INFOTEH-JAHORINA Vol. 13, March 2014.

Samopobudni asinhroni generator u radu na

izolovanoj mreži
Analiza stacionarnog stanja i prelaznih pojava

Miloš Ječmenica, Bogdan Brković, Zoran Lazarević

Katedra za energetske pretvarače i pogone
Elektrotehnički fakultet
Univerzitet u Beogradu, Srbija
jecmenica@etf.bg.ac.rs, brkovic@etf.bg.ac.rs, lazarevic@etf.bg.ac.rs

Sadržaj— U radu je predstavljena metoda za određivanje kritične

vrednosti kapacitivnosti pobudnog otočnog kondenzatora, i E Kriticni nagib
karakteristike
njegov uticaj na vrednosti napona i frekvencije. Na modelu kondenzatora
ekvivalentnog kola za ustaljena stanja, a sa ciljem rešavanja
navedenih problema, prikazan je princip određivanja Radna tacka
kapacitivnosti i frekvencije pomoću metode admitansi. Za generatora pri
uspešnoj samopobudi
navedeno ekvivalentno kolo, dobijen je polinom 6-og reda u
sistemu relativnih jedinica, čija realna rešenja omogućavaju
Kriva magnecenja
izračunavanje vrednosti minimalne potrebne vrednosti mašine
kapacitivnosti otočno povezanog kondenzatora. Formiran je
matematički model sistema za analizu prelaznih pojava, koji je (U-I) karakteristika
implementiran u programskom paketu Matlab. Sprovedena je kondenzatora
digitalna simulacija, prikazani su efekti priključenja pretežno
induktivnog opterećenja i kratkog spoja na krajevima Im
samopobudnog asinhronog generatora.
Slika 1. Radna tačka samopobudnog AG u režimu praznog hoda
Ključne reči – asinhroni generator; samopobuda; kritična
vrednost kapacitivnosti; ustaljeno stanje; prelazna pojava; karakteristike praznog hoda generatora i (U-I) karakteristike
kondenzatora.
I. UVOD
II. ANALIZA STACIONARNOG STANJA
Prednosti asinhronih generatora u odnosu na sihnrone se
ogledaju u povećanoj robusnosti, manjoj ceni, odsustvu A. Teorijska osnova
potrebe za jednosmernim izvorom napajanja ili stalnim Za proces samopobuđivanja neophodno je da postoji
magnetima, jednostavnosti održavanja, jednostavnosti zaštite zaostali fluks u rotoru mašine, ili da kondenzator bude
od preopterećenja i kratkih spojeva itd. Ove odlike ih čine napunjen pre samog procesa [1]. Kako bi uslov
veoma atraktivnim za primenu u distribuiranim izvorima samopobuđivanja bio ispunjen, nagib (U-I) karakteristike
energije (male i mikro hidroelektrane, vetroelektrane itd). kondenzatora mora biti manji od nagiba karakteristike praznog
Glavni nedostaci asinhrone mašine koja radi u generatorskom hoda generatora. Iz tog razloga, rad asinhronog generatora u
režimu jesu loša regulacija napona usled promenljive brzine režimu samopobude je moguć jedino ukoliko je magnetsko
obrtanja i/ili promenljivog opterećenja, kao i stalna potreba za kolo zasićeno, što je prikazano na Sl. 1.
reaktivnom energijom, koju nije u stanju sama da proizvodi.
Potreba za reaktivnom energijom ne predstavlja problem Za analizu stacionarnih stanja, prikazan je primer
ukoliko je generator priključen na distributivnu mrežu. samopobudnog asihronog generatora sa pretežno induktivnim
Međutim, za rad asinhronog generatora u izolovanoj mreži opterećenjem, pri čemu je zanemaren uticaj voda između
neophodno je obezbediti poseban izvor reaktivne energije, generatora i opterećenja. Na Sl. 2 je prikazana ekvivalentna
najčešće u vidu kondenzatorskih baterija, koje zahvaljujući
jXs jXr
zaostalom magnetizmu u električnoj mašini, uspostavljaju Iopt A Rs/F Is C
obrtno magnetno polje [1]. U cilju rešavanja problema
Ic Im Ir
regulacije napona na krajevima generatora, u literaturi su jXopt
predložena različita rešenja [2] – [4]. -jXc/F2 jXm
Ropt/F Rr /(F-n)
Sam proces samopobuđivanja je sličan kao kod
jednosmernih generatora, s tim što se potrebna reaktivna snaga
dobija iz kondenzatora povezanog otočno sa statorskim B D
krajevima generatora [5]. Na Sl. 1 prikazana je karakteristika
praznog hoda samopobudnog asinhronog generatora. Radna Slika 2. Ekvivalentno kolo samopobudnog AG za pretežno induktivno
opterećenje
tačka mašine u praznom hodu se (približno) dobija iz preseka

- 270 -
šema samopobudnog asinhronog generatora sa pretežno
A C
induktivnim opterećenjem, koja uvažava varijaciju parametara
sa promenom frekvencije. Nezavisno od korišćene metode za
rešavanje ustaljenih i prelaznih stanja asinhronog generatora,
polazna tačka u rešavanju je izjednačavanje aktivnih i
reaktivnih snaga generatora i opterećenja [1], [4], [6]: Yopt V1 Yc Yad

Re{gen + opt + pob. kond } = 0;

(1)
Im{gen + opt + pob. kond } = 0. B D
TABELA I. PARAMETRI EKVIVALENTNOG KOLA Slika 3. Ekvivalentno kolo AG za primenu metode admitansi
Oznaka Naziv
sa statorskim krajevima generatora. U ovakvom slučaju,
Rs Aktivna otpornost statora najpogodnije je primeniti metodu admitansi. Kao što je već
Rr Aktivna otpornost rotora naglašeno, za primenu ove metode neophodno je usvojiti
vrednost brzine obrtanja ( n ) i reaktanse magnećenja
Xs Reaktansa rasipanja statora
generatora ( X m ) . Kako bi se odredila minimalna vrednost
Xr Reaktansa rasipanja rotora
Reaktansa magnećenja u funkciji
kapacitivnosti potrebna za samopobudu, treba usvojiti
X m = f ( Im ) nezasićenu vrednost reaktanse magnećenja. Rešavanjem
struje magnećenja
Ropt Aktivna otpornost opterećenja
sistema jednačina za usvojene vrednosti ove dve promenljive,
dobijaju se odgovarajuće vrednosti X c i F . U sistemu
X opt Reaktansa opterećenja (ind)
jednačina, vrednosti ove dve nepoznate se odvojeno dobijaju,
Xc Reaktansa pobudnog kondenzatora što u velikoj meri olakšava rešavanje sistema. Na osnovu
n
ekvivalentnog kola sa Sl. 2, izvedeno je zamensko
Brzina obrtanja rotora
ekvivalentno kolo prikazano na Sl. 3. Metoda admitansi
F Frekvencija detaljno je opisana u [6], [7]. Ovde će biti objašnjenja samo u
najkraćim crtama, onoliko koliko je neophodno za njeno
Definicija pojedinih parametara ekvivalentnog kola razumevanje.
prikazanog na Sl. 2 data je u tabeli I. Nepoznate veličine su Ekvivalentna admitansa između čvorova A i D data je
X c , X m , n i F , gde su n i F date u relativnim jedinicama. izrazom:
Kako bi sistem jednačina bio rešiv, potrebno je usvojiti
vrednosti za dve od ove četiri veličine. Za rešavanje problema Rad X ad
nepoznatih parametara ekvivalentnog kola pretežno se koriste Yad = 2 2
−j 2 2
, (2)
Rad + X ad Rad + X ad
dve metode [1], [6]:
• metoda impedansi (loop impedance model), i gde su:
• metoda admitansi (nodal admittance model).
Rs
Neki autori predlažu alternativne metode za analizu Rad = + Rcd , i
stacionarnih režima [1], ali su ove dve metode našle najveću F (3)
primenu u praksi. X ad = X s + X cd .
Metoda impedansi se primenjuje kada su poznate X c i n,
Admitanse opterećenja i kondenzatora:
a potrebno je odrediti X m i F , Izjednačavajući ukupnu
impedansu kola, odnosno njen realni i imaginarni deo, sa
FRopt F 2 X opt
nulom, dobijaju se dve jednačine sa dve nepoznate: Yopt = −j ,i
2
frekvencijom i reaktansom magnećenja. Ropt + F 2 X opt
2 2
Ropt + F 2 X opt
2
(4)
Metoda admitansi primenjuje se kada su poznate X m i n, F2
Yc = j .
a potrebno je odrediti X c i F . Izjednačavajući ukupnu Xc
admitansu kola, odnosno njen realni i imaginarni deo, sa
nulom, dobijaju se dve jednačine sa dve nepoznate: Uslov koji treba da bude ispunjen pri ostvarenoj
frekvencijom i reaktansom kondenzatora. samopobudi asinhronog generatora dat je izrazom (5). Kako je
vrednost napona različita od nule, sledi da ekvivalentna
B. Metoda admitansi admitansa kola mora biti jednaka nuli, kako bi bio zadovoljen
U konkretnom slučaju, cilj je odrediti kritične (minimalne) uslov samopobude [5], [6], [7].
vrednosti kapacitivnosti kondenzatora ( Cmin ) vezanog otočno

- 271 -
 V1 ⋅ Yt = 0 ⇒ (Y ad )
+ Yopt + Yc = Yt = 0. (5) Pored toga, ova vrednost zavisna je i od svih parametara
mašine, koji u realnom slučaju nisu konstantni. Ovo je
potrebno imati u vidu, naročito kod mašina sa dubokim
Razdvajanjem realnog i imaginarnog dela, dobijaju se dva žlebovima i dvostrukim kavezom, kod kojih postoje značajne
uslova: varijacije otpornosti i reaktanse rotora sa klizanjem [8].
C. Rezultati analize stacionarnih režima
Re {Yt = f ( X c , F )} = 0, i
(6) Analiza je sprovedena za trofaznu četvoropolnu asinhronu
Im {Yt = f ( X c , F )} = 0. mašinu, sprege namotaja u zvezdu, 50 Hz, 380 V, 5.4 A, 2
kW, sa sledećim vrednostima parametara (r.j): R1 = 0.0982,
Iz uslova (6) i relacija (2) – (4) sledi sistem jednačina za R2 = 0.0621, X1 = 0.112, X 2 = 0.0952, X m( nez ) = 2.58.
određivanje nepoznatih parametara X c i F : Pretpostavljeno je da je brzina obrtanja generatora u svim
režimima rada konstantna i jednaka sinhronoj ( n = 1 r.j) .
Rad FRopt
2 2
+ 2
= 0, i Minimalne vrednosti kapacitivnosti za različite vrednosti i
Rad + X ad Ropt + F 2 X opt
2
karaktere opterećenja date su na Sl. 4. Može se uočiti da su
(7) zahtevi za reaktivnom energijom najveći kada je opterećenje
F2 F 2 X opt X
− 2 − 2 ad 2 = 0. pretežno induktivno.
X c Ropt + F 2 X opt
2
Rad + X ad
Na Sl. 5 i 6 prikazani su, respektivno, efektivna vrednost i
učestanost napona na krajevima generatora u funkciji
Prva jednačina iz sistema (7) nezavisna je od vrednosti opterećenja, za nekoliko različitih vrednosti kapacitivnosti
reaktanse kondenzatora, tj. u njoj figuriše samo relativna kondenzatora. Sa naponskog dijagrama jasno se vidi da se sa
vrednost učestanosti F . Daljim razvojem ove jednačine povećanjem kapacitivnosti povećava opseg stabilnih radnih
dobija se polinom šestog reda: tačaka generatora, tj. samopobuda je moguća pri većim
vrednostima opterećenja. Na Sl. 6, isprekidanom linijom
p6 F 6 + p5 F 5 + p4 F 4 + p3 F 3 + p2 F 2 + p1 F + p0 = 0 (8) prikazane su radne tačke u kojima rad generatora nije moguć.

pri čemu su koeficijenti polinoma:

( )
p0 , p1 , p2 ... p6 = f n, X m , Ropt , X opt , Rs , Rr X s , X r . 250
cosφ=0.8 (ind)
cosφ=1
200 cosφ=0.8 (cap)
Numeričkim rešavanjem jednačine (8) dobija se šest
rešenja (šest korena polinoma). Jedino realna rešenja treba
Cmin [μF]

150
uzimati u obzir. Kako je od interesa da vrednost učestanosti
bude što veća, tj. što bliža nominalnoj učestanosti, usvaja se 100

najveći (po algebarskoj vrednosti) realan koren polinoma:

50

Fmax = max { Fi , i ≤ 6} . 0
0 1 2 3 4 5 6 7 8
Zopt [r.j]
Prednost admitansne metode se ogleda u tome što se Slika 4. Zavisnost kritične vrednosti kapacitivnosti samopobudnog
vrednost frekvencije određuje nezavisno od reaktanse kondenzatora od opterećenja
kondenzatora. Nakon određivanja Fmax , kritična vrednost
kapacitivnosti Cmin određuje se sasvim jednostavno, pomoću
izraza [6]: 1.5

1 ⎧⎪ Fmax 2
X opt X ⎫⎪
Cmin = ⎨ 2 + 2 ad 2 ⎬, (9) 1
2π fb Z b Fmax
2 2 2
⎪⎩ Ropt + Fmax X opt Rad + X ad ⎪⎭
U [r.j]

C=100 μF
gde su f b i Z b bazne vrednosti učestanosti i impedanse, 0.5
C=120 μF
respektivno. Vrednost Cmin je minimalna vrednost C=150 μF
C=200 μF
kapacitivnosti koja, uz zadatu brzinu i opterećenje, obezbeđuje 0
0 1 2 3 4 5 6 7 8
stabilan rad generatora u ustaljenom stanju. Vrednost Cmin Zopt [r.j]
zavisna je od opterećenja i brzine obrtanja generatora, zbog Slika 5. Zavisnost napona na krajevima generatora od opterećenja, za
čega je nju potrebno izračunavati za svaki konkretan slučaj. različite vrednosti kapacitivnosti kondenzatora

- 272 -
 rs rr r
1
• iabc , iabc , iopt - vektori struja statora, rotora i
C=100 μF
C=120 μF
opterećenja, respektivno;
0.98
C=150 μF rs r
0.96 C=200 μF • uabc = uc - vektor napona na krajevima statora, jednak
vektoru napona kondenzatora;
F [r.j]

0.94

0.92
• ⎣⎡ Rs ⎦⎤, [ Rr ] - matrice optornosti statora i rotora
(dijagonalne matrice);
0.9

0.88
• ⎣⎡ X s ⎦⎤, [ X r ] , ⎣⎡ X sr ⎦⎤ - matrice reaktansi statora, rotora i
0 1 2 3 4
Zopt [r.j]
5 6 7 8 međusobnih reaktansi statora i rotora, respektivno;
Slika 6. Zavisnost frekvencije od opterećenja, za različite vrednosti • ⎡⎣ Ropt ⎤⎦ , ⎡⎣ X opt ⎤⎦ - matrice otpornosti i reaktansi
kapacitivnosti kondenzatora
opterećenja (dijagonalne matrice);
III. ANALIZA PRELAZNIH POJAVA • X c - reaktansa kondenzatora;
Većina autora koji se bave tematikom samopobudnih
asinhronih generatora zadržava se na analizi ustaljenog stanja. • ωs , ω - respektivno, sinhrona ugaona brzina i ugaona
Manji broj njih proširuje svoju analizu i na prelazne pojave [8] brzina obrtanja rotora.
– [11]. Premda je ispitivanje stacionarnih režima, uslovno
rečeno, značajnije, jer pruža podatke o eksploatacionim B. Rezultati simulacije i diskusija
karakteristikama generatora, za analizu stabilnosti rada pri Analiza je izvršena za fiksnu vrednost kapacitivnosti
naglom opterećivanju ili rasterećivanju, kratkim spojevima, kondenzatora, koja odgovara opterećenju Zopt = (0.8 + j0.6) r.j.
nesimetrijama itd, neophodno je sprovesti odgovarajuću
Za poznate vrednosti parametara, zadato opterećenje i brzinu,
tranzijentnu analizu. U ovom radu biće izložen dinamički
primenom relacija (8) i (9), dobijaju se sledeće vrednosti
model samopobudnog asinhronog generatora i izvedena
frekvencije i kapacitivnosti:
softverska simulacija prelaznih pojava.
A. Dinamički model generatora F = 0.9474 r.j, Cmin = 100.14 μ F.
U [8] je predložen d-q model generatora, koji omogućava
analizu samo u praznom hodu. Model koji je u ovom radu Sistem jednačina (10) implementiran je u programskom
implementiran dat je setom jednačina (10) i proširen paketu Matlab. Kako bi se efekat zasićenja uvažio na
uključenjem opterećenja rezistivno-induktivnog karaktera. adekvatan način, potrebno je u svakom koraku numeričke
integracije izračunati trenutnu vrednost struje magnećenja,
rs prema sledećem izrazu [8]:
diabc −1 ⎛ r s ⎛ d ⎡ X sr ⎤ ⎞ r s ⎞
= ωs ⎣⎡ X s ⎦⎤ ⎜ uabc − ⎜ ⎣⎡ Rs ⎦⎤ + ω ⎣ ⎦ ⎟ iabc ⎟;
dt ⎜ ⎜ dt ⎟⎠ ⎟
⎝ ⎝ ⎠
( )
2
( id + iD )
2
im = + iq + iQ . (11)
rr ⎛ d ⎡ X sr ⎤ ⎞ r r
T
diabc
= −ωs [ X r ] ⎜ [ Rr ] + ω ⎣ ⎦ ⎟ iabc
−1
;
dt ⎜ dt ⎟ (10) Na osnovu izračunate vrednosti struje magnećenja,
⎝ ⎠
r određuje se odgovarajuća vrednost reaktanse magnećenja
rs r
duc
dt
(
= −ωs X c iabc + iopt ; ) X m ( im ) , prema relaciji (12):
r
diopt
( )
−1 r r
= ωs ⎡⎣ X opt ⎤⎦ uc − ⎡⎣ Ropt ⎤⎦ iopt . ⎧ 2.58
dt im < 0.239
⎪1 + 0.141 ⋅ i ,
⎪ m
Prikazani model je zapisan u formi koja je pogodna za ⎪ 2.884
softversku implementaciju. U prikazanim jednačinama ⎪ , 0.239 ≤ im < 0.399
primetno je odsustvo Njutnove diferencijalne jednačine ⎪1 + 0.650 ⋅ im
kretanja. Razlog je u tome što je usvojeno da je brzina ⎪ 3.41
⎪ , 0.399 ≤ im < 0.678
konstantna i jednaka sinhronoj u svim radnim režimima. Za X m = ⎨1 + 1.219 ⋅ im (12)
precizniju analizu, bilo bi neophodno uvažiti ograničenja ⎪ 4.85
regulatora i realne varijacije brzine u tranzijentnim režimima. ⎪ , 0.678 ≤ im < 1.037
⎪1 + 2.356 ⋅ im
Sve veličine date su u relativnim jedinicama. Vrednosti ⎪
reaktansi izračunate su za nominalnu učestanost, i odgovaraju ⎪ 7.45
, 1.037 ≤ im < 450
vrednostima parametara iz tabele I. ⎪1 + 4.139 ⋅ im
⎪
Oznake u jednačinama (10) imaju sledeće značenje: ⎩ 0 , im > 450

- 273 -
 U [6] je reaktansa magnećenja predstavljena u funkciji
napona (ems). Takva predstava nije pogodna za analizu
prelaznih pojava, jer je elektromotorna sila zavisna od
učestanosti, koja nije konstantna, s obzirom na to da je
generator priključen na izolovanu mrežu. Iz tog razloga,
reaktansa magnećenja će biti predstavljena u funkciji struje
magnećenja. Opisani postupak se u svakom koraku integracije
ponavlja sve dok ne bude zadovoljen uslov:
X m(i +1) − X m(i )
< ε,
X m(i +1)
gde je ε neki unapred zadat pozitivan realni broj.
Simulirana su dva karakteristična tranzijentna režima:
1) Samopobuđivanje u praznom hodu i naglo
opterećivanje generatora: Generator se pobuđuje u praznom
hodu. Nakon dostizanja ustaljenog stanja, u trenutku t = 0.5 s,
na krajeve generatora se trenutno priključuje pretežno
induktivno opterećenje (Zopt = 0.8 + j0.6 r.j). Dijagrami
napona i struje generatora, struje opterećenja i reaktanse
magnećenja dati su na Sl. 7.
2) Prolazni kratak spoj iz opterećenog režima: Generator
je pobuđen i radi sa opterećenjem (Zopt) iz prethodnog slučaja.
Na krajevima generatora javlja se trofazni kratak spoj, u
trajanju od 0.2 s, posle čega se generator vraća pod
opterećenje. Dijagrami napona i struje generatora, struje
opterećenja i reaktanse magnećenja dati su na Sl. 8.
Na obe slike se može uočiti da generator relativno brzo
dostiže nominalnu vrednost napona ( t ≈ 100 ms ) kada se
samopobuđivanje vrši u neopterećenom stanju. Nakon
priključenja opterećenja, potrebno je gotovo 2 s kako bi se
dostiglo novo stacionarno stanje. Očigledno je da je trajanje
prelaznih procesa raste sa povećanjem opterećenja.
Sa povećanjem opterećenja smanjuje se efektivna vrednost
napona, što je u skladu sa rezultatima dobijenim iz analiza
stacionarnog stanja. Osim toga, dolazi i do smanjenja struje
statora mašine. Vrednost reaktanse magnećenja približava se
(
nezasićenoj vrednosti X m( nez ) = 2.58 r.j . )
Dijagrami na Sl. 8 pokazuju da će samopobudni asinhroni
generator ostati u stabilnom radu ukoliko na njegovim
krajevima dođe do pojave privremenog trofaznog kratkog
spoja. Treba napomenuti da u ovom slučaju iopt ne predstavlja
struju opterećenja, već zbir struje kondenzatora i struje
generatora (kratak spoj se modeluje naglim smanjenjem
impedanse opterećenja na nulu).
IV. ZAKLJUČAK
Predstavljena je metoda admitansi za analizu stacionarnih
režima samopobudnog asinhronog generatora. Primenom ove
metode određena je minimalna potrebna kapacitivnost
kondenzatora pri različitim opterećenjima. Pored toga,
proračunata je i grafički prikazana zavisnost napona i
učestanosti od opterećenja i kapacitivnosti kondenzatora.
Izveden je model za analizu prelaznih pojava i izvršena je
računarska simulacija. Vremenske konstante kola su znatno
kraće kada je generatora u praznom hodu, u odnosu na slučaj
kada je opterećen. Zbog toga se, po pravilu, samopobudni
asinhroni generatori puštaju u rad u praznom hodu, kako bi se
što brže dostigla nominalna vrednost napona. Analiza
trofaznog kratkog spoja pokazala je da samopobudni asinhroni
generatori mogu ostati u stabilnom radu nakon bliskih kratkih
spojeva prolaznog karaktera. Ova odlika asinhronih
generatora, uz jednostavnost i manju cenu, predstavlja jednu

(a) (b)
1.5 2

1
1
0.5
uag [r.j]

i ag [r.j]

0 0

-0.5
-1
-1

-1.5 -2
0 0.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4 0 0.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4
t [sec] t [sec]

(c) (d)
1.5 3

1 2.5
0.5
2
Xm [r.j]
iopt [r.j]

0
1.5
-0.5
1
-1

-1.5 0.5
0 0.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4 0 0.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4
t [sec] t [sec]

Slika 7. Samopobuđivanje i naglo priključenje opterećenja: a) fazni napon na krajevima generatora; b) struja jedne faze statora; c) struja opterećenja; d)
promena reaktanse magnećenja sa vremenom

- 274 -
 (a) (b)
1.5 3

1 2
0.5
1
uag [r.j]

i ag [r.j]
0
0
-0.5
-1
-1

-1.5 -2
0 1 2 3 4 5 6 7 8 0 1 2 3 4 5 6 7 8
t [sec] t [sec]

(c) (d)
10 3

2.5
5

Xm [r.j]
iopt [r.j]

0
1.5

-5
1

-10 0.5
0 1 2 3 4 5 6 7 8 0 1 2 3 4 5 6 7 8
t [sec] t [sec]

Slika 8. Opterećivanje generatora praćeno prolaznim trofaznim kratkim spojem: a) fazni napon na krajevima generatora; b) struja jedne faze statora; c)
struja opterećenja; d) promena reaktanse magnećenja sa vremenom

od najvećih prednosti u odnosu na njihove glavne konkurente,
sinhrone generatore sa permanentnim magnetima. Ove
rezultate treba uzeti sa izvesnom rezervom, jer je pri kratkim
spojevima moguća demagnetizacija magnetskog kola rotora,
čime bi se izgubili uslovi za ponovno samopobuđivanje [1].
Najveći nedostaci – potreba za reaktivnom energijom i
loša kontrolabilnost napona – mogu se dobrim delom otkloniti
primenom tiristorski kontrolisanih kondenzatora i/ili
primenom dodatnog rednog kondenzatora (short-shunt ili
long-shunt veza) [3]. Ovo su svakako neke od tema kojima bi
se trebalo posvetiti u daljem radu.
ZAHVALNICA
Autori žele da se zahvale kolegi Vladimiru Miliću iz JP
EMS na pomoći prilikom izrade ovog rada.
[6] T. F. Chan, “Capacitance requirements of self-excited induction
generators”, IEEE Trans. Energy Convers., vol. 8, no. 2, pp. 304 – 311,
June 1993
[7] V. Milić, Z. Lazarević, D. Petrović, “Analiza stacionarnog stanja
samopobudnog trofaznog asinhronog generatora”, CIGRE Serbia
[8] C. Grantham, D. Sutanto, B. Mismail “Steady-state and transient
analysis of self-excited induction generators”, IEE Proceedings, vol.
136, pt.B, no. 2,pp. 61 – 68, March 1989
[9] M. H. Salama, P. G. Holmes, “Transient and steady-state load
performance of a stand-alone self-excited induction generator”, IEE
Proc. Electr. Power Appl., vol. 143, no. 1, pp. 50 – 58, January 1996
[10] C. S. Demoulias, P. S. Dokopoulos, “Transient behaviour and self-
excitation of wind-driven induction generator after its disconnection
from the power grid ”, IEEE Transactions on Energy Conversion, vol. 5,
no. 2, pp. 272 – 278, June 1990
[11] A. Nesba1, R. Ibtiouen, O. Touhami, “Dynamic performances of self-
excited induction generator feeding different static loads”, Serbian
Journal of Electrical Engineering, vol. 3, no. 1, pp. 63 – 76, June 2006

LITERATURA
[1] R. C. Bansal, “Three-phase self-excited induction generators: an
overview”, IEEE Trans. Energy Convers., vol. 20, no. 2, pp. 292–299,
June 2005
[2] C. Grantham, F. Rahman, D. Seyoum, “A self-excited induction
generator with voltage regulation for use in a remote area power
supply”, Power Electronics and Motion Control Conference, vol. 2,
August 2000. Proceedings
[3] L. Wang, J. Y. Su, “Effects of long-shunt and short-shunt connections
on voltage variations of a self-excited induction generator”, IEEE Trans.
on Energy Convers., vol. 12, no. 4, pp. 368 – 374, December 1997
[4] L. Shridhar, B. Singh, C. S. Jha, “Selection of capacitors for the self
regulated short shunt self excited induction generator”, IEEE Trans.
Energy Convers., vol. 10, no. 1, pp. 10 – 17, March 1995
[5] Л. M. Пиотровскиј, Електрички стројеви, Tehnička knjiga, Zagreb,
1967.
ABSTRACT
In this paper, a method is presented for determining the
minimum value of the shunt capacitor of a self-excited
induction generator, along with its influence on the values of
voltage and frequency. The steady-state equivalent circuit is
used for obtaining the admittance-based model. A 6th order
polynomial is derived, the real roots of which enable the
calculation of the minimum capacitance. A mathematical
model for transient analysis is presented and a digitial
simulation is carried out using Matlab. Effects of sudden load
change and three-phase short-circuit at the generator terminals
are analysed, and the results are graphically displayed.
SELF-EXCITED INDUCTION GENERATOR
OPERATING IN AN ISOLATED GRID
Miloš Ječmenica, Bogdan Brković, Zoran Lazarević

- 275 -