Osnovne poetske postavke studije kulture

Razlikuje se od svih jer nema konkretne metode i polje istraživanja

- istražuje: jeftinu popularnu književnost, tekstove zabavne muzike, turizam, fudbalske utakmice,
reklame, pornografiju, kupovinu itd. Umesto da prihvate jednu metodu analize, kulturalna
istraživanja koriste pretpostavke semiotike, feminizma, postkolonijalizma, dekonstrukcije,
psihoanalize i postupaju onako kako nalažu njihovi najradikalniji zagovornici s obzirom na izrazit
politički cilj kakva je moć realnog uticaja na društvenu stvarnost.
Zašto se onda izučava kao knj. teorija?
1) Prvo, kulturalna istraživanja znače suštinski preokret u mišljenju o književnosti i ruše (prema mišljenju
njihovih pristalica) anahroni mit izuzetne pozicije književnih tekstova u kulturnom univerzumu i njihovu
estetičku autonomiju.
2) Drugo, proširuju pojam čitanja koji ne treba da se odnosi samo na književne tekstove, nego na sve
simboličke aktivnosti koje utiču na to kako zamišljamo stvarnost.
3) Treće, pokazuju da je u istraživanju književnosti neizbežno i istraživanje kulture, a pri tom ona nije
neutralna akademska delatnost, već politička intervencija, ako se pod politikom podrazumeva način
građenja bilo kakve zajednice

Grinbalt postavlja pitanja o kulturi prilikom iščitavanja dela, odgovori:

- tekstovi, kako tvrdi, ne upućuju na kulturu koja je u odnosu na njih spoljašnja, već sami po sebi
čine tekstove kulture jer su „uspešno uneli u sebe društvene vrednosti i kontekste“. Drugim
rečima, književni tekstovi nam ne govore ništa o kulturi kojoj pripadaju, oni su tekstovi kulture.

Aktivnosti, simboli ideologije

Teško je definisati kulturu.
Kultura je sistem simboličkih aktivnosti ukorenjenih u određenoj ideologiji i zasnovanih na razmeni.
Potrudimo se da ovu definiciju protumačimo deo po deo.

Čovek se služeći simbolima učestvuje u kulturi.

Tako je identitet, slično značenju, rezultat delatnosti ljudi koji između sebe razmenjuju gledišta,
tekstove, priče, gestove, ponašanja.

* Habitus je kulturni mehanizam koji oblikuje percepciju i omogućava pojedincu da izađe na kraj u
različitim situacijama.
DRUGOST (fr. alterité, engl. otherness) – osobina koja pripada onom ko (što) se izmiče subjektivnoj vlasti
predstave.

to je definisao Rejmond Vilijams (1921–1988), jedan od pionira kulturalnih istraživanja – nešto poput
posebnog stila života, a particular way of life, koji „izražava određena značenja i vrednosti ne samo u
umetnosti i nauci već i u institucijama i svakodnevnom ponašanju. Analiza kulture je, prema toj definiciji,
objašnjenje značenja i vrednosti koji se otvoreno ili prikriveno nalaze u konkretnom stilu, konkretnoj
kulturi“.6
REPREZENTACIJE * stvarnost je sama po sebi nespoznatljiva (u radikalnoj verziji: nema je), ali su
spoznatljive (te, dakle, poseduju značenje) njene slike i predstave koje su međusobno konkurentne.
Istraživanje kulture je, dakle, istraživanje društvenih načina konstruisanja predsta.
Prema Gercu, koji se svesno nadovezuje na hermeneutičku tradiciju, značenja nisu stvarana „u glavi“ a
kasnije nametana stvarnosti koja im je spoljašnja, nego su stvarana na simboličkom prostoru kojem
pripadaju učesnici procesa komunikacije. stvarnost u kojoj živimo i u kojoj proizvodimo značenja koja
određuju naše mesto u njoj

SOCIOLOGIJA ZNANJA* – metodološki stav, razvijan u Nemačkoj od dvadesetih godina, koji je polazio od
toga da su rezultati ljudskog znanja kulturno determinisani. Klasičnom knjigom u ovoj oblasti smatra se
delo Karla Manhajma (1893–197) Ideologija i utopija.

Upravo se od Vebera do Burdijea i Gerca proteže metodološki put na kojem se može naći osnovni
princip kulturalnih istraživanja: stvarnost nije neutralan predmet istraživanja nego sredina u kojoj ljudi
stvaraju vrednosti i značenja koji, pak, određuju njihove načine delovanja. A iz toga proizlazi da ne treba
istraživati stvarnost samu po sebi, već ono što o njoj govorimo i mislimo.

KULTURNI KAPITAL – termin koji je uveo Pjer Burdije za označavanje stepena posedovanog znanja i
kvalifikacija neophodnih pojedincu da bi ušao u krug željenih institucija kulture. „Kapital [...] je nešto što
je efektivno u datom polju i kao oružje i kao ulog u borbi [za mesto u kulturi], nešto što omogućava
onome ko ga poseduje da vrši vlast, ima uticaj te, dakle, da postoji u datom polju i da ne bude samo
‘vrednost bez značenja’.“

definicija kada se odnosi na uni ili kafanu ili stadion kultura je sistem simboličkih aktivnosti ukorenjenih
u određenoj ideologiji i zasnovanih na razmeni dokazuje svoju efikasnost.

DVE teorije
Vigenštajn: teoirja jezičkih igrara – kultura je sve ono što mogu da zamislim i iskažem
Gerc: interpretativna antropologija odnosi se između ostalog na rasu... brnjb

ENGLESKI IZVORI
Cultural criticism nije tako jednostavno objasniti i opisati, ima tri pravca
1) Pedesete godine – Vilijams i Hogart, engleska levica protiv istočnjačke okupacije Mađarske
Dakle, bavio se novinskim oglasima, reklamama, stripovima, stambenom arhitekturom, modom,
omladinskim supkulturama, ilustrovanim magazinima, filmom, rok muzikom, razglednicama, televizijom,
radiom, što je dovelo do toga da su – kako piše jedan od istraživača – „umetnosti ulice i tržišta zamenile
tradicionalne umetnosti iz muzeja i biblioteke
2) Sedamsdesete godine Gramši (Italijan) HEGEMONIJA – termin koji je u društvenu filozofiju uveo
Antonio Gramši da bi označio odnos između vladajuće klase i ostatka društva. Prema Gramšiju,
građanska klasa vlada nad ostatkom društva zahvaljujući svojim javnim (pravnim, političkim, vojnim)
institucijama, ali u privatnom životu rasprostire svoju vlast zahvaljujući širenju sopstvenog pogleda na
svet.
3) Lakan i kulturna istraživanja
- Iz obe ove teorije proisticalo je uverenje o konstituisanju subjekta uz pomoć ideologije koja je
odmah poistovećivana s kulturom, pri čemu se odbacivalo tradicionalno marksističko uverenje o
ideologiji kao „rđavoj svesti“ i pri čemu se ideologija izjednačavala s mrežom predstava koju je
kultura nametala individuama u kojoj one žele da učestvuju. Na taj način su i čitalac i gledalac
 definisani kao sub jekat stvoren pomoću dominantne ideologije, bilo da je to građanska
ideologija (kao u romanu XIX veka) ili maskularna ideologija (holivudski filmovi).
Izdvajanje gender tumačenja, jer je žena na filmu prikazana samo kao simbol muške projekcije žene.
(Malvi)

Vrli novi svet

U Americi se javljaju neka previranja oko politike, što uslovljava promene u kulturološkim studijama. I
palestinski istraživač Said (postkolonijalna kritika) biva uključen u ova istraživanja, kao i članovi tzv.
frankfurtske škole. Multikulturalna Amerika pruža nove dimenzije istraživanja, razmišlja se o
zapadnoevropskom logocentrizmu koji je ostavio baš dubog trag od Platona do Huserla.
Šols:
- Iz ove nove perspektive, čitanje Bure je podjednako bitno kao analiza Saturday Night Live ili
reklama za „marlboro“ cigarete, jer zahvaljujući ovoj raznovrsnosti, istraživač može pokazati
različite načine konstruisanja značenja koje funkcioniše u datoj kulturi.

Mit i ideologija
eng – okupacija mađarske
amerika – rat u vijetnamu
francuska – rat u alžiru
Slika crnca sa francuskom zastavom, Bart je tumači kao mitološko ostvarenje. Kultura i ideologija su
neodvojive.

ZNANJE / Podjarmljenost / vlast

U engleskom i franc. postoji nešto što se zove subjekat, e sad to treba vlast da utiče i na to.
Vlast i pojedinac su pomiješani.
Zapravo vlast /kultura/pojedinac.
Vlast treba da bude bezlična.
Vlast je u stvari bezlična, ali se ugrađuje u konkretne situacije, a samim tim i u čin pisanja i čitanja.
Ako je učitelj u školi onda je on vlast nad učenicima, ali ne kao Petar Petrović već kao učitelj.
1. Kultura je tačka u kojoj se sukobljavaju vlast i pojedinac, koji – da bi opstao – mora da bude
podjarmljen, iz čega proističe da subjekat predstavlja funkciju vlasti.
2. Kultura je posledica međusobno sukobljenih diskurzivnih aktivnosti koje proističu iz toga što vlast
proizvodi znanja,

Pošto subjekat koji govori neumitno upada u zamku vlasti, to onda znači da je nemoguće neutralno
(čisto teorijsko) istraživanje kulture, koje se, samim tim (što je dokazalo i Fukoovo angažovanje u
političkom životu Francuske), pretvara u političku intervenciju. Upravo zahvaljujući toj aktivističkoj
orijentaciji, Mišel Fuko je postao jedan od najvažnijih patrona cultural criticisma.
GENEALOGIJA – naziv metodološkog projekta Mišela Fukoa koji je ostvarivan tokom sedamdesetih
godina, a inspirisan filozofijom Fridriha Ničea. Genealogija nastoji da pokaže način formiranja predmeta
znanja i kako su oni društveno disciplinovani pomoću diskursa koji su im posvećeni.

REZIMEJO
Iz perspektive kulturalnih istraživanja, smisao je proizvod društvenih aktivnosti, tačnije: mnogih, često
međusobno sukobljenih društvenih aktivnosti od kojih svaka nastoji da nametne sopstveni način
legitimizacije smisla koji je stvorila.

- Književnost nije ni zbir autonomnih tekstova ni ekspresija intimnog u ličnosti ili podražavanje
stvarnosti, već jedna od mnogih (ali ne najvažnija) simboličkih aktivnosti (diskursa) podvrgnutih
društvenim pravilima proizvodnje i kontrole
- Autor i čitalac nisu pojedinci od krvi i mesa, već samo obavljaju određene diskurzivne funkcije
(Fuko), što znači da zauzimaju mesto koje određuje u odnosu njih nadređena ideologija (Altiser),
vlast (Fuko) ili društvena struktura (Burdije). Autor i čitalac su pozvani da ispune svoje uloge, ne
u skladu sa svojim ličnim opredeljenjima, već kroz vladajuće ideologije i načine kulturnog
pozicioniranja: pol, klasna i etnička pripadnost
- Svaki tekst je ideologizovan, što znači da svaki u sebi krije skup predstava o svetu i određuje
odnos pojedinca prema sopstvenom životu (Altiser).
- Interpretacija se može pronaći u klasicima jeste ispoljavanje i pozicioniranje niske i visoke
kulture.
- Interpretacija je politička intervencija.
- Kulturalna istraživanja upravo se bave sledećim: uticajem diskursa na opažanje stvarnosti koje
neizbežno – čak i u „tvrdoj“ naučnoj verziji – podleže fikciji.