Prim. prof. dr sci. med. Živorad N.

Savić

Е-mail: saviczivorad@yahoo.com
Moб телефон: 066/83-00-254
 PREDMET
Savremena radiološka tehnologija
Pozitronska emisiona tomografija
PET je danas jedna od najvažnijih imidžing dijagnostičkih
procedura koja se pretežno koristi u onkologiji, neurologiji i
kod kardiovaskularnih bolesti.

Trenutno je PET najefikasnija dijagnostička metoda u

otkrivanju recidiva raka sa značajnim prednostima u odnosu
na CT i MR.
•Pozitronska emisiona tomografija (PET)[1] dijagnostička
metoda nuklearne medicine koja se razlikuje od drugih
pregleda ove medicinske oblasti po tome što
detektuje metabolizam unutar telesnih tkiva.

•Ostali tipovi nuklearno medicinskih pregleda detektuju

količinu radioaktivne supstance sakupljene u telesnom tkivu
na datoj lokaciji.[1]
[1]Bailey
D.L; D.W. Townsend; P.E. Valk; M.N.
Maisey (2005). Positron Emission
•Za dijagnostiku PET-a potrebno je prisustvo radionuklida
koji pri radioaktivnom raspadu emituju pozitivno
naelektrisane beta čestice.

•Ovi radionuklidi su kratkov veka trajanja, tako da se PET

tehnika može koristiti samo u radionuklidnim
laboratorijama gde je instaliran za medicinske
svrhe ciklotron ili laboratorija koja se nalazi na ograničenoj
udaljenosti od mesta proizvodnje pozitronskih radionuklida.
 PET se bazira na principima određenim fizičkim procesima

Posle radioaktivnog raspada jezgra atoma radionuklida, koji je

akumuliranog u snimanom organu, oslobađa se pozitron.
Pozitroni su veoma nestabilne čestice i vrlo brzo se sudaraju sa
slobodnim elektronima iz organa.

Pri sudaru, njihove mase nestaju, i stvaraju se dva gama fotona sa

energijom od po 511 keV.

Gama fotoni pod uglom od 180° odlaze u suprotne pravce. Ako se

simultano detektuju pomoću dva detektora postavljena na suprotnim
stranama, koincidentno kolo može da odredi mesto njihovog nastanka u
organu.
Tehnikom filtrovane projekcije računar daje trodimenzionalni presek
organa u celini, kao i snimke preseka organa sa različitom orijentacijom
(transverzalni, longitudinalni, kosi).
Uređaj za tomografiju se sastoji od detektorskog i računarskog
sistema.

Detektorski sistem savremenih tomografa ima nekoliko hiljada malih

kristala, najčešće napravljenih od bizmut-germanijum-oksida.
Kristali su postavljeni u više prstenova, sa prečnikom od jednog metra.

Smeštanjem pacijenta u centralni deo detektorskog sistema obezbeđuje

se istovremeno sakupljanje podataka iz velikog broja ravni organa.
 Prednosti PET-a u odnosu na standardne tehnike snimanja

Zbog veoma kratkotrajne radioaktivnosti, izlaganje radijaciji je

ekstremno nisko.
Količina supstance je toliko mala da ne utiče na normalne procese u
telu.
Osetljivost uređaja za detekciju radioaktivnog zračenja je vrlo velika.
Kvantitativna ispitivanja su precizna, jer gama fotoni imaju visoku
energiju i ne apsorbuju se u tkivima organizma.

Korišćeni radionuklidi u velikom broju pripadaju hemijskim

elementima koji se ugrađuju u složena organska jedinjenja organizma,
tako da je ova tehnika pogodna za in vivo ispitivanje metabolizma.
 Prednosti PET-a u odnosu na standardne tehnike snimanja

Brza akvizicija podataka zadovoljava uslove izvođenja

perfuzione scintigrafije različitih organa.

PET daje i superiorne morfološke informacije, jer se snimanje

preseka organa vrši sa prostornom rezolucijom ispod 5 mm.

Najzad, trodimenzionalni snimak omogućava izračunavanje

zapremine organa i veličine fokusnih lezija
 Prednosti PET-a u odnosu na standardne tehnike snimanja

PET nalazi veliku primenu u kardiologiji, neurologiji, onkologiji i

drugim medicinskim granama.

PET slike su jedinstvene u svojoj mogućnosti da odrede da li

pacijentovom srčanom mišiću potrebna operacija bajpasa koronarne
arterije.
PET tehnikom možemo da veoma precizno napravimo
razlikovanje malignih od benignih promena, kao i u prikazu
širenja malignih tumora.
PET može pomoći da se detektuje recidiv tumora na mozgu,
plućima, debelom crevu, dojkama, limfnim žlezdama, koži, ostalim
organima.
Informacije koje PET pruža se mogu upotrebiti u određivanju vrste
kombinacije tretmana koja be bila najuspešnija kod lečenja
pacijentovog tumora.
PET može obezbediti informacije za precizno određivanje i
evaluaciju oboljenja mozga.

PET može da pokaže region u mozgu koji prouzrokuje napade

kod pacijenta, a od koristi je i u evaluaciji degenerativnih
moždanih oboljenja kao što su Alchajmerova, Hantingtonova,
i Parkinsonova bolest.

Za vreme prvih nekoliko sati napada, PET može da koristimo i za

određivanje terapije.
PET može dati pogrešne rezultate ako hemijski balansi pacijenta nisu
normalni.

Rezultati testa kod dijabetičara ili onih pacijenata koji su jeli u toku
nekoliko sati pre pregleda mogu biti nepovoljni zbog
nivoa šećera ili insulina u krvi.

Takođe, zbog toga što se radioaktivna supstanca raspada brzo i što

deluje veoma kratko, mora se pripremiti u laboratoriji blizu PET
skenera.

Važno je doći i primiti radioaktivnu supstancu u dogovoreno vreme.

PET mora obaviti radiolog specijalista nuklearne medicine koji ima

adekvatno iskustvo sa PET-om.
 PRINCIP DIJAGNOSTIKE KOD PETA-a

PET snimak prikazuje hemiju organa i tkiva.

Radiofarmaci i radionukleid koji zrači se ubrizgaju u pacijenta, a

emisija radioaktivnog zračenja se meri PET skenerom.

PET skener se sastoji od niza detektora koji okružuju pacijenta.

Korišćenjem gama zraka koje daje injektovani radionukleid, PET meri

količinu metaboličke aktivnosti na posmatranom mestu u organizmu i
to pretvara u odgovarajuću sliku.
 PRINCIP DIJAGNOSTIKE KOD PETA-a

Ćelije raka imaju višu metaboličku aktivnost nego normalne

ćelije, pa se one vide kao gušća oblast na PET snimku.

PET je takođe efikasna dijagnostička procedura za određene

kardiovaskularne i neurološke boslesti, jer uočava oblasti sa
povećanom, smanjenom ili oblašću bez metaboličke
aktivnosti čime se ukazuje na moguće uzroke bolesti.
 Razlika između PET i CT skenera?

CT skener i PET skener su različite ali usko povezane

tehnike slikovne dijagnostike u savremenoj medicini.

PET skener daje trodimenzionalne slike funkcionalnih

procesa u telu i pruža informacije o metaboličkim procesima
tj hemiji organa i tkiva.

Informacije dobijene PET dijagnostikom se interpretiraju

paralelno sa informacijama dobijenim CT ili MR
dijagnostikom, koje pružaju informacije anatomske prirode.
CT skener pruža detaljnu informaciju o koštanim strukturama i
detaljima mekih tkiva.

Ova vrsta dijagnostičke tehnike nam daje odgovor na pitanje

"Kako nešto izgleda?" Primer: Abnormalna izraslina, poput
tumora, jednostavno se može detektovati putem CT-a.

S druge strane, PET skener je korisniji u pružanju detaljnih

informacija o funkcionisanju određenog dela tela.

PET dijagnostika pruža odgovor na pitanje "Kako radi, kako

funkcioniše?". Konkretan primer primene PET-a bi bilo
određivanje stadijuma i praćenje terapije kancera.
CT skener ima široku primenu u skriningu bolesti kao što su razne
vrste kancera, kod povreda i abnormalnosti u glavi, grudima, na srcu,
abdomenu i ekstremitetima.
Ova tehnika se vrlo često kombinuje sa drugom slikovnom
dijagnostikom, kao što su MR i UZ.
CT ima prednost kada govoriomo o analizi anatomskih struktura.
Prednost CT je u visokoj kontrastnoj rezoluciji, koja prikazuje razlike
između tikva u poređenju sa drugim tehnikama.
Dalje, CT snimanje uklanja superpozicije struktura u oblastima koje
nisu od interesa podaci mogu biti pregledani u različitim ravnima i to
povećavaja dijagnostičke mogućnosti.
PET tehnika je takođe popularna jer se može koristiti za dijagnozu
niza različitih oboljenja, što može eliminisati potrebu za drugim
dijagnostičkim tehnikama poput kolonoskopije.
Kada je potrebno ispitati funkcionisanje bioloških procesa PET skeneri
imaju prednost nad CT skenerima.

PET snimanje ide do ćelijskog nivoa tela i tako daje mogućnost ranog
otkrivanja početka bolesti kao što je rak, pre nego što ga je moguće
utvrditi CT-om.
PET je koristan u utvrđivanju metastaza, širenja tumora kao i u proceni
napretka lečenja.
PET se smatra standardnom dijagnostičkom metodom samo u slučaju
raka pluća, dok se u slučaju karcinoma prostate, karcinoma dojke,
karcinoma debelog creva i malignog limfoma koristi samo kao dodatna
dijagnostika i ne može zameniti druge pretrage.

Jedno od primera je dokazivanja karcinoma - jedini pravi dokaz

karcinoma je biopsija, a PET izveštaj je tu da pruži dodatne informacije.
Korišćeni izvori i literatura za ovo izlaganje:

http://www.onk.ns.ac.rs/pdf/PET.pdf
http://www.medhel.rs/koja-je-razlika-izmedu-pet-i-ct-skenera
HVALA NA PAŽNJI