Судови по модалитету

На примјерима „ Јонеско је можда најпопуларнији савремени драматичар“ и „Киша је

вјероватно престала“ ријечи можда и вјероватно имају сличну функцију. Они
показују да је могуће да су субјекат и предикат о овим околностима повезани. Такве
судове којима је могућа или вјероватна веза субјекта и предиката називамо –
проблематичким судовима.
Ако погледамо судове „Све живо мора умријети“ или „Жељезо нужно тоне“, видимо
да постоји нужност између субјекта и предиката, и те судове називамо –
аподиктичким.
У судовима у којима немамо ријечи попут – можда, вјероватно, мора и нужно, те који
показују да је нешто доиста тако како се тврди, те судове називамо – асерторички
судови.

Судови по релацији

Судови по релацији се дијеле на: категоричке, хипотетичке и дисјунктивне.

Категорички судови имају формулу „SP“ и ту повезаност субјекта и објекта није
ничим условљена.
Судови у којима је однос субјекта и објекта нечим условљена називамо –
хипотетичким судовима и њихова формула је сљедећа „Ако је AB, онда је CD“.
Када се у судовима предикат повезује са једним или са другим субјектом или субјекат
са једним или другим предикатом ( „Он је луд или генијалан“ „У Истри се налази или
Дубровник или Опатија) – такве судове називамо дисјунктивним и њихова формула
гласи: „S je P1 ili P2“ ili „ S1 ili S2 je P“.

3. Односи међу судовима

Контрарни судови
Судови „Сви људи су смртни“ и „Ниједан човјек није смртан“ су различити квалитету,
а исти по квантитету. Оба су универзална, али је један афирмативан, а један
негативан.
Дакле, универзално-афирмативни и универзално-негативни суд са истим субјектом
и предикатом називамо супротним или контрарним. Оба контрарна суда не могу да
бусу истинита, али оба могу, али не морају, да буду неистинита. Бар један од два
контрарна суда увијек је неистинит, а понекад су неистинита оба.

Контрадикторни судови

Судови који имају исти субјекат и предикат, а разликују се и по квалитету и по

квантитету називамо противрјечним или контрадикторним судовима. Два
контрадикторна суда не могу оба бити неистинита или оба истинита, увијек један
мора бити истинит, а други неистинит.

Субалтернирајући или субалтернирани судови

Субалтернација је однос између два суда са истим субјектом и предикатом, који

имају исти квалитет, али се разликују по квантитету. Један од њих је универзални и
њега зове субалтернирајућим или надређеним, а један је партикуларни који зовемо
субалтернираним или подређеним.
Могу бити оба истинита или оба неистинита или да универзални буде истинит, а
партикуларни неистинит.

Супконтрарни судови

Два суда од са истим субјектом и предикатом од којих је један партикуларно-

афирмативан („Неки трговци су поштени“), а други партикуларно-негативан („Неки
трговци нису поштени“), називамо подсупротним или супконтрарним судовима.
Оба супконтрарна суда могу бити истинита, али не могу бити неистинита.
Логички квадрат

Логички квадрат је нешто што морате добро да научите и запамтите!!!!

Претходна слика детаљно приказује односе међу судовима. Самогласницима А, Е, И,

О означавају се квалитет и квантитет суда:
А – је универзално-афирмативни суд Сви С су П
Е - је универзално-негативан суд Ниједан С није П
И – је партикуларно-афирмативан Неки С су П
О – је партикуларно-негативан Неки С су П
Истиносне таблице

Поступак утврђивања истиносних вриједности утвршује се помоћу истиносних

таблица (матрица).
Битно је да се упознамо са исказним везницима или логичким константама.
1. Негација
Није, не, нису - симбол негације је ¬

Негација се симболички приказује:

P¬q
_________
1 0
1 1

2. Коњукција
Препознаје се по везнику И

Симболички се приказује:
T значи тачно (енглески true), a F значи нетачно (енглески false), у логици се користе
и вриједности 0 и 1. гдје је 0 нетачно или неистинито, а 1 тачно или истинито.
Такође, постоје и ознаке ⊤ ( читамо: те )- истинито и ⊥ (читамо: не те ) –
неистинито.

3. Дисјункција
Препознаје се по везнику ИЛИ симбол ⋁

4. Алтернација
Препознаје се по везнику ИЛИ-ИЛИ и симболу ⋀
 5. Импликација или consequentia
Препознајемо је по везнику АКО-ОНДА и приказује се симболом ⇒

6. Еквиваленција (бинарна – двострука импликација )

Препознаје се по везнику АКО И САМО АКО , приказује се симболом ⇔