UTVRĐIVANJE MESTA IZVRŠENJA

PREKRŠAJA KAO JEDNOG OD BITNIH

ELEMENATA PREKRŠAJA
Zakon o prekršajima
član 12

 Ukoliko u izreci i obrazloženju prvostepene presude, a ni u obrazloženju

drugostepene presude nije navedeno mesto izvršenja prekršaja koji se okrivljenoj
stavlja na teret, navedene presude su donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog
postupka, budući da je mesto izvršenja prekršaja jedan od bitnih elementa kod
utvrđivanja postojanja prekršaja.

Iz obrazloženja:

"Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su

prvostepenom i drugostepenom presudom učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog
postupka iz člana 234. stav 1. tačka 15. Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik RS" br.
101/05, 116/08 i 111/09) a što je propisano i sada važećim ZPR u članu 264. stav 1. tačka
14. i stav 2. tačka 2. i 3., jer je izreka prvostepene presude nerazumljiva, nije navedeno
tačno mesto izvršenja prekršaja, a dati razlozi su potpuno nejasni, dok je drugostepeni sud
potvrđujući prvostepenu presudu učinio istu bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljena M.R. oglašena krivom zbog izvršenja prekršaja
iz člana 15. stav 1. Zakona o javnom redu i miru koji je prema izreci učinila dana
14.12.2013. godine u 00.30 časova u privatnom stanu u ulici... u L., a ni obrazloženje
prvostepene presude ne sadrži bliže naznačenje mesta izvršenja navedenog prekršaja.
Nadalje, drugostepeni sud je u obrazloženju naveo da iako je nesporno da u izreci ožalbene
presude nije naveden broj stana u kome je izvršen prekršaj, broj stana se može utvrditi iz
krivične prijave koja je sastavni deo spisa te da žalbeni navodi branioca okrivljene M.R. u
tom pravcu nemaju uticaja na pravilnost izrađene presude.

Članom 12. sada važećeg ZPR propisano je da je prekršaj izvršen kako u mestu gde je
učinilac radio ili bio dužan da radi, tako i u mestu gde je posledica nastupila.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, mesto izvršenja prekršaja predstavlja bitan

elemenat prekršaja pa imajući u vidu da izreka prvostepene presude ne sadrži precizino
naznačenje mesta izvršenja prekršaja okrivljene M.R., niti obrazloženje prvostepene i
drugostepene presude daju razloge o ovoj odlučnoj činjenici, pobijane presude donete su uz
bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14. i stav 2. tačka
2. i 3. sada važećeg ZPR, jer je izreka prvostepene presude nerazumljiva, protivrečna
razlozima presude, a obrazloženja pobijanih presuda ne sadrže razloge o ovoj odlučnoj
činjenici, a kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca
ukazuje.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su

pobijane presude donete i uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234.
stav 2. u vezi člana 85. stav 1. i člana 81. ranije važećeg ZPR a što je propisano i članom
264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 93. stav 1. sada važećeg ZPR jer je okrivljena M.R. dala
svoju pisanu odbranu, a nije joj data mogućnost da se pre donošenja odluke izjasni o
činjenicama i dokazima koji je terete.

Članom 93. stav 1. sada važećeg ZPR propisano je da se pre donošenja odluke,
okrivljenom mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da
iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u slučajevima predviđenim zakonom.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljena M.R. u ovom prekršajnom postupku svoju

odbranu dala pismenim putem i dostavila sudu 11.08.2014. godine, kao i da je u svojoj
odbrani negirala izvršenje prekršaja.

Iz spisa predmeta proizilazi da je svedok J.J. u svom iskazu datom u prvostepenom

postupku, navela da je ona bila zakupac stana u kome je puštana muzika kritičnom prilikom,
a ne okrivljena M.R., koja je bila samo gošća, te večeri, a činjenicu da je svedok J.J. bila
zakupac stana u kome se odigrao kritični događaj potvrdila je i svedokinja M.M.

Iz obrazloženja prvostepene presude proizilazi da je prvostepeni sud poklonio veru iskazima

svedoka N.M. kao i iskazima službenih lica M.K. i Ž.R., koji su naveli da je zakupac stana
bila upravo okrivljena M.R.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, budući da su u ovom krivičnom postupku izvedeni

kontradiktorni dokazi, okrivljenoj M.R. je u smislu člana 93. stav 1. sada važećeg ZPR
morala biti data mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji je terete, a što u
konkretnom slučaju nije učinjeno, već su presude donete samo na osnovu pismene odbrane
okrivljene, a čime je učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264.
stav 2. tačka 4. u vezi člana 93. stav 1. sada važećeg ZPR, kako se to osnovano zahtevom
za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje."

(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz Pr 50/2015 od 19.1.2016. godine)