Međunarodno privatno pravo

Predavanja

Predmetni nastavnik: Prof. dr Žaklina Spalević

e-mail: zspalevic@sinergija.edu.ba
 X nedelja predavanja
• Obligacionopravni odnosi sa elementom inostranosti
• Ugovor
• Autonomija volje
• Zastarelost
• Forma ugovora
• Cepanje ugovora
• Ugovor o prodaji
• Ugovori u pomorskom, vazdušnom, železničkom i drumskom
saobraćaju
• Ugovor o prenosu tehnologije
• Ugovor o cesiji
Prof. dr Žaklina Spalević
 Određivanje merodavnog prava za
ugovore
• Razlike u uporednom pravu po pitanjima vezanih za ugovore:
✓ Pregovori – pojedina prava poznaju odgovornost za prekid pregovora, ali se
razlikuju u pogledu osnova odgovornosti i u pogledu uslova za njeno
nastupanje
✓ Ponuda – razlikuju se vrste ponuda: ponuda na obećanje i ponuda na radnju,
razlike postoje i u bitnim elementima ponude i stepenu njihove određenosti,
obaveznosti ponude i vremenu njene obaveznosti, mogućnosti njenog opoziva,
uticaja smrti (stečaja) na ponudu
✓ Prihvat ponude – različiti su regulisani uslovi, tj. stepen saglasnosti prihvata sa
ponudom i stepen razlikovanja, opoziv prihvata i način njegovog komuniciranja,
kada se smatra da je ugovor nastao (teorija prijema ili teorija saznanja)
✓ Forma – neformalni i formalni ugovori
✓ Momenat prelaska rizika – momenat zaključenja ugovora ili momenat prenosa
svojine.
Prof. dr Žaklina Spalević
 Određivanje merodavnog prava za
ugovore
• Ugovori: osnovni instrumenti pravnog uobličenja prometa robe i usluga
unutar iste države i na međunarodnom planu – sigurnost i predvidljivost
se mogu postići:
✓ Međunarodnom unifikacijom materijalnih pravila koja bi regulisala međunarodni
promet robe i usluga – stvaraju se identična pravila u svim zemljama, što znači
da bi sudovi svih zemalja čije je materijalno pravo unifikovano morali u istoj
pravnoj stvari doneti (bar teoretski) ista rešenja; i budući da informisanost prava
isključuje sukob zakona, isključuje se potreba za primenom kolizione procedure
karakteristične za MPP
✓ Unifikacijom kolizionih normi koje će ukazati na merodavno nacionalno
ugovorno pravo – ne briše se razlika između materijalnih prava pojedinih
zemalja, ali dolazi do primene sadržinski iste kolizione norme od strane sudova
svih zemalja koje su unifikovale svoju kolizionu materiju
❖ Ciljevi unifikacije kolizionog prava su skromniji od ciljeva unifikacije materijalnog
prava.
Prof. dr Žaklina Spalević
 Određivanje merodavnog prava za
ugovore
• ZMPP postavlja tačke vezivanja za 19 ugovora, a jednom opštom
klauzulom daje rešenje i za ostale ugovore; postavljeno je i pravilo o
autonomiji volje, odn. predviđena je mogućnost da stranke same biraju
merodavno pravo – međutim, norma o autonomiji volje nije dobila razradu,
te je ostavljeno praksi i teoriji da zauzmu stav o pitanjima kao što je
određivanje granica ili pravne prirode autonomije volje.
• ZMPP posvećuje posebna koliziona pravila nekim pitanjima obligacionog
prava: akcesorni poslovi, sticanje bez osnova, negotiorum gestio,
jednostrani pravni posao.
• Bilateralne konvencije sa Mađarskom i Poljskom: predviđaju kolizione
norme za formu pravnih poslova.
• Bivša Jugoslavija nije ratifikovala nijednu višestranu konvenciju posvećenu
određivanju merodavnog prava za ugovore.
Prof. dr Žaklina Spalević
 Autonomija volje
• Autonomija volje: tačka vezivanja koja ovlašćuje stranke da učine izbor
merodavnog prava koje će se primeniti za regulisanje njihovog ugovornog
odnosa:
✓ Sa gledišta pozitivnopravnog sistema – autonomija volje je tačka vezivanja
✓ Sa gledišta stranaka – autonomija volje je subjektivno pravo koje se sastoji iz
ovlašćenja stranaka da učine izbor merodavnog prava koje će se primeniti za
regulisanje njihovog ugovornog odnosa
✓ Svoj vrhunac je dostigla u vreme liberalnog kapitalizma (bila je sredstvo za
obezbeđenje klasnih interesa – bogaćenje; prvobitna kumulacija kapitala), kada
i nije bilo mogućnosti za njeno ograničenje
✓ Danas – autonomija volje se sužava na unutrašnjem planu, dok na
međunarodnom dobija sve širu primenu
✓ Najvažniji praktični razlog za prihvatanje autonomije volje u MPP –
teškoće oko određivanja merodavnog prava za ugovore, te izvršen izbor
oslobađa sud obaveze oko rešavanja pitanja sukoba zakona. Prof. dr Žaklina Spalević
 Autonomija volje
• Granice autonomije volje: u načelu, autonomija volje se može koristiti u
svim građanskopravnim i privrednopravnim ugovorima; ograničenja postoje
u oblasti međunarodnog transporta, a postavljena su konvencijama koje
regulišu međunarodni drumski transport – NAJSTRIKTNIJA
OGRANIČENJA postavlja Konvencija o ugovorima o međunarodnom
prevozu robe drumom sklopljena u Ženevi 1955. godine, prema kojoj
stranke ne mogu da ugovore primenu pravila drugačijih od normi koje
postavlja Konvencija.
• Običajno pravilo u MPP: da stranke kod cesije (cesionar i cedent), kod
zastupništva (zastupnik i vlastodavac), posredništva (posrednik i
nalogodavac) – ne mogu da izaberu merodavno pravo koje bi se odnosilo
na efekte ovih pravnih poslova prema trećim licima.
• Iz načina kako su formulisane kolizione norme ZMPP o ugovorima:
AUTONOMIJA VOLJE JE ISKLJUČENA u onim ugovorima koji se odnose
na nekretnine – primenjuje se lex rei sitae. Prof. dr Žaklina Spalević
 Autonomija volje
• Postavlja se pitanje – da li se autonomija volje tiče samo dispozitivnih
ili se odnosi i na imperativne norme – u vezi sa davanjem odgovora na
ovo pitanje postoje dva stanovišta:
1. Koliziono (subjektivna teorija) – autonomija volje se odnosi i na imperativne i
na dispozitivne norme (ne primenjuje se jedino na norme koje su suprotne
javnom poretku države foruma)
2. Materijalnopravno (objektivna teorija) – autonomija volje se odnosi samo na
dispozitivne norme
❖ Prevagu ima kolizionopravno stanovište, i time se ne otvaraju širom vrata
zloupotrebama – razumne ograde predstavljaju pre svega same stranke
(savesna i pažljiva strana neće prihvatiti izbor koji bi je stavio u neravnopravan
položaj), a zatim ustanova javnog poretka, norme neposredne primene i
zabrana izigravanja zakona.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autonomija volje
• Pitanje koneksiteta – po pitanju veze izabranog prava i ugovornog
odnosa postoje dva shvatanja:
1. Ograničena autonomija volje – mogućnost izbora je ograničena samo na
prava sa kojim je ugovorni odnos povezan, i to: sistemom enumeracije
(nabrajanja) – zakonodavac nabraja veze koje dolaze u obzir i sistemom opšte
formulacije – konstatacijom da izabrano pravo treba da bude u vezi sa
ugovorom
2. Neograničena autonomija volje – veza nije potrebna, izbor je neograničen.
• Vremenski momenat do kojeg se može koristiti autonomija volje:
autonomija volje se može koristiti u vreme zaključenja ugovora, ali i kasnije
(menjanjem samog ugovora ili zaključenjem posebnog ugovora koji bi se
ticao samo odabira merodavnog prava).
• Pravna osnova autonomije volje: osnov autonomije volje (samo
postojanje i granice autonomije volje) je u pravu zemlje čiji će sud biti
Prof. dr Žaklina Spalević
nadležan za budući spor.
 Autonomija volje
• Vrste autonomije volje:
✓ Izričita – kada stranke izričito odrede koje će pravo biti merodavno
✓ Prećutna – kada su samo definisani elementi na osnovu kojih se može odrediti
merodavno pravo – kada se iz ugovora i okolnosti slučaja vidi da su stranke
imale u vidu jedno određeno pravo kao merodavno za njihov ugovorni odnos, a
što se može zaključiti iz: izbora suda (arbitraže) određene zemlje; pozivanja na
zakonske odredbe iz nekog određenog prava; korišćenja karakterističnih
termina nekog prava; korišćenja tipskih ugovora ili opštih uslova poslovanja
zasnovanih na pravu određene zemlje; izbora jezika ugovora; izbora valute za
plaćanje; zajedničkog ugovaranja mesta ispunjenja ili mesta zaključenja
ugovora; zajedničkog državljanstva ili sedišta ugovarača...
❖ Hipotetična – reč je o pravu koje bi bilo logično da su ga stranke htele kao
razumni privrednici ili trgovci; budući da ovde sud ne polazi od volje stranaka,
već traži pravo koje je najlogičnije: ne može se govoriti o autonomiji volje.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Autonomija volje
• Voljna multiplikacija merodavnih prava: istovremena primena više
nacionalnih prava – samo u pogledu posebnih, samostalnih celina
ugovora, koje se mogu odvojiti od drugih pitanja, što je uglavnom
prihvaćeno u uporednom pravu.
• Zagovornici suprotnog shvatanja kao argumente navode:
✓ Mogućnost frauduloznog ponašanja stranaka
✓ Narušavanje unutrašnje ravnoteže pravnog sistema
✓ Cepanje prava
✓ Stvaranje mozaika merodavnih prava čime se apstrahuje čitav ugovor od
strane bilo kog postojećeg pozitivnog prava.
• Pravo merodavno za ocenu punovažnosti ugovora o izboru prava:
sporazum o izboru merodavnog prava, kao poseban ugovor – ceni se po
pravu koje je u tom ugovoru izabrano kao merodavno za glavni ugovor.
Prof. dr Žaklina Spalević
 Kolizione norme za ugovore u
odsustvu autonomije volje
• Koliziona norma može biti formulisana:
✓ U fiksnoj formi – ukoliko u sebi sadrži neposredno vezujuću tačku vezivanja
(npr. prebivalište, državljanstvo, mesto nalaženja stvari, mesto zaključenja
ugovora); pri primeni iste može biti problema samo oko njenog odabira
(kvalifikacije), ali kada se jednom odabere iz nje direktno sledi koje je pravo
merodavno
✓ Kao rukovodni princip – ukoliko u sebi sadrži okvirnu tačku vezivanja, npr.
zakon najbliže veze; konačna odluka je na primenjivaču, kome je dat samo
okvir, odn. instrukcije za određivanje merodavnog prava.
• Lex loci contractus: najstarija tačka vezivanja; smatralo se da je ugovor
rođen na osnovu suverenosti teritorije na kojoj su stranke postigle
saglasnost o njemu; SA RAZVOJEM SREDSTAVA KOMUNIKACIJE javile
su se teškoće u vezi sa ovom tačkom vezivanja – mesto zaključenja
ugovora može biti sasvim slučajno, a moguće je i zaključenje ugovora
među odsutnim licima, te ista danas sve više gubi na značaju. Prof. dr Žaklina Spalević
 Kolizione norme za ugovore u
odsustvu autonomije volje
• Lex loci solutionis: mesto ispunjenja – izvršenja ugovora; problem
nastaje kada mesto ispunjenja nije označeno u ugovoru, a spor nastane
zbog neispunjenja; takođe, problem može nastati i zbog postojanja dva
mesta ispunjenja (ispunjenje prodavca i kupca).
• Domicil (ili sedište) dužnika karakteristične obaveze: obaveza
prodavca, građevinara, špeditera, osiguravača...; ovo vezivanje je čvrsto,
ne može biti slučajno i relativno lako se utvrđuje, međutim, i pored toga
ovoj teoriji su upućene brojne kritike – jedna od kritika se odnosi na
činjenicu da se plaćanje u novcu ne smatra karakterističnom obavezom.
• Princip najtešnje povezanosti/najbliže veze: okvirna tačka vezivanja,
kod koje zakonodavac samo daje uputstva, a izbor tačke vezivanja
prepušta sudiji; osnovni nedostatak – mogućnost različitih interpretacija i
stvaranje pravne nesigurnosti zbog čega su stvorene kombinacije ovog
principa sa drugim, neposredno vezujućim kolizionim merilima (otvorene
Prof. dr Žaklina Spalević
kolizione norme).
 Kolizione norme za ugovore u
odsustvu autonomije volje
• ZMPP: za ugovore u odsustvu autonomije volje prihvata PRINCIP
NAJTEŠNJE POVEZANOSTI uz domicil (sedište) nosioca karakteristične
obaveze.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Određivanje merodavnog prava u
pogledu zastarelosti
• Zastarelost: gubitak ovlašćenja usled protoka vremena; za razliku od
gubitka samog prava, tj. gašenja obligacija – kod zastarelosti je reč o
gubitku ovlašćenja da se zahteva ispunjenje, sama obaveza se ne gasi.
• U uporednom pravu: ne postoji jedinstveno shvatanje o pravnoj prirodi
zastarelosti, a ni opšteprihvaćena tačka vezivanja, razlikuju se dva glavna
oprečna mišljenja:
1. Anglosaksonsko poimanje zastarelosti kao instituta procesnog prava (lex fori)
2. Mišljenje da je zastarelost institut materijalnog prava (pravo merodavno za
sadržinu pravnog posla (ugovora) – pravne radnje povodom koje se postavilo
pitanje njene zastarelosti.
• ZMPP: na zastarelost se primenjuje pravo koje je merodavno za sadržinu
pravnog odnosa ili pravne radnje povodom koje se pitanje zastarelosti
postavlja.
Prof. dr Žaklina Spalević
 Određivanje merodavnog prava u
pogledu forme ugovora
• Najčešća dilema u oblasti ugovora: može li se ugovor valjano sklopiti u
usmenoj formi, ili je neophodan pismeni oblik, kao i koja je forma potrebna
za izmene i dopune ugovora; razne administrativne dozvole i potvrde nisu
elementi koji se tiču forme ugovora.
• Osnovna tačka vezivanja: locus regit actum, odn. mesto gde je ugovor
zaključen; problem nastaje u slučaju ugovora koji se zaključuju među
odsutnim strankama – ZMPP ne sadrži odgovor na postavljeno pitanje, već
tumačenjem ZMPP i ZOO (teorija prijema) dolazimo do rešenja: mesto
prihvata ponude.
• Prema savremenim tendencijama razvoja MPP i rešenju predviđenom
u Rim I Regulativi: forma distancionih ugovora je valjana ako je takvom
smatra pravo bilo koje od zemalja na čijoj se teritoriji nalaze ugovarači –
time se povećava broj prava koja konkurišu na primenu i veći su izgledi da
će ugovor biti formalno punovažan.
Prof. dr Žaklina Spalević
 Određivanje merodavnog prava u
pogledu forme ugovora
• Izuzetak od pravila locus regit actum: lex rei sitae u pogledu ugovora čiji
su predmet nekretnine.
• Fakultativnost pravila locus regit actum: forma se ne mora ceniti prema
pravu mesta zaključenja ugovora – može se ceniti i prema nekom drugom
pravu.
• ZMPP: ugovor će biti punovažan u pogledu forme, ako je punovažan bilo
prema pravu mesta zaključenja ugovora, bilo prema pravu koje je
merodavno za sadržinu ugovora – na taj se način teži održanju ugovora.
• Autonomija volje u pogledu forme ugovora: stranke mogu odrediti
pravo po kojem će se ceniti forma ugovora:
✓ Izborom jednog prava kao merodavno za ugovor u celini, koje će posredno biti
primenjeno i na formu ugovora – kao lex causae, dopuna locus regit actum
✓ Neposrednim izborom merodavnog prava samo za formu ugovora.
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pitanje "cepanja" ugovora
• Pitanje cepanja ugovora: primena više prava na isti ugovor, do čega
može doći na dva načina:
1. Zakon može da postavi različite tačke vezivanja u pogledu različitih pitanja (npr.
jednu za formu ugovora, a drugu za prava i obaveze – sadržinu)
2. Stranke mogu da izaberu različita prava u pogledu različitih delova ugovora ili
da izaberu pravo koje ne pokriva sva pitanja, čime se otvara mogućnost za
primenu nekog drugog prava na koje ukazuju kolizione norme foruma.
• Cepanje ugovora kao:
✓ Veliko cepanje – razna prava se primenjuju na pojedine faze ugovora
✓ Malo cepanje – jedno pravo se vezuje za prava i obaveze jednog
saugovarača, a drugo za prava i obaveze drugog saugovarača
✓ Problemsko cepanje – različita prava se primenjuju na pojedina ugovorna
pitanja.
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pitanje "cepanja" ugovora
• Osnovni prigovor: ugovor je ekonomsko i pravno jedinstvo koje se
narušava ukoliko se na njega primeni više prava – gubi se njegova
ravnoteža (tvrdnja je tačna: posebno u slučaju korelativnih prava i obaveza
ugovarača – pravo merodavno za prava i obaveze jednog ugovarača (npr.
kupca) može mu nalagati izvesnu obavezu koja, prema pravu merodavnom
za prava i obaveze prodavca nema svoju protivtežu u pravu koje se
primenjuje na prava i obaveze prodavca).
• Kontraprigovor pobornika: svodi se na konstataciju da su ugovori sa
elementom inostranosti odavno neuravnoteženi, s obzirom na postojanje
elementa inostranosti koji pretpostavlja primenu više prava na ovakve
ugovore.
• ZMPP: predviđa različite tačke vezivanja za formu i za sadržinu ugovora;
ne postavlja nikakvo pravilo koje bi onemogućavalo ili ograničavalo
"cepanje ugovora".
Prof. dr Žaklina Spalević
 Određivanje merodavnog prava za
pojedine ugovore
• Ugovori koji imaju veliki značaj u privrednom životu i pri čijem se
kolizionom regulisanju javljaju određene specifičnosti:
1. Ugovor o prodaji
2. Ugovor o pomorskom prevozu
3. Ugovor o vazdušnom prevozu
4. Ugovor o železničkom prevozu
5. Ugovor o drumskom prevozu
6. Ugovor o prenosu tehnologije
7. Ugovor o cesiji.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Kolizione norme za ugovor o prodaji
• U pogledu prava i obaveza kupca i prodavca – kada su pokretne
stvari predmet ugovora:
✓ Lex voluntatis (izričito ili prećutno)
✓ Princip najtešnje veze, sa osloncem na pomoćnu tačku – lex loci venditoris
(zakon mesta prodavca – domicil ili sedište prodavca u vreme kada je
primljena ponuda). U slučaju menjanja domicila, u toku pregovora (više
ponuda na ponudu) merodavan je domicil u pogledu primljene ponude koja je
dovela do zaključenja ugovora.
• U pogledu forme: locus regit actum; lex causae, pravo koje je merodavno za
prava i obaveze; lex voluntatis – ukoliko se stranke odluče za izbor merodavnog
prava.
• U pogledu prodaje nekretnina: lex rei sitae.

Prof. dr Žaklina Spalević

Kolizione norme za ugovore o prevozu
Ugovori o pomorskom prevozu stvari, putnika i prtljaga
• Merodavno pravo u pogledu prava i obaveza: lex voluntatis, izuzev kod:
✓ Fraus legis
✓ Ustanove javnog poretka
✓ Kada je reč o odgovornosti brodara za gubitak, manjak ili oštećenje tereta, a
luka ukrcaja ili luka odredišta je u domaćoj zemlji (ovde je merodavno domaće
pravo)
✓ Kada se radi o prevozu putnika, a primenom drugog prava putnik bi bio stavljen
u nepovoljniji položaj nego po odredbama domaćeg prava.
• U nedostatku izričite ili prećutne autonomije volje kojom bi bilo izabrano
pravo za sva pitanja iz ugovora, na ugovor ili ugovorni odnos primeniće se
sledeće pomoćne tačke vezivanja:

Prof. dr Žaklina Spalević

Kolizione norme za ugovore o prevozu
✓ Za glavna prava i obaveze ugovornih strana – lex loci contractus
✓ Za sporedna prava i obaveze (npr. način ukrcaja i predaje tereta; način
plaćanja vozarine) – lex loci solutionis
✓ Za ugovor o prevozu putnika ili stvari zaključen na osnovu unapred utvrđenih
opštih uslova brodara – pravo države čiji je državljanin ili čiju državnu
pripadnost ima brodar
✓ Za ugovor o tegljenju – lex fori.
• Merodavno pravo u pogledu forme ugovora: locus regit actum i lex
causae, pravo koje je merodavno za prava i obaveze.
• Koliziona pravila koja se odnose na pomorski prevoz stvari ili putnika
odnose se i na prevoz u unutrašnjoj plovidbi, a odnose se i na druge
ugovore o iskorišćavanju brodova (npr. riboliv, naučna istraživanja).

Prof. dr Žaklina Spalević

Kolizione norme za ugovore o prevozu
Ugovori o vazdušnom prevozu putnika i stvari
• Oblast vazdušnog transporta: regulisana je Varšavskom konvencijom o
izjednačavanju izvesnih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni
prevoz iz 1929. godine (za procenjivanje greške usled koje je nastupila
šteta – lex fori) i Čikaškom konvencijom o međunarodnoj civilnoj avijaciji iz
1944. godine – bivša Jugoslavija je ratifikovala obe konvencije.
• Merodavno pravo u pogledu prava i obaveza (ako odedbe konvencije ne
pokrivaju postavljena pitanja, ili ako ne postoje uslovi da se primene
konvencijska rešenja): lex voluntatis, a ukoliko stranke nisu ugovorile
merodavno pravo – pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo
prebivalište, odn. sedište prevoznika (vozara).
• Merodavno pravo u pogledu forme ugovora: locus regit actum i lex causae,
pravo koje je merodavno za prava i obaveze.
Prof. dr Žaklina Spalević
Kolizione norme za ugovore o prevozu
Ugovor o železničkom transportu
• Oblast železničkog transporta:
✓ Konvencija o prevozu robe železnicom (CIM)
✓ Konvencija o prevozu putnika i prtljaga železnicom (CIV)
❖ Obe su zamenjene Konvencijom o međunarodnim prevozima železnicom
zaključenom u Bernu 1980. godine (COTIF)
❖ Merodavno pravo – pravo države u kojoj imalac ostvaruje svoja prava
❖ Posebno koliziono pravilo u pogledu odgovornosti železnica u slučaju smrti
ili povrede putnika – pravo mesta udesa.

Prof. dr Žaklina Spalević

Kolizione norme za ugovore o prevozu
• U slučaju da se ne mogu primeniti ni unifikovana materijalna, ni
unifikovana koliziona pravila, ili ako ne pokrivaju postavljeno pitanje,
merodavno pravo je:
✓ Za prava i obaveze
❖ Lex voluntatis, a u nedostatku izbora
❖ Pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odn.
sedište prevoznika (vozara)
✓ Za formu ugovora
❖ Locus regit actum i lex causae.
• Ugovor o drumskom prevozu: Ženevska konvencija o drumskom
prevozu robe iz 1956. godine ISKLJUČUJE AUTONOMIJU VOLJE; ovde
važi shodna primena kolizionih normi koje se odnose na železnički i
vazdušni saobraćaj.
Prof. dr Žaklina Spalević
Ugovor o transferu tehnologije i ugovor
o cesiji
• Ugovor o transferu tehnologije: prava industrijski razvijenih zemalja, kao
rešenje favorizuju – sedište prenosioca tehnologije.
• ZMPP: sedište primaoca tehnologije u vreme zaključenja ugovora – ako
stranke ne izaberu neko drugo pravo ili ako posebne okolnosti ne ukazuju
na to.
• Ugovor o cesiji: promena u ličnosti poverioca u postojećem ugovornom
odnosu; do promene dolazi na osnovu sporazuma starog poverioca
(cedent) sa novim poveriocem (cesionar); na strani dužnika (cesus) nema
promene – isto lice se pojavljuje u ovoj ulozi; razlikuju se odnosi između:
✓ Cedenta i cesionara – merodavno je pravo koje se primenjuje na ugovor koji
služi kao osnova ustupanju (npr. ugovor o prodaji potraživanja)
✓ Cesionara i cesusa – merodavno je pravo koje je merodavno za samo
ustupljeno potraživanje, odn. pravo koje je merodavno za ugovor iz koga
potraživanje proizilazi.
Prof. dr Žaklina Spalević
Pravne karakteristike kolizionih normi
za ugovore u našem MPP
• ZMPP:
✓ Autonomija volje – izuzev kod ugovora koji za predmet imaju nekretnine
✓ Kombinacija principa najtešnje povezanosti i neke neposredno vezujuće tačke
vezivanja – domicil ili sedište nosioca karakteristične obaveze, od kojih postoje
dva odstupanja:
1. Kod ugovora o transferu tehnologije – sedište primaoca tehnologije
2. Kod potraživanja iz ugovora o radu – pravo države u kojoj se rad obavlja
✓ Kod ugovora koji nisu posebno navedeni u ZMPP – tačka vezivanja koja se
primenjuje u kombinaciji sa principom najbliže veze je prebivalište (sedište)
ponudioca u vreme prijema ponude
✓ Za formu ugovora – locus regit actum i lex causae; izuzetak su ugovori koji za
predmet imaju nekretnine i kod kojih se primenjuje lex rei sitae.

Prof. dr Žaklina Spalević

 Literatura
• T. Varadi, B Bordaš, G. Knežević, V. Pavić, Međunarodno
privatno pravo, ISBN: 978-86-7630-355-7, Pravni fakultet
Beograd, 2012.
• M. Stanivuković, M. Živković, Međunarodno privatno pravo,
ISBN: 978-86-7549-940-4, Službeni glasnik, Beograd, 2010.
• D. Marković – Bajalović, Međunarodno-privatno pravo, ISBN:
978-86-8610-503-5, Projuris, Beograd,2005.
• A. Jakšić, Praktikum za međunarodno privatno i međunarodno
građansko procesno pravo, ISBN: 86-81563-95-5, Pravni
fakultet Beograd, 2004.

Prof. dr Žaklina Spalević