti delova okruzenja,
osobenosti karaktera, razmere, boje itd.
Spoljnje i unutrasnje- jedinstvenost prostornog sleda
Prostor i beskraj- Utisak beskraja nije normalno vidljiv na nebu iznad krovova. Ali ako
se odjednom vidi nebo tamo gde bi se obicno ocekivalo da se hoda tj. U nivou zemlje,
onda nastaje utisak beskraja ili soka.
Zarobljen prostor
Odstupanje- Tamo gde se pogled zavrsava na zgradi pod pravim uglom na osu gledanja,
ogradjen prostor je dovrsen. Ali promena ugla kroz zavrsne zgrade stvara sekundarni
prostor koji se podrazumeva. Prostor koji se ne vidi, ali za koji se oseca, gledajuci
zgradu, da je tamo
Istureno
Funkcionalni prostor- najbolji nacin da se naglasi dogadjaj na
ulici je da mu se da sopstveni prostor
Neposrednost
(Predstavlja direktnost vizuelnog kontakta coveka I njegovog okruzenja.To je moderno
shvatanje gradskog pejzaza gde se predmeti iz okruzenja ne mogu odvajati jedni od
drugih.)
Voda
nam pruza najocitljiviji primer jer prelaz od vode ka suvoj zemlji predstavlja jedan od
najjacih psiholoskih kontrasta. Gradovi koji zive pored mora treba da zive na moru u
smislu da vidljivo prisustvo okeana treba da bude uocljivo sa sto vise mesta u gradu.
Pojedinac koji stoji na keju ima glavni napon koncentrisan na granicnu liniju izmedju
kopna i vode. Emocionalni dozivljaj tog napona uzrokuje osecaj neposrednosti. Takvo
vizuelno i emocionalno stanje najbolje se moze postici izostavljanjem ograde na granici.
Dosta od uticaja neposrednosti potice od stepena kontrasta. Ali ima i drugih
kombinacija.
Kupole
ZAVRSNICA
Zivotno okruzenje je neiscrpan izvor dramskog osecaja I zabave.Suistinska cinjenica
gradskog pejzaza je da postoji umetnost okruzenja (a to je zivotna sredina.) ali se
negde usput izgubila.