УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ДС/СС 05/4-02 бр. 1864/1-XII/6
22.12.2011. године

ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ

ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА

Наставно-научно веће Филозофског факултета у Београду је на својој XVI

редовној седници, 22.12.2011. године – на основу чл. 221. став 1. алинеја 14. и члана
266. Статута Факултета, прихватило Извештај Комисије за докторске студије с
предлогом теме за докторску дисертацију: КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА
ЈУГОСЛАВИЈЕ (САВЕЗ КОМУНИСТА ЈУГОСЛАВИЈЕ) И ОМЛАДИНА 1945-
1958, докторанда Ивана Хофмана.

За ментора је одређен проф. др Љубодраг Димић.

Доставити: ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА

1х Универзитету у Београду

1х Стручном сараднику за

докторске дисертације

1х Шефу Одсека за правне послове

Проф. др Весна Димитријевић
1х Архиви
Факултет Филозофски
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
04/1-2 бр. 6/2013
(број захтева) Веће научних области друштвено-хуманистичких
9.01.2012. наука
(датум) (Назив већа научних области коме се захтев упућује)

ЗАХТЕВ
за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације

Молимо да, сходно члану 46. ст. 5. тач. 3. Статута Универзитета у Београду («Гласник Универзитета», бр.
131/06), дате сагласност на предлог теме докторске дисертације:

Комунистичка партија Југославије (Савез комуниста Југославије)

и омладина 1945-1958
(пун назив предложене теме докторске дисертације)

НАУЧНА ОБЛАСТ историја

ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ:
Име, име једног од родитеља и презиме кандидата:
Иван (Срђан)н Хофман

Назив и седиште факултета на коме је стекао високо образовање:

Филозофски фак. у Београду
Година дипломирања:
Назив мастер рада 1996. кандидата:

Назив факултета на коме је мастер рад одбрањен:

Година одбране мастер рада: .

Обавештавамо вас да је
Наставно-научно веће
22.01.2011.
на седници одржаној
размотрило предложену тему и закључило да је тема подобна за израду докторске дисертације.

ДЕКАН ФАКУЛТЕТА

Проф. др Весна Димитријевић

Прилог:
1. Предлог теме докторске дисертације са образложењем
2. Акт надлежног тела факултета о подобности теме за израду докторске дисертације
 Додатак уз образац 1.

ПОДАЦИ О МЕНТОРУ
за кандидата Ивана Хофмана

Име и презиме ментора: Љубодраг Димић

Звање: Редовни професор

Списак радова који квалификују ментора за вођење докторске дисертације:

1. Dimić, Lj., (1988). Agitprop kultura. Agitpropovska faza kulturne politike u Srbiji 1945-
1952. Rad, Beograd

2. Dimić, Lj., (1996). Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, I (društvo i

država). Stubovi kulture, Beograd

3. Dimić, Lj., (1998). Srbi i Jugoslavija – prostor, društvo, politika. Pogled sa kraja veka.
Stubovi kulture, Beograd

4. Dimić, Lj., (2001). Istorija srpske državnosti, III, Srbija u Jugoslaviji, Srpska akademija
nauka i umetnosti, Ogranak : Beseda : Društvo istoričara Južnobačkog i Sremskog, Novi
Sad

5. Dimić, Lj., (2006). Serbien und Jugoslawien ( 1918-1941), Serbien und Montenegro,
(Raum und Bevolkerung, Geschichte, Sprache und Literatur, Kultur, Politic,
Gesellschaft, Wirschaft, Recht). Jahrgang, Wien, 231-264.

Заокружити одговарајућу опцију (А, Б, В или Г):

А) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији
техничко-технолошких, природно-математичких и медицинских наука ментор
треба да има најмање три рада са SCI, SSCI, AHCI или SCIe листе, као и Math-
Net.Ru листе.
Б) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији
друштвено-хуманистичких наука ментор треба да има најмање три рада са
релевантне листе научних часописа (Релевантна листа научних часописа обухвата
SCI, SSCI, AHCI и SCIe листе, као и ЕRIH листу, листу часописа које је Министарство за
науку класификовало као М24 и додатну листу часописа коју ће, на предлог универзитета,
донети Национални савет за високо образовање. Посебно се вреднују и монографије које
Министарство науке класификује као М11, М12, М13, М14, М41 и М51.)

В) У случају израде докторске дисертације према ранијим прописима за

кандидате који су стекли академски назив магистра наука ментор треба да има
пет радова (референци) које га, по оцени Већа научних области, квалификују
за ментора односне дисертације.
Г) У случају да у ужој научној области нема квалификованих наставника,
приложити одлуку Већа докторских студија о именовању редовног професора
за ментора.

ДЕКАН ФАКУЛТЕТА

Датум 31.03.2011. М.П. Проф. др Весна Димитријевић

Иван Хофман,
Дипломирани историчар
Доситејева 47,
11000 Београд
тел. 011 3690 252; 063 175 70 38
e-mail: ivan.hofman69@gmail.com

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Одељење за историју

Образложење предлога теме докторске дисертације

КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ (САВЕЗ КОМУНИСТА ЈУГОСЛАВИЈЕ) И ОМЛАДИНА 1945 –

1958

Предмет рада:

Омладина је онај део популације који има нарочити друштвени значај: од ње се очекује да ће да
усвоји фундаменталне вредности одговарајуће друштвене заједнице, да ће да их надограђује и
преноси будућим нараштајима. Зато друштво, било традиционално или модерно, демократско или
аутократско, преко својих институција настоји да васпитава подмладак у духу својих моралних,
идеолошких, политичких и других вредности.

Под омладином Југославије подразумевају се сви њени грађани узраста од петнаест до двадесет и
пет година живота. Објекти истраживања су ученици свих врста средњих школа, студенти виших и
високих школа, радничка и сеоска омладина, омладина националних мањина и женска омладина,
у оној мери у којој су националне посебности и полна разлика били узрок одређених специфичних
појава.

Комунистичка партија Југославије изашла је из рата и револуције 1941 – 1945 као победник и
започела је изградњу социјализма по, у том тренутку, једином познатом – совјетском узору. Сама
по себи, победа у рату, као и неприкосновена власт Партије, односно њене бирократије (упркос
демократској фасади Народног фронта и фронтовске и ванфронтовске опозиције), није била
довољна за стварни и потпуни преображај друштва из традиционално-аграрног са примесама
либерално-капиталистичког у социјалистичко. Требало је да се промени свест грађана Југославије,
њихове навике, да се потисну „штетне“ и штетне традиције (или да се традиције другачије тумаче)
и да се стварају нове, а чији би темељ била извојевана револуција (као и ретуширане
револуционарне традиције из ранијих епоха). Друштво које је почело да се формира на темељу
револуције тражило је новог, идеалног, грађанина – градитеља и браниоца социјализма и
омладина је добила фундаменталну улогу у остваривању тог циља. Она је виђена као глина из које
ће бити извајан нови човек и она је, истовремено, требало да буде и главни вајар тог новог човека
и новог друштва у целини.

О политици КПЈ (СКЈ) према омладини Југославије до сада је писано у оквиру различитих
приручника, монографија и расправа. Поменимо: B. Petranović, Istorija Jugoslavije III, Beograd, 1988;
Lj. Dimić, Agitprop kultura. Agitpropovska faza kulturne politike u Srbiji 1945 – 1952, Beograd, 1988; П. Ј.
Марковић, Београд између истока и запада 1948 – 1965, Београд, 1996; М. Митровић, Изгубљене
илузије. Прилози за друштвену историју Србије 1944 – 1952, Београд 1997; Б. Петрановић,
Југославија на размеђу (1945 – 1950), Подгорица, 1998; Р. Радић, Држава и верске заједнице 1945 –
1970 I и II, Београд, 2002; D. Bondžić, Beogradski univerzitet 1944 – 1952, Beograd, 2004; М. Перишић,
Од Стаљина ка Сартру: формирање југословенске интелигенције на европским унивезитетима
1945 – 1958, Београд, 2008; Н. Милићевић, Југословенска власт и српско грађанство 1944 – 1950,
Београд, 2009; М. Гаталовић, Дарована слобода. Партија и култура у Србији 1952 – 1958, Београд,
2010; Д. Бонџић, Универзитет у социјализму. Високо школство у Србији 1950 – 1960, Београд,
2010; Д. Бонџић, Мисао без пасоша. Међународна сарадња Београдског универзитета 1945 –
1960, Београд, 2011; С. Селинић, Омладина гради Југославију. Савезне омладинске радне акције у
Југославији 1946 – 1963, Архив, часопис Архива Србије и Црне Горе, година VI, бр. 1-2, Београд,
2006; С. Селинић, Живот на омладинским радним акцијама у Југославији 1946 – 1963, Архив,
часопис Архива Србије и Црне Горе, година VI, бр. 1-2, Београд, 2007. У набројаним делима о
омладини је писано у контексту других тема, као што су општа историја ФНРЈ (СФРЈ), њена
друштвена историја, целина или поједини сегменти њене културне политике.

Рад Комунистичка партија Југославије (Савез комуниста Југославије) и омладина 1945 – 1958
посматра однос између Партије и омладине двојако:

1) Омладина је објекат изградње социјализма у Југославији – онај део популације из којег ће бити
регрутовани будући градитељи социјализма. Стога је КПЈ настојала да кроз процес васпитања и
образовања обликује омладину у складу са својим идеолошким вредностима.

2) Омладина је субјекат изградње социјализма – онај део друштва који је дао највећи допринос
победи КПЈ у рату и револуцији и који је уложио највише напора у послератну изградњу новог
друштвеног поретка.

Полазећи од ове дихотомије, највећи простор у дисертацији биће дат идеологизацији просвете
(кроз чије је институције Партија настојала да обликује омладину Југославије) и омладинским
радним акцијама, као специфичној форми добровољног физичког рада чији крајњи циљеви нису
били само обнова ратом разрушене домовине и планска привредна изградња, већ и изградња
пожељног типа личности.

Хронолошки оквир рада је 1945 – 1958. година. За доњу хронолошку границу изабрана је 1945.
година. Те године завршио се Други светски рат, КПЈ је успоставила своју револуционарну власт на
простору читаве Југославије и, угушивши сваку опозицију, почела је да гради социјализам. За
горњу хронолошку границу узета је 1958. година, у којој су одржани VI конгрес Савеза омладине
Југославије и VII конгрес Савеза комуниста Југославије. Наиме, од краја 50-их, почетка 60-их година
Југославија је постепено улазила у нови период свог развоја, обележен економском, друштвеном и
политичком кризом. Самоуправни социјализам је остао фасада иза које је и даље неприкосновено
владала партијска бирократија, али је она све више губила свој југословенски карактер, затварајући
се у уске републичке границе. Југославија је почела да пуца по националним шавовима, а њена
социјалистичка привреда са тржишним примесама је показала своју неефикасност. Стога, иако се
за 1958. годину не може рећи да је била прекретничка као што је то била 1945, сматрамо да је она,
са два велика партијска скупа, ипак добра горња хронолошка граница докторске дисертације.

Циљ рада:

Циљ рада је што свеобухватнији приказ политике Комунистичке Партије Југославије (СКЈ) према
омладини Југославије и приказ односа омладине према постављеним јој циљевима и задацима.
Рад би понудио одговор на питања какву је омладину желела КПЈ и које јој је задатке поставила у
заједничком циљу изградње социјализма. Скицирао би се портрет „свестрано развијеног
југословенског социјалистичког човека“ чије је стварање било крајњи циљ целокупног васпитно-
образовног рада у социјалистичкој Југославији и приказали би се конкретни кораци Партије ка
реализацији постављеног циља. Рад би требало да прикаже однос омладине према Партији, њено
прихватање да буде објекат партијске идеолошке обраде, прихватање да буде један од
предводника социјалистичког преображаја, а такође и отпоре дела омладине новој друштвеној
улози. Анализирали би се домети политике КПЈ (СКЈ) према омладини и дала би се оцена њених
резултата.

Метод рада:

Рад ће бити написан на основу анализе примарних и секундарних, необјављених и објављених

извора и на основу релевантне литературе.

У сегменту који се односи на општа питања о месту и улози омладине у југословенском

социјалистичком друштву, о замишљеном васпитном обрасцу, користиће се директивни чланци
партијских руководиоца, публикације партијских идеолога, педагошких стручњака, омладинских
руководиоца, документа прихваћена на партијским и омладинским конференцијама и др. великим
скуповима. Користиће се омладинска периодика, као што је часопис Омладина, и, наравно,
необјављена и објављена архивска грађа партијске и непартијске провенијенције (фондови Савез
комуниста Југославије, Савез социјалистичке омладине Југославије, фондови министарстава,
комитета, савета и секретаријата за просвету и културу, Комитет за фискултуру ФНРЈ,
микрофилмована грађа Комунистичке интернационале и друга документарна грађа похрањена у
Архиву Југославије, Архиву Србије и Историјском архиву Београда).

У сегменту који се односи на питања васпитања и образовања омладине користиће се наставни

планови и програми, уџбеници и необјављена и објављена архивска грађа Архива Југославије
Архива Србије и Историјског архива Београда.

Приликом анализе улоге омладине у изградњи Југославије (савезне и локалне омладинске радне
акције) користиће се већ поменута грађа фонда СКЈ и ССОЈ, грађа одговарајућих фондова Архива
Србије, Архива Београда, регионалних и локалних архива као што су Архив Војводине, Историјски
архив Јагодина, Међуопштински историјски архив Ваљево, омладинска периодика и релевантна
литература из посматраног времена, као што је, на пр. Омладинске радне акције – школа
социјализма, Б. Јовановића (Београд, 1948).
Приликом разматрања политике Парије према омладини у времену после Трећег пленума ЦК КПЈ
(1949), па до Шестог конгреса Савеза омладине Југославије и Седмог конгреса СКЈ (оба 1958), што
чини горњу хронолошку границу рада, користиће се директивни чланци партијских руководиоца,
публикације партијских идеолога, омладинских руководиоца, документа прихваћена на партијским
и омладинским конференцијама и др. великим скуповима, омладинска периодика и необјављена
и објављена архивска грађа партијске и непартијске провенијенције, похрањена у фондовима
Архива Југославије, Архива Србије, Историјског архива Београда и регионалних и локалних архива
као што су Архив Војводине, Историјски архив Јагодина, Међуопштински историјски архив Ваљево.

Уколико прилике буду дозволиле, део истраживања обавиће се у појединим архивима бивших
југословенских република, као што су Архив Босне и Херцеговине у Сарајеву и Хрватски државни
архив у Загребу, чиме би се стекао потпунији увид у локалне специфичности, значајне за
разумевање целине односа КПЈ (СКЈ) и југословенске омладине.

Хипотезе од којих се полази:

-омладина је онај део популације унутар сваке друштвене заједнице који је најпогоднији за
креирање пожељног типа грађанина;

-КПЈ је настојала да створи васпитни образац који би у лику југословенског грађанина објединио
југословенски патриотизам и вољу да гради социјализам као светскоисторијску појаву;

-намера КПЈ да створи прототип идеалног грађанина није ни у ком погледу оригинална: узор
идеолозима КПЈ је СССР, чији се васпитни образац преузео и прилагодио локалним,
југословенским, приликама;

-Краљевина Југославија имала је у време монарходиктатуре своје виђење идеалног југословенског

грађанина и јасну представу о месту и улози омладине у његовом стварању; виђења два
југословенска ауторитарна режима у се свему разликују, али су им методе, када је васпитање
омладине у питању, биле врло сличне; исто се може рећи и за антијугословенске покрете у време
Краљевине (хрватски, римокатолички и др.), као и за квислиншке режиме за време Другог светког
рата (НДХ, Србија под управом владе Милана Недића);

-омладина социјалистичке Југославије није била само објекат обраде – она је сама истовремено
била и субјекат преображаја друштва; она је сопственим трудом градила социјализам;

-омладина је великим делом искрено и добровољно прихватала идеје социјализма, јер су оне, у
много чему, допринеле еманципацији традиционалног аграрног друштва;

-део омладине, (градска и богатија сеоска, националистичка и одана црквеним ауторитетима)

пружио је активан или пасиван отпор наметнутој идеологији марскизма-лењинизма и политици
КПЈ, поставши жртва репресије или се, делом, преваспитао и постао лојалан члан социјалистичке
заједнице;

-омладина којој је социјализам значио еманципацију и доносио цивилизацијски напредак масовно

је похрлила на радне акције да добровољним физичким радом допринесе обнови и изградњи
земље;
-значајан део сеоске омладине је преко радних акција прешао у индустрију и претворио се у
хибрид – индустријског радника са дубоко усађеним сеоским менталитетом.

Значај рада:

Значај докторске дисертације Комунистичка Партија Југославије (Савез Комуниста Југославије) и

омладина 1945 – 1958 може да буде у томе што се научна историографија није бавила проблемом
омладине у социјалистичкој Југославији као посебном темом. Омладина као целина или један њен
део (ученици, студенти или неки други) је историографски обрађивана у већем броју вредних
научних радова, али само као део неког другог, ширег, предмета истраживања. Жеља предлагача
теме је да прикаже општи оквир у коме је егзистирала омладина ФНРЈ, да што је могуће
свеобухватније истражи место и улогу коју је она имала у друштву, да истражи какву омладину је
замишљала партијска бирократија, које су то методе које је партијска бирократија примењивала у
циљу да створи жељени прототип младог човека, да истражи однос омладине према наметнутој јој
друштвеној улози (и прихватање и одбијање) и да прикаже омладину као субјекта изградње
социјализма у Југославији, и то као најмотивисанијег ствараоца новог и, како се веровало, бољег и
праведнијег – социјалистичког друштва.

СТРУКТУРА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

Предговор:

-приказ и анализа извора и литературе и општи поглед на до сада постигнуте резултате у изучавању
ове теме.

Увод: Сукобљене идеологије у Југославији 1929 – 1945 и омладина

-приказ места и улоге омладине у идеолошким сукобима у Краљевини Југославији 1929 – 1941
(Соколи и др. југословенске националистичке организације, Крижари и др. организације
Римокатоличке цркве, Савез комунистичке омладине Југославије и др.);

-ослободилачки, грађански и револуционарни рат 1941 – 1945: омладина као водећа снага
револуције и борбе против фашизма и окупације; равногорска омладина; омладина лојална влади
М. Недића, „Збор“ Д. Љотића; усташка омладина; омладина која се држала по страни од рата и др.

Прво поглавље: Владајућа идеологија и васпитање омладине 1945 -1949

-омладина 1945. године: укупан број у поређењу са предратним, жртве рата, просветне, социјалне,
здравствене прилике и др. статистика;

-Комунистичка партија Југославије о месту и улози омладине у изградњи социјализма: совјетски

узори (приказ совјетске педагошке мисли – текстови Лењина, Стаљина, Макаренка и др.); анализа
партијских скупова, директивних чланака руководиоца, текстова партијских теоретичара,
омладинских активиста, педагошких теоретичара. Одлуке ЦК КПЈ и Савеза омладине Југославије
које се тичу живота и рада омладине;

-школовање омладине: проблем уништених и оштећених школа и факултета и инвентара;

недостатак просветних радника; распрострањена неписменост; аналфабетски течајеви;
идеологизација просвете кроз нове наставне планове и програме и уџбенике и наставну праксу;
високо образовање – обнова рада универзитета, идеологизација научно-наставног рада;

-употреба физичке културе у идеолошке сврхе;

-уметничко стваралаштво у служби идеологизације омладине (књижевност за омладину, ликовне

уметности, музика, филм и др.);

-однос цркве и др. традиционалних установа према идеологизацији омладине;

-отпор дела омладине идеологизацији: активности Национално револуционарне српске омладине,

Савеза демократске омладине Југославије и сличних група; забране ових организација, прогон
чланова и њихово преваспитавање кроз казнено-поправне, школске и др. институције;

-Резолуција Информбироа и омладина: ломови међу члановима СКОЈ, СОЈ; репресија над
информбировцима;

-портрет типичног омладинског руководиоца.

Друго поглавље: Омладина као субјекат обнове земље и изградње социјализма – омладинске
радне акције 1945 – 1950

-савезне и локалне омладинске радне акције у време обнове и Првог петогодишњег плана;
идеолошко-политичка улога ОРА у циљу стварања жељеног типа градитеља социјализма;
организација ОРА; мобилизација градитеља; свакодневица на градилишту; несклад између
замишљеног и стварног живота на ОРА; Место и улога ОРА у еманципацији омладине, посебно
сеоске и женске – описмењавање, културно уздизање; припремање добровољних градитеља за
професионални рад у привреди; отпор дела омладине према радним акцијама;

-учешће југословенске омладине на добровољним радним акцијама у иностранству (Албанија,

Пољска и др.) и учешће омладинаца из иностранства на ОРА у ФНРЈ – као вид извоза југословенског
револуционарног искуства у иностранство;

-портрет типичног „акцијаша“.

Треће поглавље: Либерализација југословенског друштва 1950 – 1958 – омладина између

револуционарних идеала, традиционалних вредности и нових узора

-либерализација после III пленума и VI конгреса КПЈ (СКЈ) и попуштање идеолошких стега у
просвети и култури;

-реакција омладине на либерализацију друштва: продор западних утицаја у омладинску

свакодневицу, појачан утицај цркве на омладину и враћање једног њеног дела традиционалним
вредностима; покушај партијске бирократије да поврати свој пољуљани утицај над омладином –
анализа VI конгреса Савеза омладине Југославије и VII конгреса СКЈ 1958;

-локалне радне акције, као један од видова децентрализације југословенске државе;

-обнова савезних радних акција 1958. као вид мобилизације омладине за изградњу социјализма
након стагнације револуционарног жара током 50-их година XX века.

Закључак:

-резултати политике КПЈ (СКЈ) према омладини Југославије: еманципација појединих категорија
младих (жене, сеоска омладина, омладина појединих националних мањина); могућност ширих
слојева младих људи да стичу и највише образовање; домети добровољног омладинског физичког
рада;

-одговор на постављено питање да ли је КПЈ (СКЈ), кроз свој рад са омладином Југославије успела
да створи жељени прототип југословенског социјалистичког човека.

ИЗВОРИ

Необјављена архивска грађа:

а) Архив Југославије, Београд

-Савез социјалистичке омладине Југославије

-Савез комуниста Југославије

-Министарство просвете ФНРЈ

-Комитет за културу и уметност при Влади ФНРЈ

-Комитет за школе и науку при Влади ФНРЈ

-Министарство за науку и културу Владе ФНРЈ

-Савет за науку и културу Владе ФНРЈ

-Савезни секретаријат за образовање и културу

-Комитет за фискултуру Владе ФНРЈ

-Савез студената Југославије

-Савез културно-просветних заједница Југославије

-Комитет за заштиту народног здравља при Влади ФНРЈ

-Државно омладинско грађевинско предузеће "Аутопут"

-Канцеларија председника Републике

-Канцеларија маршала Југославије

-Комунистичка интернационала – Извршни органи

-Комунистичка интернационала – Секција КПЈ

-Комунистичка омладинска интернационала – Извршни органи

-Комунистичка омладинска интернационала – Секција СКОЈ

б) Архив Србије, Београд

-Централни комитет Савеза комуниста Србије

-Министарство просвете НР Србије

-Министарство за науку и културу НР Србије

-Савет за просвету и културу НР Србије

-Универзитет у Београду

-Републичка конференција Савеза социјалистичке омладине Србије

-Омладинске радне акције

в) Историјски архив Београда

-Градски комитет Савеза комуниста Србије Београда

Објављени извори:

-Статут Народне омладине Југославије, Београд, 1946.

-Статут Савеза пионира Југославије, Београд, 1946.

-III конгрес Народне омладине Југославије 1 – 3, Београд, 1946.

-Петогодишњи план развитка народне привреде ФНРЈ у годинама 1947 – 1951, Беогад, 1947.

-II конгрес Народне омладине Србије, Београд, 1947.

-Извештај Централног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије. Реферат

Милијана Неоричића, Београд, 1948.

-V конгрес Комунистчке партије Југославије, извештаји и реферати, Београд, 1948.

-V конгрес Комунистичке партије Југославије 21-28 јула 1948, стенографске белешке, Београд,
1949.

-Трећи конгрес Народне омладине Србије, Београд, 1949.

-IV конгрес СКОЈ-а 12 – 14 октобра 1948, Београд, 1949.

-Статут Народне омладине Југославије, Београд, 1948.

-Агитациони приручник омладинског руководиоца I – III, Београд, 1948, 1949, 1950.

-Програм за идеолошко-политичка работа во организацијата Народна омладина (за
работничка и селска омладина), Скопје, 1949.

-Програм идеолошко-политичког рада за организације Народне омладине средњих школа,

Београд, 1949.

-Програм фискултурног рада на омладинским радним акцијама, Београд, 1949.

-Radne akcije narodne omladine Hrvatske, Zagreb, 1949.

-Upoznajmo i pripremimo omladinu za ovogodišnje radne akcije (materijal za omladinskog agitatora),

Zagreb, 1949.

-Омладинска пруга Никшић-Титоград, Цетиње, 1949.

-Трећи конгрес Народне омладине Босне и Херцеговине, Сарајево, 1949.

-Народна држава народној омладини. Приручник омладинског руководиоца у агитацији за изборе

народних посланика за Народну скупштину ФНРЈ, Београд, 1950.

-Борба комуниста Југославије за социјлистичку демокртију, VI конгрес КПЈ/СКЈ, Београд, 1952.

-Školstvo u FNR Jugoslaviji 1945 – 1951, Beograd, 1952.

-Материјали са Оснивачке скупштине Феријалног савеза Југославије, Београд, 1952.

-Statut Narodne omladine Jugoslavije usvojen na V kongresu Narodne omladine Jugoslavije održanom od
6 – 9. marta 1953, Beograd, 1953.

-Osnovne i srednje škole 1951/52, Beograd, 1954.

-Osnovne i srednje škole 1952/53, Beograd, 1955.

-Osnovne i srednje škole 1953/54, Beograd, 1955.

-Osnovne i srednje škole 1954/55, Beograd, 1957.

-Osnovne i srednje škole 1955/56, Beograd, 1958.

-Osnovne i srednje škole 1956/57, Beograd, 1958.

-Osnovne i srednje škole 1957/58, Beograd, 1959.

-Osnovne i srednje škole 1958/59, Beograd, 1961.

-Visoke škole 1951 – 1952, Beograd, 1953.

-Visoke škole 1952 – 1953, Beograd, 1955.

-Visoke škole 1953 – 1954, Beograd, 1955.

-Visoke škole 1954 – 1955, Beograd, 1956.

-Visoke škole 1955 – 1956, Beograd, 1957.

-Visoke škole 1956 – 1957, Beograd, 1958.

-Visoke škole 1957 – 1958, Beograd, 1959.

-Visoke škole 1958 – 1959, Beograd, 1961.

-Osnovni statistički podaci o razvoju školstva u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, Beograd, 1957.

-Стенографске биљешке са Четвртог конгреса Народне омладине Босне и Херцеговине,

одржаног у Тузли 20, 21, 22 и 23. априла 1954. године, Сарајево, 1954.

-V plenarni sastanak Centralnog komiteta Narodne omladine Hrvatske, Zagreb, 1955.

-Школа и васпитање у духу југословенског социјалистичког патриотизма. Материјал са Трећег

сабора учитеља НР Србије, приредио Р. Вуковић, Београд, 1956.

-Materijali sa IX plenuma CK NO Hrvatske i Savjetovanja o selu, Zagreb, 1957.

-Druga redovna skupština Ferijalnog saveza Jugoslavije, Beograd, 1957.

-Šesti kongres Narodne omladine Jugoslavije, Beograd, 1958.

-Sedmi kongres Saveza komunista Jugoslavije, Beograd, 1958.

-Sedmi kongres Saveza komunista Jugoslavije, stenografske beleške, Beograd, 1958.

-Пети конгрес народне омладине Србије, Београд, 1958.

-Programska načela i Statut Narodne omladine Jugoslavije, Beograd, 1958.

-Kongresi, konferencije i sednice SKOJ-a 1941 – 1948, priredio Petar Kačavenda, Beograd, 1984.

-Četvrti kongres SKOJ-a i zajednički kongres SKOJ-a i NOJ 1948, priredio Miroljub Vasić, Beograd, 1985.

-Sednice Centralnog komiteta KPJ (1948 – 1952), priredili B. Petranovič, R. Končar, R. Radonjić, Beograd,
1985.

-Zapisnici i izveštaji Univerzitetskog komiteta KP Srbije 1944 – 1948, priredili M. Mitrović, Đ. Stanković,
Beograd, 1985.

-Zapisnici i izveštaji Univerzitetskog komiteta KP Srbije 1948 – 1952, priredili M. Mitrović, Đ. Stanković,
Beograd, 1987.

-Zapisnici sa sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ (11. jun 1945 – 7. jul 1948), priredio Branko
Petranović, Beograd, 1995.

-Културна политика Југославије 1945 – 1952. Зборник докумената, приредили Б. Докнић, М. Ф.

Петровић, И. Хофман, Београд, 2009.

Штампа и периодика:
-Борба

-Комунист

-Младост

-Млади борац

-Млади градитељ

-Народни студент (Студент)

-Народно просвећивање
-Настава и васпитање

-Наша књижевност (Књижевност)

-Нова мисао

-Омладина

-Партијска изградња

-Пионири

-Пионирски руководилац

-Просветни преглед

-Службени лист ФНРЈ

-Физичка култура (Фискултура)

ЛИТЕРАТУРА

Књиге и брошуре:

- M. Баковљев, Васпитање и религија, Београд, 1952.

-D. Bekić, Jugoslavija u Hladnom ratu, Odnosi sa velikim silama 1949 – 1955, Zagreb, 1988.

-A. Bećin, Omladina i vaspitna uloga radnih akcija, Novi Sad, 1960.

-Д. Богетић, Југославија и Запад 1952 – 1955, Југословенско приближавање НАТО-у, Београд, 2000.

-Д. Богетић, Нова стратегија југословенске спољне политике 1956 – 1961, Београд, 2006.

-Б. Богуновић, Под заставом омладинских бригада, Београд, 1956.

-D. Bondžić, Beogradski univerzitet 1944 – 1952, Beograd, 2004.

-Д. Бонџић, Универзитет у социјализму. Високо школство у Србији 1950 – 1960, Београд, 2010.
-Д. Бонџић, Мисао без пасоша. Међународна сарадња Београдског универзитета 1945 – 1960,
Београд, 2011;

-G. Boffa, Povijest Sovjetskog Saveza I i II, Opatija, 1985.

-Brčko-Banovići. Маpa crteža studenata beogradske i zagrebačke akademije likovnih umjetnosti, Zagreb,
1946.

-М. Гаталовић, Дарована слобода. Партија и култура у Србији 1952 – 1958, Београд, 2010.

-Џ. Гедис, Хладни рат. Ми данас знамо, Београд, 2003.

-М. Гелер, А. Некрич, Утопија на власти. Историја Совјетског Савеза, Подгорица, 2000.

-М. Горановић, В. Буразевски, Петогодишњи план развитка наше пољопривреде и задаци

омладине, Београд, 1947.
-К. Грубачић, Васпитни значај Народноослободилачке борбе, Београд, 1947.

-П. Н. Груздев, Педагогија, Београд, 1949.

-Lj. Dimić, Agitprop kultura. Agitpropovska faza kulturne politike u Srbiji 1945 – 1952, Beograd, 1988.

-Љ. Димић, Историја српске државности III. Срби у Југославији, Нови Сад, 2001.

-Љ. Димић, Културна политика Краљевине Југославије 1918 – 1941 I – III, Београд, 1996.

-B. Dimitrijević, Jugoslovenska armija 1945 – 1954. Nova ideologija, vojnik i oružje, Beograd, 2006.

-М. Драгић, Полно васпитање деце и омладине, Београд, 1953.

-М. Ђилас, Савремене теме, Београд 1950.

-Д. Ђорђевић, Ожиљци и опомене 1-3, Београд, 2001.

-N. Žutić, Sokoli. Ideologija u fizičkoj kulturi Kraljevine Jugoslavije 1929 – 1941, Beograd, 1991.

-Ј. Имшировић, Од стаљинизма до самоуправног национализма, Београд, 1991.

-А. Инголич, Пут по насипу, Београд, 1950.

-Историја Свесавезне комунистичке партије (бољшевика), Београд, 1947.

-M. Јанковић, Школа и религија, Београд, 1952.

-Z. Janjetović, Od „Internacionale“ do komercijale. Popularna kultura u Jugoslaviji 1945 – 1991, Beograd,
2011.

-А. Јеголин, Процват социјалистичке културе у СССР, Београд, 1946.

-Б. П. Јесипов, Педагогика. Уџбеник за учитељске школе, Београд, 1947.

-Б. Јовановић, Омладинске радне акције – школа социјализма, Београд, 1948.

-D. Kačarević, Karakter i vaspitni značaj radnih akcija omladine, Beograd, 1960.

-H. Kamberović, Prema modernom društvu. Bosna i Hercegovina 1945 – 1953, Tešanj 2000.
-В. Лакер, Историја Европе 1945-1992, Београд, 1999.
-И. Латифић, Омладина Југославије, Београд, 1963.

-I. Leko, Aktuelni problemi školstva, Zagreb, 1963.

-В. И. Лењин, Држава и револуција. Учење марксизма о држави и задаће пролетаријата у

револуцији, Београд, 1957.

-В. И. Лењин, Задаци Омладинских савеза. Говор на Трећем Сверуском конгресу РКСМ, 2. октобра
1920, Београд, 1946.

-V. I. Lenjin, Lenjin o komunističkom vaspitanju u školi. Članci i govori, Sarajevo, 1960.

-В. И. Лењин, О васпитању омладине, Београд, 1969.

-В. И. Лењин, О култури и васпитању, Беорад, 1952.

-V. I. Lenjin, O kulturi i umetnosti, Beograd, 1957.

-В. И. Лењин, О омладини, Београд, 1973.

-V. I. Lenjin, O religiji, Zbornik, Zagreb, 1953.

-В. И. Лењин, Социјализам и религија, Београд, 1952.

-В. И. Лењин, Улога комунистичке омладине, Пожаревац, 1946.

-В. И. Лењин, Ј. В. Стаљин, О Партији. Зборник чланака, Нови Сад, 1945.

-В. И. Лењин, Ј. В. Стаљин, О социјалистичкој држави и совјетској демократији, Београд, 1946.

-В. И. Лењин, Ј. В. Стаљин, О социјалистичком такмичењу, Броград, 1946.

-А. В. Луначарски, Пролеткулт. Културни задаци радничке класе, Београд, 1924.

-И. Лучић-Тодосић, Од трокинга до твиста. Игранке у Београду 1945 – 1963, Београд 2002.
-А. S. Makarenko, Izabrana pedagoška dela: članci, predavanja i govori, Beograd, 1948.

-A. С. Макаренко, Педагошка поема, Београд, 1947.

-A. S. Makarenko, Knjiga za roditelje, Sarajevo, 1956.

-П. Ј. Марковић, Београд између истока и запада 1948 – 1965, Београд, 1996.

-M. Мијушковић, Актуелни проблеми радничке омладине, Београд, 1953.

-М. Мијушковић, Школе за ученике у привреди, Београд, 1950.

-Н. Милићевић, Југословенска власт и српско грађанство 1944 – 1950, Београд, 2009.

-М. Митровић, Изгубљене илузије. Прилози за друштвену историју Србије 1944 – 1952, Београд
1997.

-B. Mihailović Mihiz, Autobiografija o drugima 1-2, Beograd, 1993 – 1995.

-К. Николић, Историја равногорског покрета 1941 – 1945 1 – 3, Београд, 1999.

-M. Obradović, Narodna demokratija u Jugoslaviji 1945 – 1952, Beograd, 1995.

-Odgoj i nastava u našoj srednjoj školi. Zbornik radova, Zagreb, 1950.

-Omladinska pruga Šamac-Sarajevo, Beograd, 1950.

-Ђ. Павловић, Р. Михајловић, Борба за васпитање и културно-просветно уздизање радника.

Радничко самоуправљање и задаци синдиката, Београд, 1953.

-S. Pataki, Uvod u opću pedagogiju, Zagreb, 1949.

-B. Pekić, Godine koje su pojeli skakavci 1-3, Beograd, Priština, 1988 – 1990.

-М. Перишић, Од Стаљина ка Сартру: формирање југословенске интелигенције на европским

унивезитетима 1945 – 1958, Београд, 2008.

-B. Petranović, Istorija Jugoslavije III, Beograd, 1988.

-Б. Петрановић, Југославија на размеђу (1945 – 1950), Подгорица, 1998.

-Б. Пeтрановић, С. Даутовић, Велика шизма: четрдесетосма, Подгорица, 1999.

-Б. Петрановић, С. Даутовић, Југославија, велике силе и балканске земље 1945 – 1948 (Искуство
„народне демократије“ као партијске државе), Београд, 1994.

-S. Petrović Todosijević, Za bezimene. Delatnost UNICEF-a u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji
1947 – 1954, Beograd, 2008.

-Pruga Šamac-Sarajevo, dar omladine Titu i narodu, Zagreb, 1947.

-Р. Радић, Држава и верске заједнице 1945 – 1970 I и II, Београд, 2002.

-Savez pionira Jugoslavije 1942 – 1972, Beograd, 1972.

-K. Spehnjak, Javnost i propaganda. Narodna fronta u politici i kulturi Hrvatske 1945 – 1952, Zagreb,
2002.

-Ј. Стаљин, О дијалектичком и историјском материјализму, Београд, 1945.

-Ј. Стаљин, О Комсомолу, Београд, 1946.

-Ј. Стаљин, Питања лењинизма, Београд, 1946.

-R. Supek, Omladina na putu bratstva. Psihosociologija radne akcije, Beograd, 1963.

-Р. Теодосић, Улога наслеђа, друштвене средине и васпитања у развоју личности, Београд, 1953.

-М. Тодић, Фотографија и пропаганда 1945 – 1958, Бања Лука, 2005.

-M. Tkalčić, Dijalektičko jedinstvo odgoja, obrazovanja i nastave, Zagreb, 1951.

-М. Трипало, Комунистичка партија Југославије и омладина, Београд, 1959.

-М. Трипало, Народна омладина данас, Београд, 1955.

-V. Filipović, Tragovi, Sarajevo, 1957.

-D. Franković, Bitna obilježja socijalističke idejnosti i političnosti nastave, Zagreb, 1953.

-D. Franković, O socijalističkom moralu i odgoju novog čovjeka, Zagreb, 1950.

-A. Clausse, Socijalistička doktrina odgoja, Zagreb, 1962.

-S. Cvetković, Između srpa i čekića : represija u Srbiji 1944-1953, Beograd, 2006.

-Б. Чиплић, Из нових дана, Нови Сад, 1949.

-Б. Чиплић, Синови равнице, Нови Сад, 1952.

-Р. Чолаковић, Значај наше културне сарадње са Совјетким савезом, Београд, 1946.

-Љ. Шкодрић, Министарство просвете и вера у Србији 1941 – 1944. Судбина институције под
окупацијом, Београд, 2009.

-Č. Štrbac, Jugoslavija i odnosi između socijalističkih zemalja. Sukob KPJ i Informbiroa, Beograd, 1975.

Расправе:

-М. Бајшански, Здравствена заштита школске деце, Народно здравље X/10, Београд, 1954.

-М. Баковљев, Борба против сујеверја код деце, Наша деца II, Београд, 1953.

-Ј. Беркопец, О сеоској омладини, Наша деца V, 4 – 5, Београд, 1955.

-А. Бећин, Проблем доживљавања рада. Омладина и омладинске радне акције, Педагошка
стварност V/2, Београд, 1959.

-D. Bilanović, Narodna omladina i fiskulturne organizacije, Oslobođenje br. 1976, sarajevo, 10. III 1953.

-И. Блануша, Одушевљење и снага наших бригадиста рушили су све препреке, Омладина бр. 957,
год. XII, Београд, 28. III 1956.

-Д. Бонџић, Просвета и наука у Србији и Југославији 1945 – 1990, Историја 20. Века, бр. 2, 2008.
-Д. Бонџић, Религиозност школске и студентске омладине у Београду и антирелигијска
пропаганда Комунистичке партије 1945 – 1955, Српска теологија у двадесетом веку:
истраживачки проблеми и резултати књ. 2, Београд, 2007.

-Ј. Бусија, Радне акције и образовање, Образовање одраслих V, 1 – 2, Београд, 1959.

-P. Kačavenda, Uloga i mesto USAOJ (NOJ) u obnovi zemlje, Revolucionarni omladinski pokret Jugoslavije,
Beograd 1979.
-З. Крџалић, Проблем утицаја религиозних схватања на ученике у Војводини, Просветни преглед,
VIII/14, Београд, 27. IX 1952.

-I. Laća, Vaspitanje mlade generacije – nerazdvojni deo borbe za socijalizam, Socijalizam IV/1, Beograd,
1961.

-I. Leko, Izvori novog odgoja, Narodni list XII, Zagreb, 1. V. 1956.

-I. Leko, Kakva nam je omladina, Vjesnik Narodnog fronta Hrvatske XII/2116, Zagreb, 22. II 1952.

-I. Leko, Odgojno značenje školskih zadruga, Pedagoški rad XII, 3 – 4, Zagreb, 1957.

-M. Lovrak, Lik našeg školskog djeteta, Vjesnik Narodnog fronta Hrvatske XII/2154, Zagreb, 4. IV 1952.

-Р. Лубурић, Историјско-политички оквирсукоба Југославије и СССР-а 1948. године, Голи оток
(1949 – 1956), радови са округлог стола, Подгорица, 27. јуна 1995, Подгорица, 1998.

-М. Марковић, О актуелним задацима сеоске омладине, Омладина VII/11, Београд, 15. XI 1952.

-V. Milić, Socijalno poreklo učenika srednjih škola i studenata, Statistička revija IX, 1 – 2, Beograd, 1959.

-Н. Милићевић, „Грађански орман за књиге“. Културно наслеђе и обликовање новог идентитета
српског друштва 1944 – 1950, Токови историје 3/2006, Београд, 2006.

-N. Milićević, Retorzija i represija 1944 – 1945. Slučaj Srbije, Pisati istoriju Jugoslavije: viđenje srpskog
faktora; Beograd, 2007.

-Д. Мирковић-Лебл, Неке карактеристике летовања деце и омладине, Наша деца V. 4 – 5,

Београд, 1955.

-Д. Мирковић-Лебл, О режиму и садржају живота деце у летовалиштима, Наша деца V, 4 – 5,

Београд, 1955.

-Д. Мирковић-Лебл, Смисао дечјег рада и радних акција, Наша деца IX, Београд, 1959.

-М. Митровић, Политика и школа у социјализму, Комунист V/2 – 3, Београд, 1951.

-В. Недовић, Проблем моралног васпитања у заосталим крајевима, Настава и васпитање V,

Београд, 1956.

-M. Неоричић, Омладина на селу, Борба XIX, Београд, 21. II 1954.

-М. Павловић, Школство у Србији1945 – 1950, Образовање Срба кроз векове, Београд, 2003.

-В. Пекић, Неколико мисли о моралном лику наше младе генерације, Народна омладина V,
Београд, 1951.

-М. Перишић, Велики заокрет 1950: Југославија у трагању за властитим путем. Култура –
ослонац, претходница и саставни део спољне политике, Писати историју Југославије: виђење
српског фактора; Београд, 2007.

-М. Перишић, Послератни Праг – слика за поређење. Чехословачка средина и југословенски

студенти стипендисти од 1945. године до објављивања Резолуције ИБ, Токови историје 1-2/2006,
Београд, 2007.

-М. Перишић, Свест о другачијем: југословенски студенти у Француској 1945 – 1950. Између
изазова париза и верности Партији, Токови историје 4/2006, Београд, 2007.

-Љ. Радојковић, Омладинске радне бригаде на изградњи Београда 1947/1950. године, Годишњак
града Београда, књ.V, 1958.

-А. Ранковић, О раду са омладином, Партијска изградња IV, Београд, 1952.

-С. Селинић, Живот на омладинским радним акцијама у Југославији 1946 – 1963, Архив, часопис
Архива Србије и Црне Горе, година VI, бр. 1 – 2, Београд, 2007.

-С. Селинић, Омладина гради Југославију. Савезне омладинске радне акције у Југославији 1946 –
1963, Архив, часопис Архива Србије и Црне Горе, година VI, бр. 1 – 2, Београд, 2006.

-С. Селинић, Почеци социјалистичког Новог Београда 1947 - 1950, Токови историје 4/2007, Београд,
2007.

-Ђ. Смиљанић, Идеолошко-политичко васпитање ученика гимназије, Педагошка стварност VI,

Београд, 1960.

-K. Spehnjak, Prosvjetno-kulturna politika u Hrvatskoj 1945. – 1948, Časopis za suvremenu povijest 1,
Zagreb, 1993.

-S. Stanivuković, Socijalistički razvitak na selu – glavni zadatak organizacija mladih zadrugara, Revija
savremene poljoprivrede i zadrugarstva I/1, Zagreb, 1959.

-R. Supek, Kriza puberteta i samoubistva, Naprijed X, Zagreb, 21. XI 1952.

-R. Supek, Neki problemi seksualnog odgoja, Pisma odgajatelja II, 1 – 2, Zagreb, 1954-1955.

-R. Supek, Psihologija suvremene omladine, Studentski list XX, Zagreb, 16. III 1965.

-R. Supek, Smisao jedne radne akcije, Naše teme II, 4 – 5, Zagreb, 1958.

-Р. Теодосић, Два основна питања у друштвеном и моралном васпитању ученика, Настава и
васпитање II, Београд, 1953.
-S. Ćulibrk, Socijalna struktura i poreklo mladih industrijskih radnika u crnoj metalurgiji u Bosni i
Hercegovini, Pregled XIV, knj. II, 11 – 12; Sarajevo, 1962.

-N. Filipović, Dosadašnja iskustva sekcija mladih zadrugara i dalji zadaci omladine na unapređenju
poljoprivrede naše republike, Bilten Glavnog odbora SSRN BiH IV, 12, Sarajevo, 1958.

-B. Cvetić, Osvrt na rad kurseva za prosvećivanje ženske seoske omladine u Srbiji, Komunist V/4, Beograd,
1953.

-Д. Чолић, Културно-просветни рад у оквиру петогодишњег плана, Народно просвећивање, 1,

Београд, 1947.
-M. Čučković, Omladina u komuni, tvornici i školi, Naše teme II/3, Zagreb, 1958.

-Д. Швабић, Поводом завршетка аутопута, Народна омладина IV, 4, Београд, 1950.

-М. Швабић, Велика школа, Омладина бр. 957, год. XII, Београд, 28. III 1956.
Наставном и научном већу

Филозофског факултета

Б е о гр а д

Иззбрани одлуком Наставног и научног већа Филозофског факултета у Београду у Комисију оцену
теме докторске дисертације „Комунистичка партија Југославије (Савез комуниста Југославије) и
омладина 1945-1958", кандидата Ивана Хофмана, имзмо част да поднесемо следећи

РЕФЕРAТ

Основни подаци о кандидату и деисертацији

Иван Хофман је рођен у Београду 16. децембра 1969. године. У месту рођења завршио је
основну и средњу школу. Студије историје на Филозофском факултету у Београду уписао је школске
1989/90. године и са успехом их окончао 29. jviaja 1996. Године одбранивши дипломски рад
„Савска бановина 1934-1936". Средња оцена колеге Хофмана током студија била је 8,38.

Своју професионалну каријеру колега Хофман је започео 1997. године радом у неколико
средњих школа. Од јуна 1998. стално је запослен у Одељењу за сређивање архивске грађе Архива
Југославије. Током каријере архивисте кандидат је архистички средио и обрадио више архивских
фондова и збирки из области културе и просвете социјалистичке Југославије. Свакодневни рад на
архивским изворима, стечено знање и искуство додатно су допринели убрзаном стручном
сазревању кандидата. Колега Хофман је члан Програмске комисије и предавач на Семинару за
друштвену историју Истраживачке станице Петница.

Иван Хофман се огласио у српској историографији 1997.године чланком „Сепаратистичке

организације у Савској бановини (од Марсејског атентата до општинских избора 1936. године)"
(Војноисторијски гласник, 2-3, 1997). У раду су приказане политичке прилике у Савској бановини у
времену попуштања стега монарходиктатуре и наглог јачања хрватског сепаратизма. Посебна
пажња је посвећена хрватским паравојним организацијама и њиховим сукобом са органима
државе и
организацијама које су заступале идеологију интегралног југословенства. Темама везаним за
културну политику југословенске државе, историју институција и архивску делатност припадају
радови „Комитет за културу и уметност при Влади ФНРЈ -установа и њена архивска грађа"
(Архив. Часопис Архива Југославије, год. И, 2, 2001), „Валоризација грађе фондова просвете и
културе из времена агитпропа (1946-1948)" (Архив. Часопис Архива Југославије, год. IV, 1-2,
2003), „југословени на студијама у чехословачкој 1945-1948.године" (Годишњак за друштвену
историју, год. IX, 1-3, 2002), „Под стегом партије. Музика социјалистичког реализма - примери
СССР и Југославије" (Годишљаи за друштвену историју, год. ХИД-3, 2005), „Савет за науку и
културу Владе ФНРЈ 1950-1953. - установа и њена архивска грађа" (Архив. Часопис Архива
Југославије, год. VII, 1-2, 2006), „Архив и архивска грађа - водич за неупућене кроз примере из
праксе Архива Југославије" (Петничке свеске, бр.62, Ваљево 2007), „Улога плузичког фолклора
у спољној политици социјалистичке Југославије 1950-1952.године" (Спољна политика
Југославије 1950-1961. Зборник радова, Београд 2008). Основна карактеристика наведених
радова је тематска иновативност и добро утемељење у изворној грађи.

Студија „Српско-јеврејско певачко друштво (Хор Браћа Барух), 125 година трајања"
(Београд 2004), до сада је најважнији рад колеге Хофмана. Комбинацијом тематског и
хронолошког излагања кандидат је приказао делатност Српско-јеврејског певачког друштва од
оснивања до савременог доба. Од посебне је важности анализа структуре чланства, репертоара,
наступа и турнеја. На тај начин аутор је са успехом указао на место и улогу овог аматерског
ансамбла у српској култури и култури јеврејске заједнице у Србији. Колега Хофман је и један од
приређивача волуминозног двотомног зборника докумената „Културна политика југославије
1945-1952" (Београд 2009, приредили Б. Докнић, М. Петровић и И. Хофман). У питању је грађа
настала радом Идеолошке комисије ЦК КПЈ, министарства, комитета и савета за културу и
просвету ФНРЈ. Приређена грађа говори о идеолошким основама „културе агитпропа", стању у
културним и просветним институцијама, организационом раду, стваралаштву,
међународној културној размени. Уводна студија „Основно и средње образовање у Југославији
1945-1952", чији је аутор колега Хофман, веома успело анализира просветне прилике, школски
систем, идеологизацију наставне праксе и уџбеничке литературе. Међу радовима Ивана
Хофманз треба споменути и оне у којима он критички приређује архивску грађу попут текстова
„Југословени на студијама у Пољској и Резолуција Информбироа 1948.године" (Архив.
Часопис Архива Србије и Црне Горе, год V, 1, 2004), „Уметност и репресија. Извештај о
реакцијама на Резолуцију ЦК СКП-б и чишћењу совјетске музике од „уметничких утицаја
декаденства и форллализма" 1948.године" (Токови историје, 1-2, 2004) и „Зло
космополитизма. Извештај о културним приликама у Пољској 1949.године" (Токови историје,
3, 2006). Иван Хофман је такође аутор више приказа (5) објављених у научној периодици.
Предмет и циљ дисертације

Тема коју предлаже колега Иван Хофман до сада није обрађивана у српској и
југословенској историографији мада, no мишљењу чланова Комисије, за то постоји пуно научно
оправдање. Значај омладине за свако друштво, било оно традиционално или модерно,
демократско или аутократско, пресудно угиче на настојања да се путем васпитања, образовања
и сталног утицаја млада генерација обликује у духу важећих моралних, идеолошких, политичких
и других вредности. Отуда предлог колеге Хофмана да научно обради однос КПЈ/СКЈ према
омладини у периоду омеђаном 1945. и 1958. годином чланови Комисије сматрају вредним
пажње и добродишлим.

У средишту интересовања кандидата биће настојања партије на власти да читавим низом

мера и акција, према сопственом узору и узору прихваћеном из СССР-а (до 1948.године), кроз
школу и друштвене организације, формира револуционарну свест младе генерације. Однос
КПЈ/СКЈ према омладини колега Хофман би посматрао двојако - дефинишући омладину као
објект изградње социјализма у Југославији (пошто је сматра снагом која ће у будућности
изграђивати социјализам КПЈ настоји да кроз процес васпитања и образовања обликује
омладину у складу са сопственим идеолошким вредностима) и као субјекст изградње
социјализма у Југославији ( сматра је делом друштва који је већ дао највећи допринос победи у
рату и револуцији, обнови земље, изградњи новог друштва). Да би дихотомни однос КПЈ/СКЈ и
младе генерације био што потпуније сагледан кандидат ће посебну пажњу посветити
идеологизацији школе и просвете и радним акцијама као специфичној форми васпитања кроз
добровољни физички рад.

Наведени приступ обради теме има за циљ да што свеобухватније буде анализирана
политика КПЈ према омладини и сагледан однос омладине према циљевима и задацима које је
пред њу постављало послератно врвме, државна администрација и партија на власти. Циљ је
аутора да својим истраживањима дође до одговора на читав низ питања проистеклих из
идеолошких погледа, потреба тренутка и настојања партије на власти а везаних за то какву
омладину КПЈ жели и на који начин настоји да те своје жеље и потребе реализује. Анализом
доступних извора кандидат би скицирао портрет пожељног, „свестрано развијеног"
југословенског омладинца, чије је вајање био крајњи циљ целокупног идеолошког, политичког и
васпитно-образовног рада са омладином у датом историјском контексту али и показао у којој је
мери млада генерација била спремна да постане објект таквог историјског процеса. Историјске
околности одређене развојем догађаја на унутрашњем плану (постреволуционарно време,
адллинистративни социјализам, самоуправни социјализам) и у међународним односима
(везаност за СССР, сукоб са Информационим бироом, приближавање Западу, Балкански пакт,
искорак ка ТреЋем свету, помирење са СССР-ом, Мађарска криза и други идеолошки сукоб са
СССР-ом), сагледани кроз промене саме КПЈ, њених
идеолошких погледа и свакодневне праксе, представљају основни контекст овог истраживања.

Опис садржаја докторске дисертације

Композициону структуру предлога теме докторске дисертације колеге Хофмана, поред

предговора, уводног дела рада, закључка и пописа извора и литературе чине три поглавља. У
предговору своје дисертације аутор fie се критички одредити према лостојећим архивским
изворима, објављеним документима, штампи и периодици, мемоаристици, историографској,
педагошкој, социолошкој, политиколошкој литератури и публицистици.

У уводном делу рада, насловљеном „Сукобљене идеологије у Југославији 19291945",

кандидат ће дати приказ места омладине у идеолошким поделалла у Краљевини Југославији и
осврнути се на њену важну улогу у ослободилачком, грађанском и револуционарном рату. У том
делу текста била би посматрана делатност омладине укл>учене у НОБ и партизанске одреде,
равногорски покрет, фашистичке и колаборационистичке организације али и онај део који је
остао „по страни од рата".

Прво поглавње дисертације кандидат ће посветити сагледавању теоретских основа

политике КПЈ/СКЈ према омладини. У том контексту истражиће совјетске идеолошке и
образовне моделе прихваћене од КПЈ и примењиване у југословенским условима. Кандидат Ће
настојати да сагледа идеологизацију омладине кроз школу и васпитно-образовне установе. У
тим деловима текста кандидат ће темељно обрадити идеолошко наслеђе КПЈ, законодавство,
одлуке партијских и државних тела и реконструисати свакодневну праксу васпитања у процесу
изградње социјализма. Проговориће о школи, проблемима школовања, просветним
радницима, партијским комесарима у „сектору" просвете, искорењивању нелисмености,
наставним плановима и програмима, уџбеницима, идеологизацији наставног процеса на свим
нивоима - од основне школе до универзитета. Посебна пажња биће посвећена идеологизацији
физичке културе и уметничког стваралаштва, односу цркава и других традиционалних установа
према омладини, идеолошким ломовима проистеклим као последица сукоба са СССР-ом,
отпорима који су пратили процес формирања младог нараштаја.

Удругом поглављу дисертације кандидатће обрадити омладинске радне акције и

показати у којој је мери тај део друштва био субјект изградње социјализма у Југославији. У
средишту интересовања биће савезне и локалне радне акције током периода Обнове и Првог
петогодишњег плана са посебним освртом на њихов економски, политички и идеолошки
значај. Кандидат ће реконструисати целокупну организацију радних акција, указати на значај
тог вида мобилизације омладине, сагледати свакодневицу акцијаша, скицирати портрет
омладинца „акцијаша", идентификовати разлике између прокламованог и стварног.
 Последње поглавље дисертације колега Хофман ће посветити либерализацији
југословенског друштва и процесима који су млади нараштај распели између револуционарних
идеала, традиционалних вредности и нових узора.

Основне хипотезе

Своје виђење сложеног односа КПЈ/СКЈ и омладине колега Хофман је засновао на више
научних хипотеза које tie предстојећа истраживања потврдити, надоградити или одбацити.
Кандидат сматра да је КПЈ настојала да створи сопствени модел „пожељног грађанина" који би
објединио југословенски патриотизам и вољу да изграђује социјализам. Он претпоставља да КПЈ
омладину види као онај део заједнице који је најпогоднији за креирање жељене будућности и у
томе се ослања на совјетску праксу и сопствено искуство. Отуда и настојања партије на власти да
сама васпитава и обликује омладину и да из тог процеса искључи све друге политичке и
идеолошке опоненте. Социјалистичка школа (на свим нивоима) и радне акције биле су
најделотворнији начин за формирање жељеног омладинца. Још једна важна хипотеза колеге
Хофмана, чију Ће валидност будућа истраживања проверити, тиче се омладине не само као
објекта партијских интересовања већ и као субјекта у процесима преображаја друштва. У складу
са тим су и хипотезе да је омладина, великим делом, добровољно и искрено прихватала идеје
социјализма, да је укупни ангажман водио еманципацији традиционалног аграрног друштва, да
су постојали и значајни облици отпора партијској политици, да је социјалистички развој од дела
сеоске омладине формирао радника са дубоко усађеним сеоским менталитетом и друго.

Метод рада

Своју докторску дисертацију колаге Хофман ће засновати на анализи примарних и

секундарних историјских извора. План истраживања предвиђа рад у више архивских
институција - Архиву Југославије (19 архивских фондова и збирки), Архиву Србије ( 7),
Историјском архиву Београда (1). У мери у којој истраживања то буду захтевала кандидатће
консултовати и грађу похрањену у локалним архивима. Уз архивску грађу кандидат fie свестрано
проучити по типу и садржају разноврсне објављене изворе (58 томова). Биће анализирани
наставни планови и програми, уџбеници, школска и партијска лектира, идеолошки текстови
„класика марксизма" и домаћих револуционара, мемоарски списи. Важно место у
истраживањима заузима партијска и омладинска штампа и периодика (17 наслова), посебно
директивни чланци партијских идеолога, омладинских функционера, педагога, просветних
радника, искази омладинаца и акцијаша. До важних сазнања кандидатће доћи и свестраним
увидом у историографску, правну, социолошку, психолошку, педагошку литературу и
публицистику.

У своме раду кандидатће примењивати класични историјски метод истраживања. У мери

у којој тема то буде захтева биће коришћена и исксутва других друштвених
наука - социологије, политичке науке, педагогије, психологије. Поједини делови рада биђе
презентовани уз примену квантитативних метода.

Очекивани резултати и научни допринос

Резултати до којих досегне ово истраживање најдиректније ће бити уграђени у наша

досадашња, веома скромна знања, о испитиваној појави. Питање односа према омладини за
КПЈ/СКЈ је значило једно од кључних питања будућности социјализма. Отуда тема коју колега
Хофман предлаже и појава коју настоји да истражи има и свој међународни аспекат у коме
искуство Југославије представља у бројним сегментима искуство и других држава у којима је
изграђиван социјализам али, истовремено, носи и оно посебно и карактеристично само за ту
државу. Аутор ће стога покушати да да општи оквир у коме је омладина васпитавана и
формирана у ФНРЈ, да што свеобухватније испита место и улогу коју је имала у друштву, да уочи
какву је „омладину" замишљала партијска бирократија, да истражи однос омладине пре/иа
намењеној друштвеној улози. Истраживање колеге Хофмана је тематски ново и треба очекивати
значајан научни продор и допринос.

Закључак

У двочасовном разговору са кандидатом, до кога је дошло приликом одбране теме

докторске дисертације, чланови комисије су имали неколико сугестија које су се тицале
структуре будуће докторске дисертације и њеног садржаја и које је колега Хофман свесрдно
прихватио и уградио у пријаву теме „Комунистичка партија Југославије (савез комуниста
Југославије) и омладина 1945-1958". Чланови комисије су подржали предложени приступ
обради наведене теме и оценили га иновативним и утемељеним. Нова тема, нова
истраживачка питања, нова и богата фактографија до које the се свакако доћи и анализа до
сада недовољно уочених скупова односа у прошлости препоручују тему коју је предложио
колега Хофман. To су били још неки од разлога који су утицали да наведено истраживање
чланови Комисије означе као важно и потребно.

Имајући све наведено у виду слободни смо да Наставном и научном већу Филозофског
факултета у Београду препоручимо да прихвати наше позитивно мишљење о
квалификованости кандидата и подобности предложене теме докторске дисертације
„Комунистичка партија Југославије (савез коллуниста Југославије) и омладина 1945-1958",
коју предлаже колега Иван Хофман.

Комисија:

Др Милан Ристовић, редовни професор,

Филозофски факултет у Београду

Др Мира Радојевић, доцент, Филозофски факултет

Др Слободан Селинић, научни сарадник, Институтза новију

историју Србије
Др Момчило Павловић, научни саветник, Институт за савремену историју у,Београду

Др Љубодраг Димић, редовни професор Филозофског факултета (ментор)

31