Е-mail:saviczivorad@yahoo.

com
Moб телефон: 066/83-00-254
 МЕДИЦИНСКА ДИЈАГНОСТИКА

Нуклеарна медицина Радиологија

SPECT (Single Photon Emission Computerized Tomography) Рендген
PET (Positron Emission Tomography) Флуороскопија
КТ
Мамографија
Joнизујућа електромагнетна зрачења
МР ( раније НМР)
УЗ (ултразвучна дијагностика)
Икс-зраци се користе код радиографије, флуороскопије, мамографије и КT.
Најважније је наћи праву меру: ОСТВАРИТИ ВЕЛИКУ КОРИСТ УЗ ШТО МАЊЕ ШТЕТЕ

РАДИОГРАФСКА ПРОЦЕДУРА ОРГАН КОЈИ СЕ ВИДИ

АНГИОГРАФИЈА КРВНИ СУДОВИ
КОРОНАРОГРАФИЈА КРВНИ СУДОВИ СРЦА
БРОНХОГРАФИЈА БРОНХОГЕНИ СИСТЕМ ПЛУЋА
ХОЛАНГИОГРАФИЈА ЖУЧНА КЕСА И ЖУЧНИ ПУТЕВИ
ХОЛЕЦИСТОГРАФИЈА ЖУЧНА КЕСА
ЕЗОФАРИНГОГРАФИЈА ЈЕДЊАК
ХЕПАТОГРАФИЈА ЈЕТРА
ХИСТЕРОСАЛПИНГОГРАФИЈА УТЕРУС И ЈАЈОВОДИ
ЛИМФОГРАФИЈА ЛИМФНИ ЧВОРОВИ И ЛИМФНИ СУДОВИ

МИЈЕЛОГРАФИЈА КИЧМЕНА МОЖДИНА И СУБАРАХНОИДАЛНИ ПРОСТОР

УРОГРАФИЈА УРИНАРНИ ТРАКТ

Липофилна контрастна средства (растварају се само у
уљима - ограничене су примене).

Према броју ароматичних циклуса са јодом контрастна

средства се деле на мономерна и димерна КС.

Према способности јонизације КС се деле на јонизујућа

и нејонизујућа.

Према начину елиминације из организма имамо КС која

се излучују преко бубрега или преко јетре.
Према реакцијама на рендген филму, (да ли дају или не
расветљења) имамо поделу на позитивна и негативна
КС
(негативна - због мање специфичне густине и малих
анатомских тежина елемената доводе до слабије
апсорпције икс- зрака).

Негативна КС у принципу подражавају природне

контрасте (ваздух, гас).
Јод и баријум као два основна (најчешће коришћена)
позитивна КС у радиологији појачано апсорбују икс -
зраке у односу на околна ткива и стога имају већу
способност апсорпције икс -зрака од осталих елемената
ткива, па се зато на рендгенској слици боље виде од
околног ткива.
Негативна КС су мање густине од околног ткива
(ваздух, кисеоник, угљендиоксид, хелијум,
ксенон) и стога слабије апсорбују рендгенске
зраке од појединих ткива или органа у људском
организму, па се на радиографији уочавају као
„светлија“ или транспарентнија места.

У редовној употреби се користе за прегледе

шупљих органа гастроинтестиналног тракта, нпр.
ваздух се користи за преглед дебелог црева.
Подела КС према намени:

Уроангиографска КС су најраширенија и најважнија

група.
То су јодни препарати (деривати три-јод- бензенове
киселине) растворљиви у води.
Јод је у органском молекулу чврсто везан па се не
ослобађа у организму.
Од концентрације јода зависи и контрастност (Ј мг/мл).
Уроангиографска КС се користе за прегледе срца и
крвних судова, уринарног тракта, ликворног простора и
кичмене мождине, зглобних простора, физиолошких и
патолошких телесних шупљина (фистула), као и за
контрастно појачање код КТ - а.
Холеграфска КС се уносе перорално.

Препарати су Холевид, Цистобил, Билоптин.

То су јодна КС са асиметричним молекулом и бочним

липофилним ланцем.

Слабо су растворљива у води а ресорбују се у цревима.

У крви се 90% везују за албумине плазме а 10% су слободни.
У јетри, због већег афинитета везивања за Y и Z протеине, прелазе
у протоплазму хепатоцита.
Излучују се преко жучи а концентришу се у жучној кеси,
везивањем за глукуронску киселину уз присуство глукуронил
трансферазе.
Препарати за интравенску апликацију су Билиграфин, Билиграм и
Ендобил.
Комплекс КС – беланчевина, због своје величине не пролази
гломеруларну мембрану и дуже се задржава у крвотоку.
Бронхографска КС су јодни препарати који добро
облажу слузокожу бронхијалног стабла, вискозна су и
не доспевају у алвеоле захваљујући карбоксиметил
целулози.

За ову врсту прегледа користе се Hytrast и Propil-jodon.

Већи део контраста се искашље након прегледа, док

заостали део бива разграђен и излучен преко бубрега.
Парамагнетна КС
У односу на друге радиолошке методе, МР поседује велику
осетљивост на промене садржаја воде унутар ткива у
патолошким стањима, као и високу контрастност различитих
ткива.
Стандардне морфолошке технике МР су високосензитивне у
откривању тумора, њихове локације и приказа односа према
околним структурама.
Дају информације о величини едема, крварењу, некрози, као и
ширењу тумора.
Применом парамагнетног КС значајно се скраћује време
релаксације протона у Т1 секвенци, у непосредној близини
честица контрастног средства.
Код прекида крвно-мождане баријере долази до постконтрастног
појачања лезије, што повећава контраст на снимку између
нормалног ткива и патолошког процеса, а могућа је и делимична
процена одговора тумора на лечење, на основу степена и обима
постконтрастног појачања.
Најчешће коришћено контрастно парамагнетно средство
је гадолиниј-диетил-триамино-пентаоктена киселина (Гд
ДТПА).

Пропустљивост крвно-мождане баријере није особина

својствена искључиво туморима:

могућа је и код релативно широког спектра других

патолошких промена (запаљењске лезије, исхемијски
инзулт, метаболичке и токсичне лезије ткива мозга и
можданих омотача).

Иако МР прегледом значајно сужавамо диференцијалну

дијагнозу, морфолошким методама МР није могуће
поуздано разликовати типове тумора.
Нежељена дејства контрастних средстава

КС ништа директно не лече и спадају у „лекове“ који се

најбоље подносе, „али се посматрају кроз призму велике
критичности јер се дају у дијагностичке сврхе.“
У најчешћа нежељена дејства КС спадају:
Алергија на контрастно средство.
Изливање контраста.
Ако већа количина контраста „цури“ и прошири се по
кожи или се убризга испод коже (након оштећења вена
при убризгавању), иако је мало вероватно, може доћи до
оштећења коже, крвних судова и нерава.
Ако болесник осети бол на месту убризгавања, треба
одмах да обавести техничара, медицинску сестру или
лекара.
КС изазвана нефропатија дефинише се као увећање
креатинина у серуму већим од 25% нормалне вредности
или апсолутно повећање креатинина у серуму од 0,5
мг/дл.

Штетна дејства КС могу се поделити и на токсично

дејство типа неидиосинкратске анафилактоидне
реакције, и хематотоксично смежуравање еритроцита
продужењем времена коагулације скраћењем
протромбинског времена и слабљењем инхибиторног
дејства холинестеразе.
Органотоксична оштећења могу да захвате следеће
органе:

Срце и крвне судове - дисбаланс јона натријума доводи

до поремећаја у проводном систему срца, изазивајући
слабост контрактилне снаге и хипотензију.

Бубреге - проузрокује албуминурију и акутну бубрежну

инсуфицијенцију <10%

Централни нервни систем - што доводи до директног

оштећења хематоенцефалне баријере и повећања
пропустљивости капилара.
 ОСОБИНЕ ИДЕАЛНОГ КОНТРАСТНОГ СРЕДСТВА

 Да масени удео јода у молекулу буде преко 30%

 Да је јод везан ковалентно-поларним стабилним сп3 везама
(и да не дисосује у биосредини).
 Погодна хидрофилност односно липофилност, значајна за
одговарајућу биодистрибуцију (брзо продирање у циљни
орган и затим брза елиминација),
 Фармаколошки и метаболички неактиван,
 Прихватљиве, минималне токсичности,
 Хемијски стабилан,
 Не изазива алергијске реакције и нема друге споредне
ефекте,
 Да раствори за парентералну примену имају повољан
осмолалитет и вискозитет,
 Да је цена прихватљива за широку примену у пракси.
Најчешће коришћена и уједно најважнија група КС која
се користе за приказивање органа, крвних судова,
телесних шупљина, у мијелографијама итд. су јодна КС.

Сва данашња хидросолубилна КС су деривати

тријодбензена и користе се у следећим неинвазивним,
полуинвазивним и инвазивним процедурама:

 Ангиографија (дијагностика артеријских болести)

 Венографија (дијагностика венских болести)
 Цистоуретерографија (дијагностика болести
мокраћних путева)
 Хистеросалпинографија (дијагностика болести
материце)
 Интравенска урографија (дијагностика болести
Јод је једини елемент који по својим физичким и
хемијским особинама задовољава три основна
критеријума:

 висока контрастност
 способност да у хемијска једињења везује различите
молекуле
 мала токсичност

Код савремених КС значајно је смањен ризик од

нежељених реакција.
При интраартеријској апликацији већи је ризик од
оштећења артерије при пункцији, ваздушне емболије
или друге локалне интервенцијске компликације него
сама појава алергијске реакције при давању контраста.
Препорука је да контрасте као и друге лекове користимо
само онда када постоје јасне клиничке индикације и
када процена корисности надвлада околности ризика.

Треба их користити у најмањој могућој дози која ће

омогућити жељен дијагностички резултат.

Давање КС понекад представља озбиљну, некада чак и

фаталну компликацију која се јавља без упозорења и
тешко се може предупредити.
КС се могу на различите начине увести у поједине делове тела
или шупље органе:

 (нпр. гастоинтестинални тракт) испијањем или клизмом,

 у срчано-судовни систем убризгавањем у артерије, вене и

срчане шупљине,
 у трахеобронхијално стабло,
 у билијарни тракт,
 у мокраћно-полни тракт,
 у просторе људског тела испуњене везивом (нпр.
ретроперитонеум, медијастинум (средогруђе) али и у
патолошке шупљине и канале (нпр. фистуле, анеуризме).
Нежељене реакције се јављају током или непосредно по
апликацији контраста у око 85% случајева у току првих
5 минута,

 4-6 х чешће се јављају код пацијената који су већ

имали реакцију на КС,
 око осам пута чешће се јављају код астматичара.
 компликације су 5 х чешће код алергичних и
атопичних пацијената, пацијената са оштећењем
кардиоваскуларног и реналног система, и пацијената
на бета-адренергичким блокаторима.

Нежељене реакције на контрастна средства су могуће

као имуноалергијско дејство или као идиосинкратска
анафилактоидна реакција.
Америчко удружење радиолога је 1991. године сачинило
упутство за коришћење контрастних средстава и у њему
поделило могуће постконтрастне реакције на:

 Идиосинкратске и анафилактоидне реакције;

 Неидиосинкратске анафилактоидне реакције;

 Комбинацију претходне две реакције.

Као могући механизми одговорни за алергијску
реакцију после давања КС, наводе се:

 Ослобађање вазоактивних супстанци: хистамина,

серотонина или брадикинина - који могу изазвати
вазомоторни колапс и

 Инхибиција ензима холинестеразе - деактивацијом и

хидролизом ацетилхолина.

Повећана концентрација ацетилхолина ће изазвати

симптоме престимулације вагуса (КВС колапс,
брадикардију, бронхоспазам).
Као могуће реакције на дато КС табела испод приказује најчешће
реакције, подељене у три категорије
Лаке, у око 5-8% Средње тешке Тешке, у 0.007%
Локално еритем, свраб
Дифузна уртикарија

Стезање у грудима Бронхоспазам Ларингоспазам

Едем плућа

Бледило Несвестица Аритмије

Знојење Хипотензија Инфаркт миокарда

Осећај врућине

Гађење Колапс
Метални укус у устима
Превенција, реакције на КС

КС треба применити само онда када постоје јасне

клиничке индикације и када је корист употребе већа од

ризика и непријатности коју контраст може изазвати.

Треба га користити у најмањој могућој дози која ће

омогућити жељен дијагностички резултат.

То се постиже:

* узимањем анамнезе о алергијским реакцијама на лекове, храну

или неке супстанце.
• на основу лабораторијских анализа функције бубрега / јетре.

Предиспонирајући фактори за алергијску рекцију су:

 Претходна неповољна реакција на примљено контрастно

средство
 Астма и бронхоспазам у анамнези
 Алергија и атопија у анамнези
 Кардијална оболења
 Дехидратација
 Хематолошка и метаболичка стања
 Бубрежна оболења
 Узнемиреност и страх од интервенције
 Превенција код могуће алергијске реакције

Код алергијских реакција као превенцију можемо дати

антихистаминике 3-4 дана пре прегледа,

кортикостероиде 24 часа пре прегледа,

12 часова пре прегледа и непосредно пред преглед.

Постоје и друге шеме, које увек одређује лекар.

Контраиндикације за примену КС су
А. Апсолутне контраиндикације:

 преживљени шок након употребе контрастног

средтва,
 тешка обољења бубрега и јетре
 срчана декомпензација
 едем плућа
 врло старе и кахектичне особе
Б. Релативне контраиндикације:

 алергија на храну и лекове

 Феохромоцитом
 мултипли мијелом
У локалне компликације после давања КС спадају

Локални бол на месту давања контрастног средства који

се може протезати дуж целог екстремитета; терапија је
пласирање алкохолних облога и давање хијалуронидазе.

Оштећење артерије и параваскуларно давање

контрастног средства са локалним отоком, као и
тромбофлебитиси; лечење је антикоагулантном
терапијом и мировањем.
HVALA NA PAŽNJI