See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

net/publication/321726961

Uticaj finansijske tehnologije na savremeno bankarsko poslovanje

Conference Paper · May 2017

CITATION READS

1 278

1 author:

Vladimir Mirkovic
AIK Banka
57 PUBLICATIONS   55 CITATIONS   

SEE PROFILE

Some of the authors of this publication are also working on these related projects:

Agro-economy View project

SME sector View project

All content following this page was uploaded by Vladimir Mirkovic on 12 December 2017.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

 XXII Интернационални научни скуп
Стратегијски менаџмент и системи подршке одлучивању у
стратегијском менаџменту

19. мај 2017, Суботица, Република Србија

Владимир Мирковић
Народна банка Србије1
Београд, Република Србија

УТИЦАЈ ФИНАНСИЈСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ НА САВРЕМЕНО

БАНКАРСКО ПОСЛОВАЊЕ

Апстракт: Током последњих 50 година, улога финансијских институција у економским системима широм
света има растући значај. То је последица пораста броја финансијских институција, финансијских
инструмената и инвеститора, као и унапређења технологије и глобализације, што је узроковало повећани
степен конкуренције, развој сложених производа и међуповезаност финансијских система широм света.
Финансијске институције имају снажан утицај на реалну економију и друштво у целини. Како би се избегли
будући глобални финансијски шокови у финансијским системима, уведена је нова регулатива (Базел III
стандарди), који захтевају да финансијске институције одржавају виши ниво капитала вишег квалитета, као и
да одржавају адекватан ниво ликвидности и побољшан левериџ рацио. Међутим, континуирани развој
финансијских производа, услуга и ризика, налаже да ова регулатива буде предмет сталне ревизије, унапређења
и хармонизације у земљама широм света. Промена са којом се финансијски систем већ суочава су нови
учесници на тржишту који уводе иновације, нове могућности и преиспитују традиционални начин пословања
институција. Најбољи пример су тзв. FinТech компаније које убрзано расту и постепено задобијају тржишно
учешће, нарочито у областима плаћања, мењачких послова, директног on-line позајмљивања (peer-to-peer
lending), пружања података, пружања инвестиционих услуга и услуга управљања новцем. Суочавајући се са
новим изазовима и новим конкурентима, финансијске институције морају бити у стању да у будућности
измене успостављени начин пословања, како би биле у могућности да се такмиче са новим учесницима у
погледу цене и квалитета производа и услуга. Како би у томе успеле, банке ће бити принуђене да измене своје
стратегије, пословне моделе и политике. У заокрету од традиционалног банкарства ка дигиталном банкарству,
финансијске институције се могу определити за развој сопствених технолошких ресурса у чему им значајну
помоћ или конкуренцију могу представљати FinТech компаније. Рад указује на основна обележја и опасности
које са собом носи нова, дигитална фаза развоја банкарства, уз акценат на одређене специфичности српског
банкарског система усмереног на пружање софистицираних услуга својим клијентима.

Кључне речи: финансијска технологија, банкарство, иновације, ризик, клијенти

THE IMPACT OF FINANCIAL TECHNOLOGY

ON MODERN BANKING BUSINESS

Abstract: During last 50 years, the role of financial institutions in economic systems worldwide has increasing
importance. It is a consequence of larger number of financial institutions, financial instruments and investors, as well
as technology upgrade and globalization that caused higher extent of competition, development of complex products
and interconnection between financial systems worldwide. Financial institutions have intensive influence on real
economy and society at whole. In order to avoid future financial shocks in financial systems, there has been introduced
new regulation (Basel III standards) that required from financial institutions to maintain higher level of high-quality

1
Одрицање од одговорности: Изнети ставови у раду су искључиво ставови аутора рада, не и организације у којој је аутор тренутно
запослен.
capital and adequate liquidity level as well as improved leverage ratio. But, continuous development of financial
products, services and risk dictate that regulatory framework should be permanently revised, improved and
harmonized within countries worldwide. Change with which financial system is faced is impersonated in new market
participants, which introduce innovations, opportunities and re-analyze traditional business of institutions. The best
examples are so-called FinТech companies, which grow lively and gradually obtain market share, especially in areas
of payments, exchange operations, direct on-line lending (peer-to-peer lending), providing data, providing investment
services and cash management services. Facing with new challenges and competitors, financial institutions should be
able to change previously established business operations in prospective period, in order to be capable to compete with
new participants in terms of price and quality of products and services. In order to succeed, banks will be forced to
change their strategies, business models and policies. In turn from traditional banking to digital banking, financial
institutions could be focused on development of own technological resources wherein significant help or competition
could represent FinTech companies. This paper pinpoints on main characteristics and threats which carries with it new,
digital phase of banking development, emphasizing certain specifics of Serbian banking system directed on providing
sophisticated services to their clients.

Key words: financial technology, banking, innovation, risk, clients

1. УВОД
Висок степен дерегулације и присутност крупних финансијских иновација су обележје савременог банкарског
пословања. Са променама које су инициране не само процесима глобализације, већ и прилагођавањима банака
новим условима пословања, значајно се мења и улога банака на тржишту. Традиционално поимање банкарског
пословања које је усмерено превасходно на обављање функције пласирања кредита и прикупљања депозита,
добија сасвим нове обрисе. Несумњиво је да лукративна активност остаје у епицентру односа на релацији банка
(финансијска институција) – клијент, уз поштовање начела сигурности пословања и обезбеђења профита, али
начин на који се поменути циљеви остварују подразумева коришћење нових, софистицираних метода. Банке
задржавају своју улогу финансијских посредника (интермедијара) повезујући субјекте који располажу
суфицитарним средствима са субјектима који имају дефицит расположивих средстава. Начин повезивања
између банака и клијената доживљава крупан заокрет, који се огледа у преласку са традиционалног на савремен
начин пословања банака.

Промене у регулаторним захтевима (уведене путем Базел III стандарда) које су постале обавезујуће за банке,
потом процес раздуживања банака (тзв. deleveraging) као последица регулаторних промена и технолошки
прогрес се могу идентификовати као 3 кључна покретача која су допринела ка заокрету од традиционалног ка
дигиталном банкарском пословању. Из аспекта савремене фазе банкарског пословања, најзначајнији покретач
промена су технолошке и финансијске иновације, које су ставиле традиционалне пословне моделе банака на
додатни испит. Наиме, технолошке иновације у сфери финансија (познатије као FinTech), суштински доприносе
променама саме структуре целокупног финансијског система користећи напредна технолошка и програмска
решења у циљу ефикасног пружања услуга клијентима. FinTech компаније пружају услуге путем on-line
платформи директно повезујући инвеститоре и клијенте водећи креирању нових инвестиционих могућности,
које су познате под називима peer-to-peer lending и crowdfunding. (Мирковић, Дудић З. & Дудић Б., 2016) На све
поменуто не сме се пренебрегнути и све шире распрострањена употреба биткоина (bitcoin), крипто-валуте, као
средства електронског плаћања, која је само назначила улазака у нову фазу развоја банкарства значајно
различиту од традиционалних и уврежених модела пословања банака.

Надлежна тела из неколико земаља су већ увела нове регулаторне промене са циљем укидања ограничења и
подстицања уласка нових учесника на тржиште. Једна од тих регулаторних промена је и Директива ЕУ за
услуге плаћања (European Commission, 2017), коју је Европска комисија усвојила 2007. године, а додатно
изменила 2015. године, са тим да измене ступају на снагу 2018. године. Основни циљ Директиве је проширење
круга учесника који могу имати приступ системима плаћања тако што се пружа могућност да небанкарске
институције добију дозволу за пружање услуга давања информација о рачунима комитената, као и за услуге
плаћања у име и за рачун комитената. У Великој Британији, надзорно тело за финансијско пословање (Financial
Conduct Authority) је препознало значај дигиталне технологије у свим секторима економије и иницирало јавни
позив (Financial Conduct Authority, 2014) са циљем сагледавања свих регулаторних ограничења која онемогућују
развој дигиталних и мобилних решења и са циљем дефинисања наредних корака којим ће се та ограничења
смањити. Суочавајући се са новим изазовима и новим конкурентима, финансијске институције морају бити у
стању да у будућности измене успостављени начин пословања, како би биле у могућности да се такмиче са
новим учесницима у погледу квалитета производа и услуга, али и цене. Како би ово успеле, очекивано је да ће
институције морати да измене стратегије, пословне моделе и политике. Један од могућих начина може бити
развој сопствених технолошких ресурса, или сарадња са FinТech компанијама или аквизиција FinТech
компанија. Свака стратегија има своје предности и мане, а преостаје да се види која од њих ће имати највећи
утицај на будуће пословање.

305
Коначно питање које ће се јавити као последица убрзаног развоја нових финансијских модела је сајбер
безбедност. Са даљом еволуцијом дигиталне ере, сајбер безбедност ће бити од највећег значаја. Европска
комисија је већ објавила ЕУ Директиву за мрежну безбедност и безбедност информација (European Commission,
2017) 2015. године, са циљем унапређења капацитета за очување сајбер безбедности у земљама чланицама ЕУ.
Ипак, надлежна тела морају успоставити и одржавати сталну међусобну сарадњу са циљем развоја нових
регулаторних и технолошких механизама којим ће се предухитрити и умањити сајбер криминал, за који се
очекује да ће у будућности постајати све сложенији.

2. ИЗМЕНЕ У ФУНКЦИОНИСАЊУ МОДЕРНИХ ФИНАНСИЈСКИХ

СИСТЕМА
Финансијска криза 2008. - 2012. године је показала да је потребно темељно преиспитивање регулаторног и
надзорног оквира за финансијске институције. Као одговор на финансијску кризу, Европска унија је израдила
амбициозан програм регулаторних реформи у координацији са Г20. Како су током развоја кризе откривени
ризици који су представљали претњу по финансијску стабилност целе ЕУ, било је потребно поставити
банкарски сектор на чвршће основе и повратити поверење у евро, што је неминовно водило дубљим
интеграцијама и стварању тзв. банкарске уније.

У складу са основним циљем - изградњом финансијског система који је подршка развоју привреде и враћању
ЕУ на пут одрживог раста, реформским мерама предвиђено је:
 јачање финансијске стабилности и отпорности финансијског система како би се смањила могућност
настанка будућих финансијских криза у ЕУ или њихови ефекти (кроз имплементацију Базел III
стандарда, као и оквира за опоравак и реструктурирање и осигурање депозита);
 обнављање и продубљивање јединственог тржишта финансијских услуга ЕУ (новим прописима из
области тржишта капитала);
 обезбеђивање интегритета тржишта и поверење у финансијски систем ЕУ кроз заштиту потрошача и
инвеститора, борбу против злоупотреба на тржишту и јачање објављивања информација и
транспарентности;
 унапређење ефикасности финансијског система ЕУ и настојање да трошкови финансијских услуга буду
сведени на најмању могућу меру (пре свега кроз уредбу која ограничава међубанкарске накнаде за
коришћење платних картица и ревидирану Директиву о платним услугама).

У оквиру реформских мера, посебна пажња је посвећена малим и средњим привредним друштвима, с обзиром
на њихов значајан допринос запошљавању и расту у ЕУ, али и тешкоће са којима се суочавају у обезбеђивању
финансирања. У том смислу, предузете су мере за смањење административних оптерећења и захтева за
извештавањем захтеве за мала и средња предузећа (изменама Директива о проспектима и транспарентности и
директиве која уређује рачуноводство), креирање посебне платформе за трговање, ради повећања активности и
ликвидности на тржиштима капитала за мала и средња привредна друштва (кроз измене прописа који регулишу
тржишта финансијских инструмената – MiFID II - Markets In Financial Instruments Directive), као и додељивање
повољнијег пондера кредитног ризика за ова лица у оквиру тзв. CRD IV пакета (Capital Requirements Directive
IV – Директива за капиталне захтеве), ради повећања обима кредитирања ових лица.

Такође, планирано је увођење нових оквира ЕУ за инвестиције у предузетнички капитал и фондова за социјално
предузетништво, као и развој правила за тзв. групно финансирање (crowdfunding). У наредном периоду главни
изазови за банкарски сектор у ЕУ представљаће реструктурирање банака и консолидација поприлично
гломазног банкарског сектора, унапређење пословних модела банака, као и интерних модела банака и обрачуна
ризичне активе у циљу повећања поузданости, упоредивости и конзистентности модела и уклањање
идентификованих недостатака у сфери корпоративног управљања банака. Презадуженост банкарског сектора
као „друга страна медаље“ овако гломазног банкарског сектора, представљаће главни изазов у наредном
периоду. Поређења ради, САД су предузеле одређене кораке и консолидацијом банкарског сектора смањиле
број банака са 19.069 80-их година прошлог века на 7.011 банака у 2010. години. (Adams, 2012) Са друге стране,
ЕУ је након 2008. године чак у одређеном периоду бележила раст броја банака, да би потом започела процес
консолидације банкарског сектора који није много одмакао. Опоравак eврозоне услед последица економске
кризе је релативно спор. Како би се ојачала економија унутар Европске уније, покренута је иницијатива
Европске комисије којом су започете активности на формирању уније тржишта капитала. Основна особина
европских финансијских тржишта је велика заступљеност банкарског финансирања у односу на друге видове
финансирања. Последично, у условима смањења изложености банака (deleverаging) може доћи до
недоступности оваквог извора финансирања. Интеграција тржишта капитала земаља чланица ЕУ, која би
омогућила слободно кретање капитала унутар ЕУ, има за циљ да подстакне отварање радних места, привредни
раст и инвестиције широм ЕУ.

306
Стварањем уније предузећима се омогућава приступ ширем спектру извора финансирања, са фокусом на
усмеравање средстава ка малим и средњим предузећима и инфраструктурним пројектима. Са друге стране,
инвеститорима се пружају веће могућности. Такође, уклањају се препреке које спречавају прекогранична
улагања, тако да ће и предузећа и пројекти лакше приступити средствима финансирања без обзира из ког дела
ЕУ потичу. Допринос уније се огледа и у већој прекограничној подели ризика и ликвидности на тржишту, чиме
ће се продубити финансијска интеграција, смањити трошкови и самим тим повећати конкурентност ЕУ. У
септембру 2015. године је донет акциони план који је фокусиран на 6 кључних циљева:

1. финансирање иновација, start-up предузетништва и предузећа која нису листирана на тржишту;

2. стварање услова за лакши излазак компанија на тржиште и лакше прикупљање капитала;
3. унапређење дугорочних инвестиција, одрживих и инфраструктурних пројеката;
4. подстицање малих и институционалних инвестиција;
5. побољшање капацитета банака са циљем финансирања шире економије;
6. бољи услови за прекограничне инвестиције. (European Commission, 2015)

Први извештај о статусу стварања Уније објављен је крајем априла 2016. године (European Commission, 2016). У
шестомесечном периоду спроведене су одређене активности од којих су најбитније:

1. Предлог регулативе у домену секјуритизације (STS – simple, transparent and standardized

securitisation) усвојен је у децембру 2015. године;
2. Eвропска комисија је у новембру 2015. објавила предлог за модернизацију регулативе која
дефинише издавање проспеката у тренутку додатне емисије капитала у циљу смањења
трошкова емисије капитала;
3. Изменом регулативе Солвентност 2 у априлу 2016. године смањени су захтеви за капиталом
осигуравајућих компанија у домену улагања у дугорочне инфраструктурне пројекте;
4. У децембру 2015. године објављен је документ „Green Paper on retail financial services“ који се
односи на финансијске услуге пружене сектору становништва;
5. У току марта 2016. године започете су консултације по питању реструктурирања и
несолвентности предузећа;
6. До јануара 2016. године, достављена су мишљења на регулаторни оквир који се односи на
финансијске услуге, односно на оцену утицаја финансијских реформи.

3. РАЗВОЈ ФИНАНСИЈСКИХ ТЕХНОЛОГИЈА И УЛАЗАК У СФЕРУ

БАНКАРСТВА
Индустрија финансијских технологија у Србији је у последњих неколико година имала значајан раст. Штавише,
са реформом финансијских и других прописа која је интензивно у току, као и иновацијама и све већим
захтевима потрошача, овај раст ће бити још бржи у наредним годинама. Изазов са којим ћемо се све више
суочавати је проналажење праве мере између потребе за заштитом финансијског тржишта и потрошача, са једне
стране и уклањањем препрека за појаву иновативних решења, са друге стране. FinTech решења неретко
изазивају много већу пажњу јавности него што је њихов реални значај на тржишту (пример: стварни број
биткоин трансакција насупрот медијској пажњи коју има ова „дигитална валута“, а суштинску пажњу пре свега
заслужује blockchain технологија на којој се биткоин заснива). Разлог за то је постојање рaзвојног потенцијала
које по правилу прати FinTech иновације, јер оне привлаче пажњу, што је позитивна страна, али постоји и
опасност да се цео концепт брже компромитује због макар једне и најситније грешке. Иако тек на почетку
процеса придруживања ЕУ, када се говори о платним услугама, Србија је већ део ЕУ - судећи по регулаторном
оквиру креираном да служи као подстицај иновативним решењима у области електронских плаћања. Закон који
регулише платне услуге у земљи скоро је у потпуности усклађен са европским законима у овој области. У
примени је од 1. октобра 2015. године, што значи да треба још да сачекамо да бисмо видели како ће FinTech
искористити „простор“ који им је дат новим законским оквиром, али и да видимо да ли ће се појавити „рупе у
закону“ које ће им омогућити да пружају услуге ван зоне законских одредаба које сада ту област регулишу.
(Народна банка Србије, 2017)

У Србији је току иновирање и прописа којима се уређује електронско пословање, а 2016. година је проглашена
годином предузетништва где се посебан фокус ставља и на FinTech start up компаније. Република Србије је
начинила неколико крупних корака у правцу ефикасног уређивања области електронског пословања, на
пример: доношење Закона о електронском потпису (Министарство трговине, туризма и телекомуникација,
2017а), укључивањем електронског пословања у Националну стратегију развоја информационог друштва до
2020. године (Министарство трговине, туризма и телекомуникација, 2017б) као и покретањем пројекта
електронске управе и електронског здравства. „Електронска управа се односи на примену информационо-
комуникационе технологије како би се олакшала и убрзала испорука услуга грађанима, пословним партнерима
и запосленима, тако што ће се услуга пружити подношењем захтева са једног места, у било које доба дана или

307
ноћи, без обзира на географску удаљеност и број различитих ентитета који учествују у њеном извршењу.“
(Лукић&Мирковић, 2014) Савремен начин пословања је заснован на концепту тзв. lean управе, која се базира на
поједностављењу послова и рационализацији организационе структуре, а у циљу адекватног одговора на
променљиве услове у окружењу. Нагласак је на философији „урадити посао што квалитетније са што мање
ресурса“ тако што се препознају, а потом и уклоне непотребни утрошци времена и ресурса на реализацију
циљева који не креирају вредност за клијенте. У том смислу електронска управа доживљава један транзициони
период у којем долази до заокрета ка lean управи, а у циљу аутоматизације готово свих процеса и повећања
ефикасности пословања.

Централно питање у сегменту модерног банкарског пословања представља дилема да ли ће нове, FinTech
компаније наступити као озбиљан конкурент постојећи банкарским пословима или ће се односи између FinTech
компанија и банака заснивати на обострано корисној сарадњи усмереној ка истом, лукративном циљу.
Чињеница је да конкурентску предност FinTech компанија представља њихова већа агилност у односу на
традиционалне банке, као и то да не морају да се прилагођавају регулаторним захтевима централних банака или
одређених супервизорских тела. Како је углавном реч о малим, start up фирмама, јасно је да су оне знатно
иновативније и флексибилније у односу на промене у окружењу у поређењу са традиционалним банкама.
Додатно, FinTech компаније су способне да искористе и простор у оним тржишним нишама које су
традиционалне банке заборавиле или занемариле или нису препознате од стране банака као интересантан
потенцијал и на тај начин креирају своју компаративну предност. Несумњиво је да су традиционалне банке у
значајној предности у односу на FinTech компаније ако посматрамо њихову појединачну финансијску снагу,
али постоје мишљења да своју предност FinTech компаније креирају у савременим условима на начин да се
старе (постојеће) потребе клијената задовољавају на нови (другачији) начин, тако што просечан клијент постаје
„обожавалац информационо-комуникационих технологија“. Наравно, са друге стране постоје и одређени
друштвени слојеви који ће и даље бити присталице традиционалних производа. FinTech представљају и доброг
мотиватора за банке, али истовремено и сарадника у глобалној игри под називом „иновирај или нестани“.
Крупна препрека успеху FinTech компанија је више психолошке природе, при чему не треба занемарити ни
аспекте усклађивања с регулативом и стицања поверења јавности као врло битне аспекте за усвајање нових
финансијских технологија.

Са револуцијом коју су изазвали паметни телефони и данашњом “on-line културом“ - људи могу да приступају
информацијама и подацима којима раније то нису могли, скоро било када и било где. Претварањем мобилног
телефона у средство вишеструке комуникације, средство плаћања, позајмљивања, и слично, мале фирме су у
позицији да дођу до потрошача лакше него икада пре. Поред наведеног, технологија паметних телефона такође
пружа и јединствен увид у навике својих корисника преко софистицираних алата за аналитичку обраду
података, а који су раније били доступни само великим компанијама. Такође, област у којој нови „играчи“
(FinTech компаније) могу озбиљно да угрозе велике тржишне учеснике била би област плаћања. Повећањем
дигитализације у свим сферама живота и променама у навикама људи, нова генерација која расте у дигиталном
свету очекују брзе, једноставне, сигурне и лако доступне услуге плаћања "на клик од њих", и то је управо
област у којој мали играчи, тј. ка технологији оријентисана предузећа, могу да заузму значајан део тржишта.

3.1 Развој дигиталног банкарства

Дигиталне банке примењује савремене информационе технологије које омогућавају дигитализацију комплетног
пословања. Технологија не ремети редовно пословање банака, већ креира услове који током времена утичу на
област пословања прилагођавајући је константним променама и иновацијама. Увођење нових технологија у
банке доприноси повећању ефикасности и смањењу трошкова уз помоћ савремених канала комуникације
између банке и клијента. Дигитално банкарство је зависно од телекомуникационих услуга, те се од пружалаца
телекомуникационих услуга очекује да понуде услуге на вишем нивоу безбедности и квалитета. Дигитализација
у банкарском сектору утиче на бржу доставу услуга, а понекад и на боље и јефтиније услуге које банка пружа
клијентима. Код дигиталног банкарства ставља се фокус на доступност банкарских услуга у сваком тренутку
када то клијенту одговара без обзира на радно време банке (24x7), као и пружање услуга различитим каналима
као што су: банкомати, мобилни телефони, таблети, персонални рачунари и сл. На овај начин се стварају услови
да запослени и клијенти банке имају на располагању све неопходне информације у правом тренутку. Банка
може да понуди клијенту услугу која му је потребна и када му је потребна и на начин који највише одговара
клијенту. Предност оваквог пословања је стална комуникација са клијентима и разумевање њихових потреба.

308
Скоро све пословне банке у Србији данас имају банкарске апликације за паметне телефоне и напредне
апликације за електронско банкарство. Може се очекивати да ће дигитално банкарство да се убрзано развија и
на српском тржишту, тим пре што тренутно у Србији послују две банке специјализоване за мобилно банкарство
и то: Теленор банка (чији је власник телекомуникациони оператер Теленор из Норвешке) и мтс банка, која је у
већинском власништву српског телекомуникационог оператера Телеком. У банкарски сектор Србије је најпре
ушла Теленор банка, након аквизиције белгијске КBC банке и акценат је ставила на пружање софистицираних
услуга из области дигиталног банкарства, постављајући темеље једном новом виду пословања, поприлично
различитом од традиционалног банкарског пословања. „Пројекат иновативног приступа банкарству у Теленор
банци је замишљен тако да физичко присуство и посета банци од стране клијената нису неопходне, већ је
акценат на новом концепту са атрактивним и модерним услугама савременог банкарства у дигиталној ери. То
значи да ће све своје потребе клијенти моћи да задовоље помоћу апликације, која ће бити доступна како преко
паметних телефона, тако и преко њиховог персоналног рачунара“. (Мирковић & Лукић, 2015) Овакав потез
Теленор банке на банкарском тржишту Србије, изазвао је реакцију домаћег телекомуникационог оператера
Телекома, који је постао већински власник некадашње Дунав банке и формирао том куповином „мтс банку“ са
врло сличном палетом банкарских услуга, које је већ лансирао Теленор. Очекује се да ће се ускоро појавити и
нове услуге, које прате процес дигитализације као што су: употреба паметних телефона у функцији новчаника,
дигитализација банкарства за физичка лица, банкарство без експозитура, пружање услуга у складу са локацијом
и активностима корисника и слично. Истовремено, реално је очекивати да банкарске услуге буду јефтиније, оне
основне чак и бесплатне, док би се зарада остварила кроз додатне услуге или услуге саветовања. Дигитално
банкарство ће преузети примат, а највећи број банкарских услуга ће се користити ван банке.

Будући да се у свом пословању ослањају на традиционалне стратегије одговора на инциденте, контроле

усклађености са регулативом и изолована информационо-технолошка решења, финансијске институције су
изложене сталним променама и суочавају се са растућим претњама у вези са Интернет безбедношћу. Овакав
приступ је утицао на повећање учесталости и распрострањености сајбер напада. Као последица тога,
финансијске институције су изложене већим економским ризицима у вези са Интернет безбедношћу.
Финансијски сектор је погођен запањујуће великим бројем безбедносних инцидената, који су много учесталији
него што је то случај у другим секторима пословања. Највеће безбедносне претње за банке представљају:
неовлашћене промене wеb апликација, дистрибуирани напад онемогућавањем сервиса и повећана употреба
skimera платних картица. Оцене ризика Интернет безбедности су се повећале као последица континуираног
раста безбедносних инцидената на финансијским тржиштима, уз приметан раст учесталости и
софистицираности Интернет напада. Чести Интернет напади су:

1. Дистрибуирани напад онемогућавањем сервиса (DDoS) – је тип напада који покушава on-line
сервис да учини недоступним путем затрпавања wеb сајта прекомерним саобраћајем са
вишеструких извора који прекидају нормално функционисање сервиса. Ови напади
представљају претњу за финансијске институције свих величина;
2. Напад насилног преузимања корпоративног рачуна (CATO) – је тип крађе пословног
идентитета код које се Интернет преварант представља као фирма и шаље неовлашћене
електронске трансфере новца и клиринг трансакције на рачуне које преварант контролише.
Ови преваранти могу да угрозе пословање и малих и великих банака;
3. Напад банкомата (ATM Cash Out) – је тип напада код кога преваранти приступају банкомату и
мењају подешавања на wеb контролним панелима банкомата које користе финансијске
институције мале и средње величине; и
4. Напад криптографског закључавања (CryptoLocker) – CryptoLocker је тип малициозног
софтвера који се појавио у 2013. години. Софтвер се најчешће шири кроз злонамерне
електронске поруке, које садрже малициозне прилоге. Једном када се рачунар зарази,
малициозни софтвер шифрује податке онемогућавајући приступ истим. Софтвер тада захтева
од жртава да изврше уплату нападачу како би исти дешифровао податке.

Главне теме у вези са интернет безбедношћу у наредном периоду ће бити више фокусиране на кориснике.
Многи неопрезни клијенти банака постали су жртве напада покретањем злонамерног е-mail-а, преузимањем
лажне или измењене мобилне апликације или путем употребе небезбедних јавних WiFi конекција. Банка
едукује своје клијенте у вези са безбедним претраживањем, али то није довољно. У будућности, мобилни
телефон ће постати важнији од лозинке. Гледано унапред, неки аналитичари предвиђају свет у коме практично
свако користи свој паметни телефон као средство за вишефакторску аутентификацију. На тај начин, паметни
телефони постају уређаји са највећом вредношћу: са једне стране корисницима омогућавају да се прикључе на
мрежу, док са друге стране постаје циљ за нападе како би се неовлашћено приступило вашим сервисима. У
сваком случају, свест о безбедности постаје једна од кључних и најисплативијих мера безбедности.

309
4. ЗАКЉУЧАК
Са еволутивним променама у економским системима, уз неизбежне процесе глобализације, улога финансијских
институција и банака у новим оквирима добија нове, софистициране форме, које су прилагођене променама у
техничко-технолошкој сфери у циљу испоруке квалитетних производа клијентима на благовремен начин.
Иновације и модернизација пословања у банкарским системима широм света су довели до значајног заокрета и
напуштања појединих традиционалних банкарских функција. Појава FinТech компанија, које убрзано освајају
светска тржишта и по неким мишљењима представљају озбиљну конкуренцију банкама у различитим врстама
послова (нпр: услуге плаћања, мењачки послови, директно on-line позајмљивањe итд.) је утицала на пословне
банке које су принуђене да се прилагоде новим условима пословања и да измене своје пословне стратегије и
моделе.
Оснивање бројних FinТech start up компанија које пружају софистициране услуге у сфери финансија, као и
оснивање дигиталних (мобилних) банака представљају путоказ ка будућој фази развоја банкарства. У том
смислу и у српском банкарском систему су основане две банке које се искључиво баве пружањем услуга
дигиталног банкарства, покушавајући да на квалитетан и ефикасан начин пруже услуге потенцијалним
клијентима, који су истовремено и корисници савремених техничко-технолошких средстава попут: мобилних
телефона, лаптопова, десктоп рачунара и слично. Своју конкурентску предност FinТech start up компаније граде
превасходно на својим карактеристикама оличеним у флексибилности и способности да понуде иновативне
услуге по знатно прихватљивијим условима од традиционалних банака, али су истовремено суочене са
проблемом аквизиције нових клијената, пошто су углавном клијенти навикнути на спектар услуга које пружају
традиционалне банке. Односи између FinТech start up компанија са једне стране и банака са друге стране се
могу посматрати и као конкурентски односи уколико су усмерени ка заузимању истоветних тржишних ниша
или као партнерски тј. обострано корисни односи, уколико остварују сарадњу у сегменту испоруке квалитетних
услуга својим клијентима. У будућности је реалније очекивати да ће се тржишно орјентисане банке определити
на сарадњу са FinТech start up компанијама из разлога што су у ситуацији да искористе постојећу
инфраструктуру банака, њихов реноме (имиџ) код клијената и између осталог њихову широку базу клијената,
којој су у могућности да понуде иновативне производе и услуге. Целокупна трансформација финансијске
индустрије са собом носи и крупне промене у регулаторном смислу, нарочито у сегментима у којима се
појављују FinТech start up компаније као битан тржишни учесник и готово равноправан партнер пословним
банкама. Наравно, да овакав вид пословања заснован на дигитализацији и широкој употреби информационих
технологији доноси и бројне ризике везане углавном за Интернет безбедност, али то неће спречити незадрживи
техничко-технолошки развој у сфери банкарства и обликовање нове „стварности“ банкарског пословања.

РЕФЕРЕНЦЕ
Adams, R. (2012). Consolidation and Merger Activity in the United States Banking Industry from 2000 through 2010.
Finance and Economics Discussion Series 2012-51, Federal Reserve Board. Преузето 09.04.2017. са сајта:
https://www.federalreserve.gov/pubs/feds/2012/201251/201251pap.pdf
European Commission (2015). Action Plan on Building a Capital Markets Union. Преузето 09.04.2017. са сајта:
http://ec.europa.eu/finance/capital-markets-union/docs/building-cmu-action-plan_en.pdf
European Commission (2016). Capital Markets Union: First Status Report. Преузето 09.04.2017. са сајта:
http://ec.europa.eu/finance/capital-markets-union/docs/cmu-first-status-report_en.pdf
European Commission (2017а). Payment services. Преузето 09.04.2017. са сајта: https://ec.europa.eu/info/business-
economy-euro/banking-and-finance/consumer-finance-and-payments/payment-services/payment-services_en
European Commission (2017б). Digital Single market. Преузето 09.04.2017. са сајта: https://ec.europa.eu/digital-
single-market/en/news/network-and-information-security-directive-co-legislators-agree-first-eu-wide-legislation
Financial Conduct Authority (2014). Call for Input: Regulatory barriers to innovation in digital and mobile solutions.
Преузето 09.04.2017. са сајта: https://www.fca.org.uk/publication/call-for-input/call-for-input-regulatory-barriers-to-
innovation.pdf
Лукић, J., Мирковић, В. (2014). Информационо-комуникационе технологије као подстицајни фактор еволуције
електронске ка „lean“ управи. Eкономика 2014, број 60(2), стр. 199-208.
Министарство трговине, туризма и телекомуникација (2017а). Закон о електронском потпису. Преузето
09.04.2017. са сајта: http://mtt.gov.rs/download/1(2)/zakon_elektronski_potpis.pdf
Министарство трговине, туризма и телекомуникација (2017б). Стратегију развоја информационог друштва у
Републици Србији до 2020. године. Преузето 09.04.2017. са сајта:
http://mtt.gov.rs/download/3/Strategija_razvoja_informacionog_drustva_2020.pdf

310
 Мирковић, В., Лукић, J. (2015). Мобилно банкарство као иновација у сектору финансијских услуга. Економски
видици 2015, број 2-3, стр. 297 – 310., Београд.
Мирковић, В., Дудић, З.,& Дудић, Б. (2016). Банкарство у сенци као потенцијални фактор нестабилности
финансијских система. FINIZ 2016 – Risks in contemporary business (стр. 190 – 196). doi:10.15308/finiz-2016-
190-196. Београд: Универзитет Сингидунум.
Народна банка Србије (2017). Закон о платним услугама. Преузето 09.04.2017. са сајта:
https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/zakoni/pp_platnim_uslugama_novo.pdf

311

View publication stats