Лутеранизам или лутеранство је део западног хришћанства које се заснива на учењу

реформисте из 16. века Мартина Лутера. Лутерови покушаји реформе теологије и црквене
праксе довели су до протестантске реформације. Реакције власти и цркве на ширење
Лутерових идеја (95 теза) Европом довеле су до верских ратова и поделе хришћанства. За
разлику од реформаторских цркви попут калвиниста, лутерани и даље практикују многе
сакраменте и литургијску праксу из пре-реформаторских цркви.

Назив „лутеранац“ је први пут у погрдном смислу употребио Јохан Ек током дебате јула 1519.
[1] Ек и други римокатолици су следили уобичајену праксу да се јерес назива по свом вођи,
тако да су сви поборници теологије Мартина Лутера означени као лутеранци.[2] Сам Мартин
Лутер је одбацивао овај назив и свој реформаторски покрет је називао „јеванђеоски“ (грч.
ευαγγελιον - добре вести, јеванђеље).[1] Лутеранци су и сами почели да користе овај назив
средином 16. века да би се разликовали од осталих реформистичких група (филиписти,
калвинисти). Теолози са Универзитета у Витенбергу су 1597. употребили за своју цркву назив
„лутеранска“.[2]