UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU

FAKULTET ZA EKONOMIJU I INZENJERSKI MENADZMENT

Predmet: Uticaj saobraćaja na životnu sredinu

SEMINARSKI RAD

TEMA: ZNAČAJ I PRIMERI POSTAVLJANJA ELEKTRO -

PUNJAČKIH TERMINALA NA ZAGAĐENJE ŽIVOTNE
SREDINE

Mentor: Student:

prof.dr Pavlović Milan Stanojević Anđela CA 644 /2019

Novi Sad ,2020. godina

 SADRŽAJ

1.Uvod..............................................................................................................................................3

2. Istorijat razvoja električnih automobila........................................................................................4

2.1. Punjači za električne automobile u Srbiji......................................................................6

2.1.1. Prednosti električnih vozila............................................................................7

2.1.2. Mane električnih vozila..................................................................................8

2.2. Mreža za punjenje električnih vozila.............................................................................9

2.3. Punjač akumulatorskih baterija....................................................................................10

2.3.1. Plug-In električna vozila...............................................................................11

2.4. Troškovi punjenja........................................................................................................12

2.5. Zagađenje vazduha i emisija ugljen-dioksida..............................................................13

3. ZAKLJUČAK.............................................................................................................................14

4. LITERATURA...........................................................................................................................15

Strana 2
 1.Uvod

Početak XXI veka jasno je ukazao da se svet okreće sve široj upotrebi „čistih“ tehnologija, ali i
korišćenju „čistih“ energetskih resursa. Nagli prodor tehničkih rešenja vetroelektrana, solarnih
fotonaponskih izvora, malih hiroelektrana i drugih oblika generisanja električne energije iz
obnovljivih izvora, omogućio je njihov ubrzan rast i priključenje na elektroenergetski sistem
velikih instalisanih snaga. Istovremeno, postavljeni su osnovi da se postepeno eliminišu
energetski objekti sa velikom emisijom CO2 i drugih štetnih gasova u atmosferu i počne rešavati
veliki problem čovečanstva u vidu klimatskih promena i efekata staklene bašte. S druge strane, u
zoni potrošnje, električna energija se nametnula kao optimalno rešenje, s obzirom na
raznovrsnost upotrebe i odsutstvo emisije štetnih gasova ili drugih nusprodukata. Primena
električne energije, kao pogonske u oblasti transporta, pre svega individualnog prevoza, uočena je
kao veliki potencijal za smanjenje korišćenja fosilnih goriva i na taj način, umanjenja emisije
CO2 i zagađenja vazduha, odnosno životne okoline. Iz tog razloga su poslednjih desetak godina
intenzivirana istraživanja na nalaženju komercijalnih rešenja, koja mogu da zamene postojeće
pogonske motore sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS). Nova rešenja se traže u domenu
kvalitetnijih, lakših, energetski sadržajnijih i dugotrajnijih baterija, kao i energetski efikasnijeg
pretvaranja i upravljanja, kao i robusnijih i efikasnijih električnih motora.

Strana 3
 2. Istorijat razvoja električnih automobila

Kraj XIX veka doneo je velika otkrića u oblasti elektrotehnike i ogromna nadanja u njen brzi
razvoj i komercijalizaciju. Jedna od fascinantnih prezentacija tog doba na svetskoj izložbi u
Čikagu 1893. godine prikazala je novi proizvod za prevoz, električni automobil. Prvo električno
vozilo napravio je francuski inženjer Gustav Trouve 1881. god. To je bilo vozilo na tri točka sa
70W DC motorom i olovnim akumulatorom. Istovremeno englezi William Ayrton & John Perry
razvijaju svoje rešenje električnog tricikla sa motorom snage 350W i maksimalnom brzinom od
oko 15 km/h (slika 1). Vozilo se napajalo iz olovnih baterija, a regulacija brzine je postizana
prevezivanjem baterija.1

Slika 1. Ayrton Perry električni tricikl (Trike) iz 1881.

Nagli razvoj električne vuče korišćenjem DC pogona i njena komercijalizacija u gradskim

reonima (električni tramvaji, vozovi, brodovi i sl.) navela su Electrical Vehicle Company iz
Njujorka da započne proizvodnju električnih vozila za tržište 1896. god. Prva rešenja su našla
primenu kao taksi vozila (slika 2). Imali su maksimalnu brzinu od 32 km/h i radijus kretanja do
40 km.

1
N. Tovilović, “Testiranje pogona električnog automobila - prva faza” Diplomski rad (mentor prof. dr Vladimir
Katić), Novi Sad, Fakultet tehničkih nauka, 2013.

Strana 4
 Slika 2. Električno taksi vozilo u Njujorku oko 1901.godine

Početkom XX veka kupci motorizovanog transporta su mogli da biraju između vozila na parni
pogon, benzinski ili električni. Tržište je bilo podeljeno, bez ikakavih naznaka o tome koji će
pogon biti dominantniji u budućnosti. Vozila na parni pogon su imala brzinu i bila su jeftinija, ali
im je trebalo dosta da vremena da se zagreju, kao i da se često zaustavljaju za vodu. Vozila sa
SUS motorom su bila prljavija, teža za startovanje i umereno skupa, ali su mogla da se koriste za
duža putovanja na razumnoj brzini bez zaustavljanja. Električna vozila su bila čista i tiha, ali zato
spora i skupa. U tom periodu blizu pedeset kompanija je prizvodilo električne automobile i
pokrivalo 38% tržišta u SAD. Jedna od uspešnijih firmi bila je Baker Electric Vehicle Company,
koja je proizvela više modela. Na slici 3 je Beker električni auto, koji je mogao da dostigne
zavidne brzine za to vreme (oko 40 km/h). Trkačka varijanta je išla čak do 190 km/h .

Slika 3. Baker Electric Car je mogao da dostigne 40 km/h

Strana 5
 2.1. Punjači za električne automobile u Srbiji

Punjači za električne automobile u Srbiji i dalje nisu dovoljno zastupljeni. Ipak, kako u Srbiji i
dalje postoji manje od 200 (info iz 2018 godine: 128 električnih i 204 hibridna vozila, po
podacima Miloša Petrovića iz Centra za električna i hibridna vozila, Novosti, 24.maj. 2018.), čini
se da za sada ni nema previše potrebe za njima. Sa druge strane, mnogi potencijalni kupci u Srbiji
se žale upravo na teškoće prilikom punjenja svojih električnih automobila. I posledica je da u
Srbiji niti ima dovoljno punjača niti ima dovoljno vozila, koja ne stvaraju buku ni zagađenje.

Što se tiče punjača oni se nalaze na nekoliko mesta i pre svega su namenjeni putnicima na auto
putu, koji prolaze kroz Srbiju. Ministarstvo građevine i Putevi Srbije su 2017. godine postavili 5
brzih punjača za električne automobile uz glavni koridor. Oni se nalaze u Preševu, šidu, Subotici,
Dimitrovgradu i u Bubanj Potoku odnosno na izlazu iz Beograda. I to zaista jeste dovoljno da
neko u svojoj Tesli bez problema prođe kroz Srbiju. Dobra vest je da je korišćenje i dalje
besplatno, a da su punjači poslednje generacije i da na njima mogu da se pune praktično svi
električni automobili. Svi poseduju tri priključka, dva za DC brzo punjenje i jedan za AC
punjenje.To znači da punjenje u praksi traje oko 30 minuta, što je odlično. Ipak, to je dobro, ali
samo u slučaju malog broja električnih automobila. Ukoliko bi se na jednom punjaču pojavilo
nekoliko vlasnika u isto vreme došlo bi do ozbiljne gužve i zadržavanja na putu, odnosno
produženja vremena tranzita kroz Srbiju.

Stručnjaci kažu da se punjači redovno koriste i da postoji potreba za instalacijom više stanica.
Tako JP Putevi Srbije najavljuje postavljanje i instalaciju još desetak elektro punjača, takođe na
važnim saobraćajnicama. Za sada se ne zna kada bi ovaj projekat mogao da bude završen, a ne
znaju se ni tačne lokacije. Po nekim procenama, optimalan broj punjača za električne automobile
bi bio čak oko 15 i to samo od Beograda do Niša, ali da tačan broj zavisi i od broja automobila
koji ih koriste.Što se tiče Beograda, niko ne zna koliko tačno ima punjača, ali po svemu sudeći da
ih ima desetak. Ne računajući one koje koriste privatni korisnici u svojim garažama.Izvesno je da
će se ovaj broj povećavati, kako se budu zidale modernije garaže i parkinzi i kako bude povećan
broj električnih automobila na ulicama

Strana 6
 2.1.1. Prednosti električnih vozila

1. Ova vozila skoro su totalno bešumna i ne doprinose zagađenju bukom.

2. Ona ne ispuštaju štetne materije sagorevanjem i ne dolazi do zagađenja vazduha smogom.

Ovi automobili čuvaju životnu sredinu.

3. Kako je električna energija jako pristupačna, automobil možete puniti i na poslu ili čak
kod kuće. Njegovo punjenje je jednostavno: potrebno je samo provući kabal i spojiti ga na
utičnicu.

4. Kod ovih vozila manja je mogućnost mehaničkog kvara, jer ono ima mnogo manje
pokretnih delova. Ono zahteva manje vremena za održavanje i lakše je za popravak i
sastavljanje.

5. Generalno sagledano ovi automobili su ekonomičniji jer zahtevaju manje održavanja.

6. Pogoni za proizvodnju ovih vozila i dalje zagađuju okolinu, ali je to zagađenje mnogo
lakše kontrolisati u poređenju sa onim koji nastaje zbog plinova iz automobila sa
unutrašnjim sagorevanjem.

7. Takođe, zavisno od države u kojoj živite, možete imati i porezne olakšice pri kupovini
ovakvog automobila.

8. Isto tako cene osiguranja mogu biti potencijalno niže.

Strana 7
 2.1.2. Mane električnih vozila

1. Klima kao dodatna oprema u ovom automobilu jako smanjuje trajanje baterije.

2. I pored izuzetka kao što je Rimac Concept One model, električni automobili se u suštini
ne mogu meriti sa vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem u smislu ubrzanja i snage.

3. Pored štednje goriva svakako biste morali očekivati veće račune za struju.

4. Na poslu ili kod kuće morate imati ˝mini˝ stanicu tj. pretvarač za punjenje električnih
vozila. Neke automobile, pri kupovini, dobijete sa takvom mini stanicom.

5. S obzirom na to da danas nema električne infrastrukture tj. stanice uz važnije prometne

puteve, automobil možete puniti samo kod kuće ili na poslu.

6. Punjenje vozila traje od dva i po do osam sati zavisno od modela. Ovo znači da ukoliko
punite automobil na nekoj stanici, načekaćete se.

7. Baterije električnih vozila jako kratko traju. Jedno punjenje može trajati od 160 km do
400 km, zavisno o kojem je modelu reč.

Zbog zadnje činjenice električni automobili nisu na najbolji izbor za duga putovanja. Oni su
odlični za kratka putovanja, posebno za ljude koji žive izvan grada, a rade u njemu. Proizvođači
se trude da unaprede ova vozila i naprave ih adekvatnijim za svakoga, pa i za one koji vole duga
putovanja. Iako su danas posmatrani kao ekološko rešenje za očuvanje životne sredine, zbog
masovnih potreba poslovanja i ličnih potreba još uvek se ne mogu koristiti masovno kao
automobili sa unutrašnjim sagorevanjem. Najveći razlog ovome je definitivno kratak domet.
Očekivanja stručnjaka su da će za desetak godina ovi automobili biti dovoljno unapređeni da
mogu parirati vozilima na gorivo. Ovo bi se moglo postići uvođenjem infrastrukture za električna
punjenja što je svakako veliki projekat na nivou svake države. Takođe jedan od problema koji se
razmatra je trajanje punjenja. Cilj je da se omogući bežično punjenje električnih automobila, što
menja koncept stanica i poboljšava pristup u odnosu na trenutni. 2

2.2. Mreža za punjenje električnih vozila

2
T. Lauc, „Prikaz i testiranje električnog vozila“, Diplomski rad (mentor prof. dr Vladimir Katić), Novi Sad,
Fakultet tehničkih nauka, 2013

Strana 8
Slika 4. Samostojeća punionica za električna vozila

Slika 5. Sastav upravljanja podacima

2.3. Punjač akumulatorskih baterija

Strana 9
Punjač baterija jedan je od vaţnih delova električnog automobila. Koristi se za pretvaranje
izmeničnog napona mreže u istosmerni napon baterije. Preko tog punjača vozilo spojeno na
kućnu instalaciju ili neki drugi izvor električne energije. O njemu zavisi vreme punjenja baterija.
Tako se punjači razlikuju po snazi. Slabiji punjači električni automobil mogu napuniti za oko 8-
10 sati dok jači punjači to čine puno brže i elektro automobil napune čak i za 20-ak minuta.
Punjač se može ugraditi u auto, ali i ne mora.

Slika 6. Koncept punjenja električnog vozila.

2.3.1. Plug-In električna vozila

Strana 10
Plug-In hibridno vozilo (PHV) je potpuno hibridno vozilo opremljeno baterijom koja se može
ponovno puniti spajanjem utičnice u izvor električne energije. PHV radi na principu električnog
vozila bez emisije štetnih plinova na kraće udaljenosti, te kao klasično hibridno vozilo na duže
udaljenosti. Njegova je prednost ta što kada se baterija isprazni ne morate se brinuti o traženju
utičnice za ponovno punjenje već će se vozilo automatski prebaciti u hibridni način rada, baš
poput klasičnog hibridnog vozila. Plug-in hibridno vozilo može biti izvedeno sa serijskim i sa
paralelnim pogonskim sastavom. Sadrži baterije povećanog kapaciteta (od običnih hibrida) kako
bi vozilu bilo omogućen veći domet vožnje samo na električnu energiju. Koncept plug-in hibrida
zanimljiv je onima koji svakodnevno putuju manjim udaljenostima te na taj način mogu potpuno
ili delomično izbeći korišćenje motora s unutrašnjim sagorevanjem. Na taj se način takođe
smanjuje emisija štetnih gasova ako električna energija kojom se vozilo puni dolazi iz čistih
izvora energije. 3

Slika 7. Plug-In princip rada vozila

2.4. Troškovi punjenja

3
I.Mihalec, “Zašto hibridna vozila?”, Mart 2006.

Strana 11
Troškovi punjenja električnog automobila zavise od ceni električne energije- koja varira od
države do države. Trošak na punjenje vozila Nissana Leaf u Hrvatskoj prema nižoj tarifi (0.56
kN/kWh) i potrošnji od 21.25 kWh/100km iznosi 11.9 kN/100km. Nisan tvrdi da cena servisa
nakon 5 godina korištenja Leaf vozila iznosi 1,800 dolara (cca 10,000 kN) dok cena servisa
konvencionalnog automobila nakon 5 godina korištenja iznosi 6,000 dolara (cca 33000 kN). Ovi
podaci potvrđuju da je iako inicijalno skuplji električni automobil u kasnijim godinama smanjuje
cenu korištenja.

Slika 8. Punjenje generacijom punjača

2.5. Zagađenje vazduha i emisija ugljen-dioksida

Strana 12
Električni automobili pridonose čišćem vazduhu u gradovima, jer oni ne ispuštaju štetne materije
u okolinu, kao što su čestice (čađa), isparljiva organska jedinjenja, ugljovodonici, ugljen-
monoksid, ozon, olovo, i razne azotni oksidi. Koristi od čistog vazduha su najčešće lokalne, zbog
toga što su, zavisno od izvora električne energije koja se koristi za punjenje akumulatora, emisije
štetnih materija u vazduh pomaknute na mesto proizvodnje električne energije.

Električni automobili nisu u potpunosti dobri za okolinu zbog baterija koje su teške, a
proizvođaći automobila pokušavaju da svoje automobile učine što lakšima te moraju da koriste
materijale koji su veoma laki, ali i čvrsti kao npr. aluminijum i kompoziti ugljeničnih vlakana
koji iziskuju mnogo energije za proizvodnju. Takođe sastavni delovi baterije koje se koriste u
električnim automobilima imaju štetne posledice za okolinu. Sastavni delovi
baterija litijum, nikal i bakar nalaze se u zemljinoj kori te je za njihovu eksploataciju i obradu
potrebno je koristiti mnogo energije što nije efikasno. Nepravilnim rukovanjem tih baterija može
se znatno naštetiti okolini4

3. ZAKLJUČAK

4
I.Mihalec, “Zašto hibridna vozila?”, Mart 2006.

Strana 13
Bešuman rad, prednost ili mana? Smanjenje buke u gradu bi svakako bila prednost, ali tu je i
druga strana medalje. Naime, hibridna vozila su do te mere bešumna da su nečujna čak i za
pešake, što može uticati na njihovu bezbednost. Recimo, prema nekim predviđanjima, 2050.
godine ulicama će prolaziti samo hibridni ili potpuno električni automobili, a prelazak na drugu
stranu trotoara biće uslovljen vizuelnim osmatranjem, dok  dobro uho neće mnogo biti od
pomoći.U budućnosti će hibridna i električna vozila sigurno igrati značajniju ulogu u
autoindustriji. Najznačajniji svetski proizvođači još uvek kriju potencijal ove tehnologije, jer žele
da i dalje eksploatišu postojeće rezerve nafte i drugih fosilnih goriva, kao i da do maksimuma
iskoriste uložene milijarde dolara u razvoj SUS motora. Do tada će se hibridna vozila i dalje
razvijati ali će obični korisnici dobijati priliku da uživaju „na kašičicu” u svim pogodnostima
koje donosi ova tehnologije budućnost

4. LITERATURA

Strana 14
 1. N. Tovilović, “Testiranje pogona električnog automobila - prva faza” Diplomski rad
(mentor prof. dr Vladimir Katić), Novi Sad, Fakultet tehničkih nauka, 2013.
2. T. Lauc, „Prikaz i testiranje električnog vozila“, Diplomski rad (mentor prof. dr Vladimir
Katić), Novi Sad, Fakultet tehničkih nauka, 2013
3. I.Mihalec, “Zašto hibridna vozila?”, Mart 2006.

SPISAK SLIKA

Strana 15
Slika 1. Ayrton Perry električni tricikl (Trike) iz 1881....................................................................4

Slika 2. Električno taksi vozilo u Njujorku oko 1901.godine...........................................................5

Slika 3. Baker Electric Car je mogao da dostigne 40 km/h.............................................................5

Slika 4. Samostojeća punionica za električna vozila.......................................................................9

Slika 5. Sastav upravljanja

podacima..............................................................................................9

Slika 6. Koncept punjenja električnog

vozila.................................................................................10

Slika 7. Plug-In princip rada

vozila...............................................................................................11

Slika 8. Punjenje generacijom punjača.........................................................................................12

Strana 16