NAZIV SVEUČILIŠTA

NAZIV FAKULTETA

Naziv odjela

NASILJE U DRUŠTVU

Seminarski rad

Student: Jelena Ivančić

Mentor: dr. sc. Ivica Musić, red. prof.

Kolegij:

Januar 2021.
SADRŽAJ
UVOD......................................................................................................................................2
1 NASILJE.................................................................................................................................3
1.1 Suicidno ponašanje i samopovređivanje.......................................................................3
1.2 Nasilje između osoba....................................................................................................5
1.2.1 Porodično nasilje....................................................................................................5
1.2.2 Zlostavljanje dece...................................................................................................6
1.2.3 Vršnjačko nasilje.....................................................................................................7
1.2 Kolektivno nasilje..........................................................................................................7
2 OBLICI NASLJA......................................................................................................................9
2.1 Fizičko nasilje.................................................................................................................9
2.1 Psihičko nasilje..............................................................................................................9
2.3 Seksualno nasilje.........................................................................................................10
2.4 Cyberbullying...............................................................................................................10
2.5 Ekonomsko nasilje.......................................................................................................11
3 MEDIJSKO NASILJE..............................................................................................................12
3.1 Nasilje u video igrama.................................................................................................12
3.2 Nasilje u muzici............................................................................................................13
3.3 TV i filmsko nasilje.......................................................................................................13
ZAKLJUČAK............................................................................................................................15
LITERATURA..........................................................................................................................16
UVOD

Danas je najviše uznemirujuća tema u svetu nasilje. Ljudi više nisu odgovorni, čak ni
sami ne znaju koje su njihove lične odgovornosti. Poštujte starije, maniri i
odgovornost su opsesija prošlosti. Mnogo je faktora koji mogu ljude navesti na
nasilna dela. Činovi nasilja kod ljudi mogu biti uzrokovani pokretačima nasilnih
radnji i sklonošću ka nasilju.

Sklonost ka nasilju zavisi od ličnog karaktera onoga koji vrši dela nasilja. Okidač
predstavlja društveni faktor koji vodi osobu u zločin. Neki od ovih pokretača
uključuju upotrebu droga, alkohol, povrede mozga i mentalne bolesti. Ipak, ovi
pokretači mogu dovesti do nasilja samo ako sklonost ka nasilju postoji kod nasilnih
pojedinaca.

Postoje ljudi koji koriste drogu, alkohol ili imaju mentalne bolesti i povrede mozga, a
ipak nisu umešani u dela nasilja.

Naše društvo postaje iz dana u dan nasilnije i opasnije zbog medija. Zastrašujući je
svet za našu decu. Svaki treći ili četvrti tinejdžer zna nekoga ko je upucan. Mediji su
jedan od najopasnijih izvora nasilja u našem društvu.

Mediji su jedan od glavnih izvora nasilja u našem društvu. Filmovi video igara nove
ere i TV programi imaju različitu vrstu nasilja. Mnoge video igre su pune nasilja i
deca oko sedam ili više godina vole da igraju te vrste igara. Mnogi tinejdžeri
pokušavaju da iznesu svoje snove na isti način kao njihov omiljeni heroj u igri ili
filmu. Prodajom i prikazivanjem ovih igara i filmova, naglasio bih da propagiramo
produkciju nasilne dece, koja naše društvo čine nasilnijim u budućnosti

2
1 NASILJE

Nasilje, označava odnos između dve strane u kome jedna strana upotrebom ili
pretnjom uporabe sile utiče na drugu stranu, ono predstavlja svesnu okrutnost
usmerenu prema drugima s ciljem sticanja moći pomoću nanošenja psihičkog i/ili
fizičkog bola.

Svetska Zdravstvena Organizacija definiše nasilje kao “internacionalno korišćenje

fizičke sile ili moći, preteće ili stvarne, protiv samog sebe, druge osobe, ili protiv
grupe ili zajednice, koje rezultira u ili ima visoku verovatnoću povreda, smrti,
psihološkog povređivanja, lošeg razvitka, ili siromaštva”.

Nasilje možemo razlikovati kao nasilje usmereno ka samom sebi, nasilje između
osoba i kolektivno nasilje, dok nasilno delovanje može biti fizičko, seksualno,
psihičko ili emocijalno.

1.1 Suicidno ponašanje i samopovređivanje

Samoubistvo kao svesno i namerno uništavanje sopstvenog života podrazumeva
postojanje svesti o životu i smrti, kao i sposobnost za stvaranje odluke o
samoubistvu.1 Prvu klasifikaciju uvodi grupa autora 1970. godine, koja uključuje tri
kategorije pod nazivom suicidalna ideacija, suicidalni pokušaj i izvršen suicid. 2
Varijabla koja je po ovim autorima zauzimala centralnu ulogu u ovoj šemi jeste
suicidalna namera. Kod suicidnog ponašanja razlikujemo nedovršeni suicidi,
parasuicid i pseudosuicid.

Nedovršeni suicid po svim karakteristikama, osim po ishodu, odgovaraju grupi

izvršenih samoubistava. Osobe koje su nekim slučajem preživele karakteriše
prvenstveno dezinhibicija ponašanja. Parasuicidi su karakteristični za depresivne
osobe, kod kojih je prisutan visok stepen inhibitorne kontrole, a motivi
autodestrukcije su pored apel-fenomena, veoma izraženi, pa je i stepen ozbiljnosti

1
Doc.dr. Džamonja, I.T. Suicidno ponašanje. Arhiva sajta Pedagoškog društva Srbije - 2002. - 2015.
Preuzeto 30.12.2020. sa https://starisajt.pedagog.rs/
2
Brown, G. K., Jeglic, E., Henriques, G. R., & Beck, A. T. (2006). Cognitive therapy, cognition, and
suicidal behavior. Cognition and Suicide: Theory, Research, and Therapy, 38(4), 369-374.

3
pokušaja samoubistva veći. Pseudosuicidi su karakteristični za grupu adolescenata,
nezrele i histerične strukture ličnosti, sa jasno izraženim apel-fenomenom, a nastali
su pretežno kao reakcija na aktuelni konflikt i niskog su stepena ozbiljnosti.3

Joinera (2005) u fokus postavlja pitanje šta je to što dovodi do letalnog suicidalnog
ponašanja. Ova teorija suicida se ne bavi faktorima rizika ili unutrašnjim
mehanizmima koji dovode do pojave suicidalnih ponašanja, već se fokusira na to šta
dovodi do toga da osoba donese konačnu odluku.4 Joiner ističe da će se osoba
odlučiti za samoubistvo u onom momentu kada pored želje da umre, ima i kapacitet
da misao o letalnom aktu sprovede u delo.5

Marshe Linehan bavi se nastajanjem suicidalnog ponašanja i razvija najznačajniju

naučnu analizu o uticaju emocija u okviru suicidalnog ponašanja. Po njenim
opservacijama iz kliničke prakse, hronično suicidalne osobe imaju emocionalan
odgovor na širok dijapazon događaja ili stimulusa, susreću se sa emocijama jakog
intenziteta, te s toga i reaguju burno. Imaju poteškoće da tolerišu emocionalni distres,
pa su posledično sklone pribegavanju ponašanjima čija je funkcija izbegavanje ili
uticanje na intenzivne i bolne emocije. 6 Linehan ističe da funkcija suicidalnih
ponašanja jeste da skrenu pažnju sa intenzivnih negativnih emocija i ugrožavajućeg
okruženja u kojoj osoba živi.7

Suicidalna ideacija i samopovređivanje su najbolji prediktori izvršenog suicida.8

Istraživanja pokazuju da 33.4% osoba koje izveštavaju o prisustvu suicidalne

3
Doc.dr. Džamonja, I.T. Suicidno ponašanje. Arhiva sajta Pedagoškog društva Srbije - 2002. - 2015.
Preuzeto 30.12.2020. sa https://starisajt.pedagog.rs/
4
Joiner, T. E., Van Orden, K. A., & Merrill, K. A. (2005). Interpersonal-psychological precursors to
suicidal behavior: a theory of attempted and completed suicide. Current Psychiatry Reviews, 1(2),
187-196.
5
McKeon, R. T. (2009). Advances in psychotherapy-evidence-based practice. Suicidal behavior.
Ashland, OH, US: Hogrefe & Huber Publishers.
6
McKeon, R. T. (2009). Advances in psychotherapy-evidence-based practice. Suicidal behavior.
Ashland, OH, US: Hogrefe & Huber Publishers.
7
Stanley, I. H., Hom, M. A., Rogers, M. L., Hagan, C. R., & Joiner Jr, T. E. (2016). Understanding suicide
among older adults: a review of psychological and sociological theories of suicide. Aging and Mental
Health, 20(2), 113-122.
8
Moran, P., Coffey, C., Romaniuk, H., Olsson, C., Borschmann, R., Carlin, J. B., & Patton, G. C. (2012).
The natural history of self-harm from adolescence to young adulthood: a population-based cohort
study. Lancet, 379, 236-243.

4
ideacije zapravo i prave suicidalne planove nakon određenog vremena, a da 33.9%
osoba koje imaju plan izvrše samubistvo.9

Samopovređujuća ponašanja odlikuje široka lepeza različitih manifestacija. U

uzorku osoba koje su u tretmanu zbog navedenih ponašanja, najčešći metod
samopovređivanja je zasecanje oštrim predmetima. Udaranje i paljenje je takođe čest
metod samopovređivanja. Ipak, u najvećoj studiji koja se ticala osoba koje nisu
uključene u tretman samopovređujućih ponašanja grebanje je bio najčešci metod
nanošenja povreda samom sebi. Delovi tela koji su bivali najčešće povređivani su
ruke, šake, zglobovi, butine i stomak. Bitno za istaći je da većina osoba koje se
samopovređuju koriste više od jedne metode.10

1.2 Nasilje između osoba

Nasilje između osoba se može podeliti porodično i nasilje između intimnih partnera –
to je nasilje uglavnom između članova porodice, obično, ali ne isključivo, se dešava
u kući.

Nasilje u zajednici nasilje između osoba koje su nepovezane i koje mogu, a ne

moraju da se poznaju, generalno se dešavaju izvan kuće. Prva grupa uključuje forme
nasilja kao što su zlostavljanje dece, nasilje između intimnih partnera i zlostavljanje
starijih osoba. Druga grupa uključuje vršnjačko nasilje, nasumičnie činove nasilja,
silovanje i seksualni napad od starane nepoznatih osoba, i nasilje u institucijama.

1.2.1 Porodično nasilje

Porodično nasilje se može definisati kao svaka primena nasilja ili pretnje da će
napasti, čime se ugrožava telesni integritet ili duševno stanje člana porodice, tj
ponašanje kojim član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili
spokojstvo drugog ili drugih članova porodice.

Porodično nasilje se odvija kroz različite vidove psihičkog, fizičkog, seksualnog i

materijalno-ekonomskog zlostavljanja. Iako precizni podaci o obimu nasilja u

9
Nock, M. K., Green, J. G., & Hwang I. (2013). Prevalence, correlates, and treatment of lifetime
suicidal behavior among adolescents: Results from the national comorbidity survey replication
adolescent supplement. JAMA Psychiatry, 70(3), 300-310.
10
Whitloch, J., Lader, W., & Conterio, M. (2007). The internet and self‐injury: What psychotherapists
should know. Journal of Clinical Psychology, 63, 1135-1143.

5
porodici nedostaju, budući da se većina nasilnih činova odvija unutar četiri zida i
najčešće ostaje prećutkivana, mnogobrojna istraživanja pokazuju da je nasilje u
porodici veoma rasprostranjeno, da ima ozbiljne posledice kao i da su njegove žrtve
daleko češće žene i deca nego odrasli muškarci.11

Nasilje u porodici ima tri osnovne faze: podizanje tenzije, akutno zlostavljanje i
ponovo uspostavljanje veze. Tokom “prve faze” nasilnik akumulira bes koji može
biti uzrokovan osećanjem nezadovoljstva zbog njegovog viđenja situacije u kući, dok
tokom fazes akutnog zlostavljanja, bes nasilnika se kulminira kroz otvoreno
maltretiranje, fizičke nasrtaje, uništavanje stvari slično. Konačno, u poslednjoj fazi
ciklusa, tokom ponovnog uspostavljanja veze nasilnik po svaku cenu nastoji da
pridobije žrtvu putem emoci.alne manipulacije, često ubeđujući da je ona u velikoj
meri kriva za nasilje koje se dogodilo.12

Nasilje u porodici ostavlja brojne posledice, kako kod onih koji su mu neposredno
izloženi tako i onih koji su posmatrači, na psihičko i fizičko zdravlje.13

1.2.2 Zlostavljanje dece

Danas se nasilje nad decom posmatra kao skup nehumanih odnosa, koji se kreću od
zapostavljanja. Kao nedovoljna briga za razvojne potrebe i ličnost deteta, preko
zanemarivanja- nepostojanje ili delimično zadovoljavanje osnovnih potreba i
socijalne sigurnosti deteta, pa do zlostavljanja u smislu ugrožavanja fizičkog i
psihičkog integriteta ličnosti deteta.14

Zlostavljanje dece predstavlja svaki oblik fizičkog i/ili emocionalnog zlostavljanja,

seksualnog zlostavljanja, zanemarivanja i nemarnog postupanja ili iskorišćavanja
deteta što rezultira stvarnom ili potencijalnom opasnošću po detetovo zdravlje,
preživljavanje, razvoj ili dostojanstvo u kontekstu odnosa odgovornosti, poverenja i
moći.15

11
Nedeljković, M (2015). „Nasilje u porodici“, autorski tekst, časopis Pharmamedica. Preuzeto
29.12.2020. sa https://www.pharmamedica.rs/
12
Nedeljković, M (2015). „Nasilje u porodici“, autorski tekst, časopis Pharmamedica. Preuzeto
29.12.2020. sa https://www.pharmamedica.rs/
13
Nedeljković, M (2015). „Nasilje u porodici“, autorski tekst, časopis Pharmamedica. Preuzeto
29.12.2020. sa https://www.pharmamedica.rs/
14
Ljubojev, N., (2008), Zlostavljanje deteta unutar porodice, Norma, vol. 13, br. 1-2, str. 81-94.

6
Zlostavljanje predstavlja aktivni čin, zanemarivanje propust u pružanju adekvatne
nege i podrške detetu, a eksploatacija korišćenje deteta za postizanje koristi za
odraslu osobu, a protiv interesa deteta.16

Zlostavljanje i zanemarivanje dece se dešava svuda, u svakoj državi, u svakom

društvu i u svim društvenim grupama.

1.2.3 Vršnjačko nasilje

Vršnjačko nasilje podrazumeva neželjeno, agresivno ponašanje među decom
školskog uzrasta koje se vremenom ponavlja ili ima potencijal da se ponavlja. Ono
uključuje postupke poput pretnji, ogovaranja, fizičkih ili verbalnih napada i
namernog isključivanja nekoga iz grupe.

Kod vršnjačkog nasilja razlikujemo verbalno nasilje – izgovaranje ili pisanje

okrutnih izjava, socijalno nasilje – činjenje štete nečijoj reputaciji ili odnosima,
fizičko nasilje – povređivanje tela ili stvari osobe i “Cyber” nasilje – nasilje koje se
odvija uz korišćenje elektronske tehnologije putem društvenih mreža, SMS poruka,
četa i internet sajtova.

1.2 Kolektivno nasilje

Kolektivno nasilje se može definisati kao povredu ličnosti počinjenu od strane grupe,
gde se kao grupa definiše kolektiv od pet ili više osoba koje deluju u saglasnosti.
Ono može biti manifestno i latentno, odnosno može se ispoljiti samo kao pretnja, kao
namera da se izvede nasilni čin, te može biti jedva škodljivo, bez fizičke povrede
trajne prirode.17 Svetska zdravstvena organizacija definiše kolektivno nasilje kao „…
instrumentalnu upotrebu sile od strane ljudi koji sebe identifikuju kao pripadnike
grupe – bez obzira na to da li je ta grupa privremena ili je trajnog karaktera – protiv
druge grupe ili skupa pojedinaca, radi ostvarivanja političkih, ekonomskih ili
socijalnih ciljeva“.

15
UNICEF (2019). Zaštita male dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Modul za obuku
patronožne službe. PDF. Ređina De Dominićis, ISBN 978-86-80902-37-1
16
UNICEF (2019). Zaštita male dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Modul za obuku
patronožne službe. PDF. Ređina De Dominićis, ISBN 978-86-80902-37-1
17
De la Roche, Senechal (1996). „Collective Violence as Social Control“, Sociological Formu, Vol. 11,
No. 1, 1996: 97–128.

7
Danas se kolektivno nasilje uglavnom shvata kao oblik protesta, zahtev za pravdom.
S jedne strane, dok se neki oblici kolektivnog nasilja smatraju prihvatljivim, s
drugim oblicima nije tako. „Nasilje odozgo“, koje predstavlja nasilje koje počine
država, dominantna klasa i elita, često nije prihvatljivo, dok „nasilje odozdo“ koje
potiče od organizovanih građana, siromašnih, imigranata ili onih koji su na drugi
način deprivirani, često se vrednuje kao legitimni oblik akcije.18

Kolektivno nasilje može biti: unilateralno – počinjeno od strane jedne grupe, prema
drugoj grupi ili pojedincu; bilateralno ili multilateralno, u slučaju kada su u nasilje
uključene dve grupe ili više njih.19

Kolektivno nasilje nekad izbija na mestima koja nisu dovoljno regulisana zakonima i
propisima, gde je vladavina prava slaba, otvarajući prostor da se nasilje koristi kao
sredstvo za uspostavljanje socijalne kontrole. S druge strane, kolektivno nasilje se
može dešavati i u sistemima s razvijenim i funkcionalnim pravnim okvirom.20

2 OBLICI NASLJA

Globalizacijom i razvojom društva su se vremenom stvarali različiti oblici odnosno

vrste nasilja koje se danas manifestuju kroz svakodnevni život.

18
De la Roche, Senechal (1996). „Collective Violence as Social Control“, Sociological Formu, Vol. 11,
No. 1, 1996: 97–128.
19
De la Roche, Senechal (1996). „Collective Violence as Social Control“, Sociological Formu, Vol. 11,
No. 1, 1996: 97–128.
20
De la Roche, Senechal (1996). „Collective Violence as Social Control“, Sociological Formu, Vol. 11,
No. 1, 1996: 97–128.

8
2.1 Fizičko nasilje
Fizičko nasilje je namerno nanošenje fizičkih povreda nad nekim pomoću tupih ili
oštrih predmeta, oružija ili delovima tela. Ova vrsta nasilja je usko povezana sa
nasiljem u porodici jer je porodica uglavnom najpodložnija nasilju. 21 Da bi pokazali
svoju muškost, muškarci vrše fizičko nasilje nad ženama kako bi ih kaznili, iskazali
dominantnost, pokazali moć kontrilisan ja ili samo ih povredili jer ih to zadovoljava.

Fizičko nasilje ima za cilj da se uspostavi kontrola nad drugim licem, da se ono kazni
ili da mu se nanese fizička povreda ili bol. Fizičko nasilje se ponavalja i učestalost
napada i ozbiljnost povrede je pri svakom sledećem napadu veća.

Posledice fizičkog naselja su lako prepoznatljive i teško ih je sakriti zato što su

izražene u vidumasnica, ogrebotina, rana, ožiljaka. Žrtve nasilja ćute o onome što im
se dešava zbog straha, ljubavi prema nasilniku ili osećanjaodgovornosti prema
nekome.22

Fizičko nasilje je nešto što ostavlja velike traume, strah i posledice iza sebe, kako na
same žrtvetako i na one koji su samo svedoci toga u ovom slučaju to su deca ukoliko
se radi o nasilju u porodici. Oporavak od toga je jako težak, a ponekad i nemoguć jer
strah ostaje i kad sve ostalonestane i prođe.

2.1 Psihičko nasilje

Za razliku od fizičkog nasilja koje je lakše prepoznatljivo i vidljivo je veoma lako,
psihičko nasilje predstavlja mnogo složeniji problem za društvo i mnogo ga je teže
prepoznati. Kada se radi o ovoj vrsti nasilja svako može biti nasilnik, nema pravila.23

Psihičko nasilje podrazumeva želju za potpunom kontrolom svega. Ova vrsta nasilja
se uglavnom ispoljava uvidu ignorisanja nečijih potreba, omalovažavanja, ismevanja
i vređanja. Sve ove navedene stvari kod žrtava izazivaju povučenost, strah, kompleks
niže vrednosti i obeshrabrenost.

21
Ljubojev, N., (2008), Zlostavljanje deteta unutar porodice, Norma, vol. 13, br. 1-2, str. 81-94.
22
Popadić, D. (2009). Nasilje u školama (Psihologija). Institut za psihologiju. Srbija ISBN 978-86-
86563-61-3.
23
Popadić, D. (2009). Nasilje u školama (Psihologija). Institut za psihologiju. Srbija ISBN 978-86-
86563-61-3

9
Psihičkom nasilju doprinose i radnje koje narušavaju funkcionisanje porodice ili se
odnose na tretman drugih članova domaćinstva, kao što je nepoštovanje privatnosti,
vojničko dresiranje, prevelika roditeljska očekivanja, prisiljavanje na izbor
zanimanja, nametanje stavova i kontrola životnog stila, odbijanje da se preuzme deo
brige o domaćinstvu, itd.

Kao i fizičko tako je i psihičko nasilje prisutno u školama. Razlozi za ispoljavanje

ove vrstenasilja su dosta slični kao i kod fizičkog nasilja. Razlika je u tome što nije
lako prepoznatljivo iostavlja mnogo veće traume na kasniji život dece.24

2.3 Seksualno nasilje

Seksualno nasilje odnosno kako ga drugačije zovemo seksualno zlostavljanje
predstavlja bilokakav vid ne željenje komunikacije sa nekim da li to bilo u vidu ne
pristojnih komentara, dodirivanja bez dozvole ili prisile na sesksualne odnose van
individuine volje ili želje.25

Seksualno nasilje se ispoljava uvidu pretnji, prisile, slatkorečivosti i zlostavljači su

obično ljudi sa kojima je žrtva bliska ili ih poznaje. Ova vrsta nasilja i ako je veoma
prisutna o njoj se manje govori jer i same žrtve imaju veliki strah da pričaju o tome
smatrajući da su one same krive za svoje zlostavljanje.

2.4 Cyberbullying
Cyberbullying podrazumeva aktivnosti tehnologija koje mogu biti štetne za
pojedinca ili grupu odnosnozajednicu. Internet je slobodna i otvorena globalna mreža
kojoj skoro čitava Planeta ima pristuptj ima pristup njenom sadržaju.

Ova vrsta nasilja je prisutna 24/7, 365 dana godišnje i publika se svakim danom sve
više povećava jer je Internet svima dostupan. Nasilnik ovde takođe može bit i svako,
nema pravila.

Pod nasiljem na internetu se podrazumeva uhođenje, vređanje, lažno

predstavljanje,eksploatacija pornografije širenje laži i omalovažavanje pojedinca ili

24
Ljubojev, N., (2008), Zlostavljanje deteta unutar porodice, Norma, vol. 13, br. 1-2, str. 81-94.
25
Popadić, D. (2009). Nasilje u školama (Psihologija). Institut za psihologiju. Srbija ISBN 978-86-
86563-61-3

10
grupe. Fizičko nasilje ovde ne postoji jer je sve virtuelno. Uglavnom su svi nasilnici
anonimni ili se sakrivaju pod nekim pseudoninom.26

2.5 Ekonomsko nasilje

Ekonomsko nasilje je oblik psihičkog nasilja koje podrazumeva nejednaku
dostupnost zajedničkim sredstvima, uskraćivanje ili kontrolisanje pristupa novcu,
sprečavanje zapošljavanja, uskraćivanje prava na vlasništvo, otuđenje stvari bez
saglasnosti i druge manifestacije.

Ekonomsko nasilje može biti suptilno i teško prepoznatljivo, naročito u

tradicionalnim i patrijarhalnim sredinama u kojima je ustaljeno mišljenje o tome šta
su ženske, a šta muške uloge - da muškarac treba da zarađuje i raspolaže novcem, a
žena da brine o porodičnom životu.

Iako je ekonomsko nasilje kažnjivo u zakonodavstvu BiH i prepoznato kao forma

rodno zasnovanog nasilja, ono u javnosti nije vidljivo kao forma nasilja jer duboko
ukorijenjena patrijarhalna poimanja partnerskih odnosa često podrazumijevaju da je
muškarac taj koji u domaćinstvu kontrolira tokove novca.27

3 MEDIJSKO NASILJE

Mediji su, govoreći prvenstveno o televiziji, u svojim začecima služili za

informiranje i zabavu te su, 60-ih i 70-ih godina prošloga stoljeća, imali veoma
oskudan sadržaj. Vremenom, taj se sadržaj proširivao i danas nudi celi spektar
filmskih žanrova, serija, emisija, reality-a, crtanih i animiranih filmova.

26
Ljubojev, N., (2008), Zlostavljanje deteta unutar porodice, Norma, vol. 13, br. 1-2, str. 81-94.
27
Ekonomsko nasilje nad ženama: Kroz kontrolu novca do kontrole partnerice. Online članak,
Preuzeto 31.12.2020. sa https://diskriminacija.ba/

11
Ono što je zabrinjavajuće kod ove činjenice jest to da su mediji postali preplavljeni
eksplicitnim scenama i scenama nasilja. U vijestima, akcijskim filmovima, ali i
komedijama te crtanim i animiranim filmovima scene nasilja postale su uobičajene.
Komedije i animirani filmovi sve češće se u potpunosti temelje na nasilju, a nasilje je
postalo toliko prisutno da se, čak i u vestima, emitiraju snimke nasilja iz stvarnog
života.28

Efekti medijskog nasilja mogu izazvati fizičku agresiju kod ljudi, posebno kada je u
pitanju omladina. Medijsko nasilje se definiše je kao prikaz fizičke akcije koja boli
ili ubija. Medijsko nasilje bi moglo podstaći misli koje navode čoveka da veruje da
se agresivno ponašanje može postići u određenim situacijama i da može doneti
određene koristi.

Nasilna zabava ne stiče se samo kroz televizijske emisije, već i u muzičkim

tekstovima i video zapisima, reklamama, video igrama i filmovima. Većina ljudi se
bavi nasilnim filmovima, posebno odrasli.29

Ljude privlači nasilna zabava iz nekoliko razloga: prvo, nasilna zabava može
zanimati neke pojedince, ljudi mogu doživeti uživanje gledajući nasilne događaje,
likove i teme koji se pojavljuju u nasilnom kontekstu, i treće, nasilni mediji mogu
sadržati teme u kojima publika može uživati.

3.1 Nasilje u video igrama

Pojava video igara pokrenula je nova pitanja o potencijalnom uticaju medijskog
nasilja, jer je igrač video igara aktivan učesnik, a ne samo gledalac. Devedeset i
sedam 30posto adolescenata uzrasta od 12 do 17 godina igra video igrice na računaru,
na konzolama poput Wii-a, Plaistation-a i Xbox-a ili na prenosnim uređajima kao što
su Gamebois, pametni telefoni i tableti. Istraživanje istraživačkog centra Pev iz 2008.

28
Hapkiewicz, G. Walter, Roden, H. Aubry (1971.) The Effect of Aggressive Cartoons on Children's
Interpersonal Play, Child Development, 1583-1585.
29
Kirsh, Steven J. (2006) Children, adolescents and media violence: a critical look at the research.
Thousand Oaks, London, New Delhi: SAGE Publications
30
Hapkiewicz, G. Walter, Roden, H. Aubry (1971.) The Effect of Aggressive Cartoons on Children's
Interpersonal Play, Child Development, 1583-1585.

12
godine pokazalo je da je polovina svih tinejdžera prijavila igranje video igre „juče“, a
oni koji su igrali svaki dan to su obično radili sat vremena ili više.31

Mnoge najpopularnije video igre, poput „Call of Duti“ i „Grand Theft Auto“, su
nasilne; međutim, kako je tehnologija video igara relativno nova, manje je
empirijskih studija nasilja u video igrama od drugih oblika medijskog nasilja. Ipak,
nekoliko meta-analitičkih pregleda prijavilo je negativne efekte izloženosti nasilju u
video igrama.32

3.2 Nasilje u muzici

Muzika, kao popularan način komunikacije u svetu, može pobuditi emocije,
istovremeno, slike nasilja mogu biti pojačane muzikom i emocijama, jer emocije
mogu poboljšati sećanja, sećanja se mogu indoktrinirati čestim ponavljanjem, a
ponavljanje može podsetiti ljude u njihovim sećanjima. Nasilna sećanja sa nizom
negativnih emocija mogu se naglasiti upornim ponavljanjem muzike.33

Kako je većina muzičke publike tinejdžerska, na njih muzika najviše utiče.

3.3 TV i filmsko nasilje

Kao najpriznatiji medijski sistem, TV i film šire poruke publici što je više moguće, a
raznovrsni stvaraoca TV programa čine TV program krvavijim i nasilnijim zbog više
koristi. To može prouzrokovati da milioni ljudi primaju ove nasilne poruke direktno
ili indirektno. Primera radi, kod televizije, svaka osoba prosečno provede 23 sata
gledajući televiziju, što znači da će prosečan gledalac na TV gledati oko 6.700 akata
nasilja godišnje.

Odrasla osoba može presuditi da filtrira nasilne poruke i donese odluku da li će ih
primiti ili ne, međutim deca i tinejdžeri oponašaju nasilne akcije odraslih.34 Neka

31
Anderson, C. A., & Dill, K. E. (2000). Video games and aggressive thoughts, feelings, and behavior in
the laboratory and in life. Journal of Personality and Social Psychology, Vol. 78, No. 4.
32
Anderson, C.A., Ihori, Nobuko, Bushman, B.J., Rothstein, H.R., Shibuya, A., Swing, E.L., Sakamoto,
A., & Saleem, M. (2010). Violent Video Game Effects on Aggression, Empathy, and Prosocial Behavior
in Eastern and Western Countries: A Meta-Analytic Review. Psychological Bulletin, Vo. 126, No. 2.
33
Anderson, C. A., Carnagey, N. L. & Eubanks, J. (2003). Exposure to violent media: The effects of
songs with violent lyrics on aggressive thoughts and feelings. Journal of Personality and Social
Psychology, Vol. 84, No. 5.
34
Kirsh, Steven J. (2006) Children, adolescents and media violence: a critical look at the research.
Thousand Oaks, London, New Delhi: SAGE Publications

13
istraživanja su našla da prosečno dete koje gleda dva sata crtanih filmova dnevno
može da vidi skoro 10.000 nasilnih incidenata svake godine, a da je procenjeno da
najmanje 500 takvih incidenata predstavlja visok rizik za učenje i imitiranje agresije i
desenzibilizacija na nasilje.

Ne samo u crtanim filmovima, već iu drugim medijima, poput filmova ili TV vesti,
sve je više medijskog nasilja. Huston (1992) navodi da osamnaestogodišnje dete vidi
na televiziji oko 200 000 akata nasilja, uključujući 40 000 ubistava. Može se desiti da
deca koja vide nasilje u medijima imaju veće šanse da pokažu nasilno i agresivno
ponašanje kasnije u životu od dece koja nisu videla.35

ZAKLJUČAK

35
Kirsh, Steven J. (2006) Children, adolescents and media violence: a critical look at the research.
Thousand Oaks, London, New Delhi: SAGE Publications

14
LITERATURA

1. Anderson, C. A., & Dill, K. E. (2000). Video games and aggressive thoughts, feelings,
and behavior in the laboratory and in life. Journal of Personality and Social
Psychology, Vol. 78, No. 4.

15
2. Anderson, C.A., Ihori, Nobuko, Bushman, B.J., Rothstein, H.R., Shibuya, A., Swing,
E.L., Sakamoto, A., & Saleem, M. (2010). Violent Video Game Effects on Aggression,
Empathy, and Prosocial Behavior in Eastern and Western Countries: A Meta-
Analytic Review. Psychological Bulletin, Vo. 126, No. 2.
3. Anderson, C. A., Carnagey, N. L. & Eubanks, J. (2003). Exposure to violent media:
The effects of songs with violent lyrics on aggressive thoughts and feelings. Journal
of Personality and Social Psychology, Vol. 84, No. 5.
4. Brown, G. K., Jeglic, E., Henriques, G. R., & Beck, A. T. (2006). Cognitive therapy,
cognition, and suicidal behavior. Cognition and Suicide: Theory, Research, and
Therapy, 38(4), 369-374.
5. Doc.dr. Džamonja, I.T. Suicidno ponašanje. Arhiva sajta Pedagoškog društva Srbije -
2002. - 2015. Preuzeto 30.12.2020. sa https://starisajt.pedagog.rs/
6. De la Roche, Senechal (1996). „Collective Violence as Social Control“, Sociological
Formu, Vol. 11, No. 1, 1996: 97–128.
7. Ekonomsko nasilje nad ženama: Kroz kontrolu novca do kontrole partnerice. Online
članak, Preuzeto 31.12.2020. sa https://diskriminacija.ba/
8. Hapkiewicz, G. Walter, Roden, H. Aubry (1971.) The Effect of Aggressive Cartoons
on Children's Interpersonal Play, Child Development, 1583-1585.
9. Hapkiewicz, G. Walter, Roden, H. Aubry (1971.) The Effect of Aggressive Cartoons
on Children's Interpersonal Play, Child Development, 1583-1585.
10. Joiner, T. E., Van Orden, K. A., & Merrill, K. A. (2005). Interpersonal-psychological
precursors to suicidal behavior: a theory of attempted and completed suicide.
Current Psychiatry Reviews, 1(2), 187-196.
11. Kirsh, Steven J. (2006) Children, adolescents and media violence: a critical look at
the research. Thousand Oaks, London, New Delhi: SAGE Publication
12. Ljubojev, N., (2008), Zlostavljanje deteta unutar porodice, Norma, vol. 13, br. 1-2,
str. 81-94.
13. McKeon, R. T. (2009). Advances in psychotherapy-evidence-based practice. Suicidal
behavior. Ashland, OH, US: Hogrefe & Huber Publishers.
14. Moran, P., Coffey, C., Romaniuk, H., Olsson, C., Borschmann, R., Carlin, J. B., &
Patton, G. C. (2012). The natural history of self-harm from adolescence to young
adulthood: a population-based cohort study. Lancet, 379, 236-243.
15. Nock, M. K., Green, J. G., & Hwang I. (2013). Prevalence, correlates, and treatment
of lifetime suicidal behavior among adolescents: Results from the national
comorbidity survey replication adolescent supplement. JAMA Psychiatry, 70(3),
300-310.
16. Nedeljković, M (2015). „Nasilje u porodici“, autorski tekst, časopis Pharmamedica.
Preuzeto 29.12.2020. sa https://www.pharmamedica.rs/
17. Popadić, D. (2009). Nasilje u školama (Psihologija). Institut za psihologiju. Srbija
ISBN 978-86-86563-61-3.
18. Stanley, I. H., Hom, M. A., Rogers, M. L., Hagan, C. R., & Joiner Jr, T. E. (2016).
Understanding suicide among older adults: a review of psychological and
sociological theories of suicide. Aging and Mental Health, 20(2), 113-122.
19. UNICEF (2019). Zaštita male dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Modul za
obuku patronožne službe. PDF. Ređina De Dominićis, ISBN 978-86-80902-37-1

16
20. Whitloch, J., Lader, W., & Conterio, M. (2007). The internet and self‐injury: What
psychotherapists should know. Journal of Clinical Psychology, 63, 1135-1143.

17