Кристофер Марлоу (енгл. Christopher Marlowe, Кентербери 26.

септембар 1564 — Дептфорд,

30. мај 1593) био је енглески драматичар, песник и преводилац који је живео у елизабетанском
добу. Марлоу је био најпознатији и најугледнији елизабетански трагичар свог времена.[1]
Значајно је утицао на свог савременика Вилијама Шекспира, који је после Марлоувљеве
неразјашњене смрти постао најпознатији драматичар Енглеске. Марлоувљеве драме су
познате по коришћењу тзв. “белог стиха” (енгл. blank verse) и протагонистима који настоје
постићи више него што им дозвољавају властите могућности.

18. маја 1593. године против Марлоа је издат налог за хапшење; разлог није познат, иако се
мислило да је повезан са оптужбама за бласфемију, односно његов рукопис који је садржавао
“опаке јеретичке концепте”. 20. маја је доведен на двор те је испитиван пред Тајним саветом,
иако о томе нема потврде у службеним документима. Десет дана касније га је убоо ножем и
усмртио Инграм Фризет. Да ли је убиство повезано с његовим хапшењем, никада није било
утврђено.[2]

Његов живот био је кратак, али је свеједно створио низ легенди и спекулација које га описују
као обавештајца у служби Франсиса Валсингема, атеисту, хомосексуалца, као и стварног аутора
неких Шекспирових драма (тзв. Марловијанска теорија).