Download as pdf
OSNOVNI POJMOVI O ZVUKU
GINTOcI IU pojavi avuka uestvuju tri osnovna Sinioca, uti-
DREINICIA Susi - avaki na svoj nagin - bitno na pojedine oso-
Dine te pojave. Prvi, neophoden Sinilec jeste izvor
(generator) avuka, bez koga je njegovu pojavu nemoguéno ostvari~
ti. Podto evako telo moke de bude izvor zvuka - ukolike se neke~
kevim uticajem dovede u stanje treperenja - lako je racuneti ko-
Lika, skoro neograni8ena raznovrsnost postoji veé medju samim
avuénin izvorima. As obzirom na to, da mnoge osobine ievora i-
maju presudan uticeaj na pojedine obeleéja stvorenoga zvuka i da,
osim toga, mogi izvori mogu da proizvode po Sitev niz razliéi-
tih avukova - jasno je da jo8 neuperedivo veéa raznovrsnost vla~
da u avuinom materijalu, koji iz reznih isvora nastaje.
Medjutim, s&mo treperenje izvora jo’ ne predstavlje zvuk. Da bi
2vuk nestao, neophoden je i drugi Zinilec: materijalna okolina
gvuSnog izvora, na koju ée se njegovo treperenje preneti i ize
avati u njoj odgovarajuéa sebijanja i razredjenja Sestica, obra-
zujuéi na taj nadin zvudne talase. Ta dva dinioca - izvor zvuka
koji treperi, i njegova okolina na koju se ovo treperenje preno-
si - dovoljna su za pojavu zvuka u objektivnom, Sisto fizitkome
smislu, u kowe se o zvuku mo%e govoriti i nezavisno od toga da
1i ga Sovek guje ili ne.
Ali u svakovrsnoj 1judskoj praksi - a posebno muziékoj - pojava
avuka se ne moze odvojiti od treéeg, subjektivnog %inioca: ove~
kovog Sula sluha, koje predstavlja prijemnik (receptor) zvuinih
talasa. Nadrazaji primljeni ovim éulom sprovode se do centralnog
nervnog sistema, gde se pretvaraju u odgovarajuée oseéaje. A tek nee
4 upravo ti oseéaji se i smatraju zvukom u uobigajenom, svakodne-
vnom smislu te resi. Prema tome, zavisno od gledidta, zvuk se mo-
Ze definisati dvojako:
8) kao objektivna, Sisto fiziéka pojava - to je treperonje mate~
tile (prektiéno najéeSée - vazduha), izezvano treperenjem ne-
kog tele u njo
b) kao subjektivna, prete3no psihigka pojava - to de oseéaj Sto
ga takvo treperenje, primljeno i preneto Sulom sluhs, izazi-
va u Sovekovoj svesti.
U prvome smislu zvuk postoji gde god postoji odgovarajuée trepe-
renje (u odredjenim granicama utestalosti); u drugome smislu on
Postoji samo onde, gde postoji Sovek, i samo ako je takev da ga
Bovek moke Suti.
Iz poslednjeg 2akljudke proizlazi da neke 2vuéne talase Sovekove
ulo sluhe nije u stenju da primi i ako oni do njega dopru.Da t
se utvrdilo koji su razlozi tome, i kakvi su to talasi, potrebno
Je, pre svega, upoznati osnovne osobine samoga avuka.
Svaki avuk ima ~ vise ii manje odredjene - ge-
tiri osnovne osobine: trajanje, jaéinu, visinu
i boju. Svaka od tih osobina, opet, uslovijena je razligitim ka-
vakteristikema zvutnoga treperenja.
OSOBINE ZVUKA
Ako se podje od Sinjenice da zvuk nastaje treperenjem nekog tela
pod nekakvim uticajem, logitan izglede zakljudéak da, prema tome,
zvuk traje dok traje i taj uticaj koji ga stvara. U mnogim sluda-
jevima to je (bar za Sovekove sposobnosti opazanja) i taéno; ali
u mnogim drugim nije, ili nije sasvim. Pomenuti zekljuéak se, na~
ime, izvodi nemajuéi u vidu inereiju zvuénog izvora, njegovu fi-
zidku teinju da nastevi zapodeto kretanje. Posto svako tzeperenje
predstavlja izvesno pomeranje Sestica tela iz njihove tatke miro-
vanja, to je 2a prekid treperenja potrebno da se tako pokrenute
Sestice ponovo umire. Kod nekih zvuénih izvora ovo smirenje na-
stupa praktigno odmah po prestanku uticaja, a kod drugih sporije
- pase, dekle, stvera du%i ili kraéi odzvuk. Ovo uglavnom zavi-
si od dva dinioca: elastiénosti izvora i Shage uticaja koji je
na njega isvrSen. Tu zavisnost mogu najbolje da prikaiu Hice ne-
kog musitkog instrumenta: svuk proizveden na dvema Zicama utica- ~3-
jem podjednake
onoj Hick ko
snage, duk
je zabegnuta, pa elastignije moze da trepe-
pi; ako se, pak, zategnutost izjednadi a snaga uticaja postane
raglidita, du
40 potrajati po prestanku uticaja na
ja je man
cdzvuk image ona Zica na koju je izvrien snakni-
ji vbicaj. ALL, odzvek u svakom slugaju ne moze biti neograniéen,
og izvora, ukolike je ubicaj na njega prestao,
noraju da se, povle kraéeg ili duieg vremena, vrate u stanje mi-
rovenja. Taj je povratak obavesno praéen i naglim ili postepenin
opadenjen jeEine sanoga (od)avuka. Uzrok ovone je u Sinjenici da
@euga osobina zvuka - ajegove ja@ina, zavisi_od tav. amplitude
treperenja, tojest od veligine aajdaljeg odstojanja koje bestice
tele, trepereéi, dostiZu u odmosu na svoju taéku mirovanja. Bto
je amplitude veée ~ zvuk je jadi, i obrnuto, Keda, dakle, uticaj
koji je telo pokvenuc na treperenje prestane, ono moze da, po i-
nerciji, treperi jo neko vreme, ali poSto se ipak postupno vra-
ga u stenjo mirovenja - najvide upravo usled trenja sa éesticama
vazduha, na koje se treperenje prenosi - amplituda toga trepere-
nja neizbeZno postaje sve manja i zvuk sve tisi. I Kade se ampli-
posto destice avubs
tuda svede na nulu, treperenje prestaje, avuk idéezava.
Razumljivo je da se jaéina avuke mo%e po volji menjati samo dok
traje uticaj na zvuini izvor, jer snaga tog uticaja moze da an—
plitudu wSini veéom, manjom, ili da je odrZava jednakom. Od te
snege i tog trajanja su, dekle, u najveéoj meri zavisni - a kroz
njih donekle i medjusobno povezani - trajanje i jaéina avuka.
Medjutin, jaéina odzvuke iskljuéivo opada, bez moguénosti da se
zadrii, a jo% manje da se poveda.
Visina vuka zavisi od brzine treperenja, ili teénije - od ubes-
talosti (frekvencije) kojom treptaji slede jeden drugog. Stalnu
frekvensiju - a to znaéi odredjenu i stabilnu visinu - ima samo
takav avuk, u Gijem treperenju visda isvestan red i pravilnost
ponavijanje jednekih pokrets.
Gist primer ovog pravilnog (periodiénog, harmoniénog) tre-
perenja — ragume 36, u veowa usporenom obliku = moze da pru-
Ei kelstno zidnog Gacovnika, jer se destice avudnog izvora
koji treperi pona’eju sasvim sliéno tome klatnu. Uspravno
yiseéi polozaj klatna predstavija njegovu tacky mirovonja,
Iz koje ge pokreéo sila navijene opruge. Dejstvon te sile
Sno dasege odredjent amplitudu — krajnju tacku svoga krete- nja u jednom smeru - kada se sila opruge izjednaéi sa silom
koja vuée klatno natrag, ka teéki mirovanja. Ono tada menja
smer, vraéa se u tu taéku, ali je - neSto po inereiji, a ne~
Sto daljim dejstvom opruge - prelazi, udeljujuéi se do sup-
rotne amplitude, gde ponovo menja smer i vraéa se u taéku
mirovanja. Ovako prevaljeni put, koji se potom ponavlja na
isti naéin, predstavija jednu punu oscilaciju (periodu). A
posto se ona odviga u odzedjonoa Vroneda ave be takodje
more uzeti u obzir, onda njen grafiski prikaz izgleda ovako:
a
sl.1 Sinusoidalno kretanje
Ovde apscisa (a) oznaéava polo%aje mirovanja i odmerava pro-
teklo vreme; taéke ¢ i d predstavljaju dostignute amplitude
pe, jednoj i drugoj streni; krivulja sinusoidalnog obiika be-
Lezi rotenge klatna u prostoru i vremenu. Ordinata bilo ko-
Je taéke (n) ne krivulji predstevlja tzv. elongaciju (e), to
gest udaljenost klatna od poloZaja mirovanja u jednom datom
trenutku (m). OSevidno, amplituda predstavija najveéu elon-
gaciju na jednoj i drugoj strani oscilatornog kretanje.
Ako u jedinici vremena - za koju se kod merenja zvuke uzima sekun-
da - Gestice zvutnog izvora izvrSe jednu punu oscilaciju oko taéke
mirovanja, smatra se da avuéni izvor treperi frekvencijom od jed-
nog herea (1 liz; ova jedinica nazvana je prema imenu nenaékog fi-
zigara Hajnrihe Herca /Heinrich Hertz, 1857-1894/). Medjutim, to
Je samo teorijski sluéaj, kojim se definiSe jedinica frekvencije.
U praksi treperenje mora biti bar unekoliko brie, da bi se moglo
smatrati zvukom: tek kod frekvencije od 10 Hz (dakle, deset osci-
lecija u sekundi) treptaji po&inju da obraguju jedan koliko-toliko
Povezan tok. Donja granica treperenja koje Sovek moe da sluhom
prima i razaznaje kao tonove, le%i oko 16 Hz (frekvencija tona
subkontra 0, najnizeg kod velikih orgulja). Gornja granica 3ujno- -5-
sti normalno je izmedju 16 i 20 hiljada herca (kiloherca - kHz),
premda su, kao izuzeci, zabele#eni i sluéajevi opa%anje uvukova
Bak ao frokvencije od oko 38 kHz, dok objektivna granica trepe-
renja koje jo3 daje zvuk u Sisto fizitkom smislu leZi oko 48 kHz.
Zvuina treperenja koja su izvan normalnih granica Syjnosti
nazivaju se infrazvuci (ispod), odnosno ultrazvuci (iznad
te granice). Moga biéa, zbivanja i pojeve koje Coveka ok-
ruluju, proizvode takve “avuke", pa je svakako sreéna okol-
nost Sto ih njegov sluh ne prima: da nije tako, on nikad 4
nigde ne bi mogao naéi trenutak tiSine. Medjutim, u novije
doba €ovek te, za njega neéujne, treptaje vrlo uspeSno ste-
vija u svoju sluzbu: visoka energija, sadrZana u treperenju
ultrazvukova (10.000 puta jaéa od energije zvuka velikog
orkestra pri_najjatem sviranju!), korisno se primenjuje na
mnogim podruéjima ljudske nauéne i proizvodne delatnosti.
feSnu visinu tona Sovek moZe da razabere samo u jo’ znatno uzim
okvirima od gore navedenil priblizno u responu od 32 Hz do 5 kHz.
Zato je opseg frekvencija zvukova koji naleze primenu x musitkoj
preksi znatno manji od granica Sujnosti. U orkestru on obuhvata
tonski respon oa subkontra B (frekvencija oko 29 Hz), kao najni-
Zeg tona kontrafagota - pa do najviseg tona pikolo-flaute, o7
(oko 4185 Hz; vrednosti su priblizne, jer zavise donekle od tem-
perature vazduha i samoga zvuénog izvora, a takodje i od frekve-
neije tzv. kamernog tona /a’/, o kome Ge biti reti docnije).
Klavir normalno doseze istu gornju granicu, dok nanize zahvata
jo8 subkontra A (27,5 Hz; vrlo izuzetno, neki moderni koncert-
ni klaviri imaju proSirenje klavijeture sve do donjega kraja
subkontre-oktave). Jedino dZinovski raspon orgulja - i, racume
se, moguénosti savrenenih elektronskih uredjaja za sintezu zvu-
ka - promsSuju navedene frekvencije u oba pravea; medjutin, to
ostaju zvuéne oblasti malo korisne za neku iru muziéku upotre-
bue
Iz dosad izloenog se veé vidi da visi svuk nastaje veéom frek-
vencijom treperenja, a nizi - manjom. Prektiéno, na veliéinu
frekvencije utiéu, od materijalnih osobina avuénog izvora, ugla—
vnon tri: njegove dimenzije, gustina mase i napetost. U pogledu
dimenzija, ogromna veéina zvutnih izvora - bar u muzitkoj prime
ni - predstavlja izdugena tela, dakle takva, kod kojik je Jedna
aimenzija upadljivo veéa od druge, pa se jasno razlikuju duzina Bor
avusnog izvora i njegova debljina, odnosno preénik. Poveéanje obe-
du dimenzija, ali i samo jeane, prousrokuje smanjenje frekvencije
(eporije treperenje), a smanjenje dimenzija - njeno poveéanje (br-
te treperenje), Sto snaéi da su dimenzije evuinog izvora i frek-
Yencija njesovor treperenja u obrnutej srasmeri: na primer, dua
ili deblja Zice daje niZi ton, a kraéa ili tanja — vi8i. S14én0
tome, veca gustina wase ~ dakle, veé: specifiéna (a i opéta) te-
Zina avuénog invora umanjuje njegovu frekvenciju, dok je manja
te%ina poveéava, pa su i ove dve karakteristike obrnuto srazmerne.
Najzad, yeéa napetost zvuinog izvora ima za posledicu njegovo br-
ze treperenje, a manja napetost ~ sporije: ako je, dekle, neke
Bica jate setegnuta, devaée i vidi ton, a ako je slabije zategnu-
ta - nizZi. Za munitku praksv Je, u stvari, vrlo povoljaa okolnost
Sto frekvenoija zevisi’ od vise razlititih Sinilaca: ona omoguéu.c
da se zgcdncia kombinacijom tih Sinilace i zamenjivenjen jednoga
@rugim, rostignu %esto mnogo spretnija konstrukciona reSenja pri-
likom grednje muziékih instrumenata.
Treba posebno istaéi da uSestalost treperenja ne zavisi od veli
Sine amplitude. Pri poveéanju amplitude Sestice dobijaju upravo
onoliko energije vide, kolilco im je potrebno da du%i put oscilo-
venja prevale 2a isto vrome. Kaze se da su zvuina treperenja izo-
hrona, Jer se, bez obzira na veliginu emplitude, zbivaju u jeana-
kim vremenskim odnosima. Ako bi medju amplitudom i frekvencijom
Postojala zavisnost ove vrste, jasno je da bi svaka promena jadi-
ne zvuka izenivala i promenu njegove visine, kao i obratno.
Govekov sluh je i jadini avuka postavio praktiéne granice; a kako
one nisu jednake kod svih tonskih visina, izlezi da su u tom, sub-
jektivnom smislu jaéina i frekvencija ipak donekle Povezane i uza-
Jamno zavisne. Najjveéi respon glesnoge 1judsko uho dopuita zvucina
sa frokvencijom oko 1000 Hz: u oblasti te tonske visine jedan svuk
se moze uti i ako se gestice u treperenju ne pomeraju vide od sto~
milionitog dela milimetra; na drugoj strani, ako amplitude festica
premaéi stoti deo milimetra, to veé stvara avuk nepodnodljive ja-
Sine! Sire gledano, %ovekovo uho jo najosetljivije na frekvencije
igmedju 500 i 3000 Bz: pri objektivno istoj jatini, ton od 100 Hz
éuée se, tako, znatno slabije nego li ton od 1000 Hz. UopSte, sub- ~7-
jektivni utisei o jaéini svuke i njenim promenama dvugediji eu
08 objektivnih, eko se, na primer,
jadina nruka pavega 100, sdnosno 1000 puta, alth to opaa kao po-
jadenje od samo dva, odnosno tri puta (Veber-Fehnerov sakon,1860).
Prema ovoj osobenosti uvedena je specifigne, logaritamske jedint-
oa ibel (4B). Inmedju pojeainih ste-
pea mugitke dinamike (pp-p-mp-mf-f-ff) razlika u jadini ignosi
Ligne 10-12 4B. Merenje pokaguju da je avugnost sinfonijskog
orkestra u ppp negde oko 55 GB, a u £££ dostize oko 100 4B, sto
Kaguje da su pojmovi o ovim dinemigkim stepenima, ipak, relativ-
ni, pa i akustitki, odnosi medju njima mogu da variraju.
fizi8kih odnosa na tom polj
ne_ayuk:
Boja avuka (ili, prema francuskom, tembr /po nekim shvatanjima se
ova dva pojma donekle diferenciraju/) predstavlja onu njegovu oso~
binu po kojoj se dva avuke jednake visine i jagine, ipak, razliku-
ju, ako su ih proizvela ave razligita izvora. Boju avuka je najée-
Sée tedko preciano okvalifikoveti revima, poSto je ona specifigno
akustidko obele%je. Za priblizno opisivanje njenog kvaliteta kod
pojedinih zvutnih izvora, uslovno se primenjuju iarazi pozajmlje-
ni iz oblasti drugih pojmova i upotrebljeni u prenosnon znatenju:
svetao, taman, oSter, mek avuk, zatim grub, neZan, blistev, turo~
ban, i tome sligno. Razume se da ove terminologija nije idealna
= pogotovu za jedan strugno-nauSni pristup - i da nikad ne moze
potpuno i taéno da dofera neku zvuénu boju onome, ko je sfm ne
upozna, sopstvenim sludnin iskustvom. Nedjutim, u nedostatiu bo-
1je, ona se mora prihvatiti. Vostalom, i sama ret "boja" pozajm—
ljena je iz oblasti vidnih predstava i pojmova!
Na stvaranje avuéne boje utigu mnoge fizitke osobine samog izvora
zvuka: vrsta materije koja treperi, njen oblik, dimenzije, pojedi-
na obeleija njene gradje, i drugo. Ali, Sak i pojedini zvucd pro-
izvedeni na istom izvoru mogu da se po bo; medjusobno razlikuju,
katkad i znatno, ukoliko pripadaju raznim visinskim oblastima -
registrina - u zvudnom opsegu instrumenta. Takve razlike nazivaju
se bojom registara.
Nauino gledajuéi, pojave resligitih svutnih boja posledica je slo-
Bene Lizitke gradje samoga avuka, Pre svega, avuk mo%e nastati
kako pravilnim, harmoniénim, teko i sasvim nepravilnim i neujed- -8-
naGenin treperenjen odredjenog izvora. U prvome slu’aju on ima
dasno odredjenu i stabilnu visinu, i naziva se ton; u drugom -
ta je visina manje-vike, ili potpuno neodredjena, i tekav avuk
se naziva Sum. Velike veGina prirodnih i mehani&kih zvukova ko-
Ji Soveka okruzuju spada upravo u Sumove, dok muzitka praksa
koristi tu vrstu zvukova srazmerno malo i uglevnom u podredjenim
ulogama.
Ali, ne treba misliti da je i treperenje tonova onako idealno
pravilno i jednostavno, kako to pokazuje sl.1, izvedena iz kre-
tanja klatna. Ono je takvo samo u retkim, iguzetnim sluéajevima,
1.2 Zvuina
viljudica
kao na primer kod gvudne viljuSke (dijapezona -
v. 81.2), i tada daje takozvani "Sist" ton. Sko-
ro svi ostali tonovi ~ dakle, i muzigki - pokazu-
ju krivudevu liniju treperenja, koja manje ili
viSe odstupa od sinusoide, a jedina joj se pra-
vilnost sastoji u ravnomernom uzastopnon ponav-
Ajanju jednakih putanja, nati, u svojevrsnoj pe-
riodignosti treperenja. Na oscilografu - napravi
Kojom se mogu registrovati tekve krivulje - lako
se uoSava da su one za pojedine avuéne izvore i
vrlo upadljivo razliéite (v. sl.3). Sta prousro-
kuje te razlike i otkuda, uopSte, manje ili veée
neprevilnosti u krivuljama treperenja?
ton flaute TRA ARARARASF
‘ton obve
AM oan win
A
My \A A, ll yn,
sl.3 Razne krivulje treperenja, zabelezene oscilografon -9-
Svaki ton koji nije "Sist" proizvod je istovremenog treperenja
Sitavog nize tonova razliéitih frekvencija, tije useSée u zvuku
toga (osnovnog) tona ne mo%e, ili jedva moe, da se posebno za~
pazi, ali se mofe dokazati, kako nauéno - putem analize tzv.
zvuénoga spektra (sl.4), tako i —_—
empirijski ~ veStetkin izdvaja-
njem takvih tonova pomoéu odre-
djenih postupaka u samoj muzié-
Koj praksi. Oni se obino nazi-
vaju alikvotni tonovi (a takodje
- prirodni, harmoniéni, parcijal-
ni ili gornji). Njihov interval~
ski_odnos prema osnovnome tonu ~
dakle, i odnos frekvencija - uvek je jednak. Kod raznih zvuénih
izvore rezlikuje se semo relativna jatina pojedinih alikvota, i
to prouzrokuje razlike u ukupnom treperenju, pa tako i u boji to-
na. Konaéna krivulja treperenja osnovnoga tona oblikuje se,naime,
kroz medjusobno dopunjavanje ili sukobljavanje (interferenciju)
ukljugenih alikvotnih treperenja, pa je utoliko nepravilnije i
slogenije izuvijana, ukoliko je njihovo ugeSée, po broju i sne-
zi, onatnije. Shematski prikas tog uticaja bio bi sledeéi:
ee
51.4 Zvuéni spektar (klarineta)
konaéni oblik treperenja
treperenje osnovnoga tona
treperenje jednog alikvota.....
treperenje drugog alikvota.
81.5 Uticaj alikvota na krivulju treperenja = 10-
Obratno govoreéi, ovo znadi da se uporedjenjem krivulja trepere-
nije razligitih 2vuinih ievora (npr. flaute i oboe na s1.3) moze
veé na prvi pogled zakljusiti vu éijem su tonu alikvotai prizvuci
brojniji i relativno jati.
Alikvotzi_niz obubvata nekoliko desetina tonova razlifite visine,
je ze muziéku praksu od cnaéaja vslevnon prvih Sesnaest, jer
eu dalji najéeSée veona slabi, a kod visih osnovnih tonova ‘zala~
ze dobrim delom i u zvuénu oblast koja u musici ne nalazi prime
nu. Svo tih prvih Sesnaest alikvota za osnovni ton 0:
GJ] 23 45 6 7 8 9 10 1112131415 16
Preglednosti radi, oni su ovde prikazani u postupnom nizu, ali im
je avuganje, razume se, jednovremeno. Crnim notama oznaéeni su to-
novi éija visina ne odgovara sasvim primenjenoj notaciji: sedmi i
Setrnaesti ton su neSto nizi od b, jedenaesti neSto nizi od fis,
a trinsesti neSto vi8i of as.
Erekvencije alikvotnih tonova odnose se kao njihovi redni brojevi
u prikazanom nizu, i to bilo da je u pitanju odnos nekog gornjeg
tona prema osnovnom, ili odnos pojedinih gornjih tonova medjusob-
no. Ova pravilnost vredi za alikvotni niz bilo kojeg csnovnog to-
na: frekvencija drugog tona u svakom nizu dvaput je veéa od frek-
vencije osnovnog, frekvencija treéeg - triput veda, i slino; ta~
kodje, frekvencije drugog i treéeg tona stoje u odnosu 2:3, treéog
i Sestog - 3:6, itd. A to sna%i da se i intervali mogu da izraze
razlomkon rednih brojev:
Sista oktava - 2/1 = 4/2 = 8/4 = 16/8
Sista kvinta - 3/2 = 6/4 = 12/8
Sista kvarta - 4/3 = 8/6 = 16/12
velika terca - 5/4 = 10/8
mala sekste - 8/5 = 16/10 i tome sligno. Hae
Na osnovu ovih pravilnosti, lako se mo%e izraéunati frekvencija
bilo koga tona u alikvotnom nigu, pa i u éitavom tonsiom sistem,
na onnovu samo jedne date frekvencije. Medjunarodnim dogovorom
(4935, godine) utwrdjena_je tekva uerodevna konstanta od 440 Ha
za tav. kemerni ton - at, pa se od nje obiéno polazi, kako u te-
orijskim proragunima, tako i u muziékoj praksi - kod Stimovanja
instrumenatea i zvuénih viljuSki, davanja intonacije, itd.
Tokom istorije se, medjutim, frekvencija kamernog tona monja-
la, pokazujuci teznju ka njegovom postepenom povidavanju. U
17! i 18.velu je iznosila, kako izgleda, samo oko 400 fiz. Na
Medjunarodnoj konferenciji za Stimovanje, odrZanoj 1885.g0~
dine u Bedu utvrdjena Je "ze sve zemlje i za sva vremena"
visina kamernog tona na 435 Ha. Danas je u prakei veé dobrim
delon prevazidjena i frekvencija od 440 Hz: 1963.godine su
nglcd, orkestri u SAD odluéili da svoje Stimovanje povise na
aint? Hz, a Beéka filhermonija veé duke vrene prektikuje
frekvenciju od Sak 448 Hz!
Kada je reé o Stimovanju instrumenata, isirsava jeden problem,
koji je usrok postojanju dva donekle razligita tonska sistema:
prirodnog i temperovanog. U prirodnon sistemu frekvencije tonova
proistiéu, na opisani naéin, iz odnosa koj, viladaju u alikvotnom
nizu. Ali, ako se na toj osnovi igvede neka dijatonska durska le-
stvica, pokazaée se da odnos izmedju njenih stupnjeva nije sasvin
pravilan. Izra%en odnosom medju frekvencijema susednih stupnjeva,
on izgleda ovako:
stupanj - I: II: Tid: IV: V + VI: Vit: VIIT
kao - 24:27:30: 32: 36:40:45: 48
~ Sto se, skraéenjem, svodi na sledege odnose:
QU:E TTT:TT WW:Eil v:IV VizV Vid:vI VIIE:VIT
9:8 10:9 16215 9:8 16:15
Kako se vidi, pored polustepenog odnosa 16:15 (kod hromatskog po-
lustepena odnos je drugagéiji - 25:24!), postoji dvojak vid celog
stepena - 9:8 i 10:9. Ova okolnost u okviru sane lestvice, narav-
no, ne stvara teSkoée; ali problem nastaje tako, Sto se formire-
njem ovakvih lestviénih struktura, iduéi po kvintnom krugu, dobi.
jaju raglidite vrednosti frekvencija za nominalno (ii enharmon-
ski) iste tonove: na primer, odnos tonova die u C-duru je 9
@ok je isti taj odnos u F-duru 10:9 - Sto samim tim ini rezligi- --
tim i njihove frekvencije u okviru ta dva tonaliteta! Tim putem
dalje, dolazi se, u krajnjem resultetu, do nekih 35 po frekven-
ciji razliéitih tonskih visina u okviru jedne oktave. Kod inst-
rumenata sa utvrdjenom visinom tona - klavira, orgulja, i dr. -
ova Sinjenica stvara velike konstrukcione tedkoée, pa se s toga
stvar uproséava postupkom tzv. temperovanja tonova: Suvajuéi od-
nos 2:1 za frekvencije tonova koji obrazuju oktavu, avuéni pros-
tor medju njima deli se na dvanaest potpuno jednakih, polustepe-
nih rastojanje. Proratunom je utvrdjeno da se u takvon sistem
frekvencije susednih tonova moraju odnositi kao 1:1,05046 (tj.
1: V2). Razume se da se temperovanjem menja, manje ili vise, i
odnos frekvencija svih ostalih intervala (osim oktave). Tako,na
primer, sa Gistu kvintu u prirodnom sistemu vredi ddnos frekven-
eiga 3:2 (=1,500), dok kod temperovane kvinte on iznosi 1,498 -
Sto zmaéi da ona nije bas sasvim "Sista". Medjutim, te su razli-
ke tako ninimalne da ih u praksi ak i Skolovano uho teSko opai:
as druge strane, prednosti koje se njima ostvaruju daleko su
znaajnije - ne samo u konstrukeiji instrumenata, veé pre svega
u kompozicionoj praksi (primena enkarmonije, u svim njenim vido-
vime i efektima; slobodno moduliranje u sve tonalitete; ita.).
Rada su éva tona po frekvenciji dovoljno bliska (najvite do 30 Hz
vazlike u visékom registru - u nizem, naravno, znatno nanje) do-
lazi prilikom njihovog jednovremenog zvuganja do pojave tzv-
dar: To je vid interferencije njihovih treptaja, koja dovodi
do poveéanja amplitude (dakle, i pojagenja samoga zvuka) u onin
trenucina, kad oba treperenja, sustizuéi se, deluju u istom sme-
BU. PoSto tih trenutaka ima upravo onoliko, koliko iznosi razli-
ke medju frekvencijama, to je i broj wdara jednak toj reslici.
Pojava udara se pogodno koristi pri Stimovanju instrumenata.
Da bi se dva instrumenta, ili na primer dve $ice klavira do-
vele na savrSeno podudarnu tonsku visinu, podeSavaju se sve
dok iz njihovog istovremenog zvuganja ne iséezmu dari - Sto
pokazuje da su im se frekvencije izjednatile.
Posebno je zanimljiva namerna primena udara radi cobijanja
specifigne svuénosti, kao u orguljskom registru nezvanom Vox
celestis (voks celéstis = nebeski'glas): tu su dve niza svi-
ala u izvesnoj meri razglasena, tj. Stimovana sa minimalnom
vazlikom u frekvenciji, Kako bi'udari koji se pri tom javija-
ju wéinili zvuk narocito treperavim i pomalo nestvarnim, ote-
riénim. Sligan princip nalazi primenu i kod nekih registara
harmonike - kao tzv.tremolo (v.str.328). -1-
Ako su udari u jednovremenom zvuéanju dva tona dovoljno uéesta-
1i i dovoljno 8ujni, oni sami za sebe obrazuju i treéi ton, ko-
Ji co nasive diferenoijalni, jor mu je frekvencija, rasume se,
jednake razlici izmedju frekvencija onih tonova iz kojih je pro-
izaSao. Ona je, po pravilu, i manja od obeju tih frekvencija, pa
je zato diferencijalni ton najéeSée niZi od svojih izvornih tono~
nova.
Kao korisnu kontrolu kod postavljanja dvohvata na violini,
diferencijalne tonove je otkrio jos Tertini (Giuseppe Ter—
tini, 1692-1770), i nazivao ih je "“terzi tuoni" (= treéi
tonovi). Uz njega, za otkriée ovih tonova zasluzan je i
nemeski orguljas Georg Zorge (Sorge, 1703-1778).
Osim diferencijalnog, jednovreneno zvuganje dva tona moze da
proizvede i tzv. sumarni ton, tija je frekvencija jednaka zbiru
njihovih. On, naravno, leZi iznad prva dva tona, obiino je diso-
nanten prema njima, ali i zvuino slab, pa mu je i znaéaj manji.
Diferencijalni i sumarni ton zajednitki se nazivaju rezultantni
tonovi, poSto se javijaju kao proizvod drugih zvuéenja.
Sva izloiena saznanja o osobinema i gradji avuka - i mnoga dru-
ga, do kojih se doSlo njegovim nauénim istra%ivanjem i analizon
= stvorila su moguénost da se suprotnim postupkom, sinzezom, do-
bije koji bilo avuk, sa visinom, jaéinom i bojom kakva se Zeli.
Ako je, naime, prirodan zvuk nekog instrumenta sastavijen iz ni-
za €istih (sinusoidnin) avukova, éije je medjusobne odaose po
visini i jaini analiza otkrila, onda e se zvuk istog instru-
mente mo¢i da proizvede i veStatkim putem, ukoliko se niz takvih
&istih avukova spoji u utvrdjenim odnosima i istovremenom trepe-
renju. Keo izveri Sistih svukova mogu, kako je veé sponenuto, da
posiuze evuine viljutke reznih dimenzija. Praktigno se, medjutim,
sintetiéki zvuk lakSe obrazuje - a pogotovu dalje obradjuje -
stvarenjem potrebnih treperenja u elektronskim cevima, ili slié-
nim, jo¥ modernijim uredjajina. Takva sinteza zvuka nalazi pri-
nenu kod mnogih savremenih, ili osavrenenjenih muziéiih instru-
nenate, kao Sto su elektronski klavir, elektronske orgulje, sin-
tesajzeri raznih vrsta, itd. Moguénosti koje u tom pogledu pru-
Zaju danaSnja velika i bogato opremljena elektronska studija go-
tovo su bezgraniéne; ali, sasvim razumljivo, u njima se ne ide
2a nepotrebnin podra%avanjem klasignih instrumenata, nego za i-
straiivanjen novih 2vukova i efekata jedne potpuno drugadije -
elektronske muzike. -l-
Veé je redeno da je za pojavu zvuka neophod-
no i postojanje materijalne okoline zvudnog
izvora, na koju ée se njegovo treperenje preneti. Praktiéno, u
cgromnoj veéini slugejeva, tu okolinu Sini yazduh, pa se zato u
normalnim uslovima raéuna sa njim kao prenosiocem svuka. U bez—
vazdusnon prostoru (vakuumu) 2vuka nema, jer ne postoji tekav
Posrednik, koji bi preuzeo treperenje zvu8nog izvora i pretvorio
ga u zvuine talases na primer: zvono budilnika stavljenog pod
stakleni sud prestaée da se Guje - iako se vidi kako vibrira -
ukolike se iz suda ispumpa vazduh.
Zvuk se kroz vazduh kreée brzinom od oko 340 mu sekundi. Posto
brzina Sirenja cvuka zavisi i od temperature - i to, teko da je
Sirenje sve sporije, Sto je temperatura niZa - navedera brzina,
koja vai za umerenu, sobnu temperaturu, smanjuje se sa svakin
Celzijevim stepenom za 0,6 mu sekundi; tako na 0°C ona iznosi
351 m/sex, na -30°C svega 313 m/sek, dok na +30°C aostike 348 m/
sek.
U svakon sluéaju, vazduh nije najbolji prenosilac avuka. U
teénostime avuk se Siri etiri do Sest puta brie - laron vo-
du, na primer, njegova brzina icnosi 1435 u/sek. Gvrata te-
le prenose ga jos unatno brie: drvo oko deset puta, dolik
preko trinaest puta (oko 4500 m/sek). Ali, sve su to jo8 u-
vek srazmerno spora kretanja, ako se uporede, recino, se
brzinom svetlosti (300.000 km/sek!), koja uslovijava opaZa—
nje opbiékih pojava. Razlika se narogito uodava neposrednia
uporedjenjem: poznat je fenomen da se 2vuk grmljavine euje
ketkad po nekoliko sekundi kasnije o@ opazanja Svetlosti
munje sa kojom je povezana, te da se tim putem Gak lako mo-
4e izratunati udaljenost udara groma (priblizno - 3 sekunde
= 1 kilonetar).
FRENOSENJE ZVUKA
Za treperenje kojin vazduh prenosi avuk Sesto se upotrebljava iz-
vez:zvuéni talasi. Ovaj naziv ne bi trebalo da stvori pogrednu
predstavu o samoj prirodi toga prenoSenja. Sireéi zvuk, vazduh
se ne pokreée keo celina, jer treperenje zvuSnog izvore u njemu
ne stvara takvo strujanje, koje bi pokvetom sliinim vetru dospe-
Jo do wha sluBaoca! U stveri, svaka Sestica oscilira oko svoje
taSke mirovanja, pokreéuéi time njoj susednu Sesticu na istu ta-
kvu oscilaciju, ova druga Sestica - njoj susednu, i tako dalje;
® posto je za svako takvo pomeranje potreban izvestan delié vre-
mena, to se sve destice ne pomeraju istovremeno u jednom smeru, -15-
nego se sukobljavaju i potiskuju, sabijaju se na jednom mestu -
u tav. telas pritiska (kompresija), a razredjuju na drugom (ta-
las niskog pritiska -depresija), zatim obratno, pa tako nastaju
pokretni slojevi guiée i redje vazduine mase, koji se kao 2vuéni
talasi Sire od 2vuénog izvora. Dakle, u kretanju 2vuka kroz vaz-
duh same %estice ne menjaju svoj polo%aj (izuzimajuéi spomenuto,
siéuino oscilovanje oko tatke mirovanja), veé polozaj menjaju
samo mesta veée i manje abijenosti tih Sestica. To moze da poka-
Ze sledeéa slika treperenja avuine viljudke:
HAW,
WET
\ A
komprésije
L
depresija
81.6 Sirenje zvugnog talasa oko viljuike koja treperi
Zvuk se kroz vazduh Siri pravolinijski u svim praveima, Sto zna~
i da avuéni talasi predstavljaju koncentriéne lopte redjeg i gu-
Béeg vazduha, koje se ravnomerno Sire od zajedniékog sredi8ta -
avuénog izvora. S obzirom na pravolinijsko kretanje zvuka, poje-
dini predmeti mogu mu biti prepreka i stvarati gvugnu senku. Ali,
takvi predmeti moraju biti priliéno veliki, jer ~ zahveljujuéd
srazmerno velikoj talasnoj duzini (od 8,13 om za ton c” do 20,28m
za subkontra Cl) - zvuk ima svojstvo da delimigno i zacbilazi pre-
preke koje mu stoje na putu. Takodje, on delimiéno uspeva i da
prodre kroz évrsta, kompaktna tela (zidove, na primer) i potrebno
je da neka materija bude narotite debljine i gradje da bi mogla
potpuno da ga upije. U novije vreme, s obzirom na ogroman i Ste-
tan porast buke, koja Soveka okruZuje usled gustine naseljenosti,
industrijalizacije, mehanizacije saobraéaja ita. mnogo se radi na
pronalaienju i usavrSevanju takvih materija - izolatora zvuka, po-
sebno u gradjevinerstvu. =ricns
Medjutin, pri nailasku na prepreke samo jedan deo avuke prolazi
kroz njih ili biva upijen, dok se drugi, obigno mnogo veéi deo
gdbije (reflektuje) i vraéa, slitno svetlosti, pod istim uglom
pod kojim je pao na povrSinu takve prepreke. OpSte pozrat primer
refleksije svuka je odjek (eho).
Videstruki odjek, kakav se mo%e Suti u slobodnoj rriroai
(na primer, u' stenovitoj planini), pokazuje ujeano i sra-
zmerau sporost Sirenja 2vuka, jer nastaje kao posledica
razlike u rastojanju koje zvuk mora da prevali do raznih
odbojnih povrlina i natrag, do sluSacca.
Krive povzSine su pri odbijanju 2vuka posebno znadajne, jer ako
su ispuptene, primajui zvuk na racnim svojim taékama, rasipaju
ga na razne strane (sl.7,a), a ako su izdubljene, sakupljaju
avuéne talase i ukrStaju ih u nekoj #iZi (s1.7,d - F), gde se
onda ostvaruje zvuénost %ak java od prvobitne:
a)
sl.7 Refleksija avuka na krivim povréinama
Refleksije zvuka je razlog Sto isti izvor zvu8i u zatvorenoj ili
delimiéno ogradjenoj prostoriji mnogo sna%nije nego 1i aa otvore-
nom prosteru. Koneertne, operske i sliéne dvorane korise u veli-
Koj meri refleksiju zvuka, Medjutim, ta pojava moze da bude i
Stetna po dobru akustignost neke prostorije, naroito ako je ova
vrlo velika: usled relativno sporog kretanja zvuénih talasa, od-
jek mo%e toliko da zakasni za originalnim zvukom, da se Suje za-
sebno i mea se sa sledeGim gvucima koji pristizu, stvarajuéi na
taj naéin nerazgovetnu zbrku. Prejak odjek uopite nepovoljno de-
luje na akustiku prostorije; ali je jo8 nepovoljniji nedostatak
odjeke, koji prostoriju Sini 2vuino "tupon", "gluvom". ovaj ne- -17-
dostatak moze da nastane ako ima suvise otvora koji rasipaju zvuk,
@ naro&ito ako su povrSine prekrivene materijom koja zvuk previde
upija. Pravilno postavijenje odbojnih povréina i dobar izhor mate-
rijale predstavljaju jeden od najveéih problema akustike muziékih
avorens.
Naprotiv, prilikom izgradnje Sisto pozorilnih, kongresnih i
drugih prostora u kojima se %eli pre svega razgovetna Sujnost
svalte izgovorene redi, nastoji se na Sto je moguée potpunijem
priguuenju svih odjeke, koji bi tu razgovetnost ugrozavali.
8 obzirom na te bitne razlike izmedju uslova za dotru muziéku
akustika - kojoj je wmerena refleksija zvuka dragocena, i do-
peu Sujnost govora - kojoj svaki odjek sueta, najéedée se de-
Sava da dvorane tzv. univerzalne namene nisu pogodne ni 2a
jednu 04 njih.
Katkad se, u obignom govoru, za refleksiju zvuka upotrebi i izraz
rezonanca (kale se, na primer, da je neka prostorija vrlo rezonan-
tna, i sl.). Ovo je opravdano samo utoliko, Sto se - pod povoljnim
okolnostina - refleksijom takodje ostvaruje pojatanje prvobitnoga
avuka, a to je i kod rezonance svrha i regultat. Medjutim, dok se
u sludaju refleksije svuk jednostavno odbija o neku povrSinu i
pri povratku ~ ukoliko stigne na prévo mesto u prévo vreme - poja-
ava avuk iz koga je nastao, dotle, se kod pojave rezonance zvutni
treptaji prenose do neke povrSine i, sko je ona odgoverajuée gra~
jena, stevijaju svojim uticajem i nju u stanje treperenja, analog-
nog onom kakyo se dogadja na izvoru zvuka. A razume se da kroz to
dolazi i do pojatanja, i uopite obogaéenja, prvobitnog svuka.
Medju samim rezonatorima postoje znaéajne razlike. Rezonstor - u
stro%e nauinom smislu re’i - takvo je telo, koje odgovera samo na
treperenje jedne odredjene frekvencije. Takve su, na primer, me-
talne ili staklene Suplje kugle, koje su Helmholcu (Hernann Helm-
holtz, 1821-1694 - nemaéki ficiolog, anatom i fiziéer) posluzile
za analizu zvuka time, Sto je svaka izradjena kao rezonator jednom
jedinom tonu, pa se njihovom pomoéu moze utvrditi sastay nekoga
slo%enog evuénog treperenja. Medju muziékim instrumentina takvi
su rezonatori srazmerno retki (kod éeleste, vibrafona, narimbe).
Mo%e se zapaziti postojanje, sluéajnih rezonatora ovog tipa:
kada, na primer, neki sea metalan pretnet. a sob od-
gvanja samo prilikom udera jedne odredjene dirke na klaviru
You might also like
- Recenzija KnjigeDocument2 pagesRecenzija KnjigeMario DimitrijevicNo ratings yet
- Referentna Lista - Mario DimitrijevićDocument1 pageReferentna Lista - Mario DimitrijevićMario DimitrijevicNo ratings yet
- Medijska Kultura U Digitalnom DobuDocument1 pageMedijska Kultura U Digitalnom DobuMario DimitrijevicNo ratings yet
- Kratka Istorija Masovnih MedijaDocument1 pageKratka Istorija Masovnih MedijaMario DimitrijevicNo ratings yet
- SastavDocument1 pageSastavMario DimitrijevicNo ratings yet
