Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu

Aranžiranje 1, klasa: Ivan Brkljačić, red. prof.

Školska 2020-21. godina

Nastava na daljinu, čas br. 9, (24. decembar 2020)

Napomena:

Dragi studenti,

Današnji čas nam je ujedno i poslednji nastavni čas u semestru i molim vas da budete svesni ove
činjenice. Sledećeg četvrtka je 31. decembar. Ja ću tada svakako biti dostupan za sve vas u
periodu od 9-10.30h, kada mi možete postaviti (putem mejla) bilo koje pitanje u vezi sa
aranžiranjem, odnosno sa predstojećim ispitom. Ako je ostalo nešto nejasno, ako vam je
potrebno nešto dodatno objasniti, to je idealan termin da se sve raščisti. Takođe, tog 31.
decembra vam neću postavljati nikakve nove materijale. U četvrtak, 7. januara je Božić i tada ne
radimo. U četvrtak 14. januara je termin pismenog ispita za sve vas koji su stekli uslove da izađu
na ispit, odnosno bonus termin kolokvijuma za sve vas koji niste radili kolokvijum u 1. roku, ili
za sve vas koji želite da popravite rezultat sa 1. kolokvijuma. Pismeni ispit, odnosno bonus
kolokvijum će se raditi u zgradi Fmu, u sobi 40. Oni koji su stekli uslove da izađu na ispit, a to
ipak ne žele da urade u januarskom roku, tog 14. januara ne moraju da dolaze na Fmu. Od juče je
na sajtu Fmu postavljena konačna verzija rasporeda ispita u januarskom i februarskom roku, po
kojoj je usmeni deo ispita zakazan za četvrtak 21. januar. U februarskom roku i pismeni i usmeni
ispit će biti održani u četvrtak 4. februara.

Pre nego što pređemo na teorijski deo današnjeg gradiva, informativno poslušajte zvučne
primere broj 1 i broj 2 kao uvod u problematiku današnjeg časa.

Upoznavanje sa tehničkim i zvučnim svojstvima gitare

Gitara je žičani instrument sastavljen od 6 žica (E, A, d, g, h, e1), čija je solistička, ali pre svega
prateća funkcija izuzetno rasprostranjena. Po samoj građi instrumenta, sviranje na gitari upućuje
prvenstveno na izvođenje akorada. S obzirom da je sviranje akorada relativno lako savladivo,
gitara je podesna i kao amaterski instrument, koji vrlo funkcionalno deluje kao pratnja ljudskom
glasu.
Najvažnijih devet akordskih sklopova, koji se mogu dobiti na svakom od sedam osnovnih
tonova lestvice su: durski trozvuk, molski trozvuk, dominantni četvorozvuk, durski akord sa
dodatom sekstom, molski akord sa dodatom sekstom, mali molski četvorozvuk, veliki durski
četvorozvuk, umanjeni četvorozvuk i prekomerni trozvuk. Oznake kojima se beleže ovi akordi
su (na tonu C):

- C,
- Cm,
- C7,
- C6,
- Cm6,
- Cm7,
- CM7 ili Cmaj7,
- Cdim ili Cdim7 ili Co7,
- C+.

Notacija tonova na gitari se realizuje u violinskom ključu, s tim što je zvučni rezultat za oktavu
niži od onoga što je napisano, čime gitara ulazi u grupu transponujućih instrumenata.

Zbog rasporeda žica najpogodniji akordi za sviranje na gitari su G, D, A, E, Am, Dm, Em, dok
su oni sa osnovnim tonom C, F ili H znatno teži. Pogotovo su teški oni sa sniženim ili povišenim
osnovnim tonom, gde je dobijanje akorada jedino moguće u „bare-hvatu“ (stavljanjem kažiprsta
leve ruke preko svih žica). Slično ovom hvatu upotrebljava se kapotasto, ili kapodaster, koji se
stavlja preko svih žica čime se one skraćuju, odnosno podiže se celokupno štimovanje
instrumenta. Time se olakšano dobijaju i ostali akordi, odsvirani na način na koji se sviraju već
pomenuti najlakši akordi na gitari.

Najprirodnije sviranje na gitari je arpeđo sviranje i to u relativno brzom pokretu naviše ili
naniže. Ukoliko se želi dobiti sporiji arpeđo, ili pak simultano zvučanje svih žica to treba
posebno obeležiti u notama. Po pravilu se u desnoj ruci koriste palac, koji je zadužen za dve ili
tri najdublje žice i još tri prsta (mali prst desne ruke se ne koristi). Mogućnosti aranžiranja
akordskih faktura su na gitari brojne. Od simultano odsviranih akorada, preko odvajanja basa i
ostatka akorada, do odvajanja akordskog sloja pratnje i podržavanja solističkih linija vodećih
glasovnih deonica. Takođe, i na gitari je moguće stvaranje kontrapunktske pratnje.

Nazivi za gitaru su drugačiji na različitim jezicima. Ovo su neki od uobičajenih naziva:

- italijanski: chitarra
- engleski: guitar
- nemački: gitarre
- ruski: гитара

U partiturama koje mi aranžiramo, koristićemo italijanski naziv chitarra (skraćenica: chit).

Predlažem vam da u ovom trenutku informativno poslušate i zvučne primer broj 3 i broj 4.

Sve što je do sada rečeno u vezi sa instrumentom gitara se odnosilo na standardnu, takozvanu
akustičnu gitaru. Ali, sve se to lako može primeniti i na mlađoj varijanti gitare, a to je električna
gitara (konstruisana polovinom XX veka). Ona sadrži isti broj i isti raspored žica kao i akustična
gitara, zatim ima jedanke solističke i akordske mogućnosti, slične mogućnosti organizovanja
različitih pratećih faktura (od simultano odsviranih akorada do kontrapunktske pratnje) i tako
dalje. Jedina razlika je u činjenici da električna gitara funkcioniše na struju i da joj je za
reprodukciju zvuka neophodno pojačalo. Ono što je rezonator kod akustičnih instrumenata, to je
pojačalo kod električnih instrumenata.

Slede neke od mogućnosti korišćenja različitih faktura prilikom aranžiranja za gitaru solo, ili u
kombinaciji sa drugim instrumentima.

Primer broj 1 (Ivan Brkljačić – Bis za gitaru solo, isečak): razlaganje akorada, pojedinalčni
tonovi i simultano odsvirani akoradi (sa brzim arpeđom):
Primer broj 2 (Ivan Brkljačić – Ma-Ri-Na-Da za gitaru i klavir, isečak): kontrapunktska pratnja,
realizovana kroz solističke, intervalske i akordske nastupe gitare:

Ukoliko želite neki od vaših aranžmana instrumentalne pratnje da napravite uz prisustvo gitare
(umesto klavira), slobodno to i uradite i pošaljite mi svoje aranžmane. Dakle, ovo je opciona
mogućnost, nije obaveza!
Na kraju bih vas podsetio da je sutra (petak 25. decembar) rok za predaju obaveznog domaćeg
zadatka. To morate uraditi slanjem vašeg aranžmana na mejl adresu asistenta Stanka Simića!

Ivan Brkljačić, 24. decembar 2020.