Глава 4

Интеракциjа лаких наелектрисаних

честица

Задатак 30. Одредити критичне енергиjе електрона (енергиjе на коjоj су радиjациони

и jонизациони губици jеднаки) за угљеник, алуминиjум, гвожђе и олово. Посматраjући
алуминиjум, описати на коjи начин електрони са енергиjом од 1 MeV и 10 GeV губе енергиjу
пролазећи кроз оваj материjал.
Решење:
Однос радиjационих и jонизационих губитака зависи од енергиjе електрона и редног броjа
материjала кроз коjи електрон пролази:
(︀ 𝑑𝐸 )︀
𝑑𝑥 𝑟𝑎𝑑 𝑇𝑘 𝑍
(︀ 𝑑𝐸 )︀ =
𝑑𝑥 𝑗𝑜𝑛
800

Како jе за критичну енергиjу оваj однос jеднак jединици, а 𝑍𝐶 = 6, 𝑍𝐴𝑙 = 13, 𝑍𝐹 𝑒 = 26 и

𝑍𝑃 𝑏 = 82, добиjа се: 𝑇𝑘𝐶 = 133.3 MeV, 𝑇𝑘𝐴𝑙 = 61.5 MeV, 𝑇𝑘𝐹 𝑒 = 30.8 MeV и 𝑇𝑘𝑃 𝑏 = 9.8 MeV.

За алуминиjум, за електроне енергиjе 1 MeV добиjа се:

(︀ 𝑑𝐸 )︀
𝑑𝑥 𝑟𝑎𝑑 𝑇𝑘 𝑍
(︀ 𝑑𝐸 )︀ = = 0.01625
𝑑𝑥 𝑗𝑜𝑛
800

Одавде следи да електрони губе око 1.6 % на радиjациjу, док 98.4% одлази на jонизаци-
jу. Ово наравно важи за танку мету где електрони немаjу превише интеракциjа, jер се
променом енергиjе електрона мења и оваj однос.
За електроне енергиjе 10 GeV добиjа се:
(︀ 𝑑𝐸 )︀
𝑑𝑥 𝑟𝑎𝑑 𝑇𝑘 𝑍
(︀ 𝑑𝐸 )︀ = = 162.5
𝑑𝑥 𝑗𝑜𝑛
800

Одавде следи да електрони губе око 99.4 % на радиjациjу, док 0.6% одлази на jонизациjу.
17
Задатак 31.Израчунати ефективни домет у cm у алуминиjуму за електроне са енергиjама
2 MeV и 10 MeV (𝜌𝐴𝑙 = 2.7 g/cm3 ).
Решење:
Семиемпириjска формула за домет електрона у алуминиjуму jе:
𝑅(𝐴𝑙[g/cm2 ]) = 0.53𝑇 [MeV] − 0.13 𝑇 > 0.8 MeV

Директном применом jедначине добиjа се (уз 𝑅[cm] = 𝑅[g/cm ) да jе за електроне енергиjе

] 2

2 MeV домет 𝑅 = 0.344 cm , док jе за електроне енергиjе 10 MeV домет 𝑅 = 1.91 cm.
𝜌 𝐴𝑙

Задатак 32. Колики су jонизациони губици електрона са енергиjама 1 MeV, 100 MeV и
1 GeV у алуминиjуму? Користити ултрарелативистичку апроксимациjу.
Решење:
Релациjа за jонизационе губитке електрона jе:
𝛽2𝑇
(︂ )︂ [︂ )︁2 ]︂
𝑑𝑇 5 𝑍𝜌
(︁ √︀
2
)︁
2 1 (︁ √︀
− = 1.5·10 7.25 + ln 2 − 2 1 − 𝛽 2 − 1 + 𝛽 ln2 + 1 − 𝛽 + 1 − 1 − 𝛽2
𝑑𝑥 𝑗𝑜𝑛 𝐴 · 𝛽2 𝑍 (1 − 𝛽 2 ) 8

У ултрарелативистичкоj апроксимациjи 𝛽 → 1, па се претходна jедначина упрошћава и

може се записати као:
𝛽2𝑇
(︂ )︂ [︂ ]︂
𝑑𝑇 5 𝑍𝜌 1
− = 1.5 · 10 7.25 + ln 2 +
𝑑𝑥 𝑗𝑜𝑛 𝐴 · 𝛽2 𝑍 (1 − 𝛽 2 ) 8

Потребно jе користити и везу између кинетичке енергиjе и 𝛽 изведене у претходном по-

глављу:
1
𝛽 2 = 1 − (︁ )︁2
𝑇
1+ 𝑚 0 𝑐2

Убацивањем вредности
(︀ 𝑑𝑇 )︀у jедначину у ултрарелативистичкоj апроксимациjи, за(︀jонизационе
губитке се добиjа: − 𝑑𝑥 1MeV = 8.60 MeV/cm, − 𝑑𝑥 100MeV = 33.94 MeV/cm и − 𝑑𝑇
(︀ 𝑑𝑇 )︀ )︀
𝑑𝑥 1GeV =
47.14 MeV/cm.

Задатак 33. Колики су радиjациони губици енергиjе електрона од 2 MeV и 1 GeV прили-
ком проласка кроз бакар(𝜌𝐶𝑢 = 8.9 g/cm3 , 𝑍𝐶𝑢 = 29 и 𝐴 = 63.5)?
Решење:
Радиjациони губици енергиjе електрона се могу изразити формулом:
𝑍 3𝜌
(︂ )︂
𝑑𝑇
− = 4.6 · 10−4 𝑇 (14.6 − ln𝑍) [eV/cm]
𝑑𝑥 𝑟𝑎𝑑 𝐴

при чему jе 𝑇 [eV] и 𝜌[g/cm3 ]. Ако се све вредности за бакар убаце у формулу, добиjа се
зависност радиjационих губитака електрона по jединици пута у зависности од енергиjе као:
(︂ )︂
𝑑𝑇
− = 17.658 · 𝑇
𝑑𝑥 𝑟𝑎𝑑

18
Одатле се (︀добиjа)︀ да jе за енергиjу од 2 MeV − 𝑑𝑇 = 35.3 · 106 eV/cm, док jе за енергиjу
(︀ )︀
𝑑𝑥 𝑟𝑎𝑑
од 1 MeV − 𝑑𝑇 𝑑𝑥 𝑟𝑎𝑑 = 1.76 · 10 eV/cm.
10

Задатак 34. Максимална енергиjа 𝛽 честица у спектру RоF износи 𝐸𝑚𝑎𝑥 𝛽

= 1.17 MeV.
Колика треба да буде дебљина прозора броjача направљеног од лискуна како би кроз њега
прошло 80% 𝛽 честица (𝜌 = 2.5·103 kg/m3 ). Према Глеосоновоj формули, зависност масеног
атенуационог коефициjента од максималне енергиjе 𝛽 честица jе:
𝑚2
[︂ ]︂ (︁ )︁−1.43
𝛽
𝜇𝑚 = 1.70 · 𝐸𝑚𝑎𝑥 [𝑀 𝑒𝑉 ]
𝑘𝑔

Решење:
На основу Глеосонове формуле, могуће jе израчунати масени атенуациони коефициjент,
одакле се добиjа да jе 𝜇𝑚 = 1.36 m2 /kg. Сада jе могуће израчунати и атенуациони коефи-
циjент као 𝜇 = 𝜇𝑚 · 𝜌 = 3.4 · 103 m−1 .
Закон атенуациjе повезуjе интензитет снопа честица након проласка кроз материjал атену-
ационог коефициjента 𝜇 и дебљине 𝑥 са почетним интензитетом снопа честица формулом:
𝐼 = 𝐼0 · 𝑒−𝜇𝑥
Из ове jедначине jе могуће изразити дебљину материjала:
1 𝐼0
𝑥= ln = 6.56 · 10−5 m
𝜇 𝐼

Задатак 35. Електрон на закочно зрачење по jединици пута губи енергиjу:

𝑑𝐸 1 180
− = 4𝑍 2 𝛼𝑁 𝐸𝑟𝑒2 ln 1/3
𝑑𝑥 4𝜋𝜀0 𝑍

где jе 𝑍 наелектрисање, 𝑁 броj jезгара средине, 𝛼 = 𝑐ℎ̄

𝑒 1
= 137 , 𝐸 енергиjа електрона, а 𝑟𝑒 =
2

2
𝑒
2 класични радиjус електрона. Полазећи од овог израза, пронаћи дебљину материjала
коjа енергиjу електрона смањуjе на 1/2 у односу на почетну вредност.
𝑚𝑐

Решење:

Задатак 36. Протони падаjу на стаклену план паралелну плочу индекса преламања n=1.47
нормално на jедну од страница. За коjе ће се енергиjе протона зрачење Черенкова потпуно
рефлектовати на супротноj страни плоче. Стаклена плоча се налази у ваздуху (𝑚𝑝 𝑐2 =
938 MeV).

Решење:
Из оптике jе познате да се синуси углова преламања односе као реципрочна вредност ин-
декса преламања:
sin𝜃 1
=
sin𝜑 𝑛

У случаjу када долази до потпуне рефлексиjе, тада jе sin𝜑 = 1, па jе тада:

1 1 1
sin𝜃 = ⇒ sin2 𝜃 = 2 ⇒ 1 − cos2 𝜃 = 2
𝑛 𝑛 𝑛

19
 Слика 4.1: Скица уз поставку задатка.

За зрачење Черенкова, важи релациjа:

1 1
cos𝜃 = ⇒ cos2 𝜃 = 2 2
𝑛𝛽 𝑛 𝛽

Комбинациjом претходне две jедначине, добиjа се:

1 1
1− = 2 ⇒ 𝛽 2 = 0.86140
𝑛2 𝛽 2 𝑛

Сада jе могуће израчунати кинетичку енергиjу протона:

𝑚𝑝 𝑐2
𝑇𝑝 = √︀ − 𝑚𝑝 𝑐2 = 1581.5 MeV (4.1)
1 − 𝛽2

Задатак 37. Сноп електрона се креће кроз стакло индекса преламања 1.50. Примећено jе да
се Черенковљево зрачење емитуjе под углом од 40∘ у односу на правац кретања електрона.
Колика jе кинетичка енергиjа ових електрона?
Решење:
Полазећи од формуле за угао емисиjе код Черенковљевог зрачења, могуће jе пронаћи 𝛽 :
1 1
cos𝜃 = ⇒𝛽= = 0.87
𝑛𝛽 𝑛cos𝜃

Сада jе могуће израчунати кинетичку енергиjу протона:

𝑚𝑝 𝑐2
𝑇𝑒 = √︀ − 𝑚𝑒 𝑐2 = 514 keV (4.2)
1 − 𝛽2

Задатак 38. Там-Франкова теориjа Черенковљевог ефекта даjе спектралну дистрибуциjу

емитованог зрачења облика:
1 𝑒2
𝑁 (𝜔) = sin2 𝜃
4𝜋𝜀0 ℎ̄𝑐2

20
где jе 𝜃 = arccos(𝑐1 /𝑣) и 𝑐1 = 𝑛𝑐 , где jе 𝑛 индекс преламања средине. То значи да броj
Черенкових фотона у jединичном интервалу учесталости коjе честица емитуjе по jединици
пута не зависи од учесталости. Ако се електрон енергиjе 1 MeV креће кроз воду (𝑛 = 1.33),
израчунати губитак енергиjе по jединици пута на емисиjу видљиве светлости (400<𝜆<760
nm).

Слика 4.2: Скица уз поставку задатка.

Решење:

∫︁ 𝜔2
𝑑𝐸 𝑑𝐸
− = ℎ̄𝜔𝑁 (𝜔) ⇒ − = ℎ̄𝜔𝑁 (𝜔)𝑑𝜔
𝑑𝑥𝑑𝜔 𝑑𝑥 𝜔1

Када се убаци познати облик функциjе 𝑁 (𝜔), добиjа се:

𝜔2 𝜔2
1 𝑒2 1 𝑒2 2
∫︁ ∫︁
𝑑𝐸 2 𝑑𝐸
− = ℎ̄𝜔 sin 𝜃𝑑𝜔 ⇒ − = sin 𝜃 𝜔𝑑𝜔
𝑑𝑥 𝜔1 4𝜋𝜀0 ℎ̄𝑐2 𝑑𝑥 4𝜋𝜀0 𝑐2 𝜔1

Решавањем овог интеграла, добиjа се:

1 𝑒2 2 𝜔22 𝜔22
(︂ )︂
𝑑𝐸
− = sin 𝜃 −
𝑑𝑥 4𝜋𝜀0 𝑐2 2 2

sin𝜃 се налази из формуле за угао емисиjе:

1 1
cos𝜃 = ⇒ sin2 𝜃 = 1 − cos2 𝜃 = 1 − 2 2
𝑛𝛽 𝑛 𝛽

𝛽 се проналази као:
2
𝑚𝑐2 = 𝑇 + 𝑚0 𝑐2 ⇒ √𝑚0 𝑐 = 𝑇 + 𝑚0 𝑐2
1−𝛽 2

(︁ )︁2 (︂ )︂2 (︂ )︂2

𝑚0 𝑐2 1 1
1− 𝛽2 = 𝑇 +𝑚0 𝑐2
= 𝑇
+1
⇒ 𝛽2 =1− 𝑇
+1
= 0.886
𝑚0 𝑐 2 𝑚0 𝑐2

𝜆 , за губитак енергиjе се добиjа:

Како jе 𝜔 = 2𝜋𝑐
(︁ )︁ (︁ )︁
1 𝑒2 2𝜋 2 𝑐2 2𝜋 2 𝑐2
− 𝑑𝐸
𝑑𝑥 = 4𝜋𝜀0 𝑐2 1− 1
𝑛2 𝛽 2 𝜆22
− 𝜆21

(︁ )︁ (︁ )︁
𝜋𝑒2
− 𝑑𝐸
𝑑𝑥 = 2𝜀0 1− 1
𝑛2 𝛽 2
1
𝜆22
− 1
𝜆21
= 465 eV/cm

21