PROPISI

ZA ELEKTRIČNA POSTROJENЈA, UREðAJE I INSTALACIJE U RUDNICIMA SA

PODZEMNOM EKSPLOATACIJOM
MINERALNIH SIROVINA

Rad ukratko objašnjava način i put donošenja propisa na državnom nivou i njegove
izmene i dopune. Poseban odeljak jesu jame - rudnici sa podzemnom eksplaotacijom u kojima postoji
pojava jamskog eksplozivnog gasa i poreñenje sa propisima koji su izmenjeni u sada novim državama
bivše Jugoslavije, prednosti i nedostaci kao i obaveze proizvoñača i korisnika Ex-opreme u rudnicima
sa osvrtom da li to poboljšava ili ne bezbednost zaposlenih u jami kao i odgovornost menañera na
rudniku.

1. U v o d

Zakon o standardizaciji definiše donošenje i primenu standarda, tehničkih i drugih

propisa a objavljen je u Službenom listu SRJ br. 30/96, kao i nadzor nad sprovoñenjem ovog zakona.
U obradi ovog rada neće biti reći o stanadrdima nego samo o tehničkim propisima. Trenutna situacija u
zajednici SCG je da postoji "Pravilnik o tehničkim normativima za električna postrojenja, ureñaje i
instalacije u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom" (PTN) koji je izašao u Službenom listu SFRJ
br. 21/88 izmene i dopune u Sl. listu br. 90/91. Iz izloženog se odmah vidi da postojeći PTN nije
propis, pa je Savezna Vlada SRJ dala inicijativu za izmene i dopune PTN i pretvaranje u Tehnički
propis kako je to rečeno u Zakonu o satandardizaciji. Radna grupa je radila cca godinu do dve i dala
povratnu informaciju i izmenu PTN u Tehnički propis. Suština promena odnosila se na tačno
definisanje dela koji se odnosio na praćenje gasno ventilacionog stanja u jami gde su predložene
tehničke karakteristike i metodologija projektovanja izvoñenja i održavanja informativno alarmnih
sistema, kao i propisanih mera zaštite na radu pri izvoñenju, korišćenju i održavanju elektro ureñaja i
instalacija u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom. Postavlja se pitanje šta je bilo posle toga?...
I dalje primenjujemo PTN iako je čl. 55. definitisano da će se najkasnije za godinu dana
stupanja na snagu Zakona o standardizaciji doneti tehnički propis sa obaveznom primenom standarda.

U Službenom listu br. 4 od 1997. godine 24. januara izlazi Uredba o načinu izrade i
donošenja tehničkih propisa i voñenje registra tih propisa, kojim je regulisana procedura izmene i
donošenja tehničkih propisa, kao i način kako se vrše izmene i dopune i datum prestanka važenja. Ako
nadležno Savezno ministarstvo odluči izradu Tehničkih propisa obaveštava Zavod za standardizaciju o
izradi i formira se grupa za izradu tehničkih propisa rešenjem nadležnog saveznog ministra. Inicijativa
za izmene, dopune i dorade tehničkih propisa može poteći od zainteresovanih strana, a odluku o
izmenama, dopunama i promeni donosi savezno ministarstvo, s tim da isto ministarstvo ima obavezu
da obavesti zainteresovanu stranu za izmenu, ili dopunu tehničkih propisa, da li će ili ne pokrenuti
proceduru izmena i dopuna tehničkih propisa.

2. Napajanje rudnika podzemne eksploatacije električnom energijom

Napajanje rudnika električnom energijom izvodi se ili preciznije rečeno mora se izvoditi
u duhu i skladu sa postojećim Pravilnikom o tehničkim normativima za električna postrojenja ureñaje i
instalacije u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom (Službeni list SFRJ broj 21/88 izmene i dopune
u broju 90/91–u daljem tekstu PTN).
Prema dosadašnjem iskustvu i poznavanju literature i propisa veoma važno je osigurati
trajno i sigurno napajanje električnom energijom rudnika, a posebno one pogone kod kojih zastoj može
imati loše posledice za zaposlene radnike-rudare.Mnoge zemlje koje imaju dosta rudnika svojim
propisima iz oblasti rudarstva kategorišu stepen sigurnosti za pojedine pogone, na osnovu kojih se
odreñuje stepen sigurnosti i maksimalno dopušteno trajanje zastoja u napajanju el. energijom.
Upravo iz tih razloga u početku elektrifikacije rudnika , gradile su se za njih vlastite
centrale (npr. Senjski rudnik, TE «Kolubara»-Veliki Crljeni i dr.) jer u to vreme postojeća
elektrodistributivna mreža nije mogla pružiti garancije u napajanju el.energijom kao što je to danas.

Slika br.1:Primer napajanja rudnika 35 kV mrežom Aleksinačkog rudnika u vreme

rudarske nesreće kada je poginulo 90 rudara
Na osnovu gore navedenih podataka pogoni koji su bitni za rudnik i od kojih zastoj
može ugroziti ljudske živote su:
- glavno ventilaciono postrojenje
- glavna pumpna stanica
- ureñaji za signalizaciju,dojavu, i praćenje gasno ventilacionog stanja u jami
Pomenuti PTN primenjuje se i dalje do donošenja izmena i dopuna odnosno do prelaska
u Tehnički propis na osnovu Zakona o standardizaciji.Važeći PTN ima dosta nedostataka koji su se
uočili njegovom primenom, ali bi se isti prevazišli izradom novog Tehničkog propisa uključujući i
predloge u nacrtu koji je predat organima zajednice SCG.
Podsetimo se da sadašnji PTN u rudnicima podzemne eksploatacije se radio dugi niz
godina i pretvoren je iz bivših propisa u sadašnji normativ. U to vreme a mislim da je i sada bez obzira
na veliki tehnološki razvoj opreme ostao nepromenjen iako postoje odreñene odredbe koje se veoma
teško i pod veoma rigoroznim uslovima mogu ispoštovati, pa se upravo iz tih razloga pitamo zašto to
ne prilagodimo i uradimo da se u praksi može primeniti.Objasnimo samo neke od činjenica koje su
interesantne i bitne za ovaj skup:

a/ Sistem mreže i upotreba kontrolnog ureñaja

U rudnicima podzemne eksploatacije već dugi niz godina koristi se tkz. izolovani sistem
mreže kao najpogodniji sistem zaštite od previsokog napona dodira koji se još drugačije zovu mreže sa
visokom impedansom izmeñu mreže i zemlje.Pri ovakvim mrežama mora postojati trajna kontrola
izolacije mreže, aktiviranje zaštite kod nedovoljnog otpora izolacije mreže, a u praksi ga nazivamo
kontrolnik izolacije.Pre nego što nešto kažemo o ovom ureñaju treba napomenuti da je kod ovakvih
mreža dopušten veći otpor uzemljenja obzirom na malu struju greške (ŠTO JE VEOMA VAŽNO ZA
METANSKE JAME ) a koja zavisi od kapaciteta mreže prema zemlji.
Važeći PTN nam govori uslove i tehničke karakteristike upotrebe tog kontrolnog
ureñaja –kontrolnika izolacije a to je čl. 37.Kada je ovaj normativ objavljen 1988 godine u Službenom
listu SFRJ veliki problem tada i posle toga se nastavlja da ispoštujemo ukupno vreme isključenja koje
je tada iznosilo samo 100 mili sekundi, da bi se izmenama i dopunama u 1991 godini usvojila izmena
110mili sekundi.Ovo vreme je i dan danas veoma teško ispoštovati iz prostog razloga što postoje
kašnjenja zbog mehanike u prekidačima, pa su zemlje u okruženju usvojile da je to znatno duže, što je
po mom ličnom mišljenju jako dobro.Do danas u praksi nije se (koliko ja znam)desilo da doñe do
struje greške koja ugrožava ljudske živote ,opremu i rudarske objekte.
Poznavajući jamske mreže na naponskom nivou do 1000 V, koje su uglavnom radijalne
i razgranate po jamskim prostorijama zavisno od potreba tehnološke službe-rudara
(npr.transport;odvodnjavanje;rasveta i signalizacija; ventilacija i drugo.),prekidači koji su se koristili i
koji se koriste uz elektroniku kontrolnika ne zna se kolika je tromost izvršnih elemenata. Može se reći
na osnovu iskustva iz prakse da je to vreme knapirano, a u nekim slučajevima i duže. Evo razloga da se
stavi izmena u postojećem PTN čak i u predlogu novog tehničkog propisa, jer ne vidim razlog da se
koristi ureñaj koji ima vreme duže od 110 milisekundi, što treba radna grupa da prouči, analizira i
predloži koje je to maksimalno vreme isključenja kontrolnika izolacije sa prekidačem.

Kontrolni ureñaj niskonaponske rudničke mreže u korišćenom IT sistemu mreža koji

ima svojih prednosti i nedostatke, a o kojima u ovom radu neće biti reči o tome, postavlja se pored ili u
neposrednoj blizini jamske TS 6/05 KV i deluje na isključenje glavnog niskonaponskog prekidača.
Ovaj ureñaj ima dvostepeno dejstvo i to na vrednosti otpora izolacije ispod 100 oma/V signalizira
oslabljenu razgranatu rudničku električnu mrežu, a na 20 oma /V isključuje tu istu mrežu, što se vidi sa
slike br. 2.

Slika br. 2: Spoj mrežnog kontrolnika u niskonaponskoj mreži

b/ Rudnička jamska električna mreža

do 1000 V sa upotrebom ureñaja

Jamske trafostanice 6/05 kV ili 6/1 kV snaga 200; 315; 400 i 600 kVA vrše napajanje
električnom energijom potrošača po jami (transport, rasveta, ventilacija; odvodnjavanje i dr.)
kablovima tipa EpN i ureñajima za napajanje elektromotornih pogona koji se zovu motorni zaštitni
sklopnici (u daljem tekstu MZS).
 Jame sa metanskim režimom i opasnom ugljenom prašinom koja je zapaljiva i
ekplozivna koriste električne ureñaje koji moraju biti u Ex izvedbi i u odreñenoj zaštiti koju definiše
PTN objavljen u Sl. listu br. 21/88. (obično je to TS – (Exd,e ) I; MZS (Exd,e ) I; el. motori (Exd,e) I i
dr.).

Motorni zaštitni sklopnik je ureñaj iz koga se napaja el. energijom recimo pogon
gumenog transportera za transport uglja sa otkopa ili grupe otkopa - horizonta tj. elektro motora preko
čije osovine i spojnice idemo na reduktor i pogonski bubanj a koji pokreće traku. U ovom sklopniku
se nalazi pogonski deo napajanja el. energijom (snaga) i komanda koja je izvedena preko komandnog
transformatora na napon 500/48V i izvedena preko kabla do tastera ili komandnih prekidača koji su
takoñe u Ex izvedbi pomoću kojih rukovaoc trake uključuje - isključuje rad transportera.

U važećem i pomenutom PTN komandni napon ne mora biti kontrolisan jer je do 50V i
manji je od dozvoljenog napona dodira a koji je takoñe definisan postojećim pravilnikom, meñutim
kratak spoj u komandnim strujnim krugovima može da ima dovoljno energije da upali eksplozivnu
smešu metan+vazduh. Kada se propisom definiše da i tu mora postojati kontrolni ureñaj čiji je zadatak
da onemogući svojom prisutnošću pojavu kratkog spoja ili ga svede na najmanju moguću meru kao i
za napon do 500 odnosno 1000 V tada imamo bezbedniju situaciju u jami i za rudnik i za zaposlene, a
da ne spominjemo situaciju kada je komandni strujni krug 380 V ili 500 V što nije zabranjeno
postojećim PTN.Šta u takvim situacijama radi ili treba da radi nadzornik-poslovoña , rukovodilac
elektro održavanja rudnika odnosno nadležna inspekcija.

Slika br. 3: Motorni zaštitni sklopnik

Slika br.4: Motorni zaštitni sklopnik sa daljinskim

upravljanjem sniženim naponom
 c/ Kontrolni ureñaj pojedinačnih elektičnih pogona
u rudničkoj niskonaponskoj mreži

Analizirajmo sadašnju niskonaponsku mrežu prema postojećem PTN možemo reći da

zbog tolerantnog definisanja izvedbe te mreže u jami ako se desi zemljospoj u komandnim strujnim
krugovima sklopnika koji nije snižen preko transformatora ili na kablovima tipa EpN 53 ili EpN 55
reagovaće kontrolnik izolacije el. Instalacije-mreže i uvek se postavlja pitanje da li je to vreme u
skladu sa definisanim 110 milisekundi. Zajedno sa prekidačem snage.
Ukoliko koristimo sklopnik sa sniženim komandnim naponom ,a uz to još i
kontrolisanim onda kažemo da će jamska niskonaponska mreža biti isključena selektivno, tj. Doći će
do isključenja samo zbog greške na komandnim strujnim krugovima tog MZS a mreža će i dalje da
funkcioniše.Ako pak doñe do greške na kablu snage tj. Kablu koji napaja el.motor pogona tada će
ponovo reagovati kontrolnik izolacije kao u prethodnoj analizi.
Upravo zbog gore navedenih problema i mogućih slućaja u postojećem PTN u predlogu
novih tehničkih propisa treba definisati upotrebu i sledećeg kontrolnog ureñaja koji se ugrañuje u MZS
a ima zadatak da kontroliše deo kabla od MZS do el.motora i namotaje elektro motora.Ako je
otpornost snižena ispod 20 oma/V tu vrednost snima i mrežni kontrolnik i izbacuje glavni prekidač
nedaleko od TS u niskonaponskoj mreži.
Ukoliko je greška prolaznog karaktera tada se i otpornost povećala onda će taj ureñaj
dozvoliti ponovni uklop i mreža radi kao da se nije ništa dogodilo.
Ako pak na posmatranom ogranku od MZS do el. Motora otpornost iznosi ispod 20
oma/V ovaj ureñaj neće dozvoliti ponovni uklop oštećenog otcepa mreže jer mu je to uloga da vrši
kontrolu kabla u beznaponskom stanju iza MZS.Znači kontrolnik mreže ponovo uklapa elekričnu
mrežu koja je pod naponom sem dela mreže gde imamo kvar ili na kablu ili na el.motoru.

Kada se definiše tehničkim propisom što u našem sadašnjem PTN to nije slučaj da se u
MZS mora postaviti i elektronski ureñaj koji u slučaju reagovanja mrežnog kontrolnika izbaci
niskonaponsku el. mrežu u jami, a ponovnim uklopom te mreže taj ureñaj ne dozvoli uključenje otcepa
iz MZS prema potrošaču, odnosno pojedinačnom el. motornom pogonu tada imamo tkz. selektivnost
zaštite od zemljospoja, jer se ureñaj odnosno pogon ne može pustiti u rad dok se ne otkloni kvar na
kablu koji napaja el. energijom elektro motor pogona transportera; ili sam el. motor koji ima oslabljenu
izolaciju.

Kada sve ove stvari definišemo tehničkim propisom, onda možemo zahtevati da
proizvoñači Ex jamskih električnih ureñaja moraju to da ispune, a korisnici po jamama moraju imati
instalirane takve ureñaje, i moraju ih održavati u ispravnom stanju.

Razmatrajući najopasniji deo u jami a to su otkopna radilišta i pripreme uključujući i

merenje i kontrolu gasno-ventilacionog stanja preko elektronskih ureñaja za merenje neelektričnih
veličina električnim putem kao i prenos informacija u dspečerski centar isključuje se mogućnost rada
Ex el. ureñaja čija energija varnice može upaliti eksplozivnu smešu metan + vazduh, jer ako je sadržaj
u tim prostorijama preko 1,5% metana (CH4) sistem za merenje gasno-ventilacionog stanja daje
informaciju etažnom prekidaču za ugroženi deo jame i isključuje transport, rasvetu, odvodnjavanje i
dr. sem ventilacije. Znači da Ex električni ureñaji u jami ostaju isključeni u najugroženijem delu
metanske jame sem ureñaja za praćenje gasno ventilacionog stanja, a koji su u vrsti zaštite Ex ia/ib I
čime se postiže visok stepen bezbednosti svih zaposlenih, a i imovine.

3. Z A K Lj U Č A K
Na osnovu svih iznešenih činjenica i stanja u vezi donošenja Tehničog propisa el.
instalacije i ureñaje u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom bez obzira na usporenu proceduru
definisanu u Zakonu o standardizaciji,nadamo se smanjenju sadašnjeg šarenila po metanskim jamama
odnosno proizvoñać Ex elektro opreme za metanske jame ima tačan tehnički zahtev na osnovu novog
tehničkog propisa ne puštajući investitora da razmišlja o jeftinijoj varijanti nego o bezbednijoj.
Akreditovane laboratorije će znati da certificiraju Ex ureñaje na osnovu zahteva
tehničkih propisa i grupe standarda usklañenih sa IEC i EN normama po pitanju protiveksplozione
zaštite, a korisnik će biti upoznat o naćinu korišćenja te opreme u metanskoj jami kao i načinu za
redovno i kvalitetno održavanje .
Kontrolni organi –inspekcije će povremeno prekontrolisati da slučajno ne doñe u tom
lancu negde do tkz. pogonskog slepila.

Slika br.5: Primer niskonaponske mreže rudnika po zaključku

Literatura: Kamberović Milan

- Zakon o standardizaciji dipl.inž.el.teh.
("Sl. list SRJ", br. 30/96) Ministarstvo rudarstva i energetike
- Nacrt zakona o standardizaciji Nemanjina 22-26
- PTN za el. postrojenja, ureñaje i Beograd
instalacije u rud. sa podz. ekpspl. tel: 011/361-64-33
("Sl. list SFRJ", br. 21/88 i
izmene u br. 90/91)
- Prospekti proizvoñača elektro
opreme za rudnička postrojenja
- Rudarska elektrotehnika
Dr Nenad Marinović
Školska knjiga –Zagreb 1982